ĐORĐE TODOROVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1991. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirani je inženjer organizacionih nauka i polaznik Diplomatske akademije.

Od 2016. godine obavljao je funkciju odbornika u Skupštini opštine Palilula ispred liste "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje".

Jedan je od polaznika Akademije mladih lidera Srpske napredne stranke.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 08.10.2020, 09:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, imam nekoliko poslaničkih pitanja koja bih danas postavio. Prvo upućujem DRI i ono se odnosi na izveštaj o završnom računu opštine Trstenik za 2014. godinu i to je izveštaj koji je ova institucija sačinila.

Na osnovu tog izveštaja, jasno se vidi na strani 31, da je bivši predsednik opštine Trstenik, Miroslav Aleksić, protivpravno povećao koeficijent za obračun i isplatu plata i time sebi obezbedio titulu najplaćenijeg predsednika opštine u Srbiji.

Na stranu to što se ne domaćinski odnosio prema novcu građana Trstenika, on je na ovaj način oštetio budžet za više miliona dinara i povredio, odnosno prekršio Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, član 9. i Zakon o budžetskom sistemu, član 56.

Ja pitam DRI da li je podneta prijava protiv Miroslava Aleksića i ako jeste, dokle smo došli u tom postupku?

Moje druge pitanje se odnosi na malverzacije ovog osvedočenog i odnedavno osuđenog lažova Miroslava Aleksića i kada to kažem, pozivam se na presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu koji je doneo presudu zvaničnu, javnu presudu da je Miroslav Aleksić lagao za sve ono što je govorio o bratu predsednika Srbije.

Setite se samo kakva je mučna kampanja, gnusna vođena protiv Andreja Vučića. Kampanja laži, kampanja kriminalizacije porodice Vučić od strane i tog Aleksića i od strane Đilasovih medija, svih, i onih štampanih i elektronskih. U nekoliko meseci, duže od godinu dana oni su razapinjali Andreja Vučića po ovom pitanju da bismo mi tek danas došli do zvanične presude i konačnog sudskog epiloga da je veštačenjem telefona utvrđeno da ni Aleksandar ni Andrej Vučić nisu imali nikakav kontakt sa osumnjičenima iz slučajevima „Jovanjice“. Nikakav.

Odavno je nama i u ovoj sali i građanima Srbije bilo jasno da se ovde radi o jednom lažovu, sada već i osuđenom lažovu, pa bi i Šeherezadi bilo malo 1000 i jedna noć da prepriča sve laži Miroslava Aleksića.

Zbog toga, kada govorim o malverzacijama, pitam Tužilaštvo – da li je i ako nije kada će podneti prijavu protiv Aleksića i njegovog druga Predraga Stevanovića sa kojim je zajedno ušao u posao gasifikacije u opštini Trstenik kroz nameštene tendere gde mu je omogućio monopolsku poziciju, a opštinu Trstenik uveo u dugove za stotine miliona dinara?

Kada govorim o ovome ja mislim i na onih osam javnih nabavki za koje nikada nije raspisan tender. Tome treba Tužilaštvo da posveti pažnju, a ja građanima Srbije mogu da poručim da ovo nije bilo dovoljno grofu od Trstenika pa se udružio sa svojim tastom da kroz porodični fond iz državne kase iščupa preko 55 miliona dinara.

Pitam Tužilaštvo, ovo je pitanje broj dva za Tužilaštvo – da li je i ako nije pokrenulo postupak i u ovom slučaju, jer je ovo važno pitanje, suštinski važno za građane Srbije da znaju ko stoji iza malverzacija o kojima sam govorio i da li se i kako, na koji način Miroslav Aleksić, bivši predsednik opštine, obogatio zajedno sarađujući sa Ljubišom Kneževićem, a to mu je, znate, tast kojeg je izvukao iz tog porodičnog fonda i postavio na mesto direktora Nacionalne službe za zapošljavanje u Trsteniku, a ovaj mu je iz zahvalnosti pomogao, jel tako, da iščupa iz državne kase preko 55 miliona dinara, ponavljam, u taj fond koji se zove Fond za unapređenje resursa građana.

