IVANA POPOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1989. godine. Živi u Krupnju.

Po obrazovanju je diplomirani ekonomista.

Po zanimanju je preduzetnica koja se iz Beograda vratila na porodično imanje gde se bavi proizvodnjom džema.

Do sada se nije bavila politikom.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 22.10.2020, 06:00

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.12.2020.

Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažene kolege poslanici, da se vratimo, dakle, na set izveštaje koje imamo pred nama, a to su izveštaji o radu za 2019. godine relevantnih institucija čije predstavnike mi imamo danas sa nama u plenarnoj sali.

Ono što bih na početku htela da kažem svakako jeste da su predstavnici tih institucija izneli činjenicu da su ti izveštaji predati u zakonski propisanom roku, kao i da su oni bili zadovoljni saradnjom koju su imali, kako na nacionalnom nivou, tako i na međunarodnom sa relevantnim institucijama.

Dakle, da krenemo od prve tačke, a to svako jeste Agencija za borbu protiv korupcije. Agencija je u toku 2019. godine obeležila desetogodišnjicu svog postojanja. Oni su na osnovu iskustva, rezultata, ali naravno i problema sa kojima su se susretali tokom tih godina svog rada napravili strategiju i plan rada za narednih pet godina.

Takođe, pored vršenja dužnosti unutar zemlje oni su nam istakli i da su imali jako dobru saradnju i sa međunarodnim antikorupcijskim telima i smatraju da je upravo ta razmena iskustava, razmena znanja, ali naravno i usvajanje međunarodnih standarda nešto što je neophodno da u ovoj oblasti postignemo zajedničke ciljeve.

Ono što bih ja želela jeste da približim Agenciju građanima, odnosno njen delokrug rada. Ona je svakako iz svoje nadležnosti odgovorna svom osnivaču, odnosno Narodnoj skupštini Republike Srbije. Takođe, ona svoje nadležnosti ima i u okviru Zakona o Agenciji za borbu protiv korupciji i u okviru Zakona o lobiranju i u okviru Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Prvi zakon koji sam pomenula u 2019. godini je pretrpeo određene izmene i dopune. Na prvom mestu promenjen je i sam naziv tog zakona u Zakon o sprečavanja korupcije. Samim tim je i Agencija promenila svoj naziv u Agenciju za sprečavanje korupcije.

Sledeća dva zakona koja sam pomenula svakako da su taj delokrug rada Agencije znatno povećali. Na prvom mestu želela bih da istaknem to da je lobiranje iz jedne neformalne prešlo u zakonsku formu i zakonski okvir, samim tim je Agencija dobila dodatne nadležnosti i dodatne poslove. Na prvom mestu, naravno, u edukativnom segmentu, ali naravno i u kontrolnoj ulozi u oblasti lobiranja.

Takođe, želela bih da podelim sa svojim kolegama da u ovom trenutku u našoj zemlji postoje 23 osobe koje se bave lobiranjem. Mislim da nam je tako direktor Agencije predstavio na Odboru. Takođe, da je upravo baš zbog tog proširivanja nadležnosti bilo neophodno i kadrovsko osnaživanje ove Agencije, kao i sistematizacija njihovog rada.

Prethodni saziv Narodne skupštine Republike Srbije je usvajanjem Pravilnika, ali naravno i Vlada Republike Srbije kroz povećanje budžeta za 2019. godinu koji je dodeljen Agenciji omogućio da Agencija danas može da zaposli 163 radnika u okviru 126 radnih mesta.

Kao što smo mogli delimično da čujemo, ali i mi smo na Odboru možda podrobnije imali informacije, do kraja 2019. godine zaposleno je osamdesetoro ljudi, a sada u ovom trenutku imamo negde oko 95 zaposlenih u Agenciji. Razlog iz koga se, da kažemo, negde malo kasni sa ispunjenjem svih tih radnih mesta svakako jeste jedan proces javnih konkursa, odnosno više faza provere kompetencije kandidata koji su neophodni.

Dakle, Zakonom o budžetu Republike Srbije, a kasnije izmenom Finansijskog plana za 2019. godinu Agencija je imala raspoređena sredstva u iznosu od 254 miliona 616 hiljada 849 dinara, od čega su oni iskoristili 240 miliona devet hiljada 147 dinara ili 94.9% budžeta. To nam, u svakom slučaju, govori kako su oni pažljivo i pripremali taj svoj budžet, ali onda i kasnije raspolagali istim tim novcem.

