Zahvaljujem se predsedavajuća.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodi poslanici, biti preduzetnik nije lako, nije lako danas, nije bilo lako ni pre 100 godina onim starim zanatlijama, starim esnafima. Da pokrenete posao sami, da se borite sa svakodnevnim problemima sa kojima se susreće svaki preduzetnik i da budete sam svoj gazda svakako da nije lako. Zato ne bih se složila sa nekim od mojih prethodnih govornika, kolega, narodnih poslanika kada su rekli da su ovi zakoni koji su možda, kako su oni rekli, suvoparni i u to ime pozvala bih se na statistiku koju smo imali u ovom zakonu mogućnost da pročitamo, a koja nam govori da u ovom trenutku jednočlana društva su podnošene prijave lično u 78% slučajeva, a što se tiče elektronske prijave isključivo 8,33% i kada je višečlano društvo taj broj je još manji 3,9%.

Dakle, ovakve promene, promene kao što su ovi zakoni koje danas imamo na dnevnom redu, za privrednike, za preduzetnike, predstavljaju veliki korak napred, ogromne promene i ja kao preduzetnik takođe podržavam maksimalno sve ove zakone koji se danas nalaze na dnevnom redu.

Ono što je važno da kažemo jeste, da država danas stoji iza svoje privrede, stoji iza svojih, da kažemo, preduzetnika, vrednih i radnih ljudi naše zemlje, i najbolje smo to mogli da vidimo i kroz paket pomoći koji je u visini čak od osam milijardi evra, usmeren upravo prema našem stanovništvu i usmeren upravo prema našoj privredi.

Imali smo priliku relativno skoro i da čujemo ministra Sinišu Malog, kada nam je predstavljao rebalans budžeta za 2021. godinu, i mogli smo da vidimo da uprkos krizi, naša zemlja je i ovaj put pokazala pravovremeno i vrlo snažnu reakciju i pomogla našoj privredi. Zaista ne bih volela sada da oduzimam puno vremena i da nabrajam koje su sve to pomoći u okviru 2020. godine, usmerene, ali fokusiraću se isključivo na nekoliko njih, a to je tri puta po 50% minimalne zarade, koju smo imali u toku ove godine, imali smo dve pune plate za slobodne umetnike, imali smo dve pune plate koje su usmerene zaposlenima u turizmu i ugostiteljstvu, imali smo šest meseci pomoći od 600 evra našim svim autoprevoznicima, imali smo pomoć hotelijerima u visini od 350 evra za svaku sobu i 150 evra za svaki ležaj.

Složićete se sa mnom, to svakako jeste velika pomoć i to jesu ogromni novci i ono na šta sam ja posebno ponosna jeste što smo imali priliku da čujemo i od ministra Siniše Malog da se uprkos svim tim paketima pomoći naša makroekonomija nije uzdrmala nimalo. Naprotiv, mi smo trenutno na stabilnom nivou ispod mastrikta 58,2% je naš javni dug u ovom trenutku.

Naravno da nam je stabilna ekonomija u ovom trenutku govori i činjenica da smo u avgustu mesecu imali prosečnu platu preko 64 hiljade dinara i da ćemo do kraja godine u decembru mesecu imati 618 evra.

Naša zemlja nezaustavljivo zaista ide napred i ono na šta sam ja izuzetno ponosna jeste da sva ona obećanja koja mi damo našim građanima ta obećanja i ispunjavamo zahvaljujući jednoj odgovornoj, ekonomski odgovornoj politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić i Vlada naše zemlje. Takva politika naravno stvara i vrlo pogodne uslove za strane direktne investicije, stvara i jako dobre uslove zbog toga što se mi trudimo da pojačamo i intenziviramo javne kapitalne investicije i mi možemo da vidimo takođe da je samo u prvih osam meseci ove godine čak 2,6 milijardi evra priliva bilo upravo iz tih stranih direktnih investicija, što je 52% više nego u prethodnoj godini, a možemo reći naravno da je još uvek ta kovid kriza prisutna među nama i da svakako privredni na globalnom nivou nije jednostavno.

Priznaćete, u našoj zemlji uspeh se ne prašta i to najbolje možemo da vidimo u ovim opozicionim tajkunskim političkim vodama i njihovoj bratiji jer njima koliko možemo da vidimo smeta što je naša Srbija danas ekonomski snažna, smeta im što imamo stabilnu makroekonomiju, što nam rastu plate, što se grade putevi, fabrike, što se otvaraju nova radna mesta. Oni bi voleli bez programa, bez jasno definisanog plana za budućnost naše zemlje da se dočepaju vlasti da olešinare ono što smo zaista mukotrpnim trudom i jako teškom reformama postigli u prethodnom periodu, a zahvaljujući jednoj vrlo mudroj politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić.

Ta politika brine se o svim segmentima našeg društva, brine se o svim delovima naše zemlje, samim tim i o digitalizaciji, o promenama, o medernizaciji naše države i u prilog tome svakako jesu i zakoni koji se danas nalaze na dnevnom redu, a to je svakako Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kao i Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Mi u današnje vreme jesmo svedoci činjenice da držimo te mobilne telefone gotovo po vasceli dan u rukama i da to više nisu samo sprave sa kojima mi vršimo pozive ili razmenjujemo SMS poruke, to su postali aparati koji predstavljaju male baze ili ti banke podataka, naših raznih nekih aplikacija bez kojih mi danas ne možemo da zamislimo svoj život i iz tog razloga vidimo da upravo kroz ovakve zakone neophodno je da idemo u korak sa vremenom i neophodno je da zakonskim formama potporimo čitav taj digitalni napredak i zato mi je još jednom drago da smo upravo kroz ove zakone mi olakšali našim privrednicima, kako našim, ali tako i stranim privrednicima, stranim investitorima u našoj zemlji.

Mi imamo situaciju gde je proces registracije firme sada znatno pojednostavljen. Vi gotovo jednim klikom u jednom danu možete da pokrenete firmu i da negde razvijate dalje svoje ideje i vizije. To je nešto na čemu mi zaista treba da budemo ponosni i možemo time, naravno da očekujemo da će rejting naše države na Duing biznis listi takođe i da skoči.

Kao, što smo mogli da čujemo od mog uvaženog kolege, Vladimira Marinkovića, upravo pozicija naše zemlje na Duing biznis listi jeste nešto što je izuzetno važno stranim investitorima, kada dolaze u našu zemlju. Time vidimo da mi još jednom vodimo tu odgovornu, ekonomsku politiku i stvaramo pogodne uslove za poslovanje u našoj zemlji.

Ono što je izuzetno meni važno, a tiče se jedne teme, koja je ovih dana izuzetno i ne samo ovih dana, ali u poslednje vreme vrlo aktuelizovana, a to je upravo ta životna sredina i ekologija, mi kroz ovaj jedan mali, nebitan zakon, kao što su neke kolege rekle, imamo i tu stavku o kojoj smo razmišljali. Dakle, mi ćemo ovim zakonom smanjiti količinu te papirne dokumentacije, koja je neophodna da se predaje Agenciji za privredne registre i samim tim čuvati naše šume i čuvati našu životnu sredinu.

Takođe, o toj odgovornoj politici kojoj pripadam i ja, imamo situaciju da više zakonske promene i razni novi zakoni, koji dolaze, ne oštećuje naše građane. Dakle, mi ovim nećemo neki novi namet našim građanima staviti na pleća, već naprotiv, mi ćemo smanjiti te troškove koje oni imaju. Čak za 24% biće ta tarifa za pokretanje firme, znači za podnošenje, za otvaranje novog privrednog društva manja i tako će umesto tog papirnog formata, koji je iznosio 5.900 dinara, to sada iznositi 4.500 dinara, što složićete se sa mnom, za otvaranje jedne firme, za jedno legalizovanje čitavog tog postupka poslovanja, mogućnosti vaše sutra da napredujete i da se razvijate, zaista predstavlja izuzetno mali doprinos i mali iznos.

Ja se sećam vrlo dobro, kako je to bilo ranije i koliko je to bilo komplikovano, koliko vam je dokumentacije trebalo i koliko ste morali da šetate iz institucije u instituciju, da bi ste prikupili svu tu neophodnu dokumentaciju, pa da odvojite vreme da odete u APR, pa dok se onda posle ti dokumenti obrađuju i sve ostalo, ali, danas vi vrlo elegantno to sve možete da uradite, iz vašeg doma, ili sa bilo koje poziciji gde se nalazite, bukvalno jednim klikom. Ono što je važno, jeste da imamo i to centralizovanje podataka, tako da APR određene podatke vuče po automatizmu.

Ono što je meni izuzetno drago u celoj toj stvari, jeste da ćete biti u mogućnosti i ako se nalazite van granica naše zemlje, ako ste državljanin neke druge zemlje, da u jednom danu možete da otvorite firmu u Republici Srbiji i da počnete da investirate svoj novac, gde po našem mišljenju jeste i najbolje.

Ono što meni negde daje iznova snagu svakog dana da se borim, jesu upravo te vizije i ideje, jesu upravo ti naši građani i izuzetno mi je drago kada možemo ovakvim zakonskim formama da im pomognemo i oni su prosto ljudi koji bara bar sa nama grade tu bolju budućnost naše zemlje. To najbolje možemo da vidimo i kroz otvaranje velikog broja novih firmi. Oni se bore da te svoje velike ili male ideje i vizije, spakovane u mnoštvo, ostvare i načine velika dela, koja su važna za našu zemlju i važna za našu ekonomiju, jer je neophodno da svi zajednički radimo.