Time treba Tužilaštvo da se pozabavi, a se iskreno nadam i duboko verujem da ćemo i u ovim slučajevima dobiti sudski epilog, kao što ga imamo i sada, a on glasi da je Miroslav Aleksić jedan običan lažov za sve ono što je izneo o Andreju Vučiću i konačno ćemo dobiti, ja se nadam, presudu da je Miroslav Aleksić, to je ono što svi već znamo, najveći lopov Rasinskog okruga koji je arčio budžet građana Trstenika, koji je arčio budžet građana Srbije sa svoj lični račun. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2020.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas predlog odluka o davanju saglasnosti, i to jedan niz predloga odluka, a ja ću se usredsrediti na sedmu tačku dnevnog reda, koja se odnosi na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije, konkretno za 2021. godinu. U tom Finansijskom planu stoji jasno da je ukupno planirani prihod nešto više od 300 miliona dinara.

Listajući i analizirajući ovaj finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije, došao sam ovde do jednog podatka, da su procenjeni prihodi naknade za televizijske programe za 2020. godinu negde oko 250 miliona dinara, da su za radio-programe predviđene negde oko 20 miliona a za kablovske programe 30 miliona dinara.

I sad zamislite molim vas, a ovde pitam i građane Srbije, ovde pitam i REM i ostale nadležne institucije, koliki bi to novac REM imao kada bi svi u Srbiji imali obavezu da plaćaju naknade REM-u? Pri tome mislim na kablovskog operatera koji ima preko 900 hiljada korisnika, SBB i koji je u vlasništvu „Junajted medije“ koja je takođe opet u vlasništvu „Junajted grupe“ koja je registrovana u Luksemburgu i u vlasništvu Dragana Šolaka i Dragana Đilasa. Pa, nešto sumnjam da će i jedan i drugi Dragan da se odreknu svojih prihoda i da smanje svoj budžet kako bi u Srbiji možda platili porez ili platile određene naknade, ne samo REM-u već i ostalim regulatornim telima u Srbiji.

Kada govorimo o tome, o prikazivanju onoga što se emituje na N1, Nova S i ostalim Šolakovim kanalima, a pod Đilasovom programskom šemom, videćete da nema apsolutno nikakvog materijala i programa koji se tiče stanovnika i građana Luksemburga, već isključivo političkog i informativnog programa koji se odnosi na društveno-politička dešavanja u Srbiji.

Pa, ja pitam da li neko možda nekada video na N1 prošle godine kada su bili održavani izbori za poslanike Evropskog parlamenta, tačnije njih šest ako se dobro sećam, da li je neko negde video politički program njihov, marketing i tako dalje.

Ne, nije, ali smo svi mi ovde prisustvovali i videli ono što su radili u prethodnih nekoliko meseci, a o čemu su moje kolege pre mene govorile, o tome koliko puta su se ponavljale reklame bojkota, mešajući se time, dakle, mi pričamo o prekograničnim kanalima, stranim televizijama, mešajući se u društveno-politički život naše zemlje i oni se pozivaju na Evropsku konvenciju o prekograničnoj televiziji, koja je, zamislite, ratifikovana u Skupštini 2009. godine, kao da je znao Đilas da će u jednom trenutku moći da se bavi ovim što se bavi, a mi pričamo ovde o ispumpavanju novca iz Srbije, mi pričamo ovde o utaji poreza, mi pričamo ovde o raznim malverzacijama, o nepoštovanju zakona, te ja pitam REM, a i ostale nadležne institucije u Srbiji – kako i na koji način te prekogranične televizije, koje bi po toj konvenciji trebalo da emituju program u Luksemburgu ili, kako kažu, možda u Sloveniji, a onda ga reemituju ovde u Srbiji u potpunosti ne menjajući sadržaj, gde bismo trebali da konstatujemo i tu činjenicu da bi taj program trebao valjda da bude prilagođen građanima Luksemburga, a ne građanima Srbije, kako i na koji način se dešava nešto sasvim suprotno, a to je da ne samo da proizvode svoj program ovde u Srbiji, već ga i emituju ovde, pri tom ne poštujući zakone u Srbiji? Konkretno, mislim na Zakon o oglašavanju i Zakon o elektronskim medijima, prvi je član 35. koji ne poštuju, a drugi je član 100.