Dakle, puno novih ovlašćenja. Ja bih želela da podelim sa mojim kolegama poslanicima jednu stavku iz Zakona o lobiranju, a to je da ukoliko vam neki od lobista uputi zvaničan dopis vi ste u obavezi da prihvatite sastanak, ali vi ste i u obavezi da Agenciji za sprečavanje korupcije podnesete izveštaj o tom sastanku.

Dakle, nepristrasno, odgovorno i vrlo savesno Agencija sprovodi svoj rad, a tome u prilog svakako govori da su u toku 2019. godine oni podneli postupke provere imovine, sukoba interesa funkcionera, kao i kontrole finansiranja političkih aktivnosti, i to ukupno 866 postupaka, a izrečeno su 604 mere.

Ali, u nekim prošlim vremenima ne možemo da kažemo da je to bilo tako. Najbolji primer tome svakako može i da bude ta misterija imovinske karte gospodina Dragana Đilasa ili gospodina Gojka Đilasa i neke tadašnje agencije za borbu protiv korupcije, svakako da su te 2012, 2011, 2010. godine trebale da ispitaju ovaj slučaj, ali oni tada nisu reagovali, a nisu reagovale ni nadležne institucije.

Zato se jako dobro sećamo kako su oni tada napadali sadašnjeg ministra finansija Sinišu Malog govoreći da je on posedovao 24 stana, iz čega se na kraju ispostavilo da on poseduje samo jedan stan u okviru zgrade koja ima 24 stana.

Dakle, za svo to vreme niko ne mari na činjenicu da je gospodin Dragan Đilas, dok je bio na vlasti u svoj džep stavio 619 miliona evra. Ja se evo danas nalazim u poziciji da se zapitam kako to neko može da stekne, 28 ili 35 stanova ili kako neko može da stekne hektare nekretnina na najboljim lokacijama u našoj zemlji?

Koristim ovu priliku da pozovem, kako oni to vole da kažu, bratiju Đilas da konačno izađu sa tom njihovom imovinskom kartom, da konačno gospodin Đilas, taj samoproglašeni vođa opozicije predstavi našem narodu njihovu imovinu, predstavi svoje nekretnine i da konačno jednom za svagda razjasnimo našim građanima tu misteriju.

Sada prelazimo na sledeću tačku, a to je tačka koja se tiče Fiskalnog saveta i njihovog delokruga rada u okviru 2019. godine. Ono što je svakako olakšavajuća okolnost jeste što je to period u kome je naša država bila u suficitu u budžetu i period pre krize.

Par tehničkih podataka. Dakle, Fiskalni savet ima 17 sistematizovanih izvršioca od čega 12 je trenutno na funkcijama. Njihov budžet iznosi nešto manje od 45 miliona dinara, što još jedanput povlači crtu upravo na ono mesto na čemu oni insistiraju, što smo imali prilike da čujemo, a to je upravo to štednja i smanjenje troškova u okviru budžeta.

Pohvalili su naravno saradnju sa njihovim najužim saradnikom, a to je Ministarstvo finansija, da su blagovremeno i potpuno dobijali informacije kako od ministra, tako i od njegovih saradnika. Takođe imali su odlične bilateralne odnose i sa drugim ministarstvima u našoj zemlji iz čega su se izrodile mnoge analize koje su oni predstavili nama u 2019. godini. Takođe, odlična međunarodna saradnja, kako sa MMF, delegacijama EU, tako i sa Svetskom bankom i drugim bilateralnim saradnicima u ovoj oblasti.

Ja bih volela da istaknem neke od tih tematskih aktivnosti koje je Fiskalni savet imao u toku 2019. godine. Na prvom mestu to je u potrazi za ekonomski održivom i društveno prihvatljivom formulom za usklađivanje penzija.

Dakle, vi ste izašli sa materijalom koji se ticao upravo uspostavljanja sistema za indeksaciju penzija u Republici Srbiji. Iz toga se svakako izrodila jedna odlična društvena debata i rezultat svega toga jeste da smo mi danas usvojili švedsku formulu po kojoj se i izračunavaju penzije.

Sledeća tematska analiza su platni razredi i zaposlenost u državnom sektoru Srbije, od nedovršene reforme do održivog sistema. Tu ste se bavili svakako problemima plata, zapošljavanja, ali i određenim problemima koje smo mi nasledili od prethodnih vlada. Na tome se svakako zahvaljujemo, a tiče se upravo tih platnih razreda.