Ono što bih ponovila još jedanput jeste da mi je drago da država danas stoji iza svojih privrednika, stoji iza svojih građana i pruža ima sve te neophodne preduslove da mogu da funkcionišu, jednu stabilnu makroekonomiju, jednu zdravu i ekonomski odgovornu politiku, koju moramo da naglasimo, predvodi naš predsednik Aleksandar Vučić, koji ima jasno definisanu viziju te stabilne i uspešne Srbije, Srbije koja nezaustavljivo ide napred i Srbije koja se brine za budućnost svojih građana. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnikom, drage kolege narodni poslanici, poljoprivreda je, složićete se, jedna vrlo važna grana privrede naše zemlje. U prilog tome svakako na prvom mestu govori činjenica da imamo čak 11,7%, ako se ne varam, poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu i od ukupne proizvodnje u našoj zemlji agroindustrija odnosi čak 25%. Tako visok udeo poljoprivrede u tim makroekonomskim agregatima Republike Srbije svakako na prvom mestu možemo da zahvalimo tom prirodnom bogatstvu, tim prirodnim resursima koje naša zemlja poseduje, ali i činjenici da se mi negde tradicionalno naslanjamo na tu našu ruralnu sredinu, bar kada su to voće, povrće, meso, mlečni proizvodi i prerađevine u pitanju.

Imamo iza nas jedan težak period, period koji je obeležen pandemijom virusa Kovid-19, ali poljoprivreda je i u tom periodu dala jednu jaku partiju.

Mi smo tokom cele pandemije imali apsolutno sve neophodne namirnice za našu zemlju, imali smo dovoljno zaliha hrane, imali smo, Bogu hvala i izuzetno dobar rod prošle godine, pa smo iz tog razloga mogli u prošloj godini da se pohvalimo istorijski visokim stepenom, odnosno nivoom izvoza u našoj zemlji u visini od 4,2 milijarde, što je negde za 50% više nego što do pre samo nekoliko godina imali.

Naša država vodi odgovornu politiku, brine zaista o svakom svom građaninu i iz tog razloga se u toj našoj političkoj strategiji, u političkim planovima našla i jedna izuzetno važna tema, a to je tema kvalitetnije, zdravije, nutritivno hranljivije ishrane naše dece u predškolskim i školskim ustanovama.

Nedavno sam imala priliku u Tršiću da razgovaram sa ambasadorima nordijskih zemalja upravo o ovoj važnoj temi da razmenimo iskustva kako njihove zemlje se nose sa ovim pitanjem, kako i na koji način se oni politički usmeravaju kada je u pitanju zdrava ishrana naše dece.

Ono što mi je isto izuzetno drago bilo da čujem jeste da je npr. u Švedskoj svaka druga malina koju konzumiraju došla iz Srbije. To je dobra stvar, to je dobra vest za naše uzgajivače malinare i uopšte uzgajivače svih bobičavih voćkica u našoj zemlji, ali ta odgovorna politika i strategija koju mi sprovodimo ne sme da se odnosi isključivo na prodaju sirovine. Mi smo iz tog razloga strateški u prethodnom periodu vodili računa i tražili najbolje načine da našim poljoprivrednicima, mladim proizvođačima i tim novim poljoprivrednim gazdinstvima damo prostora, damo podstreka da počnu da se bave preradom, da počnu da proizvode gotove proizvode i na taj način tu sirovinu koju proizvedemo, taj njihov rod i trostruko i više puta da naplate.

To je nešto što je izuzetno važno i na čemu je naša država zaista jako puno radila u prethodnom periodu i mogu da kažem da je razmišljala apsolutno bukvalno korak po korak kako i na koji način može da pomogne našim poljoprivrednicima i uzgajivačima. Došlo se čak i do tog dela da pomognemo našim prerađivačima i kad su marketinške usluge u pitanju i kada je ambalaža u pitanju, dakle, apsolutno od početka do kraja i to ne samo za male proizvođače, već i za velike investitore.

Zato danas mi možemo da se pohvalimo izuzetno velikim brojem i svakog dana sve više i više novih proizvođača na našem tržištu i novih inventivnih mladih ljudi koji predstavljaju srpsko tržište na najbolji mogući način, ne samo dakle u granicama naše zemlje, već i u inostranstvu.

Naša država razmišlja i o očuvanju ruralnih sredina. To smo mogli da vidimo u prethodnom periodu ponajviše time što je naša država pomogla mlade ljude da se vrate, da zanove ta poljoprivredna gazdinstva, ta zapuštena ognjišta.

Imali smo priliku da vidimo i da je u svim konkursima koji su bili raspisani od strane Ministarstva poljoprivrede, ta važna stavka u bodovanju bila usmerena upravo na to da mladi ljudi aplikuju i da mladi ljudi dobiju što više prostora i prednosti kada je ova sfera u pitanju. Imali smo u prethodnoj godini i priliku da vidimo da su mladi poljoprivrednici, čak 3.000 mladih poljoprivrednika dobilo subvenciju i pomoć naše države u visini od čak 1,5 miliona dinara.

Naša država je do pre samo četiri godine bila u mogućnosti da za mere ruralnog razvoja izdvoji 600.000.000 dinara. Danas mi smo u mogućnosti da izdvojimo milijardu i po, što je 20 puta više, to je 20 puta veća šansa našim poljoprivrednicima, našim ljudima da obnove svoja gazdinstva, da prošire svoje kapacitete.

Ono što mi je žao da čujem, posebno zbog tih poštenih i vrednih poljoprivrednika jeste da imamo i 20 puta više onih koji žele da malverziraju, onih koji žele da obmanu državu, da kroz falsifikate i razne druge načine dođu do sredstava subvencije. Upravo poručujem tim vrednim i odgovornim poljoprivrednicima da je država prepoznala taj problem, da je na pravi i racionalni način pristupila i da će se kroz inspekcijski nadzor svi ti ljudi koji su probali da prevare državu uloviti i da će apsolutno biti sankcionisani, da će njihova poljoprivredna gazdinstva, ako se tako uopšte ona mogu i nazvati staviti u pasivan status i da će oni biti onemogućeni da aplikuju za bilo koje naredne subvencije.

Da se odgovorno radi na polju poljoprivrednog tržišta govori i zakon koji nam se danas nalazi na dnevnom redu. Mi smo do sada u poljoprivredi imali dva krovna zakona, a to je Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o podsticaju poljoprivrede i ruralnog razvoja. Sa ovim novim zakonom mi našim poljoprivrednicima pružamo novu mogućnost, pružamo nova tržišta, pružamo jednu stabilnost, kada su poljoprivredni proizvodi u pitanju i negde ih stavljamo u jednaku poziciju sa svim ostalim igračima na poljoprivrednom tržištu i EU, ali i čitavog sveta.

Stubovi ovog zakona su dakle, standardi kvaliteta, intervencije na tržištu i sistem tržišnih informacija. Ono što je izuzetno važno jeste da kroz ovaj zakon mi ćemo biti u mogućnosti da damo alat u ruke Ministarstvu, da upravo u onim trenucima kada je to najpotrebnije, kada dođe do nekog disbalansa na tržištu ili kada dođe do nekih oscilacija u ceni, oni mogu pravovremeno i na pravi način da odreaguju upravo kroz te četiri mere, a to je javna intervencija, podrška privatnom skladištenju i posebne i hitne intervencije. Ono što je važno i meni kroz ovo što negde čitamo između redova, jeste i činjenica, dakle, jedno je što ćemo pružiti našim poljoprivrednicima stabilnost na tržištu, a drugo što ćemo negde pružiti njima prostor da se prošire ti kapaciteti skladištenja u privatnom sektoru, a koji će naravno pratiti sve standarde EU.

Takođe ono što je meni bilo izuzetno drago, jeste što će se pojaviti i taj novi oblik udruženja proizvođačkih organizacija gde ćemo još jednom pomoći našim poljoprivrednicima, ali i rad takvih organizacija će biti u prvih pet godina subvencionisan. Dakle, uz predaju njihovog plana rada, oni će u periodu od pet godina moći da imaju podršku od strane naše države i ministarstva.

Jako mi je drago što ćemo imati taj jasan registar proizvođača voća i povrća. To je nešto što će izuzetno pomoći našem tržištu. Do sada jesmo imali neki vid takvog registra, ali sada će on biti izuzetno pospešen i usklađen sa evropskim standardima i samim tim će naši poljoprivrednici biti u boljoj poziciji.

Takođe, možda i ključna stavka ovde, baš upravo za tog malog poljoprivrednika, jeste i stavka koja kroz ovaj zakon se odnosi na ugovore koji će biti neophodni za potpisivanje. Dakle, ukoliko uzgajivač sarađuje i odluči da sarađuje sa nekim otkupljivačem ili prerađivačem voća, moraće pre toga da se potpiše ugovor o njihovoj saradnji i time je taj mali poljoprivrednik zaštićen od bilo kakve malverzacije, kašnjenja, rokova, ne ispoštovanih dogovora i kao neko ko sarađuje sa poljoprivrednim domaćinstvima.

Kao neko ko je svakodnevno u kontaktu sa ljudima iz ruralnih sredina, smatram da je ovo izuzetno važna stavka i smatram da je ovaj zakon nešto što će izuzetno pomoći našim poljoprivrednicima i iz tog razloga ću zamoliti moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, da u danu za glasanje podržimo ovaj zakon. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicama, drage kolege narodni poslanici, pred nama je danas važan niz zakona, posebno za našu privredu, ali naravno i za fizička lica.

Ono na šta sam ja posebno ponosna jeste da naša država danas sprovodi jednu odgovornu ekonomsku politiku pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije, ali, naravno, i Ministarstva finansija, na čelu sa ministrom Sinišom Malim, koji te naše planove za bolju budućnost sprovode u delo kroz konkretne finansijske strateške planove.

Ovih dana imamo dosta zakona koji nam dolaze iz Ministarstva finansija i svi oni negde imaju jednu zajedničku crtu, a to je upravo da se naša zemlja danas nalazi u takvoj poziciji da smo ekonomski dovoljno snažni da možemo da na plećima države podnesemo najveći teret, da stanemo iza svakog našeg građanina i da mu pomognemo u ovim teškim trenucima izazvanim pandemijom virusa Kovid 19.

