Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, predstavnici Vlade, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da današnji amandmani koji se nalaze pred nama, kao i set zakona o kojima smo diskutovali u sredu najbolje oslikavaju volju, želju i razumevanje SNS za sve potrebe koje danas ima opozicija. Složiću se sa kolegama koje su pre mene govorili, da ovakvi izborni uslovi, ovakve izborne promene nisu viđene nikada u našoj zemlji.

Mnogo je tema o kojima možemo razgovarati, mnogo je tačaka i izmena o kojima možemo diskutovati, ali složiću se i sa kolegom Đukanovićem koji je diskutovao malopre, da su svi ovi predlozi u najmanjoj koristi SNS. Zašto? Iz prostog razloga zato što sve ovo danas o čemu diskutujemo i sve ono što ćemo kasnije u danu za glasanje usvojiti jasno daje najširu moguću mogućnost opoziciji da konačno, jednom za svagda, izađe i kaže – da, eto, sada su uslovi konačno dobri i nikada do sada nismo učestvovali na ovakvoj vrsti izbora.

Zašto? Godine 2012, od samog početka izbornog procesa i učešća SNS od te 2009. i 2010. godine na lokalnom nivou, pa samim tim i kasnije, DS je koristila svoju poziciju vlast za kojekakve manifetluke i zloupotrebe. Međutim, kada su građani Srbije jasno odlučili i svoje poverenje ukazali SNS, odjednom svi ti uslovi koji su do tada važili za DS, a kasnije i za ovaj deo opozicije koji predvodi Dragan Đilas, odjednom su postali uslovi koji nisu prihvatljivi.

Međutim, nakon stranačkog dijaloga koji se vodio na dva fronta, došli smo u poziciju da svi njihovi zahtevi budu prihvaćeni, a da oni opet i danas predviđaju, nagađaju, izmišljaju, iznose neistine i unapred obmanjuju javnost kako će izbori biti pokradeni. To je ništa više do pokušaja alibija koji pokušavaju da stvore za još jedan izborni debakl koji ih očekuje.

Vi ste, gospođo Obradović, u svom izlaganju u sredu izneli mnogo detalja i mislim da je svaki građanin bio upoznat sa izmenama koje nas očekuju, ali ja sam to malo posmatrao iz drugog ugla, iz prostog razloga tehničkih stvari onoga što je realnost.

Naime, ako pričamo o 10.000 potpisa koji su neophodni da se neka lista kandiduje, mene zanima koliko je realno da Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, zajedno sa Vukom Jeremićem i ostalom ekipom, koja preko oglasa traži ljude koji će biti na biračkim mestima, dakle na 8.000 biračkih mesta, koliko je realno da oni skupe tih 10.000 potpisa i kandiduju se na izborima? Računica je vrlo jasna. Ako vi ne možete sada u ovom trenutku da znate ko će vam čuvati kutije i biračko pravo na biračkim mestima, već te ljude tražite putem oglasa i Tvitera, kako možete da računate na nekakav veći izborni rezultat i odakle vam uopšte hrabrosti da izjavljujete i najavljujete svoju nekakvu ubedljivu pobedu?

Ono što je meni posebno interesantno, jeste i kandidovanje predstavnika u Republičku izbornu komisiju, gde se sada dozvoljava i da oni predstavnici građana koji nemaju formirane odborničke grupe, odnosno poslaničke grupe, mogu kandidovati ljude. Tu se pokazuje najšira moguća demokratija i to je još jedan pokazatelj koliko SNS želi da ovaj izborni proces prođe što transparentnije, jer smo uvereni u volju građana, jer smo uvereni u izbor građana Srbije, jer smo uvereni u rezultate koje smo postigli.

Ono na šta se gospodin Milićević osvrtao, jeste i činjenica, diskusija oko toga da li je neophodno da se redni broj na listi predsedničkog kandidata određuje podnošenjem liste ili žrebom. Apsolutno je za SNS svejedno. Podsetiću vas samo da je 2017. godine predsednik Aleksandar Vučić bio pod rednim brojem 6, i to nas ni u jednoj jedinoj situaciji nije omelo, niti smo se tada bunili i žalili, jer smo uvereni u ono što radimo i u politiku, pre svega predsednika Aleksandra Vučića.

Neko je ovde pomenuo da oni na taj način vređaju inteligenciju građana. Postavlja se pitanje da li to rade? Mislim da apsolutno ne možemo da diskutujemo o tome da li to rade, već je to činjenica. Podsetiću vas da je u svom izlaganju jedan od predstavnika tog dela opozicije rekao da se SNS plaši da će na gradskoj listi, odnosno listi za grad Beograd i listi za parlament imati broj 1, a da onda svojim glasačima neće uspeti da objasni ukoliko predsednik Aleksandar Vučić bude kandidat pod nekim drugim rednim brojem. Ovo vam je šamar svakom građaninu koji podržava politiku SNS, jer na ovaj način ih taj deo opozicije koji predvodi Dragan Đilas na najdirektniji i najbrutalniji način omalovažava. Tako da, nemojte uopšte da postavljamo pitanje njihovog mišljenja prema građanima Srbije koji ne misle kao oni.

Takođe, pričali smo o tome da li jedan, što će biti predmet i kasnije jednog od amandmana, glasač može da podrži više lista. Meni je prosto neverovatno da su protiv toga ustale opozicione stranke i da sada to njima smeta. Postavlja se pitanje zašto i zbog čega? Da li su sada oni u ratu između sebe, da li će neko drugi podržati neku drugu listu koja nije Đilasova, pa im to odgovara ili ne odgovara? Pa, onda prebacuju i kažu – to je u interesu SNS. Samo mi objasnite kako, kada je SNS najmoćnija stranka u našoj zemlji, sa najvećim brojem članova i u najkraćem mogućem roku mi smo prvi predavali i potpise i liste. Tako da, ne vidim kako bi i na koji način ovo moglo nas da ugrozi. Ali, to na najbolji način oslikava svu njihovu nemoć i pokušaj da se na bilo koji način sve ono što danas budemo izglasali nekako degradira i da se pokaže da oni ipak nisu zadovoljni izbornim uslovima i da ovi izbori neće biti u fer uslovima.

Pokušavao sam da nađem bilo gde u svetu primer ovakvih promena u izbornom procesu i zaista nisam našao. To što je neko od prethodnih kolega narodnih poslanika rekao – sada im smeta i to što se dešava dva meseca pred izbore. Ne znam čime su to ugroženi ovim promenama. Valjda bi morali po pravilu da budu srećni i da budu zadovoljni, jer sve što su tražili su dobili.

Međutim, sada se postavlja drugo pitanje, a često smo o tome govorili, jeste sa čime oni to izlaze pred građane i Beograda i Srbije. Neko je od kolega takođe postavio jednu odličnu tezu, ne određuju rezultat ni izborni uslovi, već ono sa čime izlazite pred građane, a to je rezultat i, što je još bitnije, plan i program. To je ideja.

Uveren sam da Srpska napredna stranka do sada je postigla ogromne rezultate na svim poljima, od infrastrukture, puteva, auto-puteva, izgradnje bolnica, škola, od boljeg finansijskog stanja i konsolidacije naših finansija od 2013. i 2014. godine, većih plata i penzija, da se ne vraćamo na sve ono o čemu smo pričali u proteklom periodu.

Međutim, ono što je ostalo posebno interesantno jeste kandidatura Đilasove opcije i tri imena koja su na jednoj konferenciji pre nekoliko dana učinila nešto što je svojevrstan presedan u našoj zemlji, a verujem i u svetu. Prilikom te kandidature i Ponoš i Tepić i Janković su učinili nešto što do sada niko nije učinio. Celu svoju konferenciju su posvetili blaćenju i iznošenju nekakvih neistina i laži, a nijednim jedinim slovom nisu ponudili nekakav program, bilo kakav, građanima Beograda i Srbije.

O Ponošu ne želim preterano da govorim i da gubim vreme na njega, jer mislim da su njegova dela dok je bio na čelu Ministarstva odbrane, tačnije nedela, rekla najbolje i sama činjenica, kako kažu ljudi iz vojske, koji su i tada bili u tom delu naše države, funkcionisanja, rekli su najpametniju stvar – ono što NATO nije uspeo da uradi našoj vojsci uradio je Ponoš. Mislim da to najbolje oslikava kakav je taj čovek bio na toj poziciji i koliku je štetu naneo našoj zemlji. Ubica tenkova, kako su ga zvali, čovek koji je uspeo da rasturi bataljone, koji je uspeo da degradira svakog ko je bio častan i pošten i koji mu se našao na putu. Sve zarad interesa zapadnih sila ili, kako bi on rekao, nekog višeg interesa u njegovim internim krugovima. On im je kandidat za predsednika. Postavljam pitanje građanima Srbije, ako je takvu štetu naneo našoj zemlji sa tog mesta, zapitajte se, molim vas, samo na jedan sekund, šta bi tek uradio Srbiji kada bi došao u priliku, nekim čudom, da bude predsednik Srbije.

O gospođi Tepić mislim da su mnoge priče ispričane, ali kao neko ko pretenduje da bude premijer, kao neko ko pretenduje, da li ovde u parlamentu ili na najvišim mogućim državnim funkcijama da predstavlja Srbiju, mislim da su mnoge stvari rečene, ali bukvalno iz ovog plenuma je izašlo nešto što u samom startu nju diskvalifikuje iz bilo kakve trke u tom smislu. Ako imate ženu koja u ovom domu insistira na tome da se usvoji rezolucija, koju potpisuje, kojom bi se srpski narod i Srbija proglasila za genocidnu zemlju, mislim da je takva žena samu sebe diskvalifikovala i ne može da bude na tom mestu koje ona želi za sebe i na koje pretenduje. Stavljati takav žig i takav pečat na našu zemlju zarad ličnih interesa, ličnih političkih poena ili nekih drugih je nedopustivo.

Ne želim da se osvrćem na koke nosilje, gde je videla nekakvu plantažu marihuane, ne želim da se osvrćem na one druge njene neistine na oslobodioce iz Kikinde, bebu od dve godine, ne želim da se osvrćem na sve one neistine koje je iznosila. Ali samo se postavlja pitanje – da li žena koja se slikala sa narko-dilerima, od kojih je tražila da iseljava i raseljava novinare koji su samo pisali o njenom štetočinskom poslovanju, da li od nje može da se očekuje da bilo šta uradi u interesu građana Srbije i da li takva osoba zaslužuje poverenja građana za bilo kakvu funkciju, a pogotovo za funkciju premijerke, o kojoj ona silno mašta?

Za sam kraj ostavio sam poslednji biser u njihovim redovima, najveće iznenađenje za mene zaista, iako mi je teško shvatljivo da su i ove ljude pre toga kandidovali. Radi se o izvesnom gospodinu Jankoviću koga projektuju da bude gradonačelnik Beograda. Uz dužno poštovanje i njegovih godina i svega, prosto je neverovatno i pokušajte da nađete taj primer bilo gde u svetu da čovek koji se kandiduje za gradonačelnika, jelte, izađe i ništa ne kaže o programu i kako on vidi Beograd u narednom periodu ili šta bi on to uradio i promenio, već u prvom svom izlaganju kaže da nije kompetentan i da se ne razume u vođenje grada Beograda.

Prestonica, prema nekim podacima, oko dva miliona ljudi cirkuliše, što zbog posla, što zbog turizma, što ljudi koji žive, neke procene su oko dva miliona ljudi da cirkuliše kroz naš grad. Ja sad postavljam pitanje građanima Beograda – da li možete da ukažete poverenje čoveku koji kaže: „Ja nisam za to, ja to ne znam da radim“, a onda kada je shvatio šta je izgovorio: „Ja ipak nisam stručan, ali mislim da bih mogao da napravim tim“? Pa kako biste mogli da napravite tim, ako ne znate čime želite da se bavite i u kom smeru želite da ide Beograd i da se razvija?

Ne želim uopšte sada da aludiram na njegove godine. Ako on smatra sebe sposobnim u 82 godine da vodi jedan grad kao što je Beograd, to je njegovo apsolutno pravo, ali ovde razmišljamo o kompetencijama i razmišljamo u drugom smeru. Zašto to taj Dragan Đilas, kad već za sebe kaže da je toliko popularan da je toliko moćan, da ga toliko ljudi vole, a bio je već gradonačelnik, zašto sebe nije kandidovao opet za gradonačelnika? Ili je ipak i on samo svestan da ga narod ne želi i da još građani Beograda, a bogami i Srbije nisu zaboravili sve one njegove marifetluke, sve one afere koje su obeležile njegov mandat i vlast Demokratske stranke, kada su svi i u Beogradu i u Srbiji samo siromašili, a on se bogatio i njegove firme stvarale imperije poslovne, pa je tako po belom svetu razbacao preko 60 miliona evra ili oni njihovi prihodi od 619 miliona evra koje je ostvario direktno trgujući sekundama sa državnim televizijama.

Ono što mene posebno zabrinjava, mislim da o tome nismo dovoljno govorili, ja sam u nekom prethodnom periodu diskutovao o tome, upozoravao, nisam siguran da li ću možda imati vremena da diskutujem i tokom sledeće nedelje, ali želim da sa tim završim svoje izlaganje.

Srpskoj naprednoj stranci se danas postavlja, tj. pokušavaju da joj naprave takav manevarski prostor da mi 3. aprila ne smemo da pobedimo na izborima, i to je nešto nečuveno. Mi već danima na medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa dobijamo pretnje, dakle najotvorenije pretnje, raznoraznih marioneta i pajaca Dragana Đilasa koje imaju istu mantru i obratite pažnju na te rečenice – 3. aprila ćemo braniti našu pobedu. A koju to pobedu i kako oni to znaju, ako s druge strane pričaju da će izgubiti izbore i da su izbori pokradeni?

Ono što posebno zabrinjava, sa druge strane, jeste tendencija koju je ponovio i Borko Stefanović pre neki dan, gde je u nekom izlaganju koje ne mogu čak ni da citiram koliko je bilo konfuzno, pokušaću da citiram, rekao: „Nemoj slučajno Aleksandar Vučić 3. aprila da izađe i kaže – niste pobedili u Beogradu, nemoj slučajno da kaže da Zdravko Ponoš nije ušao u drugi krug i nemoj slučajno Aleksandar Vučić da kaže da su ubedljivo pobedili na republičkim izborima. Ako dođe do toga mi ćemo izaći na ulice“.

Sad ja postavljam pitanje i za nadležne institucije – kakva se to atmosfera stvara i šta mi to da očekujemo 3. aprila, gde se mi defakto kao Srpska napredna stranka dovodimo u situaciju da ne smemo ni da pobedimo. Ja sad pitam i građane Srbije, ali i te predstavnike tog dela opozicije – da li je ovakva postavka stvari viđena igde u svetu i šta možemo od tog dana da očekujemo? Dobro je da na vreme diskutujemo o ovim stvarima i da na ove stvari sugerišemo, jer 3. april će brzo doći, desiće se izbori, građani će odlučiti prema svom razmišljanju, svom viđenju za koga će se opredeliti. Ali sve veća histerija u redovima tog dela opozicije koju predvodi Dragan Đilas jasno pokazuje da su oni svesni da na tim izborima ne mogu da pobede, ali da će ovako jeftinom manipulacijom, pokušajem da izazovu nekakvo nasilje, želeti da umanje taj izborni rezultat i da Srbiju uvedu u nekakav haos.

Za sam kraj, želim da pozovem građane Beograda, građane Srbije da 3. aprila izađu na izbore i da prilikom glasanja se vode samo jednom mišlju ko je taj i ko je ta stranka koja njima i njihovoj porodici može da obezbedi bolje sutra i bolju budućnost.

Ko je ta stranka i ko je taj čovek, koji je do sada svojim rezultatima ispunjenim obećanjima, kao i zalaganjem omogućio da svi mi zajedno kao građani Srbije živimo bolje, živimo ponosnije? I, ko je taj čovek i koja je to stranka, koja zbog svega do sada urađenog ima legitimitet i može da traži poverenje građana da nastavimo u smeru u kojem danas idemo? Ako sve to građani budu uzeli u obzir ja sam uveren da politika predsednika Aleksandra Vučića i SNS može očekivati ubedljivu pobedu i da onda svi zajedno nakon tih izbora u novom sazivu, u novom ruhu nastavimo da radimo još jače, još bolje u interesu naše zemlje i sve one dece i generacija koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako da današnji dnevni red je za svakog od nas kao narodnih poslanika vrlo interesantan, ali daje nam i jednu dozu ponosa što ćemo biti u prilici da danas izglasamo jedan ovakav zakon i da na taj način omogućimo mladima od 16 do 29 godina da dobiju tih 100 evra kao jedan mali vid pomoći svoje države.

Mislim da su kolege narodni poslanici u proteklom periodu u svojim izlaganjima jasno istakli koliko je ovo i važno, ali koliko sam ovaj čin pokazuje ekonomsku stabilnost i snagu naše zemlje.

Mislim da mi kao narodni poslanici danas možemo biti ponosni na sve ono što je urađeno u protekle dve godine od kako smo mi u mandatu, nešto manje od dve godine, ali isto tako, svi mi kao predstavnici SNS izuzetno smo ponosni na rezultate koje je Vlada SNS, pre svega predsednik naše stranke Aleksandar Vučić, od 2014. godine stvarao i postizao i rezultate koje smo svi zajedno kao jedan veliki tim sa našim građanima stvorili jeste baš ono čemu politika u suštini i služi i zašto je politika i bitna, a to je da se borite svaki dan za bolji život građana svoje zemlje.

Mislim da i kao narodni poslanici, iako je ovo prvo zasedanje u ovoj godini, moramo i da se osvrnemo na sve ono što se dešavalo u proteklom periodu i da jasno pokažemo kakva je to razlika između perioda vlasti SNS i ljudi koji danas čine neki novi režim DS, opet okupljeni oko Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića i cele te klike, koja ne nudi nikakvo novo rešenje, ne nudi nikakvu drugačiju politiku, niti želi da se takmiči sa tim koliko će oni novih kilometara autoputeva napraviti, koliko će fabrika otvoriti ili koliko će novih radnih mesta obezbediti. Ne žele da učestvuju u takvoj jednoj diskusiji i polemici, iz prostog razloga što su i sami svesni da kada su oni bili na vlasti, kada su oni bili u prilici da urade nešto dobro za građane Srbije, nisu apsolutno ništa uradili, već su jedino vodili računa o sebi i svojim džepovima i džepovima svojih saradnika.

Da je sve istina što govorim potvrđuje i podatak da je najbliži saradnik Dragana Đilasa, zamislite, postao vlasnik jednog tima u engleskoj Premijer ligi „Sautemptona“, kluba koji ima veliku reputaciju u Engleskoj, ali i u samom svetu, ali isto tako, moramo naglasiti da je engleska liga i najgledanija liga na svetu, pa kada uzmete samo taj podatak da je čovek koji je bio najbliži saradnik gradonačelnika Beograda, bivšeg ministra, jednog od najistaknutijih funkcionera DS Dragana Đilasa, sebi omogućio da kupi jedan fudbalski klub, postavlja se pitanje – šta to može onda još Dragan Đilas da kupi sa svim onim parama koje je otuđio od građana i Beograda i Srbije?

Ono što je mnogo bitnije, a naslanja se na sve ovo o čemu ja pričam, jesu konkretni podaci koji pokazuju kako se živelo do 2011. godine, a kakva je situacija danas. Nezaposlenost 2011. godine je bila iznad 23%, dok je ove godine, tačnije 2021. godine, ona negde ispod 9%.

Ako pričamo o prosečnoj plati, to su moje kolege pominjale u svojim izlaganjima, moramo uvek da naglasimo da je prosečna plata u tom periodu, dakle, kad su svi propadali, kada su građani ostajali bez posla, na ulici, kada je svako bio samo siromašniji, Dragan Đilas je stvarao svoju imperiju zajedno sa tim Šolakom, a građani su tada radili za prosečnu platu od 330 evra. Godine 2021. u decembru prosečna plata će iznositi iznad 600 evra.

To vam samo pokazuje kako odgovornom politikom, kako pametnim vođenjem finansija, ali isto tako odgovornim planiranjem svakog troška, investicija dolazite do drastičnog uvećanja i poboljšanja životnog standarda svih građana u našoj zemlji.

Ako želimo da pričamo i o minimalnoj zaradi na koju se često pozivaju ovi predstavnici bivšeg režima, ne možemo a da ne istaknemo da je minimalna zarada u tom periodu bila negde oko 150 evra. Danas je ona iznad 300 evra i nastaviće sa rastom.

Svi ovi podaci samo jasno pokazuju koliki je napredak naša zemlja ostvarila u periodu od samo 10 godina. Kad kažem samo, moram to da naglasim iz prostog razloga, da smo imali odgovornu vlast te decenije kada je režim DS vladao na svim nivoima i upropašćavao nađu zemlju, možemo samo da se zapitamo gde bi naša Srbija danas bila.

Međutim, pojedini političari iz tog perioda, ne mogu reći baš svi, ali pojedini političari iz tog perioda, a opet svi zajedno u timu DS, pa sada opet u različitim strankama, ali opet u jednom frontu danas žele da obmanu građane da se predstave kao nekakva nova opcija, sve sa razlogom da bi dobili još jednu šansu da sebe učine što bogatijima i da svoje poslovne imperije dodatno uvećaju.