Bavili ste se i javnim investicijama i smatrate da je možda čak i najveći napredak ostvaren upravo u ovoj oblasti. Te javne investicije svakako predstavljaju nešto što je neophodno za svaku državu i da ih razvijaju u okviru infrastrukture i dali ste predlog i preporuku za budući period, da se osvrnemo i na investicije vezane za zaštitu životne sredine.

Takođe, analizirali ste i mogućnost smanjenja poreza, što je Ministarstvo finansija u 2019. godini prihvatilo i uvrstilo u budžet.

Na kraju, ne moramo mi da se uvek saglasimo sa Fiskalnim savetom, ali svakako da su oni neophodni u okviru naše države, jer oni se zalažu za jednu restriktivnu, a ne ekspanzivnu politiku javnih finansija, i zalažu se za dalju uštedu. Po mom mišljenju, svakoj državi je neophodno da poseduje jedan čvrst fiskalni sistem, fiskalni sistem koji će biti u mogućnosti da opominje i ukazuje Vladi vezano za troškove budžeta Republike Srbije.

Mi u našoj zemlji vodimo zaista jednu pametnu, odgovornu i ekonomsku politiku. To možda najbolje može da se vidi kroz činjenicu da mi na dnevnom nivou imamo izveštaje koji se tiču javnih finansija. Upravo te izveštaje i uvid u njih ima najviši nivo, odnosno predsednik Aleksandar Vučić i, naravno, ministar finansija Siniša Mali.

Ovde danas imam priliku da podelim sa mojim kolegama i sa građanima najrelevantniji jučerašnji izveštaj analize budžeta, gde možemo da vidimo da je naša zemlja sa jučerašnjim danom na stopi BDP od 56,8%. Dakle, i pored krize i pored pada ekonomije u čitavom svetu, Republika Srbija je uspela da odvoji čak skoro šest milijardi evra i da ih usmeri upravo na one najvitalnije delove našeg društva, što možemo svakako da vidimo kroz garantne šeme, kroz pomoć našoj privredi, privatnom sektoru, kroz tri plate koje smo imali, odlaganje poreza i doprinosa, kroz 60% minimalne zarade za još dva meseca, avgust i septembar, i činjenica koju ste pominjali dosta u prethodnom periodu, a to je svakako tih 100 evra, helikopter novca koji je dobio svaki punoletan građanini. Takođe, tu je bilo još dosta mera koje je sprovela Vlada Republike Srbije.

Međutim, vratila bih se i osvrnula na to da smo mi uspeli od jedne vrlo nezavidne situacije koju smo zatekli od prethodne vlade, a to je da dug od 79% smanjimo i da u ovom kriznom vremenu, nakon svih tih pomoći koje je uputila Vlada Republike Srbije, uspemo da održimo taj naš javni dug ispod mastriht kriterijuma, odnosno ispod 60%.

Dakle, još jedanput da podvučem da je naš javni dug pod kontrolom na današnji dan i da BDP iznosi 56,8%, a kako smo pre neki dan čuli od predsednika Aleksandra Vučića, mi se nadamo da ćemo upravo tom odgovornom ekonomskom politikom uspeti u narednom periodu do kraja godine da još malo spustimo tu stopu javnog duga.

To svakako nije nešto što je jednostavno. U prilog toj mojoj izjavi govore i stope bruto domaćeg proizvoda koje su relevantni izveštaji sa jučerašnjim danom nama pokazali, a ja bih vama sada ovde pročitala neke od tih zemalja. Hrvatska 85,3%, Slovenija 78,2%, Grčka 187,4%, Nemačka 78,89%, Britanija 102,14%, Francuska 114,78%, Italija 158,63% itd, itd. Te brojke su zaista alarmantne, nije ni malo lako njih čuti, ali, još jedanput, možemo da se zahvalimo toj odgovornoj ekonomskoj politici koju sprovodi i Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić i Ministarstvo finansija, da se mi danas nalazimo u ovakvoj poziciji u kojoj smo.

Da nastavimo dalje po stavkama. Sledeća je Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ova komisija je u nadležnosti rada Narodne skupštine. Ona je drugostepeni organ u odnosu na Upravu za javne nabavke. Izveštaj koji su nam podneli svakako jeste sveobuhvatan i poseduje sve ono što je po Zakonu o javnim nabavkama neophodno.

