ALEKSANDAR MIRKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1988. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirao je na Visokoj školi strukovnih studija i stekao zvanje strukovni menadžer.

Od 2010. do 2013. godine bio je zamenik šefa odborničke grupe SNS u Skupštini grada Beograda.

Od januara 2014. do marta 2016. godine, kako ističe, obavljao je funkciju predsednika Skupštine opštine Voždovac.

Od marta do juna 2016. godine obavljao je funkciju člana Privremenog organa GO Voždovac.

Na konstitutivnoj sednici Skupštine opštine, održanoj 3. juna 2016, po drugi put je izabran za predsednika Skupštine.

Predsednik je Opštinskog odbora SNS Voždovac.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 21.10.2020, 10:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 64
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja danas u svom pitanju imam dva dela i nadam se poštovani predsedavajući, da neću prekoračiti vreme, uzimajući u obzir da je potrebno dosta vremena kako bi ove teme adekvatno sa građanima podelio i obradio.

Prva tema tiče se bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i zaštite njegovih ljudskih prava. Naime, danas je četvrtak, ukupno sedam dana traje brutalna kampanja protiv Aleksandra Vučića i njegove porodice u kojoj određeni mediji, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, kao aksiom i kao glavno oružje u tom obračunu koriste lažni iskaz ljudi koji su osumnjičeni za najmonstruoznije zločine.

Naime, lažni iskazi Veljka Belivuka i Miljkovića iz zatvora u kojima se predsednik Aleksandar Vučić zajedno sa Aleksandrom Vulinom i Darkom Glišićem dovodi u nekakav kontekst tog njihovog mafijaškog klana, koristi se samo kako bi se destabilizovala naša zemlja i kako bi pokušali da se izazovu neki nemiri u kojima bi Dragan Đilas video svoju šansu i za sebe ugrabio novu priliku da se dočepa vlasti i da nastavi sa svojim besomučnim bogaćenjem.

Ja postavljam pitanje – da li strukture bezbednosti, ali i svi nadležni organi uzimaju sve ovo u obzir i da li vode računa o zaštiti pre svega bezbednosti Aleksandra Vučića i njegove porodice, ali isto tako i Danila Vučića koji je na najgrublji način povezan ovim lažnim iskazom?

Postavljam to pitanje i ovo nije prvi put kada u plenumu diskutujemo o tome, ali sada moramo zaista da posvetimo računa posebno o tim temama, jer je ovo satanizacija i kriminalizacija predsednika Aleksandra Vučića, a sve sa ciljem da ne daj Bože, ako se nešto desi njemu ili njegovoj porodici građani dođu u situaciju da kažu – pa dobro, tako nešto se i očekivalo.

Takođe postavljam pitanje poštovanja njihovih ljudskih prava, jer već sedam dana imamo koje kakve emisije, natpise u medijima, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa gde se lažni iskazi ovih mafijaša i monstruma koji su počinili najgora moguća krivična dela, gde sekli, tranžirali ljudi, mleli ih u mašinama, uzimaju kao istina. Naglašavam posebno da govorim o ljudskim pravima iz prostog razloga što smo prethodnih nekoliko dana svedoci da u tim istim medijima pod kontrolom Dragana Đilasa se govori o tome da li se poštuju ljudska prava tih osumnjičenih.

Naime, u javnosti se pojavio deo razgovora, transkript u kome se jasno može videti kako njihov advokat Lazarević njih nagovara i diktira im šta da rade i kako sve lažno da optužuju predsednika Aleksandra Vučića i dolazite u paradoksalnu situaciju. Prvo, Lazarević kaže da to nije istina i da se ništa od toga nije desilo, a onda u istom tom danu oni govore kako su im ugrožena ljudska prava, jer je taj razgovor prisluškivan ili kako je već došlo do iznošenja tih informacija. Sada me zanima da li će neko konačno u našoj zemlji zaštiti ljudska prava i predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, kao što se oni zalažu za zaštitu ljudskih prava ovih monstruma.

Moje druge pitanje, poštovani predsedavajući može se odnositi na vas, gospodina Odalovića ili predstavnike stručne službe Skupštine Srbije. Naime, danas, ali i poslednjih dana je aktuelna tema genocida u Srebrenici tzv. genocida, nečega što se nije desilo i svesni smo kakav pritisak usvajanja razno raznih rezolucija u okolnim zemljama izaziva pritisak na našu zemlju baš u trenutku kada smo konačno dostigli neki ekonomski vrhunac kada je naša zemlja konačno nezavisna i jaka, stabilna i kada napredujemo u svakom pogledu i smislu.

Usvajanjem takvih rezolucija vrši se jedna posebna kampanja i pritisak na Aleksandra Vučića, ali i na našu zemlju. Kada to rade zemlje iz našeg okruženja nije ništa neočekivano ili čudno, jer znate, nikome ne odgovara jaka, moćna i napredna Srbija. Međutim, kada to rade ljudi iz naše zemlje, autošovinisti koji na taj način žele da bace ljagu na našu zemlju, a pretenduju da dođu na vlast ili se vrate na vlast, onda to izaziva neki drugi oblik i jedan drugi osvrt.

Konkretno moj zahtev i molba je, poštovani predsedavajući, pokušavao sam na sajtu Skupštine Srbije da nađem dokument koji je podnela između ostalog i Marinika Tepić, predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici. Ovaj predlog je podnet 2016. godine i bilo mi je potrebno više vremena da nađem u arhivi na sajtu. Zašto je ovo jako bitno?

