Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Đorđe Todorović

Đorđe Todorović

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas set zakona iz oblasti finansija koji je predložila Vlada Republike Srbije, a moje je zadovoljstvo da vas ispred Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo obavestim da su predložena zakonska rešenja u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, te da Narodne skupština i narodni poslanici danas mogu da raspravljaju o predloženim zakonima.

Dozvolite mi samo ukratko da se osvrnem na ove predloge koje je predložila Vlada Republike Srbije.

Dakle, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije, bolesti Kovida-19, izazvane virusom SARS-CoV-2. Dakle, suština ovih izmena predloga zakona podrazumeva da u eri, mislim na prethodnu i ovu godinu, onoga što je zadesilo ne samo Srbiju, već i čitav svet, a govorim o posledicama koje je donela korona, da je Srbija u tom periodu reagovala efikasno, reagovala ozbiljno, u teškim vremenima nabavili smo respiratore, nabavili vakcine, uspeli da izgradimo tri kovid bolnice i da donesemo nekoliko paketa podrške građanima i privredi. Dakle, suštinski, država je uradila sve ono što je bilo u njenoj moći, a ostalo je na nama, građanima, da se vakcinišemo, da pratimo ono što nam sugeriše krizni štab.

Važno je u okviru ovog predloga zakona da je ono što smo uradili za oblast privrede, posebno sektorski, za hotelijerstvo, ugostiteljstvo, za autoprevoznike, uradili i za ostale sektore, da pomognemo tim preduzećima, privatnim kompanijama da ne otpuštaju radnike, da u jednoj takvoj situaciji koja je zadesila čitav svet Srbija beleži čak i pad stope nezaposlenosti, što je veoma dobro i kada govorimo o pomoći građanima u nekoliko navrata država Srbije je bila spremna da izdvoji određena sredstva i pomogne građanima.

Suštinski ovaj zakon podrazumeva da svi oni koji su postali punoletni u periodu od 24. aprila pa do dana stupanja na snagu ovog zakona mogu da dobiju određena sredstva koje je Ministarstvo finansija definisalo. Naravno, ovo važi i za korisnike penzija i sve one koji ispunjavaju određene uslove, a mislim da su građani Republike Srbije, da imaju prebivalište u Srbiji, da imaju važeću ličnu kartu, da su se prijavili na vreme koje je definisano za ovu pomoć, a korisnici penzija su automatski prijavljeni.

Što se tiče drugog Predloga zakona, odnosi se na zaduživanje Republike Srbije kod OTP banke za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge na potezu Subotica-Horgoš.

Ovo je ono što smo definisali u planu „Srbija 2025“, a to je da ćemo raditi na revitalizaciji, rekonstrukciji i modernizaciji železničke infrastrukture, putne infrastrukture i evo u narednom periodu, kako je ministar izjavio, imaćemo i završenu deonicu brze pruge Beograd-Novi Sad i da u gotovo pola sata stižemo od tačke A do tačke B. Suštinski, veoma važan ugovor.

Da ne dužim, pošto neću imati dovoljno vremena, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o fiskalizaciji, ministar je o tome govorio više u poslednjih dana. Ovo je i glavna tema jer je ovo jedan od suštinskih zakona koji će omogućiti da privredni ambijent u Srbiji bude daleko napredniji, daleko bolji nego što je bio pre. Ovo je način da se spreči siva ekonomija, da se suzbije nelojalna konkurencija, a samim tim da budžet Republike Srbije bude daleko veći.

Naravno, ovim izmenama preciznije se definiše sadržaj fiskalnog računa, kao i postupak fiskalizacije. Propisuje se prelazni period za obveznike fiskalizacije i to je taj period od šest meseci, od 1. novembra do kraja aprila. To je veoma važno, jer se na taj način privrednici postepeno uvode i prilagođavaju novom modelu fiskalizacije. Možda je važno reći u vezi sa ovim zakonom da i Zakon o fiskalnim kasama prestaje da važi 1. maja 2022. godine.

U okviru četvrtog predloga zakona, dakle Predlog zakona koji podrazumeva izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u suštini vrši se usklađivanje sa Predlogom zakona o fiskalizaciji. Suština je, još jednom, i da zaključim, ovi predloženi zakoni su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i narodni poslanici će danas moći danas da diskutuju o ovim zakonima. Hvala.
Zahvaljujem, predsedniče.

Dame i gospodo, proteklih dana raspravljali smo o zakonima koji su veoma važni, što se tiče sektora zaštite životne sredine, i ovi amandmani govore u prilog tome, dakle, da smo ozbiljno posvećeni, kao Skupštini i kao Vlada, ekološkoj tranziciji od formiranja druge Vlade Ane Brnabić, a posebno finansijska sredstva koja smo uložili rebalansom budžeta, dodatna sredstva koja ćemo dalje implementirati kroz aktivnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i u prilog tome kako i koliko radimo na zaštiti životne sredine i reka govori upravo obraćanje premijerke Ane Brnabić na kineskom ekološkom globalnom eko-forumu, a kada je najavila da će Srbija u narednih nekoliko godina uložiti gotovo šest milijardi evra u upravljanje vodama, i to konkretno dve trećine u upravljanju vodama, odnosno u zaštitu od zagađenja voda i jednu trećinu u vodosnabdevanje.

Meni je važno da iskoristim ovu priliku da kažem nešto više o tome šta ćemo raditi, a da ne dužim previše, na Paliluli, beogradskoj opštini, i ono što smo uspeli da uradimo u prethodnom periodu, a tiče se zaštite reka. Prvenstveno, ulažemo značajna sredstva, gotovo 260 miliona evra, u izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i na taj način ćemo rešiti 80% ukupnog izlivanja fekalnih voda u reke na teritoriji čitavog Beograda, za gotovo milion i po građana. Da smo ozbiljno posvećeni rešavanju ovog vida problema, govori u prilog i činjenica da smo sa Evropskom investicionom bankom pre dve godine potpisali ugovor o finansiranju, i to 35 miliona evra, gde će 15 miliona dodatno uložiti grad Beograd, za izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava, i to je jedan jasan signal da ćemo ozbiljno i marljivo prići rešavanju problema koji je tištio građane više decenija.

Više decenija smo imali prilike da govorimo o zaštiti životne sredine, očuvanju naših reka, o aerozagađenju, ali to nismo činili, zato što smo imali ozbiljnije stvari kojima smo bili posvećeni, vodili smo brigu o ekonomskoj situaciji u našoj zemlji. Morali smo da se pozabavimo budžetom koji je bio na izdisaju, pri ambisu 2012. do 2014. godine, a kada smo sproveli teške ekonomske reforme.

Danas nemamo onih problema koje smo imali pre šest, osam, 10 godina. Imamo daleko veću zaposlenost, plate su drastično veće i vidite da je ta matrica ekološke zaštite, navodno pod tim plaštom primenjena u velikom broju opozicionih stranaka.

Ne želim njima da se bavim, jer su oni imali svoju priliku da se posvete ovom problemu u periodu od 2000. do 2012. godine, ali to nisu činili. Jedino u šta su ulagali svoju energiju, ali i budžet građana Srbije je lično bogaćenje. Ta neka priča ostaje po strani, potpuno nebitna, irelevantna zato što nikakvog utemeljenja u tome šta je ono što bi oni uradili nema, a jasno je rezultatom rada, u periodu, kažem, do pre 10 godina.

Da ne bih dužio po ovom pitanju, hteo bih, ne znam da li smo uživo u prenosu, ali hteo bih da pozovem građane Srbije, prvenstveno stanovnike Palilule, i to leve obale Dunava, Borče, pre svega, na otvaranje sutra, u 10.45 časova. Predsednik Srbije dolazi, prisustvovaće otvaranju Doma zdravlja u Borči. To je Dom zdravlja na koji smo čekali 30 godina. Kao što smo uspeli da izgradimo Dom zdravlja u Borči, tako ćemo izgraditi i kanalizaciju na levoj obali Dunava, tako ćemo izgraditi i fabriku za prečišćavanje otpadnih voda i sve ono što smo planirali u godinama pred nama, a što je definisano kroz plan Srbija 2025, jer je Srbija danas daleko jača, ekonomski stabilnija, i to može da iznese. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, pred nama su danas dva zakona - izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i potpuno novi zakon o studenskom organizovanju.

Već na samom početku bih želeo, a podstaknut govorom prof. dr Aleksandra Martinovića, predsednika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, a s obzirom da sledeće nedelje neću biti tu, da i formalno podržim amandmane koji će proći odbor i biti sutra sastavni deo zakona, dakle, da podržim predlog da se isključi diskriminacija ljudi koji nakon 65 godina, dakle, profesora, završavaju taj radni vek i ne mogu da bude birani u organe upravljanja tih univerziteta. Dakle, veoma, veoma važno.

Što se samog zakona tiče, podrška za ove tri celine koje sam ja primetio dok sam analizirao ovaj zakon, dakle, tri segmenta oko formiranja saveta, odnosno nacionalnog saveta, dakle, prebacivanje nadležnosti iz Vlade u Narodnu skupštinu, trenutak je u kojem se Narodnoj skupštini daje veći okvir i širina u izboru 17 članova nacionalnog saveta i to šest članova iz reda istaknutih redovnih profesora, dva člana iz reda profesora strukovnih studija, sedam članova iz redova vrhovnih stručnjaka i dva člana na predlog Privredne komore Srbije.

Drugi segment koji sam takođe ovde primetio i koji je veoma značajan, pretpostavljam za teološke fakultete, a odnosi se kao predlog da pored opštih uslova, te visokoškolske ustanove mogu da propišu dodatnu obavezu da uz saglasnost crkve i drugih verskih institucija se profesori biraju u zvanje profesora tih fakulteta, kao što bi i studenti mogli da pohađaju, u oblasti teologije, mogli da pohađaju te visokoškolske ustanove.

Treći segment koji je za studente važan, a to je ono što je od 2005. godine, da kažemo, već postala i neka praksa, ali sa jednom velikom razlikom da mi sada u junu, kao što je moj kolega Vladica i rekao, već u junu donosimo odluku o produženju roka za završetak studija. To je veoma važno da ti studenti kada im slede ovi poslednji rokovi tamo negde pred septembar, oktobar, da se posvete ispitnom roku, a ne nekim protestima o produžavanju tih rokova. Važno je zbog toga kako smo prolazili tokom prethodne i ove godine što se epidemiološke situacije tiče.

Srbija je pokazala da može da se izbori sa koronom, da smo odgovorno i odlučno reagovali i politikom vakcina zaustavili i sprečili da se neki scenario poput onih koji su se dešavali u mnogo jačim i razvijenijim zemljama Evrope dogodi u Srbiji, politika vakcina koja je spasla živote, spasla zdravlje naših građana, politika koja je omogućila dalji razvoj ekonomije, koja se i pokazala početkom ove godine da smo 2020. godinu završili sa rastom BDP-a na visokom prvom mestu, zlatna medalja što se tiče rasta bruto domaćeg proizvoda.

Mislim da i ovaj zakon, ali i zakon o kojem prvi put ovde sada raspravljamo, a to je zakon o studenskom organizovanju, su veoma važni, zato što na ovaj način na putu kroz pristupanje EU, mi usklađujemo našu legislativu sa EU.

Ovaj drugi zakon, zakon o studenskom organizovanju, kratko ću samo o tome, postojala izvesna potreba da se kroz zakonodavni okvir jasno definišu određene stavke studenskog organizovanja. Imali smo nešto u okviru Zakona o visokom obrazovanju. Ovo je prvi put od 2005. godine da ovakav zakon ili ovakva ideja uđe u skupštinsku proceduru i to je veoma dobro u kontekstu studenskog organizovanja. Dakle, veoma važni segmenti su studenska predstavnička tela i studenske organizacije koje su definisane zakonom.

Što se studenskih predstavničkih tela tiče, dakle, ovde se i u zakonu jasno definišu studenske konferencije i njihova ovlašćenja kroz 11 tačaka, kao i studenski parlament, koji inače i treba da zastupa i štiti prava studenata i interese svih studenata, rad je javan i u jednoj i u drugoj organizaciji, i inače je zadatak visokoškolske ustanove da im obezbedi prostor, finansijska sredstva i potrebne uslove za rad studentskog parlamenta. I taj studentski parlament je definisan, znači, ovlašćenja su definisana kroz 14 tačaka, kao i izbor, učešće studenata i članova, način finansiranja i potpuno novo formiranje nacionalnog saveza studentskih organizacija koji treba da pribave mišljenje SKONUS-a radi daljeg delovanja. Dakle, organizacija i rad nacionalnog saveta uređuje statutom i sve ostalo što se do kraja, dakle, nadzor, kaznene odredbe i finansiranje definisani su ovim zakonom.

Prolazio sam kroz predlog ovog novog zakona i moram da kažem, tražio sam gde biste mogli ili gde bih ja možda mogao, sad ćete osetiti verovatno ironiju u daljem izlaganju, gde bih mogao da provučem da neke druge organizacije, a pri tom ne mislim na studentske, isključivo mislim na političke, mogu da učestvuju, pod znacima navoda, u radu Rektorata Beogradskog univerziteta.