Takođe, imali smo i priliku da u ovom izveštaju pročitamo još jednu opasku i osvrt na to kako je funkcionisala ova komisija u period od 2013. godine, iz prostog razloga zato što je u momentu podnošenja ovog izveštaja već bilo izvesno da je taj Zakon o javnim nabavkama izmenjen i promenjen, usvojen novi.

Kada je reč o nadležnostima Republičke komisije i njenim aktivnostima u 2019. godini, oni su imali 312 sednica, na kojima je doneto 1096 odluka. I dalje je postupak po zahtevima za zaštitu prava nešto što je apsolutno dominantna nadležnost Republičke komisije i ja bih s vama podelila neke od tih podataka.

Dakle, zahtevima za zaštitu prava u 2019. godini rešeno je preko 90% slučajeva u zakonskom roku. U istoj godini, od ukupno 872 odluke u 453 predmeta ili 52%, zahtevi su za zaštitu prava usvojeni kao osnovani, a svega 10% odluka Republičke komisije odnosilo se na procesne odluke. Dakle, to su situacije u kojima su ti zahtevi za zaštitu prava odbačeni ili zbog nedostatka procesnih pretpostavki za meritorno razmatranje ili zbog odustanka podnosilaca zahteva.

Takođe, procenjena vrednost javnih nabavki iznosi preko 71 milijardu dinara, a iznosi taksi su preko 125 miliona dinara.

Imali smo prilike da čujemo, ali svakako ja bih volela da istaknem još jedanput da imamo jedan pozitivan trend kada su u pitanju rokovi za postupanje. Znači, o ukupno 71% predmeta odlučeno je u zakonskom roku.

Takođe, imamo još jedan pozitivan trend koji se tiče prosečnog trajanja procedure. Dakle, pet dana se brže to odvija u odnosu na 2018. godinu, tako da je prosečno vreme 41 dan, a prosečno vreme za odlučivanje 28 dana.

Takođe, kada je reč o prekršajima Republička komisija je u 2019. godini primila ukupno 23 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Ono što je važno da naglasimo, jeste da sa novim Zakonom o javnim nabavkama, koji je usvojen, oni više nemaju nadležnost za vođenje prekršajnih postupaka, već je za to nadležan prekršajni sud. Zbog toga Republička komisija ima novu nadležnost, a to je podnošenje tih zahteva.

Mora zaista da se oda posebno priznanje i Vladi Republike Srbije i Ministarstvu finansija što su uspeli u prethodnom periodu da odrade jedno reformisanje postupka javnih nabavki. Naše javne nabavke su sada transparentnije, efikasnije procedure i sve je u skladu sa načelima Evropske unije i, naravno, sa zakonodavnim okvirima EU.

Mi smo u liniji sa evropskim zakonodavstvom kada je ova oblast u pitanju, iako smo zatekli zaista lošu situaciju 2014. godine, ali je intenzivnim radom unapređeno tržište kapitala.

Na kraju, dolazimo do poslednje stavke, a to je svakako Izveštaj Komisije za hartije od vrednosti. U prethodnom periodu mogli smo da čujemo od direktora, te zakonodavne aktivnosti Narodne skupštine su podosta bile usmerene na nadležnosti kojima Komisija za hartije od vrednosti odgovara. Znači, doneti su Zakon o robnim berzama, novi Zakon o reviziji, novi Zakon o investicionim fondovima sa javnom ponudom, kao i potpuno novi Zakon o alternativnim investicijama fondova.

Kroz tri od ova četiri zakona Komisiji su dodeljene nove nadležnosti, imali smo priliku da to čujemo, oblast regulacije, robno-berzanskih tržište i da ne nabrajam sve, ali, to je doprinelo dovođenju situacije da moraju da se usklađuju svi akti, da mora da se usklađuje na prvom mestu statut i pravilnik o tarifi, kao i finansijski plan, u skladu sa tim novonastalim nadležnostima.

Ono što je od suštinske važnosti i što smo i na Odboru imali priliku da čujemo jeste da svi troškovi koji su nastali tim novim nadležnostima su pokriveni kroz prihode koji su takođe iz novonastalih nadležnosti proizišli.

Ono što bih ja volela da istaknem jeste nešto….

(Predsedavajuća: Molim vas, koleginice, da privodite kraju.)

