IVANA POPOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1989. godine. Živi u Krupnju.

Po obrazovanju je diplomirani ekonomista.

Po zanimanju je preduzetnica koja se iz Beograda vratila na porodično imanje gde se bavi proizvodnjom džema.

Do sada se nije bavila politikom.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 22.10.2020, 06:00

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicama, drage kolege narodni poslanici, pred nama je danas važan niz zakona, posebno za našu privredu, ali naravno i za fizička lica.

Ono na šta sam ja posebno ponosna jeste da naša država danas sprovodi jednu odgovornu ekonomsku politiku pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije, ali, naravno, i Ministarstva finansija, na čelu sa ministrom Sinišom Malim, koji te naše planove za bolju budućnost sprovode u delo kroz konkretne finansijske strateške planove.

Ovih dana imamo dosta zakona koji nam dolaze iz Ministarstva finansija i svi oni negde imaju jednu zajedničku crtu, a to je upravo da se naša zemlja danas nalazi u takvoj poziciji da smo ekonomski dovoljno snažni da možemo da na plećima države podnesemo najveći teret, da stanemo iza svakog našeg građanina i da mu pomognemo u ovim teškim trenucima izazvanim pandemijom virusa Kovid 19.

Mi danas imamo te stabilne i zdrave javne finansije i u mogućnosti smo bili i u prethodnoj godini da pomognemo privatnom sektoru sa dva paketa mera pomoći i usled nastavka, da kažemo, negativnog uticaja zbog pandemije virusa Kovid 19, bilo je negde neophodno i bilo je i predloženo da se nastavi i sa trećim paketom mera. Sva ta pomoć koja je pružena u 2020. godini i sada sa novim trećim paketom mera predstaviće zapravo injekciju od osam milijardi evra koja će biti ubrizgane našim građanima. To predstavlja jedan izvanredan vid pomoći našem privatnom sektoru.

Putem tih mera, koje je sprovela Vlada Republike Srbije, mi smo u mogućnosti da kažemo da smo u ovom trenutku očuvali našu privredu, da smo očuvali nisku stopu nezaposlenosti, da smo očuvali sve naše proizvodne kapacitete i da smo zadržali to sveobuhvatno zdravlje naših javnih finansija.

Koliko je to važno i koliko je to velika pomoć našim građanima govori i činjenica da se za paket mera iz ovog trećeg dela prijavilo 251.000 firmi naših i to za isplatu tri puta po 50% minimalne zarade, sa kojom se krenulo već početkom aprila meseca. Imamo i situaciju da će danas biti isplaćena jedna 1,22 milijarde dinara, upravo onom sektoru koji je možda jedan od najugroženijih u ovom trenutku, a to su gradski hotelijeri.

Zateći vrlo loše stanje državne kase, kakvo je zatekla SNS u trenutku preuzimanja vlasti, sigurno da nije bilo jednostavno. Naša država je u tom trenutku bila na kolenima i mi smo jedino uz sprovođenje veoma važnih finansijskih reformi, koje je predvodio predsednik Aleksandar Vučić u poslednjih sedam, osam godina, u mogućnosti da se danas nalazimo u takvoj poziciji da imamo te stabilne javne finansije, da imamo jednu izvanredno povoljnu klimu i za strane direktne investicije i za domaće investitore i da sprovodimo, moglo bi se to možda okarakterisati i kao jedan agresivni trend javnih kapitalnih investicija, što čuva naše finansije.

Odgovorna politika se, takođe, ogleda i u tome što su svi ti planirani koraci i sve te strategije koje se sprovode kroz godine, zapravo, sinhrono organizovane.

Mi smo nedavno imali u plenumu i raspravu na temu – Razvoja širokopojasne telekomunikacione mreže u našoj zemlji. To je vrlo važna stavka za pokrivanje internet mreže na teritoriji čitave naše zemlje, kako bismo bili u mogućnosti da uz taj dobar protok interneta dostupan svim našim građanima, mi budemo u mogućnosti da nastavimo sa digitalizacijom, da nastavimo sa razvojem tih elektronskih usluga koje pruža naša država, kao što je E-uprava, kao što je E-papir, kao što je elektronsko zdravstvo.

