IVANA POPOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1989. godine. Živi u Krupnju.

Po obrazovanju je diplomirani ekonomista.

Po zanimanju je preduzetnica koja se iz Beograda vratila na porodično imanje gde se bavi proizvodnjom džema.

Do sada se nije bavila politikom.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 22.10.2020, 06:00

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, drage kolege narodni poslanici, čitajući materijale koje smo dobili za današnju sednicu, ali i naravno strateške prioritete razvoja kulture Republike Srbije za period do 2025. godine, ono što je meni privuklo najviše pažnje jeste ta jedna zlatna nit koja se provlači kroz sve te materijale, a to je upravo jedna reč, odnosno sinhronizacija.

Ono na šta moramo da uperimo veliku pažnju u budućem periodu jeste upravo sinhrono delovanje svih ministarstava, kako bi smo zajednički sproveli sve projekte u budućem periodu u svim segmentima, a tako naravno i u okviru kulture i informisanja.

Pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope. Ovde imamo takođe vrlo očigledan primer gde je Ministarstvo finansija nosilac tog kredita, gde je Ministarstvo kulture i informisanja zapravo telo koje radi na koordinaciji, na sprovođenju i deluje zapravo kao telo za sprovođenje projekta. Imamo treću instituciju, a to je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima koja dejstvuje kao jedinica za upravljanje projektom.

Bez kulture i očuvanja tog kulturnog istorijskog nasleđa, ne postoji ni očuvanje našeg nacionalnog identiteta, ali naravno ni dalji razvoj kulture u Srbiji. Decenijama unazad bili smo svedoci urušavanja naših kulturnih spomenika, naših kulturnih svetinja i tek se poslednjih godina počelo sa obnovom i razvojem naše kulture i svakako i moje koleginice i kolege pre su pohvalile ministarku našu, Maju Gojković, koja je zaista od starta njenog mandata vrlo ofanzivno krenula sa projektima u okviru kulture i naravno sa tim očuvanjem našeg nacionalnog identiteta.

Svakako možemo da navedemo neke od primera u prethodnom periodu, kao što je muzej Savremene umetnosti ili Muzičko-baletska škola sa Koncernom dvoranom u Novom Sadu, ali ono što je meni jako važno, jeste da mi upravo kroz plan Srbija – 2025 u narednom periodu ćemo intenzivno nastaviti sa ulaganjem u kulturu i imaćemo prilike da od 2025. godine budemo svedoci i novosagrađenih i obnovljenih i galerija i muzeja i arheoloških nalazišta i spomenika.

Kada pomenemo spomenike, svakako ne možemo, a da ne pomenemo i to što smo imali priliku da budemo svedoci nedavnog otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji, velikom čoveku za naš narod, tvorcu srpske države. Baš to mesto na kome je podignut spomenik svakako jeste važna lokacija, jer je upravo taj kraj bio, pa moglo bi se reći, ruglo našeg Beograda do skora, ali korak po korak, projekat po projekat, to će se pretvoriti i osvanuti u zapravo, najlepši deo našeg glavnog grada.

Upravo, na tom mestu imamo i projekat obnove i prenamene železničke stanice u istorijski muzej, gde ćemo negde upotpuniti celu tu priču i svakako ne mogu kada pomenem ovaj spomenik da se ne setim svih onih besmislica i ružnih naslova i ružnih priča koje smo u medijima mogli da pročitamo na tu temu. Ne sumnjivo da će i ovu železničku stanicu i novi taj istorijski muzej pratiti negde slični događaji, ali to svakako ne sme da nas ni uspori, a ne daj Bože zaustavi, već naprotiv da nam daje energiju da još snažnije i jače nastavimo da čuvamo našu kulturu i nastavimo da obnavljamo i gradimo naše kulturne spomenike.

Obezbeđivanjem bespovratnih sredstava u visini od 400 hiljada evra, imali smo inicijaciju, odnosno početak tog projekta, infrastrukture u kulturi, i to upravo u segmentu tih studija opravdanosti za navedene projekte. Svakako na prvom mestu tu je muzej Nikole Tesle koji će biti premešten u novu zgradu Termoelektrane, snaga i svetlost na Dorćolu. Tu je naravno i ložionica koja će u Savskoj ulici postati jedan višenamenski kulturni centar, jedno kreativno sedište i Beograda i Srbije.