Ja se izvinjavam.

Imala bih još nešto da dodam vezano za Komisiju, a to je da istaknem da u ovom trenutku oni rade na licenciranju prve zvanične robne berze u Republici Srbiji i mnoge druge poslove. Žao mi je što smo bili na kraju kao poslanička grupa, ali, imala bih još mnogo stvari koje bih pohvalila.

Za kraj, moram zaista da naglasim taj uspeh Ministarstva finansija koje je postiglo, gde mi u ovom trenutku možemo da se zadužimo po stopi od 1%. Mi smo izašli na berzu, imali smo jako veliki odziv, čak šest puta veću potražnju u odnosu na ponudu. Još jednom, čestitam Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije na svim veličanstvenim rezultatima koje su postigli u prethodnom periodu. Mi kao poslanička grupa svakako da ćemo podržati ovaj set izveštaja. Ja pozivam moje kolege da u danu za glasanje se pozitivno odluče po ovoj stavki. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, javljam se po amandmanu za Zakon o budžetu Vlade Republike Srbije i na početku želela bih da čestitam Vladi, a posebno ministru Siniši Malom što je u ovom kriznom periodu uspeo da održi ekonomsku stabilnost naše zemlje.

Amandman koji ste uložili svakako odnosi se upravo na taj rebalans koji je tema naša današnja. Taj rebalans nastavlja se na onaj koji je uložen u aprilu mesecu ove godine i koji je uložen upravo zato da bi se brzo i efikasno odreagovalo na novonastalu situaciju, na situaciju problematike sa korona virusom. Ta problematika svakako da je u našoj zemlji izazvala određene ekonomske problematike, da su neka sredstva morala biti preusmerena upravo da bismo mogli one vitalne probleme i vitalne stavke da namirimo.

Tako verujem da ste i u prethodnom amandmanu videli da određene, da kažemo, povrede, ne bih želela da ulazim sada trenutno u to manjinsko i ove replike koje su se vodile, ja bih želela samo da se osvrnem upravo na taj Zakon o budžetu i da kažem da moramo da se fokusiramo na njegov deficit. Deficit od 8,75% svakako jeste nastao upravo namirivanjem svih onih problema koji su nastali u našem društvu, time svih problema nas građana i manjina i svih ostalih ljudi koji se nalaze u našoj zemlji.

Na prvom mestu, tu svakako jeste zdravstveni sistem. Zdravstveni sistem naš tražio je pomoć u vidu gradnje novih bolnica, u vidu nabavke lekova, medicinske opreme, ali mi smo trebali kao društvo da pokažemo poštovanje i zahvalnost našim medicinskim radnicima upravo kroz pomoć, kroz povećanje plata i kroz jednokratni iznos od 10 hiljada dinara koji će im biti dodeljen.

Na drugom mestu svakako to jeste očuvanje naše privrede. Naša privreda može da se očuva upravo kroz te kapitalne investicije koje ste vi pomenuli da su izostale, ali te kapitalne investicije su neophodne da se ekonomija naše zemlje dalje održi.

Ono što je meni jako važno da naglasim jeste da upravo te kapitalne investicije predstavljaju katalizator za dalje privatne investicije, ali i strane direktne investicije.

Ukupna podrška države za stvaranje uslova za dolazak tih stranih investicija iznosila je 9,8 milijardi dinara. Dodatnih 500 miliona, koje je predodređeno u ovom rebalansu upravo za tu svrhu, pokazuje koliko je Srbija jedan odgovoran i pouzdan partner i koliko smo mi u ovim kriznim vremenima uspeli finansijski, odgovorno da se ponesemo u novonastaloj situaciji. Upravo sa tim investicijama otvarane su nove fabrike, sa tim novim fabrikama nova radna mesta i mi smo time uspeli da očuvamo tu stopu nezaposlenosti. Ne da je očuvamo, nego da postignemo u ovoj godini zaista istorijski rekordan, nizak nivo stope nezaposlenosti od 7,3%.

Ministar Siniša Mali je jako lepo rekao prošli put na prošloj sednici da je 2012. godine taj iznos, odnosno stopa nezaposlenosti bila 25,9%. Ovako dobar rezultat koji smo mi postigli upravo smo postigli zbog jedne odgovorne ekonomije koje je sprovela Vlada Republike Srbije i koje upravo ovim rebalansom i potvrđuje.

