IVANA POPOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1989. godine. Živi u Krupnju.

Po obrazovanju je diplomirani ekonomista.

Po zanimanju je preduzetnica koja se iz Beograda vratila na porodično imanje gde se bavi proizvodnjom džema.

Do sada se nije bavila politikom.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 22.10.2020, 06:00

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesto vanredno zasedanje , 29.06.2021.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnikom, drage kolege narodni poslanici, poljoprivreda je, složićete se, jedna vrlo važna grana privrede naše zemlje. U prilog tome svakako na prvom mestu govori činjenica da imamo čak 11,7%, ako se ne varam, poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu i od ukupne proizvodnje u našoj zemlji agroindustrija odnosi čak 25%. Tako visok udeo poljoprivrede u tim makroekonomskim agregatima Republike Srbije svakako na prvom mestu možemo da zahvalimo tom prirodnom bogatstvu, tim prirodnim resursima koje naša zemlja poseduje, ali i činjenici da se mi negde tradicionalno naslanjamo na tu našu ruralnu sredinu, bar kada su to voće, povrće, meso, mlečni proizvodi i prerađevine u pitanju.

Imamo iza nas jedan težak period, period koji je obeležen pandemijom virusa Kovid-19, ali poljoprivreda je i u tom periodu dala jednu jaku partiju.

Mi smo tokom cele pandemije imali apsolutno sve neophodne namirnice za našu zemlju, imali smo dovoljno zaliha hrane, imali smo, Bogu hvala i izuzetno dobar rod prošle godine, pa smo iz tog razloga mogli u prošloj godini da se pohvalimo istorijski visokim stepenom, odnosno nivoom izvoza u našoj zemlji u visini od 4,2 milijarde, što je negde za 50% više nego što do pre samo nekoliko godina imali.

Naša država vodi odgovornu politiku, brine zaista o svakom svom građaninu i iz tog razloga se u toj našoj političkoj strategiji, u političkim planovima našla i jedna izuzetno važna tema, a to je tema kvalitetnije, zdravije, nutritivno hranljivije ishrane naše dece u predškolskim i školskim ustanovama.

Nedavno sam imala priliku u Tršiću da razgovaram sa ambasadorima nordijskih zemalja upravo o ovoj važnoj temi da razmenimo iskustva kako njihove zemlje se nose sa ovim pitanjem, kako i na koji način se oni politički usmeravaju kada je u pitanju zdrava ishrana naše dece.

Ono što mi je isto izuzetno drago bilo da čujem jeste da je npr. u Švedskoj svaka druga malina koju konzumiraju došla iz Srbije. To je dobra stvar, to je dobra vest za naše uzgajivače malinare i uopšte uzgajivače svih bobičavih voćkica u našoj zemlji, ali ta odgovorna politika i strategija koju mi sprovodimo ne sme da se odnosi isključivo na prodaju sirovine. Mi smo iz tog razloga strateški u prethodnom periodu vodili računa i tražili najbolje načine da našim poljoprivrednicima, mladim proizvođačima i tim novim poljoprivrednim gazdinstvima damo prostora, damo podstreka da počnu da se bave preradom, da počnu da proizvode gotove proizvode i na taj način tu sirovinu koju proizvedemo, taj njihov rod i trostruko i više puta da naplate.

To je nešto što je izuzetno važno i na čemu je naša država zaista jako puno radila u prethodnom periodu i mogu da kažem da je razmišljala apsolutno bukvalno korak po korak kako i na koji način može da pomogne našim poljoprivrednicima i uzgajivačima. Došlo se čak i do tog dela da pomognemo našim prerađivačima i kad su marketinške usluge u pitanju i kada je ambalaža u pitanju, dakle, apsolutno od početka do kraja i to ne samo za male proizvođače, već i za velike investitore.

Zato danas mi možemo da se pohvalimo izuzetno velikim brojem i svakog dana sve više i više novih proizvođača na našem tržištu i novih inventivnih mladih ljudi koji predstavljaju srpsko tržište na najbolji mogući način, ne samo dakle u granicama naše zemlje, već i u inostranstvu.

Naša država razmišlja i o očuvanju ruralnih sredina. To smo mogli da vidimo u prethodnom periodu ponajviše time što je naša država pomogla mlade ljude da se vrate, da zanove ta poljoprivredna gazdinstva, ta zapuštena ognjišta.