Meni je drago što smo mi u prilici danas da svedočimo i istorijskim podacima, a oni se ogledaju u tome da smo prošle godine, dakle 2021. godinu završili sa čak 3,9 milijardi evra direktnih stranih investicija. Ako uzmete u obzir da se u poslednje dve godine, godine pandemije korona virusa, da kada je ceo svet zahvatila velika kriza i kada zemlje članice EU beleže veću nezaposlenost i kada ljudi ostaju bez posla, u našoj zemlji se i otvaraju i fabrike, ali se i postavljaju kameni temeljci za neke buduće fabrike.

Da govorimo istinu, u prilog tome govori podatak da smo samo prošle godine kroz nove fabrike i radna mesta obezbedili posao za 12.490 ljudi, pa samo želim da postavim pitanje predstavnicima bivšeg režima - koliko su to oni radnih mesta otvorili dok su bili na vlasti? Ne mogu da se pohvale tim podatkom jer je njihovu vlast obeležila katastrofa, hiljade fabrika zatvorenih, više od pola miliona ljudi koje su ostavili na ulici i bez posla.

Kada pričamo danas o mladim ljudima i o ovoj pomoći od 100 evra, znate sećam se jako dobro kada nam je ta njihova vlast obećavala onih čuvenih 1000 evra. Naravno, kao i sve što su tada pričali, obećavali, ostala je gola neistina i laž. Sada, s podsmehom posmatraju ovu pomoć za mlade od 100 evra i kažu da to nije ne znam kakva cifra. Možda za njih, ne možda, sigurno za ljude koji imaju milione razbacane širom sveta i koji se voze automobilima i džipovima koji vrede više od stotinu hiljada evra, to i nije neka cifra. Ali, nije sve u onom materijalnom, nije sve u tih 100 evra. Ima nešto u tome što jasno pokazuje opredeljenje Vlade Republike Srbije i politike SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, da se pomogne mladim ljudima makar na taj način.

Sve ono što danas radimo i zakone koje smo i mi kao narodni poslanici usvajali u proteklom periodu su baš u interesu građana Srbije i baš u interesu i tih mladih ljudi, jer je politika SNS da želimo da naši ljudi, naša budućnost, generacije koje dolaze i naša deca ostanu u svojoj zemlji, da ovde rade, ostvaruju se i da na taj način našu zemlju dodatno unapređuju.

Znam da će 2022. godina biti puna izazova i znam da mnogi ljudi ne žele da vide našu zemlju ni jaku ni stabilnu. Jaka i stabilna Srbija smeta mnogima, ali pre toga i iznad svega toga, mnogima smeta nezavistan državnik kao što je Aleksandar Vučić. Pritisci kojima je on izložen su neverovatni. Ali, sve dokle god narod u našoj zemlji podržava tu odgovornu politiku, ja se ne brinem se za Srbiju.

Zato ću kao i moje kolege narodni poslanici pre mene pozvati građane da u nedelju izađu na referendum i podrže taj referendum, glasaju za „Da“, iako ih mnogi obmanjuju, iako i dan-danas imate stranke opozicije koje iznošenjem gomile neistina i laži pokušavaju da sabotiraju i taj referendum. Ja pozivam građane da misle svojom glavo i da veruju u činjenice i da budu svesni da referendum nema nikakve veze ni sa Rio Tintom, ni sa promenom preambule, nema nikakve veze ni sa čim od onog što im na dnevnom nivou pričaju predstavnici bivšeg režima DS, a pre svega Dragan Đilas.

I za sam kraj, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, 3. april je jako blizu i mislim da u narednih nekoliko nedelja agresivna kampanja što lažnih ekologa, što propalih političara, prebogatih tajkuna će se zaoštravati.

Ja ću i ovu priliku iskoristiti da pozovem građane da već danas počnu da razmišljaju o tome gde je naša Srbija bila pre sedam ili osam godina i gde se danas nalazi i da samo uzmu u obzir ovo o čemu sam ja pričao i moje kolege i da se prema tome rukovode tog dana kada budu izlazili na izbore.

Ja sam uveren da ćemo 3. aprila još jednom pokazati da većinska Srbija podržava napredak i razvoj Srbije, veće plate, veće penzije, veću šansu i bolju perspektivu za sve mlade ljude, ali sam isto tako i ubeđen da će ljudi koji jedino brinu za svoj interes i za svoj džep pokušati taj rezultat na neki način da umanje ili da ga ponište.

Zato, poštovani građani Srbije, razmišljajte već danas i prema tome se vodite za koga ćete glasati 3. aprila. Ako uzmemo u obzir sve ostvarene rezultate, sva ispunjena obećanja, kao i viziju koju imamo kao SNS i koju ima predsednik Aleksandar Vučić, uveren sam da ćete tada odlučiti i svoj glas dati SNS.

S toga, poštovana ministarka, kao predstavniku Vlade, želim vam još mnogo dobrih i ovakvih zakona koji će biti u interesu građana Srbije i da u narednom periodu svi zajedno, kao jedan veliki tim, stvaramo još lepše i još bolje mesto za život sve naše dece i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Pantiću, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da je i ovaj prethodni krug replika pokazao, u suštini, koliko predstavnici SNS sa jedne strane široko posmatraju celu situaciju i celu diskusiju, a koliko opet i predstavnici jednog dela opozicije vide ovo kao temu ili poligon za prikupljanje jeftinih političkih poena.

Ono što mene buni već neko vreme, a prikazuje se i sada, jeste da smo do pre nekoliko, hajde pre više meseci, ali sigurno do pre godinu dana, bili konstantno napadani, da smo mogli u određenim medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa da čujemo kako to SNS utiče na izbor sudija i tužilaca i kako se svi mešamo u to. To su obrazlagali time zato što se to sprovodi u Skupštini, gde SNS ima apsolutnu većinu.

Sada kada smo u situaciji da se to menja, sada imate paradoksalnu situaciju da vas predstavnici opozicije kritikuju i za to. Sada prosto se nameće pitanje šta hoćete i da li uopšte postoji nešto što je za vas dobro na ovaj ili onaj način, odnosno da li ono što ste do pre neki dan ili pre neki mesec kritikovali, sada kada se menja opet kritikujete, nećete ni da pohvalite.

Nalazimo se u paradoksalnoj situaciji da ljudi koji su bili i zalagali se da se promeni sistem izbora sudija i tužilaca, sada to ne žele i propagiraju nešto sasvim peto. To samo pokazuje kolika je neodgovornost i neozbiljnost političara koji predstavljaju opoziciju, ali pre svega jedan deo opozicije, ne želim da generalizujem sve, ali onih koji predstavljaju bivši režim.

Kad su bili u prilici da nešto odlučuju, da nešto menjaju, uradili su sve kontra od onoga za šta se danas zalažu i uradili su sve na štetu pre svega građana Srbije.

Još jedna stvar koja mi je jako čudna i nekako ne mogu da razumem to kao bilo čiji argument, ovde smo često bili u prilici da čujemo kako zasedanja Skupštine više liče na glavni odbor ili partijski sastanak SNS, kao da na taj način želite nama nešto da stavite na teret.

Apsolutno ne vidim potrebe za to, zar mi treba da se osećamo sada krivima što smo zabeležili takav izborni rezultat i što imamo toliki broj narodnih poslanika u Narodnoj skupštini? Da su neke druge opozicione stranke, pre svega smogle hrabrosti da izađu na izbore i da u toj jednoj fer utakmici se izbore za mesto u ovoj Skupštini, verovatno bi bilo više opozicionih narodnih poslanika.

Samo mi nije jasna želja pojedinih predstavnika opozicije da nam to stavite na teret i da se mi osećamo krivim zbog toga. Apsolutno niko od nas se ne oseća krivim i apsolutno smo ponosni na taj rezultat.

Takođe mi je čudno da pričamo o tome da neko upotrebljava termine za narodne poslanike kakvi god da su oni i na taj način se uspostavlja jedna ista mantra koja se sada već ponavlja više od godinu dana da svako ko ne misli isto kao Dragan Đilas ili Vuk Jeremić, misli svojom glavom i bori se za interese Srbije i njenih građana na svaki način mora se omalovažiti ili uniziti nekakvom degradacijom, kao što smo malo pre bili u prilici da čujemo.

Ono što je danas meni interesantno, a pričali smo, poštovani gospodine Pantiću, i prošli put kad ste bili ovde, jeste ono što muči sve nas pre svega kao obične građane. Mislim da ste u diskusijama i poslednji put kad ste bili ovde, a i danas, mogli da čujete koliko je ostalo tih nekih afera, skandala koji nisu dobili neki svoj finalni čin.

Znate, mi i danas u 2021. godini, što je meni skandalozno, pričamo o toj reformi pravosuđa iz 2009. i 2010. godine koja je ostavila najdublji trag i zbog čega smo mi danas u takvoj situaciji da imamo i milione nerešenih predmeta, ali i da građani nemaju puno poverenje u pravosuđe. Znate, postavlja se pitanje, to običan čovek pita – kada će neko odgovarati za to?

Čuli ste i sami, više puta smo ovde ponovili, hiljadu ljudi u jednom danu bezu opravdanje, bez razloga, bez obrazloženje ostane na ulici. I sami ste od nas mogli da čujete, pa i ovde smo pokazivali ta dokumenta, gde u određenoj opštini u Srbiji u donjem levom uglu stoji pečat DS, a u donjem desnom uglu pečat te lokalne samouprave i tako ode predlog za sudiju. Ono što je u njegovom CV najbitnije ili ono što je u njegovoj biografiji najbitnije jeste titula koju je imao u DS. Onda se građani sa pravom pitaju – zašto je to tako bilo tada i da li će neko za to odgovarati?

Često sam u kontaktu sa građanima, da li su to prijemi građana, da li je to razgovor negde na ulici, evo i danas smo bili u prilici da razmenimo i ideje i sugestije i predloge, ali i mišljenja sa građanima ovde u Knez Mihajlovoj i baš je jedno od pitanja bilo – da li će i kada će neko odgovarati za sada već čuvenu priču o pretplaćenom mostu na Adi?

Neverovatno je da je jedan čovek apsolutno nedodirljiv u ovoj zemlji, a to je Dragan Đilas. Samo četiri afere o kojima se priča naširoko za koje su i nadležne državne institucije prikupljale dokaze, sugerisale, pokazivale da se radi nešto mimo zakona, nisu dovoljne da taj čovek jednom već samo izađe pred sud i iznese makar svoju odbranu. Ne pričamo sad da li će biti osuđen ili neće, pošto on to tako pokušava da upakuje, jel te njemu je neko već unapred presudi, ali da li je moguće da vi konkretno u aferi za most na Adi, tadašnja gradska vlast da preko dva miliona eva za neku firmu koja se bavi proizvodnjom i servisiranjem brodova, a grad Beograd nema ni jedan brod u svom vlasništvu? Koji smo to brod kupili? To su podveli pod konsultantske usluge. Šta ste se sa njima dogovarali ljudi? Oko čega? Zašto te pare?

Afera Bulevar kralja Aleksandra – šest miliona evra preplaćeno. Tender mimo svakog zakonskog pravila, niko obavešten ko je dobio. Tek nakon nedelju dana su javili drugoj firmi da nije dobila taj posao. Dnevnici nisu vođeni kako treba. Atesti na uređajima nisu urađeni i nikom ništa.

Dodatnih šest miliona evra za podzemne kontejnere. Upravni odbor ne zna da će se raditi podzemni kontejneri. Dakle, Upravni odbor „Gradske čistoće“ nema pojma o tome, ne donesu nikakvu odluku. Pare se izvuku, plati se, a tek onda se radi projekti gde će se postavljati ti podzemni kontejneri.

To je neverovatno da danas ti ljudi koji su u tom periodu vodili grad Beograd, a i celu Srbiju, dakle ovaj obnovljeni režim DS sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremiće, Borisom Tadićem i ostalom svitom, opet pretenduju na vlast misleći da su građani ovo zaboravili.

Nešto što je najbolji pokazatelj njihove osionosti i drskosti jer su videli da im sve to prolazi jeste i nabavka onih čuvenih 30 „Španaca“, tramvaja koje sada retko gde možete i da vidite. Iste te i bolje i kvalitetnije tramvaje su u Debrecinu plaćali milion i 800 hiljada evra po komadu, kako se to kaže. Beograd ih je plaćao 2,2 miliona evra. Samo na tih 30 tramvaja razlika vam je 12 miliona evra.

Da vam ne pričam da su stručnjaci tada objašnjavali da je ugovor štetan i da nam nisu potrebni. Zašto? Pa zato što smo u tom periodu imali nesposobnu gradsku vlast koja šine za tramvaje nije nikada ni servisirala, niti menjala, niti adekvatno čuvala i pazila, pa su nam ispadali ti španski tramvaji jer su bili dovoljno niski da zakače u određenim krivinama, pa se kasnije nisu ni služili.

Da ne govorim o tome da je, čini mi se, far koštao 10 hiljada evra za taj tramvaj pa kada su videli da ne mogu ni da dođu do tih rezervnih delova, onda su se stručnjaci, pazite sad, dosetili da penzionišu nove tramvaje, njih pet da drže u garaži i onda ga čerupaju kako koji deo se pokvari i onda skidaju sa ovih novih. Onda nije ni čudo što građani pitaju da li će i kada neko zbog svega ovoga odgovarati.

Uveren sam da će ljudi o kojima danas diskutujemo i o kojima smo diskutovali u nekom proteklom periodu dati sve od sebe i da će raditi u skladu sa zakonom u interesu građana Srbije, ali postavlja se pitanje – šta će i kako će ovaj deo opozicije činiti u narednom periodu i kakav će pritisak vršiti upravo na te ljude kada imate jednu stranku ovog Vuka Jeremića koja usvoji rezoluciju o revanšizmu. Sada vas pitam, ja nisam pravnik – objasnite mi, molim vas, kako to oni misle da izvedu i šta znači ta rezolucija o revanšizmu? Kažu – oduzimaćemo frekvencije televizijama koje se nisu ponašale u ne znam kakvom skladu. Kako, na koji način, koji je zakonski osnov? Kaže – svi će odgovarati.

Sada ćete doći na ulicu gde nekog prepoznate ili na adresu i hapsiti nas – zbog čega? Šta znači taj revanšizam i kakva se to poruka šalje ljudima danas i koji vrše pozicije u pravosuđu, ali i ljudima koji se danas bave politikom? Da li to znači da niko od nas koji ovde sedimo u parlamentu se moramo osećati ugroženo? Ja nisam prekršio nikakav zakon nikad, ali nikad. To me neće sačuvati jer će Vuk Jeremić da mi se osveti. Samo pitam – kako i na koji način, a da je u skladu sa zakonom?

Mnogo ostavljamo pitanja otvorenih nažalost jer nam i dalje ti ljudi koji su upropastili našu zemlju danas drže slovo i predstavljaju sebe kao nekakvu alternativu i misle da su oni Bogom dani i da samo njima pripada vlast.

Poštovani gospodine Pantiću, ja ću sa ovim završiti, moje kolege su o tome pričale, referendum će biti prvi ispit i slažem se sa kolegama koje su rekle da li će referendum proći ili ni – neće to biti poraz ili pobeda SNS, ali će u tom trenutku pokazati kako će se jedan deo opozicije odnositi i prema državi i prema tom referendumu.

Sada postavljam jedno pitanje svima nama kao društvu – ako imamo ovakve najave četiri meseca pred izbore, šta će se dešavati pred same izbore, u toku izbornog dana i u izbornoj noći? To je ono o čemu svi moramo da razmišljamo jer ljudi koji imaju toliko para, pokradenih od građana Srbije, a svesni da nemaju podršku, su spremni na sve. Zato predloženim kandidatima želim mnogo uspeha u poslu, ali im pre svega želim punu nezavisnost i da budu otporni na pritiske koji će im taj deo opozicije, predvođen

Draganom Đilasom, ovim Jeremićem i tom celom ekipom, stvarati u pokušaju da za sebe izboksuju nešto bolje ili nekakav politički poen više.

Za sam kraj, građanima Srbije bih poželeo, pošto se već približavamo i kraju godine, verovatno je ovo moje poslednje obraćanje u ovoj godini, poželeo bih pre svega mnogo zdravlja, sreće, uspeha, napretka u 2022. godini, a mojim kolegama, stranačkim saborcima, još jedan uspešan izborni proces, jer rezultate koje smo postigli svi zajedno, ispunjena obećanja koja smo dali, pa, samim tim i radom ostvarili, ali i vizija koju ima predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nam garantuje da ćemo za naše građane, našu decu i sve generacije koje dolaze raditi u još bolje i još većem interesu za bolje sutra naše zemlje, naše Srbije.

Hvala vam, i živela Srbija!

Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarka, poštovani predstavnici ministarstava, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku želeo bih da se osvrnem i na ovaj krug diskusija i replika, ako to tako možemo da definišemo, i naravno da ću se saglasiti sa svojim kolegom, gospodinom Vukom Mirčetićem koji je u suštini razjasnio sve zamerke koje smo ovde mogli da čujemo.

Ali, neverovatno mi je da ljudi koji žive u našoj zemlji ne mogu da shvate da od inicijative „Otvoreni Balkan“ upravo Srbija ima najveće koristi i naš je najveći interes, kao najjača ekonomija i najveće tržište, nama je u interesu da taj projekat što više zaživi, ali se slažem sa vama da je neophodno da se uključe i još neke zemlje iz okruženja kako bi kao to jedinstveno tržište bili još atraktivniji za investicije, kako sa istoka tako i sa zapada, apsolutno se slažem sa vama.

Takođe, ono što želim još da naglasim, znate, kada vodite politiku državnički i kada ste u poziciji u kojoj se sada nalazi Aleksandar Vučić, svojom nezavisnom politikom i odlučivanjem, samo vođenjem interesa građana Srbije ne možete da odbijete bilo koju investiciju.

Mi smo zemlja koja je jako dugo propadala, venula, bila upropašćavana do 2012. godine i bili smo na rubu bankrota i nemamo taj luksuz da sada biramo ko će investirati u našu zemlju. Svako ko poštuje zakone naše zemlje, ko se čvrsto drži zakonskih propisa i regulativa je poželjan investitor.

Mislim da oko tih stvari moramo biti jedinstveni, jer nije dobro da šaljemo poruku stranim investitorima da će neko kada dođe na vlast ili kada dođe do promene vlasti, neko te investitore blokirati, sabotirati ili šta više u krajnjem slučaju, kao što to kaže Dragan Đilas, oterati iz naše zemlje.

Dakle, mi smo zemlja u kojoj je neophodno još više radnih mesta, investicija još više, jer na taj način samo možemo ojačati i našu ekonomiju, ali obezbediti bolje sutra svim građanima.

Ono što takođe želim da istaknem, ta politika gde mi moramo da se odreknemo nečega ili nekoga je davana prošlost i mislim da su je političari najčešće koristili, iskorišćavali za sitno politikanstvo koje bi im u nekom trenutku obično pred izbore donelo koji poen više, odnosno koji glas više.

Mislim da je ta politika jako neodgovorna, gde ćemo zarad nečijih srećnih ušiju, kako to narod kaže, slati opasne i otrovne političke strelice usmerene ka svakome samo da bi zadovoljili nekakav sitan politički interes.

Politika SNS je vrlo jasna. Mi se nalazimo na evropskom putu, ali isto tako sarađujemo, imamo prijatelje i na istoku i na zapadu, i što bi rekli, i na severu i na jugu, jer je konačno danas Srbija u poziciji da bude nezavisna, da se u njoj pitaju samo građani Srbije i da oni odlučuju šta je to dobro za njih. Tako da najbolje odlučivanje će biti 3. aprila kada će građani jasno moći da se odluče kakvu to politiku žele, ali pre svega kakvu Srbiju žele u narednom periodu.

Što se tiče samog seta zakona koji se danas nalazi pred nama, mislim da je ministar Siniša Mali izneo suštinu i ne može ni jedan zakon posmatrati nezavisno, svi su u vezi jedan sa drugim, ali ono što je njima zajedničko to je bolji život građana Srbije.

Ne mogu nikako da svoje izlaganje počnem ili završim, a bez da se osvrnemo na to da je sve ovo posledica, i danas što imamo kao stabilnu ekonomiju i kao razvoj naše zemlje, jeste upravo rezultat one finansijske konsolidacije koju smo imali 2014. i 2015. godine kada su, priznaćemo svi, te bolne reforme koje je sprovodio današnji predsednik, Aleksandar Vučić, dovele do toga da danas imamo konačno jaku i stabilnu ekonomiju.

Za ljude koji su zaboravili podsetiću vas da je naša zemlja u tom periodu bili pred bankrotom, da smo finansijski bukvalno bili bačeni na kolena i da je zemlja tada ličila na mesto, tačnije naše finansije, na mesto gde je zahvatao iz tog budžeta, iz te kase ko je kako stigao. Obično je taj novac završavao na privatnim računima i na računima privatnih firmi, dok je narod u to vreme ostajao bez posla i jedva sastavljao kraj sa krajem.

