ALEKSANDAR MIRKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1988. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirao je na Visokoj školi strukovnih studija i stekao zvanje strukovni menadžer.

Od 2010. do 2013. godine bio je zamenik šefa odborničke grupe SNS u Skupštini grada Beograda.

Od januara 2014. do marta 2016. godine, kako ističe, obavljao je funkciju predsednika Skupštine opštine Voždovac.

Od marta do juna 2016. godine obavljao je funkciju člana Privremenog organa GO Voždovac.

Na konstitutivnoj sednici Skupštine opštine, održanoj 3. juna 2016, po drugi put je izabran za predsednika Skupštine.

Predsednik je Opštinskog odbora SNS Voždovac.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 21.10.2020, 10:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 46
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.04.2021.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, poštovani ministre Atanasković sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želim da istaknem da ćemo naravno podržati ove amandmane.

Moramo istaći da i ovi amandmani i kompletna diskusija koja je danas vođena u parlamentu pokazuje samo da su poslanici spremni da o svakoj temi temeljno diskutuju i da se svakoj temi posvete ozbiljno i to samo oslikava želju svih nas ovde da radimo pre svega u interesu građana Srbije, da radimo u interesu građana koji su glasali za nas, ali isto tako i u interesu građana koji su glasali za neku drugu opciju ili možda uopšte nisu izašli na izbore.

Za nas to nije bitno, već je bitno da se naša zemlja nastavi razvijati, unapređivati život u njoj i da se olakšava život građanima gde god oni da žive.

Mislim da smo i tokom prošle nedelje kada smo pričali o setu finansijskih zakona, imali jasnu priliku da čujemo i da sa ovog mesta pošaljemo jasnu poruku našim građanima da je ekonomija danas na zavidnom nivou i da nikad nije bila stabilnija, da naše finansije konstantno rastu i da se to odražava pre svega na rast plata i penzija što je za građane najbitnije, jer kao što i oni sami kažu, sve je to lepo, ali dok ne vidimo u našem novčaniku to je za nas samo broj na papiru ili slovo na papiru.

Mislim da smo u poslednjih nekoliko godina napravili jasan iskorak što se tiče ekonomije i možda tek sada kada se osvrnemo na period od 2012. i 2013. godine možemo videti koliko su bile bitne one bolne reforme koje smo sprovodili 2014. godine i koliko je predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić bio u pravu, ali isto tako i hrabar kada je odlučio da uđemo u tu jednu borbu kako bi naše finansije stabilizovali i omogućili budućnost, pre svega našoj deci i generacijama koje dolaze

Mislim da bi bilo nepravedno, da bi bilo nefer, kada god pričamo o nekom finansijskom zakonu ili bilo čemu što ima veze sa finansijama, da se ne osvrnemo na neke konkretne rezultate ili pokazatelje po kojima možemo meriti uspeh ove Vlade ili neke prethodne. Ako smo danas zemlja koja može slobodno da se pohvali da imamo najmanji pad BDP u Evropi, koji je svega za 1%, ako možemo da se pohvalimo i time da smo u 2020. godini koja je bila katastrofalna za ceo svet, jer ovu korona krizu niko nije mogao da predvidi, mi smo i u toj godini imali povećan broj radnih mesta u smislu da smo 2019. godine imali nezaposlenost na nivou od 10,4%, dok je 2020. godine taj procenat bio oko 9%.

Ovo samo pokazuje da sve ono o čemu mi govorimo, a tiče se i direktnih stranih investicija, otvaranja fabrika, novih preduzeća, jasno se pokazuje ovim brojkama, iz prostog razloga što vidite koliko se novih ljudi zapošljava i kako ta nezaposlenost pada. To omogućava i mladim ljudima koji danas studiraju ili danas žele da se usavršavaju u našoj zemlji da vide budućnost i da vide perspektivu, što, nažalost, nije bio slučaj do neke 2012. i 2013. godine, jer je sve bilo sivo i tamno, jer je prosečna zarada tada bila, u zavisnosti gde radite, od 15.000 do 20.000 dinara.

Nažalost, ljudi koji su tada predstavljali našu zemlju i koji su bili na rukovodećim mestima, da li pozicijama gradonačelnika, ministara, predsednika Vlade ili države, su našu zemlju doveli na rub propasti. Taj režim Demokratske stranke ostaće, slobodno mogu reći, crnim slovima upisan u životima svih nas, jer roditelji mnogih od nas su se borili tada za parče hleba. Roditelji mnogih od nas su ostali na ulici jer, podsetiću vas samo, onim skandaloznim privatizacijama i ostalim mutnim radnjama koje su se tada dešavale više od pola miliona ljudi je ostalo na ulici. Umesto da idemo u korak sa Evropom i sa svetom, da se razvijamo, da otvaramo fabrike, da otvaramo nove firme koje će omogućiti i nova radna mesta, mi smo se zatvarali, ostavljali ljude bez posla i na taj način poslali jasnu poruku generacijama koje su tada stasavale da nemaju šta da traže u Srbiji, da ovde nemaju nikakvu perspektivu.

Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast situacija se drastično promenila, i to već u prvih nekoliko godina. Moramo i ovu priliku iskoristiti da se zahvalimo i našim najstarijim sugrađanima koji su istrpeli najveći deo tog tereta, tih ekonomskih reformi koje su sprovođenje 2014. godine, ali sve je to bilo ulaganje u budućnost, ulaganje u ovo danas što imamo. Zato su danas naše i plate i penzije stabilne, isplaćuju se iz realnih osnova, a ne iz kredita, kao što je to bilo u periodu režima Demokratske stranke. Svi ovi podaci moraju uvek da se napomenu čisto da bi građani uvek imali na pameti, da znaju kakav bi nas scenario dočekao da je režim Demokratske stranke potrajao još koju godinu.

Dakle, mi smo bili na rubu propasti, na ivici bankrota, plate i penzije su isplaćivane iz kredita, to svi dobro znaju, i iz tog nekog zaduživanja, iz kredita u kredit, nešto što bi nas sačekalo kroz godinu dana njihove vlasti de fakto bi bio bankrot i situacija u kojoj našim najstarijim sugrađanima ne bi imali odakle ni penzije da isplatimo.

Koliko god puta da se ovo ponovi mislim da nije dovoljno, jer nekako mi kao građani Srbije uvek ne vidimo punu sliku onoga što nam se dešava i nekako nam se sve podrazumeva. Isto tako smo nekako brzo i prešli preko cele te situacije, da smo od najslabije ekonomije u našoj zemlji, od jedne od najsiromašnijih zemalja u Evropi, nisam hteo da upotrebim neki drugi termin, da ne pogrešim i da se ne ogrešim, ali smo od najsiromašnije zemlje u Evropi došli do najjače ekonomije i najbrže rastuće ekonomije u Evropi. To pokazuju i sve relevantne institucije u Evropi. Imate interesovanje i institucija u svetu koje vam jasno pokazuju koliko cene naš napredak i koliko cene našu ekonomiju.

Čisto radi poređenja, tri najveće rejting agencije su, pored ove krize, zadržali isti nivo što se tiče naše zemlje i tog kreditnog rejtinga, dok je Agencija „Mudis“ čak povećala za jedan nivo. Dakle, ako pričamo o tome sa aspekta korona krize i svega što se dešava, mislim da i na ovaj način možete da sagledate koliko je sve što Vlada radi, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, dobro i kvalitetno i koliko se to odražava uopšte na standard i život naših građana.