Time dolazimo i do, po meni, ključne tačke današnje rasprave, a to je upravo Zakon o elektronskom fakturisanju. On predstavlja jedan veoma važan faktor za olakšavanje i pomoć našem privatnom sektoru.

Mi smo do sada imali priliku da ukoliko sarađujemo sa javnim sektorom, kao privatna lica, budemo u obligaciji da te fakture upućene javnom sektoru podnesemo Centralnom registru faktura.

Ovaj sistem elektronskog fakturisanja predstavlja prošireno i još jedan korak dalje ka boljem i transparentnijem poslovanju, ne samo kada se sarađuje sa javnim sektorom, već vremenom i tzv. BTB poslovi, odnosno business to business.

Ono što je veoma važno, a što imamo u okviru ovog zakona, jeste da će njegova implementacija biti sprovedena kroz etape. Zašto je to važno? Zato da bi svi akteri i svi učesnici, svi budući korisnici tog sistema elektronskog fakturisanja mogli na pravi način da se prilagode kroz vreme i da pristupe i da zaključno sa tom 2023. godinom svi budemo u mogućnosti da na pravi način budemo deo tog sistema elektronskog fakturisanja, kako za one koji su po zakonu u obligaciji da koriste ovaj sistem, ali tako i za one koji se dobrovoljno prijavljuju na ovaj sistem.

Pored te transparentnosti koju će pružiti, takođe, ovaj sistem će kroz režim elektronskog evidentiranja obračuna PDV-a smanjiti tu poresku evaziju, povećati uspešnost naplate poreza, ali i smanjiti tu sivu ekonomiju u našoj državi.

Mi smo svi svedoci i imali smo prilike da vidimo koliko je poslednjih decenija, koliko su predstavnici čak i neke tzv. političke elite, zgrnuli ogromne novce upravo tim finansijskim malverzacijama, upravo utajama poreza. Ovakav zakon i mnogi drugi koje sprovodi Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije staće se na put takvima, a ona preduzeća koja pošteno posluju, imaće isključivo benefite od ovakvog vida zakona.

Kao država na evropskom putu, takođe je važno i da naglasimo da je ovaj zakon usklađen sa pravnim tekovinama EU, takođe i da će on imati višestruku uštedu kada je u pitanju i novčana i vremenska. Naravno, imali smo prilike od mojih kolega da čujemo, manjak korišćenja papira, takođe, uticaće i na zaštitu životne sredine.

Da država brine o svojim građanima i da država želi da olakša poslovanje građanima, svakako se ogleda i u sledećoj tački našeg današnjeg dnevnog reda, a to je Zakon o registru administrativnih postupaka. To predstavlja zaista jednu izvanrednu platformu u kojoj ćemo moći da imamo sabrane sve administrativne postupke koji se nalaze u ovom trenutku u našoj zemlji. To je nešto što će na izvanredan način i transparentno dati našim građanima mogućnost da u svakom trenutku imaju pravovremene tačne informacije, znaju apsolutno sve korake neophodne za realizaciju određenih administrativnih procesa, dakle, koja su dokumenta potrebne, koji su formulari potrebni i koje su to takse.

To ne samo što će pomoći, da kažem, fizičkim licima, našim građanima, to će u mnogome pomoći i privatnom sektoru, samim tim što posebno male firme koje nemaju dovoljno sredstava da poseduju svoja pravna odeljenja, moći će kroz ovaj sistem da budu pravovremeno i tačno informisani vezano za sve administrativne procese koji su neophodni u njihovom poslovanju.

Ono što je takođe jako važno jeste da popisom svih tih administrativnih postupaka i procesa, uvidelo se, takođe, da oni poseduju i neke nedostatke, da su možda određeni koraci nepotrebni, suvisli. Ono što je meni posebno drago jeste da je odlučeno da se ide sa uspostavljanjem registra uz sprovođenje kontinuiranog pojednostavljenja, odnosno optimizacije tih administrativnih postupaka.