Činjenica da je sve to istina pokazuje i podatak da je u to vreme zatvarano više hiljada fabrika, da je čak 500 hiljada ljudi ostalo na ulici. Takva vremena ne smeju više nikada da se ponove i jasna je politika SNS da se uvek i na svakom mestu i svakoga dana borimo za bolje sutra građana Srbije.

Da smo na dobrom putu i da dobro stojimo u ostvarivanju tog plana pokazuje činjenica da je najveća stopa rasta u Evropi, da smo jedna od zemalja koja ima najveću stopu rasta u Evropi gde je taj rast izmeren od 7%. To jasno pokazuje koliko naša ekonomija raste iako se i mi kao i sve ostale zemlje u Evropi, pa i u svetu suočavamo sa ovom korona krizom.

Takođe, ono što je jako bitno naglasiti da te 2020. godine kada su sve ekonomije se bukvalno u Evropi slamale, Srbija je ostala stabilna, ostala je jaka i naša ekonomija je zabeležila jedan od najmanjih padova, dakle 0,9% u celoj Evropi. Tu se moglo videti koliko su naše mere koje smo tada sprovodili, ali koliko i odgovorna politika dovodi do jačanja naše ekonomije čak i u toj kriznoj 2020. godini.

U prilog tome govori i podatak da su zemlje širom Evrope povećavale nezaposlenost, kada kažem povećavale, nisu svesno, već je priroda ekonomije takva, dakle ljudi su ostajali bez posla dok se u našoj zemlji nastavljene investicije, pa smo tako te godine otvorili više od 60 hiljada radnih mesta.

Složiću se sa nekim od govornika koji je diskutovao pre mene, neće niko da investira u zemlju u kojoj nema jake i stabilne situacije, ali pre svega neće niko investirati tamo gde država ne stoji iza svakog projekta kao garant svega što država svojim zakonima propisuje, ali pre svega omogućava.

Zato su i putevi, pruge, brze saobraćajnice nešto što je nama neophodno da bismo se ubrzano razvijali, da bi privukli još veći broj stranih investicija koji će zaposliti građane u našoj zemlji, ali i garantovati svetliju budućnost svim onim generacijama koje dolaze.

Takođe, jako je bitno naglasiti da u prvih deset meseci ove godine imali smo čak tri milijarde i 140 miliona evra direktnih stranih investicija, nešto što je do pre možda pet ili šest godina bilo nezamislivo i nešto što je sada postala normalnost. Vidite i da se ne pravi nikakva fama, niti nažalost mediji o tome izveštavaju što više objektivno, jer je postalo normalno da predsednik Aleksandar Vučić negde otvori fabriku ili postavi kamen temeljac. Ja kao deo SNS ponosan sam na to, jer smo došli u situaciju da je normalno da nam se na nedeljnom nivou otvaraju fabrike.

Složićete se da je to bilo nezamislivo u nekom ranijem periodu, ali da smo imali paradoks gde je bilo nažalost normalno da nam se na nedeljnom nivou gase fabrike i da na stotine hiljada ljudi ostaje bez posla. To smo bili u prilici da proživljavamo u periodu vlasti režima DS ili onih ljudi koji danas predstavljaju sebe kao nekakvu alternativu, a oličeni su u imenima Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića i ostalih.

Paralelno sa tim, naša ekonomija se razvijala i jačala je i konkretno što se tiče plata i minimalnih zarada, radi građana Srbije želim samo da naglasim, i to je kolega Mirčetić jasno istakao, dakle, u nekom periodu do 2012, 2013. godine prosečna plata je bila oko 300, 330 evra, a mi imamo sada tendenciju da ona bude i preko 600 evra. To je samo još jedan od garanata da će ono što obeća predsednik Srbije Aleksandar Vučić i SNS jeste onaj program „2025“, znate i sami kolike su tada predviđene bile plate u visini od 900 evra i prosečna penzija kolika će biti. Ali ovo samo naglašavam uz prostog razloga što želim da građani Srbije kroz ove primere koliko politika SNS, a pre svega predsednika Aleksandra Vučića znači dato obećanje – ispunjeno obećanje. Takvih primera imamo mnogo. Mislim da ovo o čemu danas raspravljamo govori u prilog tome.

Znate, kada govorimo o infrastrukturi, nezamislivo je bilo do 2012. ili 2013. godine da pričamo da se radi 10 magistralnih puteva ili da se u Beogradu renovira 10 ulica, a danas imamo situaciju da se radi i gradi 10 auto-puteva, i to je nešto što u jednom jako kratkom primeru pokazuje gde je Srbija danas, a gde je Srbija bila do te neke 2012. ili 2013. godine.

Ono što je za mene posebno interesantno jeste nešto što se desilo juče i što vidim da danas određeni mediji pod kontrolom Dragana Đilasa prenose kao glavnu vest jeste nastup tog čoveka koji je i dalje odbornik u Skupštini grada Beograda, a koji juče izneo neke frapantne podatke, ne znam odakle je došlo do njih, ali zabrinjavajuće je što na tom primeru možete videti kako ljudi danas doživljavaju politiku, a podržavaju Dragana Đilasa ili su njegovi funkcioneri.

Naime, juče smo bili u prilici na Skupštini grada da usvojimo budžet koji je istorijski i ovo pričam samo iz prostog razloga što Dragan Đilas uporno izbegava odgovornost za sve ono što je činila DS do 2013. godine. Izbegava tu odgovornost pričama da je on bio samo gradonačelnik i da nije mogao da utiče ni na šta. Konkretnim primerima danas želim da objasnim građanima Srbije da ono što je radio u Beogradu namerava da radi i na nivou Srbije, samo ako mu se ukaže prilika.

Čuli smo, naime, da je on nezadovoljan kako je budžet grada Beograda raspoređen, ali samo ću građanima objasniti da je budžet grada Beograda od milijardu i 365 miliona evra najveći budžet u istoriji grada Beograda. Dok nam je Dragan Đilas odlazeći sa vlati ostavio dug od milijardu i 200 miliona evra duga. Podatak koliko se danas rukovodi dobro finansijama grada Beograda, kao i finansijama Republike Srbije pokazuje i podatak da je dug sveden od tih milijardu i 200 miliona evra na svega 280 miliona. Dakle, paralelno što se razvija Beograd i što se obezbeđuje dodatni novac za nove projekte, za nove infrastrukturne projekte i razvijanje svakog dela grada Beograda, uspešno se vraćaju njegovi dugovi.

Druga stavka koja je posebno iziritirala građane tiče se vrtića i tiče se investicija u naše najmlađe sugrađane. Kaže čovek da nijedan novi vrtić nije izgrađen, iako je to katastrofalna laž, u Beogradu će do 2023. godine biti izgrađeno sve ukupno negde oko 25 novih vrtića, ali podatak koji dodatno objašnjava koliki je nemar bio u gradu Beogradu u tom periodu je činjenica da nas je tada gradska vlast koju je predvodio Dragan Đilas oštetila 15.000 porodica duplo im naplaćujući vrtiće. Na taj način je oštetio te porodice i te porodice su, naravno, tužile grad Beograd i na konto tih tužbi ova gradska vlast je do sada vratila skoro četiri milijarde dinara, to vam je negde oko 34-35 miliona evra, što vam u prevodu znači dodatnih između 15 i 20 novih vrtića. Samo se postavlja pitanje dokle ide to licemerje Dragana Đilasa, kada čovek koji je kada je bio u prilici, ako ćemo to posmatrati na ovom mikronivou, odnosno u gradu Beogradu, ako već neće da preuzme odgovornost za celu Republiku Srbiju i režim DS, mogao nešto da uradi, a sve je uradio nasuprot interesima građana Beograda.

Takođe, posebno što je ostavilo gorak ukus svima nama jeste da je prozvao i ovu gradsku vlast, ali isto tako i republičku vlast da nemaju da se pohvale nekakvim rezultatima i novim projektima, a pazite sad, dok je on bio gradonačelnik, eto, on je baš u ovom periodu u jednoj novogodišnjoj večeri otvorio Most na Adi. O tom Mostu na Adi i koliko je tu para oprano mislim da smo više puta govorili. Ne želim više da se osvrćem na to, već želim da nadležne institucije obavljaju svoj posao i neću trošiti mnogo vremena na to, ali ću samo građanima Srbije objasniti kako to Dragan Đilas zamišlja.

Naime, radi lične promocije svoje i zbog nedostatka bilo kakvog projekta kojim bi se podičio, da je otvoren, uspešno realizovan, histerično i na silu je želeo da se taj most otvori u novogodišnjoj noći, dakle, novogodišnje veče da počne sa otvaranjem novog mosta. I građane Beograda, ali i građane Srbije to njegovo otvaranje mosta je koštalo devet miliona evra. Devet miliona evra su građani platili njegovu šetnju, kako on sam kaže, nije bilo ništa svečano, samo smo prošetali. Devet miliona evra je koštalo to da se Dragan Đilas slika na tom mostu, uz onaj silni vatromet i da ga otvore u novogodišnjoj večeri, iako nije imao nijednu jedinu dozvolu, nijedan jedini papir da se taj most pusti u korišćenje.

I za sam kraj, poštovani građani Beograda, ali pre svega cele Srbije, ovi zakoni koji se danas nalaze pred nama garancija su da i u narednom periodu politika SNS i Aleksandra Vučića je jedina ona politika koja garantuje da će se naša zemlja razvijati i da će svaki deo naše zemlje dobiti onakav tretman onakav kakav zaslužuje i da ćemo i u narednom periodu moći da se ponosimo i novim putevima, novim prugama, ali isto tako i novim investicijama koji će zaposliti naše ljude i koje će obezbediti bolje sutra za sve naše građane.

Zato bih pozvao sve narodne poslanike da, naravno, podrže ovaj set zakona, ali isto tako i građane, pošto ne znam da li ću stići da se obratim još koji put u ovoj godini, pozvao bih pre svega građane Srbije da 3. aprila kada budu izlazili na birališta se rukovode tim glasačkim listićima onako kako se rukovode budžetom svoje kuće i da taj glasački listić posmatraju baš na taj način, jer ako to budu učinili, ja sam uveren da će politika SNS, koju pre svega trasira predsednik Aleksandar Vučić, još jednom pobediti, jer građani žele pre svega rezultate, ispunjena obećanja, ali i viziju i baš sve ono jedino što garantuje SNS i Aleksandar Vučić. Do tada želim mnogo zdravlja i uspeha svima i još mnogo ovako dobrih zakona za sve nas, za svu našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam. Živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Pantiću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, svakako da ćemo mi podržati ova predložena rešenja, ali poštovani predstavniče Visokog saveta sudstva, mislim da ste mogli da čujete iz izlaganja narodnih poslanika, mojih kolega u proteklom periodu, da ne kažem ceo dan, sa koliko problema se mi kao narodni poslanici susrećemo i koliko je ovo pitanje, u stvari mnogo dublje od samog kadrovskog rešenja. Verujem da ste pažljivo pratili sve ono o čemu smo pričali i da ćete se u velikom delu našeg obraćanja složiti se sa nama da su to realne stvari koje se dešavaju građanima Srbije, koje mi, pre svega, ovde i predstavljamo.

Ono što je interesantno jeste tema pritiska, pritiska na pravosuđe, ali ne od strane vlasti, što možete videti i što smo već definisali da ne postoji nikako, već od jednog dela opozicije koji pretenduje da se vrati na vlast, ali o tome ću govoriti nešto konkretnije malo kasnije.

Sada želim da se osvrnem na nešto što je mnogo bitno i zašto generalno građani Srbije nemaju baš neko poverenje u pravosuđe i to je nastalo, složićete se samnom, kolege su o tome danas govorile, onom katastrofalnom reformom pravosuđa, pričali smo o tome mnogo puta. Najbolji primer svega toga jeste i činjenica da su predlozi za određene sudije dolazile na istom papiru gde je u donjem levom uglu bio pečat DS i tog grada ili opštine na koji se nalazi, a u donjem desnom uglu je bio pečat opštine što je skandal i presedan sam po sebi.

Na žalost, preporuka za nekog sudiju je bila to da li je funkcioner DS ili nije, da li je blizak manje ili više, ili da li se može čak staviti pod kontrolu? Mi smo ovde čitali i zapisnike sa tih njihovih opštinskih odbora i kada čujete da vam ljudi koji su tako odlučivali o pravosuđu u našoj zemlji, danas drže nekakve lekcije i pokušavaju da nametnu svoje mišljenje kao jedino relevantno i kvalitetno, ne možete, a da se ne nasmejete.

Ono što želim posebno da naglasim, a to sam vam i u uvodnom delu rekao jeste pritisak. Ja sam uveren da će sudije o kojima danas diskutujemo i koje ćemo uveren sam, izabrati kasnije u toku dana, da će obavljati svoj posao profesionalno po savesti.

Međutim, ono što ja želim vama da poručim, a i tim ljudima, jeste da nikako ne smeju podleći pritisku kojem će biti izloženi, a to je sigurno. I tu upravo ovih ljudi koji žele da se vrate na vlast, o kojima smo pričali malopre, ali koji ne prezaju ni od čega i koji svakog onog ko ne misli kao oni ili nije možda dovoljno ekstreman u svom razmišljanju ili viđenju neke stvari su spremni da provuku kroz takozvanog toplog zeca i da ga satanizuju na svaki mogući način.

Zašto vam sve ovo govorim? U redu je da mi kao ljudi koji učestvujemo u nekom političkom životu naše zemlje i kao narodni poslanici budemo izloženi kritici i u redu je da diskutujemo, da razmišljamo različito, da ako ćemo već tako i da sukobljavamo mišljenje na različitim osnovama, ali sa različitim idejama, pre svega argumentima. Ali, nije normalno kada neke ljude koji su doneli mnogo toga dobrog našoj zemlji, da li u oblasti kulture, sporta, nauke, bilo koje oblasti i sferi društva, satanizujete samo zato što nisu čak za Aleksandra Vučića ili SNS, već samo podržavaju napredak naše zemlje.

Ovo vam navodim kao uvertiru za ono što ću vam sada ispričati, što je bogami šokiralo mnoge ljude sa kojima sam u kontaktu poslednjih dana. Prilikom otvaranje jedne japanske fabrike, tj. postavljanja kamena temeljca pojavio se i čuveni Dragan Stojković Piksi. Taj čovek se pojavio tu kako bi samo doneo još jedan doprinos, dao na težini cele te investicije i pokazao da mu je stalo do Srbije.

Tog dana i narednih nekoliko dana pripadnici bivšeg režima DS, pre svega mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa su danima i nedeljama satanizovali tog čoveka. Vređali ga najprimitivnije, nazivali ga botom, nazivali ga potrčkom Aleksandra Vučića iako je čovek samo došao da podrži nešto što je od opšteg dobra za našu zemlju.

Kako je prolazilo vreme i kako se videlo da ćemo u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo zavisiti od te utakmice u Portugalu, tih dana su ga prozivali i govorili – e pa sa kime si tikve sadio, tako ćeš i da prođeš, pa eto već smo ispali. Sećate se i kada je predsednik došao da pozdravi našu reprezentaciju u avionu da su tog dana odmah krenuli sa ismevanjem i Dragana Stojkovća Piksija i cele reprezentacije, pa su se pojedini njihovi funkcioneri radovali kada smo gubili sa 1:0. To ste mogli da vidite i na njihovim tviter nalozima kako su to proslavljali i sve je bilo u duhu toga – eto, kada sa malerom druguješ, tako ćeš malerozno i da prođeš.

Kada je došlo do tog preokreta, kada smo pobedili golom Mitrovića u 90-om minutu i kada smo otišli na svetsko prvenstvo, priča se okrenula i automatski su pokušali sebe da opere tako što su na silu počeli da hvale i Dragana Stojkovića Piksija, kao da ga do pre nekoliko sati nisu ti isti ljudi pljuvali.

Ovo vam sve govorim kao uvertiru onoga što se dešava iz mog ličnog ugla i po mom mišljenju, uz Nikolu Teslu, čoveka koji je možda najprepoznatljiviji svuda u svetu kada spomenete Srbiju. Radi se naravno o Novaku Đokoviću.

To je čovek koji je danas i juče u medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, a boga mi i u štampanim medijima njihovim opet izvrgnut nekakvoj satanizaciji. O njemu se sada pišu najgore moguće stvari, a razlog je samo taj što je čovek rekao da je apolitičan. O čemu se radi? U martu mesecu ove godine, Novak Đoković je postao i po još jednom parametru najbolji teniser svih vremena, iako je po mom mišljenju to bio mnogo pre toga.

Naime, u martu mesecu je proveo 311 nedelju na čelu ATP liste i ušao u istoriju i Beograd je želeo da mu se oduži na simboličan način. Naime, dvor, razne fontane, mostovi, različite institucije u gradu Beogradu su bile osvetljene bojama srpske zastave. Na Dvoru i fasadi Gradske skupštine su bili projektovani neki najbolji njegovi potezi i osvajanje turnira, njegov lik i zastava Srbije.

Kako je igrom slučaja, Novak Đoković u tom periodu bio u Beogradu, želeo je i on da dođe u Skupštinu grada. Naravno u Skupštini grada su ga dočekali ljudi koji su funkcioneri u gradu Beogradu, slikali se sa njim, ali to je najmanje bitno. Novak Đoković je to vreme proveo najviše sa ljudima koji su došli ispred, družio se, slikao se i taj period je posvetio onim ljudima koji svakodnevno navijaju za njega i podržavaju ga.

Gde nastaje problem? Isto to veče opet mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilas, opet njihovi aktivnosti na najgori mogući način vređaju tog čoveka, jednog od ljudi koji će zasigurno biti upisan u istoriji sporta kao jedan od najuspešnijih sportista na svetu u istoriji. Počinju da ga vređaju samo zato što je, zamislite, slikao se sa funkcionerima grada Beograd. U periodu koji je nastupio posle toga često je dobijao otrovne strelice, kao – eto, on bi mogao da se umeša u dešavanja u svojoj zemlji, zašto se ne oglašava, to nije u redu, nije nikakav patriota. Govore mu oni ljudi koji su svoj patriotizam pokazali tako što su opljačkali sve što se opljačkati može od građana Srbije.

Kada su počeli ovi protesti, kada su počeli aktivisti Dragana Đilasa, raznih Ćuta Manojlovića da istrčavaju na autoput i da blokiraju saobraćaj, on se oglasio jednim postom i rekao da čist vazduh, voda i hrana su ključevi zdravlja. Brže bolje su oni ljudi koji su ga do skora pljuvali, opet proglasili za heroja, proglasili za junaka, pa ste tako imali i situaciju gde oni slave i zloupotrebili opet tog čoveka u svoju političku korist, te pokušali da ga uvuku u sitno politikanstvo.

Mogli ste da pročitate - Đoković je uz nas, Đoković će da sruši Vučića, i na najmogući, odvratniji i prizemniji način iskoristili samo neku izjavu koju je čovek dao u datom trenutku, koja nema nikakve veze sa politikom. Dakle, to je trajalo samo 12 sati. Zašto 12 sati? Sutradan kada je čovek shvatio da ga u našoj zemlji, oni koji su upropastili Srbiju, koriste za sitno politikanstvo ne bi li na konto njegovog imena prikupili sebi glas više, oglasio se i istakao da nema nikakve veze sa političkim protestima, već šta više čovek je uvek bio apolitičan i da ne želi da učestvuje u tome.

Kako je to postavio na svojoj društvenoj mreži iste sekunde je Novak Đoković od heroja postao izdajnik, bot, kukavica i opet nešto najgore. Ovo vam sve govori kao klasičan primer pritiska kome su izloženi ljudi koji su se bavili i bave sportom i koji su doneli mnogo radosti našoj zemlji, a napadaju ih oni koji su doneli samo tugu građanima Srbije.

Ovo vam govorim, ne kao potreba da se odbrani ni Dragan Stojković Piski, pogotovo Novak Đoković, njima takva odbrana nije potrebna, niti želim da se moje izlaganje posmatra u tom svetlu, već da se posmatra samo kao vrsta pritiska kome je izložen svako ko neće da napada svoju zemlju i ko neće da učestvuje u ovom haosu koji oni uporno pokušavaju da izazovu i da ovo nije izolovan primer.

Kada govorimo o pritisku, i sa time ću polako završavati, jeste i ono što se dešava poslednjih dana, tiče se filma, filmske industrije, i pritiska na našu zemlju povodom tzv. genocida i navodnog genocida u Srebrenici.

Naime, proteklih par dana upinju se mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa da izvrše što je veći pritisak na RTS. Pazite sad to, da izvrše pritisak kako bi se na RTS prikazao film „Quo Vadis Aida“ ili „Gde ideš Aida“. To je film koji služi jednoj propagandi kojom se Srbija i srpski narod, po ko zna koji put, putem filma i serija jedne jako moćne industrije satanizuju i prave u negativce.

Nije teško utvrditi, možete proveriti i na internetu. Ja nisam bio lenj, pa sam se bavio malo filmskim naslovima i tematikom. Preko 100 različitih filmova i serija u sebi imaju konotaciju i radnju gde se Srbi i srpski narod prikazuju kao negativci. Egzaktni primeri su vam onaj „Peacemaker“, odnosno „Mirotvorac“, „Iza neprijateljskih linija“, „Snajperista dva“, imate niz filmova gde vam je radnja usmerena na to kako se pokušava sprečiti navodni genocid u Bosni koji sprovodi Srbija i srpska vojska.