Takođe, želim da istaknem još jednu jako bitnu stvar koja se nastavlja na celo ovo moje izlaganje, a to je činjenica da smo mi za ovaj prvi kvartal predvideli deficit u visini od 80,9 milijardi dinara, a da smo ostvarili od svega 23,5 milijardi dinara. Ovo jasno pokazuje koliko smo u stvari mi i stabilni i finansijski jaki i naša ekonomska politika koliko je moćna i stabilna.

Ako uzmete još samo podatak da smo tokom ove godine imali povećanje penzija 5,9% po švajcarskom modelu, da smo minimalnu zaradu povećali za 6,6%, da su plate u javnom sektoru povećane za 5%, sa pravom nam ljudi iz Evrope i sveta čestitaju na ovim uspesima, jer ako se okrenete i pogledate zemlje u najbližem okruženju ili ostale zemlju u EU, kod njih je trenutno borba za svako radno mesto i veliki broj ljudi je ostao nezaposlen, ostao je na ulici. Nažalost, njih je ova korona kriza mnogo jače uzdrmala i tek će posledice dolaziti u narednom periodu. Mi možemo biti ponosni i biti srećni zato što mi takvu situaciju u našoj zemlji nemamo, iz prostog razloga što smo adekvatno, brzo i efikasno odreagovali kad se korona kriza pojavila, ali i zato što se o svakom dinaru u našem budžetu vodi računa i zato što se domaćinski posluje.

Prethodne kolege govornici su napomenuli jako bitne stvari, a one se tiču ulaganja u infrastrukturu. Mislim da sama činjenica da će se u našoj zemlji ove godine graditi čak osam autoputeva jasno pokazuje koliko smo spremni da, pored svega što se dešava na globalnom nivou i u svetu, nastavimo sa razvijanjem naše zemlje.

Možemo biti ponosni na činjenicu da, pored toga što se borimo sa korona krizom, borimo se za svaku vakcinu, nastavljamo da se borimo i za svaki kilometar novog autoputa, da smo nastavili da razvijamo i putnu mrežu, da smo nastavili da razvijamo i vodovod i kanalizaciju i da Programom Srbija 2025 ispunjavamo ono obećanje koje je dao predsednik Aleksandar Vučić, a to je da će 2025. godine Srbija izgledati drastično drugačije.

Nažalost, mi smo bili u prilici da, iako ja živim u Beogradu i rođen sam ovde, mnogi krajevi našeg grada, mog grada, nemaju kanalizaciju. Nažalost, ljudi koji danas pretenduju da se vrate na vlast imali su mnogo vremena i puno prilika da urade nešto, ne samo za Beograd, već za Srbiju. Nažalost, oni su to vreme iskoristili samo da stvore svoje poslovne imperije i da od sebe naprave multimilionere.

Žalosno je što danas najgori gradonačelnik u istoriji, Dragan Đilas, priča ljudima i drži slovo kako bi on sve nešto bolje uradio, a 30% grada Beograda je ostavio bez kanalizacije. Žalosno je i što moje kolege koje dolaze iz drugih gradova širom Srbije mi kažu – eto, nije vama u Beogradu nikada bilo teško, vi imate uređene škole. Nažalost, ja sam morao i sa njima da diskutujem o tome da smo mi do pre neku godinu imali osnovne škole u kojima se koristio poljski vc, u gradu Beogradu.

Ako Dragan Đilas nije bio u stanju da sredi grad Beograd, pod punom snagom režima Demokratske stranke, sa pravom se građani pitaju šta smo mi mogli da očekujemo od Demokratske stranke po unutrašnjosti Srbije. Zato je ovo što se danas dešava u našoj zemlji pozitivan primer i jasan pokazatelj kada vam je stalo do posla kojim se bavite, ali kada vam je iznad svega stalo do Srbije i građana Srbije možete sve da uradite i imate vremena da mislite o svakom građaninu. Osnovni preduslov da sve te stvari ispunjavate i da obećanja iz reči pretvarate u dela, jeste da vodite računa o finansijama i da vodite računa o svakom dinaru kako ćete i na koji način uložiti.

Nažalost, nas je obeležilo vreme do 2012/2013. godine, kada je tada samoproklamovana elita vodila računa gde će koji dinar i evro državnog novca, građana Srbije da ispumpa, upumpa u svoje privatne firme i na taj način se dodatno obogati. Ako samo uzmete u obzir da je na taj način u drastičnom sukobu interesa, dakle, Dragan Đilas je u tom trenutku bio gradonačelnik Beograda, mnogi ljudi to zaboravljaju, njegove privatne firme su trgovale i sa Studijom B koji je gradska televizija, ali i sa RTS-om koja je državna televizija. Dakle, njegove privatne firme su trgovale sekundama na tim televizijama i na taj način je on držao monopol. Kasnije je te sekunde preprodavao po drastično većoj ceni, višestruko većoj ceni, korisnicima reklamnog prostora i na taj način ubirao sebi čist profit.

Kada se građani Srbije sa pravom pitaju kako se to od 74.000 evra propalog preduzetnika i perača prozora, propalog prodavca žvaka, kako je sebe u jednom trenutku predstavljao, dolazi do imperije od više od 20 i nešto firmi, 25 miliona evra samo u nekretninama i 619 miliona evra obezbeđenog prihoda svojim privatnim firmama, niko ne može da da razuman odgovor i razumno objašnjenje.

Pre osam godina, kao što je neko od prethodnih govornika, kolega poslanika rekao, nije problem ako ste se vi obogatili i bogati ušli u politiku, ako ste se na legalan način obogatili, ali kako ste vi došli za samo osam godina bavljenja politikom do tako enormnog bogatstva, na to pitanje dugujete odgovor građanima Srbije. Radostan sam što su nadležne institucije konačno krenule da se bave tim pitanjem, a što ih je podstakla ova afera koja je isplivala pre skoro mesec dana, iz koje se jasno vidi da u više od 17 zemalja na preko 53 računa Dragan Đilas ima 68 miliona evra. Drago mi je što građani konačno osećaju neku satisfakciju da je pokrenuto to pitanje i da će konačno dobiti odgovor na to kako se to za osam godina postaje toliko bogat.

U toku današnjeg dana dotakli smo se raznih tema, dotakli smo se i sporazuma koji su od suštinskog značaja za našu zemlju, ali da bi građani to plastičnije videli, benefit od svih ovih sporazuma o kojima smo danas mi govorili imaće upravo građani Srbije, jer svaki od tih sporazuma nosi sa sobom posebnu težinu. Nije to samo slovo na papiru, nije to samo dokaz dobre saradnje između Srbije i Kine, Srbije i Amerike ili Srbije i Francuske u ovim primerima, ovo je jasan pokazatelj da sve ove zemlje vide u Srbiji jasnog, dobrog, korektnog partnera i vide Srbiju kao zemlju u koju će biti korisno ulagati i u zemlju u koju imaju poverenja.

Znate, kao što je to i gospodin ministar Siniša Mali rekao, da li mislite da bi se Amerika igrala sa novcem svoje fondacije, da li bi tako jeftino dala ili da li bi se kockala sa svojim kredibilitetom, ukoliko bi novac svojih fondacija ulagala u neku zemlju koja nije stabilna i koja neće taj novac pravilno utrošiti?

Mislim da sve ono što smo danas čuli daje veliki razlog za optimizam građanima Srbije. Ako mislimo da nastavimo da razvijamo našu zemlju dalje, moramo svi, da li kao Skupština, da li kao predstavnici Vlade, da li kao bilo koji službenik u našoj zemlji koga plaćaju građani, moramo da se tokom celog dana bavimo time kako ćemo njima ulepšati, ali i olakšati život u našoj zemlji.

