ALEKSANDAR MIRKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1988. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirao je na Visokoj školi strukovnih studija i stekao zvanje strukovni menadžer.

Od 2010. do 2013. godine bio je zamenik šefa odborničke grupe SNS u Skupštini grada Beograda.

Od januara 2014. do marta 2016. godine, kako ističe, obavljao je funkciju predsednika Skupštine opštine Voždovac.

Od marta do juna 2016. godine obavljao je funkciju člana Privremenog organa GO Voždovac.

Na konstitutivnoj sednici Skupštine opštine, održanoj 3. juna 2016, po drugi put je izabran za predsednika Skupštine.

Predsednik je Opštinskog odbora SNS Voždovac.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 21.10.2020, 10:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 67
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.10.2021.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, nažalost niko nije mogao da predvidi ono što se danas desilo na teritoriji Kosova i Metohije, tako da ja svoje izlaganje moram početi sa osvrtom na napad na Srbe.

Dodatnu težinu ima i to što sam član Odbora za Kosovo i Metohiju i, evo, u proteklih nekoliko sati zaista dosta poziva sam dobio i primio i samo bih apelovao na sve naše ljude da ostanu mirni, da ne dozvole ovo što Kurti pokušava već danima i nedeljama unazad da dođe do eskalacije sukoba. Želim našem narodu da poručim da svakako nisu sami i da imaju punu podršku svih nas, a što je najbolje i pokazao predsednik Aleksandar Vučić koji se trenutno nalazi u Raškoj i na sastanku je sa predstavnicima Srba.

Situacija je jako složena i teška, ali uveren sam da za razliku od nekih prošlih vremena kada Srbija nije umela, znala, ni htela da reaguje, kada nije mogla ni da sačuva ni živote naših ljudi, ni da obezbedi sigurnost, ovaj put Srbija će to umeti i znati. Predsednik, Aleksandar Vučić je još jednom ponovio da međunarodna zajednica mora da reaguje i mi tu poruku želimo danas još jednom da pošaljemo i NATO i KFOR je dužan da zaštiti naš narod, a ukoliko oni to ne budu bili u mogućnosti u roku od 24 sata, bilo kakvog pogroma, pokušaja pogroma, to će uraditi naša zemlja.

Želim mnogo zdravlja našem narodu i mnogo mira i da ovakve stvari već jednom međunarodna zajednica prestane da toleriše, da prestane da priča da je neophodno da se uzdrže obe strane od nasilja ili bilo kakvih provokacija, jer Srbija nikoga ne provocira niti naš narod, već su oni goloruki bili izloženi napadu oružanih snaga ROSU ili kako se oni već dalje nazivaju.

Žalosno je što međunarodna zajednica očigledno trenutno, da li ne želi ili nije u stanju da zauzda Kurtija, koji na ovaj način sebi želi da napravi još jedan politički marketing pred predstojeće izbore. Ali, svakako nije normalno da taj politički marketing sprovodi na način koji se danas dešava, a to je da je još jedan Srbin ranjen, da je bio u životnoj opasnosti, da je operisan, apsolutno je nedopustivo da bilo ko iz međunarodne zajednice sve ovo nemo posmatra.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, mislim da su pre svega kolege koji su bili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa do detalja objasnili sve ono o čemu se ovde danas radi i dešava, ali mislim da je i kolega Rističević izvukao jednu jako bitnu paralelu i zašto mi danas pričamo na ovaj način i diskutujemo o sudijama. Prosto, moramo, jer građani od nas to zahtevaju. Zašto? Ovde ste bili u prilici da čujete više puta i temu one reforme pravosuđa koja se dešavala 2011/2012. godine, mogli ste da čujete na koji način je blizu hiljadu ljudi u jednom danu ostalo na ulici. Ono što je mnogo zabrinjavajuće jeste činjenica da ste mogli da čujete kako su se sudije birale.

Mislim da smo o tome mnogo puta čuli i mislim da je čak gospodin, Milićeviće ovde iznosio i papire i zapisnike sa sednica opštinskih odbora DS iz pojedinih gradova gde je u donjem levom uglu bio pečat opštinskog odbora DS iz grada u kome se on nalazi, a u donjem desnom uglu pečat od suda, što je apsolutno nedopustivo. Danas imate situaciju da neke sudije koje su izabrane po tome da li je član, funkcioner DS ili mu je supruga ili brat funkcioner DS, jedino je to bio parametar i reper da li će neko biti sudija ili ne.

Nažalost, neki od tih sudija i danas obavljaju te funkcije, a svojim nečinjenjem dozvoljavaju da se neke stvari druge dešavaju. Eto, tako nas građani pitaju, zašto još uvek neko ko je evidentno oštetio građane Srbije kojih ima preko 60 miliona evra na 53 računa u više od 17 različitih zemalja, nije odgovarao. Zašto mnogi drugi funkcioneri DS koji su došli na vlast goli i bosi, narodski rečeno, koji nisu imali ni dinar ušteđevine, danas su jedni od najbogatijih ljudi u našoj zemlji. Najteže je ipak objasniti to kako Dragan Đilas uspeva da izbegne to pitanje i odgovor na ta pitanja već jako dugo.

Znate, ako uđete u politiku sa 70 hiljada ušteđevine, ženinom kućom i polovnim automobilom SAAB i za deset godina izađete sa 22 miliona evra samo u nekretninama. Dakle, 22 miliona evra samo u nekretninama ima prijavljenih i to je u 2018. godini prijavio kao kandidat za gradonačelnika, nameće se pitanje kako i na koji način ste se tako obogatili. Ovo pitanje, mi kao predstavnici SNS postavljamo godinama unazad, ali nažalost odgovor ne dobijamo, iako ga građani znaju, a znamo ga i mi, da je to samo došlo na taj način što je zloupotrebio svoju poziciju i gradonačelnika i državnog funkcionera tako što je trgovao sekundama sa državnim televizijama i sa svojom privatnom firmom tako što je kao gradonačelnik prodavao i preprodavao sekunde reklamnog prostora i na RTS ali i na Studiju „B“ koji je gradska televizija.

Kada smo pričali o svemu ovome tada smo dobili nekakav šturi odgovor da će nam se Đilas obratiti i da će nam kazati sve što ima i da će nam dati odgovor na svako naše pitanje, ali nikako da dođe do tog dana.

