Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane kolege, poštovani građani Srbije, pravi način da završimo zasedanje, zasedanje koje ćemo završiti jednim glasanjem.

Kao što sam rekao prethodni put poštovanom ministru da napravimo jedan predlog koji će biti sproveden kroz budžet za iduću godinu i svaku sledeću godinu, a to je da svaku novu godinu započnemo sa 100 evra našim najmlađima i to će biti predlog koji ću izneti i danas prosto kao jedan mali znak pažnje.

Niti će tih 100 evra obogatiti te naše mlade ljude, niti će naš budžet osiromašiti, ali lepo je da oni jednostavno znaju da država misli na njih.

Sve ove godine, pa pričam i o ovim godinama, to su već godine teške krize, ekonomske krize koja je prešla u kovid krizu i kombinacija te ekonomske i kovid krize bila je izuzetno teška za sve države na svetu. Neke su se snašle bolje, neke lošije, neke katastrofalno, a jedna od država koja je uspela da učini nemoguće to je da iz te najteže ekonomske i kovid krize izađe kao pobednik i to u pravom smislu te reči, to je upravo država Srbija i to, pre svega, zahvaljujući svom predsedniku koji je imao i viziju i znao kako da prođemo na najbolji mogući način i da učinimo skoro nemoguće.

Oni koji svakodnevno kritikuju, ne znam ni šta kritikuju? Neka neko pita – ljudi, o čemu vi pričate, o kojim merama pričate? Da li je moguće da neko optuži… Verovali ili ne… U stvari, verujete li da su podneli krivične prijate protiv predsednika zbog pomoći koju je, između ostalog, izglasala ova Skupština, o kojoj se ova Skupština izjašnjavala, a na predlog Vlade Republike Srbije?

Neka im služi na čast, neka naši sugrađanima objašnjavaju zašto rade to što rade, ali imajući u vidu kako se ponašaju i kako traže svaki način da pogrdno govore o našoj lepoj Srbiji i da u svemu vide nešto što nije dobro, jednostavno neće im doneti neke glasove, ali oni neka misle o tome.

Posebna je priča da to govore oni koji tvrde da nemaju slobodu medija i da nemaju slobodu izražavanja, a to sve vreme pričaju na nekim medijima. Ne znam kako to uspevaju da pričaju ako nemaju mogućnosti da kažu to što misle?

Imaju oni svoje medije, i N1 i N2 i N ne znam dokle, ali bih voleo da čujemo, i jako je bitno da građani razumeju, ko je vlasnik tih Đilasovih medija, N1 pa nadalje, a ko je vlasnik „Telekoma Srbije“, MTS-a, odnosno Mobilne telefonije Srbije.

Vlasnik „Nove“ – Đilas, Šolak i još neko u toj ekipi. Jasno je da svaki dinar koji date njima dali ste im da stavljaju u svoje privatne džepove. S druge strane, treba da znate, u stvari znate sigurno ko je vlasnik „Telekoma Srbija“, MTS-a. Vlasnik „Telekoma Srbija“ je država Srbija i građani Srbije. Svaki građanin koji plati bilo kakvu nadoknadu ili račun koji je dobio od strane „Telekoma“ platio je samom sebi, ubacio je u svoju kasu. E to je osnovna razlika između „Telekoma“ i Nova 1, 2, 3 i ne znam dokle. To je, između ostalog, osnovna razlika između načina na koji razmišlja Đilas, mašinski mozak koji razmišlja samo kako da pare uzme i stavi u svoj privatni džep.

S druge strane, „Telekom Srbija“, koja razmišlja samo kako na najbolji način da pruži najbolju uslugu za najmanje novaca svojim sugrađanima. I, kako tu uslugu da pruži svima, kako u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Šapcu, Kragujevcu, tako i u svakom selu i u svakom naselju i najudaljenijoj kući od bilo kog centra grada. I, zato da znate plaćanja Šolakove televiziji je plaćanje Đilasu i njegovoj lopovskoj ekipi. Svako plaćanje „Telokomu Srbija“, ubacivanje novca u kasicu svojih sugrađana, odnosno u kasicu države Srbije, iz koje upravo svi imaju pravo i upravo iz tog budžeta i ovih 100 evra za naše najmlađe sugrađane.

Kovid kriza je bila izgovor mnogima da prestanu da rade bilo šta, dok je kovid kriza Aleksandru Vučiću bila izgovor da uradi još više, još bolje i da ti rezultati budu svima vidljivi.

Ono što je svakako i pitanje za svakog, pa i za ovu Skupštinu, to je pitanje izlaska na izbore, to je pitanje provere šta smo mi to radili u prethodnim godinama, a šta su radili neki drugi? Između ostalog, dobrovoljno je i svako onaj ko misli da ima podršku sugrađana, neka lepo izađe na listu, neka donese tu svoju podršku i neka stane na crtu.

Nikakav problem nije ni da oni koji su izmišljali različite uslove, izmišljali različite razloge da ne izađu na izbore, pa eto, dobili su sve po spisku, sve što su napisali, dobili su. I upravo očekujemo da na tim izborima, gde smo, eto, prošle nedelje doneli odluku da u gradskim i opštinskim izbornim komisijama ne bude većine SNS, odnosno većine onih koji imaju zaista apsolutnu podršku svojih sugrađana, ali eto im i većina u opštinskim, gradskim i svim drugim komisijama.

Ona priča o kojoj oni pričaju, a to je priča o tome da će neko da kupuje izbore, da pokrade izbore i ko o čemu, oni o kupovini. Navikli ljudi da kupuju, pa su mislili ako mogu da kupe i fudbalski klub „Sautempton“, da mogu da kupe i mesto predsednika Srbije.

Gospodo, da vas obavestim, mesto predsednika Srbije nije na prodaju. Da bi neko bio predsednik Srbije, on prvo treba da se kandiduje, treba neko da ga kandiduje, treba da skupi određen broj glasova i treba da 3. aprila pokaže da većinska Srbija podržava upravo njega. Tako da, od kupovine, gospodo, nema ništa.

Siguran sam da svi oni koji misle dobro, a to je većinska Srbija, koji misle dobro ovoj Srbiji, koji misle dobro našoj deci, ali koji misle naravno i o našim najstarijima, koji misle o svima onima kojima je pomoć bila potrebna svih ovih teških godina. Ponoviću, pomagali smo i mladima i starima, i privredi, i poljoprivredi, i u javnom sektoru, i u privatnom sektoru. I ne postoji niko vertikalno, ni horizontalno ko na različite načine nije dobio podsticaj upravo od koga, pa naravno, od budžeta Republike Srbije, a to jeste budžet svih građana i to je ono što je i prirodno i to je način na koji funkcioniše i na koji će funkcionisati i ovo ministarstvo, ali i ova država Srbija.

Ako bude sve u skladu sa zakonom, a to je jedini način da izbori budu regularni, a biće najregularniji mogući imajući u vidu da u ovom trenutku 16 hiljada, bar im je dato 16 hiljada mesta koje mogu popuniti i da kontrolišu i da budu članovi tih izbornih komisija, koliko vidim, to je za njih misaona imenica. Verovatno će morati da plaćaju, para imaju, pa neka plaćaju ko će im biti na biračkim mestima. Mi iz SNS imamo problem kako da odaberemo ljude koji su zainteresovani da budu tu i da zaštite izbornu volju građana Srbije. Time ću i završiti.

Hvala predsedniku Aleksandru Vučiću na svemu onome što je uradio u poslednjih 10 godina, posebno u ovim najtežim kovid godinama i hvala mu na svemu onome što možemo da vidimo da je urađeno za sve ove godine, ali hvala mu i na onom što očekujemo i što će sigurno biti i hvala građanima koji čekaju 3. april da potvrde svoju podršku Aleksandru Vučiću i politici za našu decu, a kao što će i glasiti naš slogan „Zajedno možemo sve“, time ću i završiti, zajedno možemo sve i zajedno ćemo i biti i pre 3. aprila, a naravno, i posle 3. aprila. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, predstavnici Visokog saveta sudstva i Veća tužilaštva, poštovani građani Srbije, današnja sednica može se nazvati, da ne bude krupna reč, ali svakako istorijska sednica, imajući u vidu da ćemo danas na ovoj sednici po poslednji put, u skladu sa važećim Ustavom i zakonom, glasati o sudijama koji se prvi put biraju na tu funkciju i zamenicima javnih tužilaca, naravno, u skladu sa važećim Ustavom.

Već na sednici koja je zakazana upravo posle završetka današnjeg glasanja izjasnićemo se o promeni Ustava, koja je svakako posledica referendumske odluke, naravno, u skladu sa zakonom, odnosno u skladu sa interesima i odlukom naših sugrađana. Tako funkcioniše jedna pravna država u kojoj na prvom mestu stoji država, na mestu odmah pored države stoje građani i sve ostalo je manje bitno.

Ako se prisetimo, ne tako davno, reforme pravosuđa u vreme ovih koji se nalaze u strankama koje niko u ovoj Srbiji ne može da pobroji, jer ne znaju ni oni tačno kako se zovu, u ovom trenutku kradu imena nekih manjih organizacija, ali niko, apsolutno niko nije siguran ko se u kojoj stranci iz opozicije nalazi.

Ja sam siguran da određeni njihovi članovi moraju ujutru da pozovu Mariniku Tepić, Đilasa, Zelenovića, da nekog ne preskočim iz te lopovske ekipe, i da provere u kojoj su oni stranci na današnji dan, kako se oni danas legitimišu. Ali ti ljudi su uradili reformu pravosuđa i iz te reforme 1.037 sudija i javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca ostalo je bez funkcije. Šta se onda desilo? Trebalo je dve godine, tri godine da ti ljudi budu vraćeni na posao, veliki gubici za državu, ali pre svega veliki gubici za pravosuđe, trebale su godine i godine da se to ispravi.

Sa druge strane, ima i drugih ljudi i drugačijih odluka i pravosuđe o kome odlučuje ova skupštinska većina, ova vlada i ovaj predsednik, e to pravosuđe kada radi reformu ide i na promene Ustava. A zašto? Sa samo jednim ciljem, da ima apsolutno nezavisno i samostalno i sudstvo i tužilaštvo. E to je razlika između te lopovske ekipe i države koju predvodi Aleksandar Vučić. Svakom normalnom je dovoljno da pogleda šta je bilo u njihovoj reformi pravosuđa, kakvu reformu pravosuđa sprovodi država koju vodi Aleksandar Vučić.

Samo bih zamolio i iskoristio priliku, zamolio sudstvo, pravosuđe da nas jednostavno zaštite od bahatih ljudi, od ljudi koji misle da mogu sve da kupe novcem, od ljudi koji misle da se novcem kupuju ljudi, da se novcem kupuju izbori, da se novcem kupuje pobeda. E pa Dragane Đilase, to nije tako. Možda možete da kupite novu, jedan, dva, tri, pet, deset, dvanaest, koliko ih već ima, možda možete da kupite Mariniku Tepić, Vuka Jeremića, Nebojšu Zelenovića, opet zaboraviću nekog, izvinjavam se, možda možete da kupite Fudbalski klub „Sautempton“ u Engleskoj, možda možete da kupite neke koji su na prodaju, ali ne možete da kupite glasače u Srbiji, ne možete da kupite pobedu i ne možete da kupite mesto ni predsednika Republike Srbije, niti možete da kupite dovoljan broj glasova da uđete u Narodnu skupštinu.

Ono što je takođe poruka, to je da oni neće moći da kupe ni ljude koji žive u Beogradu, ali ni ljude koji žive u Šapcu, ni ljude koji žive u bilo kom delu Srbije, jer jednostavno pobeda se dobija na rezultate, dobija se na čast, na poštenje i na sve ono što se radilo u prethodnih desetak godina.

Gde se ko nalazi u ovom trenutku jasno pokazuje koliku podršku građana ima. Pa o tome ko će biti predsednik Amerike, da li će to biti Tramp ili Bajden, odlučili su građani Amerike. I mogao je Tramp da radi štagod je radio, ali nije bilo dovoljno. Ljudi su hteli drugog predsednika, pa su ga i dobili. Ko je predsednik Rusije odlučuju građani Rusije i jasna je podrška Putinu i to je jednostavno tako. A ko će biti i ko je predsednik Srbije odlučuju građani Srbije. Može Đilas da sprema para koliko hoće, može da lobira po stranim ambasadama, može da preti, može da ucenjuje, može da izmišlja i laže, ima, brate, nekoliko televizija koje je kupio i platio i oni ljudi pričaju za sve pare. Može da kupi i kandidata za gradonačelnika Beograda.