Zatim, tu je i projekat koji sam pomenula, to je železnička stanica koja će postati muzej, tu je naravno i radionica, vrlo interesantan projekat, zgrada koju je Narodno pozorište koristilo za svoju scenografiju, a koja će u narednom periodu postati alternativni, višenamenski performans prostor.

Zaista se radujem svim tim budućim projektima i izuzetno mi je drago da Ministarstvo kulture i informisanja ovako snažno dejstvuje, što ima precizno definisan plan i što ćemo do te 2025. godine zaista biti svedoci velikih događaja kada je kultura u pitanju.

Kada smo već u duhu te sinhronizacije, neophodno je da pomenem i tu bitnu stvar, a to je sinhronizacija i spajanje kulture i turizma i naravno decentralizacija upravo u svim segmentima.

Najbolji primer tome jeste projekat „Gradovi u fokusu“ za koji posebno moram da pohvalim Ministarstvo, jer lokalne samouprave u manja mesta dobile su priliku možda i po prvi put da od strane države budu podržani upravo na projektima infrastrukture u kulturi. Mislim da je to jako puno pomoglo i na podizanju tog nacionalnog duha, ali i na osnaživanju tih lokalnih samouprava.

Krupanj, odnosno opština sa koje dolazim nedavno je postala jedna od 18 lokaliteta u Srbiji sa epitetom turističkog mesta i možda smo i jako dobar primer, gde pored velikih gradova kao što su Beograd, Novi Sad, jedno malo mesto poput Krupnja, za jedan kratak vremenski period možda bismo to mogli tako da opišemo, ali jednim ofanzivnim radom, jednim sistematskim radim, uspelo da zavredi takvu titulu, odnosno titulu jednog od turističkih mesta u našoj zemlji.

Opština Krupanj je takođe vrlo interesantna i po tome što je raritet da mi posedujemo svoju pozorišnu produkciju i to takvu produkciju gde smo negde zavredeli pažnju i našeg BDP, ali i Zaječarskog pozorišta i da smo u ovom periodu nažalost pre korone imali i potpisane sporazume i protokole o saradnji sa tim pozorištima.

Ono što bih jako volela da naglasim kao jedan dobar primer sinhronog dejstvovanja i turizma i kulture jest i projekat „Najduža pijaca u Srbiji“ koji se sprovodi upravo na našoj opštini, gde će turisti moći kroz 300 km pešačkih, biciklističkih i klivarskih staza da prođu kroz sve te važne punktove naše opštine, da obiđu sva ta etno sela i etno domaćinstva, da probaju njihove proizvode, ali ono što je jako važno i na čemu insistiram, to je upravo da posete sve te kulturno istorijske spomenike koji ne manjkaju na našoj opštini. Tu svakako jeste Mačkov kamen, kao jedan vrlo važan lokalitet gde je podignut spomenik u čast palim junacima u jednoj od najkrvavijih bitki koja se odvila u Prvom svetskom ratu i ono na šta sam posebno ponosna jeste da danas se mnogo više zna o tome upravo zato što naši građani sa svojim porodicama dolaze da obiđu ovaj spomenik i da na licu mesta vide i upoznaju se sa tim istorijskim činjenicama jako važnim za naše istorijsko nasleđe.

Imamo takođe jednu od najstarijih crkvi u zapadnoj Srbiji i još jedan jako dobar primer sinhronog dejstva vere, kulture i turizma, jer u okviru porte te crkve možete da posetite šest muzeja koji su posvećeni načinu življenja u našem kraju, starim zanatima, pčelarstvu, deci. Zaista veličanstveni primeri i verujem da će na nivou države biti toga sve više i više, jer to je nešto što snaži naše lokalne samouprave i što snaži taj naš nacionalni identitet i na najbolji način se koriste upravo ti kulturni potencijali kako određenih krajeva, tako i čitave naše države.

Ono što ne smemo da zaboravimo da pomenemo i privešću kraju, jeste da je neophodno spajanje obrazovanja i kulture. Ono što je važno jeste da na našu decu prenesemo taj nacionalni identitet i da ih na pravi način i upravo kroz praktične primere, kroz npr. programske aktivnosti muzeja, galerija i biblioteka upoznamo sa svim ostvarenjima, otkrićima od prethodnih generacija i kada pominjemo te prethodne generacije svakako ne možemo da spomenemo i spajanje kulture i istorije.