Mi danas imamo te stabilne i zdrave javne finansije i u mogućnosti smo bili i u prethodnoj godini da pomognemo privatnom sektoru sa dva paketa mera pomoći i usled nastavka, da kažemo, negativnog uticaja zbog pandemije virusa Kovid 19, bilo je negde neophodno i bilo je i predloženo da se nastavi i sa trećim paketom mera. Sva ta pomoć koja je pružena u 2020. godini i sada sa novim trećim paketom mera predstaviće zapravo injekciju od osam milijardi evra koja će biti ubrizgane našim građanima. To predstavlja jedan izvanredan vid pomoći našem privatnom sektoru.

Putem tih mera, koje je sprovela Vlada Republike Srbije, mi smo u mogućnosti da kažemo da smo u ovom trenutku očuvali našu privredu, da smo očuvali nisku stopu nezaposlenosti, da smo očuvali sve naše proizvodne kapacitete i da smo zadržali to sveobuhvatno zdravlje naših javnih finansija.

Koliko je to važno i koliko je to velika pomoć našim građanima govori i činjenica da se za paket mera iz ovog trećeg dela prijavilo 251.000 firmi naših i to za isplatu tri puta po 50% minimalne zarade, sa kojom se krenulo već početkom aprila meseca. Imamo i situaciju da će danas biti isplaćena jedna 1,22 milijarde dinara, upravo onom sektoru koji je možda jedan od najugroženijih u ovom trenutku, a to su gradski hotelijeri.

Zateći vrlo loše stanje državne kase, kakvo je zatekla SNS u trenutku preuzimanja vlasti, sigurno da nije bilo jednostavno. Naša država je u tom trenutku bila na kolenima i mi smo jedino uz sprovođenje veoma važnih finansijskih reformi, koje je predvodio predsednik Aleksandar Vučić u poslednjih sedam, osam godina, u mogućnosti da se danas nalazimo u takvoj poziciji da imamo te stabilne javne finansije, da imamo jednu izvanredno povoljnu klimu i za strane direktne investicije i za domaće investitore i da sprovodimo, moglo bi se to možda okarakterisati i kao jedan agresivni trend javnih kapitalnih investicija, što čuva naše finansije.

Odgovorna politika se, takođe, ogleda i u tome što su svi ti planirani koraci i sve te strategije koje se sprovode kroz godine, zapravo, sinhrono organizovane.

Mi smo nedavno imali u plenumu i raspravu na temu – Razvoja širokopojasne telekomunikacione mreže u našoj zemlji. To je vrlo važna stavka za pokrivanje internet mreže na teritoriji čitave naše zemlje, kako bismo bili u mogućnosti da uz taj dobar protok interneta dostupan svim našim građanima, mi budemo u mogućnosti da nastavimo sa digitalizacijom, da nastavimo sa razvojem tih elektronskih usluga koje pruža naša država, kao što je E-uprava, kao što je E-papir, kao što je elektronsko zdravstvo.

Time dolazimo i do, po meni, ključne tačke današnje rasprave, a to je upravo Zakon o elektronskom fakturisanju. On predstavlja jedan veoma važan faktor za olakšavanje i pomoć našem privatnom sektoru.

Mi smo do sada imali priliku da ukoliko sarađujemo sa javnim sektorom, kao privatna lica, budemo u obligaciji da te fakture upućene javnom sektoru podnesemo Centralnom registru faktura.

Ovaj sistem elektronskog fakturisanja predstavlja prošireno i još jedan korak dalje ka boljem i transparentnijem poslovanju, ne samo kada se sarađuje sa javnim sektorom, već vremenom i tzv. BTB poslovi, odnosno business to business.

Ono što je veoma važno, a što imamo u okviru ovog zakona, jeste da će njegova implementacija biti sprovedena kroz etape. Zašto je to važno? Zato da bi svi akteri i svi učesnici, svi budući korisnici tog sistema elektronskog fakturisanja mogli na pravi način da se prilagode kroz vreme i da pristupe i da zaključno sa tom 2023. godinom svi budemo u mogućnosti da na pravi način budemo deo tog sistema elektronskog fakturisanja, kako za one koji su po zakonu u obligaciji da koriste ovaj sistem, ali tako i za one koji se dobrovoljno prijavljuju na ovaj sistem.

Pored te transparentnosti koju će pružiti, takođe, ovaj sistem će kroz režim elektronskog evidentiranja obračuna PDV-a smanjiti tu poresku evaziju, povećati uspešnost naplate poreza, ali i smanjiti tu sivu ekonomiju u našoj državi.

Mi smo svi svedoci i imali smo prilike da vidimo koliko je poslednjih decenija, koliko su predstavnici čak i neke tzv. političke elite, zgrnuli ogromne novce upravo tim finansijskim malverzacijama, upravo utajama poreza. Ovakav zakon i mnogi drugi koje sprovodi Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije staće se na put takvima, a ona preduzeća koja pošteno posluju, imaće isključivo benefite od ovakvog vida zakona.

Kao država na evropskom putu, takođe je važno i da naglasimo da je ovaj zakon usklađen sa pravnim tekovinama EU, takođe i da će on imati višestruku uštedu kada je u pitanju i novčana i vremenska. Naravno, imali smo prilike od mojih kolega da čujemo, manjak korišćenja papira, takođe, uticaće i na zaštitu životne sredine.

Da država brine o svojim građanima i da država želi da olakša poslovanje građanima, svakako se ogleda i u sledećoj tački našeg današnjeg dnevnog reda, a to je Zakon o registru administrativnih postupaka. To predstavlja zaista jednu izvanrednu platformu u kojoj ćemo moći da imamo sabrane sve administrativne postupke koji se nalaze u ovom trenutku u našoj zemlji. To je nešto što će na izvanredan način i transparentno dati našim građanima mogućnost da u svakom trenutku imaju pravovremene tačne informacije, znaju apsolutno sve korake neophodne za realizaciju određenih administrativnih procesa, dakle, koja su dokumenta potrebne, koji su formulari potrebni i koje su to takse.

To ne samo što će pomoći, da kažem, fizičkim licima, našim građanima, to će u mnogome pomoći i privatnom sektoru, samim tim što posebno male firme koje nemaju dovoljno sredstava da poseduju svoja pravna odeljenja, moći će kroz ovaj sistem da budu pravovremeno i tačno informisani vezano za sve administrativne procese koji su neophodni u njihovom poslovanju.

Ono što je takođe jako važno jeste da popisom svih tih administrativnih postupaka i procesa, uvidelo se, takođe, da oni poseduju i neke nedostatke, da su možda određeni koraci nepotrebni, suvisli. Ono što je meni posebno drago jeste da je odlučeno da se ide sa uspostavljanjem registra uz sprovođenje kontinuiranog pojednostavljenja, odnosno optimizacije tih administrativnih postupaka.

Trenutno se u našoj zemlji vodi dosta reformskih procesa. Naravno, tim reformskim procesima je uključena i digitalizacija administracije i razne druge te elektronske usluge koje pruža naša država građanima i privatnom sektoru. To je, svakako, proces koji se sprovodi radi postizanja bolje poslovne klime, radi postizanja boljeg životnog standarda našim građanima.

Svakako da ću u danu za glasanje podržati ovaj set zakona, jer upravo time podržavamo i kontinuitet jedne odgovorne ekonomske politike u našoj zemlji. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, pred nama je danas važan zakon, važan za budućnost naše zemlje, važan za dalji razvoj digitalizacije u našoj zemlji i važan za dalji razvoj ruralnih sredina u Srbiji.

Ono što je meni izuzetno važno da naglasim jeste da politika predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije svakako se zalaže decentralizaciju, svakako se zalaže za razvoj naših ruralnih sredina i radiće se i ubuduće na tome da se svi segmenti, ali i svi delovi naše države paralelno i jednako razvijaju.

Ovim ugovorom o zajmu od 18 miliona evra mi ćemo realizovati projekat koji je, kao što sam već rekla, izuzetno važan, a koji se odnosi na gradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture. Imamo dva segmenta koja su tu bitna, a to je faza koja se odnosi na „middle mile“ delove, gde ćemo stići do 500 škola i kulturnih ustanova u našim ruralnim sredinama i to baš u, da kažemo, belim zonama seoskog područja naše zemlje gde će odatle operateri biti u dužnosti da nastave te kapilare, te mreže i preko „last mile“ segmenata da pokriju mrežu i da stignu do još osamdesetak hiljada obližnjih domaćinstava.

Ono što je možda najbolje jeste da se kroz lični primer objasne određeni procesi. Ja sam neko ko je rođen i odrastao u glavnom gradu, naravno, odrastao sa svim benefitima života u jednoj urbanoj sredini, naravno, tu je i dobar signal na telefonu, tu je dobra internet mreža u svakom trenutku. Ali pre nekoliko godina otišla sam zbog posla u ruralnu sredinu da živim u jednom selu Kržava, gde sam se upoznala sa nekim stvarima koje su za nas u 21. veku potpuno normalne, a tamo se ne podrazumevaju.

Dakle, sa prvim vetrom nama je nestajao internet, sa prvom kišom i gromom mi smo ostajali bez struje i to je prosto istina sa kojom se naša ruralna sredina svakodnevno susreće, sa kojom se susreću naši sugrađani, seljani i poljoprivrednici. Zato je izuzetno važno da nastavimo da širimo dobar internet, dobar protok te internet mreže širom čitave naše države. Takođe, shvatila sam da nije svejedno rasti u jednoj urbanoj sredini kao dete i rasti u selu. Zato još jednom naglašavam da je barem u tom segmentu digitalizacije važno da se borimo za naša ruralna područja, važno da se borimo upravo za tu decu koja žive na selu.