Poštovani narodni poslanici, pre svega građani Srbije, poslednjih nedelja i meseci smo svedoci da Marinika Tepić pokušava sve nas da obmane, slaže i da nešto što je uradila, malo zakamuflira. Naime, ona sada izjavljuje da u ovom predlogu rezolucije o genocidu se traži odgovornost pojedinaca, a nikako naroda. Toliko je drska u svom izlaganju da čak govori i novinarima, ali i zainteresovanim građanima da smo bili u prilici samo da vidimo prvu stranu. Dakle, da nismo bili u prilici da vidimo sve ono što sto u obrazloženju.

Radi javnosti, radi svih građana, ono što se nalazi iza ovoga je još gore. Dakle, tu je nabrojano 11 tačaka. U prvoj tački se kaže - najoštrije se osuđuje genocid u Srebrenici, dakle, i on ima aksiom, kao što to rade u Đilasovim medijima, osuđuje se svako poricanje ovog genocida.

Poštovani narodni poslanici i građani Srbije, ovo je identično onim rezolucijama koje se usvajaju u ovom periodu u okolnim zemljama. Ovo je identično onome o čemu smo juče diskutovali što se traži u Republici Srpskoj i BiH, da se uhapsi svako ko kaže da u Srebrenici nije bio genocid, a nije bio.

Ono što posebno zabrinjava, jeste da se u više navrata koristi termin „narod“, odgovornost pojedinaca se ovde nigde ne nalazi.

Posebno, sa čime i završavam, izvinjavam se predsedavajući, u tački 11, molim vas da obratite pažnju na ovo, zauzima se stav da kršenje ljudskih i manjinskih prava mogu biti rani pokazatelji mogućnosti novih genocida. Dakle, na ovaj način Marinika Tepić sada stavlja akcenat da ćemo u nekom narednom periodu, kršeći ne znam kakva prava manjina, a složićete se sa mnom da su prava manjina u našoj zemlji nikada veća, Srbija opet počiniti neki genocid.

Za sam kraj, sa time ću zaključiti, ja vas molim poštovani predsedavajući, gospodine Odaloviću, da ukoliko nismo u prilici da ovo negde na vidnije mesto na sajtu istaknemo, molim vas da narodnim poslanicima ovo umnožite, da podelite svakom od nas, kako bi svako od nas imao ovo u svojim rukama i mogao da pokaže građanima kakve su vrednosti, kako danas vidi Srbiju i Marinika Tepić i Dragan Đilas i Boris Tadić.

Za sam kraj, imam da poručim i njima, ali i pojedinima u regionu, u Evropi, svetu, da obrate pažnju na tri činjenice i da sa te tri činjenice moraju da se pomire koliko god im to bilo teško.

Kosovo je Srbija, u Srebrenici nije bio genocid, Srbija ide napred.

Hvala vam, i živela Srbija.

Deseto vanredno zasedanje , 28.07.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uzimajući u obzir da se približavamo polako kraju ove rasprave, mislim da smo čuli dosta argumenata i sve one glavne razloge zašto će poslanici poslaničke grupe SNS, Aleksandar Vučić – za našu decu u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Moram istaći pre svega da, kada govorimo o kulturi, mislim da je ministarka Gojković istakla jednu jako važnu činjenicu. Ljudi koji danas najoštrije kritikuju ove zakone su isti oni ljudi koji su dopustili da 15 godina Narodni muzej bude zatvoren ili oni isti ljudi koji su dopustili da Muzej savremene umetnosti takođe bude zatvoren i da se ne koristi, da ljudi ne mogu, posebno bitno, da mlađi naraštaji ne mogu posetiti te muzeje, unaprediti svoje znanje i na taj način sebe dodatno usavršiti.

Ono što mene zabrinjava jeste podatak o kome malo govorimo, a to je činjenica koliko generacija je to propustilo da koristi Narodni muzej, da vidi sve ono što je jako bitno na jednom mestu, ali i da vidi nešto što je retko. Zaista mislim da takva situacija u kojoj smo se nalazili do pre nekoliko godina je sramotna za našu zemlju, a posebno je sramotna bila iz prostog razloga što ljudi koji su sebe predstavljali za nekakvu elitu i pokušali da sebe dodvore građanima na svaki mogući način, nikada nisu odgovorili na pitanje – zašto se ništa ne radi po pitanju Narodnog muzeja ili zašto se baš ništa ne radi kada je u pitanju kultura?

Drago mi je što u poslednjih nekoliko godina se drastično promenila slika kada je kultura u pitanju. To se najbolje vidi po investicijama, najbolje se vidi i po otvaranju novih muzeja, ali isto tako i po investicijama koje se tiču i lokalnih samouprava. To je jako važno i jako dobro.

Tek dolaskom SNS na vlast, kultura je počela da dobija mesto u našoj zemlji koje zaslužuje. Uveren sam, isto tako, žao mi je što gospođa Gojković danas nije ovde sa nama, uveren sam da ćemo i u narednom periodu nastaviti sa tom dobrom praksom.

Što se tiče i ove zastupljenosti, tj. primena izmena u zakonu kako bi manje zastupljeni pol bio u 40% i svega onoga što pričamo o rodnoj ravnopravnosti, mislim da je opet tek dolaskom SNS na vlast tek tada učinjen drastičan pomak. Možete videti, vi ste, gospođo Čomić, bili narodni poslanik, pa možete to i sami iz svog ugla tumačiti, koliko je narodnih poslanica danas u parlamentu, koliko je žena na važnim pozicijama, na važnim mestima u našoj zemlji.