Posebno sam ponosna što se u poslednje vreme jako puno ulaže u upravo očuvanje te srpske kulturne baštine. Kroz filmove i serije mi danas imamo snimanje serije o Nemanjićima, imamo snimanje filmova o Prvom i Drugom svetskom ratu. Moje kolege su pričale mnogo više o tome, film koji je zaista ostavio pečat na sve nas, Dara iz Jasenovca, ali naravno i na druge projekte koji su u najavi, kao što je „Operacija Halijer“ od Radoša Bajića. Dakle, posebno sam ponosna na to što mi danas snimamo filmove i serije na temu nacionalne istorije i time budimo srpsku nacionalnu svest, jer smo imali prethodne periode gde je npr. Turska sprovela jako dobar projekat, a to je serija „Sulejman Veličanstveni“ gde su naši ljudi možda negde istorijski skrnavljeni, dugi niz godina znali mnogo više o turskoj nego što su znali o našoj, ali takva nije više situacija. Danas, mi radimo na tom osvešćivanju našeg nacionalnog identiteta i upoznavanju sa našom istorijom.

Za kraj želela bih da naglasim da takvi projekti svakako treba da nas podsećaju, ali ne treba i da nas posvađaju sa našim susedskim narodima, jer upravo ultimativno i najvažnije sinhrono dejstvovanje svih naših ministarstava i Vlade i svih drugih državnih institucija, jeste da očuvamo mir i stabilnost u našoj zemlji, jer ne postoji dalji napredak ni u ekonomiji, ni u kulturi, ni u bilo kom drugom segmentu ukoliko nemamo mir i stabilnost. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, drage kolege poslanici, pred nama je danas set zakona, sporazuma i memoranduma gde bi se ja na prvom mestu i najviše osvrnula upravo na Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod „Unikredit bank“ Srbija a.d. Beograd i to za projekat Ruma-Šabac-Loznica.

Na početku, htela bih da istaknem to koliko su javne kapitalne investicije bitne kako za javne finansije, ali tako i za privatan sektor. Mi smo na jednoj od prethodnih sednica imali priliku da mnogo više o tome čujemo i diskutujemo, a to je upravo rasprava koju smo imali na temu budžeta za 2021. godinu i gde smo mogli da čujemo da će u 2021. godini biti uloženo 330 milijardi dinara upravo u javne kapitalne investicije.

To predstavlja negde 5,5% našeg BDP i kada se tome dodaju još i iznosi koji se odnose na to što će biti usmereno lokalnim samoupravama i socijalnim fondovima, a upravo namenjeno za investicije, mi dolazimo do 6% BDP.

Iz kog razloga se Vlada Republike Srbije odlučila za tako veliki iznos baš usmeren ka kapitalnim investicijama? Upravo zato što smo mi u prethodnom periodu mogli da uvidimo koliko je to važno i koliko se kroz politiku javnih ulaganja postiže jedna dobra klima i podstiče privatan sektor, privatne investicije ali i strane direktne investicije.

Tako ćemo mi ovu 2020. godinu, ozloglašenu godinu, završiti sa prilivom upravo od stranih direktnih investicija u visini od 2,3 milijarde evra. Mi možemo sa ponosom da kažemo da ni jedan investitor nije u ovoj kriznoj godini odustao od ulaganja u Srbiju.

Sada da se vratimo na projekat Ruma-Šabac-Loznica i koliko su takve kapitalne investicije važne za građane koji žive u zapadnoj Srbiji, koliko je svaki metar puta, bio on auto-put, brza saobraćajnica, magistrala ili lokalni put, jako važan za razvoj jednog kraja Srbije, kao što je zapadna Srbija.

Da možda građanima bude jasnije, ja ću dati jedan lični primer. Selo u kome se nalazi moj pogon za proizvodnju džema do pre nekoliko godina nije posedovao asfalt. Vi u tom trenutku niste mogli ni da sanjate o tome da pokrenete posao na takvom jednom lokalitetu iz prostog razloga zato što ste bili odsečeni od magistrale.

Pre nekoliko godina kada je prošao asfalt kroz naše selo, vama ne samo što se podigao standard životni svih građana i svih seljana koji žive u toj našoj državi, već smo i dobili mogućnost pokretanja posla. Baš iz tog razloga nama iz dana u dan se pokreću i otvaraju nove male porodične manufakture upravo u našem selu, od stolara, preko keteringa, etno smeštaja, naravno i moje proizvodnje džema.