Imali smo priliku da vidimo i da je u svim konkursima koji su bili raspisani od strane Ministarstva poljoprivrede, ta važna stavka u bodovanju bila usmerena upravo na to da mladi ljudi aplikuju i da mladi ljudi dobiju što više prostora i prednosti kada je ova sfera u pitanju. Imali smo u prethodnoj godini i priliku da vidimo da su mladi poljoprivrednici, čak 3.000 mladih poljoprivrednika dobilo subvenciju i pomoć naše države u visini od čak 1,5 miliona dinara.

Naša država je do pre samo četiri godine bila u mogućnosti da za mere ruralnog razvoja izdvoji 600.000.000 dinara. Danas mi smo u mogućnosti da izdvojimo milijardu i po, što je 20 puta više, to je 20 puta veća šansa našim poljoprivrednicima, našim ljudima da obnove svoja gazdinstva, da prošire svoje kapacitete.

Ono što mi je žao da čujem, posebno zbog tih poštenih i vrednih poljoprivrednika jeste da imamo i 20 puta više onih koji žele da malverziraju, onih koji žele da obmanu državu, da kroz falsifikate i razne druge načine dođu do sredstava subvencije. Upravo poručujem tim vrednim i odgovornim poljoprivrednicima da je država prepoznala taj problem, da je na pravi i racionalni način pristupila i da će se kroz inspekcijski nadzor svi ti ljudi koji su probali da prevare državu uloviti i da će apsolutno biti sankcionisani, da će njihova poljoprivredna gazdinstva, ako se tako uopšte ona mogu i nazvati staviti u pasivan status i da će oni biti onemogućeni da aplikuju za bilo koje naredne subvencije.

Da se odgovorno radi na polju poljoprivrednog tržišta govori i zakon koji nam se danas nalazi na dnevnom redu. Mi smo do sada u poljoprivredi imali dva krovna zakona, a to je Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o podsticaju poljoprivrede i ruralnog razvoja. Sa ovim novim zakonom mi našim poljoprivrednicima pružamo novu mogućnost, pružamo nova tržišta, pružamo jednu stabilnost, kada su poljoprivredni proizvodi u pitanju i negde ih stavljamo u jednaku poziciju sa svim ostalim igračima na poljoprivrednom tržištu i EU, ali i čitavog sveta.

Stubovi ovog zakona su dakle, standardi kvaliteta, intervencije na tržištu i sistem tržišnih informacija. Ono što je izuzetno važno jeste da kroz ovaj zakon mi ćemo biti u mogućnosti da damo alat u ruke Ministarstvu, da upravo u onim trenucima kada je to najpotrebnije, kada dođe do nekog disbalansa na tržištu ili kada dođe do nekih oscilacija u ceni, oni mogu pravovremeno i na pravi način da odreaguju upravo kroz te četiri mere, a to je javna intervencija, podrška privatnom skladištenju i posebne i hitne intervencije. Ono što je važno i meni kroz ovo što negde čitamo između redova, jeste i činjenica, dakle, jedno je što ćemo pružiti našim poljoprivrednicima stabilnost na tržištu, a drugo što ćemo negde pružiti njima prostor da se prošire ti kapaciteti skladištenja u privatnom sektoru, a koji će naravno pratiti sve standarde EU.

Takođe ono što je meni bilo izuzetno drago, jeste što će se pojaviti i taj novi oblik udruženja proizvođačkih organizacija gde ćemo još jednom pomoći našim poljoprivrednicima, ali i rad takvih organizacija će biti u prvih pet godina subvencionisan. Dakle, uz predaju njihovog plana rada, oni će u periodu od pet godina moći da imaju podršku od strane naše države i ministarstva.

Jako mi je drago što ćemo imati taj jasan registar proizvođača voća i povrća. To je nešto što će izuzetno pomoći našem tržištu. Do sada jesmo imali neki vid takvog registra, ali sada će on biti izuzetno pospešen i usklađen sa evropskim standardima i samim tim će naši poljoprivrednici biti u boljoj poziciji.

Takođe, možda i ključna stavka ovde, baš upravo za tog malog poljoprivrednika, jeste i stavka koja kroz ovaj zakon se odnosi na ugovore koji će biti neophodni za potpisivanje. Dakle, ukoliko uzgajivač sarađuje i odluči da sarađuje sa nekim otkupljivačem ili prerađivačem voća, moraće pre toga da se potpiše ugovor o njihovoj saradnji i time je taj mali poljoprivrednik zaštićen od bilo kakve malverzacije, kašnjenja, rokova, ne ispoštovanih dogovora i kao neko ko sarađuje sa poljoprivrednim domaćinstvima.