Kad ovo kažem, a ja se pozivam na 2019. godinu, kada su Đilasovi studenti iz organizacije „Jedan od pet miliona“ bukvalno uzurpirali Rektorat Beogradskog univerziteta i na taj način prisilili Rektorat da donese isključivo političku odluku koja je evo danas Upravnim sudom poništena rešenjem o doktoratu Siniše Malog. Dakle, politička odluka koja je već sad dve godine u procesu tom da je doktorat Siniše Malog plagijat, Upravni sud je oborio presudu.

Kao što je rekao predsednik poslaničkog kluba – pravda je spora, ali dostižna. Ja mislim da se Valentina Reković, inače zvezda vodilja „Jedan od pet miliona“ verovatno pojela što se ove odluke tiče, ali mislim da je zadovoljna trenutnim angažmanom, jer znate, kad vas iskoriste kao bačena krpa, više nemate nikakav legitimitet ni među studentima, ni među građanima, jednostavno, u tom trenutku, zato što ste ispunili očekivanja Dragana Đilasa, vi postajete deo njegove organizacije.

Dakle, poput iznošenog nakita utopila se u Đilasov SSP, i ne samo ona i ne samo ta omladina iz udruženja „Jedan od pet miliona“, već kao po modelu preslikavalo se i u nedavnoj akciji tih iz bivšeg režima, koji su uspeli da prisvoje, i opet pod znacima navoda, prisvoje, a izgleda da je to modus operandi, nezavisne kandidate mesnih zajednica u opštini Sečanj koji su pristupili Stranci slobode i pravde Dragana Đilasa.

Dakle, Dragan Đilas izlazi na izbore, kao što je izašao na prethodne izbore preko „Jedan od pet miliona“, tako je izlazio i na ove izbore i kada su mesne zajednice u pitanju, preko udruženja, preko tobože nezavisnih kandidata, kako bi oni u jednom trenutku kada i dobiju nekakvu podršku naroda, nakon toga pristupili Đilasovoj organizaciji. Dakle, kao vuk u jagnjećoj koži on izlazi na izbore.

Suština ovog mog izlaganja danas, a hteo sam posebno da se osvrnem na dešavanja na Paliluli, beogradskoj opštini, teritorijalno najvećoj, jer kada govorimo o plagijatu, plagijat je i sve ono što uzmete da prekopirate, a to su i ideje i planovi i programi kada ih vi nemate, vi uzimate planove i programe ljudi koji inače poslednjih godina vode zemlju napred, a pošto ste u deficitu što se plana i programa tiče, i samih ideja, onda dolazite u situaciju da ih kradete, pa da ih plagirate.

Kako je tekla priča? Prvo je zamenik gradonačelnika najavio da će se graditi gimnazija na levoj obali Dunava, i to u maju mesecu ove godine, da bi nekih 15 dana kasnije, prvo, ovi iz večernje škole Vuka Jeremića najavili da grade gimnaziju ili da pišu nekakvu peticiju za gradnju gimnazije na levoj obali Dunava, a onda pre nekoliko dana, da bi ih sustigli verovatno, i ova Đilasova ekipa - Stranke slobode i pravde iz Beograda pisala peticiju u Borči za izgradnju gimnazije na levoj obali Dunava.

Dakle, potpuni plagijat ideje, jer ideje nemaju i Nikola Tesla je rekao - nije mi žao što su krali moje ideje, žao mi je što nisu imali svoje. Tako i na taj način oni vode svoju politiku, a Marko Stojičić, inače glavni gradski urbanista, je izašao pre dva dana i najavio izgradnju fakulteta, izgradnju dve srednje škole na levoj obali Dunava, pa ja sad samo treba da vidim kako i na koji način će i ovo plagirati u periodu pred nama.

Veoma su važni zakoni koje donosimo i ovaj novi o studentskom organizovanju i Zakon o visokom obrazovanju, a ja bih hteo da naglasim posebno, i ne bih da uzimam više vremena zbog ostalih kolega, građani na levoj obali Dunava treba da znaju, na Paliluli generalno, gradu Beogradu, u Srbiji da znaju da ćemo izgraditi srednje škole koje smo najavili, kao što smo izgradili naučno-tehnološke parkove širom Srbije, da ćemo izgraditi fakultet na levoj obali Dunava, kao što smo izgradili na desetine i srednjih škola i osnovnih škola i fakulteta, kao što smo izgradili Dom zdravlja u Borči koji smo najavljivali u proteklih nekoliko godina, a njihova ideja krađe će uvek ostati na tom nivou, a mi ćemo poput rekonstruisane Pete beogradske gimnazije unaprediti obrazovni sistem na Paliluli, u Beogradu.

Ja sam izuzetno ponosan na ovo i unapred se radujem ovakvim projektima zato što ćemo konačno pokazati ljudima koji su pre vršili vlast, bili deo vlasti i ništa nisu uradili osim za svoje džepove. To građani vrlo dobro znaju i svi to znaju, znaju kakav je to karijerni kradljivac Dragan Đilas, znamo svi odavde, od Srbije do Mauricijusa, svima je to jasno. Mi smo državotvorna stranka, a mislim na SNS, Aleksandar Vučić je državnik, mi pratimo politiku predsednika Vučića i nadam se da ćemo u narednom periodu pokazati da ćemo daleko bolje, brže, nego što su oni ikada pre, a pre 2012. godine radili, unaprediti i naš obrazovni sistem, kao što smo unapredili naš zdravstveni sistem i Srbiju podići za lestvicu više što se ovog sektora tiče. Zahvaljujem.
Hvala predsedniče Narodne skupštine.

Poštovani građani, veoma važna tema u protekloj nedelji odnosila se na lažno saopštenje Đilasovog Portala „Direktno“ koji je objavio tekst u kome se govori o sukobu navijačkih frakcija Fudbalskog kluba „Partizan“ nakon pada navijača „Principa“ na čelu sa Veljkom Belivukom.

U Rubrici „Fudbal“ direktno objavljuje – rat grobara, saopštenjima koja je uloga Danila Vučića. Dakle, ime sina predsednika Republike Danila Vučića provlače kroz taj tekst i pored svega toga govore o nekakvoj ulozi države u formiranju navijačkih grupa na Južnoj tribini Fudbalskog kluba „Partizan“.

Sada u tom njihovom saopštenju oni navode, citiram delove – Šobić, Kimi, Rošavi, čak i Rade su na sastanku na kojem je prisustvovao i Danilo Vučić odlučili da uz pomoć aktuelne vlasti, a uz punu podršku Danila Vučića pokušaju da preuzmu Južnu tribinu. Ono nije jedini deo gde se spominje Danilo Vučić, već na samom kraju oni kažu – ponavljamo da će taj šljam uz pomoć murije i države, za šta će se njihov dobar drugar Danilo pobrinuti, pokušati da ponovo dođu u našu svetinju i da skrnave sve što smo gradili i izgradili verovatno opet uz neke ustaše ili možda su tamo prešli na šiptare, što nas ne bi iznenadilo.

Koliko je ovo važna i teška tema govori o tome da su u jednom delu teksta pisali, dakle, da preuzimanje tribine neće proći bez borbe. Dakle, oni najavljuju krvoproliće, oni najavljuju sukobe, borbu za svoju braću, pohapšenu braću, jer ovde dalje u tekstu oni navode, sve u svemu jasno vam je da govorimo o ljudima kojih nije bilo na mapi, dok naša braća nisu uhapšena, njihova braća su Veljko Belivuk sa drugarima, dakle, koji su samo u slobodno vreme, eto, tako, maltretirali, klali, ubijali, mleli svakoga ko im stane na put.

S tim u vezi, želim da postavim pitanje REM-u. Da li postoje adekvatne sankcije za objavljivanje lažnog teksta, gde se crta meta na čelu sina predsednika Republike Srbije, Danila Vučića, gde se direktno ugrožava njegov život, njegova bezbednost, jer, pazite sad, oni žele da predstave Danila Vučića, tobože, kao nekog novog lidera navijača na južnoj tribini, kako bi se perfidno pripremio teren za najstrašniji scenarijo.

U tom smislu, njihovi kredibilni izvori odavno su i bili, dakle, ne samo u ovoj situaciji, odavno su bili i onaj Miroslav Miki Aleksić, osuđeni lopov i lažov u slučaju Jovanjica, Marinika Morović Tepeć, koja inače zajedno sa svojim drugarima narko-dilerima proteruje nepodobne novinare iz Pančeva, pored toga je i ovaj čuveni češki alhemičar i izvoznik državnog novca u inostranstvo, Dragan Đilas, koji čim zine slaže, oni su otišli i korak dublje u žabokrečinu, pa su počeli da prenose saopštenja navijačkih grupa i meni nije bilo teško otišao sam, a možete i vi da odete na Instagram stranicu „saot.sajd1970“ odakle su navodno ovi Đilasovi mediji preuzeli saopštenje, gde nigde ali nigde imenom i prezimenom ne spominju Danila Vučića. Dakle, laž, montirana laž, Đilasovog direktno, spominjući na dva mesta Danila Vučića, ovde u njihovoj objavi nigde se ne spominje Danilo Vučić.

Kampanja koju vode nastavila se i dva dana posle toga, u „Danasoidu“, tu je ova Marinika Morović Tepić, koja inače potpisuje ove rezolucije o genocidu u Srebrenici, mada ona sad nije bitna, ovde je ovaj detalj važan – „Vučić optužuje Đilasa da je megafon Belivukove grupe“ i sve to rade tako da perfidno ponovo provlače u tekstu ime sina predsednika, Danila Vučića, sada već izvorno informaciju Đilasovog „Direktno“, jer nigde u saopštenju „Južne strane“, kako se zove navijačka grupa, nigde ne postoji, nigde ne piše ime Danila Vučića.

Dakle, to su ti kredibilni izvori na koje se pozivaju Đilasovi mediji, pa ja sa pravom pitam, drugo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova, da li je ovim objavama ugrožena bezbednost i život sina predsednika Republike, jer se permanentno i predano i perfidno radi na kriminalizaciji porodice Vučić i to vrlo često, setite se samo kada je Aleksandar Vučić objavio rat mafiji, pa je „Direktno“ tog istog dana napisao „Vučić po ko zna koji put objavljuje rat mafiji, kraj vica“. To je bio za njih vic, kao što je verovatno vic crtanje mete na čelu sina predsednika, kao što je verovatno i ovo još jedan vic, vic onog nesrećnog Koraksa, koji verovatno iz petnih žila brani svoju braću, pohapšenu braću u zatvoru.

I ono što je meni bilo veoma značajno da vam predstavim nešto što je već javnost upoznata, dakle, svi znate ko je na ovoj slici. Na ovoj slici je sin predsednika Republike, Danilo Vučić. To je ono što ne bismo trebali da znamo, a sad ćete da vidite kako izgledaju deca Dragana Đilasa, da bismo napravili da to bude jednako. Evo ovako izgledaju deca Dragana Đilasa, nema. Jer, javnost ne treba da zna, to je i poenta, deca političara nisu deo političke borbe i to nikada ne smeju da budu i zato institucije treba da reaguju, zato mi moramo da im pomognemo kroz zakonske okvire, dakle, da nikada ne budu deo političke borbe i da se ne pojavljuju sutra tamo ponovo neki „Danasoidi“ Đilasovi „Direktno“, neki Brkići koji će suditi i maloj deci, Vukanu od tri godine, kaže samo zato što se preziva Vučić. Deca ne smeju biti deo političke borbe i toj praksi treba da stanemo na put. Hvala.
Dame i gospodo, danas je dobra prilika, kada već unazad nekoliko mojih kolega govore o pravosuđu, da kažem i ja nešto, a vezano je za izlaganje i pitanje koje sam postavio još 23. februara ove godine. Pitanje se odnosilo na aktivnosti bivšeg predsednika opštine Trstenik, Mikija Aleksića.

Dakle, tražio sam od DRI odgovor na pitanje da li je za niz stvari u kojima je Miki Aleksić direktno učestvovao kao predsednik opštine, dakle stavljao svoj potpis za stvari koje su bile protivne Zakonu o budžetskom sistemu i drugim zakonima, da li je podneta ikakva prekršajna prijava? Meni je stigao iz Prekršajnog suda u Trsteniku, pod rednim brojem 223/16, predmet u kojem se okrivljeni Miroslav Aleksić, zvani Miki, u vreme izvršenja prekršaja predsednika opštine Trstenik, okrivljuje za devet stavki, za devet stvari koje je ovaj majstor uspeo da počini samo u dve, tri godine koliko je bio predsednik opštine, za devet stvari u kojima je oštetio budžet građana Trstenika i za to bude kažnjen sa svega 90 hiljada dinara.

Ja sam ovde rešio da uzmem ovu presudu i da je pročitam vama i građanima Srbije, da znate o čemu se radi, kakvi su to iznosi, koliki su to iznosi i kako je moguće da dobijete konačnu presudu da u budžet Republike Srbije platite svega 90 hiljada dinara.