Ja se nadam i sigurna sam da će toga biti sve više i više, jer upravo mi smo sada logistički povezani mnogo bolje sa magistralom.

Sledeću smo problematiku imali tek nekoliko kilometara dalje, gde se na magistrali, samo jedna mala deonica te magistrale koja povezuje Krupanj sa Ljubovijom i preko te divne planine Jagodnje i čuvenog spomenika Mačkov kamen, na toj jednoj maloj deonici puta imali smo problem da kamioni nisu mogli da prolaze. Prošle godine je obnovljen i taj deo puta i mi sa ponosom sada možemo da kažemo da smo jako dobro povezani sa regionalnim i magistralnim putevima.

Sa realizacijom projekta Ruma-Šabac-Loznica mi ćemo baš od tog jednog malog seoskog puta, preko magistrale, zatim brze saobraćajnice i na kraju auto-puta moći sa lakoćom da se povežemo i sa Vojvodinom, ali i sa Beogradom. Sva ta roba i ljudi koji tranzitiraju tim putem će moći lako da dođu od tačke A do tačke B.

Projekat Ruma-Šabac-Loznica, kao što smo od ministarke mogli da čujemo, sastoji se iz tri faze i sa prvom fazom koja je negde i najteža za realizaciju, koja predstavlja upravo most preko reke Save kod Šapca, se već i počelo. Imamo deonicu od Rume do Šapca koja će predstavljati nekih 22 km auto-puta i od Šapca do Loznice nekih 55 km brze saobraćajnice.

Time ćemo od Novog Sada do Loznice, odnosno do granice sa BiH moći da stignemo za nekih sat vremena. Koliko je to važno i tome kada se pridoda još i obližnji most Bratoljub između Ljubovije i Bratunca, gde će se nalazi i granični prelaz prve kategorije, ali i bescarinska zona, time će se zaista omogućiti nesmetano tranzitiranje i ljudi i roba i povezivanje naših naroda i ekonomsko sveobuhvatno osnaživanje.

Kako na jednom projektu Ruma-Šabac-Loznica, tako i na nivou cele naše zemlje mi možemo da se pohvalimo da smo u prethodnom periodu imali preko 350 kilometara auto-puteva izgrađenih i sa ponosom možemo da kažemo da u ovom trenutku naša zemlja ima 924 kilometra auto-puta.

Za Srbiju je strateški jako važno da bude povezana sa zemljama regiona, jer upravo, kao što smo rekli, to privlači nove investicije ali naravno podiže životni standard i kvalitet života naših građana.

Kako je ta logistička dostupnost važna, mi svi možemo da znamo iz svojih privatnih života koliko nam je blizu posao, koliko nam je blizu vikendica. Eto, u mom slučaju, koliko je povezanost vaših proizvoda iz jedne, da kažem, ruralne sredine u urbanu sredinu, važno i to je zaista jedna neprocenjiva vrednost. Neka opozicija i neki političari u pokušaju pričaju da je svako obilaženje ili otvaranje auto-puteva, otvaranje novih tehnoloških parkova, zapravo nastavak, da pričaju da je to zapravo kampanja, ali ne, to ne predstavlja kampanju.

Želela bih da podsetim te ljude da građani jako dobro vide da mi posedujemo jednu marljivu i odgovornu i Vladu Republike Srbije i predsednika Vučića i oni mogu jasno da vide i da osete na svojoj koži šta je to urađeno, sagrađeno i obnovljeno i to ne samo za naše generacije, već i za generacije koje dolaze i posle nas.

Podsetila bih te ljude, odnosno zatražila od njih da se prisete šta je to urađeno, sagrađeno i obnovljeno za vreme njihovih mandata i dok oni pokušavaju da se sete barem nečeg, ono što je važno za građane naše zemlje, jeste da kažemo da ćemo mi nastaviti sa javnim kapitalnim investicijama, jer upravo time snažimo i ekonomiju naše zemlje, ali i podižemo životni standard naših građana. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.12.2020.

Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažene kolege poslanici, da se vratimo, dakle, na set izveštaje koje imamo pred nama, a to su izveštaji o radu za 2019. godine relevantnih institucija čije predstavnike mi imamo danas sa nama u plenarnoj sali.

Ono što bih na početku htela da kažem svakako jeste da su predstavnici tih institucija izneli činjenicu da su ti izveštaji predati u zakonski propisanom roku, kao i da su oni bili zadovoljni saradnjom koju su imali, kako na nacionalnom nivou, tako i na međunarodnom sa relevantnim institucijama.