Kada sam već kod sporazuma, moram samo brzo proći kroz njih, jer su naslonjeni na sve ove finansijske aspekte. Dakle, prvi sporazum sa Narodnom Republikom Kinom, mislim da je bilo šta suvišno reći ako ne pođemo od toga da je korona virus pokazao koliko je jako naše čelično prijateljstvo i koliko je to prijateljstvo jako, pre svega na ličnom nivou između predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Si Đinpinga. Sami se setite da smo kada je sve ovo počelo prvu pomoć dobili upravo od Kine i da su njihovi stručnjaci ovde dolazili i pomagali našim stručnjacima tada u borbi protiv nekog nepoznatog korona virusa i da je njihov svaki savet i svaka pomoć nama bila kao suvo zlato u tom trenutku. Vidite da se ta saradnja nastavlja i danas. Da ne govorimo o Železari, da ne govorimo o RTB „Boru“, da ne govorimo o tome da naši kineski partneri učestvuju zajedno sa nama u izgradnji puteva, da ne govorimo o tome da svaka kineska firma zajedno sa nama gradi i unapređuje život u našoj zemlji.

Ali, nažalost, kao što sam juče bio u prilici da govorim, imate jedan deo opozicionih političara koji samo zbog gole mržnje prema Aleksandru Vučiću ne prezaju ni od čega, pa isto tako i da uvrede ljude na najvišim državnim funkcijama u stranim zemljama. Podsetiću vas samo, juče sam govorio o tome da je Dragan Đilas u svom intervjuu za korupciju optužio i Kinu i Francusku, pa imenovao Emanuela Makrona i Erdogana i Tursku, pa isto tako i Ameriku. Zašto? Iz prostog razloga jer je on umislio, valjda polazeći od sebe i njegove lične percepcije, kako je on to radio dok je bio vlast, da svako ko ga potapše po ramenu sa njim je nekom poslu. To je možda bio slučaj, ne možda, ispostaviće se po ovim računima sigurno je bio slučaj do 2012. i 2013. godine, ali vremena su se promenila. Nažalost, i naši kineski prijatelji sa pravom su se našili uvređeni ovakvom izjavom, jer niko nema pravo da na taj način blati bilo koga samo da bi negde prikupio sebi jeftini politički poen ili da bi možda bacio senku na sve rezultate koje postiže i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić.

Kada govorim o tome, ovo je jako bitno, iz prostog razloga što se Đilas zajedno sa svojim stranačkim saborcima podsmevao moći Kine, što se podsmevao i kineskoj vakcini i ruskoj vakcini, pa je onda tako brže-bolje shvatio da je neophodno da se vakciniše, pa stao u red i vakcinisao se, a onda licemerno izjavljivao kako on to nije tako mislio i kako je ipak vakcina spas.

Ali bolnije od svega ovoga jeste i činjenica da sporazum između Vlade Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država jeste nešto što je proisteklo kao rezultat Vašingtonskog sporazuma. Malopre sam pomenuo to, dakle, radi se o 400 miliona dolara prve garantne šeme, nešto što jasno pokazuje da taj novac dolazi, da će biti na raspolaganju, čini mi se da je ministar rekao kroz mesec-dva dana, da ćemo na taj način još jednom pokazati svima u svetu koliko smo mi pogodan partner, koliko je naša ekonomija jaka, stabilna i to daje sasvim drugu sliku naše zemlje.

Ne radi se ovde više samo o 400 miliona dolara. Ovde se radi o promenjenoj slici Srbije na globalnom planu. Ovo je za ponos svima nama i mislim da ćemo i u narednom periodu imati isto tako veliki broj ovakvih sporazuma, od čijeg potpisivanja će direktnu korist imati, opet ponavljam, građani Srbije. Draganu Đilasu je zasmetalo i to što će američka firma raditi na izgradnji auto-puta, pa je i njih optužio direktno za neku vrstu korupcije, koja nikom nije jasna. Vidim da juče nije uputio izvinjenje, niti je podneo krivičnu prijavu.

Ono što je, i sa time ću završiti svoje izlaganje, za mene kao nekog ko dolazi iz Beograda jako je bitno, a tiče se sporazuma sa Francuskom, sa Vladom Francuske, dakle, o dva pitanja koja su od prioriteta u našoj zemlji. Ja ću se fokusirati na samo jedno, a to je metro. Direktno zbog saradnje i sporazuma koji imaju Srbija i Francuska o izgradnji metroa, Dragan Đilas je direktno imenom i prezimenom uputio prozivku i bacio ljagu na predsednika Emanuela Makrona. Kolege koje su ovde od mene starije i iskusnije sigurno će prepoznati u tome jednu vrstu, ako to možemo tako nazvati, diplomatskog skandala, što je nezapamćeno, neviđeno, a sve iz prostog razloga što je i ta izgradnja metroa još jedan pokazatelj koliko je on bio samo nesposoban dok je bio na vlasti i nemojte, građani, da vas zavara, da vam baca prašinu u oči, kao što je nevešto pokušao pre dve godine kada je lagao da nikada nije do sada obećavao metro. Godine 2008. je izašao sa projektom da će metro biti građen za dve godine. Kada to obećanje nije ispunio, kada je naravno slagao, onda je izašao i rekao 2010. godine – dobro, to je bilo malo prebrzo sa moje strane, ali evo, verujte mi, 2012. godine počinjemo sa izgradnjom metroa. Godine 2013. je još uvek bio na vlasti, dok nije smenjen sa mesta gradonačelnika, ništa nije uradio na tom pitanju. Sve je ostalo na nekom papiru, na nekim planovima i metro je samo jedan u nizu pokazatelja koliko je taj čovek bio nesposoban.

Odgovorna politika SNS, a pre svega predsednika Aleksandra Vučića svodi se u realnim obećanjima i realnim planovima koji su ostvarivi. Mi smo to obećanje dali građanima i Beograda, ali ne samo Beograda, već i Srbije, jer izgradnja metroa će potpuno promeniti sliku i našeg grada i naše zemlje, ali mi ćemo to obećanje ispuniti. Kao što i sami znate, iz ovog sporazuma se jasno vidi da ćemo mi do kraja ove godine početi sa izgradnjom prve linije metroa i da ćemo na taj način još jednom pokazati da ono što predsednik Aleksandar Vučić kaže, obeća građanima se pretvara iz reči u dela.

Mislim da sve ovo o čemu sam ja danas diskutovao i o čemu su moje kolege narodni poslanici diskutovali ovih dana i što su građani bili u prilici da čuju od nas pokazuje, i sa time ću završiti, samo jedno, a to je da SNS nije došla na vlast kako bi se pojedinac ili pojedinci bogatili i stvarali poslovne imperije, kao što je bilo u slučaju režima DS. Srpska napredna stranka na vlast je došla kako bi menjala našu zemlju nabolje i kako bi svim građanima i generacijama koje dolaze obezbedila još bolje i još lepše uslove za život.

Na koncu, što bi rekli, uveren sam da građani iz dana u dan vide rezultate naše politike i naše borbe za bolje sutra i uveren sam da će prvi naredni izbori pokazati da jedino SNS ono što obeća ispuni i da jedino SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem je garant za još lepšu i još svetliju budućnost za svu decu, za sve generacije koje dolaze. Hvala vam. Živela Srbija!