Dakle, odgovoran Miki Aleksić je po prvoj stavci, za koju sam pitao DRI, odobrio obračun i isplatu plate i dodataka naknade za socijalne doprinose na teret poslodavca za izabrana lica u opštini Trstenik, za predsednika opštine, predsednika Skupštine i članove veća. U tom smislu, u ukupnom iznosu je oštetio budžet za dva miliona i 44 hiljade dinara, čime je učinio prekršaj iz člana 103. stav 1. tačka 4. Zakona o budžetskom sistemu. Za ovu stavku je kažnjen sa svega 10 hiljada dinara.

Ja ću vam sada pročitati iz Zakona o budžetskom sistemu taj član 103. koji kaže - Novčanom kaznom od 10 hiljada do dva miliona dinara kazniće se odgovorno lice, što je Miki Aleksić, odgovorno lice, korisnika budžetskih sredstava, odnosno odgovorno lice korisnika sredstava organizacije, u stavu 4. nepoštovanje tog i tog člana. Dakle, raspon po kojem je mogao da bude kažnjen Miki Aleksić bio je od 10 hiljada do dva miliona dinara, a uspeo da ošteti budžet za preko dva miliona.

Sudija Snežana Sarić, ne znam da li je ona postavljena u periodu one genijalne reforme pravosuđa, kažnjava ga, razumem da ako imate prvi put neki prekršaj koji načinite ne možete odmah na drastičnu kaznu da idete i da kažete odmah dva miliona, ali pošto je odgovorno lice, gde kasnije u obrazloženju stoji da je okrivljeni kao odgovorno lice odobrio plaćanje obaveza koje su nastale u suprotnosti sa navedenim odredbama zakona čime je počinio prekršaj koji mu se stavlja na teret. Dakle, definitivno se zaključuje da je kao odgovorno lice mogao da bude kažnjen u rasponu između deset hiljada dinara i dva miliona. Za samo jednu stavku gde je on uspeo da ošteti budžet Trstenika za preko dva miliona dinara kažnjen je sa svega 10 hiljada dinara. To vam je danas ranga kao kada ne vežete pojas, pa morate da platite 10 hiljada dinara.

Evo, ovaj čovek je uspeo nešto što u Srbiji do sada nije viđeno. To je samo jedna od devet stavki gde je on uspeo kroz sijaset prilika, dakle, da iz novca budžeta opštine Trstenik izvuče novac, bez javnih nabavki, bez tendera, u višemilionskim iznosima i uvek, dakle u svih devet stavki se spominje da po članu 103. stav 1. tačka 4) Zakona o budžetskom sistemu Miki Aleksić bude osuđen sa svega 10 hiljada dinara. Puta devet, to je 90 hiljada. To je sve što je ovaj čovek vratio u budžet građana Srbije, a koliko je uzeo govori se u broju dva, za koji se sumnjiči za preko milion i po dinara, a u broju tri, odnosno tačka 3) prekršaja kaže - odobrio je prenos sredstava Sportskom savezu opštine Trstenik za sedam miliona dinara. Da govorimo i o prskanju komaraca i o osiguranju useva i plodova. Dakle, sveukupno za više desetina miliona dinara kazna je 90 hiljada dinara.

Dakle, imate sa jedne strane čoveka koji je osuđen, lažov, prevarant, lopov na kraju krajeva, čovek koji je slagao. Dobili smo konačnu presudu da je Andrej Vučić bio u kontaktu sa ljudima koji su u slučaju "Jovanjica", o čemu se govorilo u javnosti, koji se povezivao mesecima u poslednjih godinu dana, konačno je stavljena tačka na taj slučaj, epilog - Miki Aleksić je lažov. I on bude kredibilan izvor, posle svega ovoga, da govori i da se njegova reč u javnosti čuje. U svemu tome mu pomognu oni Đilasovi mediji, pa u poslednjoj od tih saopštenja uzmu i citiraju sa fejsbuk grupa saopštenja nekih frakcija navijačkih grupa, apsolutno me ne zanima šta je u pitanju, rat saopštenja nekih sumnjivih navijačkih grupa. Kada to kažem mislim i na one grupe koje su bile pod direktnom kontrolom Veljka Belivuka, koji u jednom trenutku kažu da je Danilo Vučić sedeo sa pripadnicima određenih frakcija tih navijačkih grupa južne tribine, kako se već zovu ne znam, ali je suština sledeća. Dakle, spekuliše se da je sin predsednika Republike sedeo sa nekim navijačima i da on planira da preuzme neku južnu tribinu, ne vodeći računa o tome da samim tim crtaju metu na čelo predsednikovog sina. Svi smo upoznati u poslednje vreme šta je ta navijačka grupa, jedna frakcija te navijačke grupe radila ljudima koji su im se direktno suprotstavili.

Umesto da govorimo o nekim bitnijim stvarima, o stvarima koje prenosi čak i američki "Njuz", tačnije američki "Njuzvik", ja ovde govorim o tome da Đilasovi mediji prenose informacije određenih navijačkih klubova. Evo, ovde u "Njuzviku" se kaže: "Zahvaljujući veštoj politici, velikom angažovanju i ličnim kontaktima, Vučić je uspeo da obezbedi dovoljno vakcina." Dakle, sa jedne strane imate ovu vest, a sa druge strane imate današnji "Danas", identična slika, ali kako bi se obmanula javnost, pričam o ljudima koji neće pročitati ovu vest na engleskom jeziku, "godinu dana laži ne briše po 3000 dinara". Sa druge strane, čovek koji je uspeo ono što mnogo moćnije, mnogo snažnije zemlje Evrope nisu uspele, a to je da nabavi veću količinu vakcina, da u potpunosti radi na tome, da stremi ka tome da naš narod što pre izađe iz ove krize i da se vratimo ekonomiji, da se vratimo daljem napretku, da gradimo Srbiju, da pokažemo da možemo da budemo najbolji u svim segmentima, u onim segmentima u kojima nismo bili do 2012. godine, a to su apsolutno svi sektori, koje god da uzmete u svemu smo daleko bolji nego što smo ikada pre bili.

Sada se takmičimo sa zemljama EU, sada je daleko bolja i drugačija situacija, a određeni mediji, ti Đilasovi, slobodno mogu da kažem "Direktno" i ostali, uzimaće informacije kredibilnih im izvora i Mikija Aleksića, osuđenog lažova, osuđenog lopova, i Marinike Tepić, to je ona gospođa što se družila sa narko dilerima u Pančevu, što je iseljavala nepodobne novinare, i češkog alhemičara Dragana Đilasa koji je uspeo nemoguće i svih ostalih koji se nalaze na tom spisku, kao da se trude da pomere lestvicu izvora informacija sve dublje i dublje. Kao što je kolega moj govorio o Danteovom krugu pakla, idemo sve dublje i dublje.

Izvori informacija nam postaju potpuno nebitni, bitno je samo da se negde spomene Danilo Vučić, Aleksandar Vučić, Andrej Vučić i to postaje tema dana. To postaje tema dana, to je ono što je nama najbitnije, bajke postaju stvarnost, Robin Hud je s jedne strane otimao od bogatih i davao siromašnima. Jedina veza Mike Aleksića u toj bajci jeste što on završava svoj politički mandat tako što uzima od građana Srbije i za to bude osuđen za svega 90.000 dinara. Sramota.

Sramota što se same presude tiče. Tu ne bih dalje komentarisao. Jedino što bih za njega dodatno prokomentarisao, a vezano je isto za to moje poslaničko pitanje koje sam postavio februara meseca, odnosi se na Fond za unapređenje resursa koji je osnovao sa svojim tastom, a onda njega prebacio u Nacionalnu službu za zapošljavanje, pa ispumpao preko 55 miliona dinara. Samo za to ne znam da li je imalo sudski epilog, a po onome što sam dobio – nikada.

Nadam se da ćemo neke stavke u ovakvom pristupu, u ovakvoj degradaciji pravosuđa promeniti u narednom periodu, time što ćemo se u potpunosti posvetiti reformi pravosuđa na pravi način, na suštinski način, na način koji poštuje zakon, vladinu prava, na način koji to diktira Ustav. Zato ćemo i menjati Ustav, već početkom sledećeg meseca govoriti o tome u ovom plenumu, baš deo koji se odnosi na sektor pravosuđa. Da govorimo sve više, ako treba, o ljudima koji su ispumpali milione, ne dinara, milione evra iz naše zemlje, posejali svuda po svetu. Sad kada spomenete to, da li u skupštinskom plenumu, da li negde na televiziji, obruše se svi na vas, i sa Tvitera, i sa Đilasovih medija. Upiru prstom i kažu – vi ste krivi. Znate, danas je sramota lopovu reći da je lopov, vas treba da bude sramota, ne nega, lažovu da je lažov.

Potonji slučaj sa dr Vladimirom Orlićem gde mu se preti, preti ubistvom za ono što govori, za iznošenje istine i činjenica dobijate pretnje, i pre toga i dr Aleksandru Martinoviću, i Sandri Božić, da ne govorim o tome da se svakodnevno provlači porodica predsednika Aleksandra Vučića. Iza svega toga stoji jedna ideologija. Stoji sveta krava, zlatno tele, ideologija koja je vezana za novac Dragana Đilasa, koji je ispumpao iz Srbije, danas finansira tobože ove političare iz bivšeg režima. Kad god osetite priliku da o tome govorite, vi ćete dobiti udarac pretnjama, vi ćete dobiti mogućnost da budete na naslovnoj strani jednog od njegovih medija i u potpunosti postajete svesni da je moralni kurs okrenut za 180 stepeni.

U ovakvim situacijama gde je vrednost u potpunosti izgubila svaki smisao, u kojem se laži, u kojem se pretnje danas lako iskazuju i preko kojih se lako prelazi dovela je do toga da vi danas možete da govorite o ljudima šta hoćete, kad god hoćete, da Danila Vučića provlačite kroz blato navijačkih grupa, da vam oni budu kredibilni izvori, da Aleksandra i Andreja Vučića povezujete sa nekakvim slučajevima u Jovanjici, samo da ne bismo govorili o milionima, a govorim o 67, 68 miliona dolara koje je Dragan Đilas izvukao iz Srbije, posejao po Mauricijusu, Švajcarskoj, Hong Kongu i ostalim destinacijama.

Nadam se da ćemo ovakav pristup da menjamo u budućnosti i da ćemo se dozvati pameti i da kažemo kad je neko lažov da je lažov i da se ne stidimo mi toga, da kažemo kada je neko lopov da je lopov. Kada god budem dobio tu priliku, a ja ću znati i ono što mislim i o Miki Aleksiću, ja ću znati i na osnovu ove presude da je čovek pokrao novac građana Trstenika.

Voleo bih da na taj način građani Srbije pristupe svakoj informaciji koju ova grupacija bivšeg režima podeli. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo, amandman koji sam podneo na naslov Predloga zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova, koji je podnosilac ovog zakona inače Republički zavod za statistiku predložio je Narodnoj skupštini, odnosi se na pomeranje popisa za 2022. godinu.

U tom kontekstu kompletna aktivnost, koja je inače ovim izmenama predviđena za pomeranje za oktobar 2021. godine, odnosi se na potpuno vremensko pomeranje za narednih 18 meseci kako bi se aktivnosti koje prethode ovom popisu, a tu govorimo o mesecima pripreme, mesecima organizacije, sprovela u delo tako da ne remete i da ne ugrožavaju zdravlje stanovništva, zdravlje popisivača i na koncu domaćinstava, odnosno porodica gde bi ti popisivači pristupili.

Tu imamo niz aktivnosti od pripreme, selekcije, preko obuke do sprovođenja ovih aktivnosti, odnosno popisa, pod tim podrazumevam mesece koji su pred nama kada bismo ovaj zakon usvojili, odnosno ove izmene usvojili onako kako je predlagač predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ideja je da ceo popis bude pomeren za narednih 18 meseci i da jednostavno daleko bolje i organizovanije pristupimo ovoj aktivnosti, jer postoji ozbiljan rizik od zaražavanja poput one legende o Scili i Haribdi, dva jaka problema koja mogu da se dese u narednom periodu, a tiču se pre svega selektovanja, organizovanja, obuke popisivača sa jedne strane, kao jedan ozbiljan problem koji može da ugrozi kompletnu aktivnost i da je prolongira što bi bilo veoma loše u smislu planiranja celokupne ove aktivnosti, a sa druge strane mogućnosti da domaćinstvo, odnosno porodice, i to sasvim opravdano, iz straha odbiju da prime popisivače. U tom kontekstu ne bismo dobili ni pravu sliku, ne bismo imali ni uspešno sprovedenu ovu aktivnost.

Ono što je važno da građani znaju, da smo mi predložili, ideja je da do bude oktobar 2022. godine, a pre svega da to bude sledeća godina po ugledu i na mnoge zemlje koje su odložile svoje popise poput Nemačke, Irske, Škotske, Rumunije, sa jednom malom razlikom. Oni su ovaj popis predložili za sledeću godinu i to prvu polovinu, dakle govorim o proleću, letu 2022. godine, a naša ideja je da to bude oktobar 2022. godine iz prostog razloga što su za proleće 2022. godine najavljeni, idu redovni predsednički i beogradski izbori.