Ako jedan uvaženi profesor i doktor izjavi da nije sposoban za to mesto i da ima dovoljno pameti da kaže – e, ljudi ja ne mogu da budem gradonačelnik, jednostavno to nije mesto za mene, ne mogu da ispunim tu funkciju, iako bih je dobio, ne mogu, ja se kandidujem, i šta se onda desi? Da li popije neku tabletu, pa postane super kandidat za gradonačelnika ili se desi nešto drugo? Možda je to pitanje i za ljude iz pravosudnih organa, ali eto neka Đilasu i njegovom kandidatu služi na čast kako je čovek koji tvrdi da ne može da bude gradonačelnik preko noći odjednom postao savršen kandidat, neka on to objašnjava svojim potencijalnim biračima, mislim da ih neće biti, jer jednostavno ljudi su svesni ko je Dragan Đilas i ko su uopšte ljudi koje on finansira i ko su ljudi koji su spremni da prodaju svoje ime i čast zarad pokušaja da budu na nekoj funkciji.

Imamo i bivšeg gradonačelnika Šapca koji je, čini mi se svoje udruženje nazvao „Moramo i moramo“. Zamislite, da oni nazovu, ne znam da li su udruženje da li su grupa šta su, prosto, kažem vam, niko u Srbiji ne može da nabroji ko su i gde se nalaze članovi te bivše žute hobotnice, ali mislim da se zovu moramo. Ja razumem da on mora, moraju ljudi, plaća ih Dragan Đilas, plaćaju ih kriminalci, plaćaju ih tajkuni, oni moraju. Pa, dobro neka moraju, ali ne moraju građani Srbije. Građani Srbije glasaju koga oni hoće, a hoće onoga koji radi pošteno, ko radi isključivo u njihovom interesu.

I, nikada niko, ni u novijoj ni u daljoj istoriji, nije radio koliko je radi Aleksandar Vučić. I nikada niko nije uradio toliko za 10 godina koliko je uradio Aleksandar Vučić, ali da bi svi bili zadovoljni, zadovoljni u smislu da niko ne može da kaže – e, ljudi ovi izbori su prošli tako što je neko pokrao izbore. Ko može da pokrade izbore? Pa, ne može niko. I, uvek se buni onaj što izgubio. I, da ne bi bilo pokrao je onaj, pokrao je onaj, a jedini koji su krali izbore su upravo bili ovi koji o krađi pričaju. Jedini koji je optužen i osuđen za kupovinu glasova u Šapcu, koliko znam je aktivista Nebojše Zelenovića, čovek kupovao glasove za Nebojšu Zelenovića. Bio je optužen i Nebojša Zelenović, pa je dotični gospodin prihvatio da je on sam kupovao glasove za svoj ćef, da nije kriv Nebojša Zelenović, ali znamo ko je kriv. I, ne samo Nebojša Zelenović, nego naravno i njegov mentor Dušan Petrović.

Šta se onda ljudi dešava? Prosto, građani Republike Srbije treba da znaju da ćemo upravo na današnjoj sednici poslednji zakon, odnosno predlog koga ćemo glasati na novom dnevnom redu je Predlog odluke o razrešenju, imenovanju u RIK. Šest članova i zamenika RIK dobiće ljudi koji nikada nisu ušli u ovu Skupštinu, nisu dobili podršku građana.

Uvek je bilo i uvek će biti da o tome ko ulazi u ovu Skupštinu odlučuju građani, ali eto da ne bi bilo da su u manjini, da je neko pokrao glasove, nikada u novijoj istoriji niko nije se odrekao većine u gradskoj izbornoj komisiji, u RIK, u opštinskim izbornim komisijama i na biračkim mestima. E, pa da znate, građani Srbije, krađa o kojoj pričaju Đilas, Jeremić, Boško Obradović i Marinika Tepić, itd, je krađa koju će organizovati oni koji se na krađu pozivaju.

Srpska napredna stranka koja ima apsolutnu većinu u ovoj Skupštini, koja ima apsolutnu većinu 95 opštinskih i gradskih skupština, upravo u tim gradskim izbornim komisijama, opštinskim izbornim komisijama neće imati većinu. Evo, vam većina i u izbornim komisijama. Evo, vam većina i u RIK. Nemojte kada 3. aprila bude završeno brojanje da pričate o krađi glasova, jer ste tu krađu jedino vi mogli da organizujete, jedino vi mogli da sprovedete.

Srpska napredna stranka nikada, a eto od 2012. godine, stigli smo do 2022. godine, nikada niko niti je optužen, niti je učestvovao, niti je pokušavao da joj krade glasove i to će tako i biti. Nema potrebe neko, ko ima apsolutnu podršku građana Srbije da o tome uopšte i priča. I oni koji kradu glasove, ne mogu nikada ni dobiti podršku građana Srbije.

Šesnaest hiljada članova gradskih i opštinskih izbornih komisija biće predstavnici opozicije. Šest članova i zamenika članova RIK dala je opozicija, ovih koji pričaju o izbornoj krađi na koju se spremaju, a kada opet budu izgubili 3. aprila da se organizuju, neko nas je pokrao. Niko vas iz opozicije nije pokrao, niko vas pokrsti neće, građani Srbije znaju koga će podržati, kao što su znali i prethodnih godina i oni koji moraju, kao što je Nebojša Zelenović, neka mora, neka rati to što mora, on ne zna ni ko će biti kandidat jer još nije dobio instrukcije od onih koji mu daju pare. Ali, ovih dana će mu verovatno reći ko mora, šta mora.

Mi ne moramo ništa, mi samo treba da sledimo put budućnosti za našu decu, put novih radnih mesta, novih investicija, put još uspešnije Srbije, a lestvica koja se svakoga, bukvalno, dana, zahvaljujući Aleksandru Vučiću podiže sve više i više, će svakako biti pomerana i u narednom periodu za budućnost naše Srbije, za budućnost naše dece. Glasamo za Aleksandra Vučića i znamo da smo na pravom putu. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane kolege, poštovani građani Srbije, da na početku svima čestitam novogodišnje i božićne praznike, poželim sve što želim svojoj porodici, što želim svojima to želim i celoj Srbiji. Bitno je da na ovom putu koji je trasirao Aleksandar Vučić jednostavno imamo ozbiljne i odgovorne ljude, da donosimo ozbiljne i odgovorne zakone i da se ti ozbiljni i odgovorni zakoni primenjuju.

Meni je izuzetno drago što ovu Novu godinu počinjemo jednim ovakvim zakonom, specifičnim zakonom, jedinstvenim u Srbiji ikada. Naravno, evo i predloga da svaku Novu godinu počnemo sa podsticajem za mlade od 16 do 29 godina, ako bude moguće da ga, eto, planiramo, da ne moramo da zakazujemo posebnu sednicu, da svaku sledeću Novu godinu počnemo sa podsticajem za mlade. Koliko? Onoliko koliko država bude u mogućnosti, ali divan je razlog zbog koga smo se danas sastali i naravno očekujem da svako normalan glasa za podršku ovom zakonu.

Kada pričamo o podsticajima mi konačno, eto, nije to neki veliki iznos, može se tumačiti na različite načine ali je svakako pokazatelj da ova država brine o svim sugrađanima, o najmlađima, o mladima ali i o najstarijima.

Ono što se ponavljalo i može se to smatrati svakako i kontinuitetom i ovog ministarstva, ali i ove Vlade i pre svega kontinuitetom politike Aleksandra Vučića a to je da se pomoć da svima onima kojima je pomoć potrebna i da ta pomoć iz godine u godinu bude u sve većem obimu i da bukvalno obuhvati sve.

Odluke da za prvorođeno dete se dobija 10 puta više nego što se ikada dobijalo i odluka da se penzionerima pomaže bukvalno kvartalno ili nekoliko puta u toku godine, je odluka koja pokazuje da brinemo o svojima i najmlađima i mladima i najstarijima.

Kada je ovaj zakon u pitanju stvar je vrlo jednostavna, svi oni koji hoće i koji treba da dobiju pomoć dovoljno je da se prijave svojim jedinstvenim matičnim brojem i ličnom kartom i ta pomoć će im biti uplaćena bukvalno u roku od 15 dana, odnosno već od 1. februara.

Važna je i značajna mera pre svega zbog toga što je, siguran sam, jedinstvena u ovom delu Evrope a možda i u svetu. Sve ono što radi Aleksandar Vučić čini mi se da je u mnogome jedinstveno za ovaj deo Evrope, svakako, ali kada imamo u vidu situaciju svetske ekonomske krize ali i kovid krize, iskombinovane jedna sa drugom, jednostavno odgovor Aleksandra Vučića i države Srbije će se, siguran sam, izučavati na fakultetima, jer ovo što je uradio Aleksandar Vučić zaista je, moglo bi se reći, čudo neviđeno.

Da neko u trenutku kada su svi u drugim državama, posebno u zemljama u okruženju gledali kako da sastave kraj sa krajem, kako uopšte da nabave bar jednu vrstu vakcine ili u početku opreme i zaštitna sredstva za borbu protiv kovida, mi smo u isto vreme imali prvi ili među prvima u Evropi i opremu i vakcine i to tri ili četiri i prvi lekove koji se pojave. Znači, na najbolji mogući način smo odgovorili na kovid krizu.

Sa druge strane, nikad više gradilišta, nikad više novih objekata, novih projekata i novih fabrika. Kada pogledate, prosto ne može da se nađe jednostavan odgovor kako je jedna država uspela da odgovori na tako teške prilike i teške uslove. Odgovor je vrlo jednostavan to je Aleksandar Vučić.

Ono što je takođe bitno, to je da sve one granice koje je pomerao Aleksandar Vučić i ciljevi koji su postavljeni i koji su zaista u prvom trenutku izgledali nedostižni i nemogući, ti ciljevi su dostignuti ali se granica bukvalno iz meseca u mesec iz godine u godinu podiže na jednu lestvicu više, a svaka lestvica više je veći standard, veća sigurnost i jača država Srbija.

Vrlo je zanimljivo i prosto opozicija, ja ih lično ne bih nazivao opozicijo, jer da bi neko opozicija, on mora bar pričati o tome da želi da pomogne svojim sugrađanima, a ova opozicija i ovo ne radi. Ova opozicija ima jedinu želju da dođe na vlast po svaku cenu, bez politike, bez podrške i bez izbora. Nijedno od ta tri uslova ne može biti ispunjeno da bi oni došli na vlast, jedini način je da imate podršku građana, jer kada imate podršku građana onda možete sve.

Upravo, SNS, Aleksandar Vučić ima tu podršku građana, ima apsolutnu podršku i zahvaljujući tome donosi odluke koje su u najboljem interesu svakog građanina i države Srbije.

Ono što je zanimljivo, to je upravo budžet. Budžet koji u vreme Aleksandra Vučića, ali i u vreme ovog ministra, ove Vlade, može da donosi odluke i mi tim odlukama možemo da pomognemo svima kojima je pomoć potrebna. Jednom rečju, imamo budžet iz koga možemo da uradimo sve. Kada kažem sve, to bukvalno tako i znači, nove bolnice, novi auto-putevi, nove škole, nove sportske hale, novi objekti. Između ostalog, centri za socijalni rad su bili zaboravljeni, domovi kulture, domovi zdravlja, sve ono što su drugi zatvarali mi kao država renoviramo, obnavljamo i ponovo vraćamo u život.

Konačno su ljudi počeli da ostaju i u selu i da upravo zahvaljujući podsticajima za poljoprivredu i za mlade, za mlade bračne parove, nađu razloga i nađu motive i snage i naravno za sve to su im potrebna sredstava. Imaju kome da se obrate. Imaju svoju državu. Imaju ministarstvo koje će im pomoći i imaju Narodnu skupštinu koja će one zakone koji su i interesu njih upravo i izglasati.

Taj isti budžet u vreme Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Tadića, cele te lopovske ekipe, jer drugačije se ne mogu nazvati, imajući u vidu šta su radili, u to vreme, iz tog budžeta ništa nije moglo da se uradi, osim da desetak ljudi postane enormno bogato, a u isto vreme građani Srbije da ostanu bez svojih radnih mesta, bez fabrika, bez budućnosti i što je najgore bez bilo kakve šanse da bilo šta urade za sebe i svoju porodicu.