I, kada govorimo o tome da ne plaćaju nikakve naknade ne samo prema REM-u, već i prema RATEL-u, SOKOJ-u i ostalim agencijama koje se bave zaštitom autorskih prava u Srbiji, a o utaji poreza i tome da porez ne plaćaju Srbiji da i ne govorimo, porez za ono što rade ne plaćaju Srbiji, a kada znate da taj program ne emituju u Luksemburgu, sasvim sigurno taj porez ne plaćaju ni tamo i onda dolazimo do one čuvene mantre, da mediji u Srbiji nisu slobodni. Kao što je jedan moj kolega rekao jednom – mediji u Srbiji su toliko slobodni da ne moraju čak ni da se registruju ovde i tako ti neregistrovani mediji postaju polako neregistrovane političke partije i njihovi politički aktivisti, a pri tom mislim na novinare N1 i Nove S, sjajno obavljaju posao, mogu čak da zasene sve one iz bivšeg režima, ne rade ništa po pitanju, ako se već bave političkim informativnim programom, ne rade ništa o tome da informišu javnost Srbije, jer ja za Gojka Đilasa nisam čuo do pre nekoliko dana. Ja nisam ni znao da Dragan Đilas ima brata koji se zove Gojko Đilas, koji u svom posedu ima toliki broj nekretnina da je to frapantno.

Ovde imam jedan tvit Dragana Đilasa od pre nekoliko dana, tačnije 27. novembra. Kaže – sada lažete o mom bratu i dolazite mu na vrata.

(Aleksandar Martinović: Na koja vrata, pošto ih ima 35?)

Tako je. To je pravo pitanje. Pre svega mislim da, pošto je to i navika Dragana Đilasa da laže, niko nije pokrenuo taj sizifovski posao, da traži Gojka Đilasa po 34, 35 nekretnina i da kuca od vrata do vrata da bi ga našao. O tome se nigde ne spominje ništa ni na N1, ni na Nova S, ni u Đilasovim štampanim i elektronskim medijima, nigde.

Ali, da se formira jedna atmosfera haosa, atmosfera linča, da se govori o, neko već danas reče, atentatu na predsednika Vučića, pa tome prisustvujemo poslednjih nekoliko godina.

Kada pogledate naslovnu stranu NIN-a i kada pogledate naslovnu stranu Danasa i kada pogledate ove karikaturiste kojima je sve smešno, a verovatno je samo njima smešno, gde su nacrtane mete po telu Aleksandra Vučića, pozivajući pri tome verovatno neke iz političkog podzemlja da pokrenu proces i pozivajući na likvidaciju predsednika Vučića, govori samo o tome da je moj kolega Milenko Jovanov u svom jednom obraćanju rekao nešto što bi trebalo ponavljati, da ne postoji politiko ubistvo bez političke pozadine.

Dame i gospodo, vi danas imate i prisustvujete i svedoci ste svemu tome da imate jednu atmosferu koja se inače prezentuje na kanalima Nova S i N1, gde se poziva na ubistvo predsednika, vi imate onog ubicu Čabu Dera, koji je istražnim organima Mađarske rekao da su mu nudili naknadu, ponudu za to da izvrši atentat nad predsednikom. Ja ne znam šta još treba da se desi da bismo mi svi ovde konačno bili svesni da se na N1 i Nova S prikazuje ne samo antidržavni program, ne samo program koji se odnosi na to da sve što uradi predsednik Aleksandar Vučić to ne valja, jer ja nigde nisam video na tim kanalima da smo u poslednjih nekoliko godina uspeli da izgradimo 350 kilometara autoputa, nigde nisam video da se govori o tome da smo uspeli da smanjimo nezaposlenost na 7%, nigde nisam video da smo uspeli ono što su mnogi sanjali i što je možda zaista i za sve nas te 2014. godine bio samo san, da prosečnu platu podignemo na 500 evra, a danas ona premašuje i daleko je veća i da budemo sposobni da imamo dovoljno novca u budžetu da izgradimo i ove kovid bolnice i da budemo jedini u Evropi koji ćemo to uraditi i da sve to nije dovoljno da se neko zaista zapita kako je moguće da se na tim kanalima antidržavnim, gde se vodi perfidna, proračunata kampanja protiv države Srbije, pokrene postupak i da se vidi zašto se stvara takva atmosfera, jer kada pogledam tviter prepiske, ja mogu samo da vidim da se određeni ljudi već sada utrkuju i licitiraju sa koliko metaka u leđa će da završi predsednik Vučić. Ta licitacija traje, traje verovatno dok neko ne da najveću ponudu sa koliko metaka kako bi postao verovatno lider te opozicije.