U tom smislu hteo bih opet da naglasim da je sve ovo što radimo u skladu sa Rezolucijom UN koja kaže i obavezuje članice UN da popis sprovedu bar jednom u periodu između 2015. i 2024. godine. Poruka koju nedvosmisleno šaljemo ovim kaže da mi brinemo o zdravlju naših građana, mi brinemo o zdravlju i ljudi koji će biti u celom ovom procesu, a govorim o 15 hiljada popisivača koji će raditi 30 dana u tom periodu oktobar, od 1. do 30. Govorim o tome da smo daleko bolje organizovani u odnosu na one koji su sprovodili popis 2011. godine. Govorim o tome da i ovim pokazujemo ono što smo i zacrtali u šest osnovnih ciljeva koje je Vlada Republike Srbije proklamovala, o kojoj je govorio i predsednik Aleksandar Vučić.

Dakle o tome da se mi na sve moguće načine borimo protiv COVID-19, na sve moguće načine radimo na tome da očuvamo zdravlje naših građana, ali i ostalih ciljeva koji podrazumevaju i zaštitu nacionalnih interesa na teritoriji Kosove i Metohije, borba protiv kriminala i korupcije, borba protiv mafije, borba da samostalno donosimo svoje odluke, vladavina prava. Kao stub svega toga da jačamo i našu ekonomiju, da budemo faktor mira i stabilnosti u regionu, da pomažemo svakome kome je pomoć neophodna, a govorim o zemljama koje su upućene na nas, koje zavise od tamo nekog sporazuma da li će i koliko će desetina hiljada vakcina dobiti i koliko će dugo čekati na to. A mi smo pokazali zato što imamo snažnog lidera, zato što imamo čoveka koji ima odlične odnose. Imamo predsednika Republike Srbije koji je uspostavio daleko bolju saradnju sa zemljama poput Kine, poput Rusije, poput Amerike. Imamo na čelu države predsednika Aleksandra Vučića koji je obezbedio preko dva miliona vakcina i te vakcine pristižu i u daljim talasima i koji je obezbedio i tom regionu, a govorim i o Bosni i Hercegovini, govorim i o Severnoj Makedoniji i o ostalim zemljama u regionu, obezbedio vakcine za njihove zdravstvene radnike, obezbedio vakcine za sve nas. Nedavno se i vakcinisao, juče, je li tako, što je veoma važno. Šalje jasnu poruku da protiv ove bolesti, ove pošasti, ove pandemije možemo da se borimo samo vakcinama i to četiri proizvođača, što nigde u Evropi nema, samo u Srbiji, da možete da primite i rusku i kinesku i AstraZeneku i koju god hoćete vakcinu u Srbiji i da zbog toga budemo lider u regionu, da nas zbog toga hvale ovi iz regiona, da zbog toga, zamislite, čak i hrvatska štampa piše o tome da je Vučić lider i regiona i Evrope, što se vakcine tiče, tj. vakcinisanja.

Tako da, još jednom bih samo da naglasim, mi pomeramo rokove, pomeramo zato što brinemo o zdravlju naših građana, pomeramo da bismo uspešno sproveli popis stanovništva, jer mi želimo ovim ozbiljno da se bavimo, ozbiljno za razliku od onih koji su do 2012. godine vodili ovu državu, vodili je u propast i u ambis, pa smo zbog toga morali da sprovodimo i teške ekonomske reforme, da ojačavamo našu zemlju, kako bi danas bila lider ne samo u tom zdravstvenom sektoru, ne samo u vakcinisanju i nabavci vakcina, već i u ekonomskom smislu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Odmah napominjem da ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika.

Hteo bih da kažem, što se tiče amandmana koji sam podneo na član 3. Predloga zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova za 2021. godinu, a koji se odnosi na član 28. osnovnog Zakona, tačku 2), predstavlja u stvari domino efekat onoga o čemu pričamo danas, o odlaganju popisa za 2022. godinu i objavljivanju konačnih rezultata za 30. jun 2024. godine.

To je suština amandmana koji sam podneo, a koji se odnosi na ovaj zakon, a ono što bi hteo da kažem, uvaženi gospodine Nedimoviću, poštovani građani Republike Srbije, odnosi se suštinski na podršku svih ovih amandmana i onih koje je podneo Odbor za finansije i onih koje sam podneo ja, koji govore o odlaganju popisa stanovništva za 2022. godinu zbog epidemiološke situacije, ali pre svega da bi se očuvalo zdravlje naših građana.

Tako smo oduvek mi iz SNS i delovali, tako što smo brinuli o građanima Srbije. Iskoristio bih ovaj deo da podsetim kakav je popis bio 2011. godine kada je Srbiju predvodilo žuto preduzeće i to na čelu sa Draganom Đilasom i ovim novim što hoće da se kandiduje ponovo za predsednika Republike, Borisom Tadićem.

U to vreme 2011. godine imali smo identičnu situaciju što se Predloga zakona o popisu stanovništva tiče, ja ga držim ovde u ruci, odnosi se na 4. februar 2011. godine, a mesec, dva kasnije je i usvojen - popis se odlaže za šest meseci. Ali, tada nije bila pošast kao ova što je danas koja hara svetom, koja hara i Srbijom, tada je bila neka druga pošast. Tada je bila pošast koja je bila oličena u ovom žutom preduzeću.

Oni su pomerili popis sa aprila 2011. godine na oktobar 2011. godine, a u međuvremenu pre aprila, sproveli rekonstrukciju Vlade i smanjili broj, odnosno članova Vlade, smanjili za tri resora kako bi nakamčali nekako osam miliona evra koliko je nedostajalo da država Srbija iz budžeta izdvoji kako bi se popis sproveo u potpunosti.

Dakle, osam miliona evra nismo imali u budžetu da odradimo jedan popis. Tako je bilo vreme, takva je bila situacija, a ja ću vas možda i podsetiti, a građani Srbije to vrlo dobro znaju, to je bilo vreme kada je Srbija tonula, to je bilo vreme kada je pola miliona ljudi ostalo na ulicama. To je bilo vreme pljačkaških privatizacija, to je bilo vreme kada je Dragan Đilas građanima Srbije ponudio koske i kačamak, kako kaže Rakela Ferari. Koske i kačamak za 15, 16 hiljada dinara minimalne plate, negde oko 300 evra prosečne plate u Srbiji, a čovek sa druge strane sebi obezbedi destinacije poput Mauricijusa, poput Hong Konga, poput egzotičnih pozicija u svetu, drugih zemalja Švajcarske, Amerike itd.

To je bilo vreme kada je Sanda Rašković Ivić sebi obezbedila bunde iz Rima. To je bilo vreme kada je Marinika Tepić, mada je to i sada aktuelno, gledala u jednom smeru kako da preleti iz jedne u drugu, treću stranku kako bi sebi obezbedila dobru poziciju. To je bilo vreme propadanja Srbije. To je bilo vreme kada su mladi ljudi odlučivali da beže iz ove zemlje.

Godine 2011. bio sam student i razmišljao sam o tome kako ću te neke i poslove, ali i dalje studije tražiti u belom svetu i tu su me motivisali roditelji i društvo u celini. Snalazio se ko kako je umeo. To je bio težak period za čitavu Srbiju i to se nastavilo i te 2011, 2012. i 2013. godine, dok god je Dragan Đilas drmao gradom Beogradom kao gradonačelnik, kada je uspeo da grad Beograd utera u dug od 1,2 milijarde evra, a zato na konto svog preduzeća obezbedi polovinu tog duga, dakle 619 miliona evra koje je sam priznao.

To je bilo vreme kada je izdvajao novac za crne dane, gospodine Koroviću, za crne dane milione evra u egzotičnim destinacijama i to je igra brojki, na 53 računa, u 17 zemalja 68 miliona evra. U pitanju su veliki iznosi, 68 miliona evra je uzeo za sebe, a osam miliona evra nismo imali da sprovedemo popis. Osam decenija smo mogli da sprovodimo popis da najveći lopov na Balkanu nije oštetio budžet, građane Srbije za toliki iznos.

Suština je jasna, Đilas nikog ne voli, a kažu ljubav je uzajamna, pa i njega niko ne voli. A on je za ljubav svoga brata čak morao da obezbedi nekretnine. Pa znate kako kažu – voli te bata do zadnjeg kvadrata, a kod njega je bilo to negde u više od 30 nekretnina u Beogradu. Sve to je uspeo da obezbedi onom nesrećnom Gojku, zajedno sa njim on potom otvara račune po belom svetu, a situacija u Srbiji je bila katastrofalna, katastrofalna u Beogradu, katastrofalna u svim delovima naše zemlje.

I sada kada konačno zemlja staje na noge, oni šta rade? Kritikuju. Kritikuju i sve bi to bilo dobro da je to neka konstruktivna kritika, a ne ovakva kao što sam čitao juče u Đilasovom mediju kada, to je bilo 4. ili 5. aprila, dakle pre dva-tri dana, kada ovi njegovi nesrećnici iz beogradskog odbora Stranke slobode i pravde kažu, a pre toga naravno govore o tome da Dom zdravlja u Borči još nije otvoren, ja dolazim sa Palilule tako da sam ovu vest u potpunosti ispratio, on kritikuje i gradonačelnika i zamenika gradonačelnika i ministra zdravlja. On, mislim na beogradski odbor Stranke slobode i pravde i kaže – ovaj objekat je od kapitalnog značaja za Beograd.

Dakle, oni priznaju da je dom zdravlja koji je izgrađen, u potpunosti izgrađen iz sredstava koje je država obezbedila, dakle, govorim o ukupnom iznosu od sedam miliona evra. Sedam miliona evra smo uspeli da izdvojimo iz sopstvenih sredstava, izgradimo najmoderniji dom zdravlja u Beogradu, koji predstavlja bukvalno mini bolnicu i da će biti uložena značajna sredstva kako bi se taj dom zdravlja i opremio, oni kažu u nastavku, dakle, pored toga što priznaju da je ovaj objekat od kapitalnog značaja za Beograd, a kada su vodili Beograd nisu se setili da jedan dinar ulože u ovaj objekat, nastavljaju jer on ne samo da je predviđen da obezbedi primarnu zdravstvenu zaštitu za 100.000 stanovnika, naravno da jeste, već je od posebne važnosti zbog ove epidemiološke situacije.

Dakle, mi uspevamo da izgradimo jedan dom zdravlja koji se prostire na sedam hiljada kvadrata, u periodu kada je čitav svet na kolenima, mi izdvajamo značajna sredstva i povećavamo plate, povećavamo penzije, gradimo kovid-bolnice, podižemo kliničke centre u Srbiji, brinemo o javnom zdravlju, a ono što su oni radili bilo je isključivo i jedino briga o sopstvenom džepu i kako i na koji način da se obogate. I onda ovde ide jedna ključna rečenica, kaže – skandalozno je. Za njih je skandalozno da objekat u čiju izgradnju je uloženo sedam miliona evra još nije priveden nameni, dok više od 14.000 zdravstvenih radnika trenutno nema posao u Srbiji. Oni brinu, ovo su lažni altruisti. Oni brinu o zdravstvenim radnicima, oni brinu o tome da objekat koji smo mi izgradili za manje od godinu dana, objekat u koji su uložena značajna sredstva, objekat koji ćemo mi opremiti ovde kritikuju da nešto nije urađeno kako treba, a jedan klinički centar, jednu opštu bolnicu, jedan dom zdravlja nisu bili u stanju da izgrade od 2000. do 2012. godine. Kakvo je to licemerje na delu ostaviću i građanima sami da procene.

Zašto ovo rade i zašto je aktuelna Palilula? Zato što je nedavno uhapšen bivši predsednik opštine Palilula. Uhapšen je Danilo Bašić, produžena ruka Dragana Đilasa u građevinskoj mafiji Beograda koja je harala u periodu dok je Dragan Đilas drmao Beogradom. E tako i na taj način se obogatio ovaj čovek koji je navodno brinuo i o zdravstvenim radnicima, koji je brinuo i o porodiljama, koji je brinuo o svim sektorima u okviru našeg glavnog grada, generalno i šire, jer on je morao da vodi politiku kako i na koji način da iskamči određene procente u izgradnji Mosta na Adi, u rekonstrukciji Bulevara kralja Aleksandra itd. Na ovu nesrećnu temu ima dosta da se govori.

Suština je da je danas sve drugačije, drugačije i daleko bolje. Nakon teških ekonomskih reformi koje je sproveo predsednik Vlade 2014. godine Aleksandar Vučić, koji se uhvatio u koštac sa ekonomskim problemima i omčom oko vrata zbog dugova u koje smo tonuli, uspeo da podigne zemlju na noge, uspeo u potpunosti da obezbedi i ekonomsku stabilnost, da pomogne Srbiji da stane na noge, da postane lider u regionu, da postane zemlja koja je prva u Evropi što se stope ekonomskog rasta tiče i da budemo primer i u Evropi i u svetu i da ljudi prstom u Srbiju i da govore o tome kako iz ove krize izlazimo daleko bolje, a govorimo o zemljama u regionu, govorim o medijima koji prate ova dešavanja, svetskim medijima.