Kao neko ko je svakodnevno u kontaktu sa ljudima iz ruralnih sredina, smatram da je ovo izuzetno važna stavka i smatram da je ovaj zakon nešto što će izuzetno pomoći našim poljoprivrednicima i iz tog razloga ću zamoliti moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, da u danu za glasanje podržimo ovaj zakon. Hvala vam.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicama, drage kolege narodni poslanici, pred nama je danas važan niz zakona, posebno za našu privredu, ali naravno i za fizička lica.

Ono na šta sam ja posebno ponosna jeste da naša država danas sprovodi jednu odgovornu ekonomsku politiku pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije, ali, naravno, i Ministarstva finansija, na čelu sa ministrom Sinišom Malim, koji te naše planove za bolju budućnost sprovode u delo kroz konkretne finansijske strateške planove.

Ovih dana imamo dosta zakona koji nam dolaze iz Ministarstva finansija i svi oni negde imaju jednu zajedničku crtu, a to je upravo da se naša zemlja danas nalazi u takvoj poziciji da smo ekonomski dovoljno snažni da možemo da na plećima države podnesemo najveći teret, da stanemo iza svakog našeg građanina i da mu pomognemo u ovim teškim trenucima izazvanim pandemijom virusa Kovid 19.

Mi danas imamo te stabilne i zdrave javne finansije i u mogućnosti smo bili i u prethodnoj godini da pomognemo privatnom sektoru sa dva paketa mera pomoći i usled nastavka, da kažemo, negativnog uticaja zbog pandemije virusa Kovid 19, bilo je negde neophodno i bilo je i predloženo da se nastavi i sa trećim paketom mera. Sva ta pomoć koja je pružena u 2020. godini i sada sa novim trećim paketom mera predstaviće zapravo injekciju od osam milijardi evra koja će biti ubrizgane našim građanima. To predstavlja jedan izvanredan vid pomoći našem privatnom sektoru.

Putem tih mera, koje je sprovela Vlada Republike Srbije, mi smo u mogućnosti da kažemo da smo u ovom trenutku očuvali našu privredu, da smo očuvali nisku stopu nezaposlenosti, da smo očuvali sve naše proizvodne kapacitete i da smo zadržali to sveobuhvatno zdravlje naših javnih finansija.

Koliko je to važno i koliko je to velika pomoć našim građanima govori i činjenica da se za paket mera iz ovog trećeg dela prijavilo 251.000 firmi naših i to za isplatu tri puta po 50% minimalne zarade, sa kojom se krenulo već početkom aprila meseca. Imamo i situaciju da će danas biti isplaćena jedna 1,22 milijarde dinara, upravo onom sektoru koji je možda jedan od najugroženijih u ovom trenutku, a to su gradski hotelijeri.

Zateći vrlo loše stanje državne kase, kakvo je zatekla SNS u trenutku preuzimanja vlasti, sigurno da nije bilo jednostavno. Naša država je u tom trenutku bila na kolenima i mi smo jedino uz sprovođenje veoma važnih finansijskih reformi, koje je predvodio predsednik Aleksandar Vučić u poslednjih sedam, osam godina, u mogućnosti da se danas nalazimo u takvoj poziciji da imamo te stabilne javne finansije, da imamo jednu izvanredno povoljnu klimu i za strane direktne investicije i za domaće investitore i da sprovodimo, moglo bi se to možda okarakterisati i kao jedan agresivni trend javnih kapitalnih investicija, što čuva naše finansije.

Odgovorna politika se, takođe, ogleda i u tome što su svi ti planirani koraci i sve te strategije koje se sprovode kroz godine, zapravo, sinhrono organizovane.

Mi smo nedavno imali u plenumu i raspravu na temu – Razvoja širokopojasne telekomunikacione mreže u našoj zemlji. To je vrlo važna stavka za pokrivanje internet mreže na teritoriji čitave naše zemlje, kako bismo bili u mogućnosti da uz taj dobar protok interneta dostupan svim našim građanima, mi budemo u mogućnosti da nastavimo sa digitalizacijom, da nastavimo sa razvojem tih elektronskih usluga koje pruža naša država, kao što je E-uprava, kao što je E-papir, kao što je elektronsko zdravstvo.

Time dolazimo i do, po meni, ključne tačke današnje rasprave, a to je upravo Zakon o elektronskom fakturisanju. On predstavlja jedan veoma važan faktor za olakšavanje i pomoć našem privatnom sektoru.

Mi smo do sada imali priliku da ukoliko sarađujemo sa javnim sektorom, kao privatna lica, budemo u obligaciji da te fakture upućene javnom sektoru podnesemo Centralnom registru faktura.

Ovaj sistem elektronskog fakturisanja predstavlja prošireno i još jedan korak dalje ka boljem i transparentnijem poslovanju, ne samo kada se sarađuje sa javnim sektorom, već vremenom i tzv. BTB poslovi, odnosno business to business.