Samo da vam kažem, to se nikada neće desiti i ne samo to, narod Srbije ne veruje ni tom Draganu Đilasu, ni tom Draganu Šolaku, kojima je isključivo i samo jedino bitno da se obogate, da mogu da kupuju avione, kamione i da Olju Bećković, Ivana Ivanovića i Kesića šalju verovatno svakog vikenda u Luksemburg kako bi snimili neku emisiju. Ne veruju ni tome šta oni prezentuju, ni o čemu govore i u tom smislu, što se tog poverenja tiče, pazite sada, pre neki dan Junajted grupa se žalila EU zbog pritiska kojem je izložena u Srbiji. Ma nemojte!

Kažu u tom pismu žalbe, koju su dostavili nadležnima za konkurenciju u EU, da se, optužujući naravno srpsku državu, za kampanju maltretiranja koja šteti medijskoj konkurenciji. Ma jelte? Oni pričaju o medijskoj konkurenciji, koji su u potpunosti uništili sve emitere u Srbiji time što rade na dampingu cene za sve reklame koje prikazuju na svojim televizijama, jer mi ovde govorimo o tome da oni spuštaju cene reklama kako bi bili konkurentniji, porez nigde ne plaćaju i novac se sliva u džepove i jednog i drugog Dragana i oni su tu zadovoljni?

U nastavku tog pisma isto stoji jedan deo koji je meni bio jako simpatičan. Kaže - Junajted grupa pruža usluge Srbiji. Hvala vam! Nemojte više da pružate nikakve usluge Srbiji, ne treba! Ovakve usluge kakve vi pružate Srbiji ne trebaju.

Ja ću za kraj ovako malo neiskusan, posebno u tom biznisu Šolaka i Đilasa, da ih posavetujem da se sastanu i sa onom Tanjom Fajon i da svi zajedno napišu jedno pismo žalbe Deda mrazu u duhu novogodišnjih praznika, jer mislim da samo još u Laponiji nisu čuli koliki su to lažovi u pitanju. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas set izmena zakona poreskih, carinskih, o čemu je ministar u danu današnjem i govorio i juče na Odboru za finansije, o čemu su i moje kolege u prethodnih nekoliko sati nešto više i obrazlagale.

Ono što bih hteo da kažem je da ću sasvim sigurno u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona.

Ono što bih hteo danas da kažem, a odnosi se na rad Vlade Republike Srbije, odnosi se na rad Ministarstva finansija, odnosi se na rad Poreske uprave Srbije, a to je dobra i valjana naplata poreza u prethodnih nekoliko godina. Ako se setite 2014. godine, predsednik tadašnje Vlade Aleksandar Vučić sproveo je teške ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju i već tada, te 2014. godine zabeležio izvanrednu naplatu PDV-a, koja se u godinama kasnije pokazivala kao dobar potez i pokazivala kontinuitet u rastu naplate tog poreza.

Ono što bih hteo da kažem, a odnosi se na politiku koju smo sprovodili u kontinuitetu prethodnih godina, odnosi se takođe i na rad onoga što se radilo i po pitanju rasta plata i po pitanju ulaganja u državu Srbiju, u infrastrukturu, u sve ono što vidimo kao rezultate danas i sve ono što planiramo da uradimo u narednih pet godina kroz strateški plan koji nosi naziv „Srbija 2025“.

Meni je drago što politika Vlade Republike Srbije predstavlja kontinuitet onoga što smo radili poslednjih nekoliko godina, pa čak i u ovoj oblasti naplate poreza, jer znate, nije dobro za društvo kada vidite da neko vozi luksuzni automobil, nije zdravo kada vidite da imaju luksuzne kuće, stanove, a da pri tome u poreskoj upravi jesu prijavljeni na minimalac ili na neku prosečnu platu. Sasvim sigurno, a to je u velikom procentu izvesno, da su taj novac stekli na utaji poreza i to je nedopustivo za našu zemlju. Jako mi je drago što je Vlada Republike Srbije donela plan, Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije 2019/20. godine koji jasno govori o tome, ima određenih akcionih planova za suzbijanje sive ekonomije. Međutim, poražavajuća činjenica je bila kada sam video da je obim sive ekonomije u Srbiji u iznosu od 15% BDP-a. To je kada prevedemo negde oko šest milijardi evra.