Svega ovoga ne bi bilo da predsednik Vučić nema odlične odnose sa Si Đinpingom, sa Vladimirom Putinom, sa Emanuelom Makronom, sa Briselom, Moskvom, Pekingom. Svega ovoga ne bi bilo da ne ulažemo značajno i u našu vojnu industriju, da ne ulažemo značajno i u podršku mladima da ostanu u našoj zemlji. Čuli ste verovatno često onu krilaticu koja ne stoji, a to je da mladi napuštaju ovu zemlju i govorio sam vam na početku mog izlaganja da sam i ja bio jedan od te grupe mladih koja je planirala 2011. i 2012. godine da napusti Srbiju.

Zemlja je danas daleko bolja, daleko naprednija i Bečki institut to konstatuje. Konstatuje da je od 2015. do 2019. godine više mladih došlo u Srbiju, odnosno vratilo se, nego što je otišlo. Devedeset hiljada mladih ljudi se u ovom vremenskom periodu vratilo, a preko 400.000 ljudi u potpunosti, dakle, govorim o svim starosnim strukturama, 400.000 u prethodnoj godini. Veliki broj njih je i ostao, zato što nudimo odlične uslove, zato što imamo značajne podsticaje za mlade poljoprivrednike, gospodine Nedimoviću, zato što imamo značajne subvencije za mlade privrednike, preduzetnike, zato što ulažemo u budućnost, zato što imamo odličan plan koji nosi naziv „Srbija 20-25“ i u kojem su predviđena značajna sredstva koja ćemo uložiti u narednim godinama u pronatalitetnu politiku, da nas bude što više, da kada budemo nekada radili popis, za deset godina odavde, pokažemo tu razliku i kako se vodi odgovorna politika prema građanima Srbije, prema našem narodu.

Suština je i ogleda se u tome, to svako od nas može da vidi, da Srbija nedvosmisleno ide napred, da je plata prosečna u Srbiji daleko veća nego što je bila 2012. godine, da je broj zaposlenih daleko veći i da ćemo nakon ovih 550 gotovo evra prosečne plate za tri, četiri, pet godina odavde doći i do onoga što smo zacrtali u tom planu, a to je da prosečna plata, kako je moj kolega Krsto Janjušević i rekao, u Srbiji bude 900 evra, da naši penzioneri budu zadovoljni zbog toga što su uložili u ovu zemlju, što su je gradili, što su je podizali, da gotovo udvostručimo penzije i da pokažemo da je Srbija ekonomski gigant i da može da bude motor razvoja regiona, da nastave i ove zemlje u regionu, ali i ove koje su ekonomski daleko jače od nas, da se ugledaju na aktivnosti koje sprovodimo, što se tiče i tog ekonomskog rasta, i da pokažemo da i u Srbiju vredi ulagati, da u Srbiji vredi živeti, da u Srbiji vredi boriti se za vrednosti za koje i u koje verujete i da Srbija danas ima budućnost, za razliku od Srbije u periodu od 2000. do 2012. godine.

Meni je veoma drago što sam deo ovog tima. Meni je veoma drago što sam deo poslaničkog kluba Aleksandar Vučić – Za našu decu i što o ovome mogu da govorim stalno i nastaviću o tome da govorim, nastaviću za to da se borim. Pozivam moje uvažene kolege da u danu za glasanje podrže predložene amandmane, pa da ovaj popis odradimo kako treba u mnogo boljim uslovima, u mnogo boljoj organizaciji 2022. godine. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Nedimoviću, poštovani gospodine Koroviću, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, mi danas diskutujemo o predlogu izmena Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova za 2021. godinu i u tom kontekstu želeo bih da kažem da je popis jedan od najznačajnih statističkih pokazatelja jednog stanovništva koji se obavlja na svakih 10 godina. Država svakih 10 godina utvrđuje promene koje se dešavaju u strukturi jednog stanovništva i želeo bih, pošto ovde imam ceo jedan proces kako i na koji način će se odvijati popis za 2021. godinu, koji sam analizirao i na osnovu toga podneo amandman, a ja vas molim, gospodine ministre, da razmotrite taj amandman, budući da ove izmene zakona govore o odlaganju popisa za oktobar 2021. godine. Imamo tu niz aktivnosti koje podrazumevaju formiranje popisnih komisija, distribuciju popisnog materijala, petodnevnih obuka instruktaža.

Očekujemo da će se na ovaj popis javiti negde i više od 100 hiljada lica i kandidata. Od toga će se vršiti selekcija na 15 do 17 hiljada i ti ljudi će ići na teren. Pre toga će se naravno obavljati i poznavanje rada na računaru, intervjui sa tim ljudima. Podrazumeva se takođe da ćemo imati i uložiti dosta vremena u obuke ovih popisivača, instruktora i govorim o periodu maj, jun, jul, avgust, o periodu narednih nekoliko meseci. Ideja je da tih 15 hiljada popisivača u oktobru od 1. do 31. popišu kompletno stanovništvo, a da e onda za 5% uzoraka radi kvalitet ispitivanja. Tu dolazimo do jedne situacije, a to je da i pored primene mera zaštita koje će ovi popisivači poštovati i koji su predviđeni u ovom procesu, postoji velika bojazan da dođe do zaražavanja, da dođe do zaražavanja u periodu obuka, da dođe do zaražavanja u periodu selekcije, da se neko zarazi kada pristupi popisu domaćinstvima i da ceo proces odložimo u nedogled.

Zato sam amandmanom predvideo da kompletnu ovu aktivnost, dakle popis stanovništva odložimo za 2022. godinu i to za period oktobra, takođe od 1. do 15, odnosno od 1. do 31, iz prostog razloga da bismo uspeli da sačuvamo zdravlje ljudi, da i ovaj ceo postupak u potpunosti i kompletno privedemo kraju, ali i iz jedne važne stavke – zato što u prolećnom periodu očekujemo najavljene predsedničke izbore, gradske izbore, odnosno beogradske i najavljene vanredne parlamentarne izbore. U tom smislu ćemo se svrstati, ukoliko budemo odložili za 2022. godinu, u redove zemalja poput Nemačke, Irske, Škotske, Rumunije, koje su svoj popis odložile za period proleće – leto 2022. godine. Ponavljam, dakle zbog najavljenih izbora ideja je da se popis odloži za oktobar 2022. godine.

Iskoristio bih ovu priliku da se na kratko osvrnem i na istorijski aspekt popisa stanovništva u Srbiji koji za Srbiju svakako predstavlja istoriografijski dokument koji po pravilu, i to vrlo gorkom pravilu, svedoči o nečemu što smo mi kroz istoriju prolazili, a to je da nakon svake bitke koju smo vodili, bitke za samostalnost, bitke za nezavisnost, bitke koju smo vodili za osnivanje moderne srpske države, nakon svake od tih bitaka i pobeda koje smo ostvarivali nas je bilo sve manje, pa nekada i za milion ljudi manje.

Tu govorim, dakle, i o 12. veku, govorim i o Kosovskom boju, govorim o gotovo pet vekova pod turskom okupacijom, govorim i o Prvom i Drugom srpskom ustanku, o dva Balkanska rata, dva Svetska rata, o ratovima devedesetih godina, NATO agresiji, martovskom pogromu. Gorka je činjenica, dakle, da smo svaki put mi brojali naše žrtve.

Nekako smo u istoriji gotovo često, zajedno sa malim balkanskim narodima vodili oslobodilačke bitke i u periodu kada smo se borili za nezavisnost naše zemlje i u periodu kada smo se borili za osnivanje moderne srpske države, 1878. godine, i u periodu aneksione krize, 1908. godine, kada su velike sile odlučivale da postave granicu na Drini između Srba i Srba, a gotovo vek kasnije identična situacija 2008. godine kada takođe velike sile uzimaju ulogu u tome da postave granice između Srba i Srba na Ibru.

Tokom dva Balkanska rata i Prvog svetskog rata mi smo izgubili milion naših stanovnika, gotovo jednu trećinu ukupnog broja stanovnika, a ispostaviće se da će hrvatske ustaše daleko bolje voditi priču oko tih razlomaka kada je u nacističkoj, odnosno fašističkoj NDH kompletna državna politika bila usmerena na pravilo trećine u odnosu prema Srbima, a to je, dakle, da jednu trećinu treba pokatoličiti, jednu trećinu pobiti, a jednu trećinu pobiti. To su uspeli da legalizuju preko ozakonjenja odredbama za odbranu naroda i države, preko Odredbe za zabranu ćirilice, Naredbom o obeležavanju pravoslavaca gde je svako morao da nosi trasu sa natpisom „P“, kao i sa odredbom za jezička pitanja gde je cilj bio da se srpski jezik iskoreni iz Hrvatske.

Ne samo to, ideja je bila, dakle, i da se SPC konvertuje u HPC. To je bila ideja u tom periodu, u periodu kada je stradalo preko 700 Srba, na desetine hiljada Roma i Jevreja, u periodu kada su osnivani koncentracioni logori u Jasenovcu, Starom Gradišku, Jadovnu, Jastrebarskom.

Kao da je to bilo malo, devedesetih godina nastavljena je ta ideja fašističke NDH. Godine 1990. Ustavom Hrvatske srpski narod gubi status konstitutivnog naroda u ovoj zemlji, a zatim nekoliko godina kasnije sledi i najveći egzodus srpskog naroda sa tih prostora i za to niko nikad nije odgovara. Niko nikad nije odgovarao ni za otkos 10, ni za Oluju, ni za Maestral, ni za Južni potez, ni za Bljesak, ni za Ljeto 95. Niko, kao što niko nikada nije odgovarao ni za počinjene zločine u Drugom svetskom ratu, pa su još kao nagradu Dinko Šakić i Andrija Artuković dobili tu mogućnost da se vrate u svoju domovinu i da tamo okončaju svoj život.

Devedesetih niko nije odgovarao. Ni Ante Gotovina, ni Mladen Markač nisu odgovarali za zločine koje su počinili, eno ih danas slobodno šetaju Hrvatskom, a za 350.000 proteranih Srba, za hiljade ubijenih i stradalih, nestalih na tom području i dalje se ne zna ništa, i dalje se ne zna ko će da odgovara.

Ja imam jedan podatak ovde o popisu stanovništva, odnosno srpskog naroda u Hrvatskoj 1991. godine, 2001. godine, 2011. godine i opet ćete primetiti pravilo većine, 1991. godine Srba je u Hrvatskoj bilo preko 580.000, dakle gotovo 600.000 da bi 10 godina kasnije, u popisu 2001. godine bilo zabeleženo nešto malo više od 200.000, 201.000. Dakle, gotovo trećina manje. Godine 2011. 186.000 itd. Ne znam kakva će sada situacija biti, oni su odložili popis za 2021. godinu. Ne znam kakva je situacija i sa odnosom prema manjinama, a to se svakako vidi i u poslednjoj aktivnosti u odnosu na bunjevački narod u gradu Subotica gde je doneta odluka da se bunjevački proglasi službenim jezikom. Za to su se bunili. Zato što su oduvek svrstavali Bunjevce u Hrvate. Bila je naredba da se Bunjevci proglase Hrvatima.

Tako su oni, ta članica EU vodili politiku prema manjinama, a kako to Srbija čini, imate na primeru AP Vojvodine, Srbija je simbol multietničnosti na Balkanu. U AP Vojvodini vi imate u upotrebi šest službenih jezika. srpski jezik, latinično i ćirilično pismo, zatim mađarski, slovački, rusinski, rumunski i hrvatski jezik za pismima. Uz to, ljudska i manjinska prava su kod nas ustavna kategorija. Pored toga, mi smo 2018. godine doneli zakone poput Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i obezbedili prava manjinama u Srbiji takva da Srbi u Hrvatskoj, u Sloveniji, u Crnoj Gori mogu samo da sanjaju. Takav je naš odnos prema manjinama u Srbiji, a ovakav, pojedinih članica EU prema manjinskom stanovništvu srpske nacionalnosti.

Želeo bih da istaknem jedan član 11. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma u kojem kažu dva stava – na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno žive pripadnici nacionalnih manjina, njihov jezik i pismo može biti u ravnopravnoj službenoj upotrebi. Jedinica lokalne samouprave će obavezno svojim statutom uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15%. Dakle, prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva najkasnije u roku od 90 dana itd.

Stanje na terenu je daleko bolje i ide u korist nacionalnim manjinama, tako da se stavovi ovog zakona primenjuju iako nekada nije situacija na terenu takva da se dostiže ovih 15%, odnosno definisane granice.

Samo bih da uporedim prema popisu stanovništva iz 2011. godine odnos manjinskog stanovništva u Srbiji i u Hrvatskoj. Godine 2011. prema tom poslednjem popisu Hrvata u Srbiji je bilo nešto više od 57.900, a Srba u Hrvatskoj 186.000 i više. Očekujem da je bilo daleko više, nego je politika verovatno bila takva da su bili preplašeni da se izjasne kao Srbi.

Kako u Hrvatskoj poštuju jezik, kulturu, pripadnike nacionalnih manjina govore ove table, razbijene table u Vukovaru sa ćiriličkim pismom. To je slika i prilika Hrvatske države, ali to je i jedan od glavnih razloga zašto mi kao zemlja jačamo i ekonomski i vojno, kako bismo osigurali da naš narod više ne prolazi kroz ono kroz šta je prolazio kroz istoriju i da znaju i da budu sigurni da država brine o njima, gde god oni bili, da li u Hrvatskoj, da li u drugim zemljama u regionu.