Ako želite to da posmatrate kroz to da li je premijerka jedna dama, kao što je Ana Brnabić, imali smo do skoro i predsednicu parlamenta Maju Gojković, guvernerka je gospođa Tabaković i što je mnogo bitnije i na šta uvek želim da skrenem pažnju jeste činjenica da sve te žene nisu dobile šansu eto radi pro forme ili neke kvote, već zato što svojim znanjem, umećem, obrazovanjem i zalaganjem doprinose boljem životu u Srbiji. To je jako bitno.

Složićete se sa mnom zasigurno da i veliki broj dama koji se nalazi na ministarskim mestima opravdavaju to poverenje koje su dobili od premijerke Ane Brnabić. Uveren sam da ćemo i u narednom periodu imati dosta uspeha i da će svaka osoba u Vladi ili u ovom parlamentu dati dodatni doprinos kako bi naša zemlja se još brže i još više razvijala.

Ono čime ću završiti, kako bi ostavio i kolegi Marinkoviću vreme da diskutuje, nešto što, nemojte mi uzeti za zlo, ali ovo najdobronamernije kažem. Nekako, iako se mnogi zalažu za tu žensku ravnopravnost i za zaštitu prava žena, i uvek se svi zalažu, negde, čini mi se, do jedne granice, a onda kada premijerka Ana Brnabić pretrpi najgore moguće uvrede, kada je nazivaju glupačom, zlom ženom, kada na njen račun stižu najodvratnije pretnje, negde ta ženska solidarnost nestane ili u malom broju neko stane u njenu zaštitu.

Kada je bio primer onog Veselinovića, koji je igrom slučaja gradski odbornik u Skupštini grada Beograda, mi smo izašli sa jednim zaključkom kojim smo osudili to njegovo ponašanje, ali nažalost, i tada je izostala reakcija i mnogih nevladinih organizacija, udruženja koja se bore za zaštitu prava žena, ali ono što je iz mog ugla još bolnije, i njenih koleginica.

Takva praksa se ponavlja i sada u prethodnih nekoliko meseci, kada je opet gospođa Brnabić prošla kroz „toplog zeca“ Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Vuka Jeremića, Boška Obradovića ili bilo koga iz te klike, na čelu sa Borisom Tadićem, koji predstavlja bivši režim DS.

Mislim da je to nešto na čemu moramo da radimo svi kao društvo, ali isto tako, da i dame koje se bore za ta prava, kada dođe do takvih slučajeva, prve izađu i stanu u zaštitu jedne od njih, jer smatram da je to normalno i da je to nešto što bi svaka dama morala da uradi za jednu drugu koleginicu. Najbolji primer je upravo Ana Brnabić koja je uvek tu da stane i za svakog kolegu, ali bogami i za svaku koleginicu.

Što se samih zakona tiče, naravno da ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge zakona, a ja sam uveren da ćete pred nas kao narodne poslanike i u narednom periodu izaći sa još dobrim, kvalitetnim predlozima zakona i da ćemo svi zajedno, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, učiniti da svaki dan bude još lepši i još bolji za život naših građana i da ćemo tako nastaviti da od Srbije stvaramo još lepše i još bolje mesto za život. Hvala vam. Živela Srbija!

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da izbor članova saveta REM-a svakako sam po sebi jako je bitan i značajan, jer pre svega izaziva posebnu vrstu pažnje javnosti, ali i političkih činilaca, pre svega onih koji danas čine opoziciju.

Složio bih se i sa izlaganjem kolege Milićevića u velikom delu, složio bih se i sa dosta temeljnim izlaganjem naše koleginice Sandre Božić, ali vidite poštovani građani Srbije iz svih ovih prethodnih izlaganja koliko se pitanje REM-a i članova REM-a politizuje od strane onih ljudi koji ama baš nikakvu drugu poruku ne umeju da pošalju, nemaju i koliko ljudi koji danas pretenduju da se vrate na vlast jedino što žele jeste dolazak na vlast bez podrške građana. Da li je to kroz nekakvu jeftinu manipulaciju, da li je to kroz, kako oni misle, sveobuhvatno prisustvo u medijima, da li je to pitanje ulice ili kao što je gospodin Orlić malopre istakao, jedan metak koji bi rešio sve. Misleći na taj način da ukoliko ubiju Aleksandra Vučića da će na taj načni rešiti sve probleme koje njih muče i da će tako u tom nekom haosu, kao nekakvi lešinari iskoristiti priliku i doći na vlast.

Kada govorimo o REM-u, pažljivo sam slušao prethodna izlaganja i verujem da je, zbog količine podataka koju su kolege narodni poslanici hteli da iznesu, ovde promakao jedan jako bitan podatak, a to je činjenica da u ovim pregovorima vlasti i opozicije u kojima ste učestvovali i u kojima ste pričali postoji Demokratska stranka koja, zamislite sad, ima svog potpredsednika koji je, poštovani građani Srbije, urednik na televiziji Srbije. Dakle, na RTS-u potpredsednik Demokratske stranke je Tatjana Manojlović. Dakle, u jednom trenutku i uređuje politiku na RTS-u, ali u istom trenutku je i potpredsednik Demokratske stranke. Pa sada se ja pitam šta bi radili Dragan Đilas ili Lutovac, Vuk Jeremić kada bi, hipotetički, potpredsednik SNS-a uređivao RTS ili bilo koji drugi medij.