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicama, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, set zakona danas koji se nalazi pred nama svakako je od velikog značaja i još jednom pokazuje kontinuitet koji Vlada Srbije ima, a tiče se razvijanja i unapređenja i još boljeg i lakšeg života svih građana Srbije. Sve ono o čemu su danas moje kolege narodni poslanici govorili više nego dovoljno da mi kao poslanička grupa SNS Aleksandar Vučić – za našu decu u danu za glasanje podržimo ovaj set zakona i zaista mislim da svako ko je bio u prilici da sluša izlaganje narodnih poslanika mogao je vrlo lako i jasno da se uveri kakve su to sve beneficije koje će građani imati i mislim da je diskusija bila upotpunjena svim ostalim detaljima i različitim aspektima sa koje to neki narodni poslanik posmatrao i svakako da sam uveren da nam predstoji u ovom sazivu još mnogo dobrih zakona i još mnogo predloga i odluka koje će svakako biti u opštem interesu i od koristi građanima Srbije.

Međutim, i ovaj set zakona kao i sve što radi Vlada Srbije, a sledeći politiku predsednika države gospodina Aleksandra Vučića, je predmet kritike i neosnovanih nekakvih optužbi, ali najčešće gomila laži i neistina koje dolaze iz jedne iste kuhinje, a to je kuhinja Dragana Đilasa i vidim da smo i danas imali priliku da ovaj set zakona bude kritikovan, a da ništa suštinski što nije dobro u ovim zakonima nismo ni videli ni čuli.

I, kada uzmete u obzir da to dolazi od ljudi koji su više od deceniju upropašćavali našu zemlju sa pravom se zapitate šta ih to goni i tera da tako istupaju i danas i vrlo lako dođete do odgovora da je to pusta i jedina želja da se opet vrate na vlast i da nastave sa svojim silnim bogaćenjem kao što su to radili u periodu dok su pod režimom DS vedrili i oblačili u celoj našoj zemlji.

Međutim, ono što je posebno zabrinjavajuće jeste retorika koja se upotrebljava i to više ne prema nama poslanicima, i najvišem državnom rukovodstvu, jer se sada to prenelo i na ljude koji obavljaju funkcije i strani su državljani, ali najbolje je to definisano u rečenici Dragana Đilasa, koji kaže – to su neki strani državnici koji sada drže na vlasti Aleksandra Vučića.

Kada čujete tako nešto ne možete da se ne nasmejete iz prostog razloga što su i poslednji izbori koji su održani prošle godine, jasno pokazali da SNS ima jasnu podršku i jasan legitimitet u Srbiji i da su građani jasno opredeljeni da žele zemlju koja se razvija, unapređuje i u kojoj naša deca imaju perspektivu i budućnost.

Zabrinjavajuće je samo što jedan deo te opozicije je spreman toliko daleko da ode da i kao opozicija nanosi štetu našoj zemlji.

O čemu se radi. Pre nekoliko dana, Dragan Đilas je u jednom intervjuu uspeo da u nekih sat vremena iskritikuje lažno optuži više stranih državljana, a na sve to dodajte da se radi o ljudima koji su predsednici svojih republika.

Za ljude koji ne znaju, Dragan Đilas je pre dva dana imao intervju, u kome je Emanuela Makrona, predsednika Turske Erdogana, pa i neke američke zvaničnike optužio da učestvuju u nekakvim korupcionaškim aferama, i to na način da Aleksandar Vučić, kao sposoban državnik je u stanju da njima obezbedi ne znam kakve beneficije i firme koje one imaju.

Da ne bude da sam ja sve to izmislio, poštovani narodni poslanici, a pre svega građani Srbije, ja ću vam sada citirati o čemu je to Dragan Đilas pričao u tom intervju i zašto je sve to bitno, i zašto danas moramo da pričamo o tome kada se opet nalazi set zakona, finansijske prirode.

Počeo je sa tim, dakle 300 evra plata nije koncept u koji ja verujem, jer je u mojoj firmi prosečna plata pre 15 godina bila 1000 evra. Naravno da je u tvojoj firmi plata prosečna bila 1000 evra, kada si iskoristio svoju poziciju direktora nekakve kancelarije, gradonačelnika, nekakvog izmišljenog funkcionera režima DS, da se obogatiš i da svojim firmama doneseš prihod i veći od 619 miliona evra.

Lako je tebi bilo da državne pare upumpaš u svoje privatno preduzeće i da se onda bahatiš i da deliš plate kako stigneš svojim zaposlenima, pa isto tako, verujem da mnogo veću platu ima i Marinika Tepić, koja je njegov najveći glasnogovornik.

Da podsetim građane Srbije, u to vreme plata građanima Srbije je bila između 15 i 20 hiljada dinara.

Dakle, od građana Srbije je uzimao a svoje privatno preduzeće razvijao i delio plate, kako kaže iznad 1000 evra.

Ja sam oštar čovek i tražim da se puno radi, i iz svoje firme nikoga nisam otpustio i u Gradu sam ljude smenjivao, ali nikoga nisam ostavio na ulici.

Pa nisi možda u svojoj firmi bilo koga, nikoga otpustio, niko iz tvoje firme nije ostao na ulici, ali u režimu DS i tvojih saboraca Borisa Tadića, Vuka Jeremića i svih vas koji ste vedrili i oblačili u Srbiji tih godina, više od pola miliona je ostalo na ulici.

A nije boga mi ni istina, da nisi ljude u Gradu Beogradu, kada si bio gradonačelnik, ostavljao na ulici jer si, Igora Miklju, koji je bio tada sekretar za sport u Gradu Beogradu, obratite pažnju sada, svog kućnog prijatelja, sa kojim je bio 15 godina u prijateljskim odnosima, pa se postavlja prvo pitanje, da li ga je samo zbog toga postavio na to mesto, smenio sms porukom.

Dakle, samo mu je pustio poruku sms, koja je sadržala tekst otprilike – od danas više nisi gradski sekretar.

Ja ništa ne izmišljam, nikada i naučio sam se, da sve to što i znamo da je Dragan Đilas, da nikako ne zaboravimo, a hvala Bogu, internet sve pamti.

Tako se u to vreme istaknuti funkcioner Demokratske stranke, naš proslavljeni fudbaler Savo Milošević, upustio u odbranu Igora Miklje i tada ste imali situaciju da je Dragan Đilas bežao od svog stranačkog kolege Save Miloševića, kome nije hteo da odgovori zašto je Miklju smenio i to SMS porukom.

Razlozi su u gradu Beogradu poznati, ja neću ulaziti kakve su prirode u pitanju ali najviše se govori o nekakvom privatnom nesporazumu i da Miklja nije hteo da radi ono što je od njega tražio Dragan Đilas.

Ali, to je rezultiralo, o ovome piše jedan list koji je danas pod direktnom upravom Dragana Đilasa, jedan dnevni list, i kažu: „Sve ovo je rezultiralo javnim istupanjem predsednika Olimpijskog komiteta Vlade Divca i legendarnog srpskog fudbalera Save Miloševića i njihovim direktnim prozivkama na Đilasov račun“.

Vlade Divac je tada izjavio: „Ovo radim, pre svega, zbog velikog poštovanja prema Igoru Miklji, ali nije stvar u njemu kao pojedincu, već je veliki problem celog društva. Ako se ovako postupa prema gradskom sekretaru za sport, šta treba da očekuju obični građani? Apsolutno se slažem sa tim kako je postupao Dragan Đilas prema svojim saradnicima i dojučerašnjim prijateljima. Građani ništa dobro nisu mogli ni da očekuju, pa ništa tako dobro od Dragana Đilasa nisu ni dobili“.

Onda se nadovezao Savo Milošević koji je rekao: „Ovo je bila nedostojna, bezobzirna i nedemokratska odluka jednog čoveka doneta na protivpravni i nedemokratski način. Gradonačelnik se oglušio na sve naše pozive da nas primi ili da objasni razlog smene. Sam taj postupak da ga nema već dve nedelje u medijima mnogo toga govori zašto je Dragan Đilas tako postupio“.