Ja zaista ne mogu da pojmim ni šest miliona evra, to je za mene zaista ogromna suma, međutim, sasvim sam siguran da u Srbiji postoje oni ljudi koji su uspeli da steknu značajan kapital i gotovo sigurno ne legalnim tokovima i koji su uspeli da zarade i 619 miliona evra, ali šest milijardi evra za mene je stvarno nepojmljiva suma. Ako bi prema jedinici SI sistema za izvlačenje 600 miliona evra iz budžeta Srbije bila Dragan Đilas, to bi značilo kao da vi svake godine imate 10 Đilasa, 10 Đilasa, 10 Đilasa, a vi vrlo dobro znate koliko je jedan uspeo da uništi Srbiju.

U tom smislu, važno je da istaknem, i svi to dobro znamo, da je najveći patriotizam u Srbiji plaćanje poreza. Od dolaska Aleksandra Vučića na mesto premijera Srbije više nemate mogućnost da određeni tajkuni, određeni političari svoje poslove i poreze koje imaju prema Srbiji ne uplaćuju, ne izvršavaju, već se tome stalo na put. I setite se samo za vreme dok je predsednik Aleksandar Vučić, tadašnji predsednik Vlade, određeni tajkuni su bili i procesuirani, na kraju krajeva, posle toga i osuđeni za utaju poreza, za malverzacije putarskih preduzeća i time smo pokazali da nema igranja sa državom. To je važno, važno za sve građane Srbije, da znaju da danas porez plaćaju svi, od velikih fudbalskih klubova do trafika.

Međutim, ovo ovde je, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mapa Evrope. Ova ovde mala tačka je Luksemburg. Luksemburg, po površini nešto manji od Beograda, po broju stanovnika nešto više od pola miliona ljudi, baza je registrovane Junajted medije, Junajted grupe Dragana Šolaka i svih medija koji danas deluju u Srbiji. Kada pogledate da su ti prekogranični kanali, da oni deluju u Srbiji na osnovu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji i o tome da reemituju program onaj koji emituju, a trebalo bi da ga emituju, da li iz Luksemburga, da li iz Slovenije, ja to ne znam, ali znam sasvim sigurno, i gotovo sam ubeđen u to da ga emituju iz Srbije.

Niko meni ne može da dokaže da Olja Bećković, da Kesić, Ivan Ivanović, Jugoslav Ćosić, „Falkonom“ Šolaka, lete svakog vikenda za Luksemburg, tamo proizvode program, antidržavni program, program protiv Aleksandra Vučića, protiv njegove porodice. Kada kažem antidržavni, milim na to da bez problema mogu na svojim televizijskim emisija da otcepe južnu srpsku pokrajinu. Kada govorim o svemu onome što rade protiv predsednika Aleksandra Vučića, a to sasvim sigurno pokazuju iz emisije u emisiju patološkom mržnjom prema predsedniku Republike.

Upravo to treba ispitati i treba pokazati da li ti prekogranični kanali deluju i emituju svoj program u Luksemburgu, istovremeno reemitujući ga u Srbiji, bez ikakvih promena jer to po zakonu i podrazumeva reemitovanje da u celini ceo program koji je prilagođen, pretpostavljam, građanima Luksemburga ili građanima Slovenije, bez ikakvih promena reklama, na takav način prikazuju i ovde u Srbiji.

Pa, neće biti baš da je tako. Neće biti zato što nema nikakvih dokaza o tome da se program prikazuje u ove dve države. Onda dolazimo do jedne jasne stavke i pitanja gde Junajted grupa, gde Junajted medija, gde N1, Nova S i svi ostali kanali plaćaju porez. U Srbiji ga svakako ne plaćaju, ne poštuju zakone Srbije, nisu registrovani u Registru elektronskih medija. Nemaju nikakve obaveze prema REM-u, RATEL-u, SOKOJ. Nemaju nikakve obaveze prema državi Srbiji, ali sasvim sigurno i ubeđen sam da nemaju ni nikakve obaveze ni prema Luksemburgu ni prema Sloveniji i njihovim poreskim sistemima, jer tamo ništa neemituju. Emituju ga ovde. Kompletan taj sadržaj, kao što sam rekao, koji je upućen i usmeren protiv Vlade Republike Srbije, protiv predsednika Aleksandra Vučića, protiv same države.