Hteo bih da istaknem još jednu činjenicu. Evo, na primer u Sarajevu, imam podatak da je Srba devedesetih bilo negde oko 30%, a da danas nema više od 3%, 150 hiljada Srba je proterano u Republiku Srpsku. Danas, posebno u teškom položaju se nalaze četiri opštine u BiH, a ja pitam šta je sa Naserom Orićem, koji je 1992. do 1995. činio strašna krivična dela, gde je u Podrinju ubio preko 3.500 ljudi srpske nacionalnosti, mahom žene, decu i starce, da imamo svedoke koji govore o tome da je ljudima na živo vadio na oči, da je ljudima sekao glave? Šta je sa Alijom Izetbegovićem, odnosno ko je odgovarao za ta ubistva u mestu Kazanu, kod Sarajeva? Ko je odgovoran za dovođenje pripadnika mudžahedinskog odreda El Mudžahid? Niko, kao što niko nije bio odgovoran ni tokom Drugog svetskog rata kada su krvoloci Handžar divizije ubijali Srbe po naređenju poglavnika Pavelića. Od devedeseti, na ovamo, Srba je za 300 hiljada manje na ovim prostorima.

Da ne bih dužio, tu imam i situaciju na KiM, NATO agresiju, progon oko 200 hiljada Srba u tom periodu, martovski pogrom, preko četiri hiljade. Situaciju u Sloveniji u kojoj danas ima negde oko 40 hiljada, odnosno, prema poslednjem popisu 40 hiljada Srba, a nemaju nikakva prava. Kada uporedite sa 20 hiljada Srba u Rumuniji gde u poslednjih 30 godina ne prođu izbori, odnosno ne prođe formiranje republičkog parlamenta da nemate pripadnika tog parlamenta srpske nacionalnosti, uporedite to sa Slovenijom gde je procenat Srba gotovo 2%, prava su u potpunosti anulirana. Ne samo prema Srbima, već i prema Jevrejima i u tom smislu mislim na kuću porodice Moskovič, u kojoj se smestila Tanja Fajon, pa bi ona mogla da dođe malo u Srbiju da vidi kakav je status slovenačke nacionalne manjine, i ne samo slovenačke nacionalne manjine, već ukupno 23 saveta za nacionalne manjine formirana u Srbiji.

Da iskoristim još malo ovog vremena da se podsetimo popisa iz 2011. godine u periodu kada je žuto preduzeće drmalo ovom zemljom. Bošnjaci i Albanci su jednim delom bojkotovali ovaj popis, a ono kako su i na koji način oni sprovodili popis, setićete se, imam ovde negde izmene Zakona o popisu stanovništva za 2011. godinu, i oni su popis odložili, pazite sad, za šest meseci samo iz jednog prostog razloga, zato što nisu imali osam miliona evra u budžetu. Morali su da ukinu tri ministarstva da bi obezbedili pare za popis stanovništva. Gde su te pare bile tada, pitali smo se deceniju ko je uzeo? Znali smo mi i koje uzeo i ko je glavni i ko stoji iza svega toga, a tajno blago Alibabe Đilasa i njegovih žutih razbojnika polako je počelo da se otkriva. Samo što ovaj moderni Alibaba nije krio novac u pećinama, već na 53 računa širom sveta, u 17 zemalja, od Hong Konga, preko evropskih zemalja, od Mauricijusa do SAD, 67 miliona dolara je uspeo da ispumpa iz ove zemlje, 67 miliona evra, odnosno dolara, a nisu imali osam miliona za popis. Osam decenija smo mogli da popisujemo da najveći lopov na Balkanu nije pokrao ovu zemlju. U međuvremenu, otkrivaju se i te afere, hapse se ljudi iz njegovog okruženja, bivši predsednik opštine Palilula za malverzacije koje su činili. To je dobro. To je dobro da svako ko se usudi da na ovakav način radi, zna gde će završiti.

Važno je da istaknem da će Vlada Republike Srbije obezbediti 15 i po hiljada laptopova i da će u odnosu na prethodni popis, gde je bilo 40 hiljada ljudi, ovoga puta biti 15 hiljada popisivača. I, da ćemo pored tog popisa raditi na tri značajna popisa statistička. Prvi je popis poljoprivrede, drugi je istraživanje o višestrukim pokazateljima položaja žena i dece, kao i istraživanje zdravlja stanovništva. Kada govorimo o zdravlju, vi znate da je zdravlje stub bezbednosti jedne zemlje u ovom periodu kada se čitav svet suočava sa pandemijom.

Mi smo uradili na tom polju mnogo, najviše smo uradili u regionu. Otvorili smo kovid bolnice, izgradili kliničke centre, gradimo opšte bolnice po Srbiji, nabavili vakcine, i to četiri različita proizvođača, omogućili našem narodu da se vakciniše, omogućili narodu u regionu da se vakciniše. To smo omogućili odgovornom politikom, politikom predsednika Aleksandra Vučića, koji je 2014. godine sproveo teške ekonomske reforme kako bismo mi danas imali najveći rast u Evropi. Iz tog suficita, iz tog rasta finansirali određene infrastrukturne projekte, izgradili te bolnice. Uz to, pomažemo i privatnom sektoru, pomažemo individualno svakom građaninu, pomažemo penzionerima, nezaposlenima. Uz sve to, najbolji smo u Evropi i što se ekonomije tiče, što se tiče zdravstvene situacije.

Srbija simbol napretka, lider regiona, najbolja u Evropi po tim pokazateljima, a nama je važno da se posebno posvetimo populacionoj politici i to je ono o čemu je predsednik Vučić govorio u okviru plana Srbija 20-25, a to je da stotine miliona evra uložimo u populacionu politiku, da nas bude što više, da se deca rađaju, da damo podršku trudnicama, da damo podršku mladima, da im obezbedimo krov nad glavom, da se ranije osamostale, da ranije osnivaju svoje porodice, da pomažemo trudnicama, da pomažemo deci sa autizmom i da na taj način idemo napred.

Znate, kada bi svako od nas dao bar mali doprinos u ovom napretku, priča o svetlu na kraju tunela bi bila daleko iza nas. Mi bismo brzinom svetlosti hitali ka novim uspesima i ka novim pobedama.

Dame i gospodo, budućnost Srbije su naša deca. Zahvaljujem.
Hvala.

Moram samo da reagujem na izlaganje mog kolege.

Nisam rekao 300.000. Rekao sam 150.000, i to je činjenica. Rekao sam da je pre sukoba u Sarajevu bilo 30% stanovništva srpske nacionalnosti, a da je posle ratova svega ostalo negde oko 3%.

To su činjenice, to su istorijske činjenice. O tome sam govorio, a govorio sam i o drugim stvarima, a konkretno vezane za Bosnu i Hercegovinu, tako da, tih 300.000 odnosilo se na Republiku Srpsku Krajinu i na proterivanje Srba sa vekovnih ognjišta.

Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo, imam nekoliko poslaničkih pitanja koja bih danas postavio. Prvo upućujem DRI i ono se odnosi na izveštaj o završnom računu opštine Trstenik za 2014. godinu i to je izveštaj koji je ova institucija sačinila.

Na osnovu tog izveštaja, jasno se vidi na strani 31, da je bivši predsednik opštine Trstenik, Miroslav Aleksić, protivpravno povećao koeficijent za obračun i isplatu plata i time sebi obezbedio titulu najplaćenijeg predsednika opštine u Srbiji.

Na stranu to što se ne domaćinski odnosio prema novcu građana Trstenika, on je na ovaj način oštetio budžet za više miliona dinara i povredio, odnosno prekršio Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, član 9. i Zakon o budžetskom sistemu, član 56.

Ja pitam DRI da li je podneta prijava protiv Miroslava Aleksića i ako jeste, dokle smo došli u tom postupku?

Moje druge pitanje se odnosi na malverzacije ovog osvedočenog i odnedavno osuđenog lažova Miroslava Aleksića i kada to kažem, pozivam se na presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu koji je doneo presudu zvaničnu, javnu presudu da je Miroslav Aleksić lagao za sve ono što je govorio o bratu predsednika Srbije.

Setite se samo kakva je mučna kampanja, gnusna vođena protiv Andreja Vučića. Kampanja laži, kampanja kriminalizacije porodice Vučić od strane i tog Aleksića i od strane Đilasovih medija, svih, i onih štampanih i elektronskih. U nekoliko meseci, duže od godinu dana oni su razapinjali Andreja Vučića po ovom pitanju da bismo mi tek danas došli do zvanične presude i konačnog sudskog epiloga da je veštačenjem telefona utvrđeno da ni Aleksandar ni Andrej Vučić nisu imali nikakav kontakt sa osumnjičenima iz slučajevima „Jovanjice“. Nikakav.

Odavno je nama i u ovoj sali i građanima Srbije bilo jasno da se ovde radi o jednom lažovu, sada već i osuđenom lažovu, pa bi i Šeherezadi bilo malo 1000 i jedna noć da prepriča sve laži Miroslava Aleksića.

Zbog toga, kada govorim o malverzacijama, pitam Tužilaštvo – da li je i ako nije kada će podneti prijavu protiv Aleksića i njegovog druga Predraga Stevanovića sa kojim je zajedno ušao u posao gasifikacije u opštini Trstenik kroz nameštene tendere gde mu je omogućio monopolsku poziciju, a opštinu Trstenik uveo u dugove za stotine miliona dinara?

Kada govorim o ovome ja mislim i na onih osam javnih nabavki za koje nikada nije raspisan tender. Tome treba Tužilaštvo da posveti pažnju, a ja građanima Srbije mogu da poručim da ovo nije bilo dovoljno grofu od Trstenika pa se udružio sa svojim tastom da kroz porodični fond iz državne kase iščupa preko 55 miliona dinara.

Pitam Tužilaštvo, ovo je pitanje broj dva za Tužilaštvo – da li je i ako nije pokrenulo postupak i u ovom slučaju, jer je ovo važno pitanje, suštinski važno za građane Srbije da znaju ko stoji iza malverzacija o kojima sam govorio i da li se i kako, na koji način Miroslav Aleksić, bivši predsednik opštine, obogatio zajedno sarađujući sa Ljubišom Kneževićem, a to mu je, znate, tast kojeg je izvukao iz tog porodičnog fonda i postavio na mesto direktora Nacionalne službe za zapošljavanje u Trsteniku, a ovaj mu je iz zahvalnosti pomogao, jel tako, da iščupa iz državne kase preko 55 miliona dinara, ponavljam, u taj fond koji se zove Fond za unapređenje resursa građana.

Time treba Tužilaštvo da se pozabavi, a se iskreno nadam i duboko verujem da ćemo i u ovim slučajevima dobiti sudski epilog, kao što ga imamo i sada, a on glasi da je Miroslav Aleksić jedan običan lažov za sve ono što je izneo o Andreju Vučiću i konačno ćemo dobiti, ja se nadam, presudu da je Miroslav Aleksić, to je ono što svi već znamo, najveći lopov Rasinskog okruga koji je arčio budžet građana Trstenika, koji je arčio budžet građana Srbije sa svoj lični račun. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas predlog odluka o davanju saglasnosti, i to jedan niz predloga odluka, a ja ću se usredsrediti na sedmu tačku dnevnog reda, koja se odnosi na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije, konkretno za 2021. godinu. U tom Finansijskom planu stoji jasno da je ukupno planirani prihod nešto više od 300 miliona dinara.

Listajući i analizirajući ovaj finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije, došao sam ovde do jednog podatka, da su procenjeni prihodi naknade za televizijske programe za 2020. godinu negde oko 250 miliona dinara, da su za radio-programe predviđene negde oko 20 miliona a za kablovske programe 30 miliona dinara.

I sad zamislite molim vas, a ovde pitam i građane Srbije, ovde pitam i REM i ostale nadležne institucije, koliki bi to novac REM imao kada bi svi u Srbiji imali obavezu da plaćaju naknade REM-u? Pri tome mislim na kablovskog operatera koji ima preko 900 hiljada korisnika, SBB i koji je u vlasništvu „Junajted medije“ koja je takođe opet u vlasništvu „Junajted grupe“ koja je registrovana u Luksemburgu i u vlasništvu Dragana Šolaka i Dragana Đilasa. Pa, nešto sumnjam da će i jedan i drugi Dragan da se odreknu svojih prihoda i da smanje svoj budžet kako bi u Srbiji možda platili porez ili platile određene naknade, ne samo REM-u već i ostalim regulatornim telima u Srbiji.

Kada govorimo o tome, o prikazivanju onoga što se emituje na N1, Nova S i ostalim Šolakovim kanalima, a pod Đilasovom programskom šemom, videćete da nema apsolutno nikakvog materijala i programa koji se tiče stanovnika i građana Luksemburga, već isključivo političkog i informativnog programa koji se odnosi na društveno-politička dešavanja u Srbiji.