Uspeli su 2012. godine da svojim glasanjem izaberu pravu opciju, opciju SNS i Aleksandra Vučića i to se pokazalo kao pravo rešenje. Znači, osnovna razlika između ovog budžeta u zadnjih deset godina i budžeta prethodnih 12 godina, je što se onaj budžet trošio u interesu male grupe ljudi, što je budžet služio samo za izvlačenje para u privatne džepove, sa druge strane budžet zadnjih deset godina služi isključivo samo u interesu građana i kao što u svakoj porodici i u svakoj fabrici, u svakom društvu ili udruženju bitno je ko vodi, tako je bitno i ko vodi ovu državu Srbiju. Vodi je Aleksandar Vučić, vodi je na pravi način.

U ovoj godini, sada je januar mesec, očekujemo ponovo, koliko god to izgledalo nemoguće, rast veći nego prošle godine, a već iduće godine rast veći nego ove godine.

Tako sam počeo svoje današnje izlaganje, a završiću ga na isti način, evo predloga za ministra finansija, da svaku novu godinu počnemo podsticajem za mlade od 2016. do 2019. Živela Srbija!

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege, poštovane građani Srbije, današnji dan je vrlo značajan, pre svega, za pravosuđe, ali naravno i za građane Srbije, imajući u vidu da ćemo danas glasati o tome da li će određeni ljudi biti na mestu tužilaca i to, pre svega, pričamo o različitim nivoima odlučivanja, odnosno od osnovnog do najvišeg tužilaštva i u tom slučaju ova odluka je još bitnija.

Ono što očekujemo od ovih tužilaca, od ljudi koji će preuzeti neke nove funkcije i koji će nastaviti da rade jedan za državu vrlo značajan i odgovora posao, očekujemo da rade svi u interesu pravde, da rade svi u interesu građana i da se bore na svaki način da izbore tu pravdu. Bitno je da u toj borbi i pobeđuju. Pobeda pravde je pobeda države Srbije i pobeda građana Srbije.

Nisu ljudi bez razloga dali poverenje i ovoj skupštinskoj većini i odgovornost ove skupštinske većine je na tome da danas izglasa ili ne izglasa neke predloge, ali imajući u vidu da se o ovim predlozima ozbiljno razmatralo, da su na najvišem nivou donete odluke i predlozi i da su kandidati takvi kakvi jesu, ja očekujem da ova skupštinska većina danas podrži te kandidate.

Ponavljam, ti kandidati, ti ljudi, ti tužioci moraju da se bore za pravdu i moraju da pobeđuju u toj borbi.

Svaka pobeda, tužilačka pobeda je pobeda pravde i pobeda onoga što građani Srbije u suštini i žele, a to je da onaj ko se drznuo da uradi nešto što nije u skladu sa zakonom, što nije u interesu građana, jednostavno za to i odgovara. Koliko, o tome će odlučivati sud i sudije, ali da li neko zaslužuje ili ne zaslužuje da protiv njega bude podignuta optužnica, na ovim ljudima je o kojima ćemo se danas izjašnjavati.

Da se reaguje po svaku cenu kada neko radi protiv države prvo je pravilo i rat protiv države, jednostavno, mora biti sankcionisan.

Ozbiljno je pitanje i šta rade svi tužioci koji su već izabrani, koji se na tim funkcijama nalaze godinama i, pored toga što je prirodno da u svakom žitu ima nešto i kukolja, mislim da nije prirodno da neka dela koja jednostavno očekuju procesuiranje ostaju pod velom tajni, pod velom znaka pitanja da li će ili neće i da li je moguće da posle toliko godina još uvek nemamo odgovor na pitanje da li je 619 miliona, koliko u ovom trenutku ima Dragan Đilas ili koliko je ustanovljeno da ima, a pitanje je koliko u stvarnosti tih miliona ima u Evropi i svetu, da li je to jednom urađeno u skladu sa zakonom ili nije, da li će neko imati hrabrosti ili snage da podigne proces, da sasluša čoveka, da uzme dokaze i da kaže – poštovani građani Srbije, stvari stoje tako i tako? Izgleda da neće. Možda ovi ljudi koje danas budemo glasali budu imali hrabrosti i donesu takvu odluku.

Ono što je, takođe, ogromno i veliko pitanje, svakodnevno se ljudi pitaju do kada i kada će neko stati na put ovom ludilu koje vlada u opoziciji, a to je da svako ko ujutru ustane na levu nogu ima pravo da preti predsedniku države, ima pravo da preti njegovoj porodici, ima pravo da preti predsedniku Vlade, ministrima, skupštini, bilo kome i da, jednostavno, za ta dela ne bude čak ni pozvan na informativni razgovor, odnosno tužilac ili tužioci ne smatraju da je time ugrožena bezbednost svih građana Srbije. Šta još treba da urade ti ljudi, pa da zavrede tužilački proces, odnosno podizanje tužilačkih zadataka i podizanje tužilačkih pitanja tužilaca da nešto rade?

Prosto je neverovatno da neko preti smrću. Evo, najnovije pretnje smrću predsedniku. Šta još taj čovek treba da uradi? Pazite, ako tužilaštvo pokrene postupak, možda taj čovek nije svestan toga što radi, možda su u pitanju medicinski razlozi, možda je pre ovo pitanje za ministra Lončara, ali o tome treba da odluči tužilaštvo. Ima stara narodna - ako nije za sudnicu, možda je za onu drugu ustanovu. Zaista o tome neka odlučuju tužioci, pa kada tužilac kaže – ljudi, ovo nije za sudnicu, on čovek ne zna šta radi, hajde da se obratimo ministru Lončaru, pa da zamolimo, da utvrde možda je zdravstveno pitanje, možda čoveka treba da lečimo sa druge strane, a ne za pravosudne, ali sa zdravstvene.

Molim vas da jednostavno zaštitimo pravdu. Kakva je to pravda ako će neko kome god padne na pamet pretiti smrću, između ostalog, pretiti vešanjem predsedniku Izvršnog odbora SNS. Zašto mu prete vešanjem? Samo zato što je predsednik izvršnog odbora i samo zato što je predsednik izvršnog odbora stranke koja ima apsolutnu podršku građana Srbije. Možda neko i ne zna ko je Darko Glišić, odakle dolazi Darko Glišić, ali čuo je pretnju da ga obese oni u centru Beograda. Nisu tačno rekli na kojoj lokaciji, na kojoj poziciji. Pitanje za te ljude - da li oni znaju ko je Darko Glišić?

Između ostalog, ako hoće da saznaju ko je Darko Glišić, najbolje da odu u Ub, pa da pitaju građane Uba ko je Darko Glišić ili da pitaju članove SNS ko je Darko Glišić ili da pitaju bilo koga u Srbiji ko je on. Ko daje za pravo da predsedniku izvršnog odbora, između ostalog i predsedniku opštine Ub, neko preti vešanjem.

Ako je neko bio u Ubu pre 10 godina, pa da ode sada ponovo verovatno će misliti da je pogrešio grad. To nije isti Ub. To nije ista opština. Građani jesu isti, i, hvala Bogu, ima ih još više, ali način na koji radi Darko Glišić i u opštini Ub i u izvršnom odboru jasno pokazuje da radi dobro, imajući u vidu da ga prozivaju dotični i da mu prete vešanjem, da mu pokušavaju osporiti legitimitet i kvalitet. Naravno, i za jedno i drugo nemaju osnova, ali je pitanje dokle će bilo ko ko ne zna šta će, ko ne zna na koji način da skrene pažnju na sebe to raditi upravo pretnjama predsedniku Srbije, njegovoj porodici, predsedniku Vlade, predsedniku Izvršnog odbora SNS.

Mislim da tu postoji jedan veliki problem, a to je da i tužioci moraju da razumeju politički trenutak u kome se nalazi Srbija. To je trenutak u kome oni koji vode Srbiju, a vode je na najbolji mogući način, ne odgovaraju jednoj manjoj grupi, pod znacima navoda… Ljudi se nazivaju opozicija, a mislim da čak nisu ni opozicija, jer da bi neko bio opozicija mora da radi bilo šta u interesu građana Srbije, a ovi to ne rade.

Ono što je ostalo iza Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, celog tog žutog preduzeća, kako ga mi popularno nazivamo, ali znaju svi ko je u pitanju, da nekog ne preskočim u nabrajanju, kada pogledate unazad rezultate, šta je ostalo iza njih od kapitalnih investicija za državu Srbiju i za građane Srbije, ostalo je kad se sve sabere i oduzme ostalo je otprilike ništa. Jedno veliko ništa za građane Srbije, ali jedno veliko puno i puni džepovi za Vuka Jeremića, Dragana Đilasa i celu tu lopovsku ekipu.

Koristim priliku, bio sam u Vranju prošle nedelje, pa sam išao novim autoputem i ne samo u Vranju, vozio sam se autoputem Miloš Veliki i vozio sam se i drugim autoputevima, i pozivam Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Mariniku Tepić, mislim da će biti mesta, veliki mi je auto, lično ću ih voziti… Siguran sam da oni u stvari i ne znaju šta je sve uradio Aleksandar Vučić. Lično ću da ih odvezem, dovoljno je da odu do Vranja, i da vide kako izgleda taj autoput i da se provozamo u povratku preko Miloša Velikog, da se vratimo, i biće im sve jasno.

Ja mislim da oni kada lete avionima na Mauricijus i te ostrvske zemlje da obiđu svoje milione, verovatno ne vide ove autoputeve, ne stignu da vide jer avion poleti iz Beograda i oni nisu u stanju da sagledaju šta je sve uradio Aleksandar Vučić, šta je sve uradila država Srbija za ovih devet godina. Možda ne vide ni ove bolnice, ni kliničke centre u Nišu, Novom Sadu, kovid bolnice. Oni ne vide ni brzu saobraćajnicu od Novog Sada do Beograda. Verovatno je to u pitanju i pošto su im stalno u glavi sendviči koje jedu ljudi koji pođu negde, koji putuju da podrže 13. rođendan, recimo, SNS, ja im obećavam besplatan prevoz i besplatne sendviče. Dobiće i prevoz i sendviče da im pokažem te autoputeve. Moramo putovati nekoliko dana, jer urađeno je 400 kilometara autoputeva. Kada to budu videli, možda će onda shvatiti da ipak oni nisu u pravu i da će morati da se obrate Lončaru za pomoć, jer im pomoć od građana neće doći, imajući u vidu šta su za te građane uradili. Ne da je ostalo ništa, iza njih je ostalo duplo ništa. Nema apsolutno ništa od lažnih obećanja, lažnih boraca za demokratiju.

Sad su se uhvatili zelene Srbije lažni borci za zelenu Srbiju. Ako neko misli da će ljudima u Loznici, u Gornjim Nedeljicama i u okolini zapadne Srbije, gde postoji litijum, pomoći Viola fon Kramon, Nebojša Zelenović i ekipa, neće sigurno.

Kad već pominjem Nebojšu Zelenovića, a i to je zaista pitanje za tužilaštvo, ja molim, preklinjem da nikad više i niko ko je potrošio pet miliona evra iz budžeta građana Srbije, a između ostalog i zbog propusta u tužilaštvu i u celom pravosuđu, umesto da završe tamo gde završavaju kriminalci, njegova presuda ne postane pravosnažna jer je došlo do zastarevanja. Molim vas kao Boga da ne zastari ono gde je čovek sigurno kriv i gde je neko sigurno uzeo pare od građana Srbije, kako god znate i umete. Ako treba, molite, podnosite zakone, Skupština će razmotriti da se produže rokovi, ali onaj ko je krao za to mora odgovarati. Nemojte da se izvuku takvi lopovi i da onda neko ko u svom programu zapadne Srbije ima dve rečenice o zelenoj Srbiji, sve do prošle godine dok nije izgubio izbore, a onda je odjednom tu istu stranku Zajedno za Srbiju proglasio Zelenom strankom i njegov logo koji je bio crveno-plave boje obojio u zeleno i sad je postao veliki borac za zelenu Srbiju.

Znaju građani Srbije da im oni pomoći neće i znaju građani Srbije ko je ko, i to je ono što je bitno. Znaju da iza Aleksandra Vučića stoje rezultati i znaju da uz Aleksandra Vučića imamo budućnost i za ovu našu lepu državu Srbiju i što je najbitnije za našu decu. Molim vas, vi ste ministar pravde, da pomognete tužiocima da pravda bude dostižna i da bude dostižna u što kraćem roku. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas pričamo i odlučivaćemo kasnije o nosiocima pravosudnih funkcija koji se prvi put biraju na mesto sudija i koji će od večeras, odnosno od naše odluke i izbora na mesto sudije odlučivati o vrlo ozbiljnim pitanjima, vrlo ozbiljnim stvarima i odlučivati o pitanjima koja interesuju sve građane Srbije.