Ono što je takođe ovde simptomatično jeste i činjenica, a o tome je i gospodin Milićević govorio, kako pojedini predstavnici bivšeg režima Demokratske stranke, sada pretočeni u neku drugu stranku, poput Narodne stranke Vuka Jeremića, sada predlažu da svaki medij koji se njima ne dopada ili koji smatraju kao svog neprijatelja treba biti sravljen sa zemljom i to jasno piše tamo da ne postoji pravni osnov zašto bi oni srušili tu zgradu, radi se o zgradi televizije „Pink“, već eto tako licitiraju pod izgovorom da se ne uklapa ili da nije ispoštovan nekakav komunalni red. Dakle, vi ovde imate već najavu da će oni izmisliti hipotetički nekakav razlog, ako dođu na vlast, da tu zgradu sruše.

I kada sve ovo uzmete u obzir, stvari koje su se pojavile juče, poput nekakvih izjava, zaista je zabrinjavajuće ako ih posmatrate iz ugla običnog građanina i čoveka koji prosto samo prati vesti, eto, radi opšte informisanosti. Činjenica da je sada Aleksandar Vučić kriv, pored toga što pada kiša ili sija Sunce, je novi metod obračuna sa Aleksandrom Vučićem, a to je da je sada taj čovek kriv i zato što je u nekakvoj medijskoj trci između „Arena sporta“ i „Sport kluba“ „Arena sport“ preuzela primat i Premijer ligu preuzela na svoje kanale.

Ono što je ovde zabrinjavajuće jeste činjenica da je ovo samo još jedna specijalna vrsta pritiska na predsednika Aleksandra Vučića, a sad ću vam reći i zašto. U proteklih nekoliko godina, „Sport klub“ i „Junajted medija“ Dragana Šolaka i Dragana Đilasa izgubio je mnogo značajnih takmičenja, poput NBA lige, tj. američke košarkaške lige, najpoznatije i najpopularnije košarkaške lige na svetu, koju su izgubili 2019. godine. Ove godine su već izgubili i špansku La ligu koja će se prenositi takođe na „Areni sport“. Međutim, sada u ovom sistematičnom napadanju Aleksandra Vučića pridružili su i to što su izgubili Premijer ligu od sledeće sezone. I ovo vam je samo još jedan pokazatelj histerije koja se dešava u delu opozicije i pokazuje vam koliko neće birati sredstva da napadnu ili na bilo koji način nanesu štetu politici Vlade Srbije, pre svega Aleksandru Vučiću.

I kada vam sve ovo govorim, jako je bitno da sve ovo naglasimo iz prostog razloga što kandidat koji će danas biti izabran moraće da vodi računa o svemu ovome, jer delokrug delovanja REM-a je jasno definisan. Ono što je posebno zanimljivo, vidim da pokušavaju i to da nam stave na teret, ali greše, jer svako ko želi po malo da se bavi politikom ili da razume delokrug REM-a, jasno može da pročita da za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti regulator je odgovoran Narodnoj skupštini, dakle narodnim poslanicima.

Ali, ono što mene zabrinjava i već nekoliko puta diskutujem sa ovog mesta jeste činjenica da u članu 15. stoji: „REM utvrđuje bliža pravila koja se odnose na programske sadržaje u vezi sa zaštitom dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštitom prava maloletnika i zabranom govora mržnje“. Sad ja vas pitam – koliko puta su pojedini mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa ugrozili ovaj član, izazivali mržnju, podsticali na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice? Lepo je naglašeno: „zaštite dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštitom prava maloletnika“.

Na tim televizijama se licitiralo sa ubistvom maloletne ćerke i sina predsednika Aleksandra Vučića. Oni će vam reći, kao i mnogo puta – nismo nadležni. Ali, nikakav problem. U članu 14 – ovo regulatorno telo daje inicijativu za donošenje i izmenu zakona drugih propisa, opštih akata, radi efikasnog obavljanja posla iz svog delokruga rada. Pa hajte, gospodo, dajte inicijativu, predložite nešto, da ovde zajedno u Skupštini prodiskutujemo o tome i da donetim zakonom zaštitimo svakog u ovoj našoj zemlji. Kada kažem – svakog, naglašavam to iz prostog razloga što iz ovih primera, kao i iz diskusija ranije ili iz primera na tim televizijama, možete videti koliko su predstavnici SNS-a napadani, izvrgavani ruglu, izloženi kojekakvim pretnjama, a da niko iz ovog regulatornog tela ama baš nikad nije ni reagovao. I to je nešto sa čime moramo da se pomirimo, da prihvatimo da je tako, ali da svi zajedno kao društvo radimo na tome kako se nikada nikome takve stvari više ne bi ponavljale.

Kada govorimo o svemu ovome, posebno želim da istaknem stvar koja se dešava danas. Mislim da je gospodin Orlić napravio odličnu uvertiru meni u svom izlaganju, ali pre toga je gospođa Božić sjajno diskutovala o tome. Danas smo svedoci paradoksalne situacije da ljudi koji su optuženi i koji se sumnjiče za najgora moguća krivična dela, za najmonstruoznije zločine, danas su medijske zvezde. Na pojedinim medijama pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa sada smo ušli već u šesti sat gde se njihove reči uzimaju kao amin i da se laži tog čoveka koji je osumnjičen za najmonstruoznije zločine shvataju kao aksiom i da se na taj način ponovo optužuje Aleksandar Vučić i pokušava da mu se nanese nekakva šteta.