Ono što je posebno interesantno jeste pojavljivanje novih podataka o malverzacijama Dragana Đilasa, koji se isto tako tiču i pravosuđa i sudija. Mislim da je u subotu došlo do javnosti da su procurele informacije da je jedan dnevni list izašao sa konkretnim podacima. Naime veritas papiri pokazuju jasno koga, kako i na koji način Dragan Đilas finansira. Tu imate preko dvadeset različitih firmi iza kojih stoje tzv. nezavisni analitičari, razne marketinške agencije, pojedini mediji, udruženja novinara, ali isto tako i pojedini političari, koji su iz njegovog neposrednog okruženja.

U tim transakcijama Dragan Đilas im je pozajmio, ako se to može tako reći, pozajmio, ali suštinski poklonio više od dva miliona evra i na taj način je sebi stvorio mašineriju koja će raditi za njega i u njegovu korist. Ovo je bitno naglasiti iz prostog razloga, zato što tih dva miliona evra nije on zaradio kao preduzetnik, već su to pare koje su otete od građana i Beograda, ali i od građana Srbije.

Ja sam neko ko dolazi iz Beograda i kome je lokalna politika jako bliska, kada pričamo o gradu Beogradu, u više navrata sugerisao, pozivao nadležne institucije da ispitaju sve navode o kojima mi imamo saznanja. Na žalost, šablon se ponavlja i videćete iz ova tri primera, koliko u stvari Dragan Đilas misli da se sve parama može rešiti.

Naime, Dragan Đilas je prema ovim podacima pozajmljivao pare različitim licima, ali ono što nama upada u oko, jeste činjenica da je svom dojučerašnjem saborcu, koji je organizovao proteste u Mladenovcu, a mislim da mu je i danas jedan od značajnijih funkcionera, radi se o Dejanu Čokiću, bivšem predsedniku opštine Mladenovac. On je tom čoveku pozajmio tri miliona dinara. Ali, ono što je zanimljivo, Dejan Čokić je ostao u Mladenovcu upamćen, evo tu su kolege iz Mladenovca pa oni mogu da me isprave, kao neko ko je oličenje korupcije, zakulisnih radnji i zloupotrebe službenog položaja.

Naime, Dejan Čokić je bio predsednik opštine Mladenovac, a paralelno sa tim je imao i benzinske pumpe. Neko bi rekao nije tu ništa sporno. Međutim, svaki službeni automobil opštine Mladenovac je bio dužan i obavezan da gorivo sipa na njegovim pumpama. Ono što je posebno interesantno da je Agencija za borbu protiv korupcije uvidela bezbroj prekršaja, isto tako i ne prijavljene imovine, pa posle mnogih mera, jer su doneli preporuku da bude smenjen sa mesta predsednika opštine, a kasnije je bio i hapšen, čini mi se da je godinu dana, gospodine Spasojeviću, bio i procesuiran.

Dakle, ovom čoveku koji je najbolji pokazatelj kako se zloupotrebljava službeni položaj, Dragan Đilas je pozajmio tri miliona dinara. I to nije sve. Čokić u svom bogatstvu ima i više od 2.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora, koji nikada nigde nije prijavljivao i nije mogao da objasni odakle mu. Takođe, poznat je i po tome što je opštinsko zemljište i imanje prodavao i preprodavao, čini mi se tastu. Izvinjavam se ne radi se o tastu, radi se o bratu.

Dakle, imate situaciju da je opštinsko zemljište i nekretnine opštine Mladenovac prodavao bratu.

Izvinjavam se što sam njegovog tasta optužio, moja je greška. Drugi funkcioner, onaj Veselinović je tastu prodavao auto sindikata, tj. auto je kupio od svog tasta za potrebe sindikata kako bi pare ostale u porodici i preduzeću.

Ono što je dalje simptomatično jeste i drugi funkcioner stranke Slobode i pravde, radi se o potpredsedniku Bulatoviću koji je zadužen za poljoprivredu, a koji je 2019. godine prodao svoju stranku Zelenih, Draganu Đilasu.

Zašto? Zato što je za registraciju stranaka potrebno 10.000 potpisa, a Dragan Đilas to nije mogao u tom trenutku da obezbedi, a pogotovo ne bi mogao ni sada, pa je tako preuzeo stranku od Bulatovića i na taj način oformio stranku Slobode i pravde.

Zašto vam sve ovo govorim? Ja sam i 2019. godine govorio da je on tu stranku prodao Draganu Đilasu.

Simptomatično je da je skoro šest miliona dinara Dragan Đilas ovom istom Bulatoviću pozajmio, baš te 2019. godine. Dakle, baš te 2019. godine, kada je nastala stranka Slobode i pravde iz stranke Zelenih, Dragan Đilas, Bulatoviću pozajmljuje šest miliona dinara.

Vrhunac svega ovoga o čemu ja pričam jeste i pozajmica koja je jedna od najvećih na ovoj listi, a tiče se Aleksandra Bjelića. Aleksandar Bjelić je poznat kao najbliži saradnik Dragana Đilasa u gradu Beogradu, bio je hapšen u aferi „Bulevara kralja Aleksandra“, iako smo više puta o tome diskutovali, na žalost nekog konačnog rezultata nije bilo.

Da ne bude da samo kritički se osvrćem na sve ovo, na kraju svog izlaganja ću nešto i pohvaliti.

Naime, Aleksandar Bjelić je od Dragana Đilasa dobio 36 miliona dinara. Da biste znali o čemu se radi, taj čovek je u celom mandatu Dragana Đilasa bio njegov najbliži saradnik, učestvovali su u koje-kakvim mahinacijama i Dragan Đilas ga se nikada nije odrekao. Pokušao je da opravda sve te njegove grehove.

Međutim nije uspeo, iako u prvom talasu su građani bili nezadovoljni, pre svega zato što su posečeni oni platani i zato što ništa nije urađeno transparentno, a Aleksandar Bjelić je tada učestvovao u čuvenoj aferi, gde je pronevereno čak 6 miliona evra. Zašto vam sve ovo pričam?

Da ne bude da imamo samo kritike koje se tiču određenog rada pravosuđa i toga što ljudi koji su se evidentno obogatili na račun građana Srbije, nisu dokazali to svoje bogatstvo ili nisu odgovorili na pitanje kako su se to obogatili, evo da malo nešto i pohvalim.

Danas je potvrđena optužnica protiv ovog istog Aleksandra Bjelića, za proneveru tih sredstava i to nam uliva jedan novi nivo poverenja, pre svega građana u pravosuđe i to nam pokazuje da ipak ne možete da proneverite toliki novac, a da prođete nekažnjeno.