Hteo bih da poručim i njima, ali i onima koji su izabrani ranije i mnogo ranije, svima onima u tužilaštvu i sudskim organima da jednostavno znaju da su birani u ime naroda, da su birani glasovima narodnih poslanika i da samim tim donose odluke upravo u interesu tih građana, u interesu države Srbije i da se ne desi da kada nešto odluče i sami se stide te odluke.

Nadam se da ove sudije koje će pojačati tim imaju volju, imaju mogućnost, ali imaju i državu u kojoj se zna red. Pričali su danas kolege i o 2010. godini, o reformi pravosuđa, pa podsetiću i ja samo kao nešto što ćemo pomenuti, ali nešto što se nikada više niti može, niti sme desiti u Srbiji, niti u bilo kojoj drugoj normalnoj državi.

Pokušaj uništavanja pravosuđa i pokušaj da hiljadu ljudi ostane bez svojih funkcija samo pokazuje da ti ljudi koji su u to vreme odlučivali nisu imali ni mere, ali nisu imali ni želje da urade bilo šta dobro po Srbiju. Njihove odluke su bile nezavisne od pravde, ali nezavisne i od zdravog razuma. Bile su zavisne isključivo od tog žutog preduzeća koje je upravo zahvaljujući glasovima građana Srbije otišlo u prošlost.

Više tog preduzeća nema, njihovi auri, kako su se već nazvale stranke koje su nastale, više niko u ovoj Srbiji i ne zna kako se ko od tih stranaka prozvao, u kojoj stranci, Đilas, Jeremić, Dušan Petrović, da nekog ne preskočim, Marinika Tepić, Nebojša Zelenović, cela ta lopovska ekipa, ni oni nisu sigurni da li se zovu sloboda, da li pravda, da li nepravda. Ali, ono što je istina, građani znaju ko šta predstavlja u ovoj Srbiji, pa znaju i šta predstavlja Aleksandar Vučić, a znaju i šta predstavljaju svi oni koji su nastali iz tog žutog preduzeća.

Siguran sam da pravosuđe predstavlja svetlu tačku u ovoj državi i da će to biti u narednom periodu. Na vama kao sudijama je da to dokažete i pokažete, ali nemojte nikada zaboraviti da ste tu zahvaljujući, pre svega, građanima Srbije i ovoj Narodnoj skupštini.

U narednom periodu odluka će biti drugačija. Između ostalog, o tome će se izjasniti građani, da li će vaša pod znacima navoda nezavisnost, i do sada ste naravno bili nezavisni, vi kao neko ko dolazi iz visokog veća sudija, vrlo dobro znate da je vaša nezavisnost zaista i do sada bila apsolutna i da ste za odluke i presude, i vaše i vaših sudija, sami bili odgovorni. Nemojte očekivati da u narednom periodu bilo ko drugi bude odgovoran u ime vaših odluka, nego vi sami. Svako u ovoj Srbiji u sudiji vidi pravdu i očekuje da ta pravda bude i zadovoljena.

Ono što moramo znati, to je da nije sve tako jednostavno. Evo, prolaze godine, a određeni broj ljudi koji sigurno nije živeo i nije se ponašao u skladu sa zakonom, jednostavno nije dočekalo pravdu, odnosno nije dočekalo da pravosuđe tretira njegovo ponašanje prema građanima, prema budžetu i prema onome što su radili dok su bili na visokim državnim funkcijama.

Možda ćete sada kao nezavisni moći da utvrdite odakle Draganu Đilasu 620 miliona evra, možda ćete moći da utvrdite u kojim sve državama on ima te pare i kako je moguće da neko ko je tolike pare odvojio na stranu za to još uvek nije odgovarao niti je osuđen ni prekršajnom kaznom. Da ga je neko bar izgrdio! Da je neko iz pravosuđa rekao - Ej, Đilase, to nije pošteno. Ali, ni do toga niste došli.

Imali smo i slučaj, da se ne zaboravi, bivšeg gradonačelnika Nebojše Zelenovića, koji je osuđen za pet miliona evra zloupotrebe budžeta u jednoj godini i koji je upravo zahvaljujući nemaru, a blaga je reč, dočekao da presuda za pet miliona evra zloupotrebe budžeta dođe do zastarenja i umesto da završi tamo gde završavaju lopovi, on završi na blokadi mosta u Šapcu. I ni manje ni više, organizuje svoje plaćenike da prebijaju ljude i da uzimaju zakon u svoje ruke.

Možda ćete sada, ako tako država bude htela, odnosno građani Srbije budu hteli, budete još nezavisniji od ovoliko nezavisnih, možda ćete moći da pitate i Vuka Jeremića i Mariniku Tepić i da nekog ne preskočim iz te lažovske ekipe, do kada misle i za koje pare misle da šire nemire, da šire laži i da pokušavaju da ruše Srbiju na načine koji nisu ne u skladu sa Ustavom i zakonom, koji nisu u skladu sa zdravom pameti?

Molim ove sudije za koje ćemo se kasnije izjasniti da li smo za ili ne, a mislim da ćemo svakako podržati taj izbor, da pomognu starijim kolegama da pravda brže i jednostavnije dođe na videlo, da tu pravdu vide građani i da jednostavno znaju da svi oni koji su se drznuli po bilo kom osnovu, da li su ukrali pet miliona evra kao Nebojša Zelenović ili 620 miliona evra kao Dragan Đilas, a između ostalog, hoće li neko pozvati Dragana Đilasa pa utvrditi i reći - evo, čovek je bio, saslušali smo, pogledali smo sve relevantne dokaze i utvrdili da je čovek nevin. Pa, eto, da znaju i građani Srbije da je pošteno zaradio 620 miliona evra.

Puna podrška sudijama koji prvi put stupaju na tu funkciju, ali i puna podrška sudijama koji su ranije izabrani i želja da pravda bude prvi i jedini uzor, i to pravda po svaku cenu, za sve oni koji rade pošteno u Srbiji, a to je većinska Srbija, Srbija koju predvodi Aleksandar Vučić. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moje prvo pitanje upućeno je pravosudnim organima države Srbije, vrlo je jednostavno, a siguran sam da zanima sve građane u Srbiji. Moje pitanje glasi - ima li pravde, može li neko zaštiti upravo te građane Srbije od šačice plaćenika koji iz nedelje u nedelju ugrožavaju bezbednost građana Srbije i uzimaju vlast u svoje ruke?

Ko daje za pravo, po kom osnovu i kada će se stati na put plaćenicima koji pokušavaju da uvedu nemire u Srbiju, da izazovu nemire i da na sve načine, samo ne demokratskim putem, dođu na vlast u Srbiji? Ko će od pravosudnih organa ustanoviti da li ih plaća Dragan Đilas, da li Aljbin Kurti, da li neko treći? Ja nisam u mogućnosti, pa, evo, pitam može li neko da ustanovi ko plaća izazivanje nemira u Srbiji? Evo, vi recite meni, a ja ću pročitati našim građanima, ili sami objavite ko izaziva nemire i za koje pare.

Znamo da je Dragan Đilas uzeo 620 miliona evra, on ima pare, prodao se, izdao je državu, znamo i zašto i za koliko, ali za koje pare državu izdaje Marinika Tepić, Vuk Jeremić, Nebojša Zelenović, Ćuta itd, itd?

Istovremeno, postavljam pitanje ima li pravde za Dušana Prokića? Evo, ovako izgleda demokratija na delu upravo tih plaćenika. Dušan Prokić prebijen od Dragana Milovanovića Crnog. Na nekoliko metara od ovi dešavanja, od pokušaja ubistva Dušana Prokića, stajao je upravo jedan od organizatora Nebojša Zelenović, lažni demokrata, lažni borac za zelenu Srbiju i lažni borac za građane Srbije. Ima li pravde za ovog čoveka? Pravda za Dušana Prokića, pravda je za sve građane Srbije.

Istovremeno, pitanje koje nije imalo odgovor, a tiče se događaja koji su prethodili svemu ovome. Na ovoj slici nalazi se Zlatko Kokanović sa sekirom. To je Zlatko Kokanović sa sekirom, stoji upravo pored Viole fon Kramon. Pitanje za nezavisne medije, koji su nezavisni, samo ne znam od čega, znamo od koga su zavisni, da li su oni videli ovu sekiru, da li je neko od državnih organa video ovo sekiru, da li je Zlatko Kokanović procesuiran i da li neko može u ime države, u ime pravosudnih organa da pita Violu fon Kramon šta ona radi u Nedeljicama pored Zlatka Kokanovića, dok on sa sekirom pokušava da se izbori za demokratiju u Gornjim Nedeljicama?

Da li postoji neko ko može da ispita zašto i na koji način ovaj čovek, Zlatko Kokanović, nije izveden pred lice pravde, odnosno nije izvedena akcija koja će ustanoviti šta ova sekira radi u Loznici, odnosno u Gornjim Nedeljicama? Da li nezavisni mediji vide ovu nevidljivu sekiru? Evo, pitam nezavisne medije, nije praksa, ali neka objave ovo i neka kažu da na ovoj slici nema sekira i da na ovoj slici nije Zlatko Kokanović, a pored njega Viola fon Kramon.

Istovremeno, pitanje koje nismo jednostavno postavljali, a nameće se kao posledica svega ovoga što se dešava, da li i na koji način država hoće da se izbori i na koji način će se izboriti protiv zloupotrebe demokratije? Kako i na koji način neko iz nedelje u nedelju, iz dana u dan obmanjuje građane i kada će se stati na put lažima? Kada će neko za izgovorenu laž, za dezinformaciju i za organizaciju protesta koji za posledicu mogu da imaju samo nemire i mogu da imaju samo nešto što nije svojstveno ovoj Srbiji, jednostavno biti procesuirani? Niko u ovom trenutku ne želi da podrži nemire u Srbiji, osim onih koji ne žive u Srbiji.

Za kraj pitanje da li neko u ime pravosudnih organa može da ispita za koje pare se izdaje i prodaje država, za koje pare Nebojša Zelenović priča to što priča, za koje pare Vuk Jeremić priča to što priča, za koje pare i od koga dobija te pare, jer svaka izdaja Srbije je krivično delo koje mora i koje zaslužuje da bude procesuirano?

Očekujem odgovore od pravosudnih organa, ko i za koje pare pokušava da izazove nemire? Od tih nemira, naravno, neće biti ništa. Odgovor države je jasan. Odgovor predsednika države je još jasniji. Hvala i predsedniku i hvala građanima koji su razumeli i shvatili težinu situacije i podržali ovo što je uradio predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, rebalans budžeta koji je danas na dnevnom redu može se posmatrati i kao rebalans budućnosti Srbije, imajući u vidu da u ovom trenutku pričamo o novoj vrednosti, o nove 183 milijarde dinara, koje će kroz ovaj rebalans biti raspoređene i raspodeljene u najboljem interesu svih onih koji žive u Srbiji i budžet koji iz godine u godinu pomera lestvicu na gore. Svaki sledeći rebalans pokazuje da mi kao država idemo još brže i još jače i bolje, kako smo i najavljivali u kampanjama u prethodnim godinama.

Da može i brže, jače i bolje, pokazuje i ova revizija, ali 183 milijardi ili oko 1,5 milijardi evra će biti podeljene ravnopravno prema potrebama. To se pre svega odnosi na tri milijarde koje se odnose na fiskalizaciju. Konačno svi privredni subjekti će izvršiti fiskalizaciju, a da to bude plaćeno iz budžeta. Dakle, 2,7 milijardi će ponovo ući i pojačati poljoprivredu, bez obzira na sva davanja koja smo imali i u redovnom budžetu i u prethodnim rebalansima budžeta. Ekologija, energetska efikasnost, fabrika vakcina.

Fabrika vakcina u Srbiji kao fabrika koja će pokazati da je ovo Srbija budućnosti, Srbija koja zaista misli o svakom građaninu, ali pre svega, misli to da uradi iz sopstvenih izvora i iz sopstvenih sredstava.

Ono što često napadaju, pa i Fiskalni savet je na tom stavu, da se određena sredstva ne troše dovoljno transparentno, sigurno da nisu u pravu i žao mi je što predsednik saveta nije tu. Ono što hoću da kažem je da svaka odluka vezana za podsticaje, vezana za Kancelariju za javna ulaganja, je odluka koja se tri puta meri a jednom seče. Čisto da znate, upravo ovo ministarstvo i ovaj ministar ne dozvoljava da se bilo koja odluka donese kada su kapitalne investicije u pitanju i kada su podsticajne mere u pitanju, a da za te mere i za te podsticaje nema sredstava u budžetu.