Otvoreno kažem da je to rad na crno jednog ne registrovanog medija koji polako prerasta u ne registrovanu političku stranku u Srbiji, vodeći borbu protiv svih nas. Protiv svih nas kada kažem, mislim pre svega na ljude iz SNS. Ubeđen sam u to da će svakoga dana prikazivati svakog od nas i tome da nađu bilo kakvu manu ne bi li ispunili ono što je zacrtano u programskoj šemi i Dragana Đilasa i Dragana Šolaka.

Zato mi je važno da nadležne institucije ispitaju gde Dragan Šolak plaća porez, gde Dajrek medija plaća porez, budući da su oni i na sajtu Junajted medija predstavljeni kao oni koji prodaju reklamne sekunde? Važno je i za građane Srbije da znaju da su prekršili gomilu zakona, počevši o Zakonu o oglašavanju član 35. Zakona o elektronskim medijima, član 100. pozicionirajući sebe, odnosno svoje kanale N1 i Novu S ispred RTS. Sada me samo buni to da li N1, Nova S i ostali kanali odgovaraju zakonima Sbije ili evropskoj konvenciji o prekograničnim kanalima. Ako je ovo prvo onda sam sasvim ubeđen da ne postoji nikakvo reemitovanje, već isključivo rad na crno piratskih televizija i promene celokupnog sadržaja i prilagođavanje istog za 900.000 pretplatnika u Srbiji.

Da ne pričamo o tome da se radi isključivo na izvlačenju novca iz Srbije, izvlačenju i isisavanju tih pretplata novca koji dobijaju od prodaja sekundi, pa mi je samo da budemo načisto gde taj novac ide i kako je moguće da predstavljaju pet godina u nizu kompaniju koja je u minusu, koja ne ostvaruje nikakvu dobit, a onda je prodaju za 2,6 milijardi evra. To je ogromna suma, nepojmljiva, još jednom. „Beograd na vodi“ se gradi za nešto više od 3 milijarde evra. Oni uspeju da prodaju nekog gubitaša. To niko ne može da mi objasni da jedan gubitaš može da vredi 2,6 milijardi evra. To je što se tiče N1, Nove S i ostalih antidržavnih i antinacionalnih kanala.

Hteo bih samo da pružim podršku ministru finansija, Poreskoj upravi Srbije, Vladi Republike Srbije, posebno u ovoj igri na sreću „Uzmi račun i pobedi“ sa nagradama koje su zaista izvanredne, ali gde je cilj da se dopre do svesti građana zašto

je naplata poreza važna. Važna je, zato što svi zajedno na neki način učestvujemo u tome da kada novac u potpunosti dođe u budžet, može da se raspodeli na pravičan način. Čak i u ovim kriznim situacijama. Da 10.000 dinara uspemo da izdvojimo, da Vlada Republike Srbije izdvoji za zdravstvene radnike, da 100 evra omogući svakom punoletnom građaninu, da 4.000 dinara u aprilu mesecu obezbedi penzionerima, 10% na platu svim zdravstvenim radnicima, da izgradimo ove kovid bolnice koje su nužno neophodne u ovakvoj teškoj situaciji, da kažemo da možemo početkom sledeće godine da podignemo plate i penzije i da sprovedemo sve ono što smo zacrtali u planu „Srbija 2025.“, a posebno apostrofirajući deo koji se odnosi, takođe, na plate i penzije, a to je da prosečna plata u Srbiji bude 900 evra, a prosečna penzija 440 evra.

Hteo bih za kraj da iskoristim ovu vašu krilaticu iz prethodne igre na sreću „svi dobijaju kada siva ekonomija gubi“. Zahvaljujem.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, imam nekoliko poslaničkih pitanja koja bih danas postavio. Prvo upućujem DRI i ono se odnosi na izveštaj o završnom računu opštine Trstenik za 2014. godinu i to je izveštaj koji je ova institucija sačinila.