Trenutno se u našoj zemlji vodi dosta reformskih procesa. Naravno, tim reformskim procesima je uključena i digitalizacija administracije i razne druge te elektronske usluge koje pruža naša država građanima i privatnom sektoru. To je, svakako, proces koji se sprovodi radi postizanja bolje poslovne klime, radi postizanja boljeg životnog standarda našim građanima.

Svakako da ću u danu za glasanje podržati ovaj set zakona, jer upravo time podržavamo i kontinuitet jedne odgovorne ekonomske politike u našoj zemlji. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.03.2021.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, pred nama je danas važan zakon, važan za budućnost naše zemlje, važan za dalji razvoj digitalizacije u našoj zemlji i važan za dalji razvoj ruralnih sredina u Srbiji.

Ono što je meni izuzetno važno da naglasim jeste da politika predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije svakako se zalaže decentralizaciju, svakako se zalaže za razvoj naših ruralnih sredina i radiće se i ubuduće na tome da se svi segmenti, ali i svi delovi naše države paralelno i jednako razvijaju.

Ovim ugovorom o zajmu od 18 miliona evra mi ćemo realizovati projekat koji je, kao što sam već rekla, izuzetno važan, a koji se odnosi na gradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture. Imamo dva segmenta koja su tu bitna, a to je faza koja se odnosi na „middle mile“ delove, gde ćemo stići do 500 škola i kulturnih ustanova u našim ruralnim sredinama i to baš u, da kažemo, belim zonama seoskog područja naše zemlje gde će odatle operateri biti u dužnosti da nastave te kapilare, te mreže i preko „last mile“ segmenata da pokriju mrežu i da stignu do još osamdesetak hiljada obližnjih domaćinstava.

Ono što je možda najbolje jeste da se kroz lični primer objasne određeni procesi. Ja sam neko ko je rođen i odrastao u glavnom gradu, naravno, odrastao sa svim benefitima života u jednoj urbanoj sredini, naravno, tu je i dobar signal na telefonu, tu je dobra internet mreža u svakom trenutku. Ali pre nekoliko godina otišla sam zbog posla u ruralnu sredinu da živim u jednom selu Kržava, gde sam se upoznala sa nekim stvarima koje su za nas u 21. veku potpuno normalne, a tamo se ne podrazumevaju.

Dakle, sa prvim vetrom nama je nestajao internet, sa prvom kišom i gromom mi smo ostajali bez struje i to je prosto istina sa kojom se naša ruralna sredina svakodnevno susreće, sa kojom se susreću naši sugrađani, seljani i poljoprivrednici. Zato je izuzetno važno da nastavimo da širimo dobar internet, dobar protok te internet mreže širom čitave naše države. Takođe, shvatila sam da nije svejedno rasti u jednoj urbanoj sredini kao dete i rasti u selu. Zato još jednom naglašavam da je barem u tom segmentu digitalizacije važno da se borimo za naša ruralna područja, važno da se borimo upravo za tu decu koja žive na selu.

Takođe imamo i situaciju pandemije i pošasti koja je zadesila čitav naš svet i negde smo se svi morali susresti sa novom realnošću, susresti sa novim načinima života, sa jednim virtuelnim formatom našeg života. Svi ljudi koji su bili u mogućnosti da rade, prešli su na rad od kuće, prešli su na onlajn rad, naša deca su se prebacila na onlajn školovanje, svi treninzi, seminari i drugi vidovi edukacije su se takođe prebacili u tu virtuelnu formu. Zato još jednom naglašavam koliko je važno da se u tim ruralnim sredinama razvije širokopojasna komunikaciona mreža, kako bi svi naši građani mogli da idu ukorak sa digitalizacijom.