Ono što ovaj rebalans takođe pokazuje, pokazuje i da smo kao država, kao Vlada Republike Srbije, ali i kao Narodna skupština, na pravom putu, da je politika Aleksandra Vučića politika koja je uspela da se izbori sa svim problemima, a zaista ih je bilo puno.

Kao što se na vojnim školama izučava Cerska bitka, kako smo to uspeli da pobedimo tako veliku silu, tako će se u godinama iza nas izučavati kako je Aleksandar Vučić uspeo da ovu tešku ekonomsku krizu iskoristi kao prednost i da kroz ekonomsku krizu izađemo kao pobednici.

Kada se pojavila pandemija sve države i u okruženju, ali i u Evropi i u svetu su pandemiju iskoristile u svojoj nemoći, u nemoći da svojom politikom odgovore na pravi način, iskoristili kao izgovor da ne mogu dalje i da ne znaju šta će. Samo su država Srbija i Aleksandar Vučić pandemiju prepoznali kao priliku da još više pojačaju investicije, nova radna mesta i izgradnju i kapitalne projekte. Ti kapitalni projekti će sigurno obeležiti posebno period pandemije.

Fabrike koje su izgrađene u ovom periodu, bolnice, pre svega kovid bolnice, i putevi, autoputevi o kojima je neko mogao samo da sanja, čak nisu mogli predizborno da obećaju, a lagali su naveliko. E, to nisu mogli ni predizborno da obećaju, a to što oni nisu mogli predizborno da obećaju Aleksandar Vučić je sproveo u delo.

Ono što je takođe bitno to je da opomene koje dolaze, pod znacima navoda opomene, i mišljenja da nešto nije dobro iz Fiskalnog saveta, pa ima i nešto dobro i u tome da se kontroliše i ono što treba i što ne treba. Bez obzira na to što priča Fiskalni savet, jasan je i ovaj rebalans, jasna je i politika Aleksandra Vučića, a to je politika poštenog odnosa prema građanima.

Optimizam koji je prisutan u Srbiji, kada je budžet u pitanju, je realan i projekti koji se planiraju i na nivou budžeta Republike Srbije, ali, bitno je to reći, i na nivou opštinskih i gradskih budžeta je politika realnih projekata, da planiramo samo ono za šta imamo sredstva, da planiramo samo ono što možemo platiti i da planiramo samo ono što je u interesu građana.

Ono što nije jasno Đilasu, Tadiću, Jeremiću, da nekog ne preskočim iz te lopovske ekipe, to je kako neko sa ovakvim budžetom i sa ovakvim sredstvima uspeva da napravi ovolike kapitalne projekte, puteve, bolnice, škole, sportske objekte.

Ono što ćemo raditi u oblasti sporta je tek posebna priča. Zaista svako ko zna, a zna se da ništa nije rađeno u prethodnom periodu, da su sportski objekti bili urušeni, da su nam sela polu napuštena, a u onim mestima gde su se oni malo duže zadržali na vlasti kao da je vreme stalo. Ostali su u 20. veku i čini mi se da iz tog 20. veka neće ni da izađu, imajući u vidu da im je jedina politika politika – mrzim Vučića. Oni neka mrze između sebe koliko hoće, a politika laži, politika lažnih obećanja i priče da će biti nešto što nikada nije bilo, a to što oni obećavaju obećavaju njihovu vlast koja se pokazala kao najgora u novijoj istoriji naše lepe države Srbije. Ta njihova politika laži jednostavno je osuđena na propast. Između ostalog, nemaju ni podršku. Između sebe ne mogu da se dogovore ni šta hoće, ni gde idu, a kamoli da u tom pravcu usmere svoje građane.

Ono što je još bitno, i polako ću privesti kraju jer su moje kolege bile vrlo iscrpne u toku današnje diskusije, to je da napomenem, to treba ponavljati, da smo deficit koji je bio planiran, odnosno da je deficit manji od 5%, 4,9%, a bio je planiran na 6,9%. Možete li da zamislite budžet koji je restriktivan u smislu rashoda i koji se planira na realnim osnovama, koji je uvećan za 183 milijarde?

Istovremeno, zaista je informacija koju građani Srbije treba da znaju, a to je da u ovom trenutku država Srbija ima 16,8 milijardi evra deviznih rezervi, da imamo 36,9 tona zlata kao podlogu da pokažemo koliko je ova država jaka, koliko je ova država ozbiljna, a imali smo 15. Kao poređenje na današnji dan, država koja se nalazi u našem komšiluku, koja se nalazi u EU nema ni grama tog zlata u rezervi. To je država Hrvatska.

E, pa onda ti koji, između ostalog, kao glavnu politiku takođe forsiraju politiku – mrzim Vučića, neka vide sa sobom šta će. Građani Srbije vole Vučića, vole ono što on radi i sigurni su u budućnost Srbije i svoju budućnost. Ono što očekujemo to je da u narednom periodu ova granica trošenja i rasta budžeta bude još podignuta na prvoj sledećoj sednici. Videćemo već krajem godine budžet za iduću godinu, ali ono što je sigurno to je sigurnost Srbije, sigurna politika Aleksandra Vučića i budućnost za koju će se pobrinuti naši građani jer će svojim glasovima glasati za Aleksandra Vučića, a to je svakako i sadašnjost, ali i budućnost Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, poštovane kolege, poštovani građani Srbije, na početku čestitke svima, praznik jedinstva, praznik slobode, praznik zastave, ali praznik jedinstva svih Srba i svih onih koji žive u Srbiji i slobode svih onih koji žive i van Srbije, a vode poreklo iz Srbije da znaju da imaju svoj praznik, da imaju svoju državu i da imaju jedinstvo u toj državi svih naroda i svih onih koji tu žive, da imaju svoju slobodu izvojevanu, i za državu Srbiju i za sve one koji su potekli iz Srbije, ali i da imaju i svoju zastavu, zastavu koja vekovima stoji ispred i koja predstavlja simbol jedinstva, slobode i države Srbije.

Kao i kada se rodi neko u Srbiji ili bili gde u svetu identitet koji on dobije svojim rođenjem su ime i prezime, ime jednog od roditelja, mesto rođenja i nacionalnost.

Nacionalnost je nešto što dobijamo rođenjem i to je nešto što nas prati kroz ceo život, ali država Srbija osim obeležja koja naravno ima i koja će uvek imati, a to su i grb, zastava, svakako ima i svoju ćirilici, odnosno svoj jezik.

Kroz vekove pokazalo se da smo morali štititi svoju baštinu, svoju kulturnu baštinu, svoju istoriju, istorijske činjenice. Ćirilica je svakako istorijska baština, istorijska činjenica i nešto što nas je štitilo godinama unazad, nešto što postoji i u sadašnjosti, a da bi postojala i u budućnosti upravo imamo ovaj zakon.

Rekao bih da nema lepše srpske reči, odnosno prave srpske reči „boldirano“ ako hoćemo nešto da pojačamo, a hoćemo da pojačamo ili moderno rečeno da boldiramo, e to je ovaj zakona.

Ranije je i Ustav delegirao, utvrdio i garant ćirilice, ali ovim zakonom želimo da pojačamo to saznanje da Srbija ima svoje pismo, svoju ćirilicu.

Kome smeta jaka Srbija, kome smeta jak predsednik jasno je svima. Upravo onima koji su kroz vekove, a to rade i danas zabranjivali ćirilicu. Ako ne znamo ko nam ne misli dobro, samo ćemo gledati, dovoljno je pogledati kome smeta ćirilica, kome smeta Aleksandar Vučić, kome smeta jaka Srbija, odmah ćemo znati šta nam misli, ne mora da govori.

„Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano“ napisao je i zabeležio Vuk Karadžić. Koliko se borio i koliko se ćirilica borila sve ove godine, faktički vekovima i pre nas, čini mi se da nije dovoljno pojašnjeno i ljudima nije dovoljno jasno, ali pred nama je, pred ovim Ministarstvom, ovom Skupštinom i svima onima koji se bave i kulturom i prosvetom da upravo ćirilicu vratimo na mesto na kome ona treba da bude.

Za svaku je pohvalu, kao što je bitno u bilo kojoj organizaciji, u porodici ili u životu ko vodi glavnu reč toliko je bitno ko vodi glavnu reč u Ministarstvu, a u ovom slučaju je to potpredsednica Vlade Maja Gojković. Koliko je ona za godinu dana uradila, uz uvažavanje i bez želje da bilo koga uvredim, mislim da je više objekata obišla, posetila i više stvari preduzela i pokrenula, nego dva ministra u prethodna dva mandata. To je jednostavno činjenica.

Kao što je jako bitno ko je potpredsednik Vlade i ko je ministar u određenom ministarstvu od toga zavisi, između ostalog i kako će raditi to ministarstvo, jako je bitno i ko je predsednik države Srbije.

Svi znamo ko je predsednik države Srbije i u Srbiji i u okruženju, i u Evropi, ali i u svetu. Koliko je Aleksandar Vučić uradio za ovu Srbiju, ne može da ospori apsolutno niko. Meriće je svakako istorija, ali i u sadašnjosti ne može se osporiti pa, ako izađemo i pođemo na bilo koju stranu sveta iz ovog Beograda, pa samo da je autoputeve uradio, koje je uradio, da ništa drugo nije radio kao predsednik, pa je ostavio veliki trag.

Ako pogledamo u zdravstvu, klinički centri i bolnice koje su izgrađene za ovih nekoliko godina su više doprinele razvoju zdravstva nego decenijama unazad, u prosveti, u kulturi, u infrastrukturi, ali što je najbitnije u jačanju države Srbije, bili smo na granici propasti. Niko Srbiju, ni u Evropi, ni u svetu nije posmatrao kao ozbiljnu državu nego kao državu o kojoj se samo postavlja pitanje kada će doživeti kolaps, kada će propast i kada će bankrotirati.

Jednu takvu Srbiju Aleksandar Vučić je vratio na mesto na kome i treba da bude i to što je Srbija u ovom trenutku lider ovog dela Evrope i što u planovima do 2025. godine, je toliko stvari planirano da prosto kada to bude završeno pozicija Srbije će biti na mnogo višem nivou nego što je sada, a ponavljam, na ovom je nivou samo zahvaljujući Aleksandru Vučiću.

Evo, upravo ono što je rekao Vuk Karadžić "Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano" u Vučićevoj Srbiji glasi - uradi ono što si obećao, uradi sve za državu Srbiju i za svakog građanina Srbije.

To je ono čega se drži Aleksandar Vučić, upravo oni koji napadaju i na njega i na njegovu porodicu, prosto neverovatno na decu, to neka njima služi na čast, ali i u trenucima kada mu je zaista teško i svako normalan razume situaciju kada neko preti deci, ali i u tim trenucima na prvom mestu Aleksandra Vučića je upravo država Srbija i građani u ovoj našoj lepoj Srbiji.

Bogatstvo Srbije je upravo u različitosti i to bogatstvo niko ne može da nam oduzme i uz uvažavanje i Crnogoraca, Hrvata, Bugara, Mađara, Slovaka i da prosto nekog ne preskočim, ali uz uvažavanje naroda tražimo i molimo da razumeju da i mi Srbi imamo pravo da podržimo našu ćirilicu.

Ćirilica kao jezik države Srbije ima apsolutnu podršku svih onih koji misle dobro u ovoj Srbiji. Ponoviću, oni koji osporavaju ćirilicu, znajte da nam ne misle dobro.

Svi znaju da ovaj zakon, naravno nije zakon koji bilo kome nešto nameće, upravo je zakon koji hoće da zaštiti ono što je naše, ali nijedan zakon, pa ni ovaj ne može biti kvalitetno sproveden i ne može ga biti koliko god da je zakon dobro napisan i dobro prezentovan, i koliko će biti kvalitetan i šta ćemo postići sa ovim zakonom isključivo zavisi od ljudi, od građana Srbije.

E, pa građani Srbije, u danu za glasanje, a to je za vrlo kratko vreme većinska Srbija, Srbija koja je podržala Aleksandra Vučića skupštinska većina koja podržava Aleksandra Vučića izglasaće ovaj zakon, a Srbi u našoj lepoj Srbiji u ovom delu Evrope i u celom svetu znaju da imaju svoju državu, da imaju svoju zastavu, da imaju svoju himnu, da imaju svoj grb, da imaju svoj jezik, a to je ćirilica i da imaju svog predsednika, predsednika svih Srba, Aleksandra Vučića.