Na osnovu tog izveštaja, jasno se vidi na strani 31, da je bivši predsednik opštine Trstenik, Miroslav Aleksić, protivpravno povećao koeficijent za obračun i isplatu plata i time sebi obezbedio titulu najplaćenijeg predsednika opštine u Srbiji.

Na stranu to što se ne domaćinski odnosio prema novcu građana Trstenika, on je na ovaj način oštetio budžet za više miliona dinara i povredio, odnosno prekršio Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, član 9. i Zakon o budžetskom sistemu, član 56.

Ja pitam DRI da li je podneta prijava protiv Miroslava Aleksića i ako jeste, dokle smo došli u tom postupku?

Moje druge pitanje se odnosi na malverzacije ovog osvedočenog i odnedavno osuđenog lažova Miroslava Aleksića i kada to kažem, pozivam se na presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu koji je doneo presudu zvaničnu, javnu presudu da je Miroslav Aleksić lagao za sve ono što je govorio o bratu predsednika Srbije.

Setite se samo kakva je mučna kampanja, gnusna vođena protiv Andreja Vučića. Kampanja laži, kampanja kriminalizacije porodice Vučić od strane i tog Aleksića i od strane Đilasovih medija, svih, i onih štampanih i elektronskih. U nekoliko meseci, duže od godinu dana oni su razapinjali Andreja Vučića po ovom pitanju da bismo mi tek danas došli do zvanične presude i konačnog sudskog epiloga da je veštačenjem telefona utvrđeno da ni Aleksandar ni Andrej Vučić nisu imali nikakav kontakt sa osumnjičenima iz slučajevima „Jovanjice“. Nikakav.

Odavno je nama i u ovoj sali i građanima Srbije bilo jasno da se ovde radi o jednom lažovu, sada već i osuđenom lažovu, pa bi i Šeherezadi bilo malo 1000 i jedna noć da prepriča sve laži Miroslava Aleksića.

Zbog toga, kada govorim o malverzacijama, pitam Tužilaštvo – da li je i ako nije kada će podneti prijavu protiv Aleksića i njegovog druga Predraga Stevanovića sa kojim je zajedno ušao u posao gasifikacije u opštini Trstenik kroz nameštene tendere gde mu je omogućio monopolsku poziciju, a opštinu Trstenik uveo u dugove za stotine miliona dinara?

Kada govorim o ovome ja mislim i na onih osam javnih nabavki za koje nikada nije raspisan tender. Tome treba Tužilaštvo da posveti pažnju, a ja građanima Srbije mogu da poručim da ovo nije bilo dovoljno grofu od Trstenika pa se udružio sa svojim tastom da kroz porodični fond iz državne kase iščupa preko 55 miliona dinara.

Pitam Tužilaštvo, ovo je pitanje broj dva za Tužilaštvo – da li je i ako nije pokrenulo postupak i u ovom slučaju, jer je ovo važno pitanje, suštinski važno za građane Srbije da znaju ko stoji iza malverzacija o kojima sam govorio i da li se i kako, na koji način Miroslav Aleksić, bivši predsednik opštine, obogatio zajedno sarađujući sa Ljubišom Kneževićem, a to mu je, znate, tast kojeg je izvukao iz tog porodičnog fonda i postavio na mesto direktora Nacionalne službe za zapošljavanje u Trsteniku, a ovaj mu je iz zahvalnosti pomogao, jel tako, da iščupa iz državne kase preko 55 miliona dinara, ponavljam, u taj fond koji se zove Fond za unapređenje resursa građana.

Time treba Tužilaštvo da se pozabavi, a se iskreno nadam i duboko verujem da ćemo i u ovim slučajevima dobiti sudski epilog, kao što ga imamo i sada, a on glasi da je Miroslav Aleksić jedan običan lažov za sve ono što je izneo o Andreju Vučiću i konačno ćemo dobiti, ja se nadam, presudu da je Miroslav Aleksić, to je ono što svi već znamo, najveći lopov Rasinskog okruga koji je arčio budžet građana Trstenika, koji je arčio budžet građana Srbije sa svoj lični račun. Zahvaljujem.