Ako uzmete u obzir da je Belivuk danas perjanica jednog dela opozicije i da ne postoji stranka iz bivšeg režima Demokratske stranke, koja je proistekla iz tog taloga koji se nakupio, neverovatno je da ga svi danas veličaju, da ga hvale i da podržavaju sve ono što je on rekao. Čovek koji se slika sa telom skoro upokojenog čoveka koji je optužen sa najmonstruoznije zločine danas je njihov lider i zaštitno lice. I sve ovo što danas govorim u prilici su građani da vide i da pročitaju, jer ne postoji stranka koja nije izdala saopštenje i podržala to što je taj čovek rekao, a sve sa ciljem da, u nedostatku bilo kakve politike, programa i ideje, nanesu bilo kakvu štetu Aleksandru Vučiću, pa makar im bio saveznik i neko ko je mleo ljude u mašini za meso.

Sve ovo govorim samo argumentovano i činjenicama. I kada građani pomisle da to tako nešto ne može dalje, juče na jednom štandu SNS-a mi je prišao čovek i pitao me – da li je moguće da potpredsednik Narodne stranke Vladimir Gajić zastupa i brani čoveka koji je osumnjičen da je bio deo klana Veljka Belivuka, koji je, uzgred rečeno, bio jedan od najbližih saradnika, a juče se Vladimir Gajić pohvalio time da je on pušten na slobodu? Pa vas ja sada pitam – da li je normalno da ljudi koji danas pretenduju na vlast usko sarađuju sa njima i podržavaju sve to što oni danas izgovaraju, iako i oni znaju da je to monstruozna laž?

Danas je gospođa Božić pomenula i drugog Vladimira, samo Vuletić je ovde u pitanju. Taj čovek se danas hvali, ismeva i podsmeva i SNS i nama kao narodnim poslanicima, a pre nekoliko meseci smo bili u prilici da čujemo kako je tom istom Veljku Belivuku rekao – ma ti znaš koliko tebe voli tvoj brat, batica, koliko voli tebe tvoj batica. Jel se sad s pravom građani pitaju ko je ovde lud i da li je moguće da im toliko vređaju inteligenciju, pokušavajući na ovaj način da operu ruke od sebe i od svojih batica, bratije ili kako se već nazivaju? Sramotno je sve ono što se dešava i sramotno je što danas pokušavaju da od predsednika Aleksandra Vučića, koji nikada oči nije video tom Belivuku, naprave nekoga od njih, koji je očigledno sa njima blisko sarađivao.

Uveren sam da građani neće nasesti na ovu jeftinu manipulaciju, jer kako možete verovati ljudima koji su našu zemlju upropastili, koji beže od poligrafa za najobičnija pitanja i koji se sakrivaju iza raznoraznih teških bolesti ili ne znam ni kakvih preporuka lekara, poput tog Vuletića koji se busao u grudi da će otići na poligraf, a kada je do poligrafa došlo, od njega je pobegao brže-bolje. Ili Dragana Đilasa, koji je pristao da ide na poligraf, a kada mu je to ponuđeno, kako bi nam objasnio odakle mu to silno bogatstvo, rekao da ipak neće. Za razliku od njih, Aleksandar Vučić je uvek bio hrabar, jer zna da iza njega stoje reči, ali pre svega dela. Evo, i danas je ponudio da ode na poligraf, ali njima i to nije dovoljno, već će u svom mulju pokušati da se valjaju što duže, ne bi li na taj način, ponavljam još jednom, naneli bilo kakvu štetu Aleksandru Vučiću, pre svega.

Očigledno je da ubrzani razvoj naše zemlje, oštra i beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala smeta mnogima, jer znaju da građani konačno vide napredak, konačno vide svetlo na kraju tunela dolaskom SNS na vlast i konačno imaju čoveka kao što je Aleksandar Vučić, kome je jedini cilj i glavni prioritet bolji život svih građana Srbije.

S toga sam uveren, da će moje kolege, narodni poslanici, ali i svi članovi SNS, kao i svaki put do sada hrabro stati uz predsednika Aleksandra Vučića, i da ćemo na ove laži i neistine, monstruozne bljuvotine i konstrukcije Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića ili tog Vuletića, odgovoriti još većim radom i još većim zalaganjem, ali ono što je najbitnije, istinom i novim projektima, koji će svima nama garantovati još bolji život, još lepšu budućnost za svu našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja danas u svom pitanju imam dva dela i nadam se poštovani predsedavajući, da neću prekoračiti vreme, uzimajući u obzir da je potrebno dosta vremena kako bi ove teme adekvatno sa građanima podelio i obradio.

Prva tema tiče se bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i zaštite njegovih ljudskih prava. Naime, danas je četvrtak, ukupno sedam dana traje brutalna kampanja protiv Aleksandra Vučića i njegove porodice u kojoj određeni mediji, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, kao aksiom i kao glavno oružje u tom obračunu koriste lažni iskaz ljudi koji su osumnjičeni za najmonstruoznije zločine.

Naime, lažni iskazi Veljka Belivuka i Miljkovića iz zatvora u kojima se predsednik Aleksandar Vučić zajedno sa Aleksandrom Vulinom i Darkom Glišićem dovodi u nekakav kontekst tog njihovog mafijaškog klana, koristi se samo kako bi se destabilizovala naša zemlja i kako bi pokušali da se izazovu neki nemiri u kojima bi Dragan Đilas video svoju šansu i za sebe ugrabio novu priliku da se dočepa vlasti i da nastavi sa svojim besomučnim bogaćenjem.