I da ovo sve ima obrise, naravno, sukoba unutar DS i svega ostalog što se dešavalo, pazite sad, Savo Milošević traži pomoć DS: „Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i bivši gradski sekretar Igor Miklja su više od 15 godina kućni prijatelji i pravo je pitanje da li se to drugarstvo prenelo i na poslovnu saradnju?

Međutim, Milošević sada traži i pomoć stranke. On je obelodanio da je on, isto kao i Dragan Đilas, član glavnog odbora DS i da pošto mu se Dragan Đilas ne javlja na telefon i neće u medijima da obrazloži sve ovo da će pravdu potražiti na organima DS.“

E, pa sad zamislite, poštovani građani Srbije, da li se neko svađa u DS, od toga vam je zavisilo da li ćete graditi terene, sportske hale, igrališta za decu, da li ćete se baviti omladinom i sportom. Tako da, ni ovo nije istina što je Dragan Đilas pričao da nikog nije ostavio na ulici, a šta više to mu je bio prijatelj koga je zbog prijateljstva i doveo na mesto funkcionera.

Sad ono na šta želim posebno da skrenem pažnju i sa time ću završiti, skratiću svoje izlaganje, jeste činjenica u kojoj je na direktan način predsednika Aleksandra Vučića ali i strane državnike optužio za korupciju: „Vučić je veliki majstor da lično završava svetskim državnicima razne stvari. Svaki taj političar ima firmu koju hoće da protežira, pa pozove da oni možda dobiju i obezbedi im neke poslove na nameštenim tenderima ili bez tendera. Pa, šta mislite, da oni nisu korumpirani?“

Poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, na ovaj način Dragan Đilas je uvredio sve strane državnike koji posećuju našu zemlju, a još gore, uvredio je sve one zemlje koje u našu zemlju investiraju i žele da rade u našoj zemlji. Očigledno ga boli to što svakog meseca možete pratiti koliko je otvoreno novih radnih mesta, koliko se povećavaju plate i penzije i ta frustracija i mržnja koja je njega okupirala sa bolesnom željom da se vrati na vlast se izliva, pa su mu sada svi živi krivi.

Dakle, citiram dalje: „Imate prvo državničku korupciju. Znači, da bi dobili tapšanje od Kine, potpisujemo ugovore sa Kinom. Ne treba kritikovati samo Kinu. Evo šta radi, npr. Francuska, šta radi Emanuel Makron sa metroom. Američka firma je dobila da radi autoput. Da ne pominjem Erdogana, isto poslovi – autoputevi, turske firme“.

Poštovane kolege, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo je u najmanju ruku skandalozno, na ovakav način optužiti ljude koji su pre svega prijatelji naše zemlje, čije investicije omogućavaju nova radna mesta, konstantan napredak i razvoj naše zemlje. Sad je, zbog bolesne mržnje Dragana Đilasa prema Aleksandru Vučiću i verovatno zbog one percepcije kako se on ponašao dok je bio vlast, sve ove ljude optužio i bacio ljagu na njih optuživši ih za korupciju.

Ja kao narodni poslanik sada pozivam Dragana Đilasa da kako nema nikakve dokaze i ovo su čiste izmišljotine, brutalne laži, izađe na jedan od svojih medija i lepo se izvini ovim ljudima koje je na ovaj način bestidno oblatio. Ali, ako pak tvrdi da je to istina neka podnese krivičnu prijavu, pa neka tako dokaže sve svoje bljuvotine koje je izrekao u ovom intervju.

Za sam kraj - ja sam u politiku ušao kao bogat čovek. Moja rasprava sa Borisom Tadićem je bila najčešće oko plata ljudi na visokim funkcijama. Moja plata kao gradonačelnika je bila 800 evra, a godišnje sam potpisivao ugovore vredne više od 600 miliona evra, što je potpuno besmisleno.

Dakle, njemu je besmisleno da bude gradonačelnik, samo zato što mu je plata 800 evra, a potpisuje ugovore od 600 miliona evra.

Na pitanje novinarke – da li ste vi možda uzimali neki procenat od tih poslova sklopljenih, pa tako nadomestili, odgovor je zaprepašćujući – mi to nismo imali u Beogradu. Svi znamo da od nameštenih tendera, više ne znamo koji pre, da li Bulevar kralja Aleksandra, da li podzemni kontejneri, da li most na Adi, ali nije ni to najgore - iskreno da vam kažem, meni to nije ni trebalo. Da nisam imao firmu koja pravi pet miliona evra godišnje iz koje mogu da uzmem deo i živim više nego pristojno, iskreno, verujem da ne bih popustio pod tim pritiscima.

Dakle, ljudi moji, čovek vam je samo u ovoj rečenici priznao da dok je bio gradonačelnik njegove firme su privatno poslovale, zarađivale u saradnji sa državnim televizijama, čovek priznao da je to bilo negde oko pet miliona evra, naravno bilo je i više, on to tako lepo uzme sa strane za sebe da živi pristojno, ali čak nije toliko ni iskren sam prema sebi. Kaže – nisam siguran da li bi popustio.

Nije siguran da li bi on da nije imao ovo sa strane, da je imao samo 800 evra da li bi on možda začeprkao u budžet građana Srbije. Odgovor od 25 miliona evra samo u nekretninama koje Dragan Đilas ima jasno pokazuje da je i te kako začeprkao, da se i te kako omastio, što bi građani Srbije rekli, omastio brke o državni novac, pa je tako od čoveka sa 75.000 evra ušteđevine, ženinom kućom i polovnim automobilom „Saab“, došao do toga da je jedan od najbogatijih ljudi u ovom delu Evrope.

Kada sam mislio da sve to što je ispričao nema gde dalje, za sam kraj, znam da ovo drugi put govorim, neće mi kolege zameriti, ali žao mi je, ovo moram da podelim sa građanima Srbije. Kaže – nikoga nikad nisam pozvao da nešto napiše o meni ili da negde budem. Dakle, on nije imao uticaj na medije. Kaže - evo, ako nađete negde jednog čoveka koji se bavi medijima, kojeg sam pozvao i tražio da ja nešto kažem, objavim ili da protiv nekog nešto napiše, ja se više neću baviti ovim poslom.

Retroaktivno, Dragan Đilas ne bi se više bavio ovim poslom i politikom zato što je prema izveštaju pokojne Verice Barać u periodu dok je bio vlast i dok je bio gradonačelnik, sa svojim firmama direktno kontrolisao i sekunde, minute i ostali prostor za reklame i zato što su ga tada zvali apsolutnim gospodarom medija. E, samo ovaj jedan intervju, poštovani građani Srbije vam je dovoljan da shvatite i vidite o kakvom se manipulantoru, slobodno mogu reći i lažovu, radi i koliko je spreman daleko da ide u svojoj manipulaciji i u svojoj bolesnoj kampanji protiv Aleksandra Vučića sa jednim ciljem, da se vrati na vlast.

Evo, samo ovo, poštovani građani Srbije, uzmite u obzir, razmislite o kakvom se čoveku radi kada na ovaj način svima nama vređa inteligenciju i na ovaj način sve nas masno laže. Ovakav nivo neistina još nije viđen, ali pitanje je šta ćemo još čuti u narednom periodu sve, ne bi li se nekako bacila u zaborav afera koja je isplivala, a to je da na više od 53 računa u različitih 17 zemalja ima preko 68 miliona evra.

Mi ćemo nastavljati da postavljamo pitanja kako je to stekao i na koji način i koje su to zemlje pored Mauricijusa, Švajcarske ili od dalekog Hong Konga, i još destinacija koje je on posećivao i tamo sejao svoje milione oduzetih i otetih od građana Srbije.