Pa, ja pitam da li neko možda nekada video na N1 prošle godine kada su bili održavani izbori za poslanike Evropskog parlamenta, tačnije njih šest ako se dobro sećam, da li je neko negde video politički program njihov, marketing i tako dalje.

Ne, nije, ali smo svi mi ovde prisustvovali i videli ono što su radili u prethodnih nekoliko meseci, a o čemu su moje kolege pre mene govorile, o tome koliko puta su se ponavljale reklame bojkota, mešajući se time, dakle, mi pričamo o prekograničnim kanalima, stranim televizijama, mešajući se u društveno-politički život naše zemlje i oni se pozivaju na Evropsku konvenciju o prekograničnoj televiziji, koja je, zamislite, ratifikovana u Skupštini 2009. godine, kao da je znao Đilas da će u jednom trenutku moći da se bavi ovim što se bavi, a mi pričamo ovde o ispumpavanju novca iz Srbije, mi pričamo ovde o utaji poreza, mi pričamo ovde o raznim malverzacijama, o nepoštovanju zakona, te ja pitam REM, a i ostale nadležne institucije u Srbiji – kako i na koji način te prekogranične televizije, koje bi po toj konvenciji trebalo da emituju program u Luksemburgu ili, kako kažu, možda u Sloveniji, a onda ga reemituju ovde u Srbiji u potpunosti ne menjajući sadržaj, gde bismo trebali da konstatujemo i tu činjenicu da bi taj program trebao valjda da bude prilagođen građanima Luksemburga, a ne građanima Srbije, kako i na koji način se dešava nešto sasvim suprotno, a to je da ne samo da proizvode svoj program ovde u Srbiji, već ga i emituju ovde, pri tom ne poštujući zakone u Srbiji? Konkretno, mislim na Zakon o oglašavanju i Zakon o elektronskim medijima, prvi je član 35. koji ne poštuju, a drugi je član 100.

I, kada govorimo o tome da ne plaćaju nikakve naknade ne samo prema REM-u, već i prema RATEL-u, SOKOJ-u i ostalim agencijama koje se bave zaštitom autorskih prava u Srbiji, a o utaji poreza i tome da porez ne plaćaju Srbiji da i ne govorimo, porez za ono što rade ne plaćaju Srbiji, a kada znate da taj program ne emituju u Luksemburgu, sasvim sigurno taj porez ne plaćaju ni tamo i onda dolazimo do one čuvene mantre, da mediji u Srbiji nisu slobodni. Kao što je jedan moj kolega rekao jednom – mediji u Srbiji su toliko slobodni da ne moraju čak ni da se registruju ovde i tako ti neregistrovani mediji postaju polako neregistrovane političke partije i njihovi politički aktivisti, a pri tom mislim na novinare N1 i Nove S, sjajno obavljaju posao, mogu čak da zasene sve one iz bivšeg režima, ne rade ništa po pitanju, ako se već bave političkim informativnim programom, ne rade ništa o tome da informišu javnost Srbije, jer ja za Gojka Đilasa nisam čuo do pre nekoliko dana. Ja nisam ni znao da Dragan Đilas ima brata koji se zove Gojko Đilas, koji u svom posedu ima toliki broj nekretnina da je to frapantno.

Ovde imam jedan tvit Dragana Đilasa od pre nekoliko dana, tačnije 27. novembra. Kaže – sada lažete o mom bratu i dolazite mu na vrata.

(Aleksandar Martinović: Na koja vrata, pošto ih ima 35?)

Tako je. To je pravo pitanje. Pre svega mislim da, pošto je to i navika Dragana Đilasa da laže, niko nije pokrenuo taj sizifovski posao, da traži Gojka Đilasa po 34, 35 nekretnina i da kuca od vrata do vrata da bi ga našao. O tome se nigde ne spominje ništa ni na N1, ni na Nova S, ni u Đilasovim štampanim i elektronskim medijima, nigde.

Ali, da se formira jedna atmosfera haosa, atmosfera linča, da se govori o, neko već danas reče, atentatu na predsednika Vučića, pa tome prisustvujemo poslednjih nekoliko godina.

Kada pogledate naslovnu stranu NIN-a i kada pogledate naslovnu stranu Danasa i kada pogledate ove karikaturiste kojima je sve smešno, a verovatno je samo njima smešno, gde su nacrtane mete po telu Aleksandra Vučića, pozivajući pri tome verovatno neke iz političkog podzemlja da pokrenu proces i pozivajući na likvidaciju predsednika Vučića, govori samo o tome da je moj kolega Milenko Jovanov u svom jednom obraćanju rekao nešto što bi trebalo ponavljati, da ne postoji politiko ubistvo bez političke pozadine.

Dame i gospodo, vi danas imate i prisustvujete i svedoci ste svemu tome da imate jednu atmosferu koja se inače prezentuje na kanalima Nova S i N1, gde se poziva na ubistvo predsednika, vi imate onog ubicu Čabu Dera, koji je istražnim organima Mađarske rekao da su mu nudili naknadu, ponudu za to da izvrši atentat nad predsednikom. Ja ne znam šta još treba da se desi da bismo mi svi ovde konačno bili svesni da se na N1 i Nova S prikazuje ne samo antidržavni program, ne samo program koji se odnosi na to da sve što uradi predsednik Aleksandar Vučić to ne valja, jer ja nigde nisam video na tim kanalima da smo u poslednjih nekoliko godina uspeli da izgradimo 350 kilometara autoputa, nigde nisam video da se govori o tome da smo uspeli da smanjimo nezaposlenost na 7%, nigde nisam video da smo uspeli ono što su mnogi sanjali i što je možda zaista i za sve nas te 2014. godine bio samo san, da prosečnu platu podignemo na 500 evra, a danas ona premašuje i daleko je veća i da budemo sposobni da imamo dovoljno novca u budžetu da izgradimo i ove kovid bolnice i da budemo jedini u Evropi koji ćemo to uraditi i da sve to nije dovoljno da se neko zaista zapita kako je moguće da se na tim kanalima antidržavnim, gde se vodi perfidna, proračunata kampanja protiv države Srbije, pokrene postupak i da se vidi zašto se stvara takva atmosfera, jer kada pogledam tviter prepiske, ja mogu samo da vidim da se određeni ljudi već sada utrkuju i licitiraju sa koliko metaka u leđa će da završi predsednik Vučić. Ta licitacija traje, traje verovatno dok neko ne da najveću ponudu sa koliko metaka kako bi postao verovatno lider te opozicije.

Samo da vam kažem, to se nikada neće desiti i ne samo to, narod Srbije ne veruje ni tom Draganu Đilasu, ni tom Draganu Šolaku, kojima je isključivo i samo jedino bitno da se obogate, da mogu da kupuju avione, kamione i da Olju Bećković, Ivana Ivanovića i Kesića šalju verovatno svakog vikenda u Luksemburg kako bi snimili neku emisiju. Ne veruju ni tome šta oni prezentuju, ni o čemu govore i u tom smislu, što se tog poverenja tiče, pazite sada, pre neki dan Junajted grupa se žalila EU zbog pritiska kojem je izložena u Srbiji. Ma nemojte!

Kažu u tom pismu žalbe, koju su dostavili nadležnima za konkurenciju u EU, da se, optužujući naravno srpsku državu, za kampanju maltretiranja koja šteti medijskoj konkurenciji. Ma jelte? Oni pričaju o medijskoj konkurenciji, koji su u potpunosti uništili sve emitere u Srbiji time što rade na dampingu cene za sve reklame koje prikazuju na svojim televizijama, jer mi ovde govorimo o tome da oni spuštaju cene reklama kako bi bili konkurentniji, porez nigde ne plaćaju i novac se sliva u džepove i jednog i drugog Dragana i oni su tu zadovoljni?

U nastavku tog pisma isto stoji jedan deo koji je meni bio jako simpatičan. Kaže - Junajted grupa pruža usluge Srbiji. Hvala vam! Nemojte više da pružate nikakve usluge Srbiji, ne treba! Ovakve usluge kakve vi pružate Srbiji ne trebaju.

Ja ću za kraj ovako malo neiskusan, posebno u tom biznisu Šolaka i Đilasa, da ih posavetujem da se sastanu i sa onom Tanjom Fajon i da svi zajedno napišu jedno pismo žalbe Deda mrazu u duhu novogodišnjih praznika, jer mislim da samo još u Laponiji nisu čuli koliki su to lažovi u pitanju. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas set izmena zakona poreskih, carinskih, o čemu je ministar u danu današnjem i govorio i juče na Odboru za finansije, o čemu su i moje kolege u prethodnih nekoliko sati nešto više i obrazlagale.

Ono što bih hteo da kažem je da ću sasvim sigurno u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona.

Ono što bih hteo danas da kažem, a odnosi se na rad Vlade Republike Srbije, odnosi se na rad Ministarstva finansija, odnosi se na rad Poreske uprave Srbije, a to je dobra i valjana naplata poreza u prethodnih nekoliko godina. Ako se setite 2014. godine, predsednik tadašnje Vlade Aleksandar Vučić sproveo je teške ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju i već tada, te 2014. godine zabeležio izvanrednu naplatu PDV-a, koja se u godinama kasnije pokazivala kao dobar potez i pokazivala kontinuitet u rastu naplate tog poreza.

Ono što bih hteo da kažem, a odnosi se na politiku koju smo sprovodili u kontinuitetu prethodnih godina, odnosi se takođe i na rad onoga što se radilo i po pitanju rasta plata i po pitanju ulaganja u državu Srbiju, u infrastrukturu, u sve ono što vidimo kao rezultate danas i sve ono što planiramo da uradimo u narednih pet godina kroz strateški plan koji nosi naziv „Srbija 2025“.

Meni je drago što politika Vlade Republike Srbije predstavlja kontinuitet onoga što smo radili poslednjih nekoliko godina, pa čak i u ovoj oblasti naplate poreza, jer znate, nije dobro za društvo kada vidite da neko vozi luksuzni automobil, nije zdravo kada vidite da imaju luksuzne kuće, stanove, a da pri tome u poreskoj upravi jesu prijavljeni na minimalac ili na neku prosečnu platu. Sasvim sigurno, a to je u velikom procentu izvesno, da su taj novac stekli na utaji poreza i to je nedopustivo za našu zemlju. Jako mi je drago što je Vlada Republike Srbije donela plan, Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije 2019/20. godine koji jasno govori o tome, ima određenih akcionih planova za suzbijanje sive ekonomije. Međutim, poražavajuća činjenica je bila kada sam video da je obim sive ekonomije u Srbiji u iznosu od 15% BDP-a. To je kada prevedemo negde oko šest milijardi evra.

Ja zaista ne mogu da pojmim ni šest miliona evra, to je za mene zaista ogromna suma, međutim, sasvim sam siguran da u Srbiji postoje oni ljudi koji su uspeli da steknu značajan kapital i gotovo sigurno ne legalnim tokovima i koji su uspeli da zarade i 619 miliona evra, ali šest milijardi evra za mene je stvarno nepojmljiva suma. Ako bi prema jedinici SI sistema za izvlačenje 600 miliona evra iz budžeta Srbije bila Dragan Đilas, to bi značilo kao da vi svake godine imate 10 Đilasa, 10 Đilasa, 10 Đilasa, a vi vrlo dobro znate koliko je jedan uspeo da uništi Srbiju.

U tom smislu, važno je da istaknem, i svi to dobro znamo, da je najveći patriotizam u Srbiji plaćanje poreza. Od dolaska Aleksandra Vučića na mesto premijera Srbije više nemate mogućnost da određeni tajkuni, određeni političari svoje poslove i poreze koje imaju prema Srbiji ne uplaćuju, ne izvršavaju, već se tome stalo na put. I setite se samo za vreme dok je predsednik Aleksandar Vučić, tadašnji predsednik Vlade, određeni tajkuni su bili i procesuirani, na kraju krajeva, posle toga i osuđeni za utaju poreza, za malverzacije putarskih preduzeća i time smo pokazali da nema igranja sa državom. To je važno, važno za sve građane Srbije, da znaju da danas porez plaćaju svi, od velikih fudbalskih klubova do trafika.

Međutim, ovo ovde je, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mapa Evrope. Ova ovde mala tačka je Luksemburg. Luksemburg, po površini nešto manji od Beograda, po broju stanovnika nešto više od pola miliona ljudi, baza je registrovane Junajted medije, Junajted grupe Dragana Šolaka i svih medija koji danas deluju u Srbiji. Kada pogledate da su ti prekogranični kanali, da oni deluju u Srbiji na osnovu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji i o tome da reemituju program onaj koji emituju, a trebalo bi da ga emituju, da li iz Luksemburga, da li iz Slovenije, ja to ne znam, ali znam sasvim sigurno, i gotovo sam ubeđen u to da ga emituju iz Srbije.

Niko meni ne može da dokaže da Olja Bećković, da Kesić, Ivan Ivanović, Jugoslav Ćosić, „Falkonom“ Šolaka, lete svakog vikenda za Luksemburg, tamo proizvode program, antidržavni program, program protiv Aleksandra Vučića, protiv njegove porodice. Kada kažem antidržavni, milim na to da bez problema mogu na svojim televizijskim emisija da otcepe južnu srpsku pokrajinu. Kada govorim o svemu onome što rade protiv predsednika Aleksandra Vučića, a to sasvim sigurno pokazuju iz emisije u emisiju patološkom mržnjom prema predsedniku Republike.