Da bi građani Beograda i Srbije, znali o čemu se radi, naime, te godine 2011. kada je rađena rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra, znate i sami da postoji i Zakon o javnim nabavkama i da postoji Zakon o budžetskom sistemu, naime , ponuda koje su ponudile firme „Svitelski i Pul“, je bila da će te radove izvršiti za 1,1 milijardu dinara. Ponuda „Balkan gradnje“ je bila u iznosu 1,7 milijardi dinara, i nikome nije bilo jasno, zašto je, i ako mnogo skuplja ponuda prošla i dobila posao.

Ono što posebno upada u oči građanima, ali i svima koji se i malo bave ovim poslom, jeste činjenica da su informaciju ko je dobio posao, firma „Svitelski i pul“, dobila tek 31. decembra, iako je ugovor sa firmom „Balkan gradnja“, potpisan, čak devet dana ranije.

Ako to nije dovoljno, da se zapitamo o čemu se radi, najbolje pokazuje primer gde knjige, zapisnici, dnevnik radova, nisu vođeni kako treba. Zašto?

Nijedna stranica nije bila overena pečatom, i zato što nikada niste mogli da vidite ni strukturu ni materijala, kao ni firme koje su to isporučile i uradile, da sve ovo nije prazna priča, videlo se i tih godina kada su nadležne institucije upozoravale da sve ovo nije dobro i da se radi o mnogobrojnim prekršajima.

Ja sam uveren da ćemo sudije koje budemo izabrali u danu za glasanje, poučene nekim negativnim primerima, obavljati svoj posao onako kako treba, i donositi presude u ime naroda. Na kraju krajeva, svi smo ovde zbog građana Srbije i svi mi ovde kao jedan veliki tim moramo da radimo u interesu građana Srbije, i naše zemlje, a uveren sam da svako ko želi dobro našoj zemlji, mora da poštuje zakon i da ga ne posmatra selektivno, već da sudi onako po pravu i zakonu, a pre svega u interesu naše zemlje i generacija koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako ćemo, kao što su već prethodno moje kolege iz poslaničke grupe SNS "Aleksandar Vučić - Za našu decu" naglasile, u danu za glasanje podržati set ovih zakona i mislim da je malo toga ostalo da se kaže i dopuni. Mislim da je i vaše uvodno izlaganje bilo jako temeljno i detaljno i da se samo iz njega moglo videti koliki su benefiti od ovog seta zakona.

Malo toga možemo još i da kažemo, a da građani već to ne znaju, i što se tiče pomoći paketa i penzionerima i svakom punoletnom građaninu i malo toga je ostalo i da kažemo i da podsetimo da smo jedna od retkih zemalja koja je među prvima imala sve vakcine u ponudi potpuno besplatno svojim građanima i mislim da smo više puta naglasili kako smo se dobro i uspešno nosili sa ovom pandemijom koja je zatekla celi svet, ali isto tako i koliko smo uspeli odgovornim ponašanjem i odgovornom politikom, odgovornim vođenjem finansija, da ovu krizu prebrodimo jako uspešno i da imamo ovakav rast i ovoliko uspeha i napretka u svakom pogledu i smislu.

U prilog tome govori i činjenica što je postalo normalno da se u Srbiji otvaraju fabrike, nova radna mesta, da se ljudi zapošljavaju, pa eto tako danas je predsednik Aleksandar Vučić otvorio najsavremeniji tehnološki Kampus na Novom Beogradu, gde će biti zaposleno pet hiljada ljudi. Prema nekim informacijama, uzrast ljudi koji tamo radi, tj. godine koje oni imaju su između 25 i 35, što pokazuje da će pet hiljada mladih ljudi ostati u našoj zemlji, za razliku od perioda DS, kada su se fabrike zatvarale i kada je više od pola miliona ljudi ostalo bez posla. Čak i u doba korona virusa, kada je ceo svet u krizi, kada ljudi masovno ostaju bez posla širom sveta, u našoj zemlji se investicije nastavljaju i otvaraju se nova radna mesta.

Malo ko je pomenuo ovaj podatak i malo ko se osvrnuo na tu činjenicu i to vam samo pokazuje koliko smo sada navikli da se nova radna mesta otvaraju. To je pokazatelj jednog novog lica i naše zemlje i naše ekonomije, ali pre svega odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i SNS.

Međutim, ono što je takođe postalo normalno, a ne bi smelo nikako da bude, jeste i jedan vid borbe jednog dela opozicije koji se svodi na golu mržnju i iznošenje kojekakvih neistina i sve učestalijih i histeričnijih napada na porodicu predsednika Aleksandra Vučića. Žao mi je, nisam siguran da je bilo ko od kolega narodnih poslanika se danas osvrnuo na to, ali ta kampanja se nastavila jednom histeričnom konferencijom, namerno taj termin upotrebljavam, jer dok iznosite niz neistina, laži i pokušavate da održite nekakvu ozbiljnost, svima je bilo jasno danas da Marinika Tepić samo želi da nekakvom neistinom baci senku na porodicu predsednika Aleksandra Vučića i najnovijim napadima na njegovog brata pokuša da za sebe izvuče nekakav jeftini politički poen.

Ono što mene zanima, poštovani ministre, ja ću vas zamoliti da ovde narodnim poslanicima, ali pre svega građanima Srbije, iskoristiću vaše prisustvo, da nam možda kažete vi neku dodatnu informaciju, a tiče se afere Mauricijus. Kao što znate, pre nekoliko meseci, kao bomba je odjeknula jedna u nizu afera u koje je upleten Dragan Đilas.

Naime, kako su novinari tada saznali, na više od 50 računa u 17 različitih zemalja, Dragan Đilas je po belom svetu razbacao 68 miliona evra. Ti računi se nalaze od Amerike do Hong-Konga, od Mauricijusa do Češke i do dana današnjeg nismo dobili odgovor kako, na koji način i kojim to marifetlucima se poslužio pa je od propalog preduzetnika iz Češke, čiji je početni kapital u vreme njegovog stvaranja neke nove političke karijere bio 70 hiljada evra i ženina kuća, polovni automobil SAB, došao do bogatstva od 22 miliona evra samo u nekretninama.

Dakle, 22 miliona evra samo u nekretninama i to nije podatak koji je bilo ko izmislio, već je on to sam prijavio 2018. godine kada se kandidovao za gradonačelnika.

Tih 22 miliona evra u nekretninama nije jedino njegovo bogatstvo. Vidite da ima i 68 miliona evra širom sveta.

Ono što pre svega građane Srbije zanima, jeste - dokle se stiglo u toj istrazi i koji su najnoviji rezultati? Iz prostog razloga, zašto ovo pominjem. Danas je Andrej Vučić bio predmet satanizacije skoro sat vremena. Mesecima unazad o njemu se izmišljaju kojekakve laži i neistine da je vlasnik skoro svega u našoj zemlji, a kada pogledate istinu vidite da taj čovek za dinar jedan, kao i Aleksandar Vučić, se nije obogatio od kada je SNS na vlasti i to je istina, i to je činjenica.