Kada vam ovo pričam, ne pričam slučajno, zašto? Upravo je perjanica Dragana Đilasa, Marinika Tepić žena koja je u ovom domu bila potpisnik inicijative da se izglasa rezolucija o genocidu u Srebrenici i sve ovo vam govorim iz prostog razloga što ti ljudi sa kreiranjem atmosfere, nekakve negativne, i određenom vrstom pritiska pokušavaju da izguraju ono što je za njih bitno ili ono od čega bi oni imali koristi. Ovo vam je samo jedan u nizu primera.

Zato, poštovani gospodine Pantiću, moju diskusiju, molim vas razumite na pravi način i uputite ove reč podrške, pre svega, vašim kolegama da nikada ne podlegnu ovakvom pritisku, iako će njemu biti izloženi, jer ako može RTS, ako može Dragan Stojković Piski ili jedan najveći Novak Đoković, zašto to danas, sutra ne bi bio sudija kod koga možda dođe predmet koji će biti u vezi sa Draganom Đilasom, Marinikom Tepić ili bilo kim. Zakon je isti za svakog. Zakon ne štiti ni nas kao predstavnike pozicije, a ne bi smeo ni da štiti njih kao predstavnike opozicije.

Stoga, poštovani gospodine Pantiću ja sam uveren da će izabrane sudije raditi u skladu sa zakonom, da će odlučivati onako kako je slovom zakona propisano, a da će uvek i na kraju svega toga korist imati pre svega građani Srbije. Mi ćemo kao narodni poslanici uvek se truditi da kao jedan veliki tim sa Vladom, ali pre svega sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji tr….put uspeha i napretka radimo u interesu svih građana i da od naše Srbije stvaramo još lepše i još bolje mesto za život za svu našu decu, za generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uzimajući u obzir da je i sama ministarka u svom uvodnom izlaganju rekla mnogo toga što sam i ja nameravao kao i predstavnica naše poslaničke grupe, gospođa Milanka Vukojičić, prinuđen sam da svoje izlaganje malo korigujem i prilagodim kako se ne bi ponavljali.

Svakako, ono što na samom početku želim da istaknem jeste činjenica da se pred nama danas nalaze jako važni zakoni, koji još jednom samo pokazuju koliko je ekonomska politika Srbije danas mnogo bolja, mnogo kvalitetnija, ali i koliko Srbija danas finansijski mnogo bolje stoji.

Kada govorimo o tome ne možemo se ne osvrnuti na činjenicu da je do ovakve finansijske situacije u našoj zemlji došlo isključivo zbog odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i one finansijske konsolidacije koja je nastupila dolaskom SNS na vlast 2014. i 2015. godine.

U prilog tome govori činjenica da iz godine u godinu imamo i sve više stranih investicija i da plate i penzije konstantno rastu.

Mislim da smo i mnogo puta baš plenumu tokom nekih prethodnih rasprava naglašavali koliko je ekonomska stabilnost od presudnog značaja za kvalitet života građana u našoj zemlji.

Izneo bih samo nekoliko podataka koji će to potvrditi, a to je činjenica da smo u prvih 10 meseci ove godine imali čak tri milijarde i 140 miliona evra direktnih stranih investicija, što je ogromna cifra i što samo pokazuje da je Srbija nakon 2012. i 2013. godine, tog perioda kada niko nije želeo da investira u našu zemlju ni jedan jedini evro, danas smo postali najinteresantnije mesto za investicije, kako sa istoka tako i sa zapada.

Ono što je interesantno građanima, jeste i podatak da i u doba pandemije, koja je zadesila ceo svet u vreme korona krize, u našoj zemlji se nastavilo da se gradi, da se izgrađuje, ali isto tako smo nastavili i da otvaramo fabrike i nova radna mesta, pa je tako, ne samo da smo sprečili rast nezaposlenosti, već smo otvorili i 60 hiljada novih radnih mesta, što je svojevrstan uspeh.

Međutim, kada govorimo o svim ovim podacima, ne možemo a da ne primetimo da koliko god Srbija beležila dobre rezultate i napredovala u svakom pogledu i smislu, da postoji jedan deo ljudi u našoj zemlji koji su manjina, ali nekako najekstremnija i u svojim zahtevima i u svojem delovanju koji predstavljaju bivši režim DS, koji na svaki način pokušavaju da te rezultate ospore, ali i da nekakvim iznošenjem kojekakvih neistina i laži bace blato ili ljagu na sve što je postignuto.

Današnji zakoni, opet kažem, moraću malo drugačije da pristupim svom izlaganju, pokazuju samo da i sve ono što je danas dobro izrečeno ovde za njih nije dobro i oni bi to nekako drugačije.

Nije sporno da imamo različito mišljenje i da vidimo neke stvari drugačije, ali je sporno kada vam lekciju i predavanje, narodski rečeno, drže oni ljudi koji ama baš ništa na tom planu nisu uradili.

Ako govorimo o zakonima koji se tiču socijalne politike, poštovana ministarka, vi ste na udaru već neko vreme i to ljudi koji su učinili sve suprotno od želja i potreba građana Srbije. Ne postoje primeri ili ne postoji zakonsko rešenje koje do sada nije naišlo na kritiku predstavnika bivšeg režima DS, koji predvodi Dragan Đilas, ali nekako nigde nismo došli do konkretne ideje ili šta bi to oni bolje učinili.

Mislim da je i gospođa Vukojičić u svom izlaganju iznela primer Heterlenda, ali nije to najgore što su oni radili. Svakako je drastičan primer, ali takve primere ste imali širom Srbije, ali imali ste i nešto što je još skandaloznije, gde ste direktnom zloupotrebom službenog položaja, u tom trenutku Dragana Đilasa, imali iskorišćavanje potrebe dece zarad ličnih interesa i stvaranja svoje lične imperije, poslovne, naravno.

O čemu se radi? Za ljude koji dolaze iz Beograda, ali verujem i za one ljude koji dolaze iz unutrašnjosti, Pionirski grad nije nešto što je nepoznato i svi znaju gde se on nalazi. Međutim, Pionirski grad je postao popularan poslednjih petnaestak godina, pa skoro, hajde možda i dvadeset, zbog jedne afere koja će dugo ostati upamćena, a ja se nadam da će dobiti i sudski epilog.

Naime, 2005. godine je Dragan Đilas već bio funkcioner DS. U tom periodu mislim da je bio i na čelu beogradskog odbora DS, te je tako direktno uticao na sve ono što se dešava u Gradu Beogradu, što bi rekle njegove kolege: „Ne može ništa da se desi dok on to ne pogleda ili ne potpiše“.

Interesantno je da je 2005. i 2006. godine stvarajući svoju poslovnu imperiju otpočeo skandalozan projekat i doveo u našu zemlju nešto što danas svi kritikuju, a među tim najoštrijim kritičarima je i on, a to je rijaliti program.

Tih godina se pojavio rialiti „Veliki Brat“ i na mala vrata je uvedeno nešto što je danas rasprostranjeno na mnogim kanalima, ali ima iz mog ličnog ugla i po mom ličnom mišljenju veoma loš uticaj.

O čemu se radi? Godine 2005. i 2006. dolaze na ideju da u Pionirskom gradu, obratite pažnju, pošto tamo ima dosta prostora neiskorišćenoga i lako ga je kontrolisati jer je tu Pionirski grad javno preduzeće Grada Beograda, dolaze na odluku da tamo naprave nekakav montažni objekat. Montažni objekat pravi firma „Emoušn“, gle čuda, u kojoj je suvlasnik i Dragan Đilas. Objekat je veličine 1967. metara kvadratnih i ono što je interesantno, na šta stavljam poseban akcenat, bez bilo kakve dozvole. Bez i jednog jedinog papira tamo otpočinju izgradnju tog objekta.

Nakon što su završili taj objekat kako bi dalje otišli u korak ostvarenju svog cilja, shvataju da nailaze na problem da ne mogu da dobiju dozvolu i sve potrebne ugovore ukoliko to nekako ne definišu, što će biti prijemčivo građanima, a i što će nekako moći da opravdaju.

Kako nisu mogli da dobiju dozvolu za rijaliti program ili za objekat koji će služiti rialiti programu, vrhunac bezobrazluka i licemerja ide jer u prvi korak naglašavaju da je taj objekat potreban za dečije odmaralište. Zamislite, kuća „Velikog Brata“ u tom prvom koraku se najavljuje kao nešto gde će biti dečije odmaralište.

Nakon završetka samog objekta i kada je bilo neophodno da se uđe u zakup tog prostora, dolaze na još skandalozniju ideju, da sam objekat koji već fizički postoji, koji je opremljen i u kojem su postavljene kamere za nadzor 0-24 časa jer je takav format „Veliki Brat“, dolaze na još skandalozniju ideju gde to ugovorom definišu kao objekat za dnevni boravak dece. Dakle, po mišljenju Dragana Đilasa i po njegovim papirima, dnevni boravak dece je kuća „Velikog Brata“.

Oni koji pamte to vreme i koji se sećaju ili koji su nekad bili u prilici samo na 15 minuta da pogledaju šta se tamo radi i šta se dešava, znaju koliko je ovako nešto skandalozno i nepojmljivo i koliko je ovo afera koja je zasigurno i obeležila već Dragana Đilasa, ali će ga pratiti dokle god je u političkom životu naše zemlje.

Da je tu bio i prihod ono što je glavno govori i podatak da je za mesečni zakup ovih 1.967 kvadratnih metara njegova firma plaćala, pazite sad, cenu od 416 evra mesečno, što vam je negde 0,2 evra po metru kvadratnom, pa sada vi vidite koliki je prihod on tu napravio, a ne sve to samo dodajte da su se iz tog rijaliti programa izrodili mnogi drugi, pa gde je reklamni prostor i ona opet dolazimo do onoga u čemu je Dragan Đilas bio najbolji, a to je prodavanje sekundi na raznorazni televizijama.

Ovo sve, poštovani građani Srbije, iznosim zbog vas, jer danas kada govorimo o socijalnoj politici, kada ministarka danas ovde izlaže i obrazlaže ovaj zakon vi imate neke ljude koji su našli za shodno da ovo kritikuju, iako ja zaista ne vidim ništa ovde sporno u ovom zakonu, šta više sve je pohvalno, ali ti ljudi kada su bili u prilici da nešto urade za našu zemlju, za naš grad u ovom slučaju Beograd, ništa nisu uradili već su radili lično za svoj džep i za svoju poslovnu imperiju.

Nadam se da će po sopstvenom priznanju kada se ova tema aktivirala pre nekoliko meseci jedino obrazloženje za sve ovo što sam ja danas izneo bilo je da Dragan Đilas nije imao firmu, pazite sad, već da je njegova firma bila suvlasnik. Dakle, ja ne vidim nikakvu razliku, ali suština je ista. Zloupotrebom službenog položaja i mogućnosti poluge vlasti koji je imao u svojoj Demokratskoj stranci, pa kasnije u Gradu Beogradu, Dragan Đilas je činio sve samo da sebi napuni džepove i da iskoristi položaj koji ima da od državnih resursa koristi zarad ličnih interesa.

Što se tiče zakona koji se tiče izgradnje naše zemlje, osvrnuću se kratko i na to mada mislim da je mnogo toga rečeno. Srbija je danas zemlja koju, ako ste, kao što je veliki broj građana napustio 2012. i 2013. godine, kada biste se vratili danas zasigurno u neke delove naše zemlje teško da biste prepoznali. Srbija je zemlja u kojoj se danas grade i putevi i pruge i brze saobraćajnice. Srbija je zemlja u kojoj se grade škole i domovi zdravlja i bolnice i Srbija je postala zemlja jedne opšte izgradnje i od krajnjeg severa do krajnjeg juga ili istoka ili zapada, kako god to hoćete da definišete, ne postoji jedno mesto u našoj zemlji u kome se nešto nije izgradilo.

U prilog tome najbolje govori podatak ako se već držimo samo autoputeva da smo do 2012. godine u režimu Demokratske stranke izgradili svega 65 kilometara autoputeva i to je pitanje kakvog kvaliteta. Za vreme vlasti SNS, pre svega odgovornom politikom predsednika Aleksandra Vučića, do sada smo izgradili preko 350 kilometara autoputeva i trenutno gradimo još 370 kilometara. Ja bih voleo da bilo ko od predstavnika opozicije ili ovih ljudi koji danas pretenduju da se vrate na vlast nekakvim nasiljem i blokadama, da mi nađu makar jednu zemlju u kojoj će moći da pronađu ovakve ili slične podatke.

Ako uzmete samo u obzir da danas gradimo 10 autoputeva, da u vreme režima Demokratske stranke nismo bili u stanju da okrečimo 10 mesnih zajednica godišnje, jasno je koliko je politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića podređena i pre svega se odnosi na bolji život građana Srbije.

Znate, sa novim autoputevima, sa brzim prugama i brzim saobraćajnicama dolaze investicije, jer vi tako povezujete svaki deo naše zemlje i normalno je da imamo takav skok stranih investicija kada svako danas u našoj zemlji vidi pouzdanog partnera, ali pre svega vidi odgovorne ljude i vidi vlast koja ispunjava svoja obećanja i koja želi da zajedno sa svim građanima Srbije napreduje u svakom pogledu i smislu.

Nažalost, imali smo ružan period do 2012. i 2013. godini kada su investitori uslovljavani sa tim koliki će procenat novca ostati onima koji su na vlasti i koji su tako i na taj način određivali i krojili budžete. Ja sam uveren da razvoj naše zemlje, ovde neće stati i da Ruma – Šabac - Loznica je samo jedan u nizu projekata koje smo do sada započeli, ostvarili, ali i obećanje i zalog za ono što ćemo ostvarivati u narednom periodu. Kao što je koleginica Milanka Vukojičić u svom izlaganju na početku napomenula, ja ću sa time završiti, Srbija će 3. aprila birati između budućnosti i prošlosti biće u prilici da svima nama da ocenu ko je i kako radio u prethodnom periodu. Uveren sam, ukoliko se bude vodilo računa, a uveren sam da će opet sa druge strane građani tako i postupiti, o budućnosti naše zemlje i o budućnosti svakog čoveka, njegove porodice i sve naše dece, da podrška SNS neće izostati.

Međutim, ono na šta želim da skrenem pažnju jeste još jednom i činjenica da danas ljudi koji predstavljaju jedan ekstremni deo opozicije se služe neistinama, lažima i razno raznim radikalnim metodama sa željom da izazovu haos u našoj zemlji. U tom haosu oni vide svoju šansu ne bi li ubrali neki jeftin politički poen, ali ne bi li putem ulice došli na vlast.

Samo molim sve građane Srbije da na tako nešto ne nasedaju, da ne nasedaju ne te provokacije i da strpljivo kroz možda tri ili četiri meseca, koliko imamo već do izbora, sačekaju, razmisle i odmere ko je kako radio za njihovu budućnost, za njihov interes pa neka 3. aprila po svojoj savesti i po želji za što bolju budućnost i svoje dece odluče. Moje lično mišljenje je da će SNS ubedljivo pobediti jer ako sledimo politiku predsednika Aleksandra Vučića i ispunjavamo obećanja koja dajemo, ali i delimo vrednosti, kao i viziju koju on ima, uveren sam da ćemo izgraditi još lepšu i još bolju Srbiju za svu našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da su današnji predlozi zakona svakako od velikog značaja za privredu naše zemlje i svakako će benefite i koristi od zakona o kojima danas raspravljamo imati koristi građani Srbije.

Kada govorimo o tome, ja želim da iskoristim priliku da se složim sa jednim od kolega narodnih poslanika koji je rekao da možda nekada toliko opušten i sada i naviknuti na nove investicije, otvaranja novih fabrika, nekako i zaboravimo da se podsetimo koliko smo fabrika otvorili i koliko je to novih radnih mesta. Zaista, kada pogledate iza sebe skoro da na nedeljnom nivou imamo otvaranje neke fabrike i da ta fabrika predstavlja neka nova radna mesta.

Prema podacima do kojih sam ja došao, a sigurno uveren sam da je brojka i veća do sada je predsednik Aleksandar Vučić otvorio više od 300 fabrika, i u tim fabrikama je novih radnih mesta otvoreno više od 300.000. Dakle, 300.000 ljudi je našlo svoje radno mesto.

Ovo vam samo govorim kao komparaciju sa ljudima koji danas pretenduju da se vrate na vlast i predstavljaju bivši režim Demokratske stranke u čije vreme su se fabrike zatvarale i kada je više od 500.00 ljudi ostalo na ulici, dakle, ostalo bez posla.

Kada govorimo o privredi, ne možemo, a da ne spomenemo i plate koje su u periodu do 2012. godine bile 330 evra, tačnije 2014. godine kada je SNS preuzimala vlast, dok je današnja prosečna plata negde iznad 610 evra, sa tendencijom da će nastaviti da raste.

Ono što je jako bitno i želim to posebno da naglasim jeste činjenica da ljudi koji su danas u ekstremnoj manjini, ali su i ekstremno agresivni, a predvodi ih Dragan Đilas, stalno pokušavaju da se operu i da kažu da nisu mogli da odlučuju ništa u tom periodu vlasti DS, što nije istina.

Bez želje da ulazim u nekakve veće detalje i nabrajanje nekih drugih detalja, samo ću izneti jedan primer, da u vreme dok je Dragan Đilas imao direktnu odgovornost za grad Beograd, dakle dok je bio gradonačelnik, grad Beograd je upropašćen. Ostavio je iza sebe milijardu i 200 miliona evra duga, ali ono što posebno oslikava nesposobnost, kao i bežanje stranih investicija od našeg glavnog grada, jeste i činjenica da je 2012. godine u Beogradu bilo 559.000 zaposlenih, dok 2021. godine, zvanični podatak pokazuje da je to 738.000 ljudi.

Samo iz ovoga možete videti koliko je Beograd danas atraktivnije, poželjnije i bolje mesto za investicije, ali i koliko je naša zemlja uznapredovala. Ako na sve to dodate i podatak da je nezaposlenost u vreme DS bila preko 25%, dok je danas negde oko 9%, svima je jasno koliko odgovorna politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića se u ovim podacima ogleda i koliko smo za svega nekih sedam ili osam godina uznapredovali kao zemlja i kao društvo.

Međutim, ono što se dešava poslednjih nekoliko nedelja, pokušavaju ljudi željni povratka na vlast da iskoriste u svoju ličnu korist, ali i da od toga ponovo napune svoje džepove.

Moje kolege su u prethodnim izlaganjima govorili o protestima, govorili su i o blokadama puteva, auto-puteva, mostova i drugih saobraćajnica, ali kako želim da još jednom skrenem pažnju na suštinu svih tih protesta, izdvojiću jedan primer koji evo sada već ima 10 godina, uskoro će i 11.

Godine 2011. u aprilu mesecu SNS je ispred Doma Narodne skupštine održala protest sa samo jednim zahtevom, a to su prevremeni izbori. Na tom skupu je bilo više od 110.000 ljudi, nije izazvan ni jedan jednini incident. Skup je bio prijavljen mnogo ranije, a verovali ili ne, ja to jako dobro pamtim, tada su na nas izvođena, kako bi narod rekao, i borna kola. Prećeno je, jasno do znanja nam je stavljeno kuda smemo da prođemo. Tada nije bilo dozvoljeno do RTS-a da se prođe, pa su naknadno, zbog velikog broja ljudi koji je bio zainteresova na ode ispred RTS-a, nam to dozvolili. Bio je samo jedan jednini zahtev, a to su prevremeni izbori.

Tada su nas ljudi iz DS uveravali da je to kršenje demokratije, pazite sad, i da niko nema pravo na taj način da protestuje. Danas ti ljudi koji su se opet ujedinili u neku DS rade sve suprotno svojim rečima tada i na najgori mogući način ugrožavaju prava svih ostalih ljudi koji ne misle kao oni ili su možda samo apolitični.

U subotu će, najverovatnije, ponoviti te blokade i tada ćete videti koliko će u svojim zahtevima opet, a i u načinu političkog delovanja, biti ekstremni i biti agresivni.

Da ja ovo sve ne govorim sve slučajno, govori i činjenica da sam prethodnih nedelja ukazivao na potrebu te manjine da ekstremnim delovanjem i ekstremnom retorikom izazovu nekakve incidente i da zbog prolivene krvi izazovu veće nezadovoljstvo ljudi i za to optuže nas kao SNS, a direktno predsednika Aleksandra Vučića, što već i čine nekoliko dana unazad u medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, gde jasno govore da za svaki incident ubuduće će biti odgovoran Aleksandar Vučić, što je van pameti i nešto prosto neverovatno što smo u prilici da čujemo iz dana u dan.