Takođe, moram da napomenem da ja kao mali preduzetnik sam imala ogromnu pomoć i podršku koju je pružila Vlada Republike Srbije privatnom sektoru.

Pod jedan, tu su svakako tri minimalne zarade koje je primilo, da napomenem, više od milion građana Republike Srbije, milion zaposlenih ljudi u našoj zemlji. Verujem da tu ima pripadnika i manjina i ima pripadnika takođe i sa teritorije koja je pomenuta u amandmanu.

Tu se nije zaustavila situacija, nastavila je država da pomaže, jer se nastavila i kriza. Imamo direktnu pomoć mikro-malim i srednjim preduzećima koja je iznosila 60% minimalne zarade u avgustu i septembru.

Upravo pažljivo posmatrajući ovaj rebalans ja sam uvidela da je naša država i naša Vlada uspela da održi politiku tako da opstane privredna aktivnost, tako da se ublaži pad nezaposlenosti, da se očuva proizvodni kapacitet, ali i da se održi standard života naših građana.

Sve to učinjeno je, kao što je ministar rekao, bez da se zaustavilo i sa jednom investicijom, grade se putevi, grade se bolnice i to na teritorije čitave zemlje se pomaže upravo svakom onom segmentu i sektoru koji je od vitalnog značaja u ovom trenutku.

Baš zbog te odgovorne politike mi se u ovom trenutku nalazimo na poziciji ekonomskih lidera u Evropi. Mi smo uspeli da očuvamo naš javni dug ispod 60% upravo po kriterijumu "mastrihta" i uspeli smo da se nađemo trenutno u poziciji da uopšte imamo i dalje neka sredstva sa kojima mi možemo da raspolažemo, imamo neka sredstva za koja ovde narodni poslanici mogu da se bore.

Svakako, želela bih da naglasim i to da je ministar Nedimović u prethodnom periodu objavio da je Srbija, odnosno poljoprivreda naše zemlje u ovom trenutku postigla ogroman porast i to preko 5%. Meni je jako drago što je upravo ta naša njiva još jednom pokazala da nas je održala i da nas je prehranila u ovim kriznim vremenima. Takođe, tu mi je drago da se u ovom rebalansu dodeljuje još dodatnih 5,1 milijardu dinara upravo za subvencije u poljoprivredi, ali i da će se takođe kroz paket pomoći mladim poljoprivrednicima dodeljivati do milion i 500 hiljada dinara bespovratnih sredstava.

Želela bih da se još jednom pozovem na amandman koji ste uložili i da kažem da mislim da je Vlada Republike Srbije zaista odradila lavovski posao da određeni budžet koji naša zemlja ima, a hvala Bogu upravo tom odgovornom ekonomskom politikom, da smo imali dovoljno sredstava da ih rasporedimo gde treba. Mi smo i ovaj put pokazali tu odgovornost i ovim rebalansom, drugim rebalansom u ovoj godini, pokazali smo da sva ona sredstva i svi oni projekti koji su bili u prethodnom periodu na adekvatan način predstavljeni našoj Vladi, u tom smislu kao što je ministar rekao, određene informacije iz vašeg kraja, iz tih manjinskih, da kažemo, delova od manjina, nisu stigli blagovremeno i nisu adekvatno predstavljeni Vladi Republike Srbije i samim tim ta sredstva nisu mogla na vreme da budu predodređena.

Još jednom, zahvaljujem se ministru Nedimoviću i Vladi Republike Srbije što je odgovorno vodila nas kroz ovu krizu i pozivam moje kolege poslanike da glasamo za ovaj predlog zakona i podržimo ga. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2020.

Dobar dan.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani i poštovane kolege narodni poslanici, danas se javljam po amandmanu na član 2. i posebno mi je drago da moj prvi govor u Narodnoj skupštini je upravo posvećen onoj temi koja je meni vrlo bliska, vrlo bliska zbog toga što sam ja neko ko je grad zamenio za selo, ko je sebe i svoj posao premestio i preselio iz jedne urbane sredine u ruralnu. Baš zato ja znam šta znači biti žena u selu, šta znači pokrenuti posao u jednoj ruralnoj sredini i šta znači postati deo političke scene jedne lokalne samouprave.