Takođe imamo i situaciju pandemije i pošasti koja je zadesila čitav naš svet i negde smo se svi morali susresti sa novom realnošću, susresti sa novim načinima života, sa jednim virtuelnim formatom našeg života. Svi ljudi koji su bili u mogućnosti da rade, prešli su na rad od kuće, prešli su na onlajn rad, naša deca su se prebacila na onlajn školovanje, svi treninzi, seminari i drugi vidovi edukacije su se takođe prebacili u tu virtuelnu formu. Zato još jednom naglašavam koliko je važno da se u tim ruralnim sredinama razvije širokopojasna komunikaciona mreža, kako bi svi naši građani mogli da idu ukorak sa digitalizacijom.

Današnje dete koje ima ambiciju i želju da uči, a živi na selu, ono ne sme da ispašta zbog toga, njemu moraju da budu dostupni svi dodatni časovi i matematike i fizike, svi drugi kursevi stranih jezika, takođe svi drugi vidovi da kažemo tog nekog usavršavanja, brzog učenja, brzog čitanja. Jednostavno, naša deca širom zemlje moraju da imaju prozor u svet i mi iz tog razloga moramo da im obezbedimo dobar protok interneta.

Kada pomenemo tu digitalizaciju ne možemo da ne spomenemo i elektronsku upravu, ne možemo da ne spomenemo jedan izuzetno dobar državni projekat kojim se našim građanima pomaže prilikom svih tih administrativnih poslova, ne možemo da ne spomenemo i tu digitalizaciju u okviru medicine. Samo jednim primerom povezanosti apoteka i digitalnih recepata za lekove mi našim građanima izuzetno olakšavamo taj proces ozdravljenja.

Takođe, ono što je za mene na prvom mestu kada pomenemo tu širokopojasnu komunikacionu infrastrukturu jeste digitalizacija u poljoprivredi. Kada sam posetila Institut „Biosens“ u Novom Sadu, to moje gledanje na budućnost u poljoprivredi se svakako drastično promenilo, upoznavši se sa njihovim istraživanjima, njihovim izumima, tehnologijama. Shvatila sam da naš seljak kroz deset, petnaest godina neće izgledati isto kao danas. Ja se nadam da ćemo imati mogućnost da vidimo našeg poljoprivrednika kako drži tablet u ruci i kako sa jedne lokacije, pomoću senzora, pomoću robota, pomoću dronova, može da prati kompletno svoje domaćinstvo, može da bude u toku sa svim procesima navodnjavanja, sa uzorkovanjem zemljišta i da prati precizno rast i razvoj tog svog semena.

Opet ponavljam, sve to ne bi bilo moguće ukoliko se ovaj važan korak ne uradi prvo. Zato pozivam sve svoje kolege da u danu za glasanje podržimo i glasamo za ovaj zakon, jer time glasamo za prozor u svet i glasamo za bolju budućnost za našu decu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, drage kolege narodni poslanici, čitajući materijale koje smo dobili za današnju sednicu, ali i naravno strateške prioritete razvoja kulture Republike Srbije za period do 2025. godine, ono što je meni privuklo najviše pažnje jeste ta jedna zlatna nit koja se provlači kroz sve te materijale, a to je upravo jedna reč, odnosno sinhronizacija.

Ono na šta moramo da uperimo veliku pažnju u budućem periodu jeste upravo sinhrono delovanje svih ministarstava, kako bi smo zajednički sproveli sve projekte u budućem periodu u svim segmentima, a tako naravno i u okviru kulture i informisanja.

Pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope. Ovde imamo takođe vrlo očigledan primer gde je Ministarstvo finansija nosilac tog kredita, gde je Ministarstvo kulture i informisanja zapravo telo koje radi na koordinaciji, na sprovođenju i deluje zapravo kao telo za sprovođenje projekta. Imamo treću instituciju, a to je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima koja dejstvuje kao jedinica za upravljanje projektom.

Bez kulture i očuvanja tog kulturnog istorijskog nasleđa, ne postoji ni očuvanje našeg nacionalnog identiteta, ali naravno ni dalji razvoj kulture u Srbiji. Decenijama unazad bili smo svedoci urušavanja naših kulturnih spomenika, naših kulturnih svetinja i tek se poslednjih godina počelo sa obnovom i razvojem naše kulture i svakako i moje koleginice i kolege pre su pohvalile ministarku našu, Maju Gojković, koja je zaista od starta njenog mandata vrlo ofanzivno krenula sa projektima u okviru kulture i naravno sa tim očuvanjem našeg nacionalnog identiteta.

Svakako možemo da navedemo neke od primera u prethodnom periodu, kao što je muzej Savremene umetnosti ili Muzičko-baletska škola sa Koncernom dvoranom u Novom Sadu, ali ono što je meni jako važno, jeste da mi upravo kroz plan Srbija – 2025 u narednom periodu ćemo intenzivno nastaviti sa ulaganjem u kulturu i imaćemo prilike da od 2025. godine budemo svedoci i novosagrađenih i obnovljenih i galerija i muzeja i arheoloških nalazišta i spomenika.

Kada pomenemo spomenike, svakako ne možemo, a da ne pomenemo i to što smo imali priliku da budemo svedoci nedavnog otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji, velikom čoveku za naš narod, tvorcu srpske države. Baš to mesto na kome je podignut spomenik svakako jeste važna lokacija, jer je upravo taj kraj bio, pa moglo bi se reći, ruglo našeg Beograda do skora, ali korak po korak, projekat po projekat, to će se pretvoriti i osvanuti u zapravo, najlepši deo našeg glavnog grada.

Upravo, na tom mestu imamo i projekat obnove i prenamene železničke stanice u istorijski muzej, gde ćemo negde upotpuniti celu tu priču i svakako ne mogu kada pomenem ovaj spomenik da se ne setim svih onih besmislica i ružnih naslova i ružnih priča koje smo u medijima mogli da pročitamo na tu temu. Ne sumnjivo da će i ovu železničku stanicu i novi taj istorijski muzej pratiti negde slični događaji, ali to svakako ne sme da nas ni uspori, a ne daj Bože zaustavi, već naprotiv da nam daje energiju da još snažnije i jače nastavimo da čuvamo našu kulturu i nastavimo da obnavljamo i gradimo naše kulturne spomenike.

Obezbeđivanjem bespovratnih sredstava u visini od 400 hiljada evra, imali smo inicijaciju, odnosno početak tog projekta, infrastrukture u kulturi, i to upravo u segmentu tih studija opravdanosti za navedene projekte. Svakako na prvom mestu tu je muzej Nikole Tesle koji će biti premešten u novu zgradu Termoelektrane, snaga i svetlost na Dorćolu. Tu je naravno i ložionica koja će u Savskoj ulici postati jedan višenamenski kulturni centar, jedno kreativno sedište i Beograda i Srbije.

Zatim, tu je i projekat koji sam pomenula, to je železnička stanica koja će postati muzej, tu je naravno i radionica, vrlo interesantan projekat, zgrada koju je Narodno pozorište koristilo za svoju scenografiju, a koja će u narednom periodu postati alternativni, višenamenski performans prostor.

Zaista se radujem svim tim budućim projektima i izuzetno mi je drago da Ministarstvo kulture i informisanja ovako snažno dejstvuje, što ima precizno definisan plan i što ćemo do te 2025. godine zaista biti svedoci velikih događaja kada je kultura u pitanju.

Kada smo već u duhu te sinhronizacije, neophodno je da pomenem i tu bitnu stvar, a to je sinhronizacija i spajanje kulture i turizma i naravno decentralizacija upravo u svim segmentima.

Najbolji primer tome jeste projekat „Gradovi u fokusu“ za koji posebno moram da pohvalim Ministarstvo, jer lokalne samouprave u manja mesta dobile su priliku možda i po prvi put da od strane države budu podržani upravo na projektima infrastrukture u kulturi. Mislim da je to jako puno pomoglo i na podizanju tog nacionalnog duha, ali i na osnaživanju tih lokalnih samouprava.

Krupanj, odnosno opština sa koje dolazim nedavno je postala jedna od 18 lokaliteta u Srbiji sa epitetom turističkog mesta i možda smo i jako dobar primer, gde pored velikih gradova kao što su Beograd, Novi Sad, jedno malo mesto poput Krupnja, za jedan kratak vremenski period možda bismo to mogli tako da opišemo, ali jednim ofanzivnim radom, jednim sistematskim radim, uspelo da zavredi takvu titulu, odnosno titulu jednog od turističkih mesta u našoj zemlji.

Opština Krupanj je takođe vrlo interesantna i po tome što je raritet da mi posedujemo svoju pozorišnu produkciju i to takvu produkciju gde smo negde zavredeli pažnju i našeg BDP, ali i Zaječarskog pozorišta i da smo u ovom periodu nažalost pre korone imali i potpisane sporazume i protokole o saradnji sa tim pozorištima.

Ono što bih jako volela da naglasim kao jedan dobar primer sinhronog dejstvovanja i turizma i kulture jest i projekat „Najduža pijaca u Srbiji“ koji se sprovodi upravo na našoj opštini, gde će turisti moći kroz 300 km pešačkih, biciklističkih i klivarskih staza da prođu kroz sve te važne punktove naše opštine, da obiđu sva ta etno sela i etno domaćinstva, da probaju njihove proizvode, ali ono što je jako važno i na čemu insistiram, to je upravo da posete sve te kulturno istorijske spomenike koji ne manjkaju na našoj opštini. Tu svakako jeste Mačkov kamen, kao jedan vrlo važan lokalitet gde je podignut spomenik u čast palim junacima u jednoj od najkrvavijih bitki koja se odvila u Prvom svetskom ratu i ono na šta sam posebno ponosna jeste da danas se mnogo više zna o tome upravo zato što naši građani sa svojim porodicama dolaze da obiđu ovaj spomenik i da na licu mesta vide i upoznaju se sa tim istorijskim činjenicama jako važnim za naše istorijsko nasleđe.