Ono što je veoma važno, a što imamo u okviru ovog zakona, jeste da će njegova implementacija biti sprovedena kroz etape. Zašto je to važno? Zato da bi svi akteri i svi učesnici, svi budući korisnici tog sistema elektronskog fakturisanja mogli na pravi način da se prilagode kroz vreme i da pristupe i da zaključno sa tom 2023. godinom svi budemo u mogućnosti da na pravi način budemo deo tog sistema elektronskog fakturisanja, kako za one koji su po zakonu u obligaciji da koriste ovaj sistem, ali tako i za one koji se dobrovoljno prijavljuju na ovaj sistem.

Pored te transparentnosti koju će pružiti, takođe, ovaj sistem će kroz režim elektronskog evidentiranja obračuna PDV-a smanjiti tu poresku evaziju, povećati uspešnost naplate poreza, ali i smanjiti tu sivu ekonomiju u našoj državi.

Mi smo svi svedoci i imali smo prilike da vidimo koliko je poslednjih decenija, koliko su predstavnici čak i neke tzv. političke elite, zgrnuli ogromne novce upravo tim finansijskim malverzacijama, upravo utajama poreza. Ovakav zakon i mnogi drugi koje sprovodi Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije staće se na put takvima, a ona preduzeća koja pošteno posluju, imaće isključivo benefite od ovakvog vida zakona.

Kao država na evropskom putu, takođe je važno i da naglasimo da je ovaj zakon usklađen sa pravnim tekovinama EU, takođe i da će on imati višestruku uštedu kada je u pitanju i novčana i vremenska. Naravno, imali smo prilike od mojih kolega da čujemo, manjak korišćenja papira, takođe, uticaće i na zaštitu životne sredine.

Da država brine o svojim građanima i da država želi da olakša poslovanje građanima, svakako se ogleda i u sledećoj tački našeg današnjeg dnevnog reda, a to je Zakon o registru administrativnih postupaka. To predstavlja zaista jednu izvanrednu platformu u kojoj ćemo moći da imamo sabrane sve administrativne postupke koji se nalaze u ovom trenutku u našoj zemlji. To je nešto što će na izvanredan način i transparentno dati našim građanima mogućnost da u svakom trenutku imaju pravovremene tačne informacije, znaju apsolutno sve korake neophodne za realizaciju određenih administrativnih procesa, dakle, koja su dokumenta potrebne, koji su formulari potrebni i koje su to takse.

To ne samo što će pomoći, da kažem, fizičkim licima, našim građanima, to će u mnogome pomoći i privatnom sektoru, samim tim što posebno male firme koje nemaju dovoljno sredstava da poseduju svoja pravna odeljenja, moći će kroz ovaj sistem da budu pravovremeno i tačno informisani vezano za sve administrativne procese koji su neophodni u njihovom poslovanju.

Ono što je takođe jako važno jeste da popisom svih tih administrativnih postupaka i procesa, uvidelo se, takođe, da oni poseduju i neke nedostatke, da su možda određeni koraci nepotrebni, suvisli. Ono što je meni posebno drago jeste da je odlučeno da se ide sa uspostavljanjem registra uz sprovođenje kontinuiranog pojednostavljenja, odnosno optimizacije tih administrativnih postupaka.

Trenutno se u našoj zemlji vodi dosta reformskih procesa. Naravno, tim reformskim procesima je uključena i digitalizacija administracije i razne druge te elektronske usluge koje pruža naša država građanima i privatnom sektoru. To je, svakako, proces koji se sprovodi radi postizanja bolje poslovne klime, radi postizanja boljeg životnog standarda našim građanima.

Svakako da ću u danu za glasanje podržati ovaj set zakona, jer upravo time podržavamo i kontinuitet jedne odgovorne ekonomske politike u našoj zemlji. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.03.2021.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, pred nama je danas važan zakon, važan za budućnost naše zemlje, važan za dalji razvoj digitalizacije u našoj zemlji i važan za dalji razvoj ruralnih sredina u Srbiji.

Ono što je meni izuzetno važno da naglasim jeste da politika predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije svakako se zalaže decentralizaciju, svakako se zalaže za razvoj naših ruralnih sredina i radiće se i ubuduće na tome da se svi segmenti, ali i svi delovi naše države paralelno i jednako razvijaju.