Međutim, to ne sprečava Mariniku Tepić, zaposlenu u firmi kod Dragana Đilasa, da svakodnevno iznosi neistine i laži. Valjda to je ta neka autoprojekcija. Razmišlja Dragan Đilas da dok je on bio na vlasti uspeo je sebi da obezbedi tolike milione, a da njegov brat Gojko Đilas, ima čak 30 nekretnina u svom vlasništvu, od toga je preko 20 stanova. Ovo ostalo su garaže i lokali.

Sada, valjda tom nekom autoprojekcijom misli da će i neko drugi poziciju vlasti iskoristiti za lično bogaćenje. Prosto i njemu je neverovatno da to Aleksandar Vučić ne radi.

Mislim da histerična kampanja koja se vodi protiv, pre svega, protiv Aleksandra Vučića, a zatim i protiv njegove porodice je samo odraz nemoći i jedne velike panike koja je zahvatila redove Đilasove stranke, jer su shvatili i oni da ih niko neće dovesti na vlast tek tako, da neće doći na vlast ni putem ulice, ni putem nasilja, ali da neće doći na vlast bez podrške građana. Nadali su se, i kao što sami znate pozivali su evro parlamentarce, zvali su ih da se uključe u međustranački dijalog. Kada su se oni uključili i kada Đilas nije ispunio svoju želju iz fontane želja, sada mu ni oni ne valjaju.

Valjda je shvatio da jedini način da nekako pokuša da dođe na vlast, jeste taj da će na svakom mestu i svuda pokušati da diskredituje Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Jedino pitanje koje proizilazi iz svega ovoga jeste - do kada će se nastaviti sa tom bolesnom kampanjom, jer je ovo već sada postala praksa? Iz dana u dan se laži ponavljaju i skoro na identičan način se targetira svako ko podržava politiku SNS ili svako onaj ko kaže da Srbija danas ide u dobrom smeru.

Meni je takođe i neverovatno što pojedini ljudi to smatraju legitimnom borbom, a svakako ne može biti. Ta politika mržnje je dovela i do toga da sin onog Bore Solunca razbije prostorije SNS u Novom Sadu i gle čuda da mu opravdanje za to svi daju i bude - eto, on je malo besan i ljut, eto njegovog oca prozivaju da je ukrao, da je pokrao. Za razliku od Danila Vučića, čijeg oca bez bilo kakvog dokaza bez bilo kakvog dokaza, bez bilo kakvog grama istine, napadaju za sve moguće i izmišljaju, Bora Novaković je bio čak i u zatvoru. Ali Danilo Vučić, za razliku od sina Bore Novakovića, nikada nigde ni na jednom mestu nije pokazao taj stepen mržnje, nezadovoljstva ili besa, a Boga mi svi su se brže bolje udružili kako bi opravdali sina Novakovića, i kako eto sad ispade kriv i izlog SNS.

Postavlja se pitanje - šta je to sledeće što će neko iz redova tog dela opozicije uraditi, pa će ga isto tako opravdavati i pitanje je - dokle će ta njihova mržnja ići? Jasno je da plan i program nemaju, jasno je da rezultati koje su postigli u periodu dok su bili na vlasti su katastrofalni i da ne mogu ama baš ni na jedan način da se takmiče sa politikom rezultata SNS i Aleksandra Vučića.

Uveren sam isto tako da svi zajedno kao društvo moramo da stanemo iza toga da politika mržnje, nasilja, laži i neistina nije nešto što je potrebno i što je dozvoljeno u našem društvu i da se na taj način ne možemo baviti politikom i ozbiljno pristupati bilo kom problemu.

Poštovani ministre, ja vam želim da u narednom periodu sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića pred nas stavite još ovakvih korisnih zakona za građane i da svi zajedno nastavimo da od Srbije činimo još lepše i još bolje mesto za život baš onako kako želimo za sve nas i za svu našu decu. Hvala vam i živela Srbija.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, naravno da ću se složiti sa kolegama narodnim poslanicima koji su prethodno govorili i naravno da ćemo podržati ovaj predlog zakona.

Slažem se apsolutno da je Zakon o potrošačima interesantan pre svega građanima, jer su oni vrlo često u prilici da odredbe ovog zakona koriste.

Ono što ja želim da napomenem jeste činjenica da, pored ovog zakona i svega onoga o čemu danas diskutujemo, mnogo je bitnije praćenje samog zakona i kako se taj zakon primenjuje. Znate, ako mi ovde danas nešto usvojimo, a to samo ostane mrtvo slovo na papiru, složićete se sa mnom da nismo napravili nekakav veliki posao i da građani od toga neće imati veliku korist ukoliko doslovno ne budemo primenjivali sve ono o čemu smo danas pričali.

Uveren sam da u tom nekom narednom periodu ćemo biti u prilici da još više unapredimo sve ono što se tiče zaštite prava građana, ali isto tako da i kroz neke konstruktivne diskusije dođemo do još možda nekih boljih rešenja.

Narodni poslanici, sem svog posla koji imaju i obavljaju ovde u samom Domu Narodne skupštine, su i u čestom kontaktu sa građanima, pa tako sve ono što danas čujete ovde od nas možete slobodno primeniti i uzeti negde u razmatranje, jer nije to nekom od nas palo tek tako na pamet, već je došlo kao posledica razgovora ili nekih predloga, sugestija, pa i kritika građana iz onih mesta odakle mi dolazimo.

Kada govorimo o zaštiti potrošača i kada govorimo o ovom zakonu, često provejava u javnosti taj termin „obmana“ i kako su to nekada potrošači obmanuti da li reklamom, da li deklaracijom, da li nekad garancijom i pričamo o tome kako se često zloupotrebljava poverenje potrošača i ja se sa time u potpunosti slažem, ali sam negde

i uveren da, koliko god se mi trudili, uvek će neke velike kompanije ili neki veliki lanci proizvođača pokušati to da izvrdaju na ovaj ili onaj način i uveren sam da ćemo mi u interesu građana se boriti da takvih primera nemamo više ili da ih svedemo na minimum, ali uveren sam isto tako i da ukoliko budemo primenjivali ovaj zakon kako treba, građani će biti mnogo i srećniji i zadovoljniji.

Kada pričamo o obmanama, baš pre neki dan u razgovoru sa građanima na Voždovcu, čuo sam od jednog čoveka konstruktivnu ideju koju, nažalost, vaše ministarstvo ne može da primeni, a to je kontrola poverenja građana u političke partije, odnosno praćenje i obmanjivanje onoga što iznose stanke.