Današnje dete koje ima ambiciju i želju da uči, a živi na selu, ono ne sme da ispašta zbog toga, njemu moraju da budu dostupni svi dodatni časovi i matematike i fizike, svi drugi kursevi stranih jezika, takođe svi drugi vidovi da kažemo tog nekog usavršavanja, brzog učenja, brzog čitanja. Jednostavno, naša deca širom zemlje moraju da imaju prozor u svet i mi iz tog razloga moramo da im obezbedimo dobar protok interneta.

Kada pomenemo tu digitalizaciju ne možemo da ne spomenemo i elektronsku upravu, ne možemo da ne spomenemo jedan izuzetno dobar državni projekat kojim se našim građanima pomaže prilikom svih tih administrativnih poslova, ne možemo da ne spomenemo i tu digitalizaciju u okviru medicine. Samo jednim primerom povezanosti apoteka i digitalnih recepata za lekove mi našim građanima izuzetno olakšavamo taj proces ozdravljenja.

Takođe, ono što je za mene na prvom mestu kada pomenemo tu širokopojasnu komunikacionu infrastrukturu jeste digitalizacija u poljoprivredi. Kada sam posetila Institut „Biosens“ u Novom Sadu, to moje gledanje na budućnost u poljoprivredi se svakako drastično promenilo, upoznavši se sa njihovim istraživanjima, njihovim izumima, tehnologijama. Shvatila sam da naš seljak kroz deset, petnaest godina neće izgledati isto kao danas. Ja se nadam da ćemo imati mogućnost da vidimo našeg poljoprivrednika kako drži tablet u ruci i kako sa jedne lokacije, pomoću senzora, pomoću robota, pomoću dronova, može da prati kompletno svoje domaćinstvo, može da bude u toku sa svim procesima navodnjavanja, sa uzorkovanjem zemljišta i da prati precizno rast i razvoj tog svog semena.

Opet ponavljam, sve to ne bi bilo moguće ukoliko se ovaj važan korak ne uradi prvo. Zato pozivam sve svoje kolege da u danu za glasanje podržimo i glasamo za ovaj zakon, jer time glasamo za prozor u svet i glasamo za bolju budućnost za našu decu. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, drage kolege narodni poslanici, čitajući materijale koje smo dobili za današnju sednicu, ali i naravno strateške prioritete razvoja kulture Republike Srbije za period do 2025. godine, ono što je meni privuklo najviše pažnje jeste ta jedna zlatna nit koja se provlači kroz sve te materijale, a to je upravo jedna reč, odnosno sinhronizacija.

Ono na šta moramo da uperimo veliku pažnju u budućem periodu jeste upravo sinhrono delovanje svih ministarstava, kako bi smo zajednički sproveli sve projekte u budućem periodu u svim segmentima, a tako naravno i u okviru kulture i informisanja.

Pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope. Ovde imamo takođe vrlo očigledan primer gde je Ministarstvo finansija nosilac tog kredita, gde je Ministarstvo kulture i informisanja zapravo telo koje radi na koordinaciji, na sprovođenju i deluje zapravo kao telo za sprovođenje projekta. Imamo treću instituciju, a to je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima koja dejstvuje kao jedinica za upravljanje projektom.

Bez kulture i očuvanja tog kulturnog istorijskog nasleđa, ne postoji ni očuvanje našeg nacionalnog identiteta, ali naravno ni dalji razvoj kulture u Srbiji. Decenijama unazad bili smo svedoci urušavanja naših kulturnih spomenika, naših kulturnih svetinja i tek se poslednjih godina počelo sa obnovom i razvojem naše kulture i svakako i moje koleginice i kolege pre su pohvalile ministarku našu, Maju Gojković, koja je zaista od starta njenog mandata vrlo ofanzivno krenula sa projektima u okviru kulture i naravno sa tim očuvanjem našeg nacionalnog identiteta.

Svakako možemo da navedemo neke od primera u prethodnom periodu, kao što je muzej Savremene umetnosti ili Muzičko-baletska škola sa Koncernom dvoranom u Novom Sadu, ali ono što je meni jako važno, jeste da mi upravo kroz plan Srbija – 2025 u narednom periodu ćemo intenzivno nastaviti sa ulaganjem u kulturu i imaćemo prilike da od 2025. godine budemo svedoci i novosagrađenih i obnovljenih i galerija i muzeja i arheoloških nalazišta i spomenika.