Upravo to treba ispitati i treba pokazati da li ti prekogranični kanali deluju i emituju svoj program u Luksemburgu, istovremeno reemitujući ga u Srbiji, bez ikakvih promena jer to po zakonu i podrazumeva reemitovanje da u celini ceo program koji je prilagođen, pretpostavljam, građanima Luksemburga ili građanima Slovenije, bez ikakvih promena reklama, na takav način prikazuju i ovde u Srbiji.

Pa, neće biti baš da je tako. Neće biti zato što nema nikakvih dokaza o tome da se program prikazuje u ove dve države. Onda dolazimo do jedne jasne stavke i pitanja gde Junajted grupa, gde Junajted medija, gde N1, Nova S i svi ostali kanali plaćaju porez. U Srbiji ga svakako ne plaćaju, ne poštuju zakone Srbije, nisu registrovani u Registru elektronskih medija. Nemaju nikakve obaveze prema REM-u, RATEL-u, SOKOJ. Nemaju nikakve obaveze prema državi Srbiji, ali sasvim sigurno i ubeđen sam da nemaju ni nikakve obaveze ni prema Luksemburgu ni prema Sloveniji i njihovim poreskim sistemima, jer tamo ništa neemituju. Emituju ga ovde. Kompletan taj sadržaj, kao što sam rekao, koji je upućen i usmeren protiv Vlade Republike Srbije, protiv predsednika Aleksandra Vučića, protiv same države.

Otvoreno kažem da je to rad na crno jednog ne registrovanog medija koji polako prerasta u ne registrovanu političku stranku u Srbiji, vodeći borbu protiv svih nas. Protiv svih nas kada kažem, mislim pre svega na ljude iz SNS. Ubeđen sam u to da će svakoga dana prikazivati svakog od nas i tome da nađu bilo kakvu manu ne bi li ispunili ono što je zacrtano u programskoj šemi i Dragana Đilasa i Dragana Šolaka.

Zato mi je važno da nadležne institucije ispitaju gde Dragan Šolak plaća porez, gde Dajrek medija plaća porez, budući da su oni i na sajtu Junajted medija predstavljeni kao oni koji prodaju reklamne sekunde? Važno je i za građane Srbije da znaju da su prekršili gomilu zakona, počevši o Zakonu o oglašavanju član 35. Zakona o elektronskim medijima, član 100. pozicionirajući sebe, odnosno svoje kanale N1 i Novu S ispred RTS. Sada me samo buni to da li N1, Nova S i ostali kanali odgovaraju zakonima Sbije ili evropskoj konvenciji o prekograničnim kanalima. Ako je ovo prvo onda sam sasvim ubeđen da ne postoji nikakvo reemitovanje, već isključivo rad na crno piratskih televizija i promene celokupnog sadržaja i prilagođavanje istog za 900.000 pretplatnika u Srbiji.

Da ne pričamo o tome da se radi isključivo na izvlačenju novca iz Srbije, izvlačenju i isisavanju tih pretplata novca koji dobijaju od prodaja sekundi, pa mi je samo da budemo načisto gde taj novac ide i kako je moguće da predstavljaju pet godina u nizu kompaniju koja je u minusu, koja ne ostvaruje nikakvu dobit, a onda je prodaju za 2,6 milijardi evra. To je ogromna suma, nepojmljiva, još jednom. „Beograd na vodi“ se gradi za nešto više od 3 milijarde evra. Oni uspeju da prodaju nekog gubitaša. To niko ne može da mi objasni da jedan gubitaš može da vredi 2,6 milijardi evra. To je što se tiče N1, Nove S i ostalih antidržavnih i antinacionalnih kanala.

Hteo bih samo da pružim podršku ministru finansija, Poreskoj upravi Srbije, Vladi Republike Srbije, posebno u ovoj igri na sreću „Uzmi račun i pobedi“ sa nagradama koje su zaista izvanredne, ali gde je cilj da se dopre do svesti građana zašto

je naplata poreza važna. Važna je, zato što svi zajedno na neki način učestvujemo u tome da kada novac u potpunosti dođe u budžet, može da se raspodeli na pravičan način. Čak i u ovim kriznim situacijama. Da 10.000 dinara uspemo da izdvojimo, da Vlada Republike Srbije izdvoji za zdravstvene radnike, da 100 evra omogući svakom punoletnom građaninu, da 4.000 dinara u aprilu mesecu obezbedi penzionerima, 10% na platu svim zdravstvenim radnicima, da izgradimo ove kovid bolnice koje su nužno neophodne u ovakvoj teškoj situaciji, da kažemo da možemo početkom sledeće godine da podignemo plate i penzije i da sprovedemo sve ono što smo zacrtali u planu „Srbija 2025.“, a posebno apostrofirajući deo koji se odnosi, takođe, na plate i penzije, a to je da prosečna plata u Srbiji bude 900 evra, a prosečna penzija 440 evra.

Hteo bih za kraj da iskoristim ovu vašu krilaticu iz prethodne igre na sreću „svi dobijaju kada siva ekonomija gubi“. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i ideja, cilj, intencija ovog zakona jeste da se pojmovno, suštinski definiše zakonodavni okvir u kojem će država u narednom periodu raditi u sprečavanju širenja opake bolesti korona virusa.

U ovom zakonu jasno je definisano i šta je Kovid-19 i kako i na koji način je definisana kućna izolacija, karantin u kućnim uslovima, dužina trajanja istog i na koga se to faktički odnosi, ali i ko sprovodi sankcije u slučaju nepoštovanja ovakvih propisa. Jasno je definisano, dakle, da to čine i sanitarna inspekcija i komunalna inspekcija i komunalna milicija u onim lokalnim samoupravama u kojima je ona i definisana da postoji, ali i pripadnici snaga bezbednosti, poput MUP i Ministarstva odbrane.

Ono što je bitno, a poslednjih nekoliko dana provlači se kroz medije, ti neki istrošeni političari govore da je ovo zakon represivnog karaktera. E, pa nije. Ovaj zakon nije represivnog karaktera iz prostog razloga zato što sedam, osam, devet meseci poslednjih mi imamo ovu situaciju, zadesila nas je, ne samo nas, već čitav svet, ova situacija oko korona virusa, i znamo i svesni smo i spremni smo na sve ono što zacrta Krizni štab, a pri tom podrazumeva i držanje određene distance i nošenje maske u zatvorenom prostoru i sve ostalo. Narod je svestan toga i to sprovodi.

Ovo ovde je za one neodgovorne, ili barem za one koji zagovaraju određene stavove da se sankcije sprovode za takve ljude koji ovaj zakon ne poštuju.

Još jedna bitna stvar, zakon nije represivnog karaktera, već je isključivo i samo preventivnog.

Važno je napomenuti u narednom periodu treba da radimo na razvijanju kolektivne svesti, ali i da radimo na društvenoj odgovornosti. Kao što sam rekao, ovaj virus nije zadesio samo Srbiju, već čitavo čovečanstvo i svi smo se zajedno našli u ovakvoj situaciji.

Međutim, Srbija je u poslednjem periodu pokazala da može da izađe iz teških kriza, iz teških situacija, 2014. godine smo to pokazali. Predsednik Vlade Aleksandar Vučić je to pokazao, sprovodeći teške ekonomske reforme, fiskalnu konsolidaciju, kako bismo četiri godine uzastopno imali suficit u budžetu. Iz tog suficita mi danas gradimo i podižemo Srbiju. Iz tog suficita mi danas možemo i da gradimo dve nove Kovid bolnice, možemo da povećavamo plate zdravstvenim radnicima, možemo da ulažemo u kompletnu zdravstvenu infrastrukturu i da kupujemo i nabavljamo lekove, opremu, kao što smo pokazali u prethodnom periodu.

Videli ste da smo i u aprilu mesecu pomogli i penzionerima i zdravstvenim radnicima povećanjem plata 10%, ali i sad u ovom trenutku, svim zdravstvenim radnicima sa novih 10.000 dinara i svim građanima Srbije, pre nekoliko meseci je svakom punoletnom građaninu koji je to želeo, mogao je da dobije 100 evra, kako bi popunili budžet u kući, kako bi upumpali još više sredstava u privredu Srbije, kako bismo u privatni sektor za narednih pet meseci, odnosno prethodnih, dali minimalnu platu za sve zaposlene milion i 50 hiljada zaposlenih pet meseci je finansirala državna kasa Srbije.

To je pokazatelj da sve ono što smo radili u prethodnom periodu pokazuje da možemo da iz budžeta Srbije finansiramo velike projekte, da možemo da izgradimo i Tiršovu 2, da smo izgradili Klinički centar u Nišu, da gradimo Klinički centar Beograd, da sad u ovom trenutku iz realnih izvora, iz budžeta gradimo i dom zdravlja, ja sam sa Palilule inače i na levoj obali Dunava, gde živi 150.000 ljudi, u ovom trenutku se gradi dom zdravlja u Borči. To će biti jedna od najmodernijih, to će biti najmodernija zdravstvena jedinica u Beogradu, na 7.000 kvadrata, preko 700 miliona evra biće uloženo u to i na tome su građani Beograda zahvalni.

Kada pogledate ono što smo zacrtali u planu „Srbija 2025“, jasno piše koliko ćemo uložiti sredstava u razvoj zdravstva u narednih pet godina i stotine miliona evra biće uloženo u tu svrhu. I svim ovim što smo uradili, zacrtali smo put tome.

Mogu ovi neodgovorni da se ponašaju tako kako se ponašaju i da po društvenim mrežama pišu ono što pišu, a imaju privilegiju, izgleda, da tamo jedino mogu da se obrate i da mogu slobodno svoju politiku tamo da nastave da vode. Kaže jedan bivši narodni poslanik, inače član ovog propalog saveza, ordenje, koje je inače juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio zdravstvenim radnicima, onima koji su bili na prvoj liniji fronta, ordenje, kaže, članovima Kriznog štaba koji nisu proveli ni jedan minut u skafanderima.

Ja ga molim da ovo ponovi i pred direktorom Klinike za infektivne i tropske bolesti, da ponovi pred Goranom Stevanovićem, koji 19 sati dnevno poslednjih šest meseci ne izlazi iz skafandera, da ponovi to i pred Ivanom Milošević, ako sme i ako može. Sram ga bilo zbog toga. Sram ga bilo, zato što svi u Srbiji znaju koliko su se ti ljudi, članovi Kriznog štaba, uključili u borbu protiv ove opake bolesti. Ali, da se njihov glas vrednuje i čuje, pa oni bi verovatno sedeli danas ovde. Ali, oni su znali da politiku koju vode, takvu politiku kakvu su vodili u prethodnom periodu, ti članovi bivšeg režima, propalog saveza, znali su da nemaju šta da traže na izborima. Znali su da beže od istih zato što ne smeju narod da pogledaju u oči, ne smeju da im kažu i šta planiraju i šta žele da rade. To je pogubna politika za Srbiju. I hvala Bogu, još jednom ponavljam, da oni svoju politiku vode na tviteru.

Što se tiče bitnih stvari, važno je da naglasimo da svi zajedno radimo i učestvujemo u tome da održimo zdravstveni sistem u Srbiji i važno je da se svaki pojedinac odgovorno i na takav način ponaša. Hteo bih da naglasim i da podržim ovo što je predsednik Aleksandar Vučić pre nekoliko dana, u saradnji sa Albanijom i Severnom Makedonijom, potpisao Memorandum o saradnji, u smislu podrške, u zdravstvenom smislu, da se pomogne ljudima koji su i zdravstveno ugroženi, gde god oni živeli. To je važno i za građane Srbije, ali to je put kojim idemo, vizija koju je zacrtao predsednik Aleksandar Vučić kroz „mini Šengen“, da se ceo region ravnomerno razvija, jer to je važno. Mi smo u nekom trenutku i dostigli zenit, ekonomski pokazatelji govore o tome, govore da imamo rast u budžetu, MMF to pokazuje. U naredne tri godine bićemo prvi u Evropi što se stope ekonomskog rasta tiče i najbolji smo u tome otkad predsednik Aleksandar Vučić vodi ovu zemlju.

Kada pogledate sve što smo uradili u prethodnom periodu, a posebno šta ćemo uraditi u godinama pred nama, a suštinski, najvažnija stvar jeste da ispoštujemo sve ono što smo zacrtali u planu „Srbija 2025“, a to je da obezbedimo da prosečna plata u Srbiji bude 900 evra, da prosečna penzija u Srbiji bude 440 evra i da radimo sve što je potrebno kako bismo mladima omogućili bolju budućnost.

Za kraj, dozvolite mi samo da se zahvalim svim zdravstvenim radnicima u Srbiji, da se zahvalim svim ljudima koji ne rade u zdravstvenom sektoru ali koji su u poslednjih nekoliko meseci pokazali izuzetnu hrabrost i odgovornost da učestvuju u borbi protiv korona virusa i da se zahvalim svim odgovornim građanima u Srbiji koji su razumeli ovu situaciju u kojoj se nalazimo. Hvala.