Ja postavljam pitanje – da li strukture bezbednosti, ali i svi nadležni organi uzimaju sve ovo u obzir i da li vode računa o zaštiti pre svega bezbednosti Aleksandra Vučića i njegove porodice, ali isto tako i Danila Vučića koji je na najgrublji način povezan ovim lažnim iskazom?

Postavljam to pitanje i ovo nije prvi put kada u plenumu diskutujemo o tome, ali sada moramo zaista da posvetimo računa posebno o tim temama, jer je ovo satanizacija i kriminalizacija predsednika Aleksandra Vučića, a sve sa ciljem da ne daj Bože, ako se nešto desi njemu ili njegovoj porodici građani dođu u situaciju da kažu – pa dobro, tako nešto se i očekivalo.

Takođe postavljam pitanje poštovanja njihovih ljudskih prava, jer već sedam dana imamo koje kakve emisije, natpise u medijima, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa gde se lažni iskazi ovih mafijaša i monstruma koji su počinili najgora moguća krivična dela, gde sekli, tranžirali ljudi, mleli ih u mašinama, uzimaju kao istina. Naglašavam posebno da govorim o ljudskim pravima iz prostog razloga što smo prethodnih nekoliko dana svedoci da u tim istim medijima pod kontrolom Dragana Đilasa se govori o tome da li se poštuju ljudska prava tih osumnjičenih.

Naime, u javnosti se pojavio deo razgovora, transkript u kome se jasno može videti kako njihov advokat Lazarević njih nagovara i diktira im šta da rade i kako sve lažno da optužuju predsednika Aleksandra Vučića i dolazite u paradoksalnu situaciju. Prvo, Lazarević kaže da to nije istina i da se ništa od toga nije desilo, a onda u istom tom danu oni govore kako su im ugrožena ljudska prava, jer je taj razgovor prisluškivan ili kako je već došlo do iznošenja tih informacija. Sada me zanima da li će neko konačno u našoj zemlji zaštiti ljudska prava i predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, kao što se oni zalažu za zaštitu ljudskih prava ovih monstruma.

Moje druge pitanje, poštovani predsedavajući može se odnositi na vas, gospodina Odalovića ili predstavnike stručne službe Skupštine Srbije. Naime, danas, ali i poslednjih dana je aktuelna tema genocida u Srebrenici tzv. genocida, nečega što se nije desilo i svesni smo kakav pritisak usvajanja razno raznih rezolucija u okolnim zemljama izaziva pritisak na našu zemlju baš u trenutku kada smo konačno dostigli neki ekonomski vrhunac kada je naša zemlja konačno nezavisna i jaka, stabilna i kada napredujemo u svakom pogledu i smislu.

Usvajanjem takvih rezolucija vrši se jedna posebna kampanja i pritisak na Aleksandra Vučića, ali i na našu zemlju. Kada to rade zemlje iz našeg okruženja nije ništa neočekivano ili čudno, jer znate, nikome ne odgovara jaka, moćna i napredna Srbija. Međutim, kada to rade ljudi iz naše zemlje, autošovinisti koji na taj način žele da bace ljagu na našu zemlju, a pretenduju da dođu na vlast ili se vrate na vlast, onda to izaziva neki drugi oblik i jedan drugi osvrt.

Konkretno moj zahtev i molba je, poštovani predsedavajući, pokušavao sam na sajtu Skupštine Srbije da nađem dokument koji je podnela između ostalog i Marinika Tepić, predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici. Ovaj predlog je podnet 2016. godine i bilo mi je potrebno više vremena da nađem u arhivi na sajtu. Zašto je ovo jako bitno?

Poštovani narodni poslanici, pre svega građani Srbije, poslednjih nedelja i meseci smo svedoci da Marinika Tepić pokušava sve nas da obmane, slaže i da nešto što je uradila, malo zakamuflira. Naime, ona sada izjavljuje da u ovom predlogu rezolucije o genocidu se traži odgovornost pojedinaca, a nikako naroda. Toliko je drska u svom izlaganju da čak govori i novinarima, ali i zainteresovanim građanima da smo bili u prilici samo da vidimo prvu stranu. Dakle, da nismo bili u prilici da vidimo sve ono što sto u obrazloženju.

Radi javnosti, radi svih građana, ono što se nalazi iza ovoga je još gore. Dakle, tu je nabrojano 11 tačaka. U prvoj tački se kaže - najoštrije se osuđuje genocid u Srebrenici, dakle, i on ima aksiom, kao što to rade u Đilasovim medijima, osuđuje se svako poricanje ovog genocida.

Poštovani narodni poslanici i građani Srbije, ovo je identično onim rezolucijama koje se usvajaju u ovom periodu u okolnim zemljama. Ovo je identično onome o čemu smo juče diskutovali što se traži u Republici Srpskoj i BiH, da se uhapsi svako ko kaže da u Srebrenici nije bio genocid, a nije bio.

Ono što posebno zabrinjava, jeste da se u više navrata koristi termin „narod“, odgovornost pojedinaca se ovde nigde ne nalazi.