Kada pomenemo spomenike, svakako ne možemo, a da ne pomenemo i to što smo imali priliku da budemo svedoci nedavnog otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji, velikom čoveku za naš narod, tvorcu srpske države. Baš to mesto na kome je podignut spomenik svakako jeste važna lokacija, jer je upravo taj kraj bio, pa moglo bi se reći, ruglo našeg Beograda do skora, ali korak po korak, projekat po projekat, to će se pretvoriti i osvanuti u zapravo, najlepši deo našeg glavnog grada.

Upravo, na tom mestu imamo i projekat obnove i prenamene železničke stanice u istorijski muzej, gde ćemo negde upotpuniti celu tu priču i svakako ne mogu kada pomenem ovaj spomenik da se ne setim svih onih besmislica i ružnih naslova i ružnih priča koje smo u medijima mogli da pročitamo na tu temu. Ne sumnjivo da će i ovu železničku stanicu i novi taj istorijski muzej pratiti negde slični događaji, ali to svakako ne sme da nas ni uspori, a ne daj Bože zaustavi, već naprotiv da nam daje energiju da još snažnije i jače nastavimo da čuvamo našu kulturu i nastavimo da obnavljamo i gradimo naše kulturne spomenike.

Obezbeđivanjem bespovratnih sredstava u visini od 400 hiljada evra, imali smo inicijaciju, odnosno početak tog projekta, infrastrukture u kulturi, i to upravo u segmentu tih studija opravdanosti za navedene projekte. Svakako na prvom mestu tu je muzej Nikole Tesle koji će biti premešten u novu zgradu Termoelektrane, snaga i svetlost na Dorćolu. Tu je naravno i ložionica koja će u Savskoj ulici postati jedan višenamenski kulturni centar, jedno kreativno sedište i Beograda i Srbije.

Zatim, tu je i projekat koji sam pomenula, to je železnička stanica koja će postati muzej, tu je naravno i radionica, vrlo interesantan projekat, zgrada koju je Narodno pozorište koristilo za svoju scenografiju, a koja će u narednom periodu postati alternativni, višenamenski performans prostor.

Zaista se radujem svim tim budućim projektima i izuzetno mi je drago da Ministarstvo kulture i informisanja ovako snažno dejstvuje, što ima precizno definisan plan i što ćemo do te 2025. godine zaista biti svedoci velikih događaja kada je kultura u pitanju.

Kada smo već u duhu te sinhronizacije, neophodno je da pomenem i tu bitnu stvar, a to je sinhronizacija i spajanje kulture i turizma i naravno decentralizacija upravo u svim segmentima.

Najbolji primer tome jeste projekat „Gradovi u fokusu“ za koji posebno moram da pohvalim Ministarstvo, jer lokalne samouprave u manja mesta dobile su priliku možda i po prvi put da od strane države budu podržani upravo na projektima infrastrukture u kulturi. Mislim da je to jako puno pomoglo i na podizanju tog nacionalnog duha, ali i na osnaživanju tih lokalnih samouprava.

Krupanj, odnosno opština sa koje dolazim nedavno je postala jedna od 18 lokaliteta u Srbiji sa epitetom turističkog mesta i možda smo i jako dobar primer, gde pored velikih gradova kao što su Beograd, Novi Sad, jedno malo mesto poput Krupnja, za jedan kratak vremenski period možda bismo to mogli tako da opišemo, ali jednim ofanzivnim radom, jednim sistematskim radim, uspelo da zavredi takvu titulu, odnosno titulu jednog od turističkih mesta u našoj zemlji.

Opština Krupanj je takođe vrlo interesantna i po tome što je raritet da mi posedujemo svoju pozorišnu produkciju i to takvu produkciju gde smo negde zavredeli pažnju i našeg BDP, ali i Zaječarskog pozorišta i da smo u ovom periodu nažalost pre korone imali i potpisane sporazume i protokole o saradnji sa tim pozorištima.