Imamo takođe jednu od najstarijih crkvi u zapadnoj Srbiji i još jedan jako dobar primer sinhronog dejstva vere, kulture i turizma, jer u okviru porte te crkve možete da posetite šest muzeja koji su posvećeni načinu življenja u našem kraju, starim zanatima, pčelarstvu, deci. Zaista veličanstveni primeri i verujem da će na nivou države biti toga sve više i više, jer to je nešto što snaži naše lokalne samouprave i što snaži taj naš nacionalni identitet i na najbolji način se koriste upravo ti kulturni potencijali kako određenih krajeva, tako i čitave naše države.

Ono što ne smemo da zaboravimo da pomenemo i privešću kraju, jeste da je neophodno spajanje obrazovanja i kulture. Ono što je važno jeste da na našu decu prenesemo taj nacionalni identitet i da ih na pravi način i upravo kroz praktične primere, kroz npr. programske aktivnosti muzeja, galerija i biblioteka upoznamo sa svim ostvarenjima, otkrićima od prethodnih generacija i kada pominjemo te prethodne generacije svakako ne možemo da spomenemo i spajanje kulture i istorije.

Posebno sam ponosna što se u poslednje vreme jako puno ulaže u upravo očuvanje te srpske kulturne baštine. Kroz filmove i serije mi danas imamo snimanje serije o Nemanjićima, imamo snimanje filmova o Prvom i Drugom svetskom ratu. Moje kolege su pričale mnogo više o tome, film koji je zaista ostavio pečat na sve nas, Dara iz Jasenovca, ali naravno i na druge projekte koji su u najavi, kao što je „Operacija Halijer“ od Radoša Bajića. Dakle, posebno sam ponosna na to što mi danas snimamo filmove i serije na temu nacionalne istorije i time budimo srpsku nacionalnu svest, jer smo imali prethodne periode gde je npr. Turska sprovela jako dobar projekat, a to je serija „Sulejman Veličanstveni“ gde su naši ljudi možda negde istorijski skrnavljeni, dugi niz godina znali mnogo više o turskoj nego što su znali o našoj, ali takva nije više situacija. Danas, mi radimo na tom osvešćivanju našeg nacionalnog identiteta i upoznavanju sa našom istorijom.

Za kraj želela bih da naglasim da takvi projekti svakako treba da nas podsećaju, ali ne treba i da nas posvađaju sa našim susedskim narodima, jer upravo ultimativno i najvažnije sinhrono dejstvovanje svih naših ministarstava i Vlade i svih drugih državnih institucija, jeste da očuvamo mir i stabilnost u našoj zemlji, jer ne postoji dalji napredak ni u ekonomiji, ni u kulturi, ni u bilo kom drugom segmentu ukoliko nemamo mir i stabilnost. Hvala.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, drage kolege poslanici, pred nama je danas set zakona, sporazuma i memoranduma gde bi se ja na prvom mestu i najviše osvrnula upravo na Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod „Unikredit bank“ Srbija a.d. Beograd i to za projekat Ruma-Šabac-Loznica.

Na početku, htela bih da istaknem to koliko su javne kapitalne investicije bitne kako za javne finansije, ali tako i za privatan sektor. Mi smo na jednoj od prethodnih sednica imali priliku da mnogo više o tome čujemo i diskutujemo, a to je upravo rasprava koju smo imali na temu budžeta za 2021. godinu i gde smo mogli da čujemo da će u 2021. godini biti uloženo 330 milijardi dinara upravo u javne kapitalne investicije.

To predstavlja negde 5,5% našeg BDP i kada se tome dodaju još i iznosi koji se odnose na to što će biti usmereno lokalnim samoupravama i socijalnim fondovima, a upravo namenjeno za investicije, mi dolazimo do 6% BDP.

Iz kog razloga se Vlada Republike Srbije odlučila za tako veliki iznos baš usmeren ka kapitalnim investicijama? Upravo zato što smo mi u prethodnom periodu mogli da uvidimo koliko je to važno i koliko se kroz politiku javnih ulaganja postiže jedna dobra klima i podstiče privatan sektor, privatne investicije ali i strane direktne investicije.

Tako ćemo mi ovu 2020. godinu, ozloglašenu godinu, završiti sa prilivom upravo od stranih direktnih investicija u visini od 2,3 milijarde evra. Mi možemo sa ponosom da kažemo da ni jedan investitor nije u ovoj kriznoj godini odustao od ulaganja u Srbiju.

Sada da se vratimo na projekat Ruma-Šabac-Loznica i koliko su takve kapitalne investicije važne za građane koji žive u zapadnoj Srbiji, koliko je svaki metar puta, bio on auto-put, brza saobraćajnica, magistrala ili lokalni put, jako važan za razvoj jednog kraja Srbije, kao što je zapadna Srbija.

Da možda građanima bude jasnije, ja ću dati jedan lični primer. Selo u kome se nalazi moj pogon za proizvodnju džema do pre nekoliko godina nije posedovao asfalt. Vi u tom trenutku niste mogli ni da sanjate o tome da pokrenete posao na takvom jednom lokalitetu iz prostog razloga zato što ste bili odsečeni od magistrale.

Pre nekoliko godina kada je prošao asfalt kroz naše selo, vama ne samo što se podigao standard životni svih građana i svih seljana koji žive u toj našoj državi, već smo i dobili mogućnost pokretanja posla. Baš iz tog razloga nama iz dana u dan se pokreću i otvaraju nove male porodične manufakture upravo u našem selu, od stolara, preko keteringa, etno smeštaja, naravno i moje proizvodnje džema.

Ja se nadam i sigurna sam da će toga biti sve više i više, jer upravo mi smo sada logistički povezani mnogo bolje sa magistralom.

Sledeću smo problematiku imali tek nekoliko kilometara dalje, gde se na magistrali, samo jedna mala deonica te magistrale koja povezuje Krupanj sa Ljubovijom i preko te divne planine Jagodnje i čuvenog spomenika Mačkov kamen, na toj jednoj maloj deonici puta imali smo problem da kamioni nisu mogli da prolaze. Prošle godine je obnovljen i taj deo puta i mi sa ponosom sada možemo da kažemo da smo jako dobro povezani sa regionalnim i magistralnim putevima.

Sa realizacijom projekta Ruma-Šabac-Loznica mi ćemo baš od tog jednog malog seoskog puta, preko magistrale, zatim brze saobraćajnice i na kraju auto-puta moći sa lakoćom da se povežemo i sa Vojvodinom, ali i sa Beogradom. Sva ta roba i ljudi koji tranzitiraju tim putem će moći lako da dođu od tačke A do tačke B.

Projekat Ruma-Šabac-Loznica, kao što smo od ministarke mogli da čujemo, sastoji se iz tri faze i sa prvom fazom koja je negde i najteža za realizaciju, koja predstavlja upravo most preko reke Save kod Šapca, se već i počelo. Imamo deonicu od Rume do Šapca koja će predstavljati nekih 22 km auto-puta i od Šapca do Loznice nekih 55 km brze saobraćajnice.

Time ćemo od Novog Sada do Loznice, odnosno do granice sa BiH moći da stignemo za nekih sat vremena. Koliko je to važno i tome kada se pridoda još i obližnji most Bratoljub između Ljubovije i Bratunca, gde će se nalazi i granični prelaz prve kategorije, ali i bescarinska zona, time će se zaista omogućiti nesmetano tranzitiranje i ljudi i roba i povezivanje naših naroda i ekonomsko sveobuhvatno osnaživanje.

Kako na jednom projektu Ruma-Šabac-Loznica, tako i na nivou cele naše zemlje mi možemo da se pohvalimo da smo u prethodnom periodu imali preko 350 kilometara auto-puteva izgrađenih i sa ponosom možemo da kažemo da u ovom trenutku naša zemlja ima 924 kilometra auto-puta.

Za Srbiju je strateški jako važno da bude povezana sa zemljama regiona, jer upravo, kao što smo rekli, to privlači nove investicije ali naravno podiže životni standard i kvalitet života naših građana.

Kako je ta logistička dostupnost važna, mi svi možemo da znamo iz svojih privatnih života koliko nam je blizu posao, koliko nam je blizu vikendica. Eto, u mom slučaju, koliko je povezanost vaših proizvoda iz jedne, da kažem, ruralne sredine u urbanu sredinu, važno i to je zaista jedna neprocenjiva vrednost. Neka opozicija i neki političari u pokušaju pričaju da je svako obilaženje ili otvaranje auto-puteva, otvaranje novih tehnoloških parkova, zapravo nastavak, da pričaju da je to zapravo kampanja, ali ne, to ne predstavlja kampanju.

Želela bih da podsetim te ljude da građani jako dobro vide da mi posedujemo jednu marljivu i odgovornu i Vladu Republike Srbije i predsednika Vučića i oni mogu jasno da vide i da osete na svojoj koži šta je to urađeno, sagrađeno i obnovljeno i to ne samo za naše generacije, već i za generacije koje dolaze i posle nas.

Podsetila bih te ljude, odnosno zatražila od njih da se prisete šta je to urađeno, sagrađeno i obnovljeno za vreme njihovih mandata i dok oni pokušavaju da se sete barem nečeg, ono što je važno za građane naše zemlje, jeste da kažemo da ćemo mi nastaviti sa javnim kapitalnim investicijama, jer upravo time snažimo i ekonomiju naše zemlje, ali i podižemo životni standard naših građana. Hvala.

Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažene kolege poslanici, da se vratimo, dakle, na set izveštaje koje imamo pred nama, a to su izveštaji o radu za 2019. godine relevantnih institucija čije predstavnike mi imamo danas sa nama u plenarnoj sali.