Moje kolege su danas govorile i o slučaju ove pojave i individue Srđana Milivojevića, gde se jasno može čuti i pročitati poruku koju on šalje Aleksandru Vučiću, Andreju Vučiću, Danilu Vučiću ili Vukanu Vučiću. To je nešto što je sada već postala praksa u njihovim redovima, a to je da kada god se nekako stiša situacija u odgovorima ili u njihovoj retorici se pojavi neko ko će tu retoriku zaoštriti.

Evo, primetili ste, sada su sve svoje karte bacili na proteste, ali već sedam dana niko nije uputio pretnju porodici Aleksandra Vučića i na taj način se opet ponovila praksa da ako i prođe sedam dana bez pretnji predsedniku Aleksandru Vučiću, neko to mora da uradi iz njihovih redova.

Ono što je posebno monstruozno, o tome je govorio i moj kolega Vlada Marinković, navodeći primer da su Andrej i Danilo pronađeni u šahtu kao Gadafi. Poštovani kolega Marinkoviću, ova pojava se ispravila u nekoliko tvitova kasnije, kada je rekla da je pogrešio i da se ipak ne radi o Gadafiju, već se radi o Sadamu Huseinu, ali suština je ista, pošto svi znamo kako je završio i Sadam Husein.

Tu nije kraj. U jednom od tvitova kasnije je rekao da, eto, neće pomoći ni helikopter porodici Vučić, jer je Čaušesku pokušao da pobegne helikopterom, pa znate i sami kako je i on završio.

Navodeći tri ova primera, jasno je svima da je poruka koju nam šalje jedan od lidera nove DS, a prvi saradnik Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Marinike Tepić, sa kojom ću završiti svoje izlaganje, nema ništa drugo da ponudi građanima Srbije, već samo smrt Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici.

Sada se ja pitam – da li će konačno neko odreagovati na ove pretnje i otvoreni poziv na ubistvo ne predsednika, već čoveka Aleksandra Vučića? Da li će neko konačno odreagovati na pretnje ne sinu predsednika Republike Srbije i ne bratu predsednika Republike Srbije, već samo na ljudima koji su, eto, deo porodice Aleksandra Vučića?

Žalosno je što se, evo, do danas niko nije oglasio ovim putem. Imamo mi razne borce za ljudska prava. Imamo ljude koji su na određenim državnim funkcijama, koji bi mogli da se pozabave ovim pitanjem ili makar da daju neko mišljenje, ali oni i danas ćute.

Ja se sada pitam da li porodica Vučić i da li, pre svega, Aleksandar Vučić ima jednaka ljudska prava kao i svi drugi građani Srbije? Složićete se da nema.

Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da podizanje tenzije u društvu diktiraju baš oni koji imaju najmanju podršku u Srbiji i koga građani definitivno ne žele da vide opet na vlasti. Ovo vam govorim iz prostog razloga što već danima slušam jednu istu mantru na koju, nažalost, niko nije reagovao, a to je priča Marinike Tepić, koja je ponovljena od pre nekoliko sati, a tiče se slučaja u Šapcu.

Naime, kada je isprebijan onaj čovek koji je vozio bager i kada su od čoveka koji ga je pretukao napravili heroja pod nadimkom Crni, on je bio uhapšen i sećate se da su tada ucenjivali, najavljivali incidente i nemire ukoliko taj čovek ne bude bio pušten sa slobode. Prilikom njegovog puštanja sa slobode, obratio se njegov advokat i pričao o tome šta se dešavalo i izgovorio sledeće, da su ljudi koji su bili na suprotnoj strani i koji su bili oko bagera koristili gumene čekiće.

Dok je to pričao, iza njega je stajala glavom i bradom Marinika Tepić. I to je ona čula, znala u tom trenutku i ta informacija o nekakvim gumenim čekićima se prvi put tad tu pojavila.

Zašto vam ovo govorim? Marinika Tepić već nekoliko dana unazad optužuje i pita kako to Aleksandar Vučić zna da su ti čekići bili gumeni, kad niko nikad nigde to nije rekao, a ova slika i snimak koji lako možete naći i u vestima televizija pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa je demantuje i ponovo potvrđuje da se ta žena jedino služi neistinama.

I danas, eto, koliko već, dve nedelje nakon tog incidenta, ona ponavlja to i lažno optužuje predsednika Aleksandra Vučića da je on delio te gumene čekiće i da on odatle zna da su oni bili gumeni. I niko ne reaguje na ova izlaganja i niko ne reaguje na ove laži i neistine.

Sada se pitam koliko daleko ta žena može da ode u svojim neistinama i lažima i koliko još su spremni da ovakvih laži izgovore ne bi li predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu opet lažno optužili i na taj način pokušali da izazovu nekakav gnev građana?

Za sam kraj svog izlaganja, poštovana ministarka, ali isto tako, i samoj Vladi Srbije želim da podrže sve ono zašta se zalaže predsednik Aleksandar Vučić i da svi zajedno kao jedan veliki tim od naše zemlje i naše Srbije stvaramo ono mesto baš kako svi želimo, a to je još lepša, još uspešnija i još naprednija Srbija.

Hvala vam. Živela Srbija!

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da je danas zaista jedan istorijski dan što se tiče demokratije i parlamentarizma u našoj zemlji, jer današnjom diskusijom i pričom gde ćemo sastav RIK proširiti za čak šest mesta i što će ta mesta zauzeti ljudi, dakle šest članova i šest zamenika članova RIK i da će ta mesta biti popunjena ljudima koji nisu predstavnici stranaka koji sede u republičkom parlamentu, pokazuje jasno koliko je i vlast spremna, ali i koliko je danas u Srbiji nivo demokratije na najvećem mogućem nivou.

Ovako nešto nigde niste mogli da nađete ni u Evropi, ni u svetu, a posebno ovako nešto nije bilo moguće zamisliti u Srbiji u periodu do 2012. ili 2013. godine.

Da bi građani Srbije znali, do sada je pravilo bilo da postoji 17 članova RIK-a, da oni imaju svojih 17 zamenika, ali da se oni popunjavaju iz reda parlamentarnih stranaka.

Ovde je novina i nešto što je do sada, ponavljam, bilo nezamislivo, da stranke koje su bojkotovale izbore ili stranke koje uopšte nisu uspele da pređu cenzus, imaju svoje predstavnike u RIK-u.

Ovo je sve rezultat dijaloga koji je vođen između vlasti i opozicije i podsetiću građane da je dijalog u ovom periodu vođen na dva fronta.

Sa međustranačkim dijalogom se počelo na Fakultetu političkih nauka, gde su pojedine opozicione stranke to shvatile vrlo ozbiljno i bile vrlo konstruktivne, dok su pojedine opozicione stranke videle to samo kao nekakvu binu na kojoj će izvoditi svoje jeftine političke performanse.

Kada govorimo o tim jeftinim političkim performansima, naravno da tu mislimo na deo opozicije koji predstavlja bivši režim Demokratske stranke, a koji se od pre neki dan opet ujedinio i naravno da ih predvodi Dragan Đilas zajedno sa Vukom Jeremićem, ali da krenemo redom.

U okviru ovoga dva dijaloga, odnosno dijaloga na dva fronta, sa i bez prisustva evroparlamentaraca, moram istaći isto tako da su ljudi koji su se bavili ozbiljno svojim poslom iznosili vrlo konkretne i zahteve i predloge, ideje i da je gro tih ideja dolazio od strane onih stranaka koje nisu želele prisustvo evroparlamentaraca.

U prilog tome najbolje govori činjenica da je tu bilo desetina ispisanih strana sa raznoraznim predlozima i idejama kako bi se unapredio izborni proces u našoj zemlji, dok su one stranke koje su insistirale da se u proces dijaloga uključe evroparlamentarci su one stranke koje su bile najmanje zainteresovane i koje su svoje zahteve svele na želje, čestitke i pozdrave, kako bi to narod rekao.

Da ja govorim istinu govori i podatak da su zahtevi Đilasa, Vuka Jeremića, Pavla Grbovića, Zorana Lutovca i ostalih koji su se danas ponovo ujedinili u nekakav režim Demokratske stranke, ali sada abdejtovan na 2021. godinu, govori i činjenica da su njihovi zahtevi stali na jedva tri strane.

Ono što je jako bitno istaći ovde jeste da su oni svoje zahteve sveli na dve konkretne tačke koje su kasnije razvijane i ja ću zbog građana Srbije proći kroz njihove zahteve, a nakon toga pročitati građanima Srbije koliko je ispunjeno svega onoga što su čak i oni tražili, pa da ne postoji ni jedan jedini razlog da oni nečim budu nezadovoljni.

Naime, prvi od njihovih zahteva jeste i bilo da se formira koordinaciono telo za javno informisanje, skraćeno bi ga oni zavali KTI i da to koordinaciono telo dobije sledeća zaduženja. Pre svega, da oni nadziru šta se dešava u medijima i da u sklopu svojih pet zahteva, koliko imaju, svih pet su usko povezani sa medijima.

Šta je ovde bitno naglasiti? Dakle, nije njima stalo do unapređenja procesa izbora, niti do povećano nivoa demokratije zato što je nivo demokratije u našoj zemlji na najvećem mogućem nivou danas. Oni su se bazirali na ono što je njima interesantno, a to je rukovođenje, upravljanje medijima, državnim medijima, baš onako kako su radili do 2012. godine, kada su napravili poslovne imperije, pre svega Dragan Đilas, sarađujući sa svojim privatnim firmama, uzimajući novac od građana Srbije, tako što je sarađivao sa državnim medijima, što je nezapamćeni primer u svetu.

Članovi tok KTI su predstavnici političkih subjekata koji su u okviru dijaloga pod pokroviteljstvom evropskog parlamenta definisali ovaj sporazum. Dakle, ovde i u učešću tog KTI učestvuju samo njih šest, što jasno diskriminiše sve one opozicione stranke koje nisu želele da učestvuju u dijalogu sa evroparlamentarcima, što na taj način isključuje ogroman deo stranaka i organizacija koje nisu želele da se povinuju naredbama i direktivama Dragana Đilasa.

Pored tih stranaka, interesantno je što su zahtevali da u tom telu, KTI, učestuje i isti broj predstavnika vlasti, ali i po jedan predstavnik novinarskih udruženja UNS-a, NUNS-a itd.

Šta je ovde interesantno istaći? Interesantno je istaći da je jedno od ovih udruženja direktno finansirao Dragan Đilas tako što im je sa svojom firmom poklonio i pozajmio šest miliona dinara. Dakle, NUNS-u je direktno Dragan Đilas pozajmio šest miliona dinara, pa se postavlja pitanje kakvo je to nezavisno udruženje koje zavisi od jednog političara, od jedne političke partije i od jedne političke firme? Naravno, radi se o „Multikom grupi“.

Ono što je dalje interesantno, da bi oni odluke donosili prostom većinom, definisali bi i svoj poslovnik, ali da u tim željama oni moraju da budu ispoštovani po svakoj tački.

Ono što je jako bitno, izrazili su čak i formulu kako se direktno upravlja javnim medijskim servisom na način koji je predviđen ovim njihovim pravilnikom, a on glasi da tri puta nedeljno predstavnici opozicije koja je postigla ovaj sporazum, dakle, samo njih šest, mogu samostalno gostovati u emisijama koje se emituju na prvim programima RTS-a i RTV-a u trajanju od 30 minuta u udarnim terminima od 18.30 do 19.00 časova. Dakle, samo Đilas, samo Jeremić, samo Lutovac, Veselinović i svi oni zajedno. Dakle, samo oni da pričaju šta im padne na pamet i obično iznoseći neistine i laži.

Takođe, da tri puta nedeljno jednak broj predstavnika vlasti i opozicije koja je postigla sporazum, dakle, opet samo oni, učestvuju u debatnim emisijama u trajanju od 90 minuta. Kao što vidite, i u ovoj drugoj tački jedino se zanimaju za medije.

Ono što je posebno interesantno je sledeći njihov zahtev, da se obezbedi nezavisnim medijima i organizacijama „Beta“, „FoNet“, „Istinomer“, KRIK, CINS, BIRN, „Vreme“ da dva puta nedeljno, u trajanju od 30 minuta emituju svoje nezavisne sadržaje na programima RTS-a i RTV-a u udarnim terminima.

Ono što je ovde jako bitno naglasiti, zbog građana Srbije, nijedan od ovih medija koji je ovde naveden nikada do sada nije postavio ni jedno jedino pitanje Draganu Đilasu kako i zašto su ti ljudi došli do tog enormnog bogatstva i kako je Dragan Đilas od 70 hiljada evra došao do bogatstva od 22 miliona evra samo u nekretninama, kao što nisu našli ni za shodno da njega kao čoveka koji pretenduje na najviše državne funkcije, upitaju kako je i zašto njegova firma zaradila ekstra profit, trgujući sekundama sa državnim televizijama.

Ono što je posebno bitno jeste da su ovde istakli da se zabranjuje državnim funkcionerima da učestvuju u predizbornim aktivnostima, kao i da svi radovi koji se budu dešavali u tom periodu, otvaranje fabrika, novih puteva, bude zamrznuto do 10 dana pred izbore.

Ovo nije njihov jedini predlog i ovo želim da podelim sa građanima Srbije, da biste čuli koliko im je izađeno u susret, čak u svakom njihovom zahtevu.

Pored ovog radnog tela, oni žele da se formira i određeno telo koje se naziva koordinaciono telo za sprovođenje izbora, KTSI, koje će činiti, naravno, Đilasove stranke, Đilasov blok koji se ujedinio opet oko režima Demokratske stranke, oživljavanja Demokratske stranke danas nakon 13 godina i oni su ovim Poslovnikom definisali ko sve može da bude u tom delu, ali su isto tako i naglasili ko ne može da bude.

Dakle, oni ljudi koji su lagali, obmanjivali javnost Srbije iz dana u dan, pa, evo tako i danas, oni imaju težinu i oni mogu da odlučuju, ali ovde mogu pridruženi članovi da budu predstavnici RIK-a, Agencije za borbu protiv korupcije, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, ali bez prava glasa.

Dakle, ovde vidite da oni koji se danas navodno bore za nekakvu demokratiju, iako je demokratija danas na najvišem mogućem nivou, ovde uskraćuju pravo glasa i da se bilo ko drugi zašta oglasi i pita sem njih.

Takođe, oni su izneli ovde i pet zahteva, dakle, da se podnesu krivične prijave protiv lica koja zloupotrebljavaju biračke spiskove i na taj način ugrožavaju integritet izbornog procesa.

U tački 11. i 17. Sporazuma koji je potpisan u Narodnoj skupštini, koji se odvijao u okviru dijaloga sa strankama koje ne žele prisustvo evroparlamentaraca, definisano je baš ovo o čemu oni danas pričaju i što govore da nije ispunjeno.

U tački 2. tražili su da se spreči prekrajanje izborne volje kroz prijavljivanje birača na lažnim adresama zajedno sa MUP-om Srbije. Ovo je definisano u tački 11. i 17. Sporazuma koji je potpisan u Narodnoj skupštini, tako da im je i ovaj zahtev uvažen.

U okviru te treće tačke njihovog zahteva tražili su da se obezbedi, pazite sad ovo, jedna trećina da stalnog sastava RIK-a budu predstavnici opozicije koja učestvuje u ovom definisanju njihovog sporazuma. Dakle, pazite sad ovo, nisu prešli cenzus, nisu učestvovali u izborima, a traže da dobiju jednu trećinu u sastavu RIK.

Evo, ja pozivam sada i građane Srbije, ali pre svega njih, da nađu jednu zemlju u Evropi ili svetu gde je ovakav zahtev ili sličan usvojen ili postoji.

Za razliku od toga, oni su dobili šest mesta, tako da je prošireno sa 17 na 23 i ovakav primer nećete naći nigde u Evropi, pa ni u svetu. I taj zahtev im je usvojen.

Takođe, definisali su i novo obavezujuće uputstvo za RIK koje će uvažiti sve preporuke OEBS-a i ostalih nevladinih organizacija za obaveznu zabranu upotrebe mobilnih telefona na biračkim mestima. Evo, upravo ovim Sporazumom koji držim ispred sebe, o kome su pričale i kolege narodni poslanici pre mene, je to definisano u stavu 22.

Kada uzmete u obzir sve ovo što su oni tražili, dođete do činjenice i do konačnog podatka da uslovi za izbore u aprilu mesecu će biti najbolji mogući i da ako se osvrnete samo na period izbora i izbornog procesa do 2010, 2011, 2012. godine, ne možete ni da se sami načudite koliko je izborni proces unapređen.

Zašto vam to govorim? Ja sam u Srpskoj naprednoj stranci od samog osnivanja 2009. godine i prvi izborni proces mi je bio tada. Sećam se da mi kao predstavnici SNS nismo imali pravo ni da pogledamo da li su na biračkom mestu zaokružili onog glasača koji je glasao.

Danas ovde govorimo o tome, i to ćete čuti kasnije, da je predsednik biračkog mesta, ukoliko dolazi iz redova vlasti, predstavnika vlasti, vladajućih stranaka, dužan da motiviše predstavnike opozicije da se interesuju za izborni materijal i za birački spisak, što je do sada nešto nezapamćeno.

Takođe, ono što želim posebno da naglasim, videli ste i sami koliko su insistirali na zastupljenosti u medijima.

Poštovani građani Srbije, Srpska napredna stranka kada je dolazila na vlast, mogli ste neke od naših funkcionera da čujete, eventualno, na jednoj radio stanici. Tada je tu emisiju vodio naš kolega Vladimir Đukanović. Mogli ste da čujete, eventualno, sat vremena na jednom kablovskom operateru i postojale su jedne novine koje su tada u malom tiražu, mogli ste da pročitate izjave naših funkcionera, tada su se te novine zvale „Pravda“.

Ja sam 2011. i 2012. godine bio odbornik u Skupštini Grada Beograda. Tada se nisu prenosile sednice uživo, već je išao samo izveštaj sa te sednice negde uveče, ali obično i po pravilu samo ono što je tada pričao Dragan Đilas. Ono što smo mi govorili nigde niste mogli da čujete, niti su novinari smeli da uzimaju izjave od nas tada odbornika opozicije u Skupštini grada.

Danas imate i medije, imate i štampane i pisane, elektronske medije, gde možete svakoga dana pročitati na desetine, pa i stotine neistinitih vesti, laži, koje su uperene protiv Aleksandra Vučića i SNS. To vam pokazuje koliki je danas nivo demokratije i demokratičnosti na svakom mogućem nivou i gde se to vidi na svakom koraku.

Posebno je interesantno da RIK i ovo proširenje sa 17 na 23 člana direktno omogućuje da u svakom mogućem trenutku i smislu svako od njih može da proveri i šta se dešava sa izbornim materijalom i šta se dešava sa biračkim spiskom i dokle se stiglo sa prebrojavanjem i kakva je situacija na biračkom mestu, pa se sada samo postavlja pitanje njihove kontradiktornosti.

Ako kažete da već pobeđujete na izborima, ako ste uvereni u podršku koju imate, kako kažete, gde god odete, u koje god mesto, čemu takva nervoza i čemu takva tenzija? I zašto nasilje na ulicama Beograda i Srbije? Ako je već sve ispunjeno od ovih vaših uslova, zašto ste do pre mesec dana lagali građane Srbije tim pričama da vam išta nije ispunjeno i da nećete da idete na izbore?

Evo, sada, mesec dana kasnije vi ste oformili novu DS i pričate kako ćete izaći na izbore.

Ja vam kažem da ono, poštovani građani Srbije, sve ono što su vam oni rekli do sada je bila neistina i laž. I samo u nekoliko prethodnih minuta mogli ste da vidite koliko su vas obmanjivali, lagali i koliko su pokušavali da izigraju vaše poverenje ponovo.

Najbitnije je naglasiti da su oni ovim zahtevima želeli da se sakriju iza svog neuspeha koji ih čeka u aprilu mesecu, ali kada su videli da nemaju podršku bukvalno ni od tih ljudi koje su molili da učestvuju u tom dijalogu i, kako bi oni nazvali, sa evroparlamentarcima, onda su odlučili da ipak izađu na izbore i na taj način pokušaju da politički opstanu.

Ono što ja želim sada da istaknem jeste nešto što se dešava ovih dana, a svi smo svedoci, to je da u nedostatku bilo kakvog programa, ali pre svega rezultata koje imaju iza sebe, jedino gde vide svoju šansu jeste u nasilju i izazivanju haosa na ulicama. Oni pokušavaju da izazovu nekakvu reakciju da li vlasti ili policije i da na taj način izazovu revolt i prikupe koji glas više kod građana Srbije.

Vi ste bili u prilici da vidite i scene u subotu kada su blokirali autoput. Ja sada postavljam pitanje da li možete da zamislite da se autoput blokirao u Nemačkoj, Francuskoj ili nekoj drugoj zemlji članici EU, kakav bi odgovor bio policije? Vidim da niko nije, što je dobro, od ljudi koji su protestovali, povređen, ali je povređen jedan čovek koga su oni targetirali i koga su brutalno prebili. Čovek koji ga je prebio danas je proglašen od strane Dragana Đilasa i Marinike Tepić herojem. Taj čovek je jutros saslušan i pušten da se brani sa slobode.

Sada pitam – šta bi se desilo da se kojim slučajem, ne daj Bože, nekom iz njihovih redova desilo nešto tako? Da li bi neko tada odreagovao?