Ono što bih jako volela da naglasim kao jedan dobar primer sinhronog dejstvovanja i turizma i kulture jest i projekat „Najduža pijaca u Srbiji“ koji se sprovodi upravo na našoj opštini, gde će turisti moći kroz 300 km pešačkih, biciklističkih i klivarskih staza da prođu kroz sve te važne punktove naše opštine, da obiđu sva ta etno sela i etno domaćinstva, da probaju njihove proizvode, ali ono što je jako važno i na čemu insistiram, to je upravo da posete sve te kulturno istorijske spomenike koji ne manjkaju na našoj opštini. Tu svakako jeste Mačkov kamen, kao jedan vrlo važan lokalitet gde je podignut spomenik u čast palim junacima u jednoj od najkrvavijih bitki koja se odvila u Prvom svetskom ratu i ono na šta sam posebno ponosna jeste da danas se mnogo više zna o tome upravo zato što naši građani sa svojim porodicama dolaze da obiđu ovaj spomenik i da na licu mesta vide i upoznaju se sa tim istorijskim činjenicama jako važnim za naše istorijsko nasleđe.

Imamo takođe jednu od najstarijih crkvi u zapadnoj Srbiji i još jedan jako dobar primer sinhronog dejstva vere, kulture i turizma, jer u okviru porte te crkve možete da posetite šest muzeja koji su posvećeni načinu življenja u našem kraju, starim zanatima, pčelarstvu, deci. Zaista veličanstveni primeri i verujem da će na nivou države biti toga sve više i više, jer to je nešto što snaži naše lokalne samouprave i što snaži taj naš nacionalni identitet i na najbolji način se koriste upravo ti kulturni potencijali kako određenih krajeva, tako i čitave naše države.

Ono što ne smemo da zaboravimo da pomenemo i privešću kraju, jeste da je neophodno spajanje obrazovanja i kulture. Ono što je važno jeste da na našu decu prenesemo taj nacionalni identitet i da ih na pravi način i upravo kroz praktične primere, kroz npr. programske aktivnosti muzeja, galerija i biblioteka upoznamo sa svim ostvarenjima, otkrićima od prethodnih generacija i kada pominjemo te prethodne generacije svakako ne možemo da spomenemo i spajanje kulture i istorije.

Posebno sam ponosna što se u poslednje vreme jako puno ulaže u upravo očuvanje te srpske kulturne baštine. Kroz filmove i serije mi danas imamo snimanje serije o Nemanjićima, imamo snimanje filmova o Prvom i Drugom svetskom ratu. Moje kolege su pričale mnogo više o tome, film koji je zaista ostavio pečat na sve nas, Dara iz Jasenovca, ali naravno i na druge projekte koji su u najavi, kao što je „Operacija Halijer“ od Radoša Bajića. Dakle, posebno sam ponosna na to što mi danas snimamo filmove i serije na temu nacionalne istorije i time budimo srpsku nacionalnu svest, jer smo imali prethodne periode gde je npr. Turska sprovela jako dobar projekat, a to je serija „Sulejman Veličanstveni“ gde su naši ljudi možda negde istorijski skrnavljeni, dugi niz godina znali mnogo više o turskoj nego što su znali o našoj, ali takva nije više situacija. Danas, mi radimo na tom osvešćivanju našeg nacionalnog identiteta i upoznavanju sa našom istorijom.

Za kraj želela bih da naglasim da takvi projekti svakako treba da nas podsećaju, ali ne treba i da nas posvađaju sa našim susedskim narodima, jer upravo ultimativno i najvažnije sinhrono dejstvovanje svih naših ministarstava i Vlade i svih drugih državnih institucija, jeste da očuvamo mir i stabilnost u našoj zemlji, jer ne postoji dalji napredak ni u ekonomiji, ni u kulturi, ni u bilo kom drugom segmentu ukoliko nemamo mir i stabilnost. Hvala.