Mislio sam da čovek to tek tako iznosi. Međutim, on je imao jako dobru ideju, a to je da bi bilo odlično kada bi neko mogao i da prati šta je to što stranke pričaju, kako u toku dana, tako i u samom epicentru izborne kampanje, pa bi bilo interesantno i da se prati to koliko su oni na taj način obmanuli građane i da li bi tu postojale neke posledice.

Apsolutno se slažem sa tim čovekom i kada pričamo o tome, evo, svedoci ste i bili ste u prilici da čujete koliko puta su samo predstavnici bivšeg režima DS, oličeni u Draganu Đilasu i Vuku Jeremiću, obmanuli ne građane Beograda, već i cele Srbije. Čuli ste mnogo primera od poslanika koji su na svom ličnom primeru i na svom ličnom mestu izneli neke podatke koji su apsolutno neverovatni i ako bi ih posmatrali na taj način kao potrošače, građane koji su te njihove usluge i obećanja prihvatili, onda ćete se složiti da su na ovaj način brutalno obmanuti.

Ne želim sada više da podsećam i na prazna obećanja da će metro u Beogradu biti izgrađen 2010, 2011. i 2012. godine, neću podsećati građane ni da je režim DS obećavao Evropsku uniju Srbiji, našoj zemlji godinama unazad i da nikada ništa na tom polju nisu učinili, da su obećavali veće plate i penzije, a da je Srbija tonula sve dublje i bila sve siromašnija. Ovakvih primera mogu vam navesti milion, isto kao i moje kolege. Ali, ono što je za danas meni posebno interesantno jeste grubo vređanje inteligencije građanima, pre svega Beograda, ali zatim i cele Srbije.

Naime, o čemu se radi? Dragan Đilas je i danas aktuelni odbornik u Skupštini grada Beograda. Predsednik je Stranke slobode i pravde. Ta njegova stranka se u poslednje vreme bavi čistom demagogijom, obmanama, ali pre svega, politikom mržnje koja se ispoljava na porodicu predsednika Aleksandra Vučića i danas, posebno ovih dana aktuelno, na njegovog sina, Danila Vučića. U prilici ste da vidite raznorazne i natpise u novinama, ali i medijsku kampanju u određenim medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, gde je to postala praksa.

Međutim, ono što je posebno interesantno jeste da je, čini mi se, pre dve godine ili godinu dana, njegov do tada verni pratilac, ali iz druge stranke, iz stranke Vuka Jeremića, Nikola Jovanović, takođe njegov kolega gradski odbornik, koga je on postavio, kako kaže, za šefa odborničke grupe, u jednom kafanskom razgovoru izvređao i svog gazdu Vuka Jeremića, pa, Boga mi, ponajviše desnu ruku Dragana Đilasa, u tom trenutku poslanicu Mariniku Tepić, ženu koja će ostati upamćena kao inicijator jedne rezolucije da Srbija bude proglašena krivom za genocid u Srebrenici.

Nikola Jovanović je tom prilikom za tu istu ženu govorio razne ružne stvari. Ja ne mogu to i ovaj dom ne dozvoljava da tako nešto citiram, ali apsolutno svi znaju o čemu se radi. Upotrebljen je termin – na biciklu. Zaista, ja ne želim to da citiram, ali mislim da građani Srbije znaju o čemu se radi.

U tom trenutku veliko pojačanje, kako je trebalo da bude, Nikola Jovanović, za Stranku slobode i pravde postaje najomraženija ličnost u tim redovima. Iako su do juče bili saborci Dragan Đilas i Nikola Jovanović, dolazi do velikog otklona, pa maltene tako ste došli u situaciju da Dragan Đilas u pojedinim izjavama i kaže da on nikakvog kontakta nije imao sa Nikolom Jovanovićem, da ne zna šta se to desilo i da su u lošim odnosima.

Ubrzo nakon što su takvi razgovori isplivali u javnost, Đilas je izjavio sledeće – Nikola Jovanović je sam sebe izbrisao sa političke scene. Zbog uvreda upućenih jednoj ženi, jednoj dami, apsolutno se slažem da takav čovek ne treba da bude deo političke scene, iako se sa Marinikom Tepić apsolutno ne slažem ni oko čega, iako mislim da je jedina politika mržnja i laž, ali nijedna dama ne zaslužuje uvrede kakve je on o njoj izneo.

Evo, vidite, za razliku od Dragana Đilasa i njegovih saboraca, mi iz SNS nemamo problem sa tim da kažemo da osuđujemo bilo kakvu uvredu ili bilo kakav vid nasilja, što kod njih nije slučaj. Šta više, oni ga podstiču i vređaju svaku našu koleginicu koja ustukne i kaže nešto protiv njih ili protiv njihove politike, a sve argumentovano i istinito.

Šta je ovde interesantno? Dakle, Đilas kaže da je Nikola Jovanović sam sebe izbrisao sa političke scene, kaže da nemaju nikakve dodirne tačke, da apsolutno ne znaju jedan o drugom ništa i da je svaka njihova dalja saradnja nemoguća.

Ubrzo nakon toga, pomenuti Nikola Jovanović formira nekakvu nevladinu organizaciju koja se zove „Lokalna samouprava“. Vrlo ponosan na to, najoštriji je kritičar projekata u Beogradu, ali generalno i politike SNS, kao i predsednika Aleksandra Vučića. Često mu se prepliću izjave sa Draganom Đilasom, identične su i tu je već naznaka njihove saradnje.

Kako ja uvek želim i ovde diskutujem argumentima, što i slike potvrđuju, i konkretnim dokazima, vrlo lako se može ustanoviti i veza između Stranke slobode i pravde, odnosno Dragana Đilasa i „Lokalne samouprave“ Nikole Jovanovića. U javnosti oni kažu da nemaju veze jedni s drugima.

Međutim, imate na njihovoj početnoj stranici, dakle, „Lokalne samouprave“, imate deo gde možete naći naš tim. U tom našem timu veselo pozira Nikola Jovanović, sa svojom biografijom, ali drugi član tog njihovog sjajnog tima je izvesna Ana Gođevac. Dakle, Ana Gođevac je deo tog tima, ljudima u Beogradu poznata po tome što ne postoji stvar koja se uradi u gradu Beogradu u interesu građana Beograda, a da ona nije njen najoštriji kritičar. I to ne bi bilo ništa sporno da ova gospođa Ana Gođevac ne vodi opštinski odbor Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa na Vračaru i da se ne potpisuje kao Stranka slobode i pravde kada daje izjave.