Mi smo juče dobili pretnje, gde je direktno rečeno da nemamo mi toliko glava, koliko oni imaju čekića. To je juče rečeno na protestu ovde. Pa se sada pitam da li će neko odreagovati na te pretnje i da li to znači da su krenuli u sprovođenje svega onoga o čemu su pričali?

Podsetiću građane Srbije, oni su pozivali svoje pristalice u čuvenu akciju „izaberi svog naprednjaka“, dakle, da svako od njih izabere čoveka koga će juriti nakon sledećih izbora. Takođe, nas su pozivali da izaberemo banderu sa koje ćemo visiti. Njihov sledbenik je pozvao svoje pratioce i ostale borce protiv Aleksandra Vučića i SNS da nas jednog dana sve pozatvaraju u koncentracione logore.

Sada se pitam šta je to, a bune se kada to nazivamo pravim terminom, fašizmom, kada organizujete, pretite da ćete organizovati koncentracione logore za one političke neistomišljenike koji vam se ne sviđaju. Šta je to kada nekome uskraćujete ustavno pravo, a to je da se slobodno kreće? Šta je to kada Goranu Vesiću odlazite pod prozor, uznemiravate ga, pretite mu, njemu i njegovoj porodici? Šta je to i ko je to radio, ako ne fašisti, kada uzmete samo zato što vam se ne sviđa onaj ko je napisao tu knjigu, pa knjige Gorana Vesića palite, a onda se nevešto branite – kažete da to niko od vaših aktivista nije uradio, a kada se otkrije istina, onda kažete da je to sloboda na pravo mišljenje i na pravo govora?

Sa ovim ću završiti, ali ostalo je još mnogo toga da se kaže. Ovaj korak je samo još jedan u nizu koraka koji pokazuju spremnost vladajuće većine, ali i spremnost ljudi danas u Srbiji koji vode našu zemlju da pod bilo kojim uslovima i šta god da poželi i Dragan Đilas ili bilo koji drugi predstavnik opozicije, Vuk Jeremić ili Marinika Tepić, pa i Boris Tadić, svako ko danas sebe smatra opozicijom, šta god da požele u redu je i može. Ali, ne možete nasiljem doći na ulice.

Trećeg aprila će biti održani izbori na tri nivoa. Sada pozivam građane Srbije da na te izbore izađu i da jednom odlučnom voljom, jednim izborom za bolje sutra, pre svega njihovih porodica, jasno pokažemo kakvu Srbiju želimo i kakvu budućnost želimo. Ja sam uveren da zbog postignutih rezultata koje imamo iza sebe, ispunjenih obećanja, kao i jasne vizije koju ima predsednik Aleksandar Vučić, većinska Srbija će ponovo pružiti priliku SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću da od naše Srbije, našeg Beograda, stvaramo još lepše i još bolje mesto za život. Hvala vam. Živela Srbija.

Hvala, predsedavajući.

Nažalost, mislio sam da ćete ovu diskusiju iskoristiti da kažete nešto u korist i da se makar ovaj put nećete služiti nekim određenim neistinama, koje su lako proverljive. Ali, krenimo redom. Kažete ovde, da se vladajuća koalicija dogovorila sa opozicijom i da se mi međusobno u dogovoru prozivamo i da glumimo nekakav sukob.

Poštovani gospodine Glišiću, da li je ova razbijena glava od glume ili od toga što je čovek prebijen, unakažen. Hoćete da mi kažete da je ovo gluma, da se neo dogovorio iz SNS, sa kim, sa Đilasom, da se ovako unakazi neki čovek.

Poštovani građani Srbije, verujem da će kolege narodni poslanici u toku svog izlaganja vam pokazati još jednu šokantnu sliku, a to je da je prva na listi ove osvežene DS, Marinika Tepić, u kafiću pre nekoliko sati, strasno grli, ljubi i slavi, sa čovekom kome je nadimak Crni, koji je ovako unakazio čoveka. Dakle, to je politika Dragana Đilasa i ljudi koje ste vi ovde pomenuli i doveli u isti kontekst sa nama. Nemojte molim vas. Nikakve veze sa njima nemamo, i ne želimo da imam, jer nasilje i ovakve razbijene glave nisu politika SNS, već upravo njihova politika.

Govorite da su ljudi koji su učestvovali u sukobu koji se dešavao tokom subote bili na našem mitingu. Kako možete tako nešto da kažete. Gde ste videli te ljude. Ko su ti ljudi? O čemu pričate? Morate da shvatite da kao narodni poslanik imate odgovornost za sve ono što iznesete ovde. Govorite neistine. Neću upotrebiti teži termin, ali govorite neistine. Nemojte to raditi. Ako ste već prihvatili, sami rekli, složili se, da se ne podiže tenzija u društvu, zašto to radite iznošenjem neistina i ovakvih laži. Zašto to radite?

Kažete, desili su se sukobi na ulicama. Pa, ko je kriv? Ko je kriv? Pristalice SNS, ljudi koji podržavaju SNS su mirno samo krenuli na skup SNS, čak prelazili ulicu na pešački prelaz, ne, nigde van pešačkog prelaza. Čekali zeleno svetlo. Oni su bili napadnuti od ekstremno od manjine. Zašto to ne kažete? Niko od nas nije izazivao sukob, niti želeo u tom sukobu da učestvuje.

Zašto degradirate i pokušavate da spustite u blato, unizite i ponizite ljude koji glasaju za SNS, ili je samo podržavaju? Podržavaju razvoj Srbije. Kažete, oni su opljačkani pa zbog toga idu podržavaju SNS, jer se nadaju nekom poslu.

Gospodine Glišiću, kako vas nije sramota da tako nešto kažete? Ti ljudi jesu opljačkani, ali od strane režima DS i podržavaju SNS i Aleksandra Vučića, jer su vratili veru u našu zemlju, jer konačno Srbija ide u pravom smeru. Ne podržavaju oni SNS iz ličnih interesa, kao što možda vi ili sledbenici Dragana Đilasa, plaćenici koji su zaposleni kod njega u „Multikom grupi“ rade. Nemojte to raditi, nemojte nikoga nazivati i sada praviti lažnu sliku, kao vama je žao što nas nazivaju sendvičarima, botovima ili kako god već, krezubim radikalima.

Nemojte, jer upravo vašim izlaganjem vi nas sve ponižavate i nemojte to raditi. Tu sam za svaku vrstu diskusije, polemike, ali ovo što vi radite se ne razlikuje u mnogome od onoga što radi Đilas, Jeremić, njegova ekipa.

Za sam kraj, izvinjavam se ako sam prekoračio, rekli ste – ne sme da se desi da se policija povuče ili da je nema tamo gde dolazi do sukoba. Poštovani gospodine Glišiću, da se policija nije povukla, pitaj ja vas – koliko bi još povređenih bilo i koliko bi još napada i polomljenih glava i nogu istrpeli pripadnici policije, samo zato što su hteli da očuvaju red i mir.

Nemojte da vas vraćam na jul prošle godine kada su ovde na stotine policajaca povređeni i kada je jedan policajac povređen kamenicom koja je težila više od pet kilograma, što je pokušaj ubistva.

Dosta više tih dvostrukih aršina. Pričate i optužujete čoveka policajca koji je bio tamo na Gazeli i reagovao u skladu sa svojim ovlašćenjima, a onda se licemerno pitate gde je policija da se opet pojavi i da razdvoji te ljude. Samo želite isto kao i Đilas, da policija upotrebi prekomernu silu, da se izazove haos, da se prolije krv na ulicama, da biste za to optužili SNS i da na konto toga uberete koji politički poen. U tome nećete uspeti, jer politika SNS su rezultati, ispunjena obećanja, ali i vizija koju ima predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Hvala.

Poštovani predsedavajući, u samom svom izlaganju ste sada rekli da sam vas nečim uvredio i da niste nastavili svoje izlaganje imao bih čak potrebu da vam se izvinim. Zaista. Iako smatram da vas bukvalno ni sa čim nisam uvredio. Ali, vidite gospodine Glišiću, umeto jako dobro iz svog ugla da svima nama držite lekcije, pre svega SNS, ali se zapitam nekad da li se pogledate u ogledalo i čujete sve ono što ste izgovorili? Da li ste svesni da ste sada rekli da mi imamo najviše budala u našoj stranci?

Pitam vas jel vas sramota zbog ovog što ste izrekli? Da li je moguće, da koliko god se mi politički razlikujemo, možda ne razumemo, nije ni normalno da se oko svega složimo, da li ste čuli nekog od poslanika SNS, bilo kog funkcionera da je vas ili pristalice vašeg pokreta ili ne znam više i gde ste, nazvao budalama ili rekao da ste budale?

Ja ću vama opet reći, poštovani gospodine Glišiću, ovo govori o vama, ovo je vaša sramota. Drago mi je što imamo prenos i što građani Srbije mogu da čuju šta vi nudite i kako se vi ponašate.

Ja vam nikada neću dozvoliti, sa ovog mesta ili sa bilo kog mesta, najobičnijeg aktiviste, simpatizera ili člana SNS, da vređate ljude koji podržavaju razvoj naše zemlje, da ih omalovažavate samo zato što podržavaju politiku predsednika Aleksandra Vučića i SNS. Nemate pravo to da radite. Nemate pravo da na taj način ponižavate bilo koga. I koliko god vi nemate vaspitanja, svest ili čega god, nemate to pravo da radite. Bukvalno na taj način vi delite Srbiju, vi delite Srbiju na te koji su po vašem mišljenju pametni i na nas koji smo budale.

Evo, prihvatam, mi smo budale, ali smo budale koje su poštene, koji nikada nikoga nisu ni opljačkale, ni opelješile, koje se nisu obogatile na funkciji, ali isto tako one budale, kakve nas smatrate, zašto? Zato što ne odgovaramo nasiljem na vaše provokacije i na nasilje.

Stidite se i nadam se da će ovo vaše izlaganje ostati upamćeno, kao još jedan primer bahatosti, osionosti, ali i mržnje koju imate prema SNS i prema svakom ko ne misli isto kao i vi.

Ne razlikujete se vi ni malo od Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, kao ni malo od onih ljudi koji su pokušavali živote da ugroze drugim ljudima samo zato što ne misle isto kao i oni. Pamtite ove reči, setite se svega što ste izgovorili, pa jednoga dana se možda i osvestite i shvatite koliko ste uvredili svakog čoveka, koji ne misli, kao vi.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da su kolege narodni poslanici koji su govorili pre mene istakli važnost svih zakona koji se danas razmatraju i ovih amandmana.

Ali, isto tako, moramo istaći da ovi zakonski predlozi i zakonska rešenja naslanjaju na budžet koji smo usvojili ove nedelje. Mislim da su građani u diskusiji koja traje, već sada četiri dana mogli da čuju koji su to benefiti koje će budžet, ali i ovi predlozi zakonskih rešenja doneti građanima Srbije.

Ono što je jako bitno istaći jeste i činjenica da je finansijska konsolidacija naše zemlje počela 2014. i 2015. godine, kada smo predvođeni Srpskom naprednom strankom, ali pre svega, hrabrom odlukom predsednika Aleksandra Vučića odličili da uđemo u te finansijske reforme, ako ih tako možemo nazvati i da danas sve ove dobre stvari koje se dešavaju ne bi bile moguće da nismo napravili te bolne rezove 2014. i 2015. godine.

Ono na šta smo posebno ponosni jeste i činjenica da naša zemlja ima najveću stopu rasta u Evropi u 2021. godini, i taj stepen rasta se meri, čak visinom od 7%.

Takođe, ono što je bitno istaći jeste i da prvi put u istoriji naš BDP će preći 52 milijarde evra. Ako se samo osvrnemo na činjenicu da smo 2012. godine imali BDP u vrednosti od 33,7 milijardi evra, jasno vam je koliki je napredak Srbija postigla u ovih nepunih deset godina.

Kada govorimo o svemu ovome, ne možemo i da ne primetimo da se na svakom koraku naše zemlje Srbija razvija, gradi i da na svakom koraku imate nove kilometre i autoputeva, ali i brzih saobraćajnica, pruga, mostova, ali isto tako da paralelno sa tim povećavamo i plate i penzije.

Interesantan je i podatak da je 2020. godina bila godina u kojoj nas je zatekao korona virus i koji je ostavio mnoge posledice. Ostavio je posledice po živote ljudi, ali je ostavio i finansijske posledice.

Tako imate porast nezaposlenosti u skoro svim zemljama Evropske unije, i negde ona prelazi čak 20%, dok je Srbija uspela da se izbori i da sačuva radna mesta odgovornom politike Vlade Srbije, ali i prepoznavanjem situacije od strane predsednika Aleksandra Vučića.

Mi smo jedna od retkih zemalja koja je tokom 2020. i 2021. godine nastavila da privlači direktne strane investicije i ove godine smo došli do nivoa koji je prevazišao sva očekivanja. Mislim da je to jako bitno istaći iz prostog razloga što direktne strane investicije pokazuju koliko je vaša ekonomija stabilna, koliko je jaka, ali isto tako koliko su uslovi za poslovanje inostranih firmi dobri u vašoj zemlji.

Ako pogledate činjenicu da smo u tim najtežim godinama za Evropu i svet imali investicije i iz Japana, iz Nemačke, to vam je dodatni dokaz koliko je naša zemlja povoljno tržište za investicije.

Složićete se sa mnom da kada su investicije u pitanju, te dve zemlje su nekako najopreznije kada je u pitanju ulaganje njihovog kapitala, ali isto tako su i oni ljudi predstavljaju zemlje gde je posebno naglašena odgovornost.

Zato smo ponosni na činjenicu da, opet ponavljam, u periodu kada su sve zemlje ostavljale ljude bez posla Evropske unije, kada je nezaposlenost u njihovim zemljama rasla, Srbija je čak otvorila 60.000 novih radnih mesta.

To je ogroman uspeh i to je nešto na šta moramo uvek i svuda skretati pažnju i na šta moramo svi zajedno biti ponosni.

Ponoviću, direktne strane investicije u prvih 10 meseci 2021. godine iznose, čak tri milijarde 140 miliona evra, što je ogroman uspeh za našu zemlju i pokazatelj u kome smeru će se naša zemlja razvijati u narednom periodu.

Ovo sve govorim, poštovani ministre iz prostog razloga što ovako jaka, stabilna Srbija, jaka ekonomija i nezavisna Srbija u donošenju svih odluka, ali pre svega u biranju puta kojim ćemo ići smeta mnogima.

Razumljivo je da neke zemlje u našem okruženju nisu srećne zbog našeg napretka, zbog našeg razvoja, ali nikako ne mogu da shvatim da ljudi koji žive u našoj zemlji, koji su građani Srbije su nezadovoljni ovim podacima i koji su u svojoj mržnji i želji da se opet vrate na vlast, toliko spremni daleko da idu da pokušavaju sve ove evidentne rezultate da ospore.

Ovo vam govorim iz prostog razloga što je pre nekoliko sati, i želim da to građani Srbije znaju ponovo na okupu Demokratska stranka. Vrlo interesantno, režim Demokratske stranke od pre nekoliko sati je ponovo politički živ. Oni su se ponovo ujedinili sa željom da nastave tamo gde su stali 2012. godine, odnosno da nastave sa ličnim bogaćenjenjem, a upropašćavanjem Srbije.

Pre nekoliko sati obnovili su savez, iako im se taj savez raspao, čini mi se pre godinu dana, ljudi koji su stubovi bili Demokratske stranke i režima Demokratske stranke koji je upropastio, ne samo Beograd, već i celu Srbiju.

Isti oni ljudi koji su našu zemlju bacili na kolena, doveli je na rub propasti, koji su je ponizili u svakom pogledu i smislu, i svuda u svetu, danas su se opet okupili ujedinjeni oko dve ideje.

Prva ideja je mržnja prema Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci, a druga je bolesna želja da se opet vrate na vlast i nastave sa ličnim bogaćenjem. Kada sve ovo govorim, želim i da to potkrepim činjenicama. Naime, od devet potpisnika čini mi se koliko ih ima, pet njih su bili stubovi Demokratske stranke. To je Janko Veselinović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Zoran Lutovac i Marinika Tepić, u različitim oblicima, ona se kasnije pridruživala, menjala stranke, ali to Bog sveti više ne može da zna u kom periodu je kada koga podržavala.

Ono što je bitno jeste da svaki od ovih ljudi iza sebe je imao priliku da bude vlast na određenom nivou i da u određenom periodu odlučuje i da raspolaže novcem građana Srbije.

Rezultati koji su ostali iza njih su više nego poražavajući. Svako od njih je ostao upamćen samo po ružnom sećanju građana Srbije. O tome govore konkretni podaci i činjenice.

Prvi među njima koji je potpisnik i koji kaže da će on rukovoditi određenim ministarstvom kada dođu na vlast jeste Vuk Jeremić. Vuk Jeremić je čovek koji je ostao upamćen kao neko ko je pitanje Kosova i Metohije dao na tacni prištinskim vlastima, kojeg danas uzdižu u nebesa, kojeg zovu kumom takozvane kosovske nezavisnosti, čovek kome se zahvaljuju na svakom mogućem forumu i koga vide kao neko ko je samo dao legitimitet nečemu što su oni uradili na silu.

Podsetiću vas da je to čovek u čijem su periodu pravljene granice između Srba i Srba, da je to čovek koji je izmislio pitanje Kosova i Metohije iz UN pred EU, i koji je zajedno sa Borkom Stefanovićem učestvovao u formiranju onog skandaloznog pitanja pred Međunarodnim sudom pravde.

Na to ću vam dodati samo da je on čovek koji je obrukao Srbiju, jer je bio predsedavajući u Skupštini UN, a umesto da radi za interese Srbije on je radio za svoje lične interese. O tome vam govore i podaci da ga je izvesni Patrik Ho, čovek koji je uhapšen u međunarodnoj korupcionaškoj aferi, njega i institute Vuka Jeremića ili, kako ih on već naziva, organizacije, pa ih sada on ima više, finansirao, a za koje usluge je tačno Vuk Jeremić primio te pare nikada nije potvrdio, niti rekao.

Interesantno je da je tada Vuk Jeremić lobirao za poslove i što bolji položaj Patrika Hoa i da je čak bio uključen kao svedok u ceo taj proces. Posebno je zanimljivo što je svoje advokatske usluge, pazite, on je tamo bio samo svedok, želeo je da se pojavi sa advokatima i platio ih više od milion dolara. Ako ste toliko sigurni u svoju nevinost, šta će vam advokati i to kao svedoku?

Drugi među njima, svakako, a prvi među najbitnijima jeste i Dragan Đilas. O tom čoveku mislim da je bespotrebno više trošiti reči i kolege narodni poslanici koji su govorili pre mene istakli su samo jedan deo afera koje prate tog čoveka.

Da ne bi širili priču, ja ću svakom čoveku i u ovoj sali, ali i svim onim ljudima koji nas danas gledaju u ovom trenutku postaviti pitanje da li je moguće da u politiku uđete sa samo 70.000 evra, polovnim automobilom „SAB“ i kućom koja se u tom trenutku vodila na vašu ženu, a da 2010. ili 2012. godine, zavisi koji period Đilas tumači, izađete iz politike sa bogatstvom od 22 miliona evra samo u nekretninama? Ne želim tu da govorim o 619 miliona evra koje su njegove firme prihodovale direktno trgujući sa državnim firmama. To vam je osnov za očiglednu zloupotrebu položaja.

Dakle, vi ste kao državni funkcioner koristili državne resurse i na taj način svojim privatnim firmama obezbeđivali ekstra profit. Na to sve i dodajte činjenicu da na preko 53 računa u različitih 17 zemalja ima razbacanih i 68 miliona evra, pa se postavlja pitanje da li to Dragan Đilas sa ovim savezom želi još jedan krug ne za novo bogaćenje, već za stvaranje još jednog računa na još jednom mestu, daleko od očiju javnosti Srbije gde će sakriti još koji milion? Trka za njegov džep očigledno ne prestaje, ali sada se ne zovu Demokratska stranka, već nekakav savez.

Ono što je posebno interesantno, poštovani građani Srbije, ja želim da vam ukažem da među ovim perjanicama njihovim, Dragan Đilas i Vuk Jeremić jesu možda najbogatiji, ali imate ljude koji su se bogatili na još perfidniji i najdrskiji mogući način.

Jedan od potpisnika ovog sporazuma stvaranja novog saveza je i izvesni Željko Veselinović. Željko Veselinović predstavlja sindikat određeni. Podsetiću vas samo da je to čovek koji je pozivao na silovanje premijerke Ane Brnabić. To je čovek koji je na najgori mogući i najprimitivniji način vređao i premijerku Anu Brnabić, ali i ministarku Vujović i svaku damu koja je skupila hrabrosti da zastupa interese, pre svega, građana Srbije, ali i da brani politiku SNS.

Taj čovek, kako ga njegove kolege zovu, ja samo citiram kako su kolege njega oslovljavale, je najobičnija secikesa, a u prilog tome govori i činjenica, molim vas, obratite pažnju na sledeće stvari. On je tri hiljade evra para sindikata potrošio za svoje školovanje. Pošto nije imao fakultet, sa tri hiljade evra je platio svoju fakultetsku diplomu, odnosno svoje studije.