U to ime, živela Srbija, živeo Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Predlog zakona o zaštiti potrošača koji smo uveli u dnevni red na zahtev upravo skupštinske većine kojoj pripadam zaista je značajan i mi ne bi ni insistirali na tome da ne želimo da sve one probleme koje smo uvideli u zakonu koji je prethodno menjan 2014. godine jednostavno promenimo i da sve ono što nije bilo dobro, pokušamo da prilagodimo i usmerimo u interesu građana, odnosno u interesu zaštite potrošača.

Potrošači jesu naši građani i ovo je upravo Zakon o zaštiti građana Srbije, kada je pre svega trgovina u pitanju. Trgovina i razmena dobara oduvek je postojala, oduvek će postojati i uvek će postojati i prosto svako ko učestvuje u toj trgovini mora znati šta je ono što ima pravo i kada je u pitanju prodaja i kada je u pitanju kupovina i svaka transakcija je prilika za zaradu, ali i prilika da neko nešto zloupotrebi i da nešto ne uradi u skladu sa zakonom.

Kako će neko od naših građana kada naruči džemper, a dobije majicu kratkih rukava da odreaguje, neka pokaže i nađe deo u zakonu koji će ga zaštiti. Ima ministarstvo, ima pre svega na nivou gde žive svi, tržišna inspekcija, odatle sve počinje. Uglavnom, postoji zakonska forma i zakonska norma koja će štiti potrošače. Niko nije sigurno pomislio da ćemo ovim zakonom rešiti sve probleme, ali ćemo pokušati da uradimo sve ono što je u moći jednog savremenog zakona koji između ostalog je usklađen naravno sa EU, odnosno sa zakonima koji tretiraju potrošače u EU, ali u suštini, u fokusu ovog zakona su kao i uvek građani.

Kao potrošač, očekujemo ozbiljnu zaštitu od države i jednostavno želimo da dobijemo ono što smo kupili, ni manje ni više, a želimo da oni koji su zloupotrebili tu trgovinu potrošača jednostavno za to budu sankcionisani i da im se onemogući da to rade ponovo.

Osetljiva je tema svakako, ali živimo u savremenom svetu, živimo u potrošačkom svetu, a živimo u potrošačkom svetu, jer živimo u svetu Aleksandra Vučića gde ljudi ujutru kada ustanu, odlaze na posao, odlaze na svoja radna mesta, kada dođe prvi u mesecu ili 15. zavisi kako gde, prime svoju platu, a sa tom platu mogu da žive u potrošačkom društvu. Pre Aleksandra Vučića nije postojalo ni radnih mesta, ni plata, ni budućnosti Srbije. Tu osetljivu temu, a osetljiva tema je potrošač, osetljiva tema je kupoprodaja, osetljiva tema je trgovina, treba rešiti na najbolji mogući način.

Zaštita je svakako preventiva i ništa bolje od preventive, ali Zakon je zaista koncizan, veliki i kao takav trebaće vremena i da nađe svoju primenu, ali budite sigurni da u narednom periodu, ukoliko bude bilo potrebe, menjaćemo ponovo, ako bude bilo potrebe i ako ustanovimo da nešto od ovih zakonskih članova i zakonskih normi koje smo doneli nisu baš u interesu svih građana.

Svakako, kao deo ovog zakona podrazumeva se i predviđa pojačan rad tržišne inspekcije koja je prva i najbliža građanima i bukvalno je na terenu i potreban je rad tržišne inspekcije na pravi način kako bi preventivno delovali i upravo sprečili sve one koji žele i koji će uvek pokušavati na neki način da zloupotrebe i potrošača i zakon i da se jednostavno ogreše o pravdu.

Živimo u potrošačkom društvu, ali živimo i u društvu u vreme Kovida i ovo se može i nazvati trgovinom u vreme Kovida kada su sve one zakonske norme i svi oni običaji u trgovini i prodaji jednostavno promenjeni i prilagođeni toj, nazovimo je, Kovid trgovini. Nema niko ko ima telefon, a da nije iskoristio na neki način kovid trgovinu, odnosno da nije pozvao, da nije tražio i da nije ostvario svoje pravo ili želju da trguje na neki način putem mobilnog telefona, elektronske trgovine ili na bilo koji drugi način bez odlaska na lice mesta i bez kontakta sa samim trgovcem.

Da li je to stvorilo još uslova i još prilika da dođe do zloupotreba? Jeste, ali s druge strane i država je odreagovala na pravi način i svakodnevno se određenim aktima i uredbama, pre svega od strane Ministarstva trgovine utiče na sve one nepravilnosti koje se pojavljuju i koje će se verovatno pojavljivati i u budućnosti.

Ali, ono što je bitno to je da ovo Ministarstvo i naravno ova Vlada ima i resurse, ima i ljude, ima i podršku Narodne skupštine za sve one promene koje štite građane, koje štite potrošače. Podsetiću da trgovina jeste sve ono gde se za određeni novac ili za određenu nadoknadu može dobiti nešto što se nalazi na tržištu, nešto što je u prodaji.

Podsetiću i da živimo u društvu Aleksandra Vučića gde nije sve na prodaju i da postoji crvena linija preko koje se ne prelazi. To pre svega važi za Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, da ne preskočim nekog u toj lopovskoj ekipi, postoji crvena linija, nije sve na prodaju, nije čast na prodaju, nije obraz na prodaju.

Podrška građana na izborima ne može se kupiti. To ni jedan zakon, ni jedna norma ne može uvesti kao želju da Dragan Đilas uz pomoć novca kupi glasove i dođe na vlast. To ne biva i to neće ni biti i što je najbitnije to znaju vrlo dobro građani nema kupovine podrške, nema kupovine glasova, nema i nikada neće moći neko da kupuje glasove. Pokušao je Nebojša Zelenović i Dušan Petrović u Šapcu, kupovali su glasove, kupovali su odbornike, a nisu uspeli, a onda su pribegli tome da ponavljaju izbore. Posle prvog izbornog kruga u Šapcu SNS dobila je podršku 30.218 glasova, Nebojša Zelenović, Dušan Petrović i cela lopovska ekipa 18.200. Onda su tri puta ponavljali izbore ili pokušali da tri puta ponove izbore, ali svaki put su imali problem, nisu imali podršku građana i nudili su, plaćali su, ali nije se mogla kupiti čast građana Šapca, nije se mogla kupiti vlast u Šapcu, niti će moći da se kupi vlast u Beogradu i vlast u Srbiji.

Što oni više napadaju predsednika Aleksandra Vučića, i što je najgore, naravno oni nemaju granicu i liniju čak ni u napadima na porodicu, na decu predsednika ili bilo čiju drugu decu. E, taj koji prelazi takvu liniju jednostavno nema podršku u Srbiji. Što su njihovi napadi na Aleksandra Vučića i njegovu decu sve veći podrška Aleksandru Vučiću je sa druge strane je sve veća i veća upravo proporcionalno napadima koji dolaze od ljudi koji više ništa drugo nemaju osim da napadaju nešto što je svetinja, a to su naša deca.

Slogan iza koga smo stali svi, ne samo u ovoj skupštinskoj većini, nego u ovoj Srbiji za našu decu je slogan iza koga ćemo stajati i u budućnosti, a podrška Aleksandru Vučiću svakako je podrška normalnoj, uspešnoj, lepoj i srećnoj Srbiji. U to ime živela Srbija, živeo Aleksandar Vučić.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kultura je svakako jedan od temelja svake ozbiljne države i naravno i naše države Srbije i kao takva mora biti tretirana sa posebnom pažnjom i svaki zakon koji se odnosi na kulturu mora biti dobro postavljen, dobro predložen i, što je najbitnije, od strane Skupštine obrazloženo prihvaćen ili neprihvaćen.

Ovaj zakon jeste kratak, ali je vrlo precizan i jasan i, prosto, iz čitanja se odmah vidi šta je tema i šta je ono što želimo da postignemo kroz ove zakone i svakako ima moju ličnu podršku. Ima, siguran sam, i podršku skupštinske većine i to je jednostavno tako.

Sama kultura i istorija prepliću se i, prosto, protokom vremena sve dođe na videlo i sve dođe na svoje. Šta smo ostavili u kulturnom nasleđu, šta su nam ostavili preci, šta je ono što ćemo mi ostaviti našim pokolenjima sudiće neko drugi, ali ono što je bitno, bitno je da kulturu čuvamo da bude na zdravim osnovama i da je vode ljudi koji su dosledni i koji zaslužuju te pozicije u ustanovama kulture.

Upravo ovaj zakon to i definiše i pet godina iskustva u radu je minimum minimuma da bi neko uopšte mogao prihvatiti i voditi ustanovu kulture, a trebalo bi to i mora biti u osnovi za bilo koju drugu ustanovu.

Svaka investicija u kulturu mnogostruko se vraća i to je, jednostavno, nemoguće izmeriti. Žao mi je što nije tu ministarka Maja Gojković da, prosto, je pohvalim za sve ono što je uradila za ovo kratko vreme.

Svi mi koji smo u politici nešto duže znamo da se nekako kultura uvek nalazila u nekom zapećku, sklonjena kao manje važno ministarstvo, kao nešto ne toliko bitno. Upravo odnos Maje Gojković prema Ministarstvu koje vodi je i odnos Aleksandra Vučića i ovog ministarstva i ove Vlade i naravno ove Narodne skupštine.

Vrlo ozbiljno, odgovorno i za vrlo kratko vreme vidljive su promene. Ako pominjemo Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, to su neki poznati muzeji, ali ne možemo pomenuti sve muzeje po Srbiji, biblioteke i druge ustanove kulture koje su, jednostavno, bile zaboravljene. Nisu zaboravljene, nego jednostavno su bile zakatančene. Jednostavno, nisu radile ustanove kulture gde se skupljala prašina i gde niko živ nije znao ni kada će početi i da li će ikada više raditi.

Naravno, zahvaljujući glasovima građana Srbije, Aleksandar Vučić 2012. godine preuzima odgovornost za ovu našu lepu Srbiju i uz pomoć svojih saradnika, koalicionih partnera i narodnih poslanika i ministara i uz pomoć građana dolazimo u status gde možemo da mislimo o svemu i mislimo o svemu, gde pokušavamo da popravimo sve ono što se može popraviti i gde postižemo rezultate bolje nego što smo i sami mogli očekivati.

Kada je kultura u pitanju, svaka čast i ozbiljna pohvala svima onima koji su u ovih godinu i po dana korone uspeli da, koliko-toliko, između ostalog, bar sačuvaju te ustanove, da uspeju da nešto i urade, da budu na usluzi, jer su, između ostalog, i ustanove kulture tu da bi otvorile vrata našim građanima, jednostavno uspele da opstanu za ovih godinu i po dana i na tome jedna velika pohvala.

Ono što svakako nije za pohvalu to je i ponašanje i pokušaj ljudi iz opozicije… Mada, prosto je i pitanje da li zaslužuju i naziv opozicija. Lično sam stava da neko da bi bio i da bi nosio naziv opozicije on bar mora da se ponaša i da misli u interesu građana i u interesu građana da radi tako da država bude jača.

Ova opozicija misli isključivo o sebi i misli kako da što bolje ili da što više utiče na urušavanje naše države ne bi li na taj način urušili Aleksandra Vučića, pa bez obzira što bi cena bila skupa i što bi se odrazilo to i na samu državu i na građane. Takvi ljudi pitanje je da li su i opozicija, ali o tome neka misle oni.

Ono što je svakako bitno i to je jednostavno tako, kako se borimo za Srbiju, svako na svojoj poziciji, svako na svom nekom mikro planu, bez obzira na kom nivou i na kom mestu radi i živi u Srbiji, prosto, tako će nam u Srbiji biti.

Evo, ne bih dužio, pošto smo danas čuli dosta argumenata i zaista jedna iscrpna rasprava o važnim pitanjima. Iskoristio bih ovo, i time ću završiti, da čestitam svima onima koji su osvojili medalje na Olimpijadi, koji su se borili za nas. Svaka čast Milici na zlatu, ali i Mikecu na srebru. Svaka čast i Tijani i košarkašima na bronzi. Te njihove medalje dokaz su da možemo i da jesmo jaki i da jesmo veliki. Svaka čast i onima koji nisu osvojili medalje, koji su ispali u prvom krugu, ali su se borili za našu Srbiju i svaka čast njima.