Dakle, Ana Gođevac vam je u istom trenutku, obratite pažnju, i funkcioner Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, što možete videti ovde gde kaže da imaju plan za Beograd, ali je isto tako i deo tima Nikole Jovanovića, u ovom Centru za lokalnu samoupravu.

Zašto je ovo jako bitno? Na ovaj način, poštovani građani Srbije, možete videti samo u jednom primeru koliko su ljudi spremni da vas obmanjuju, lažu, zarad ličnog interesa, lične promocije i nekog glasa više.

Sada iz ovog ugla priče Zakona o potrošačima se postavlja samo jedno. Ukoliko posmatramo ove dve stranke kao nekakve brendove takozvane ili kao nekakve pružaoce usluga, kao nekakve radnje, a glasače koji bi eventualno glasali za njih posmatramo kao potrošače, samo se nameće jedno otvoreno pitanje – da li je ovo obmana potrošača? Sa ovim ću završiti.

Sve ovo što sam sada izneo je samo jedan u nizu pokazatelja da ni Draganu Đilasu, ni Vuku Jeremiću, niti njihovim sledbenicima na bilo kom nivou ne postoji ništa sveto u tom smislu da neće pogaziti bilo kakvu datu reč. Pa, eto, tako, i oni ljudi sa kojima su u velikom sukobu, za koje maltene pričaju da se ni ne poznaju, prvi su im saradnici i ukrštaju se samo ne bi li u opštem interesu i ujedinjeni oko mržnje koju gaje prema Aleksandru Vučiću i SNS ubrali koji glas više.

Kampanja koja se vodi protiv i Danila Vučića i Aleksandra Vučića je nešto što nije zabeleženo ne samo u Srbiji, već i u celom svetu. Ali, sa ovog mesta i sa svakog drugog želim samo građanima Srbije da poručim da sve rezultate koje je do sada postigla Vlada Srbije, sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića, takvim lažima i takvom mržnjom nikada neće izbrisati, a da zakoni koje mi danas usvajamo i koje ćemo usvajati u narednom periodu biće vođeni jedino i isključivo interesom građana Srbije i boljim životom svakog čoveka u našoj zemlji, gde god da on živi.

Uveren sam, poštovani predstavnici ovog ministarstva, ministarka, nažalost, nije ovde sa nama, ali uveren sam da ćemo u narednom periodu diskutovati o još dobrih zakona i da ćemo na taj način olakšati život našim građanima i da ćemo svi zajedno na taj način kao jedan veliki tim od naše Srbije činiti još lepše i još bolje mesto za život. Hvala vam. Živela Srbija!

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja danas u svom pitanju imam dva dela i nadam se poštovani predsedavajući, da neću prekoračiti vreme, uzimajući u obzir da je potrebno dosta vremena kako bi ove teme adekvatno sa građanima podelio i obradio.

Prva tema tiče se bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i zaštite njegovih ljudskih prava. Naime, danas je četvrtak, ukupno sedam dana traje brutalna kampanja protiv Aleksandra Vučića i njegove porodice u kojoj određeni mediji, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, kao aksiom i kao glavno oružje u tom obračunu koriste lažni iskaz ljudi koji su osumnjičeni za najmonstruoznije zločine.

Naime, lažni iskazi Veljka Belivuka i Miljkovića iz zatvora u kojima se predsednik Aleksandar Vučić zajedno sa Aleksandrom Vulinom i Darkom Glišićem dovodi u nekakav kontekst tog njihovog mafijaškog klana, koristi se samo kako bi se destabilizovala naša zemlja i kako bi pokušali da se izazovu neki nemiri u kojima bi Dragan Đilas video svoju šansu i za sebe ugrabio novu priliku da se dočepa vlasti i da nastavi sa svojim besomučnim bogaćenjem.

Ja postavljam pitanje – da li strukture bezbednosti, ali i svi nadležni organi uzimaju sve ovo u obzir i da li vode računa o zaštiti pre svega bezbednosti Aleksandra Vučića i njegove porodice, ali isto tako i Danila Vučića koji je na najgrublji način povezan ovim lažnim iskazom?

Postavljam to pitanje i ovo nije prvi put kada u plenumu diskutujemo o tome, ali sada moramo zaista da posvetimo računa posebno o tim temama, jer je ovo satanizacija i kriminalizacija predsednika Aleksandra Vučića, a sve sa ciljem da ne daj Bože, ako se nešto desi njemu ili njegovoj porodici građani dođu u situaciju da kažu – pa dobro, tako nešto se i očekivalo.

Takođe postavljam pitanje poštovanja njihovih ljudskih prava, jer već sedam dana imamo koje kakve emisije, natpise u medijima, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa gde se lažni iskazi ovih mafijaša i monstruma koji su počinili najgora moguća krivična dela, gde sekli, tranžirali ljudi, mleli ih u mašinama, uzimaju kao istina. Naglašavam posebno da govorim o ljudskim pravima iz prostog razloga što smo prethodnih nekoliko dana svedoci da u tim istim medijima pod kontrolom Dragana Đilasa se govori o tome da li se poštuju ljudska prava tih osumnjičenih.

Naime, u javnosti se pojavio deo razgovora, transkript u kome se jasno može videti kako njihov advokat Lazarević njih nagovara i diktira im šta da rade i kako sve lažno da optužuju predsednika Aleksandra Vučića i dolazite u paradoksalnu situaciju. Prvo, Lazarević kaže da to nije istina i da se ništa od toga nije desilo, a onda u istom tom danu oni govore kako su im ugrožena ljudska prava, jer je taj razgovor prisluškivan ili kako je već došlo do iznošenja tih informacija. Sada me zanima da li će neko konačno u našoj zemlji zaštiti ljudska prava i predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, kao što se oni zalažu za zaštitu ljudskih prava ovih monstruma.

Moje druge pitanje, poštovani predsedavajući može se odnositi na vas, gospodina Odalovića ili predstavnike stručne službe Skupštine Srbije. Naime, danas, ali i poslednjih dana je aktuelna tema genocida u Srebrenici tzv. genocida, nečega što se nije desilo i svesni smo kakav pritisak usvajanja razno raznih rezolucija u okolnim zemljama izaziva pritisak na našu zemlju baš u trenutku kada smo konačno dostigli neki ekonomski vrhunac kada je naša zemlja konačno nezavisna i jaka, stabilna i kada napredujemo u svakom pogledu i smislu.