Dakle, da krenemo od prve tačke, a to svako jeste Agencija za borbu protiv korupcije. Agencija je u toku 2019. godine obeležila desetogodišnjicu svog postojanja. Oni su na osnovu iskustva, rezultata, ali naravno i problema sa kojima su se susretali tokom tih godina svog rada napravili strategiju i plan rada za narednih pet godina.

Takođe, pored vršenja dužnosti unutar zemlje oni su nam istakli i da su imali jako dobru saradnju i sa međunarodnim antikorupcijskim telima i smatraju da je upravo ta razmena iskustava, razmena znanja, ali naravno i usvajanje međunarodnih standarda nešto što je neophodno da u ovoj oblasti postignemo zajedničke ciljeve.

Ono što bih ja želela jeste da približim Agenciju građanima, odnosno njen delokrug rada. Ona je svakako iz svoje nadležnosti odgovorna svom osnivaču, odnosno Narodnoj skupštini Republike Srbije. Takođe, ona svoje nadležnosti ima i u okviru Zakona o Agenciji za borbu protiv korupciji i u okviru Zakona o lobiranju i u okviru Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Prvi zakon koji sam pomenula u 2019. godini je pretrpeo određene izmene i dopune. Na prvom mestu promenjen je i sam naziv tog zakona u Zakon o sprečavanja korupcije. Samim tim je i Agencija promenila svoj naziv u Agenciju za sprečavanje korupcije.

Sledeća dva zakona koja sam pomenula svakako da su taj delokrug rada Agencije znatno povećali. Na prvom mestu želela bih da istaknem to da je lobiranje iz jedne neformalne prešlo u zakonsku formu i zakonski okvir, samim tim je Agencija dobila dodatne nadležnosti i dodatne poslove. Na prvom mestu, naravno, u edukativnom segmentu, ali naravno i u kontrolnoj ulozi u oblasti lobiranja.

Takođe, želela bih da podelim sa svojim kolegama da u ovom trenutku u našoj zemlji postoje 23 osobe koje se bave lobiranjem. Mislim da nam je tako direktor Agencije predstavio na Odboru. Takođe, da je upravo baš zbog tog proširivanja nadležnosti bilo neophodno i kadrovsko osnaživanje ove Agencije, kao i sistematizacija njihovog rada.

Prethodni saziv Narodne skupštine Republike Srbije je usvajanjem Pravilnika, ali naravno i Vlada Republike Srbije kroz povećanje budžeta za 2019. godinu koji je dodeljen Agenciji omogućio da Agencija danas može da zaposli 163 radnika u okviru 126 radnih mesta.

Kao što smo mogli delimično da čujemo, ali i mi smo na Odboru možda podrobnije imali informacije, do kraja 2019. godine zaposleno je osamdesetoro ljudi, a sada u ovom trenutku imamo negde oko 95 zaposlenih u Agenciji. Razlog iz koga se, da kažemo, negde malo kasni sa ispunjenjem svih tih radnih mesta svakako jeste jedan proces javnih konkursa, odnosno više faza provere kompetencije kandidata koji su neophodni.

Dakle, Zakonom o budžetu Republike Srbije, a kasnije izmenom Finansijskog plana za 2019. godinu Agencija je imala raspoređena sredstva u iznosu od 254 miliona 616 hiljada 849 dinara, od čega su oni iskoristili 240 miliona devet hiljada 147 dinara ili 94.9% budžeta. To nam, u svakom slučaju, govori kako su oni pažljivo i pripremali taj svoj budžet, ali onda i kasnije raspolagali istim tim novcem.

Dakle, puno novih ovlašćenja. Ja bih želela da podelim sa mojim kolegama poslanicima jednu stavku iz Zakona o lobiranju, a to je da ukoliko vam neki od lobista uputi zvaničan dopis vi ste u obavezi da prihvatite sastanak, ali vi ste i u obavezi da Agenciji za sprečavanje korupcije podnesete izveštaj o tom sastanku.

Dakle, nepristrasno, odgovorno i vrlo savesno Agencija sprovodi svoj rad, a tome u prilog svakako govori da su u toku 2019. godine oni podneli postupke provere imovine, sukoba interesa funkcionera, kao i kontrole finansiranja političkih aktivnosti, i to ukupno 866 postupaka, a izrečeno su 604 mere.