Vama, poštovani ministre, želim da nastavite da sledite politiku predsednika Aleksandra Vučića i da Vlada nastavi da radi u interesu građana Srbije kako bi se stvorila još lepša i još bolja budućnost za našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, poštovani ministre Mali, poštovane koleginice narodni poslanici i kolege narodni poslanici, mislim da ova kratka diskusija ministra Malog je i nešto čemu sam ja hteo da posvetim najveće vreme mog izlaganja, iz prostog razloga zato što ako uzmemo u obzir i jučerašnji dan i evo danas, mnogo sati smo proveli razgovarajući i diskutujući ovde o merama, o svim benefitima koje donosi i rebalans, ali i ovi današnji zakoni. Mislim da je mnogo toga rečeno.

Dozvoliću sebi da kažem da nakon svih ovih diskusija gotovo da ne postoji tema, da ne postoji segment ni ovih zakona, a pogotovo juče rebalanas, da kroz to nismo prošli i egzaktno, pokazali šta je to što donosi i rebalans i ovi zakoni danas. Međutim, ono što želim posebno da istaknem jeste činjenica da je ovo samo kontinuitet razvoja Srbije, da svi zakoni o kojima ćemo se danas izjašnjavati su pokazatelj da je ekonomski stabilna Srbija odgovorna politika Vlade Srbije, koja sledi politiku predsednika Aleksandra Vučića, nešto što je svima osnovni cilj, primeni nešto na čemu svi mi želimo da radimo iz dana u dan, jer samo tako možemo da obezbedimo svetliju budućnost za sve naše građane i generacije koje dolaze.

Za razliku od prethodnih kolega govornika, ja neću želeti da svoju diskusiju vodim u tom smeru, već ću taksativno nabrajati šta je sve predviđeno i koji su to benefiti, jer ne želim da se ponavljam. Mislim da su građani imali prilike do sada da se uvere šta je to što Vlada čini za njih. Međutim, ono što želim da istaknem jeste činjenica, a to je gospodin Siniša Mali juče istakao, da smo mi planirali deficit na 80,9 milijardi dinara, a ostvaren je, verovali ili ne, poštovani građani Srbije, u visini od tek 23,5 milijardi dinara.

Takođe, ako pričamo o padu BDP-a koji je zahvatio celu Evropu, moramo istaći da smo tu među najboljima iz prostog razloga što je kod nas taj pad svega -1% i ovde možete videti po svim relevantnim faktorima koliko je naša ekonomija jaka i stabilna.

Takođe, ono što je posebno interesantno i podatak koji dodatno uliva optimizam jeste i činjenica da je nezaposlenost 2019. godine bila 10,4%, a 2020. godine je nezaposlenost bila 9%.

Zašto sve ovo govorim? Iz prostog razloga što cela Evropa, pa i svet imaju velikih problema da održe svoju ekonomiju, da zadrže radna mesta, da ostave ljude na poslu, da ne dođu u situaciju da imaju katastrofe gde im stotine hiljada ljudi ostaju bez posla zbog korona krize.

Međutim, u Srbiji je situacija sasvim drugačija i totalno suprotna. I pored korona krize mi imamo nova radna mesta, imamo nove investicije i imamo sve veći broj zaposlenih.

Kada govorimo o tome egzaktni su podaci, a ono što mene posebno raduje jeste i činjenica da smo pre neki dan imali priliku da vidimo i da će još jedna japanska firma „Nidek“ investirati, konkretno, u Novi Sad, da se planira da oni imaju više od 480 zaposlenih. Za ljude koji ne znaju, oni se bave proizvodnjom elektromotora, zapošljavaju u celom svetu preko 120.000 ljudi. Ako neko se bavi biznisom ili ga to interesuje, investicijama, svako zna da se strani investitor dobro priprema i odlučuje i vaga gde će svoju investiciju uputiti. Razmišlja dobro, premerava sve moguće faktore koji su za njega interesantni. Svako će vam isto tako reći da su Japanci i japanski investitori posebno obazrivi kada je u pitanju investiranje.

I ako imate samo u razmaku od šest meseci dve velike investicije koje dolaze iz Japana, to vam samo govori koliko je naša zemlja ekonomski stabilna, ali i koliko je naša zemlja poželjna za strane investicije i strane investitore.

Međutim, ono što želim sada da podelim sa svima vama u plenumu, a pre svega sa građanima Srbije jeste i činjenica da smo danas ovde govorili o putevima, govorili smo o domovima zdravlja, govorili smo o bolnicama, govorili smo o vakcinama, a složićete se svi, pa pre svega vi i vaši ukućani, onda i kada zamislite situaciju od pre nekoliko godina, da budemo precizniji, do neke 2012, 2013. ili 2014. godine, kakvu bi situaciju u našoj zemlji imali da nam se tada desio korona virus.

Ako uzmete u obzir da smo imali domove zdravlja i ambulante koje nisu ni okrečene viš od 20 godina, činjenica da smo samo za četiri meseca izgradili dve nove kovid bolnice, evo da ćemo uskoro početi sa izgradnjom treće u Novom Sadu, jasno govori koliko smo kao zemlja uznapredovali.

Sve ovo govorim samo zato što svako od građana Srbije danas ne mora da gleda daleko u budućnost ili previše da se osvrće u prošlost, jer u prošlosti nećete naći ništa lepo čemu možete da se radujete, a da se tiče politike i investicija i investiranja države Srbije. Nećete naći ništa iz prostog razloga što do 2012. ili 2013. godine ništa, ama baš ništa se nije radilo. Kada uzmemo u obzir autoputeve, škole, domove zdravlja, bolnice, kliničke centre, setićete se i sami da niste mogli da uđete u neku zgradu, a da se ne zapitate, zdravstvenu ustanovu – da li je moguće da ona tako izgleda i da li je moguće da se ovde pruža zdravstvena nega?

Ta slika se danas drastično promenila i prevashodno za to je zaslužna politika SNS i pre svega predsednika Aleksandra Vučića. Poštovani građani Srbije, vi kao neko ko odlučuje o tome ko će biti na vlasti, ko bira i sve nas ovde koji sedimo, ali isto tako svojim glasom se odlučuje možda i za neke ljude koji nisu prešli cenzus, ili pak podržava one ljude koji su bojkotovali izbore, svesni ste i sami da rezultat i ono što vidite golim okom ne može niko da vam sakrije, niti može da vas ubedi da nije tako.

Ovih dana smo svedoci da u nedostatku bilo kakve politike argumenata i rezultata kojima bi se pohvalili, a da su ostvareni u prošlosti dok su bili na vlasti, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić koriste svaku priliku da napadnu sadašnju vlast, da omalovaže svakog ko predstavlja vlast ili da napadaju bilo koga, a da se taj neko nalazi kao blizak saradnik predsedniku Aleksandru Vučiću.

Sada su odlučili da idu u tom smeru, a to je kada ne možemo više da izmislimo nešto za Aleksandra Vučića, kada smo pokušali sve što nam je bilo u našim rukama i sve što je bilo do nas nije dalo nikakvog efekta, ajde sada da napadamo njegove najbliže saradnike. Pa je tako na meti bio i gospodin Bata Gašić, pa je bio gospodin Selaković i sada ide ta mantra, čuvena kada se zavrti i završi ceo taj krug, bez bilo kakvih dokaza čeka se nešto novo.