Međutim, on se tu nije zaustavio. Karticom i parama sindikata je kupio mašinu za sudove, dva moderna LCD televizora, ormane, fotelje, koji nisu dopremljeni u prostorije sindikata, već u njegov stan. Dakle, sve parama sindikata.

Takođe, on je i predsednik upravnog odbora jednog sportskog kluba. Radi se o klubu američkog fudbala, sport koji nije toliko rasprostranjen u našoj zemlji, ali on je tamo predsednik upravnog odbora. Pare sindikata u visini od 550.000 dinara uplatio je na njihov račun. Dakle, tamo gde je on predsednik upravnog odbora. Nije to sve. On je svakog dana sebi pisao i putne naloge i na taj način uzimao 22.500 dinara, što na mesečnom nivou izađe negde oko 75.000 dinara, a nigde nije mrdao iz Beograda.

Poštovani građani Srbije, ja sam o tome pričao, ali želim da vas podsetim još jednom, u više navrata je on sa računa sindikata preko kartice skidao 40.000 dinara. U tom trenutku je to bio maksimalni iznos, ne znam da li je i danas, koji ste mogli da podignete sa bankomata, ali ni tu nije kraj.

Silom prilika, videvši da ima još para u sindikatu, on je odlučio da sindikat kupi jedno vozilo. Odlučili su da kupe automobil koji je neophodan za potrebe sindikata i interesantno je, pazite sad, molim vas, o čemu se tu radi, taj auto je kupio i koštao je 300.000 dinara. Šta je interesantno ovde i šta je jako bitno? Taj auto kada je došao u prostorije na parking sindikata, ustanovili su da je neispravan, ali kada su se drugi ljudi iz sindikata malo uključili da vide zašto je baš kupljen taj auto i zašto je taj auto neispravan, a za njega plaćeno 300.000 dinara, došli su do podataka da je taj auto sindikatu, odnosno Željku Veselinoviću prodao niko drugi do njegov tast. Dakle, svom tastu je dao 300 hiljada dinara, a tast je njemu prodao pokvareni automobil. To vam je još jedan od potpisnika ovog novog saveza.

Prva na listi među njima i sa njom polako završavam jeste gospođa Marinika Tepić koja je ovde bila narodni poslanik, koja je danas izjavila sa ponosom da će oni nas da pobede i da ona garantuje to.

Poštovani građani Srbije, ja ću vas samo podsetiti da je to žena koja se proslavila i afirmisala iznošenjem kojekakvih laži i neistina, od kokošaka u Moraviću gde je videla farmu droge, preko iznošenja podatka i izbacivanja slike sa čovekom za koga je rekla da je oslobađao Srbiju i Kikindu, ispravite me ako grešim, iako je on u periodu oslobađanja naše zemlje mogao da ima, eventualno, tri godine do raznoraznih neistina koje je iznosila iz dana u dan.

To je žena koja je ovde 2016. godine želela da se naš narod i naša zemlja proglase za genocid. Ona je jedan od potpisnika Predloga rezolucije o genocidu, kojim su zahtevali da Skupština to usvoji i pored nje je jedan od potpisnika kolega Imamović, koji, naravno, i danas nije u sali, isti onaj čovek koji je pre nekoliko dana sve nas ovde optužio, ali pre svega zemlju Srbiju, da smo fašistička zemlja i da kod nas fašizam narasta iz dana u dan.

Kada izvučete paralelu između Enisa Imamovića i Marinike Tepić, ja ne vidim nikakvu razliku i zato su zajedno na ovom spisku. Ovaj spisak možete naći na sajtu Skupštine Srbije, ali ono što želim posebno da naglasim, vidim da su počeli polako da se peru, odnosno da pokušaju da operu Mariniku Tepić izjavama da ona nikada nije rekla da je Srbija genocidna zemlja i da su Srbi genocidan narod, već da je ona rekla i mislila na pojedince.

Poštovani građani Srbije, ovo možete lako pronaći. Evo, ja sam slobodan, ovaj papir nosim svuda sa sobom kada idem i obilazim štandove SNS i razgovaram sa građanima, nigde se ovde ne navodi odgovornost pojedinca. Apsolutno nigde. U pojedinim tačkama stoji, u tački 2) osuđuje se svako poricanje ovog genocida.

Dakle, poštovani građani Srbije, narodni poslanici, da se kojim slučajem Marinika Tepić pita i da oni dođu na vlast, mi kao poslanici ili vi kao građani ne bi ste smeli nigde da kažete istinu, a to je da u Srebrenici nije počinjen genocid.

Za sam kraj, kada već govori da nigde nije pominjan narod i da ne misli na srpski ili bošnjački narod, poštovani narodni poslanici, pročitaću vam deo gde jasno stoji i možete sami dokazati sebi o kakvim se lažima tu govori. Pod dva, razlozi za donošenje rezolucije, prvi pasus: donošenje rezolucije o genocidu u Srebrenici ima za cilj da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije napravi prvi važan korak u pravcu rešavanja otvorenih pitanja između Srbije i BiH, te srpskog i bošnjačkog naroda.

Eto, poštovani građani Srbije, mislim da ste u ovom mom kratkom izlaganju mogli da čujete i da vidite ko se danas predstavlja i nudi kao alternativa SNS i politici predsednika Aleksandra Vučića.

Za sam kraj, mislimo da ćemo u aprilu mesecu biti u prilici da biramo između dva puta i dve politike. Prvi put će biti put prosperiteta, napretka, povećanja plata, penzija, investicija i izgradnje naše zemlje i boljeg sutra za sve naše građane. I tu politiku će predstavljati, pre svega, predsednik Aleksandar Vučić i SNS. I drugog puta, koji, kao što i sami ste mogli sada da čujete i da vidite, nas vraća u onu mračnu prošlost kada su se fabrike zatvarale, kada je više od pola miliona ljudi ostalo bez posla, kada smo bili zemlja koja je ponižena i unižena, bačena na kolena, zemlja koja je bila bez perspektive, zemlja iz koje su svi bežali, a samo se krug oko Đilasa, Jeremića, Tadića, bogatio i sebi stvarao enormno bogatstvo po belom svetu.

Uveren sam, poštovani građani Srbije, da ćete odgovorno, i kao i uvek do sada, birajući najbolje za sebe i svoju porodicu, na aprilskim izborima podržati predsednika Aleksandra Vučića i listu SNS, ali da ćete podržati budućnost, da ćete podržati budućnost i Srbije i vaše dece, ali i onih generacija koje dolaze. Hvala vam. Živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodni poslanici i kolege narodni poslanici, na samom početku naravno moram istaći da će poslanička grupa Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje podržati oba ova sporazuma.

Mislim da je i sam ministar Vulin u svom izlaganju, obrazloženju istakao koliko se ovi sporazumi važni i bitni i koliko će građani, ne samo Srbije, već i ako uzmemo u obzir ovaj drugi sporazum koji se tiče „Otvorenog Balkana“ biti od koristi za građane i Severne Makedonije i Albanije.

Međutim, ja ću, poštovani ministre Vulin, iskoristiti vaše prisustvo i da prodiskutujemo o nečemu što se dešavalo poslednjih dana, ali nažalost kako je i počela ova sednica skandaloznim izjavama da je u našoj zemlji trenutno pojava narastajući fašizam koji sprovodi vlast i nažalost, mislim da je o tome dobro govorio i kolega Starčević i kolega Milićević se na to okrenuo, ali krenimo redom.

Što se tiče samih sporazuma mislim da „Otvoreni Balkan“ jasno pokazuje želju naše zemlje da se otvorimo i da svi zajedno budemo nastupajući prema Evropi i prema svetu, ali isto tako pokazujemo da smo spremni da zajedno od našeg neba stvaramo u tom smislu reči, našu priču, da Balkan bude balkanskim narodima predodređen, ali i da svi zajedno kao jedan veliki tim nastupamo i da se kada su teške situacije ispomažemo. Mislim da su dobri primeri bili navedeni kada je situacija bila kritična u Grčkoj, kada je Srbija pritekla u pomoć, ali uveren sam i da će ovaj Sporazum samo učvrstiti taj naš stav i samu ideju otvorenog Balkana.

Nažalost, pojedine zemlje iz našeg okruženja nisu prepoznali ovo kao nešto dobro, kao projekat koji može doneti korist svima, ali opet to više govori o njima i opet pokazuje ko je suštinski spreman da zajedno svi radimo, ali i da rastemo kao zemlje pojedinačno.

Mislim da će u narednom periodu inicijativa „Otvoreni Balkan“ pokazati još mnogo koristi i pokazaće koliko suštinski dobrih stvari možemo da očekujemo, ali isto tako sam uveren da bi priključivanje još nekih zemalja iz regiona dodatno osnažilo ceo taj projekat i pokazalo, u stvari da nije samo Srbija zainteresovana da se Balkan razvija i unapređuje.

Što se tiče Sporazuma sa Kinom mislim da je to još jedan pokazatelj dobre saradnje dve zemlje, ali pre svega odličnog odnosa koji imaju predsednik Aleksandar Vučić i gospodin Si Đinping.

Mislim da taj pokazatelj, taj njihov lični odnos je mnogo doneo našoj zemlji. Pre samo nekoliko dana je potpisan Sporazum o obilaznicama koje će biti građene – Požega, Užice, Loznica, tunel Kadinjača, i mislim da pored Železare Smederevo, pored rudnika „Bor“, mislim da je mnogo pokazatelja koji jasno pokazuju da je odnos Srbije i Kine za sada na istorijskom nivou.

Mislim da kada smo prošle godine bili zahvaćeni korona krizom moglo se videti ko nam je prvi pritekao u pomoć i da na svakom koraku i u svakom pogledu i smislu naš dobar odnos se samo razvija i unapređuje.

Uveren sam će i ovi sporazumi, koji, eto za nekog su samo slovo na papiru, ako se udubite malo više u samu suštinu i materijal koji se nalazi, vidite u stvari da i ovaj Sporazum oko vozačkih dozvola pokazuje puno poverenje i poštovanja između zemalja, iako smo po broju stanovnika daleko, daleko u manjem broju od Kine.

Što se tiče odnosa i relacija koje imaju naše dve zemlje, mislim da ćemo u narednom periodu mi kao zemlja moći još bolje da se postavimo u tom odnosu, jer kako stvari pokazuju i kako vreme prolazi Kina zauzima značajnije mesto u pozicioniranju u svetu i mislim da ta relacija koja se dešava između dva predsednika zasigurno je rezultat i rezultirala i svim ovim dobrim sporazumima, ali i razvijanjem naše zemlje i naše infrastrukture.

Da li će svi ovi sporazumi unaprediti život u našoj zemlji? Hoće sigurno. Ali, ono što je neophodno jeste da i drugi politički faktori, pre svega u našoj zemlji, tzv. opozicija u svemu ovome vidi benefit i korist.

Znate, i ovaj Sporazum sa Kinom se napada danas isto kao što se napada inicijativa „Otvoreni Balkan“, samo zato što se neko ranije nije setio toga ili nije želeo da razvija nešto tog tipa.

Imamo situaciju da su ljudi u našoj zemlji koji žele da se vrate na vlast protiv svega. Ja sam zaista ovih dana pokušavao da nađem šta to nije dobro u ovim sporazumima i pokušavao sam da nađem da li je nekada ranije rađeno nešto sličnog tipa. Nisam uspeo da nađem. Zaista nisam.

Opet se postavlja drugo pitanje - da li lični interes pojedinaca mora biti iznad interesa i države i građana Srbije? Nažalost takav primer smo imali do 2012. godine. Nažalost oni ljudi koji su tada predstavljali režim Demokratske stranke koji je tada bio na vlasti su sve podredili svom ličnom interesu i ličnom bogaćenju, pa za ovakve sporazume ili ovakve dogovore i unapređenje života u našoj zemlji nije bilo prostora.

Ne mogu da shvatim ozbiljno da nekome smeta Kina ili kineske investicije, ili da preti da će te ugovore poništiti samo kada dođe na vlast. Takve opasne izjave dolaze od Dragana Đilasa, čoveka koji, ne samo da je upropastio Beograd, već je upropastio i Srbiju. Jer, kada je bio u prilici da bilo šta uradi dobro za našu zemlju i za građane Srbije nije ništa uradio, a danas ovakvim izjavama ne samo da šteti ugled Srbije, već i šalje opasnu poruku ljudima koji su zainteresovani da investiraju u našu zemlju i da budu partneri našoj zemlji.

Neverovatno mi je da u svim tim svojim planovima idu toliko daleko, pa već sada razmišljaju kako će i koji ugovor koji je potpisala Vlada Srbije poništiti i kako će sprečiti da se razvija infrastruktura u našoj zemlji.

Mislim da svako ko voli Srbiju nikada ne bi pomislio da ruši i mostove, da prestane sa izgradnjom puteva, da prestane sa izgradnjom i bolnica i domova zdravlja, ali negde sve glasnije čujemo da su to poruke jednog dela opozicije.

Pritisak koji se dešava i kome je najizloženiji predsednik Aleksandar Vučić se pojačava iz dana u dan. Mislim da kako se budu izbori približavali taj pritisak će biti sve veći.

Ovde je ministar Vulin tokom izlaganja jednog narodnog poslanika na samom početku današnjeg dana bio optužen za najskandaloznije stvari, a sve ide po jednoj istoj mantri i po jednom istom šablonu. Naime, ovde je Aleksandar Vulin prozvan da je policija čuvala mural Ratka Mladića i da se on, pazite sad, samim tim zalaže za fašizam i da je u našoj zemlji fašizam u narastajućem talasu.

To su skandalozne stvari i žao mi je što taj narodni poslanik nije više u sali, što je, kao po starom dobrom običaju na koji nas je sve ovde navikao, nakon svog izlaganja i prisustva od 10 minuta u sali, izrečenog šta je imao, a što mu je neko pre toga napisao, izašao iz sale i tako ostao uskraćen da od svih nas čuje istinu i da čuje argumente koji govore u prilog tome da sve to što on ovde izgovori je unapred dogovoreno i dirigovano od strane ovog dela opozicije Dragana Đilasa koji ga već mesecima unazad veličaju i prave heroje od njega.

Ista je mantra koja se pojavljuje, iste reči se izgovaraju i iste poruke se šalju na medijima koje direktno kontroliše Dragan Đilas, sa skupova koji se održavaju ispred tog murala, ali evo i sada iz plenuma od strane poslanika Enisa Imamovića, koji je ovde izgovorio stvari koje su uvredile svakog građanina Srbije.

Pričati o fašizmu u tom kontekstu u zemlji koja je toliko žrtava dala u borbi protiv fašizma je skandalozno. Pričati na taj način o fašizmu, o zemlji koja je bila žrtva sa svih strana tokom Drugog svetskog rata, nad kojom je izvršen genocid u logorima poput Jasenovca, pričati o fašizmu i pozivati se na fašizam u zemlji koja je svaki put bila na strani pravde, na strani pobednika i koja nikad nikog nije napala, već se samo branila, vrhunac je bezobrazluka, da ne upotrebim neki teži termin.

Vrhunac licemerja je da taj isti čovek kada govori o fašizmu u Novom Pazaru svakodnevno može da vidi tablu Aćif Efendiji, koji je 1941. godine dočekao snage okupatora sa kojima je sarađivao, sa kojima je koordinisao i bio odgovoran za stradanje preko 7.000 Srba, koji je pravio i svoju vojsku i svoju policiju, a sve sa ciljem da tada već stvaraju „Veliku Albaniju“. Nije mi jasno da nije našao za shodno jednim slovom da kaže nešto o tom fašizmu i iz tog ugla sagleda neke stvari. Ta tabla njemu ne smeta?

A kada pričamo o licemerju i dvostrukim aršinima, ja sam i prošle nedelje govorio o tome, mi smo došli u situaciju da u našu zemlju dolaze nevladine organizacije iz regiona, da oni učestvuju u krečenju ovog murala, da se oni takmiče ko će to bolje, brže, efikasnije učiniti, ali nismo čuli nijednom, ni jednim jedinim slovom da su rekli nešto na temu ranjenog Srbina na Kosovu i Metohiji gospodina Sofronijevića, kada je u jednom terorističkom aktu mogao da izgubi život. Niko od tih nevladinih organizacija nije se ni jednim jedinim slovom oglasio. Tada gospodinu Imamoviću to nije bila tema ovde u Skupštini.

Interesantno je takođe, da li je to vrhunac bezobrazluka, drskosti ili nečeg trećeg, da nijedna nevladina organizacija, kako u Srbiji, tako i u regionu, koja je dolazila i učestvovala u ovim protestima, nije osudila i grafite ili pozvala da se prekreče grafiti u Hrvatskoj gde se veliča Slobodan Praljak. Takvih grafita imate desetine. On je odgovoran za stradanje Muslimana devedesetih godina.

Ovakvih grafita imate desetine. Ne sećam se da je gospodin Imamović tada rekao nešto i pozvao, evo, sada ima priliku da se ovakvi grafiti u Hrvatskoj prekreče.

Ono što je najveći paradoks u svemu ovome o čemu ja pričam danas govori i sledeći primer. Čini mi se da je sada za vikend, nemojte me tačno držati za reč da li je subota ili nedelja bila u pitanju, jedan drugi mural u Mostaru napravio problem. Navijački sukobi tamo između Veleža i Zrinjskog nije nešto što nije očekivano u tom gradu i što se dešava prvi put, ali došlo je do sukoba oko nekakvog grafita navijačkih grupa, ali nije ni to najinteresantnije. Interesantno je mesto gde se sukob odigrao. Odigrao se na raskrsnici ulica Karadinala Alojzija Stepinca i Mila Budaka.

Dakle, u Mostaru imate ulice Alojzije Stepinca i Mila Budaka. Sada ja pitam da li će neko nekada slučajno od svih ovih nevladinih organizacija postaviti pitanje zašto se ustaškim krvnicima i zločincima dodeljuju ulice i ponosno nose taj naziv i ne smetaju im murali ljudi koji su ubijali i Srbe i muslimane, dok im je jedini problem danas ovde mural Ratka Mladića?

Tu dolazimo do onoga o čemu sam ja pričao i prošle nedelje, da u koordinaciji sa strankama koje su danas opozicija u Srbiji, svi zajedno žele da izvrše pritisak na predsednika Aleksandra Vučića i da na taj način se oslabi njegova pozicija i pozicija Srpske napredne stranke pred izbore u aprilu mesecu.

Šta je najbolji dokaz tome? Pre nekoliko meseci ja sam u ovom parlamentu i pričao o tome. Marinika Tepić, funkcioner Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, je 2016. godine bila potpisnik jednog dopisa koji je upućen predsedniku Narodne skupštine, kojim se traži da se, na osnovu člana 107. Ustava Republike Srbije, član 40. stav 1. podtačka Zakon o Narodnoj skupštini i člana 190. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, podnose Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, sa predlogom da se donose po hitnom postupku.

Pored potpisnika koji su ovde navedeni, ja sam podvukao dva imena. Jedno je ime Marinike Tepić, a drugo ime je Enis Imamović, upravo čovek koji je danas diskutovao i optužio i ministra Vulina i predsednika Aleksandra Vučića i sve nas, ali i građane Srbije i samu Srbiju da mi podržavamo i da kod nas narasta fašizam. E ovo je skandal nad skandalima, ali ovo je dokaz nad dokazima da sve ovo što se dešava nije slučajno i da se ne radi ovde ni o kakvom muralu Ratka Mladića, već da iza ovoga stoji nešto mnogo veće i mnogo više i skandalozno je što poslednjih dana u satanizaciji policije koja je samo čuvala javni red i mir, učestvuju ljudi kako iz Srbije, tako i iz okruženja i koji na najgori mogući način vređaju i nipodištavaju ljude koji su samo radili svoj posao.

O ovim stvarima moramo da pričamo. Ja nisam nameravao da moje izlaganje danas ode u ovom smeru, ali kada sam čuo reči koje su izgovorene jutros, apsolutno sam morao svoj govor da prilagodim gorućoj temi, jer očigledno ovo nije poslednji put da se ovako nešto dešava.

Postavlja se pitanje svima nama ovde, ali pre svega građanima Srbije, šta možemo da očekujemo u narednom periodu i koje su to sve vrste pritisaka kojima ćemo biti izloženi kao zemlja na ovako skandalozan način?

Srbija nije zaslužila da je bilo ko na ovaj način nipodaštava ili pokuša da je omalovaži, ali sigurno da je vređa. Jer, kao što je i gospodin Starčević rekao, ja imam mnogo prijatelja Bošnjaka i niko se od njih ne oseća ugrožena ovde. Ali, ovo što rade i Imamović i Đilas pokazuje da mržnja prema Aleksandru Vučiću, SNS i ovoj odgovornoj politici koju sprovodi Vlada Srbije nema granice i da zarad ličnog interesa i povratka na vlast pojedinaca neće prezati ni od čega.