Ali, u nekim prošlim vremenima ne možemo da kažemo da je to bilo tako. Najbolji primer tome svakako može i da bude ta misterija imovinske karte gospodina Dragana Đilasa ili gospodina Gojka Đilasa i neke tadašnje agencije za borbu protiv korupcije, svakako da su te 2012, 2011, 2010. godine trebale da ispitaju ovaj slučaj, ali oni tada nisu reagovali, a nisu reagovale ni nadležne institucije.

Zato se jako dobro sećamo kako su oni tada napadali sadašnjeg ministra finansija Sinišu Malog govoreći da je on posedovao 24 stana, iz čega se na kraju ispostavilo da on poseduje samo jedan stan u okviru zgrade koja ima 24 stana.

Dakle, za svo to vreme niko ne mari na činjenicu da je gospodin Dragan Đilas, dok je bio na vlasti u svoj džep stavio 619 miliona evra. Ja se evo danas nalazim u poziciji da se zapitam kako to neko može da stekne, 28 ili 35 stanova ili kako neko može da stekne hektare nekretnina na najboljim lokacijama u našoj zemlji?

Koristim ovu priliku da pozovem, kako oni to vole da kažu, bratiju Đilas da konačno izađu sa tom njihovom imovinskom kartom, da konačno gospodin Đilas, taj samoproglašeni vođa opozicije predstavi našem narodu njihovu imovinu, predstavi svoje nekretnine i da konačno jednom za svagda razjasnimo našim građanima tu misteriju.

Sada prelazimo na sledeću tačku, a to je tačka koja se tiče Fiskalnog saveta i njihovog delokruga rada u okviru 2019. godine. Ono što je svakako olakšavajuća okolnost jeste što je to period u kome je naša država bila u suficitu u budžetu i period pre krize.

Par tehničkih podataka. Dakle, Fiskalni savet ima 17 sistematizovanih izvršioca od čega 12 je trenutno na funkcijama. Njihov budžet iznosi nešto manje od 45 miliona dinara, što još jedanput povlači crtu upravo na ono mesto na čemu oni insistiraju, što smo imali prilike da čujemo, a to je upravo to štednja i smanjenje troškova u okviru budžeta.

Pohvalili su naravno saradnju sa njihovim najužim saradnikom, a to je Ministarstvo finansija, da su blagovremeno i potpuno dobijali informacije kako od ministra, tako i od njegovih saradnika. Takođe imali su odlične bilateralne odnose i sa drugim ministarstvima u našoj zemlji iz čega su se izrodile mnoge analize koje su oni predstavili nama u 2019. godini. Takođe, odlična međunarodna saradnja, kako sa MMF, delegacijama EU, tako i sa Svetskom bankom i drugim bilateralnim saradnicima u ovoj oblasti.

Ja bih volela da istaknem neke od tih tematskih aktivnosti koje je Fiskalni savet imao u toku 2019. godine. Na prvom mestu to je u potrazi za ekonomski održivom i društveno prihvatljivom formulom za usklađivanje penzija.

Dakle, vi ste izašli sa materijalom koji se ticao upravo uspostavljanja sistema za indeksaciju penzija u Republici Srbiji. Iz toga se svakako izrodila jedna odlična društvena debata i rezultat svega toga jeste da smo mi danas usvojili švedsku formulu po kojoj se i izračunavaju penzije.

Sledeća tematska analiza su platni razredi i zaposlenost u državnom sektoru Srbije, od nedovršene reforme do održivog sistema. Tu ste se bavili svakako problemima plata, zapošljavanja, ali i određenim problemima koje smo mi nasledili od prethodnih vlada. Na tome se svakako zahvaljujemo, a tiče se upravo tih platnih razreda.

Bavili ste se i javnim investicijama i smatrate da je možda čak i najveći napredak ostvaren upravo u ovoj oblasti. Te javne investicije svakako predstavljaju nešto što je neophodno za svaku državu i da ih razvijaju u okviru infrastrukture i dali ste predlog i preporuku za budući period, da se osvrnemo i na investicije vezane za zaštitu životne sredine.

Takođe, analizirali ste i mogućnost smanjenja poreza, što je Ministarstvo finansija u 2019. godini prihvatilo i uvrstilo u budžet.