Ne znam više dokle ćemo svi kao društvo ostati nemi na konstantne i prozivke i laži i neistine ljudi kojima je jedini posao da se probude ujutru, idu u firmu Dragana Đilasa, tamo pokupe svoju naknadu, a onda na nekakvim konferencijama optužuju sve i svakoga za kojekakve budalaštine i neistine.

Kada pričamo i kada govorimo o vređanju inteligencije građana Srbije, nešto što se desilo juče, posebno je iziritiralo sve. Naime, juče je taj isti Dragan Đilas sve nas obavestio na društvenoj mreži „Tviter“, ne znam šta mu to znači ili koga je želeo time da fascinira, kaže – na jedan dan do Švajcarske da podnesem prijavu zbog laži da „Multikom open“ ima račun u Hong Kongu i učestvuje u nelegalnim aktivnostima, verujem da je tamo kazna veća od hiljadu evra.

Da bi pojasnili građanima Srbije o čemu se ovde radi, državljanin Republike Srbije odlazi u Švajcarsku i u Švajcarskoj tuži, ne znam sad već ni koga, zato što njegova firma ima račun u Hong Kongu. Ja ne znam ko je ovo mogao da smisli i ko je njega posavetovao zaista, ali ozbiljno nešto nije u redu u tim redovima, jer ovo ne bi smislio ni neko ko se prvi put bavi javnim poslom ili se bavi politikom.

Da još pojasnimo ako nekome nije jasno, a verujem da je svima jasno. Dragan Đilas kao državljanin Republike Srbije ne može nikoga da tuži u Švajcarskoj, niti je rezident, niti je njihov državljanin. Takođe, on nije ni ovlašćeno lice ove firme za koju je, samo da vas podsetim, do pre nekoliko meseci tvrdio da nema i da ne postoji. Dakle, što bi narod rekao, upleo se u svoje laži kao pile u kučine.

Dakle, Dragan Đilas nas je obavestio juče i slagao da ide da tuži, ne znam koga, za istu onu firmu za koju je tvrdio da ne postoji, a isto tako taj čovek nas je do skora ubeđivao da on nema nikakve privatne račune u Švajcarskoj, ali kada se ispostavilo da ima preko 600.000 evra računa u ovoj firmi, onda je rekao – dobro, to nije privatno, to je firma.

Podsetiću vas, u toj firmi je vlasnik, tj. naveden je Gojko Đilas, a potpisnici, pravo potpisa imaju on, dakle, Dragan Đilas i čuveni Paskal Šmit.

Šta je ovde još zabrinjavajuće, poštovani građani Srbije? Sve ovo što je izlagao u ovom jednom tvitu, eto, njemu je potrebno četiri reda da sve slaže, izvređa inteligenciju svih ljudi u Srbiji… Ništa od ovoga nije morao da radi iz Švajcarske, jer ništa tehnički ni ne može da uradi. Ovo je sve mogao da uradi iz Beograda.

Postavlja se i nameće pitanje – da li on možda u Švajcarsku ide iz prostog razloga da bi opet promenio vlasničku strukturu? Da li će opet da menja ime firme kao što je uradio pre nekoliko meseci? Da li ide da obavi još nekakvu transakciju finansijsku i da li možda ide da prikrije tragove svega onoga o čemu smo mi pričali već mesecima, pa i godinama unazad?

Poštovani ministre Mali, sa ovim ću završiti, vi me ispravite ako grešim, ali presedan je, ali hajde što ste vi predmet krivične prijave koju je podneo Dragan Đilas, predmet je i predsednik Aleksandar Vučić, predmet je i Vladanka Malović, predmet je i Andrijana Nešić, čini mi se, novinarka Novosti koja je učestvovala u istraživačkom novinarstvu i svi ljudi koji su ukazivali da, 53 računa u 17 različitih zemalja, Dragan Đilas ima više od 68 miliona evra. Svi vi ste predmet te istrage, ali ono što je paradoks i nije viđeno, ne u Evropi, nego u celom svetu, jeste činjenica da je on tu krivičnu prijavu proširio i da je tom prijavom obuhvatio i direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Željka Radovanović.

Poštovani ministre, ja bih voleo samo da u ime građana pokušate nekako da objasnite da li je moguće da jedan političar koji pretenduje da se vrati na vlast u svoj toj panici i histeriji krivično goni čoveka samo zato što radi svoj posao. Dakle, Željko Radovanović je kriv zato što je na čelu Uprave za sprečavanje pranja novca. Mislim da se tako nešto još nije desilo ni u Evropi, ni u svetu i mislim da će ovo ostati zapamćeno kao potez očajnog čoveka koji na svaki mogući način pokušava da skrene pažnju sa afere koja potresa našu zemlju i sa činjenice da je svoju poziciju gradonačelnika, direktora nekakve izmišljene kancelarije i ministra u vreme režima DS iskoristio jedino i isključivo da se obogati i da od propalog preduzetnika sa 75 hiljada evra ušteđevine dođe do bogatstva od 25 miliona evra, i to u nekretninama.

Onih 619 miliona evra koje je obezbedio svojim firmama ne želim ni da govorim, mislim da je tu sve jasno, ali građani Srbije zaslužuju odgovore na ova pitanja i presrećan sam što se konačno nadležne institucije ozbiljno bave ovim problemom i što sam uveren da će Zakon o poreklu imovine, koji je stupio na snagu 12. marta, konačno dati neke rezultate.

Vama ministre, kao i celoj Vladi Srbije želim mnogo uspeha, želim još ovako dobrih zakona, jer svi ovi zakoni pokazuju da je Vladi i samoj politici SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, jedino isključivo stalo do interesa građana Srbije i boljeg života svih građana Srbije, naše dece i generacija koje dolaze. Hvala i živela Srbija.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.03.2021.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da pet minuta nije dovoljno za ovu temu i sva pitanja koja želim da postavim, ali ću se potruditi da budem kratak i sažet.

Naime, poslednjih dana istraživačko novinarstvo je donelo dokaze o kojima smo svi pričali danima i nedeljama unazad, a tiče se enormnog bogatstva koje poseduje Dragan Đilas i njegovih računa na poreskim rajevima poput Mauricijusa. Istraživačko novinarstvo nam je dokazalo da na samo dva računa, jedan na Mauricijusu a drugi u Švajcarskoj, taj čovek ima više od šest miliona evra. Ono o čemu smo mi pričali danima i nedeljama nemušto je Dragan Đilas pokušao da demantuje, ali ispostavilo se da sve što smo govorili je istina.

Ono što posebno privlači pažnju jeste činjenica kako je Dragan Đilas do tog bogatstva došao, a svima je poznato da njegova saradnja sa Draganom Šolakom je utemeljena i u više poslova. Naime, Đilas je, prema svom priznanju, „Dajrekt mediju“ prodao 2014. godine izvesnom bugarskom biznismenu Kresimiru Gergovu. Pre same prodaje, Dragan Šolak je što direktno, što indirektno, ovom bugarskom biznismenu pozajmio 17,7 miliona evra. Dakle, identičnu cifru za koju je kupljena „Dajrekt medija“. Međutim, 2015. godine Georgiev vlasništvo potpuno besplatno prebacuje na firmu „Askanius“ za koju se kasnije ispostavlja da iza nje stoji Dragan Đilas. Dakle, ovde vidite da se radi o fiktivnoj prodaji i da već ovde nisu sve radnje čiste i da ima elemenata kojekakvih zloupotreba i kršenja zakona.