Ovim ugovorom o zajmu od 18 miliona evra mi ćemo realizovati projekat koji je, kao što sam već rekla, izuzetno važan, a koji se odnosi na gradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture. Imamo dva segmenta koja su tu bitna, a to je faza koja se odnosi na „middle mile“ delove, gde ćemo stići do 500 škola i kulturnih ustanova u našim ruralnim sredinama i to baš u, da kažemo, belim zonama seoskog područja naše zemlje gde će odatle operateri biti u dužnosti da nastave te kapilare, te mreže i preko „last mile“ segmenata da pokriju mrežu i da stignu do još osamdesetak hiljada obližnjih domaćinstava.

Ono što je možda najbolje jeste da se kroz lični primer objasne određeni procesi. Ja sam neko ko je rođen i odrastao u glavnom gradu, naravno, odrastao sa svim benefitima života u jednoj urbanoj sredini, naravno, tu je i dobar signal na telefonu, tu je dobra internet mreža u svakom trenutku. Ali pre nekoliko godina otišla sam zbog posla u ruralnu sredinu da živim u jednom selu Kržava, gde sam se upoznala sa nekim stvarima koje su za nas u 21. veku potpuno normalne, a tamo se ne podrazumevaju.

Dakle, sa prvim vetrom nama je nestajao internet, sa prvom kišom i gromom mi smo ostajali bez struje i to je prosto istina sa kojom se naša ruralna sredina svakodnevno susreće, sa kojom se susreću naši sugrađani, seljani i poljoprivrednici. Zato je izuzetno važno da nastavimo da širimo dobar internet, dobar protok te internet mreže širom čitave naše države. Takođe, shvatila sam da nije svejedno rasti u jednoj urbanoj sredini kao dete i rasti u selu. Zato još jednom naglašavam da je barem u tom segmentu digitalizacije važno da se borimo za naša ruralna područja, važno da se borimo upravo za tu decu koja žive na selu.

Takođe imamo i situaciju pandemije i pošasti koja je zadesila čitav naš svet i negde smo se svi morali susresti sa novom realnošću, susresti sa novim načinima života, sa jednim virtuelnim formatom našeg života. Svi ljudi koji su bili u mogućnosti da rade, prešli su na rad od kuće, prešli su na onlajn rad, naša deca su se prebacila na onlajn školovanje, svi treninzi, seminari i drugi vidovi edukacije su se takođe prebacili u tu virtuelnu formu. Zato još jednom naglašavam koliko je važno da se u tim ruralnim sredinama razvije širokopojasna komunikaciona mreža, kako bi svi naši građani mogli da idu ukorak sa digitalizacijom.

Današnje dete koje ima ambiciju i želju da uči, a živi na selu, ono ne sme da ispašta zbog toga, njemu moraju da budu dostupni svi dodatni časovi i matematike i fizike, svi drugi kursevi stranih jezika, takođe svi drugi vidovi da kažemo tog nekog usavršavanja, brzog učenja, brzog čitanja. Jednostavno, naša deca širom zemlje moraju da imaju prozor u svet i mi iz tog razloga moramo da im obezbedimo dobar protok interneta.

Kada pomenemo tu digitalizaciju ne možemo da ne spomenemo i elektronsku upravu, ne možemo da ne spomenemo jedan izuzetno dobar državni projekat kojim se našim građanima pomaže prilikom svih tih administrativnih poslova, ne možemo da ne spomenemo i tu digitalizaciju u okviru medicine. Samo jednim primerom povezanosti apoteka i digitalnih recepata za lekove mi našim građanima izuzetno olakšavamo taj proces ozdravljenja.

Takođe, ono što je za mene na prvom mestu kada pomenemo tu širokopojasnu komunikacionu infrastrukturu jeste digitalizacija u poljoprivredi. Kada sam posetila Institut „Biosens“ u Novom Sadu, to moje gledanje na budućnost u poljoprivredi se svakako drastično promenilo, upoznavši se sa njihovim istraživanjima, njihovim izumima, tehnologijama. Shvatila sam da naš seljak kroz deset, petnaest godina neće izgledati isto kao danas. Ja se nadam da ćemo imati mogućnost da vidimo našeg poljoprivrednika kako drži tablet u ruci i kako sa jedne lokacije, pomoću senzora, pomoću robota, pomoću dronova, može da prati kompletno svoje domaćinstvo, može da bude u toku sa svim procesima navodnjavanja, sa uzorkovanjem zemljišta i da prati precizno rast i razvoj tog svog semena.

Opet ponavljam, sve to ne bi bilo moguće ukoliko se ovaj važan korak ne uradi prvo. Zato pozivam sve svoje kolege da u danu za glasanje podržimo i glasamo za ovaj zakon, jer time glasamo za prozor u svet i glasamo za bolju budućnost za našu decu. Hvala.