Tako nešto kada osetite na svojoj koži onda shvatite koliko je ta naša ruralna sredina i koliko su svi ti ljudi koji žive u njoj jako bitni i možda nedovoljno pažnje je usmereno spram njih. Zbog toga meni je jako drago što je Zakon o ministarstvima upravo koncipiran ovako kako je i predloženo prvobitno našao na toj listi mesta za jedno vrlo važno ministarstvo, a to je Ministarstvo za brigu o selima.

Kolege moje, poslanici možda smatraju da je tri miliona ljudi i više od tri miliona ljudi, koliko živi u našim ruralnim sredinama, mali broj ili možda mala grupacija da se njoj posveti posebna pažnja i posebna briga. Smatram da ti ljudi treba da iskažu šta njima treba. Treba da shvatimo koje su njihove potrebe i na koji način najbolje i najadekvatnije njima možemo da pomognemo.

Mislim da je u prethodnom periodu politika Aleksandra Vučića zaista izuzetno doprinela unapređenju ruralnih sredina. Njegov predan rad, posvećenost se zaista vidi u svim aspektima našeg društva, a dovoljno je da pomenem samo da je u opštinu, u kojoj ja trenutno živim, Opština Krupanj on dolazio čak 12 puta za vreme svog predsedničkog mandata. Ta posvećenost, ta predanost, ta borba i rad se upravo vide na delima, a to su zaista unapređena infrastruktura, to su novi putevi, lokalni putevi, to je otvaranje fabrika i naravno samim tim otvaranje novih radnih mesta.

To je nešto što je zaista od velike važnosti i izuzetno dragoceno za svakog građanina koji živi u ruralnoj sredini i ne smemo na to nikada da zaboravimo, jer Srbija nije samo Beograd. Srbija je apsolutno država koja treba ravnomerno da se razvija i takođe bih rekla da je i ministar Nedimović u prethodnom periodu zaista puno doprineo razvoju ruralnih sredina, ali selo nije isključivo poljoprivreda. U selu imate sveobuhvatni život i puno drugih aspekata na koje se do sada možda nije polagalo dovoljno pažnje, ali meni je lično izuzetno drago što se nadam da će kroz Ministarstvo za brigu o selu upravo taj aspekt biti u fokusu.

Takođe, želela bih da kažem da taj ravnomerni razvoj i mogućnost da ne dođe do centralizacije naše zemlje jeste nešto što je meni lično meni važno. Mi imamo veliki odliv stanovništva takođe iz naših sela i to nije slučajno, to je iz prostog razloga što živeti na selu nije uopšte lako. Vama mnogo više stvari treba, vama je mnogo više stvari neophodno i ja bih volela da mi čujemo sve te građane i da čujemo šta je to za šta se oni zalažu, za šta se bore i da ih upravo u ovom parlamentu i podržimo.

Ono što je meni kao ženi jako bitno jeste da želim da se zalažemo da se žene u ruralnim sredinama mnogo više poštuju i da se njihov standard života podigne na drugu lestvicu, na višu lestvicu. Takođe, žena je stub porodice, žena je stub društva, žena je neko ko upravo u tim poljoprivrednim domaćinstvima nosi ogroman deo tereta, ogroman deo truda na svojim plećima. To su žene koju su vrlo vredne, vrlo inteligentne, vrlo sposobne i nekada je zaista samo mali vetar u leđa potreban da tim ženama pomognemo i da svi zajedno unapredimo našu ruralnu sredinu.

Takođe, smatram da je selo povezano i sa privredom, selo povezano i sa preduzetništvom i da je svaki poljoprivrednik, svaki seljanin na neki način vlasnik jedne male firme gde on svojim rukama upravo stvara sebi posao i da on svojim rukama zarađuje novac za egzistenciju svoje porodice. Zato je vrlo bitno da vidimo šta je tom poljoprivredniku, šta je tom građaninu naše ruralne sredine potrebno i kako mi njemu na najadekvatniji način u svetu tome možemo da pomognemo.

Na kraju bih želela da kažem da ne smatram da je briga o selu nešto što bi trebalo da stoji iza poslednjeg zareza jednog ministarstva sa dugim imenom. Smatram da ta grupacija ljudi zaslužuje posebnu pažnju i smatram da iako se izborimo danas ovde da to ministarstvo bude zasebno biće neophodno da sinhrono sva ministarstva, Ministarstvo saobraćaja, Ministarstvo finansija, Ministarstvo turizma, da svi sinhrono radimo na tome da naša ruralna sredina se podigne na respektabilan nivo i da mi održimo naše selo. Hvala.