Usvajanjem takvih rezolucija vrši se jedna posebna kampanja i pritisak na Aleksandra Vučića, ali i na našu zemlju. Kada to rade zemlje iz našeg okruženja nije ništa neočekivano ili čudno, jer znate, nikome ne odgovara jaka, moćna i napredna Srbija. Međutim, kada to rade ljudi iz naše zemlje, autošovinisti koji na taj način žele da bace ljagu na našu zemlju, a pretenduju da dođu na vlast ili se vrate na vlast, onda to izaziva neki drugi oblik i jedan drugi osvrt.

Konkretno moj zahtev i molba je, poštovani predsedavajući, pokušavao sam na sajtu Skupštine Srbije da nađem dokument koji je podnela između ostalog i Marinika Tepić, predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici. Ovaj predlog je podnet 2016. godine i bilo mi je potrebno više vremena da nađem u arhivi na sajtu. Zašto je ovo jako bitno?

Poštovani narodni poslanici, pre svega građani Srbije, poslednjih nedelja i meseci smo svedoci da Marinika Tepić pokušava sve nas da obmane, slaže i da nešto što je uradila, malo zakamuflira. Naime, ona sada izjavljuje da u ovom predlogu rezolucije o genocidu se traži odgovornost pojedinaca, a nikako naroda. Toliko je drska u svom izlaganju da čak govori i novinarima, ali i zainteresovanim građanima da smo bili u prilici samo da vidimo prvu stranu. Dakle, da nismo bili u prilici da vidimo sve ono što sto u obrazloženju.

Radi javnosti, radi svih građana, ono što se nalazi iza ovoga je još gore. Dakle, tu je nabrojano 11 tačaka. U prvoj tački se kaže - najoštrije se osuđuje genocid u Srebrenici, dakle, i on ima aksiom, kao što to rade u Đilasovim medijima, osuđuje se svako poricanje ovog genocida.

Poštovani narodni poslanici i građani Srbije, ovo je identično onim rezolucijama koje se usvajaju u ovom periodu u okolnim zemljama. Ovo je identično onome o čemu smo juče diskutovali što se traži u Republici Srpskoj i BiH, da se uhapsi svako ko kaže da u Srebrenici nije bio genocid, a nije bio.

Ono što posebno zabrinjava, jeste da se u više navrata koristi termin „narod“, odgovornost pojedinaca se ovde nigde ne nalazi.

Posebno, sa čime i završavam, izvinjavam se predsedavajući, u tački 11, molim vas da obratite pažnju na ovo, zauzima se stav da kršenje ljudskih i manjinskih prava mogu biti rani pokazatelji mogućnosti novih genocida. Dakle, na ovaj način Marinika Tepić sada stavlja akcenat da ćemo u nekom narednom periodu, kršeći ne znam kakva prava manjina, a složićete se sa mnom da su prava manjina u našoj zemlji nikada veća, Srbija opet počiniti neki genocid.

Za sam kraj, sa time ću zaključiti, ja vas molim poštovani predsedavajući, gospodine Odaloviću, da ukoliko nismo u prilici da ovo negde na vidnije mesto na sajtu istaknemo, molim vas da narodnim poslanicima ovo umnožite, da podelite svakom od nas, kako bi svako od nas imao ovo u svojim rukama i mogao da pokaže građanima kakve su vrednosti, kako danas vidi Srbiju i Marinika Tepić i Dragan Đilas i Boris Tadić.

Za sam kraj, imam da poručim i njima, ali i pojedinima u regionu, u Evropi, svetu, da obrate pažnju na tri činjenice i da sa te tri činjenice moraju da se pomire koliko god im to bilo teško.

Kosovo je Srbija, u Srebrenici nije bio genocid, Srbija ide napred.

Hvala vam, i živela Srbija.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.03.2021.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da pet minuta nije dovoljno za ovu temu i sva pitanja koja želim da postavim, ali ću se potruditi da budem kratak i sažet.

Naime, poslednjih dana istraživačko novinarstvo je donelo dokaze o kojima smo svi pričali danima i nedeljama unazad, a tiče se enormnog bogatstva koje poseduje Dragan Đilas i njegovih računa na poreskim rajevima poput Mauricijusa. Istraživačko novinarstvo nam je dokazalo da na samo dva računa, jedan na Mauricijusu a drugi u Švajcarskoj, taj čovek ima više od šest miliona evra. Ono o čemu smo mi pričali danima i nedeljama nemušto je Dragan Đilas pokušao da demantuje, ali ispostavilo se da sve što smo govorili je istina.

Ono što posebno privlači pažnju jeste činjenica kako je Dragan Đilas do tog bogatstva došao, a svima je poznato da njegova saradnja sa Draganom Šolakom je utemeljena i u više poslova. Naime, Đilas je, prema svom priznanju, „Dajrekt mediju“ prodao 2014. godine izvesnom bugarskom biznismenu Kresimiru Gergovu. Pre same prodaje, Dragan Šolak je što direktno, što indirektno, ovom bugarskom biznismenu pozajmio 17,7 miliona evra. Dakle, identičnu cifru za koju je kupljena „Dajrekt medija“. Međutim, 2015. godine Georgiev vlasništvo potpuno besplatno prebacuje na firmu „Askanius“ za koju se kasnije ispostavlja da iza nje stoji Dragan Đilas. Dakle, ovde vidite da se radi o fiktivnoj prodaji i da već ovde nisu sve radnje čiste i da ima elemenata kojekakvih zloupotreba i kršenja zakona.

Međutim, kako ovde posao nije završen do kraja i kako bi pare morale da ostanu u tom trouglu Šolak-bugarski biznismen-Đilas, 2018. godine Šolak sa svojom „Junajted grupom“ od Dragana Đilasa i njegovog „Askaniusa“ kupuje „Dajrekt mediju“ i od tada se u bilansima „Askaniusa“ pojavljuje više od 52 miliona evra. Ova svota novca se pojavljuje i na računima koji se nalaze na Mauricijusu, pa se postavlja pitanje da li će nadležne institucije konačno sada odreagovati i sve ovo do čega su došli novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom već jednom preispitati i makar za tren svim građanima u Srbiji pokušati da odgovore na pitanje kako je to Dragan Đilas od preprodavaca žvaka, perača prozora i propalog preduzetnika iz Češke sa 75 hiljada evra, koliko je imao na početku svoje političke karijere, nakon osam godina došao do bogatstva od samo 25 miliona evra u nekretninama?

Ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da novinari nastavljaju da istražuju tok novca, da ispituju ostale navode i dokaze koje imaju, do kojih su došli i da sada slika pokazuje da nisu ovo jedine destinacije i da ovo nisu jedini računi koje poseduje Dragan Đilas, već da ih ima preko 15.