Međutim, kako ovde posao nije završen do kraja i kako bi pare morale da ostanu u tom trouglu Šolak-bugarski biznismen-Đilas, 2018. godine Šolak sa svojom „Junajted grupom“ od Dragana Đilasa i njegovog „Askaniusa“ kupuje „Dajrekt mediju“ i od tada se u bilansima „Askaniusa“ pojavljuje više od 52 miliona evra. Ova svota novca se pojavljuje i na računima koji se nalaze na Mauricijusu, pa se postavlja pitanje da li će nadležne institucije konačno sada odreagovati i sve ovo do čega su došli novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom već jednom preispitati i makar za tren svim građanima u Srbiji pokušati da odgovore na pitanje kako je to Dragan Đilas od preprodavaca žvaka, perača prozora i propalog preduzetnika iz Češke sa 75 hiljada evra, koliko je imao na početku svoje političke karijere, nakon osam godina došao do bogatstva od samo 25 miliona evra u nekretninama?

Ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da novinari nastavljaju da istražuju tok novca, da ispituju ostale navode i dokaze koje imaju, do kojih su došli i da sada slika pokazuje da nisu ovo jedine destinacije i da ovo nisu jedini računi koje poseduje Dragan Đilas, već da ih ima preko 15.

Dok smo mi nedeljama, mesecima, pa i godinama slušali koje kakve laži na račun porodice predsednika Aleksandra Vučića, dok smo slušali laži koje su se direktno odnosile na njega, na njegovog brata, dok su besomučno pokušavali tu porodicu da kriminalizuju, ne iznoseći nijedan jedini dokaz, sada kada se pojavljuju konkretni dokazi mi ne možemo da čujemo nijedan argument kako bi Dragan Đilas opravdao ili pokušao da opovrgne ove tvrdnje. Kako i to da pokuša kada je ovo sve istina i kako da pokuša kada svi građani u Srbiji znaju da niste mogli kao gradonačelnik, direktor vladine kancelarije ili ne znam kakav savetnik u Vladi Borisa Tadića da se tako enormno bogatite, jer vam je plata bila svega hiljadu evra?

Dok predsednik Aleksandar Vučić nudi poligraf, nudi da oni sami izaberu pitanja koja će mu se na tom poligrafu postavljati, Dragan Đilas i danas beži od odgovora na ova pitanja.

Za sam kraj, samo želim da ova pitanja uputim i Vladi Srbije i Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravde i svim nadležnim institucijama i Agenciji za sprečavanje korupcije, Upravi za sprečavanje pranja novca, da li će sada preduzeti neke korake povodom ovog pitanja, da li će se pokrenuti neke istrage?

Ova pitanja i ove informacije ne tražim samo ja u svoje lično ime i u ime Poslaničke grupe Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, već ova pitanja i ove informacije tražim u ime svih građana Srbije. Vreme je da se odgovori na ove tvrdnje dobiju, jer građani Srbije imaju pravo da to znaju i zaslužuju da znaju gde je njihov novac završio, jer kada je Srbija propadala, a građani ostajali bez posla, Dragan Đilas i svi oko njega su se bogatili i bahatili. Vreme je da se sa time završi, da jednom konačno dobijemo odgovore na ova pitanja i da se takve stvari više nikada ne ponove. Hvala vam. Živela Srbija!

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2020.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege, narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja danas imam tri pitanja i zatražio bih tri informacije ili tri odgovora od nadležnih institucija, a podstaknuta su svi onim što se dešava u prethodnom periodu i čega smo svi svedoci.

Moje prvo pitanje odnosi se na Regulatorno telo za elektronske medije i postavljam ga kao neko ko je bio svedok svega onoga što se dešavalo u prethodnom periodu, ali me pre zanima i kao građanina Republike Srbije – da li vide bilo što sporno što se u medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa od prošle nedelje vodi organizovana kampanja, hajka protiv poslanika u Narodnoj skupštini Srbije? Da li vide bilo šta sporno što se ovaj dom i svako ko se nalazi u njemu, pa da li bio na mestu pozicije ili opozicije, satanizuje, vređa, omalovažava, naziva najgorim mogućim imenima i pokušava da se diskredituje na svaki mogući način?

Ono što je posebno interesantno, prateći sve te emisije, primetio sam da je svako od poslanika koji je govorio i postavljao pitanje o malverzacijama Dragana Đilasa provučen kroz najgore moguće blato. Sada se nameće pitanje – da li na taj način ti mediji i Dragan Đilas pokušavaju sve nas ovde da zastraše da ne pitamo odakle mu 619 miliona evra ili da ne pitamo odakle njegovom bratu Gojku Đilasu 35 stanova?

Dakle, samo me zanima da li neko u tom telu vidi bilo šta sporno u ovoj kampanji koja traje već dve nedelje, a definisala se i doživela je svoj špic u poslednjih sedam dana, pa tako i štampani mediji, koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, dozvole sebe da ovako predstave narodne poslanike. Ja ovu sliku, tj. karikaturu ne mogu čak ni da opišem iz pristojnosti. Građani Srbije znaju šta se ovde nalazi, ali me samo zanima da li neko vidi bili šta sporno u ovome.

Što se tiče Dragana Đilasa, moje drugo pitanje je podstaknuto svime onim što se dešava u proteklih nekoliko dana. Postavljali smo pitanje - da li će nadležne institucije reagovati na to što njegov brat ima 35 nekretnina koje se procenjuju na 5,5 miliona evra?

Ono što je sada izbilo u prvi plan, a o čemu smo moje kolege i ja odavno govorili, jeste afera most na Adi, pa me samo zanima – da li će nadležne institucije ispitati dokumenta koja su se pojavila u kojima se jasno vidi da je Dragan Đilas uplatio za konsultantske usluge samo u jednoj transakciji 2,5 miliona evra firmi koja se bavi prodajom brodova i rezervnih delova, a da ni jedan jedini brod nismo kupili, a oni nisu mogli čak ni da učestvuju u tim građevinskim radovima? Samo me zanima – zašto su uplaćena ta 2,5 miliona evra i da li će nadležne institucije to ispitati?

Za sam kraj poslednje pitanje koje je možda i najbitnije, postavljamo ga uporno proteklih sednica u krug, ali ne dobijamo odgovor, da li su nadležne institucije ispitale sve one informacije koje je izneo Čaba Der u Mađarskoj, gde je priznao da su mu dve mafijaške organizacije ponudile novac da ubije Aleksandra Vučića? Da li se bilo ko pozabavio time, zatražio dodatnu informaciju ili postavio pitanje, potražio dodatno objašnjenje od tog plaćenog ubice?

Takođe nisam dobio informaciju, niti sam je bilo gde pronašao da je Srđan Nogo dobio bilo kakav poziv za to što je na jednom mediju pozivao da se ubije porodica predsednika Aleksandra Vučića, i njegovi roditelji, kao i najmlađi sin koji nema ni tri i po godine?

Dakle, na ova pitanja zahtevam odgovor i samo ovo zbog građana Srbije koji svakodnevno pitaju i traže odgovor ili bilo kakav sudski proces postavljam pitanje da znamo šta možemo da kažemo građanima i da građani ovde čuju šta će se na tom planu raditi i dešavati.

Srbija je slobodna zemlja. U Srbiji su ljudska prava svim zagarantovana, ali jedino se prava krše Aleksandru Vučiću i svima nama sa kojima se Đilas svakodnevno preko svojih medija obračunava.

Zamolio bih da dobijem odgovore na ova pitanja ili informacije kako bi svima još jednom jasno stavili do znanja da je Srbija slobodna zemlja u kojoj se na vlast dolazi izborima, a ne ne znam kakvim krvavim scenarijima. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 08.06.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Skupština grada Beograda (Odbornik) Grad Mesečno 10000.00 RSD 09.05.2018 -
Predsednik Skupština gradske opštine Voždovac Opština Mesečno 90000.00 RSD 03.06.2016 -