Posebno, sa čime i završavam, izvinjavam se predsedavajući, u tački 11, molim vas da obratite pažnju na ovo, zauzima se stav da kršenje ljudskih i manjinskih prava mogu biti rani pokazatelji mogućnosti novih genocida. Dakle, na ovaj način Marinika Tepić sada stavlja akcenat da ćemo u nekom narednom periodu, kršeći ne znam kakva prava manjina, a složićete se sa mnom da su prava manjina u našoj zemlji nikada veća, Srbija opet počiniti neki genocid.

Za sam kraj, sa time ću zaključiti, ja vas molim poštovani predsedavajući, gospodine Odaloviću, da ukoliko nismo u prilici da ovo negde na vidnije mesto na sajtu istaknemo, molim vas da narodnim poslanicima ovo umnožite, da podelite svakom od nas, kako bi svako od nas imao ovo u svojim rukama i mogao da pokaže građanima kakve su vrednosti, kako danas vidi Srbiju i Marinika Tepić i Dragan Đilas i Boris Tadić.

Za sam kraj, imam da poručim i njima, ali i pojedinima u regionu, u Evropi, svetu, da obrate pažnju na tri činjenice i da sa te tri činjenice moraju da se pomire koliko god im to bilo teško.

Kosovo je Srbija, u Srebrenici nije bio genocid, Srbija ide napred.

Hvala vam, i živela Srbija.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.03.2021.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da pet minuta nije dovoljno za ovu temu i sva pitanja koja želim da postavim, ali ću se potruditi da budem kratak i sažet.

Naime, poslednjih dana istraživačko novinarstvo je donelo dokaze o kojima smo svi pričali danima i nedeljama unazad, a tiče se enormnog bogatstva koje poseduje Dragan Đilas i njegovih računa na poreskim rajevima poput Mauricijusa. Istraživačko novinarstvo nam je dokazalo da na samo dva računa, jedan na Mauricijusu a drugi u Švajcarskoj, taj čovek ima više od šest miliona evra. Ono o čemu smo mi pričali danima i nedeljama nemušto je Dragan Đilas pokušao da demantuje, ali ispostavilo se da sve što smo govorili je istina.

Ono što posebno privlači pažnju jeste činjenica kako je Dragan Đilas do tog bogatstva došao, a svima je poznato da njegova saradnja sa Draganom Šolakom je utemeljena i u više poslova. Naime, Đilas je, prema svom priznanju, „Dajrekt mediju“ prodao 2014. godine izvesnom bugarskom biznismenu Kresimiru Gergovu. Pre same prodaje, Dragan Šolak je što direktno, što indirektno, ovom bugarskom biznismenu pozajmio 17,7 miliona evra. Dakle, identičnu cifru za koju je kupljena „Dajrekt medija“. Međutim, 2015. godine Georgiev vlasništvo potpuno besplatno prebacuje na firmu „Askanius“ za koju se kasnije ispostavlja da iza nje stoji Dragan Đilas. Dakle, ovde vidite da se radi o fiktivnoj prodaji i da već ovde nisu sve radnje čiste i da ima elemenata kojekakvih zloupotreba i kršenja zakona.

Međutim, kako ovde posao nije završen do kraja i kako bi pare morale da ostanu u tom trouglu Šolak-bugarski biznismen-Đilas, 2018. godine Šolak sa svojom „Junajted grupom“ od Dragana Đilasa i njegovog „Askaniusa“ kupuje „Dajrekt mediju“ i od tada se u bilansima „Askaniusa“ pojavljuje više od 52 miliona evra. Ova svota novca se pojavljuje i na računima koji se nalaze na Mauricijusu, pa se postavlja pitanje da li će nadležne institucije konačno sada odreagovati i sve ovo do čega su došli novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom već jednom preispitati i makar za tren svim građanima u Srbiji pokušati da odgovore na pitanje kako je to Dragan Đilas od preprodavaca žvaka, perača prozora i propalog preduzetnika iz Češke sa 75 hiljada evra, koliko je imao na početku svoje političke karijere, nakon osam godina došao do bogatstva od samo 25 miliona evra u nekretninama?

Ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da novinari nastavljaju da istražuju tok novca, da ispituju ostale navode i dokaze koje imaju, do kojih su došli i da sada slika pokazuje da nisu ovo jedine destinacije i da ovo nisu jedini računi koje poseduje Dragan Đilas, već da ih ima preko 15.

Dok smo mi nedeljama, mesecima, pa i godinama slušali koje kakve laži na račun porodice predsednika Aleksandra Vučića, dok smo slušali laži koje su se direktno odnosile na njega, na njegovog brata, dok su besomučno pokušavali tu porodicu da kriminalizuju, ne iznoseći nijedan jedini dokaz, sada kada se pojavljuju konkretni dokazi mi ne možemo da čujemo nijedan argument kako bi Dragan Đilas opravdao ili pokušao da opovrgne ove tvrdnje. Kako i to da pokuša kada je ovo sve istina i kako da pokuša kada svi građani u Srbiji znaju da niste mogli kao gradonačelnik, direktor vladine kancelarije ili ne znam kakav savetnik u Vladi Borisa Tadića da se tako enormno bogatite, jer vam je plata bila svega hiljadu evra?

Dok predsednik Aleksandar Vučić nudi poligraf, nudi da oni sami izaberu pitanja koja će mu se na tom poligrafu postavljati, Dragan Đilas i danas beži od odgovora na ova pitanja.

Za sam kraj, samo želim da ova pitanja uputim i Vladi Srbije i Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravde i svim nadležnim institucijama i Agenciji za sprečavanje korupcije, Upravi za sprečavanje pranja novca, da li će sada preduzeti neke korake povodom ovog pitanja, da li će se pokrenuti neke istrage?