Poštovani ministre, ja sam uveren da u narednom periodu će biti još ovako dobrih sporazuma i da će svi oni biti u interesu građana Srbije, da će biti u interesu naše zemlje. Ali, poštovani ministre, i sa time ću završiti, pored svega ovoga, morate nastojati da na ovakve provokacije niko, ni od policajaca, niko od ljudi koji danas vode Srbiju, nikada ne nasedne, jer ne samo da branimo i živote i imovinu građana Srbije i vi kao policija, već branimo Srbiju i branimo budućnost naše zemlje.

Uveren sam da će i naredni predlozi zakona koje budete donosili ovde pred nas biti dobri, kao što sam i istakao, ali uveren sam da, sledeći odgovornu politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sačuvaćemo našu Srbiju o obezbediti još bolje uslove za život naše dece i svih onih generacija koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija!

Hvala, predsedavajući.

Mislim da je vrlo tendenciozno bilo izlaganje i bez bilo kakve potrebe opet i dokaza pokušaj bacanja ljage na SNS i predsednika Aleksandra Vučića, ali to je razlika između bavljenja politikom suštinski i sitnog političarenja.

Isto je tako razlika između državnika i onog ko želi da se bavi politikom radi lične promocije i ličnog interesa ogromna. Znate, niko iz SNS, a pre svega predsednik Aleksandar Vučić zbog odgovornosti koju ima prema Srbiji, prema svakom građaninu Srbije, nikada neće doći u situaciju da se odrekne saradnje ili poslovnog odnosa, partnerstva, prijateljstva, kako god to želite da definišete, i sa EU, i sa Kinom, i sa Rusijom, i sa Amerikom.

Znate, kada ste toliko odgovorni i kada želite da se borite za svoju zemlju iz dana u dan, vi morate da imate partnere i na istoku i na zapadu, i na severu i na jugu, kako god to želite da definišete.

Što se tiče vojne neutralnosti, mislim da je gospodin ministar Vulin jasno to definisao, ali ovo je najbolje podsećanje na onu demagogiju i one neistine koje se plasiraju godinama unazad. Tako su pričali Aleksandar Vučić do Uskrsa, pa do Nove godine priznati Kosovo, pa evo sada će sledeće godine, pa za godinu dana i nikada se to nije desilo, niti će se desiti.

Srbija je vojno neutralna, gospodin Vulin vam je to objasnio i nema potrebe za ovakvim jeftinim politikanstvom i pokušajem da se ubere neki jeftini politički poen.

Ono sa čime sam neprijatno iznenađen, izdajte se i predstavljate sebe kao velikog patriotu, čoveka kome je silno stalo do Srbije, a bogami u vašem izlaganju od pet minuta ne čuh ni jednu jedinu reč o skandaloznom obraćanju kolege Imamovića koji je našu zemlju optužio da je fašistička. Da li i vi ipak to malo drugačije gledate ili, odnosno imate unapred pripremljene govore gde je jedino i bitno po svaku cenu napasti Aleksandra Vučića i sa njime se obračunavati baš i onda kada nemate nikakvog razloga, niti dokaza za to.

Za Srbiju je vojna neutralnost apsolutni aksiom, nema dvojbe i nema razmišljanja na drugu temu, a uveren sam da je ispunjeno obećanje i data reč koja ima težinu, kada je u pitanju Aleksandar Vučić, će u narednom periodu dokazati sve ono o čemu je govorio i gospodin Aleksandar Vulin, o čemu govorim i ja, ali iznad svega toga istorija će u narednom nekom periodu kada prođu mnoge godine pokazati kome, kako i koliko stalo do Srbije i do njene budućnosti. Uveren sam da to građani već sada vide, tako da politika SNS Aleksandra Vučića sa pravom ima puno poverenje građana Srbije.

Hvala.

Vrlo kratko, hronološki. Kažete da nećete da se osvrćete na izlaganje poslanika Imamovića samo zato što je u manjini, slabijeg ili kako ste to rekli. Pa, niko od vas ovde nije očekivao da ne znam šta uradite, već da kao vajni patriota, za kakvog se iskazujete, kažete svoj stav, osudite. Ali, možda to ipak nije za vas popularno ili nije tema. Ipak je popularnije i lakše se poeni stiču kada se napada Aleksandar Vučić. To mnogo govori i o vama i o vašem patriotizmu koji je jedna samo maska najobičnija.

Govorite o stvarima koje se tiču naših stranačkih organa. Mislim da vam je gospodin Vulin najbolje na to odgovorio, ali ono što je jako bitno i što se moglo prepoznati iz vašeg izlaganja, pomno su vas svi ovde u plenumu slušali, jeste morbidna izjava koja sve više liči na onu mantru koju sprovodi jedan deo opozicije, a to je šta ćemo ako Aleksandru Vučiću stane srce, šta ako Aleksandar Vučić umre? Pa, opet idemo toliko daleko i u onu priču kada su priželjkivali njegovo ubistvo, pa relativizovali i snajper i naslovne strane i upućene pretnje njemu.

Da li je moguće da i vi sa ovog mesta, ovde u plenumu, diskutujete o tome, o životu i smrti jednog čoveka? Apsolutno bespredmetno i morbidno u najmanju ruku. Šta će biti kada Aleksandar Vučić umre ili šta će se dešavati ako on umre? Da li je moguće da postavljate takvo pitanje? Da li je moguće da se u 21. veku tako vodi politika i tako postavljaju stvari? Mislim da vam je gospodin Vulin i odgovorio na taj deo, ali vi to ne možete da razumete.

Ideja, vizija, put, politika, stav, urađene stvari, zacrtane stvari su nešto što ostaje iza i iznad svakog pojedinca, ali vi to ne možete da razumete. Jer vi i ja, pre svega, a mogu zamisliti tek koliko vi i Aleksandar Vučić imate različite poglede ne samo na život, već i na budućnost i viziju naše zemlje. Ali nikako vi to ne možete shvatiti ni danas i uveren sam da to nećete moći da shvatite i u budućnosti.

Samo bih vas zamolio, kao nekog ko sebe izdvaja da nije deo Đilasovog saveza i Đilasove politike, hajdete onda makar vi držite se argumenata, neke normalne diskusije i normalnog razmišljanja, a ne da ovde u ovom plenumu uživo prenos i diskusiju koristite za tako morbidne neke scenarije.

Predsednik Aleksandar Vučić je već u ovom trenutku ostavio toliko toga iza sebe da generacije i generacije koje tek treba da dođu će moći samo o tome da uče i da one procenjuju koliko je to bilo dobro za našu zemlju, a uveren sam da ste i vi sada svesni koliko je dobrih i ogromnih stvari Aleksandar Vučić do sada uradio i promenio Srbiju na bolje.

Ja vas pozivam kao kolegu narodnog poslanika da diskusije ovde svedemo na zdrave norme, na neke zdrave granice i da diskutujemo argumentima. Crne slutnje ili crne želje koje imaju pojedine opozicione partije, a izgleda i vi, samo oslikavaju svu vašu nemoć, ali i mržnju prema Aleksandru Vučiću.

Nadam se da u narednom periodu ovakve stvari nećemo imati, ali isto tako uveren sam da građani najbolje iz ovih izlaganja mogu da vide ko šta i kako kome želi, ali isto tako da je Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka trn u oku svima samo zato što stvaramo još lepšu, još bolju i još jaču Srbiju i zemlju u kojoj svako dete želi da živi, ostane i stvara. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da ćemo naravno u danu za glasanje podržati ove zakonske predloge i moram da istaknem još jednu jako bitnu stvar, sve ono što se tiče građana Srbije, ali što je i u opštem interesu i kako je to neko od prethodnih kolega narodnih poslanika u svom izlaganju istakao, sve veća transparentnost je pokazatelj da zemlja želi da radi što otvorenije, što direktnije i da građani u svakom trenutku mogu imati uvid u sve ono što se dešava, ali i da imaju što pregledniju situaciju oko svega onoga što se njih indirektno ili direktno tiče.

Kažu ljudi da za prave ljudi nikad nije kasno, ali ja opet ne mogu a da se ne osvrnem na činjenicu da smo možda ovakve nekakve predloge morali da imamo i u periodu kada su se dešavale one kriminalne privatizacije tokom 2000. godina i krajem 2010. godine te decenije, ako ćemo tako nazvati, ali nije kasno ni sada na ovaj način posmatrati stvari iz prostog razloga što bi onda možda neke stvari bile predupređen, neki postupci možda bili predvidljivi, ali isto tako možda bi bio sačuvan novac građana Srbije.

Kada govorim o tome, mislim da većina već ovde sada zna o čemu se radi, a to je situacija gde smo imali period od 2012. godine, kada su tada predstavnici političke elite, odnosno vlasti svoju poziciju koristili i zloupotrebljavali na način gde su preko raznoraznih fantomskih firmi koje su se, takođe, ovde pominjale. Elita koja je tada odlučivala, vedrila i oblačila u našoj zemlji koristila je iste te firme kojima se nije znao tačan broj ljudi koji u njima upravlja i rukovodi, i gde se nije znala vlasnička struktura, gde se vlasnička struktura menjala iz meseca u mesec kako bi se zametnuo trag kako bi narod rekao.

Možda da smo ranije krenuli u celu ovu proceduru u tom periodu kada je to bilo najaktuelnije i kada se to dešavalo na brutalan način, a opet pričam o tim privatizacijama, možda danas ne bi imali takvu situaciju da su nam ljudi koji su činili vlast do 2012. godine, od nekoga ko je jedva sastavljao kraj sa krajem ili imao samo 70.000 evra ušteđevine postali multimilioneri i najbogatiji ljudi u ovom delu Evrope.

Takođe, jako je bitno i da sve ono o čemu smo danas diskutovali umesto samo slova na papiru sve pretočimo i u konkretnu primenu i da se te stvari što bolje primenjuju, iz prostog razloga što smo navikli da predstavnici bivšeg režima koji su danas najoštriji kritičari svega o čemu se diskutuje u parlamentu ili svega onoga što se danas dešava u našoj zemlji, a od opšteg interesa i koristi građana Srbije, ne dođu u poziciju da zbog enormnog bogatstva koje poseduju raznoraznim pozajmicama kupuju i nevladin sektor, ali i pojedine medije.

I kada govorimo o tome ne možemo, a da se ne osvrnemo na par primera koji to najbolje oslikavaju, a to su primeri iz „Veritas papira“ čuvenih gde se jasno vidi kako je Dragan Đilas fiktivnim pozajmicama, pre svega kupio Stranku zelenih od sadašnjeg njegovog funkcionera Stranke slobode i pravde Dejana Bulatovića i to za 5.700.000 dinara. Toliko je iznosila pozajmica.

Podsetiću vas samo da Dragan Đilas u tom trenutku nije mogao da prikupi potpise i formira Stranku slobode i pravde, već je od Bulatovića ovom pozajmicom kupio njegovu Stranku zelenih, da bi joj na kraju promenio ime u Stranku slobode i pravde.

Ono što je takođe interesantno građanima Srbije jeste i činjenica da je tako npr. Dejan Čokić funkcioner iz opštine Mladenovac, o kome smo pričali u više navrata ovde, koji čak ima i krivične prijave, bio je i hapšen zbog insistiranja, tj. sumnjivih radnji u opštini Mladenovac, koje je prva primetila i na to sugerisala Agencija za borbu protiv korupcije i DRI. Njegova firma je od Dragana Đilasa dobila pozajmicu u visini od skoro tri miliona dinara, dok je čuveni Aleksandar Bjelić o kome su ovde poslanici u više navrata govorili, čovek koji je odgovoran za aferu „Bulevar Kralja Aleksandra“ gde je pronevereno šest miliona evra u toj rekonstrukciji, jer je ta rekonstrukcija pretplaćena za taj iznos, od Dragana Đilasa dobio je čak 36 miliona dinara na ime pozajmice, koju, naravno, nikada nije vratio niti će vratiti.

Na ovaj način možete videti kako se parama koje su oduzete od građana Srbije kojekakvim trgovinama i nameštenim tenderima danas koriste za stvaranje nekakvog medijskog prostora, medijske podrške ili agitovanja ljudi koji će vas podržavati na ovaj ili onaj način.

Sve ovo je interesantno reći iz prostog razloga što najbolji primer, fantomskih firmi, sakrivanja iza kojekakvih preduzeća firmi ili ofšor kompanija jeste Dragan Đilas.

Najbolji pokazatelj za to, ja ću se samo na kratko osvrnuti, jeste činjenica da 68 milion dolara on ima raspoređenih u preko 15 zemalja, na preko 53 računa i to je samo pokazatelj da ukoliko mislite na svoj interes kada dođete na vlast, a ne na interes građana Srbije lako funkciju i fotelju pretvorite kao izvor sa koga ćete se napiti hladne vode, a u ovom slučaju umesto hladne vode napio se, Boga mi i dinara i dolara i evra.

Zato i dan danas nismo dobili odgovor, a ja se nadam da ćemo uskoro, kako se to od propalog preduzetnika iz Češke, prodavca žvaka, perača prozora, sa ukupnom ušteđevinom od 70.000 evra, ženinom kućom i polovnim automobilom „SAB“ dolazi od 70.000 evra do svega 22 miliona evra u nekretninama ili do ovih 68 milina dolara razbacanih širom sveta.

Zašto se ova pitanja važna? Od presudnog su značaja iz prostog razloga što ti ljudi i danas pretenduju da se vrate na vlast, zato što na taj način jedino mogu da omoguće svojim firmama da nastave da se bogate na uštrb građana, ali i zato što ti ljudi danas učestvuju u jednoj najprljavijoj mogućoj kampanji, ne samo protiv Aleksandra Vučića, već protiv svoje zemlje, protiv Srbije.

Moje kolege su pričale o onom što je iznošeno u Americi. Mislim da je svima jasno kakav je zadatak Dragana Đilasa. Za razliku od njega Aleksandar Vučić niti bilo ko iz Srpske napredne stranke pred ljudima koji su stranci, ako ćemo tako to definisati, nikada nismo jednu ružnu reč rekli o Draganu Đilasu, niti bilo kome iz naše zemlje, ali mislim da je ovde stvar mnogo veća i kompleksnija i ona je jako bitna za građane Srbije.

Poslednjih ne samo nedelja, već i meseci smo svesni ogromnog pritiska koji se vrši na našu zemlju. Gospodin Marković je to lepo definisao. U Hrvatskoj čak postoje emisije na dnevnom nivou koje se bave predsednikom Aleksandrom Vučićem i koje čak, evo danas, čini mi se da sam video da su objavili sliku njega i njegove majke i sliku njega i njegovog oca. Ne znam zašto je to bitno i o kakvoj se to analizi sada zapravo radi.

Takođe, ne mogu da zamislim da se u našoj zemlji prave emisije na dnevnom nivou o Milanoviću ili bilo kome drugom ko dolazi iz njihove zemlje. Kada uzmemo u obzir sve ono što se dešava poslednjih nekoliko dana, mislim da dešavanja od juče su samo kruna tog pritiska, kao i ovo dešavanje danas.

Naime, mural Ratku Mladiću je samo zloupotrebljen da se izvrši dodatni pritisak na državu Srbiju i da se izvrši dodani pritisak na predsednika Aleksandra Vučića. Zbog građana Srbije policija sinoć ili juče tokom celog dana nije čuvala taj mural, policija je samo održavala javni red i mir. Zašto? Zato što su pojedine nevladine organizacije, a opet zasigurno dogovoreno i dirigovano iz jednog centra, zasigurno opet iz centra Dragana Đilasa želeli da juče iskoriste situaciju i da se izazove nekakav haos, da bi se onda opet Aleksandar Vučić lažno optužio i da bi se napravio neki novi pritisak na njega.

Kako je to sve povezano? Naime, taj mural koji su uzgred uradili navijači partizana stoji na tom mestu više od godinu dana. Svako od njih je mogao u bilo kom trenutku, dana ili noći da taj mural uništi ili ovo što su danas postigli, da ga prekreče. Očigledno to njima nije bio cilj, iz prostog razloga što su želeli da izazovu nekakav konflikt i incident.

Posebno interesantno je to što pokušavaju da sve to nazovu nekakvim spontanim događajem. Izvesna gospođa Aida Ćorović je doputovala iz Novog Pazara u Beograd da bi jajima gađala taj mural.

Ne možete me ubediti da je bilo šta spontano ako sednete iz Novog Pazara i dođete za Beograd. Spontano bi bilo da je možda slučajno prošla, pa videla i na taj način u momentu nekakvog emotivnog trenutka ili afekta to učinila.

Druga stvar koja nam govori i jasno pokazuje da tu nema nikakve spontanosti i da je za cilj bila samo destabilizacija naše zemlje, jeste činjenica da je ta gospođa postala član Demokratske stranke 2013. godine, a da je postala narodni poslanik 2014. godine i tu funkciju obavljala do 2016. godine.

Ako uzmete u obzir da su im se juče u podršci pridružili svi oni aktivisti koji najgore misle i govore o našoj zemlji i koji, najčešće po stranim ambasadama, po drugim ambasadama širom Beograda, a najčešće kako oni to vele da kažu „imamo podršku Zapada“, sve najgore pričaju o našoj zemlji, onda vam je jasno koliko je sati.

Nemam ništa protiv aktivizma, ali onog iskrenog i realnog, onog poštenog, ali ne mogu da se setim da su pre svega mediji koji su ovo zdušno podržavali juče, a i prethodnih dana odreagovali na primere kada se dešavalo nešto na štetu našeg naroda i na štetu Srbije. Ja se dobro sećam da su u Vukovaru razbijane ploče sa ćiriličnim nazivom ulica, ali niko tada od medija po direktnom kontrolom Dragana Đilasa, ni jedno jedino slovo tome nije posvetio, niti su ove nevladine organizacije to osudile. Ne sećam se da je bilo ko kada su u Aidinom gradu, u Novom Pazaru navijači na fudbalskoj utakmici Novog Pazara i Partizana uzvikivali: „Ubi, zakolji, da Srbin ne postoji“, „Naser Orić, heroj“, i onu čuvenu, totalno bolesnu i bizarnu na koju su oni ostali nemi „Srce, bubreg, pluća, živela žuta kuća.“

Dakle, niko od tih aktivista nije se setio da to osudi ili da skrene pažnju na takvu neprihvatljivo i monstruozno ponašanje.

Kada ćemo već i do detalja, u Novom Pazaru se nalazi tabla Aćif Efendiji, za ljude koji ne znaju to je čovek koji je 1941. godine, tokom Drugog svetskog rata, bukvalno bio domaćin nemačkim okupacionim snagama koji je postavljen nakon toga za načelnika Novog Pazara ili kako se to tada zvalo, koji je formirao upravni odbor grada Novog Pazara, koji je činilo 11 članova i svih 11 su bili Albanci koji su nosili uniforme sa znakom Albanije i on je jedan od ljudi koji se zalagao i u tom trenutku za stvaranje velike Albanije.

Takođe, njegova policija ili kako je on tada želeo da definiše, vojska je radila sa okupatorom i direktno je odgovoran za smrt više od 7.000 Srba, zbog čega je i osuđen pred sudovima Srbije, tada Jugoslavije, i streljan te 1945. godine. Dolaskom dvehiljaditih godina, vraća se to vreme kada se on slavi i sada u Novom Pazaru imate tablu sa njegovim imenom i likom, pa se ja ne sećam da je ova gospođa ili bilo ko od nevladinih organizacija pokrenuo pitanje da li je takva tabla potrebna i neophodna i da li je ona u duhu pomirenja ili boljeg suživota svih nas u našoj zemlji.

Ne sećam se ni da je neko od ovih nevladinih organizacija, posebno televizije i medija pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, jedno slovo napisao kada je ranjen Srećko Sofronijević na Kosovu i Metohiji u onom terorističkom činu. I gde su tada bile ove nevladine organizacije i gde su bile ove stranke Dragana Đilasa?

Podsetiću vas, ja sam to dobro ispratio, Dragan Đilas ceo taj dan nije posvetio ni jedno jedino slovo u toj situaciji, ali je uveče okačio na Tviteru sliku njega i njegovih mačaka, čini mi se, i nekih kučića, imao neki podrugljiv komentar na konto kolege narodnog poslanika Nebojše Bakareca.

Dakle, oni se pitaju za sve, u svakom trenutku, o svemu imaju mišljenje, ali nikako nemaju kada je u interesu Srbija i interes naših građana.

Ja sam uveren da će se stabilnost i mir naše zemlje sačuvati, pre svega, zbog odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i ljudi koji se brinu o tome, ali isto tako ne mogu da se otmem mišlju da je neophodno da svi ljudi koji danas žele da se dočepaju vlasti i koji zarad toga ne prezaju čak i da pričaju najgore izmišljotine i laži o svojoj zemlji, moraju jednom da se osveste i da se više posvete programu i viziji, prezentovanju nekakvih rezultata koje su postizali, nego na ovakvom načinu politike i delovanja.

Za sam kraj, mislim da rezultati koje je ova Vlada, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, postigla, su vidljivi svakome i uveren sam da će iz dana u dan građani biti sve sigurniji da na sledećim izborima u aprilu je potrebno pružiti podršku politici SNS i Aleksandra Vučića, jer samo ona garantuje da će naša zemlja ostati nezavisna, jaka i stabilna, ali i da ćemo se i svi zajedno svuda i na svakom mestu uvek boriti za interese naših građana i naše zemlje. Hvala. Živela Srbija!