Na kraju, ne moramo mi da se uvek saglasimo sa Fiskalnim savetom, ali svakako da su oni neophodni u okviru naše države, jer oni se zalažu za jednu restriktivnu, a ne ekspanzivnu politiku javnih finansija, i zalažu se za dalju uštedu. Po mom mišljenju, svakoj državi je neophodno da poseduje jedan čvrst fiskalni sistem, fiskalni sistem koji će biti u mogućnosti da opominje i ukazuje Vladi vezano za troškove budžeta Republike Srbije.

Mi u našoj zemlji vodimo zaista jednu pametnu, odgovornu i ekonomsku politiku. To možda najbolje može da se vidi kroz činjenicu da mi na dnevnom nivou imamo izveštaje koji se tiču javnih finansija. Upravo te izveštaje i uvid u njih ima najviši nivo, odnosno predsednik Aleksandar Vučić i, naravno, ministar finansija Siniša Mali.

Ovde danas imam priliku da podelim sa mojim kolegama i sa građanima najrelevantniji jučerašnji izveštaj analize budžeta, gde možemo da vidimo da je naša zemlja sa jučerašnjim danom na stopi BDP od 56,8%. Dakle, i pored krize i pored pada ekonomije u čitavom svetu, Republika Srbija je uspela da odvoji čak skoro šest milijardi evra i da ih usmeri upravo na one najvitalnije delove našeg društva, što možemo svakako da vidimo kroz garantne šeme, kroz pomoć našoj privredi, privatnom sektoru, kroz tri plate koje smo imali, odlaganje poreza i doprinosa, kroz 60% minimalne zarade za još dva meseca, avgust i septembar, i činjenica koju ste pominjali dosta u prethodnom periodu, a to je svakako tih 100 evra, helikopter novca koji je dobio svaki punoletan građanini. Takođe, tu je bilo još dosta mera koje je sprovela Vlada Republike Srbije.

Međutim, vratila bih se i osvrnula na to da smo mi uspeli od jedne vrlo nezavidne situacije koju smo zatekli od prethodne vlade, a to je da dug od 79% smanjimo i da u ovom kriznom vremenu, nakon svih tih pomoći koje je uputila Vlada Republike Srbije, uspemo da održimo taj naš javni dug ispod mastriht kriterijuma, odnosno ispod 60%.

Dakle, još jedanput da podvučem da je naš javni dug pod kontrolom na današnji dan i da BDP iznosi 56,8%, a kako smo pre neki dan čuli od predsednika Aleksandra Vučića, mi se nadamo da ćemo upravo tom odgovornom ekonomskom politikom uspeti u narednom periodu do kraja godine da još malo spustimo tu stopu javnog duga.

To svakako nije nešto što je jednostavno. U prilog toj mojoj izjavi govore i stope bruto domaćeg proizvoda koje su relevantni izveštaji sa jučerašnjim danom nama pokazali, a ja bih vama sada ovde pročitala neke od tih zemalja. Hrvatska 85,3%, Slovenija 78,2%, Grčka 187,4%, Nemačka 78,89%, Britanija 102,14%, Francuska 114,78%, Italija 158,63% itd, itd. Te brojke su zaista alarmantne, nije ni malo lako njih čuti, ali, još jedanput, možemo da se zahvalimo toj odgovornoj ekonomskoj politici koju sprovodi i Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić i Ministarstvo finansija, da se mi danas nalazimo u ovakvoj poziciji u kojoj smo.

Da nastavimo dalje po stavkama. Sledeća je Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ova komisija je u nadležnosti rada Narodne skupštine. Ona je drugostepeni organ u odnosu na Upravu za javne nabavke. Izveštaj koji su nam podneli svakako jeste sveobuhvatan i poseduje sve ono što je po Zakonu o javnim nabavkama neophodno.

Takođe, imali smo i priliku da u ovom izveštaju pročitamo još jednu opasku i osvrt na to kako je funkcionisala ova komisija u period od 2013. godine, iz prostog razloga zato što je u momentu podnošenja ovog izveštaja već bilo izvesno da je taj Zakon o javnim nabavkama izmenjen i promenjen, usvojen novi.

Kada je reč o nadležnostima Republičke komisije i njenim aktivnostima u 2019. godini, oni su imali 312 sednica, na kojima je doneto 1096 odluka. I dalje je postupak po zahtevima za zaštitu prava nešto što je apsolutno dominantna nadležnost Republičke komisije i ja bih s vama podelila neke od tih podataka.