Ono što bih na početku htela da kažem svakako jeste da su predstavnici tih institucija izneli činjenicu da su ti izveštaji predati u zakonski propisanom roku, kao i da su oni bili zadovoljni saradnjom koju su imali, kako na nacionalnom nivou, tako i na međunarodnom sa relevantnim institucijama.

Dakle, da krenemo od prve tačke, a to svako jeste Agencija za borbu protiv korupcije. Agencija je u toku 2019. godine obeležila desetogodišnjicu svog postojanja. Oni su na osnovu iskustva, rezultata, ali naravno i problema sa kojima su se susretali tokom tih godina svog rada napravili strategiju i plan rada za narednih pet godina.

Takođe, pored vršenja dužnosti unutar zemlje oni su nam istakli i da su imali jako dobru saradnju i sa međunarodnim antikorupcijskim telima i smatraju da je upravo ta razmena iskustava, razmena znanja, ali naravno i usvajanje međunarodnih standarda nešto što je neophodno da u ovoj oblasti postignemo zajedničke ciljeve.

Ono što bih ja želela jeste da približim Agenciju građanima, odnosno njen delokrug rada. Ona je svakako iz svoje nadležnosti odgovorna svom osnivaču, odnosno Narodnoj skupštini Republike Srbije. Takođe, ona svoje nadležnosti ima i u okviru Zakona o Agenciji za borbu protiv korupciji i u okviru Zakona o lobiranju i u okviru Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Prvi zakon koji sam pomenula u 2019. godini je pretrpeo određene izmene i dopune. Na prvom mestu promenjen je i sam naziv tog zakona u Zakon o sprečavanja korupcije. Samim tim je i Agencija promenila svoj naziv u Agenciju za sprečavanje korupcije.

Sledeća dva zakona koja sam pomenula svakako da su taj delokrug rada Agencije znatno povećali. Na prvom mestu želela bih da istaknem to da je lobiranje iz jedne neformalne prešlo u zakonsku formu i zakonski okvir, samim tim je Agencija dobila dodatne nadležnosti i dodatne poslove. Na prvom mestu, naravno, u edukativnom segmentu, ali naravno i u kontrolnoj ulozi u oblasti lobiranja.

Takođe, želela bih da podelim sa svojim kolegama da u ovom trenutku u našoj zemlji postoje 23 osobe koje se bave lobiranjem. Mislim da nam je tako direktor Agencije predstavio na Odboru. Takođe, da je upravo baš zbog tog proširivanja nadležnosti bilo neophodno i kadrovsko osnaživanje ove Agencije, kao i sistematizacija njihovog rada.

Prethodni saziv Narodne skupštine Republike Srbije je usvajanjem Pravilnika, ali naravno i Vlada Republike Srbije kroz povećanje budžeta za 2019. godinu koji je dodeljen Agenciji omogućio da Agencija danas može da zaposli 163 radnika u okviru 126 radnih mesta.

Kao što smo mogli delimično da čujemo, ali i mi smo na Odboru možda podrobnije imali informacije, do kraja 2019. godine zaposleno je osamdesetoro ljudi, a sada u ovom trenutku imamo negde oko 95 zaposlenih u Agenciji. Razlog iz koga se, da kažemo, negde malo kasni sa ispunjenjem svih tih radnih mesta svakako jeste jedan proces javnih konkursa, odnosno više faza provere kompetencije kandidata koji su neophodni.

Dakle, Zakonom o budžetu Republike Srbije, a kasnije izmenom Finansijskog plana za 2019. godinu Agencija je imala raspoređena sredstva u iznosu od 254 miliona 616 hiljada 849 dinara, od čega su oni iskoristili 240 miliona devet hiljada 147 dinara ili 94.9% budžeta. To nam, u svakom slučaju, govori kako su oni pažljivo i pripremali taj svoj budžet, ali onda i kasnije raspolagali istim tim novcem.

Dakle, puno novih ovlašćenja. Ja bih želela da podelim sa mojim kolegama poslanicima jednu stavku iz Zakona o lobiranju, a to je da ukoliko vam neki od lobista uputi zvaničan dopis vi ste u obavezi da prihvatite sastanak, ali vi ste i u obavezi da Agenciji za sprečavanje korupcije podnesete izveštaj o tom sastanku.

Dakle, nepristrasno, odgovorno i vrlo savesno Agencija sprovodi svoj rad, a tome u prilog svakako govori da su u toku 2019. godine oni podneli postupke provere imovine, sukoba interesa funkcionera, kao i kontrole finansiranja političkih aktivnosti, i to ukupno 866 postupaka, a izrečeno su 604 mere.

Ali, u nekim prošlim vremenima ne možemo da kažemo da je to bilo tako. Najbolji primer tome svakako može i da bude ta misterija imovinske karte gospodina Dragana Đilasa ili gospodina Gojka Đilasa i neke tadašnje agencije za borbu protiv korupcije, svakako da su te 2012, 2011, 2010. godine trebale da ispitaju ovaj slučaj, ali oni tada nisu reagovali, a nisu reagovale ni nadležne institucije.

Zato se jako dobro sećamo kako su oni tada napadali sadašnjeg ministra finansija Sinišu Malog govoreći da je on posedovao 24 stana, iz čega se na kraju ispostavilo da on poseduje samo jedan stan u okviru zgrade koja ima 24 stana.

Dakle, za svo to vreme niko ne mari na činjenicu da je gospodin Dragan Đilas, dok je bio na vlasti u svoj džep stavio 619 miliona evra. Ja se evo danas nalazim u poziciji da se zapitam kako to neko može da stekne, 28 ili 35 stanova ili kako neko može da stekne hektare nekretnina na najboljim lokacijama u našoj zemlji?

Koristim ovu priliku da pozovem, kako oni to vole da kažu, bratiju Đilas da konačno izađu sa tom njihovom imovinskom kartom, da konačno gospodin Đilas, taj samoproglašeni vođa opozicije predstavi našem narodu njihovu imovinu, predstavi svoje nekretnine i da konačno jednom za svagda razjasnimo našim građanima tu misteriju.

Sada prelazimo na sledeću tačku, a to je tačka koja se tiče Fiskalnog saveta i njihovog delokruga rada u okviru 2019. godine. Ono što je svakako olakšavajuća okolnost jeste što je to period u kome je naša država bila u suficitu u budžetu i period pre krize.

Par tehničkih podataka. Dakle, Fiskalni savet ima 17 sistematizovanih izvršioca od čega 12 je trenutno na funkcijama. Njihov budžet iznosi nešto manje od 45 miliona dinara, što još jedanput povlači crtu upravo na ono mesto na čemu oni insistiraju, što smo imali prilike da čujemo, a to je upravo to štednja i smanjenje troškova u okviru budžeta.

Pohvalili su naravno saradnju sa njihovim najužim saradnikom, a to je Ministarstvo finansija, da su blagovremeno i potpuno dobijali informacije kako od ministra, tako i od njegovih saradnika. Takođe imali su odlične bilateralne odnose i sa drugim ministarstvima u našoj zemlji iz čega su se izrodile mnoge analize koje su oni predstavili nama u 2019. godini. Takođe, odlična međunarodna saradnja, kako sa MMF, delegacijama EU, tako i sa Svetskom bankom i drugim bilateralnim saradnicima u ovoj oblasti.

Ja bih volela da istaknem neke od tih tematskih aktivnosti koje je Fiskalni savet imao u toku 2019. godine. Na prvom mestu to je u potrazi za ekonomski održivom i društveno prihvatljivom formulom za usklađivanje penzija.

Dakle, vi ste izašli sa materijalom koji se ticao upravo uspostavljanja sistema za indeksaciju penzija u Republici Srbiji. Iz toga se svakako izrodila jedna odlična društvena debata i rezultat svega toga jeste da smo mi danas usvojili švedsku formulu po kojoj se i izračunavaju penzije.

Sledeća tematska analiza su platni razredi i zaposlenost u državnom sektoru Srbije, od nedovršene reforme do održivog sistema. Tu ste se bavili svakako problemima plata, zapošljavanja, ali i određenim problemima koje smo mi nasledili od prethodnih vlada. Na tome se svakako zahvaljujemo, a tiče se upravo tih platnih razreda.

Bavili ste se i javnim investicijama i smatrate da je možda čak i najveći napredak ostvaren upravo u ovoj oblasti. Te javne investicije svakako predstavljaju nešto što je neophodno za svaku državu i da ih razvijaju u okviru infrastrukture i dali ste predlog i preporuku za budući period, da se osvrnemo i na investicije vezane za zaštitu životne sredine.

Takođe, analizirali ste i mogućnost smanjenja poreza, što je Ministarstvo finansija u 2019. godini prihvatilo i uvrstilo u budžet.

Na kraju, ne moramo mi da se uvek saglasimo sa Fiskalnim savetom, ali svakako da su oni neophodni u okviru naše države, jer oni se zalažu za jednu restriktivnu, a ne ekspanzivnu politiku javnih finansija, i zalažu se za dalju uštedu. Po mom mišljenju, svakoj državi je neophodno da poseduje jedan čvrst fiskalni sistem, fiskalni sistem koji će biti u mogućnosti da opominje i ukazuje Vladi vezano za troškove budžeta Republike Srbije.

Mi u našoj zemlji vodimo zaista jednu pametnu, odgovornu i ekonomsku politiku. To možda najbolje može da se vidi kroz činjenicu da mi na dnevnom nivou imamo izveštaje koji se tiču javnih finansija. Upravo te izveštaje i uvid u njih ima najviši nivo, odnosno predsednik Aleksandar Vučić i, naravno, ministar finansija Siniša Mali.