Dok smo mi nedeljama, mesecima, pa i godinama slušali koje kakve laži na račun porodice predsednika Aleksandra Vučića, dok smo slušali laži koje su se direktno odnosile na njega, na njegovog brata, dok su besomučno pokušavali tu porodicu da kriminalizuju, ne iznoseći nijedan jedini dokaz, sada kada se pojavljuju konkretni dokazi mi ne možemo da čujemo nijedan argument kako bi Dragan Đilas opravdao ili pokušao da opovrgne ove tvrdnje. Kako i to da pokuša kada je ovo sve istina i kako da pokuša kada svi građani u Srbiji znaju da niste mogli kao gradonačelnik, direktor vladine kancelarije ili ne znam kakav savetnik u Vladi Borisa Tadića da se tako enormno bogatite, jer vam je plata bila svega hiljadu evra?

Dok predsednik Aleksandar Vučić nudi poligraf, nudi da oni sami izaberu pitanja koja će mu se na tom poligrafu postavljati, Dragan Đilas i danas beži od odgovora na ova pitanja.

Za sam kraj, samo želim da ova pitanja uputim i Vladi Srbije i Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravde i svim nadležnim institucijama i Agenciji za sprečavanje korupcije, Upravi za sprečavanje pranja novca, da li će sada preduzeti neke korake povodom ovog pitanja, da li će se pokrenuti neke istrage?

Ova pitanja i ove informacije ne tražim samo ja u svoje lično ime i u ime Poslaničke grupe Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, već ova pitanja i ove informacije tražim u ime svih građana Srbije. Vreme je da se odgovori na ove tvrdnje dobiju, jer građani Srbije imaju pravo da to znaju i zaslužuju da znaju gde je njihov novac završio, jer kada je Srbija propadala, a građani ostajali bez posla, Dragan Đilas i svi oko njega su se bogatili i bahatili. Vreme je da se sa time završi, da jednom konačno dobijemo odgovore na ova pitanja i da se takve stvari više nikada ne ponove. Hvala vam. Živela Srbija!

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2020.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege, narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja danas imam tri pitanja i zatražio bih tri informacije ili tri odgovora od nadležnih institucija, a podstaknuta su svi onim što se dešava u prethodnom periodu i čega smo svi svedoci.

Moje prvo pitanje odnosi se na Regulatorno telo za elektronske medije i postavljam ga kao neko ko je bio svedok svega onoga što se dešavalo u prethodnom periodu, ali me pre zanima i kao građanina Republike Srbije – da li vide bilo što sporno što se u medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa od prošle nedelje vodi organizovana kampanja, hajka protiv poslanika u Narodnoj skupštini Srbije? Da li vide bilo šta sporno što se ovaj dom i svako ko se nalazi u njemu, pa da li bio na mestu pozicije ili opozicije, satanizuje, vređa, omalovažava, naziva najgorim mogućim imenima i pokušava da se diskredituje na svaki mogući način?

Ono što je posebno interesantno, prateći sve te emisije, primetio sam da je svako od poslanika koji je govorio i postavljao pitanje o malverzacijama Dragana Đilasa provučen kroz najgore moguće blato. Sada se nameće pitanje – da li na taj način ti mediji i Dragan Đilas pokušavaju sve nas ovde da zastraše da ne pitamo odakle mu 619 miliona evra ili da ne pitamo odakle njegovom bratu Gojku Đilasu 35 stanova?

Dakle, samo me zanima da li neko u tom telu vidi bilo šta sporno u ovoj kampanji koja traje već dve nedelje, a definisala se i doživela je svoj špic u poslednjih sedam dana, pa tako i štampani mediji, koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, dozvole sebe da ovako predstave narodne poslanike. Ja ovu sliku, tj. karikaturu ne mogu čak ni da opišem iz pristojnosti. Građani Srbije znaju šta se ovde nalazi, ali me samo zanima da li neko vidi bili šta sporno u ovome.

Što se tiče Dragana Đilasa, moje drugo pitanje je podstaknuto svime onim što se dešava u proteklih nekoliko dana. Postavljali smo pitanje - da li će nadležne institucije reagovati na to što njegov brat ima 35 nekretnina koje se procenjuju na 5,5 miliona evra?

Ono što je sada izbilo u prvi plan, a o čemu smo moje kolege i ja odavno govorili, jeste afera most na Adi, pa me samo zanima – da li će nadležne institucije ispitati dokumenta koja su se pojavila u kojima se jasno vidi da je Dragan Đilas uplatio za konsultantske usluge samo u jednoj transakciji 2,5 miliona evra firmi koja se bavi prodajom brodova i rezervnih delova, a da ni jedan jedini brod nismo kupili, a oni nisu mogli čak ni da učestvuju u tim građevinskim radovima? Samo me zanima – zašto su uplaćena ta 2,5 miliona evra i da li će nadležne institucije to ispitati?

Za sam kraj poslednje pitanje koje je možda i najbitnije, postavljamo ga uporno proteklih sednica u krug, ali ne dobijamo odgovor, da li su nadležne institucije ispitale sve one informacije koje je izneo Čaba Der u Mađarskoj, gde je priznao da su mu dve mafijaške organizacije ponudile novac da ubije Aleksandra Vučića? Da li se bilo ko pozabavio time, zatražio dodatnu informaciju ili postavio pitanje, potražio dodatno objašnjenje od tog plaćenog ubice?

Takođe nisam dobio informaciju, niti sam je bilo gde pronašao da je Srđan Nogo dobio bilo kakav poziv za to što je na jednom mediju pozivao da se ubije porodica predsednika Aleksandra Vučića, i njegovi roditelji, kao i najmlađi sin koji nema ni tri i po godine?

Dakle, na ova pitanja zahtevam odgovor i samo ovo zbog građana Srbije koji svakodnevno pitaju i traže odgovor ili bilo kakav sudski proces postavljam pitanje da znamo šta možemo da kažemo građanima i da građani ovde čuju šta će se na tom planu raditi i dešavati.

Srbija je slobodna zemlja. U Srbiji su ljudska prava svim zagarantovana, ali jedino se prava krše Aleksandru Vučiću i svima nama sa kojima se Đilas svakodnevno preko svojih medija obračunava.

Zamolio bih da dobijem odgovore na ova pitanja ili informacije kako bi svima još jednom jasno stavili do znanja da je Srbija slobodna zemlja u kojoj se na vlast dolazi izborima, a ne ne znam kakvim krvavim scenarijima. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 08.06.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Skupština grada Beograda (Odbornik) Grad Mesečno 10000.00 RSD 09.05.2018 -
Predsednik Skupština gradske opštine Voždovac Opština Mesečno 90000.00 RSD 03.06.2016 -