Ova pitanja i ove informacije ne tražim samo ja u svoje lično ime i u ime Poslaničke grupe Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, već ova pitanja i ove informacije tražim u ime svih građana Srbije. Vreme je da se odgovori na ove tvrdnje dobiju, jer građani Srbije imaju pravo da to znaju i zaslužuju da znaju gde je njihov novac završio, jer kada je Srbija propadala, a građani ostajali bez posla, Dragan Đilas i svi oko njega su se bogatili i bahatili. Vreme je da se sa time završi, da jednom konačno dobijemo odgovore na ova pitanja i da se takve stvari više nikada ne ponove. Hvala vam. Živela Srbija!

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2020.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege, narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja danas imam tri pitanja i zatražio bih tri informacije ili tri odgovora od nadležnih institucija, a podstaknuta su svi onim što se dešava u prethodnom periodu i čega smo svi svedoci.

Moje prvo pitanje odnosi se na Regulatorno telo za elektronske medije i postavljam ga kao neko ko je bio svedok svega onoga što se dešavalo u prethodnom periodu, ali me pre zanima i kao građanina Republike Srbije – da li vide bilo što sporno što se u medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa od prošle nedelje vodi organizovana kampanja, hajka protiv poslanika u Narodnoj skupštini Srbije? Da li vide bilo šta sporno što se ovaj dom i svako ko se nalazi u njemu, pa da li bio na mestu pozicije ili opozicije, satanizuje, vređa, omalovažava, naziva najgorim mogućim imenima i pokušava da se diskredituje na svaki mogući način?

Ono što je posebno interesantno, prateći sve te emisije, primetio sam da je svako od poslanika koji je govorio i postavljao pitanje o malverzacijama Dragana Đilasa provučen kroz najgore moguće blato. Sada se nameće pitanje – da li na taj način ti mediji i Dragan Đilas pokušavaju sve nas ovde da zastraše da ne pitamo odakle mu 619 miliona evra ili da ne pitamo odakle njegovom bratu Gojku Đilasu 35 stanova?

Dakle, samo me zanima da li neko u tom telu vidi bilo šta sporno u ovoj kampanji koja traje već dve nedelje, a definisala se i doživela je svoj špic u poslednjih sedam dana, pa tako i štampani mediji, koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, dozvole sebe da ovako predstave narodne poslanike. Ja ovu sliku, tj. karikaturu ne mogu čak ni da opišem iz pristojnosti. Građani Srbije znaju šta se ovde nalazi, ali me samo zanima da li neko vidi bili šta sporno u ovome.

Što se tiče Dragana Đilasa, moje drugo pitanje je podstaknuto svime onim što se dešava u proteklih nekoliko dana. Postavljali smo pitanje - da li će nadležne institucije reagovati na to što njegov brat ima 35 nekretnina koje se procenjuju na 5,5 miliona evra?

Ono što je sada izbilo u prvi plan, a o čemu smo moje kolege i ja odavno govorili, jeste afera most na Adi, pa me samo zanima – da li će nadležne institucije ispitati dokumenta koja su se pojavila u kojima se jasno vidi da je Dragan Đilas uplatio za konsultantske usluge samo u jednoj transakciji 2,5 miliona evra firmi koja se bavi prodajom brodova i rezervnih delova, a da ni jedan jedini brod nismo kupili, a oni nisu mogli čak ni da učestvuju u tim građevinskim radovima? Samo me zanima – zašto su uplaćena ta 2,5 miliona evra i da li će nadležne institucije to ispitati?

Za sam kraj poslednje pitanje koje je možda i najbitnije, postavljamo ga uporno proteklih sednica u krug, ali ne dobijamo odgovor, da li su nadležne institucije ispitale sve one informacije koje je izneo Čaba Der u Mađarskoj, gde je priznao da su mu dve mafijaške organizacije ponudile novac da ubije Aleksandra Vučića? Da li se bilo ko pozabavio time, zatražio dodatnu informaciju ili postavio pitanje, potražio dodatno objašnjenje od tog plaćenog ubice?

Takođe nisam dobio informaciju, niti sam je bilo gde pronašao da je Srđan Nogo dobio bilo kakav poziv za to što je na jednom mediju pozivao da se ubije porodica predsednika Aleksandra Vučića, i njegovi roditelji, kao i najmlađi sin koji nema ni tri i po godine?

Dakle, na ova pitanja zahtevam odgovor i samo ovo zbog građana Srbije koji svakodnevno pitaju i traže odgovor ili bilo kakav sudski proces postavljam pitanje da znamo šta možemo da kažemo građanima i da građani ovde čuju šta će se na tom planu raditi i dešavati.

Srbija je slobodna zemlja. U Srbiji su ljudska prava svim zagarantovana, ali jedino se prava krše Aleksandru Vučiću i svima nama sa kojima se Đilas svakodnevno preko svojih medija obračunava.

Zamolio bih da dobijem odgovore na ova pitanja ili informacije kako bi svima još jednom jasno stavili do znanja da je Srbija slobodna zemlja u kojoj se na vlast dolazi izborima, a ne ne znam kakvim krvavim scenarijima. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 08.06.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Skupština grada Beograda (Odbornik) Grad Mesečno 10000.00 RSD 09.05.2018 -
Predsednik Skupština gradske opštine Voždovac Opština Mesečno 90000.00 RSD 03.06.2016 -