Ovde danas imam priliku da podelim sa mojim kolegama i sa građanima najrelevantniji jučerašnji izveštaj analize budžeta, gde možemo da vidimo da je naša zemlja sa jučerašnjim danom na stopi BDP od 56,8%. Dakle, i pored krize i pored pada ekonomije u čitavom svetu, Republika Srbija je uspela da odvoji čak skoro šest milijardi evra i da ih usmeri upravo na one najvitalnije delove našeg društva, što možemo svakako da vidimo kroz garantne šeme, kroz pomoć našoj privredi, privatnom sektoru, kroz tri plate koje smo imali, odlaganje poreza i doprinosa, kroz 60% minimalne zarade za još dva meseca, avgust i septembar, i činjenica koju ste pominjali dosta u prethodnom periodu, a to je svakako tih 100 evra, helikopter novca koji je dobio svaki punoletan građanini. Takođe, tu je bilo još dosta mera koje je sprovela Vlada Republike Srbije.

Međutim, vratila bih se i osvrnula na to da smo mi uspeli od jedne vrlo nezavidne situacije koju smo zatekli od prethodne vlade, a to je da dug od 79% smanjimo i da u ovom kriznom vremenu, nakon svih tih pomoći koje je uputila Vlada Republike Srbije, uspemo da održimo taj naš javni dug ispod mastriht kriterijuma, odnosno ispod 60%.

Dakle, još jedanput da podvučem da je naš javni dug pod kontrolom na današnji dan i da BDP iznosi 56,8%, a kako smo pre neki dan čuli od predsednika Aleksandra Vučića, mi se nadamo da ćemo upravo tom odgovornom ekonomskom politikom uspeti u narednom periodu do kraja godine da još malo spustimo tu stopu javnog duga.

To svakako nije nešto što je jednostavno. U prilog toj mojoj izjavi govore i stope bruto domaćeg proizvoda koje su relevantni izveštaji sa jučerašnjim danom nama pokazali, a ja bih vama sada ovde pročitala neke od tih zemalja. Hrvatska 85,3%, Slovenija 78,2%, Grčka 187,4%, Nemačka 78,89%, Britanija 102,14%, Francuska 114,78%, Italija 158,63% itd, itd. Te brojke su zaista alarmantne, nije ni malo lako njih čuti, ali, još jedanput, možemo da se zahvalimo toj odgovornoj ekonomskoj politici koju sprovodi i Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić i Ministarstvo finansija, da se mi danas nalazimo u ovakvoj poziciji u kojoj smo.

Da nastavimo dalje po stavkama. Sledeća je Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ova komisija je u nadležnosti rada Narodne skupštine. Ona je drugostepeni organ u odnosu na Upravu za javne nabavke. Izveštaj koji su nam podneli svakako jeste sveobuhvatan i poseduje sve ono što je po Zakonu o javnim nabavkama neophodno.

Takođe, imali smo i priliku da u ovom izveštaju pročitamo još jednu opasku i osvrt na to kako je funkcionisala ova komisija u period od 2013. godine, iz prostog razloga zato što je u momentu podnošenja ovog izveštaja već bilo izvesno da je taj Zakon o javnim nabavkama izmenjen i promenjen, usvojen novi.

Kada je reč o nadležnostima Republičke komisije i njenim aktivnostima u 2019. godini, oni su imali 312 sednica, na kojima je doneto 1096 odluka. I dalje je postupak po zahtevima za zaštitu prava nešto što je apsolutno dominantna nadležnost Republičke komisije i ja bih s vama podelila neke od tih podataka.

Dakle, zahtevima za zaštitu prava u 2019. godini rešeno je preko 90% slučajeva u zakonskom roku. U istoj godini, od ukupno 872 odluke u 453 predmeta ili 52%, zahtevi su za zaštitu prava usvojeni kao osnovani, a svega 10% odluka Republičke komisije odnosilo se na procesne odluke. Dakle, to su situacije u kojima su ti zahtevi za zaštitu prava odbačeni ili zbog nedostatka procesnih pretpostavki za meritorno razmatranje ili zbog odustanka podnosilaca zahteva.

Takođe, procenjena vrednost javnih nabavki iznosi preko 71 milijardu dinara, a iznosi taksi su preko 125 miliona dinara.

Imali smo prilike da čujemo, ali svakako ja bih volela da istaknem još jedanput da imamo jedan pozitivan trend kada su u pitanju rokovi za postupanje. Znači, o ukupno 71% predmeta odlučeno je u zakonskom roku.

Takođe, imamo još jedan pozitivan trend koji se tiče prosečnog trajanja procedure. Dakle, pet dana se brže to odvija u odnosu na 2018. godinu, tako da je prosečno vreme 41 dan, a prosečno vreme za odlučivanje 28 dana.

Takođe, kada je reč o prekršajima Republička komisija je u 2019. godini primila ukupno 23 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Ono što je važno da naglasimo, jeste da sa novim Zakonom o javnim nabavkama, koji je usvojen, oni više nemaju nadležnost za vođenje prekršajnih postupaka, već je za to nadležan prekršajni sud. Zbog toga Republička komisija ima novu nadležnost, a to je podnošenje tih zahteva.

Mora zaista da se oda posebno priznanje i Vladi Republike Srbije i Ministarstvu finansija što su uspeli u prethodnom periodu da odrade jedno reformisanje postupka javnih nabavki. Naše javne nabavke su sada transparentnije, efikasnije procedure i sve je u skladu sa načelima Evropske unije i, naravno, sa zakonodavnim okvirima EU.

Mi smo u liniji sa evropskim zakonodavstvom kada je ova oblast u pitanju, iako smo zatekli zaista lošu situaciju 2014. godine, ali je intenzivnim radom unapređeno tržište kapitala.

Na kraju, dolazimo do poslednje stavke, a to je svakako Izveštaj Komisije za hartije od vrednosti. U prethodnom periodu mogli smo da čujemo od direktora, te zakonodavne aktivnosti Narodne skupštine su podosta bile usmerene na nadležnosti kojima Komisija za hartije od vrednosti odgovara. Znači, doneti su Zakon o robnim berzama, novi Zakon o reviziji, novi Zakon o investicionim fondovima sa javnom ponudom, kao i potpuno novi Zakon o alternativnim investicijama fondova.

Kroz tri od ova četiri zakona Komisiji su dodeljene nove nadležnosti, imali smo priliku da to čujemo, oblast regulacije, robno-berzanskih tržište i da ne nabrajam sve, ali, to je doprinelo dovođenju situacije da moraju da se usklađuju svi akti, da mora da se usklađuje na prvom mestu statut i pravilnik o tarifi, kao i finansijski plan, u skladu sa tim novonastalim nadležnostima.

Ono što je od suštinske važnosti i što smo i na Odboru imali priliku da čujemo jeste da svi troškovi koji su nastali tim novim nadležnostima su pokriveni kroz prihode koji su takođe iz novonastalih nadležnosti proizišli.

Ono što bih ja volela da istaknem jeste nešto….

(Predsedavajuća: Molim vas, koleginice, da privodite kraju.)

Ja se izvinjavam.

Imala bih još nešto da dodam vezano za Komisiju, a to je da istaknem da u ovom trenutku oni rade na licenciranju prve zvanične robne berze u Republici Srbiji i mnoge druge poslove. Žao mi je što smo bili na kraju kao poslanička grupa, ali, imala bih još mnogo stvari koje bih pohvalila.

Za kraj, moram zaista da naglasim taj uspeh Ministarstva finansija koje je postiglo, gde mi u ovom trenutku možemo da se zadužimo po stopi od 1%. Mi smo izašli na berzu, imali smo jako veliki odziv, čak šest puta veću potražnju u odnosu na ponudu. Još jednom, čestitam Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije na svim veličanstvenim rezultatima koje su postigli u prethodnom periodu. Mi kao poslanička grupa svakako da ćemo podržati ovaj set izveštaja. Ja pozivam moje kolege da u danu za glasanje se pozitivno odluče po ovoj stavki. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, javljam se po amandmanu za Zakon o budžetu Vlade Republike Srbije i na početku želela bih da čestitam Vladi, a posebno ministru Siniši Malom što je u ovom kriznom periodu uspeo da održi ekonomsku stabilnost naše zemlje.

Amandman koji ste uložili svakako odnosi se upravo na taj rebalans koji je tema naša današnja. Taj rebalans nastavlja se na onaj koji je uložen u aprilu mesecu ove godine i koji je uložen upravo zato da bi se brzo i efikasno odreagovalo na novonastalu situaciju, na situaciju problematike sa korona virusom. Ta problematika svakako da je u našoj zemlji izazvala određene ekonomske problematike, da su neka sredstva morala biti preusmerena upravo da bismo mogli one vitalne probleme i vitalne stavke da namirimo.

Tako verujem da ste i u prethodnom amandmanu videli da određene, da kažemo, povrede, ne bih želela da ulazim sada trenutno u to manjinsko i ove replike koje su se vodile, ja bih želela samo da se osvrnem upravo na taj Zakon o budžetu i da kažem da moramo da se fokusiramo na njegov deficit. Deficit od 8,75% svakako jeste nastao upravo namirivanjem svih onih problema koji su nastali u našem društvu, time svih problema nas građana i manjina i svih ostalih ljudi koji se nalaze u našoj zemlji.

Na prvom mestu, tu svakako jeste zdravstveni sistem. Zdravstveni sistem naš tražio je pomoć u vidu gradnje novih bolnica, u vidu nabavke lekova, medicinske opreme, ali mi smo trebali kao društvo da pokažemo poštovanje i zahvalnost našim medicinskim radnicima upravo kroz pomoć, kroz povećanje plata i kroz jednokratni iznos od 10 hiljada dinara koji će im biti dodeljen.

Na drugom mestu svakako to jeste očuvanje naše privrede. Naša privreda može da se očuva upravo kroz te kapitalne investicije koje ste vi pomenuli da su izostale, ali te kapitalne investicije su neophodne da se ekonomija naše zemlje dalje održi.

Ono što je meni jako važno da naglasim jeste da upravo te kapitalne investicije predstavljaju katalizator za dalje privatne investicije, ali i strane direktne investicije.