Oni koji nisu ni pokušali, oni neka vide šta će sa sobom. Svaka podrška svim zakonima koji donose dobrobit ovoj Srbiji. Svaka podrška svima onima koji se bore za Srbiju i za naše građane.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege poslanici i poštovani građani Srbije, vrlo značajan zakon, zakon o poslovnoj tajni, i to zakon koji je napisan nov, nije menjao postojeći zakon, upravo da bi dao odgovore na sva pitanja koja ovo privredno okruženje i ovaj privredni ambijent u ovom trenutku postavlja i državi i Ministarstvu i svima onima koji se bave privredom.

Zašto ovaj zakon, zašto u ovom trenutku? Pa, upravo novi investitori, nova radna mesta, novi ugovori i situacija u kojoj korona kao globalni problem i najveći problem posle Drugog svetskog rata koji je svima na svetu poslužio kao neka vrsta izgovora za probleme u kojima se nalaze i država i privreda, mislim da smo jedni od retkih, ali nismo jedini, koji su dali pravi odgovor na krizu i taj odgovor je Aleksandar Vučić pretvorio u novu priliku i realizacija svih onih projekata koji su bili nemoguća misija i delovali su kao bajka, ali u vreme Aleksandra Vučića oni su stvarnost.

Ti projekti i ugovori koji se već sada realizuju i koji su u planu da se realizuju traže da zaštitimo poslovnu tajnu. Pitanje je kako i gde je mera između poslovne tajne i gde je granica između poslovne tajne i one tajne koja se može izneti i, ako ćemo pošteno, a hoćemo, u Skupštini smo, ovde smo zato što su nas birali građani Srbije, poslovna tajna koja se vezuje za Dragana Đilasa, e, to više nije poslovna tajna, to je krađa. I kada neko ustanovi da bivši prvi čovek Demokratske stranke, neko ko pretenduje da povede Srbiju ne zna ni on gde i ne zna ni kada, želi da je povede u prošlost, koja je toliko jasna i koja je toliko neprivlačna i njemu koji priča, a kamoli građanima Srbije, u tu prošlost Đilas želi da povede građane, pri čemu te poslovne tajne više nisu poslovne tajne, pokazuju da je u pitanju obična krađa, zloupotreba budžeta, i državnog i beogradskog, i zloupotreba svih mogućih institucija u državi Srbiji.

Kada neko zloupotrebi državu, taj neko treba da odgovara. Ako nije bilo dovoljno dokaza za sud, bilo je dovoljno dokaza za građane, građani su mu presudili kratko, jasno, sa jednim velikim „ne“ i to veliko „ne“ je trajna presuda, verovatno presuda doživotno za Dragana Đilasa i tu lopovsku ekipu.

Imali smo juče u ovom visokom domu sastanak Grupe prijateljstva sa Mađarskom, Njegova ekselencija ambasador upravo je potvrdio da nikada u istoriji odnosa Mađarske i Srbije ti odnosi nisu bili na višem nivou nego što su sada. Na sastanku Grupe prijateljstva sa Kiprom, ambasador je takođe rekao da nikada bolji odnosi između Kipra i Srbije. Bilo koji ambasador, da ne nabrajam, svi oni koji su bili u ovoj Skupštini, a i oni koji nisu, saglasni su da odnosi između države Srbije i bilo koje druge države u Evropi i u svetu nikada nisu bili bolji, a nikada nisu bili bolji isključivo i samo zahvaljujući Aleksandru Vučiću.

Dok upravo pomenuti Dragan Đilas, Jeremić, bivši gradonačelnik nesrećni Zelenović, Boško Obradović, da nekog ne preskočim, spisak srećom nije tako dug, obilaze strane ambasade i kroz njihove medije pokušavaju da plasiraju neistine i laži, neko drugi obilazi državu Srbiju, obilazi građane Srbije i pita upravo te građane šta je ono što država Srbija njima može da uradi i kako da im pomogne.

Bio je predsednik u Prijepolju, bio je u Ubu, bio je u Šapcu, bio je i u Nišu, i u Subotici i prošle nedelje bio je u Dobriću, bio je i u Radovašnici, ali jedino pitanje koje je on imao za građane koji su ga dočekali u svim tim mestima je – poštovani građani, kako možemo da vam pomognemo, šta je ono što vam treba? Naravno, niko nema čarobni štapić i niko ne može uraditi nešto za 20 dana ili dva meseca ili dve godine. Sve ima svoj redosled i sve ima svoj prioritet. Ali upravo odgovor na sva pitanja je u tome da predsednik dođe kod svakog građanina i da ga pita – ljudi, šta vama treba, ja kao predsednik sam tu da vas pitam i da vam pomognem u tome.

Projekat 2021-2025. će upravo dati odgovore na sva ta pitanja i realizovati sve ono što je obećano. Ono čime se ponosim, i to je jednostavno tako, je upravo što sam pripadnik stranke čiji predsednik, a u isto vreme i predsednik Srbije je pre nekoliko dana izjavio da je spreman da žrtvuje i sebe i svoju glavu – glavu dajem, Srbiju ne dajem. To je rekao Aleksandar Vučić, i to je sigurno tako. Ja ponosno stojim iza takvog čoveka. Ono što drugi nisu mogli, a to je da upravo kažu ono što su radili, a radili su sve ono što nije dobro i što nije u interesu građana Srbije.

Ono što je jako bitno za današnju sednicu, to je da apsolutna podrška ne samo ovom zakonu, nego svim onim zakonima koji u kontinuitetu nastavljaju da daju odgovore na pitanja kako da idemo dalje, u kom pravdu ide ova Srbija. Naravno da je ovaj zakon usklađen sa zakonima Evropske unije, jer mi smo narod, mi smo država koja je na evropskom putu. To je jednostavno tako i mi od tog puta nećemo odustati. Ali nećemo odustati ni od puta da zaštitimo državu Srbiju, to je najviši interes i ovog zakona i svakog drugog zakona.

Nije tajna ni da su kupovali glasove, evo, upravo iz moga grada iz koga dolazim, bivši gradonačelnik je kupovao glasove, i to nije poslovna tajna. Kada je uhvaćen 2016. godine u kupovini glasova, kada je aktivista koji je kupovao glasove, a kupovao je u kešu, za bivšeg gradonačelnika Nebojšu Zelenovića, 2020. godine nisu mogli da kupuju glasove i nisu mogli ni da osvoje više od 18.000, a podsetiću, SNS je u Šapcu dobila podršku od 30.200 glasova, što je za 12.000 više od Nebojše Zelenovića, Dušana Petrovića i cele te lopovske ekipe.

Poslovna tajna je na koji način i po kojoj ceni nabavlja materijal za izgradnju mosta preko reke Save, ali nije poslovna tajna da će taj most preko reke Save, auto-put od Rume do Šapca, nova saobraćajnica od Šapca do Loznice, koštati 480 miliona evra. Nije poslovna tajna da će se raditi auto-put od Novog Sada do Šapca, odnosno od Novog Sada do Rume, pa od Rume do Šapca, i da će upravo taj put sa tunelima kroz Frušku goru koštati od Rume do Novog Sada koštati oko 600 miliona evra. Sve ono što treba da bude poslovna tajna i treba da bude poslovna tajna obezbediće ovaj zakon. Ali ako ljudi u „Koka-koli“ imaju pravo da zaštite svoj recept i način na koji proizvode „koka-kolu“, pa i neki naš koji proizvodi pljeskavice u STR „Pera Ždera“, neka zaštiti način na koji je on pravio tu pljeskavicu i na koji način peče roštilj.

Ali ono što je istina, i time ću završiti, to je da u ovom trenutku Srbija daje odgovore na sva potrebna pitanja. U ovom trenutku Srbija je najperspektivnija zemlja ovog dela Evrope, ako ne i cele Evrope. Budućnost građana Srbije je jasna, budućnost svih projekata koji su trenutno u realizaciji i onih koji su obećani je izvesna i budućnost naše dece je sigurna.

U danu za glasanje podrška i ovom zakonu i setu zakona koje smo upravo izglasali na prošloj sednici i koje predlaže ova Vlada Republike Srbije. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana potpredsednice Vlade sa timom iz ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, četiri izuzetno važna zakona i prvi po redu, ali ne kao najvažniji nego kao jedan od četiri najvažnija na današnji dan, Zakon o energetici i amandman koji se pre svega odnosi na proizvodnju vodonika, između ostalog u skladu sa razvojem tehnologije i onom ka čemu teži upravo ovaj zakon i ovo ministarstvo, a to je najnovija tehnologija na najbolji mogući način i u skladu sa interesima i građana Srbije, ali naravno i u skladu sa zakonom.

Zato je bilo potrebno definisati proizvodnju vodonika kao nešto predviđa ovaj zakon i nešto što ćemo naravno u budućnosti i imati na našem energetskom tržištu.

Hteo sam da zahvalim na prihvatanju ovog amandmana i da skrenem pažnju na to da Srbija ovim zakonom i ovim setom zakona zaista ide krupnim koracima napred. Ono što je evidentno, a to je da ovaj tim koji predvodi dr Zorana Mihajlović zaista i daje najbolje moguće rezultate i ako ćemo pričati o Zakonu o energetici, podsetiću iz 2014. godine zakon koji je trebalo menjati i nekoliko godina ranije i ako smo hteli da budemo u korak sa Evropom, hteli jesmo, ali čini mi se da nije bilo dovoljno volje, ali ni dovoljno kapaciteta u prethodnim godinama da se ovaj zakon i promeni i uskladi i sa potrebama EU, ali pre svega sa potrebama Srbije.

Ono što znam i što hoću da podelim sa građanima, da ih podsetim zašto očekujem da ovi zakoni daju prave rezultate, upravo zahvaljujući tome ko predvodi ovo ministarstvo i ko će između ostalog biti odgovoran za to što se dešava u ministarstvu i za rezultate koji budu postignuti, uz primenu ovih zakona.

Ako smo se u Ministarstvu građevine kretali korak po korak, odnosno stepenicu po stepenicu, ovde uz ove zakone, ako budu prihvaćeni naravno kada bude dan za glasanje, kretaćemo se po tri, četiri stepenika tom brzinom.

(Predsedavajuća: Izvinite, trošite vreme grupe? Pošto ste vreme predlagača iskoristili.)

Hvala.

Ne mogu se složiti sa nekim kolegama. Naravno, njihovo mišljenje je iz najbolje namere, ali ta konstatacija da idemo polako, mi ne možemo da idemo polako i prosto Evropa, samo tržište, sam život traži brže, traži efikasnije i ono na šta bih insistirao na ovom zakonu i na primeni ovog seta zakona je upravo da idemo brzinom koja bude moguća i najboljom mogućom brzinom, a upravo brzina reformi, brzina primene ovih zakona će zavisiti od podzakonskih akata i od sistema koji će biti uveden kroz ministarstvo.

Između ostalog, mi skoro svako zasedanja, svaka sednica počinje najvažnijim zakonima i zaista svaki zakon je u tom trenutku najvažniji zakon, a sve ovo što smo uradili kao država, sve ovo što je uradio Aleksandar Vučić, ali i Vlada Republike Srbije i skupštinska većina, odnosno Skupština je pre svega, sistem sklopljen iz niza kockica, iz niza zakona koji jedan drugog podržavaju i koji u suštini prave metodologiju koja daje najbolje moguće rezultate.

Ako neko misli da je ovo plod slučajnosti i nečije dobre volje, e pa nije. Ovo je proizvod velikog rada, sistemskog rada i rada celog ministarstva.

Kada je pre nekoliko godina dr Zorana Mihajlović rekla da ćemo biti među prvima u izdavanju dozvola, to je u tom trenutku izgledalo kao nemoguća misija. Skoro da su, i jesu se neki smejali i podsmevali toj izjavi, a mi smo za vrlo kratko vreme sa 180 i nekog mesta došli u situaciju da budemo država od koje drugi prepisuju.

Kada je neko rekao – evo, ukinućemo pečat, imamo elektronski potpis, pa ko će ukinuti pečat u Srbiji? U to vreme, onog žutog preduzeća, ni ugovori overeni sa 20 pečata i 20 svedoka nisu vredeli ništa, jer nije postojala država koja je bila sigurna i koja je bila garant za sve ono što se potpiše i uradi u ovoj Srbiji.

Ova država, država Aleksandra Vučića i država koja u ovom trenutku ide zaista krupnim koracima je država koja će garantovati da ovi zakoni, Zakon o energetici i obnovljenim izvorima rudarstva, da ih ne nabrajam, su zakoni koji će ovoj Srbiji, ovim građanima omogućiti sigurnu Srbiju, Srbiju sa zdravom životnom sredinom, zelenu Srbiju koja će dati odgovore na pitanja.