Dakle, zahtevima za zaštitu prava u 2019. godini rešeno je preko 90% slučajeva u zakonskom roku. U istoj godini, od ukupno 872 odluke u 453 predmeta ili 52%, zahtevi su za zaštitu prava usvojeni kao osnovani, a svega 10% odluka Republičke komisije odnosilo se na procesne odluke. Dakle, to su situacije u kojima su ti zahtevi za zaštitu prava odbačeni ili zbog nedostatka procesnih pretpostavki za meritorno razmatranje ili zbog odustanka podnosilaca zahteva.

Takođe, procenjena vrednost javnih nabavki iznosi preko 71 milijardu dinara, a iznosi taksi su preko 125 miliona dinara.

Imali smo prilike da čujemo, ali svakako ja bih volela da istaknem još jedanput da imamo jedan pozitivan trend kada su u pitanju rokovi za postupanje. Znači, o ukupno 71% predmeta odlučeno je u zakonskom roku.

Takođe, imamo još jedan pozitivan trend koji se tiče prosečnog trajanja procedure. Dakle, pet dana se brže to odvija u odnosu na 2018. godinu, tako da je prosečno vreme 41 dan, a prosečno vreme za odlučivanje 28 dana.

Takođe, kada je reč o prekršajima Republička komisija je u 2019. godini primila ukupno 23 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Ono što je važno da naglasimo, jeste da sa novim Zakonom o javnim nabavkama, koji je usvojen, oni više nemaju nadležnost za vođenje prekršajnih postupaka, već je za to nadležan prekršajni sud. Zbog toga Republička komisija ima novu nadležnost, a to je podnošenje tih zahteva.

Mora zaista da se oda posebno priznanje i Vladi Republike Srbije i Ministarstvu finansija što su uspeli u prethodnom periodu da odrade jedno reformisanje postupka javnih nabavki. Naše javne nabavke su sada transparentnije, efikasnije procedure i sve je u skladu sa načelima Evropske unije i, naravno, sa zakonodavnim okvirima EU.

Mi smo u liniji sa evropskim zakonodavstvom kada je ova oblast u pitanju, iako smo zatekli zaista lošu situaciju 2014. godine, ali je intenzivnim radom unapređeno tržište kapitala.

Na kraju, dolazimo do poslednje stavke, a to je svakako Izveštaj Komisije za hartije od vrednosti. U prethodnom periodu mogli smo da čujemo od direktora, te zakonodavne aktivnosti Narodne skupštine su podosta bile usmerene na nadležnosti kojima Komisija za hartije od vrednosti odgovara. Znači, doneti su Zakon o robnim berzama, novi Zakon o reviziji, novi Zakon o investicionim fondovima sa javnom ponudom, kao i potpuno novi Zakon o alternativnim investicijama fondova.

Kroz tri od ova četiri zakona Komisiji su dodeljene nove nadležnosti, imali smo priliku da to čujemo, oblast regulacije, robno-berzanskih tržište i da ne nabrajam sve, ali, to je doprinelo dovođenju situacije da moraju da se usklađuju svi akti, da mora da se usklađuje na prvom mestu statut i pravilnik o tarifi, kao i finansijski plan, u skladu sa tim novonastalim nadležnostima.

Ono što je od suštinske važnosti i što smo i na Odboru imali priliku da čujemo jeste da svi troškovi koji su nastali tim novim nadležnostima su pokriveni kroz prihode koji su takođe iz novonastalih nadležnosti proizišli.

Ono što bih ja volela da istaknem jeste nešto….

(Predsedavajuća: Molim vas, koleginice, da privodite kraju.)

Ja se izvinjavam.

Imala bih još nešto da dodam vezano za Komisiju, a to je da istaknem da u ovom trenutku oni rade na licenciranju prve zvanične robne berze u Republici Srbiji i mnoge druge poslove. Žao mi je što smo bili na kraju kao poslanička grupa, ali, imala bih još mnogo stvari koje bih pohvalila.

Za kraj, moram zaista da naglasim taj uspeh Ministarstva finansija koje je postiglo, gde mi u ovom trenutku možemo da se zadužimo po stopi od 1%. Mi smo izašli na berzu, imali smo jako veliki odziv, čak šest puta veću potražnju u odnosu na ponudu. Još jednom, čestitam Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije na svim veličanstvenim rezultatima koje su postigli u prethodnom periodu. Mi kao poslanička grupa svakako da ćemo podržati ovaj set izveštaja. Ja pozivam moje kolege da u danu za glasanje se pozitivno odluče po ovoj stavki. Hvala.