Ukupna podrška države za stvaranje uslova za dolazak tih stranih investicija iznosila je 9,8 milijardi dinara. Dodatnih 500 miliona, koje je predodređeno u ovom rebalansu upravo za tu svrhu, pokazuje koliko je Srbija jedan odgovoran i pouzdan partner i koliko smo mi u ovim kriznim vremenima uspeli finansijski, odgovorno da se ponesemo u novonastaloj situaciji. Upravo sa tim investicijama otvarane su nove fabrike, sa tim novim fabrikama nova radna mesta i mi smo time uspeli da očuvamo tu stopu nezaposlenosti. Ne da je očuvamo, nego da postignemo u ovoj godini zaista istorijski rekordan, nizak nivo stope nezaposlenosti od 7,3%.

Ministar Siniša Mali je jako lepo rekao prošli put na prošloj sednici da je 2012. godine taj iznos, odnosno stopa nezaposlenosti bila 25,9%. Ovako dobar rezultat koji smo mi postigli upravo smo postigli zbog jedne odgovorne ekonomije koje je sprovela Vlada Republike Srbije i koje upravo ovim rebalansom i potvrđuje.

Takođe, moram da napomenem da ja kao mali preduzetnik sam imala ogromnu pomoć i podršku koju je pružila Vlada Republike Srbije privatnom sektoru.

Pod jedan, tu su svakako tri minimalne zarade koje je primilo, da napomenem, više od milion građana Republike Srbije, milion zaposlenih ljudi u našoj zemlji. Verujem da tu ima pripadnika i manjina i ima pripadnika takođe i sa teritorije koja je pomenuta u amandmanu.

Tu se nije zaustavila situacija, nastavila je država da pomaže, jer se nastavila i kriza. Imamo direktnu pomoć mikro-malim i srednjim preduzećima koja je iznosila 60% minimalne zarade u avgustu i septembru.

Upravo pažljivo posmatrajući ovaj rebalans ja sam uvidela da je naša država i naša Vlada uspela da održi politiku tako da opstane privredna aktivnost, tako da se ublaži pad nezaposlenosti, da se očuva proizvodni kapacitet, ali i da se održi standard života naših građana.

Sve to učinjeno je, kao što je ministar rekao, bez da se zaustavilo i sa jednom investicijom, grade se putevi, grade se bolnice i to na teritorije čitave zemlje se pomaže upravo svakom onom segmentu i sektoru koji je od vitalnog značaja u ovom trenutku.

Baš zbog te odgovorne politike mi se u ovom trenutku nalazimo na poziciji ekonomskih lidera u Evropi. Mi smo uspeli da očuvamo naš javni dug ispod 60% upravo po kriterijumu "mastrihta" i uspeli smo da se nađemo trenutno u poziciji da uopšte imamo i dalje neka sredstva sa kojima mi možemo da raspolažemo, imamo neka sredstva za koja ovde narodni poslanici mogu da se bore.

Svakako, želela bih da naglasim i to da je ministar Nedimović u prethodnom periodu objavio da je Srbija, odnosno poljoprivreda naše zemlje u ovom trenutku postigla ogroman porast i to preko 5%. Meni je jako drago što je upravo ta naša njiva još jednom pokazala da nas je održala i da nas je prehranila u ovim kriznim vremenima. Takođe, tu mi je drago da se u ovom rebalansu dodeljuje još dodatnih 5,1 milijardu dinara upravo za subvencije u poljoprivredi, ali i da će se takođe kroz paket pomoći mladim poljoprivrednicima dodeljivati do milion i 500 hiljada dinara bespovratnih sredstava.

Želela bih da se još jednom pozovem na amandman koji ste uložili i da kažem da mislim da je Vlada Republike Srbije zaista odradila lavovski posao da određeni budžet koji naša zemlja ima, a hvala Bogu upravo tom odgovornom ekonomskom politikom, da smo imali dovoljno sredstava da ih rasporedimo gde treba. Mi smo i ovaj put pokazali tu odgovornost i ovim rebalansom, drugim rebalansom u ovoj godini, pokazali smo da sva ona sredstva i svi oni projekti koji su bili u prethodnom periodu na adekvatan način predstavljeni našoj Vladi, u tom smislu kao što je ministar rekao, određene informacije iz vašeg kraja, iz tih manjinskih, da kažemo, delova od manjina, nisu stigli blagovremeno i nisu adekvatno predstavljeni Vladi Republike Srbije i samim tim ta sredstva nisu mogla na vreme da budu predodređena.

Još jednom, zahvaljujem se ministru Nedimoviću i Vladi Republike Srbije što je odgovorno vodila nas kroz ovu krizu i pozivam moje kolege poslanike da glasamo za ovaj predlog zakona i podržimo ga. Hvala.

Dobar dan.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani i poštovane kolege narodni poslanici, danas se javljam po amandmanu na član 2. i posebno mi je drago da moj prvi govor u Narodnoj skupštini je upravo posvećen onoj temi koja je meni vrlo bliska, vrlo bliska zbog toga što sam ja neko ko je grad zamenio za selo, ko je sebe i svoj posao premestio i preselio iz jedne urbane sredine u ruralnu. Baš zato ja znam šta znači biti žena u selu, šta znači pokrenuti posao u jednoj ruralnoj sredini i šta znači postati deo političke scene jedne lokalne samouprave.

Tako nešto kada osetite na svojoj koži onda shvatite koliko je ta naša ruralna sredina i koliko su svi ti ljudi koji žive u njoj jako bitni i možda nedovoljno pažnje je usmereno spram njih. Zbog toga meni je jako drago što je Zakon o ministarstvima upravo koncipiran ovako kako je i predloženo prvobitno našao na toj listi mesta za jedno vrlo važno ministarstvo, a to je Ministarstvo za brigu o selima.

Kolege moje, poslanici možda smatraju da je tri miliona ljudi i više od tri miliona ljudi, koliko živi u našim ruralnim sredinama, mali broj ili možda mala grupacija da se njoj posveti posebna pažnja i posebna briga. Smatram da ti ljudi treba da iskažu šta njima treba. Treba da shvatimo koje su njihove potrebe i na koji način najbolje i najadekvatnije njima možemo da pomognemo.

Mislim da je u prethodnom periodu politika Aleksandra Vučića zaista izuzetno doprinela unapređenju ruralnih sredina. Njegov predan rad, posvećenost se zaista vidi u svim aspektima našeg društva, a dovoljno je da pomenem samo da je u opštinu, u kojoj ja trenutno živim, Opština Krupanj on dolazio čak 12 puta za vreme svog predsedničkog mandata. Ta posvećenost, ta predanost, ta borba i rad se upravo vide na delima, a to su zaista unapređena infrastruktura, to su novi putevi, lokalni putevi, to je otvaranje fabrika i naravno samim tim otvaranje novih radnih mesta.

To je nešto što je zaista od velike važnosti i izuzetno dragoceno za svakog građanina koji živi u ruralnoj sredini i ne smemo na to nikada da zaboravimo, jer Srbija nije samo Beograd. Srbija je apsolutno država koja treba ravnomerno da se razvija i takođe bih rekla da je i ministar Nedimović u prethodnom periodu zaista puno doprineo razvoju ruralnih sredina, ali selo nije isključivo poljoprivreda. U selu imate sveobuhvatni život i puno drugih aspekata na koje se do sada možda nije polagalo dovoljno pažnje, ali meni je lično izuzetno drago što se nadam da će kroz Ministarstvo za brigu o selu upravo taj aspekt biti u fokusu.

Takođe, želela bih da kažem da taj ravnomerni razvoj i mogućnost da ne dođe do centralizacije naše zemlje jeste nešto što je meni lično meni važno. Mi imamo veliki odliv stanovništva takođe iz naših sela i to nije slučajno, to je iz prostog razloga što živeti na selu nije uopšte lako. Vama mnogo više stvari treba, vama je mnogo više stvari neophodno i ja bih volela da mi čujemo sve te građane i da čujemo šta je to za šta se oni zalažu, za šta se bore i da ih upravo u ovom parlamentu i podržimo.

Ono što je meni kao ženi jako bitno jeste da želim da se zalažemo da se žene u ruralnim sredinama mnogo više poštuju i da se njihov standard života podigne na drugu lestvicu, na višu lestvicu. Takođe, žena je stub porodice, žena je stub društva, žena je neko ko upravo u tim poljoprivrednim domaćinstvima nosi ogroman deo tereta, ogroman deo truda na svojim plećima. To su žene koju su vrlo vredne, vrlo inteligentne, vrlo sposobne i nekada je zaista samo mali vetar u leđa potreban da tim ženama pomognemo i da svi zajedno unapredimo našu ruralnu sredinu.

Takođe, smatram da je selo povezano i sa privredom, selo povezano i sa preduzetništvom i da je svaki poljoprivrednik, svaki seljanin na neki način vlasnik jedne male firme gde on svojim rukama upravo stvara sebi posao i da on svojim rukama zarađuje novac za egzistenciju svoje porodice. Zato je vrlo bitno da vidimo šta je tom poljoprivredniku, šta je tom građaninu naše ruralne sredine potrebno i kako mi njemu na najadekvatniji način u svetu tome možemo da pomognemo.

Na kraju bih želela da kažem da ne smatram da je briga o selu nešto što bi trebalo da stoji iza poslednjeg zareza jednog ministarstva sa dugim imenom. Smatram da ta grupacija ljudi zaslužuje posebnu pažnju i smatram da iako se izborimo danas ovde da to ministarstvo bude zasebno biće neophodno da sinhrono sva ministarstva, Ministarstvo saobraćaja, Ministarstvo finansija, Ministarstvo turizma, da svi sinhrono radimo na tome da naša ruralna sredina se podigne na respektabilan nivo i da mi održimo naše selo. Hvala.