Upravo svi ovi amandmani su samo podneti da poboljšaju zakon, ali zakon kao zakon je garant da imamo svetlu budućnost i da imamo zelenu budućnost za našu Srbiju. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana potpredsednice, poštovane kolege i poštovani građani Srbije, vrlo kratko.

Čisto da bi videli koliko je ovaj zakon precizan i koliko ide u detalje, ovaj amandman daje samo pojašnjenje da svi oni koji imaju energetsku dozvolu za izgradnju objekata za proizvodnju električne energije, tu dozvolu, ukoliko dođe do nekih promena pre izdavanja same građevinske dozvole, mogu promeniti u jednom delu, kako bi uskladili i rešili određene probleme koje su imali u pripremama za izgradnju, odnosno u pripremama za dobijanje građevinske dozvole.

Znači, zakon je prilagodljiv i prilagođava se potrebama tržišta, odnosno potrebama onih koji treba upravo da naprave te proizvodne objekte i one projekte koji su u primeni, ako dođe do određenih problema u realizaciji, odnosno pripremi građevinske dozvole, sve se može promeniti i prilagoditi tim potrebama.

Ono što je jako bitno to je da znaju građani da ne moraju da brinu da će sve ovo što bude predviđeno i što bude potrebno da se realizuje biti uređeno podzakonskim aktima, ali bitno je da se zna da je za realizaciju svih ovih projekata svakako potrebna saradnja i sa lokalnim samoupravama. Ta saradnja sa lokalnim samoupravama garancija je da ti poslovi mogu da budu urađeni u skladu sa rokovima i da dobiju na brzini. Znam da će upravo potvrdom da smo kroz Ministarstvo građevine uspeli da lokalne samouprave upotrebimo, pod znacima navoda – upotrebimo, za brzu realizaciju na izdavanju građevinskih dozvola i realizaciji projekata. Ta ista metodologija biće promenjena i u ovom slučaju, znači, lokalne samouprave neće sigurno biti kočnica ovim projektima, biće na usluzi i građanima, ali i ljudima koji hoće da se bave proizvodnjom električne energije i koji hoće da rade projekte od interesa za našu državu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, hvala najlepše.

Poštovana potpredsednice Vlade, poštovane kolege, poštovani građani Srbije, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, možda opet jedan najvažniji, svi su najvažniji, ali zaista zakon koji treba da da odgovore na mnoga pitanja i koji treba da upravo kompletnu energetsku efikasnost i sve zakone vezane za energetiku jednostavno podigne na jedan viši nivo i da upravo usmerimo, i sutra zatvaranje termoelektrana. Možda pričamo o 2030, 2040, 2050. godini, a to upravo zavisi od ovog zakona. Ili pričamo o stvaranju kupca proizvođača, o stvaranju neke nove vrednosti za ljude koji se bave bilo kojim poslom u Srbiji, a smatraju da mogu na svom krovu, u svom dvorištu ili od ostataka proizvodnje kojom se bave, ili bilo koji drugi način doći do proizvodnje električne energije, jednostavno stavljeno je i nalazi u ovom Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora.

Voda, solarna energija, vetroparkovi, odnosno vetar, to jednostavno nema cenu, to nam daje priroda i ne moramo nikom da plaćamo fakturu za sunce koje sija i vetar koji duva i vodu koju nam je dala priroda. Ono gde možemo i šta možemo da uznapredimo to je upravo proizvodnja električne energije na biomasu, odnosno na gas koji se dobija iz obnovljivih izvora, odnosno iz proizvodnje koja je u Srbiji najzastupljenija, a to je poljoprivredna proizvodnja.

Mi imamo jasan izbor i prosto imamo sa jedne strane izbor zelena i zdrava Srbija, sa druge strane imamo spaljivanje biljnih ostataka i spaljivanje svega onoga što mislimo da nam ne treba, a upravo može biti korišćeno za proizvodnju biogasa, odnosno proizvodnju električne energije.

Znamo svi i prosto je neverovatno da u 2021. godini pričamo o spaljivanju biljnih ostataka, pa smo čak i svedoci da saobraćaj bude zaustavljen na autoputu ili na određenim magistralnim, lokalnim putevima i da ne pričamo, a to je sve izazvano spaljivanjem biljnih ostataka. Prosto, za verovali ili ne. Upravo taj biljni ostatak je najbolja sirovina i sirovina koja je potrebna za proizvodnju električne energije.

Zakonom, pazite, zakonom je zabranjeno. Nije to neko tumačenje, nije to uredba, nego je zakonom zabranjeno u ovom trenutku proizvodnja i izgradnja malih hidroelektrana. Znači, stavljamo na tačku na to u ovom trenutku, zakonom je zabranjeno.

Prosto, da svi znaju, nema, da, pod određenim uslovima. Ne, u ovom trenutku je zakonom zabranjeno i niko neće graditi hidroelektrane, pogotovo ne u zaštićenom području.

Ono što je takođe bitno, to je da ovim zakonom niko neće usporavati i osporavati izgradnju bilo čega što je u skladu sa zakonom i što je u skladu sa prirodom i u skladu sa interesima građana Srbije. Sa druge strane, niko neće se drznuti, niti će moći, neće mu biti dozvoljeno, da izda neku građevinsku dozvolu za izgradnju nekog potencijala za proizvodnju električne energije, a da posle određenog vremena neko kaže – e, vi sada nemate pravo na to.

Znači, država će biti odgovorna, ministarstvo će biti odgovorno, da dozvole koje budu izdate budu dozvole koje su u interesu države, u interesu životne sredine i u interesu građana Srbije. To je pravilo koje će, siguran sam, biti vodeće pravilo u ovom ministarstvu. Svi ovi zakoni idu u tom smeru da, između ostalog, kao što smo definisali jasno i glasno da nema hidroelektrana na zaštićenom području i nema, ne postoji uslov da ga neko izgradi, tako jasno i glasno moramo odgovoriti na pitanje onih koji u isto vreme štite zaposlene, pod znacima navoda, u termoelektranama a ti isti u isto vreme traže da se zatvore termoelektrane i da se proizvodi zelena energija. Oni moraju da se odluče na koji način će da lažu građane. Jer, jedino što oni rade je upravo laž.

Politika laži i Dragana Đilasa i Vuka Jeremića i Borisa Tadića i celog tog žutog preduzeća, da se neko ne uvredi, da nekoga ne preskočim, je jednostavno politika koja nema budućnost i neka vide oni šta će sa tim. Građani znaju kome veruju. Između ostalog, veruju, naravno, Aleksandru Vučiću i on je upravo pokazao da nema neosvojivih tvrđava i nema nerešivih problema, sve se može rešiti. Ali, ima ljudi koji to ne mogu da urade, ima onih koji to mogu. U ovom trenutku su u Srbiji na vlasti ljudi koji to mogu da urade, a tu su zahvaljujući, između ostalog, i samo zahvaljujući, ne između ostalog, glasovima građana Srbije.

Korišćenje obnovljivih izvora će ovim zakonom biti dostupno svima. To su obnovljivi izvori za sve. Svako ko ima ravan krov, koji ima određene resurse, ima svoju proizvodnju, može da stvori uslove da bude kupac ili proizvođač električne energije za svoje potrebe, a sve ono što ne može da upotrebi sam a proizvede, otkupiće mu država. Ima li šta idealnije?

Koliko imamo krovova na području države Srbije mi bi samo od solarne energije mogli da proizvedemo električne energije u duplo većem iznosu nego što je to u ovom trenutku proizvode termoelektrane, naravno, u idealnom slučaju, kada bi svi krovovi mogli biti pretvoreni i pokriveni solarnim panelima – 16 milijardi evra. Da, dobro ste čuli, ponoviću još jednom – 16 milijardi evra, novi planovi, novi dogovor, nova budućnost za energetski sistem Srbije, 16 milijardi evra za obnovljive izvore. Između ostalog, 4,4 milijarde evra za solarnu energiju. Za sve ono što drugima izgleda kao nemoguća misija, za ovo ministarstvo, za ovu Vladu je jednostavno i realno.

Ono što je pokazao Aleksandar Vučić za sve ove godine je upravo to da planovi i projekti iza kojih stane Vlada, iza kojih stane država, su projekti koji se zasnivaju na realnim osnovama. Ako je neko rekao da će da se uloži 16 milijardi evra u energetski sektor, uložiće se 16 milijardi evra. I da li će neko da pohvali ili neće od ovih koji se bave politikom, šta ću danas da slažem ove građane i šta ću da slažem i svoje kolege u tom nazovi opozicionom bloku, jer oni više nisu ni opozicija, oni ne znaju šta su, ja nisam siguran. Pojedini članovi tog Đilasovog udruženja, nije grubo ni reći – lopovskog udruženja, ujutru kad ustanu oni nisu sigurni u kojoj se ko stranci nalazi. Verovatno imaju neki sistem da pitaju ujutru – u kojoj se ja stranci nalazim i u ime čije stranke pričam? Jer, oni ljudi nemaju kontinuitet, nemaju podršku i nemaju poštenu politiku prema građanima Srbije.

Nova metodologija koja je predviđena upravo ovim zakonom će jasno definisati šta je ono što bilo koji pojedinac, bilo koje preduzeće, STR, malo, veliko, bilo ko ko želi da bude učesnik u proizvodnji električne energije, ima pravo. Osam amandmana koji su podneti, ja se neću više javljati po ovim amandmanima, prihvaćeni su, a imali su samo zadatak da još preciznije definišu neke nedoumice koje su postojale. I siguran sam, prosto, to je prirodno, ukoliko za šest meseci ili godinu dana, i pored uredbi i svega onoga što radi Ministarstvo, bude potrebe, pokaže tržište, pokaže jednostavno na delu, kad dođemo do realizacije, pokaže se da je nešto potrebno menjati, menjaćemo.

Da li je ovaj zakon savršen? On je najsavršeniji moguć u ovom trenutku. U proizvodnji električne energije, u izgradnji tih objekata, pokazaće se da li će biti potrebne određene promene, ali suština je u tome da država garantuje upravo budućim, naravno i sadašnjim, proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora, da im garantuje sigurnost, da garantuje i sigurnost građanima da niko više neće zloupotrebljavati ni ministarstvo, ni određene dozvole, ni određene tarife, da će jednostavno sve biti transparentno i sve u interesu zelene obnovljive i zdrave životne sredine.

Ono što ću reći za kraj to je, ponovo, 16 milijardi evra za zdravu, lepšu i zelenu Srbiju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovana potpredsednice Vlade, poštovani građani Srbije, vrlo kratko. Rudarstvo kao deo istorije Srbije, ali i deo sadašnjosti i naravno, budućnosti Srbije svakako je za svaki respekt i mi jednostavno kroz ovaj zakon želimo da uvedemo red u neke pozicije koje nisu bile obuhvaćene prethodnim zakonom i koje su jednostavno očekivale odgovor i reakciju od ministarstva, odnosno u ovom slučaju od države i Vlade Republike Srbije.

Korišćenje resursa na najefikasniji, ali i najzdraviji način po životnu sredinu i po građane Srbije nije jednostavan zadatak, ali je zadatak koji se mora ispuniti i koji će biti ispunjen ukoliko ovaj zakon bude našao svoju primenu.

Ekonomska, socijalna, ali i naravno, ekološka održivost moraju biti prisutni. Da je to moguće, pokazala je Vlada Republike Srbije i pokazao je Aleksandar Vučić sve ove godine. I upravo ta sigurnost, sigurnost da ono što ovaj zakon garantuje budućim investitorima i ljudima koji ulažu u ovaj sektor energetike, jednostavno je neophodna i jednostavno postoji. Ja mislim da bilo ko ko ozbiljno misli da investira u ovaj sektor jednostavno zna da ima ozbiljnog sagovornika i ozbiljnu garanciju od strane države Srbije, ministarstva i, naravno, zakona.

Sve ono što bude rađeno, biće u skladu sa ovim zakonom, ali i sa interesima građana. Ono što je bitno, usklađeno je sa zakonima EU, ali prosto, da znaju građani da u fokusu ovih zakona nije EU, naravno da mora biti ispoštovano ono što je neophodno, ali u fokusu svih ovih zakona su upravo građani, budućnost Srbije, budućnost zelene Srbije i u skladu sa tim, podrška i ovom zakonu i, naravno, svim onim što ovaj zakon sa sobom nosi. Hvala.