Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih uputila pitanje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Naime, Zakon o visokom obrazovanju, u svom članu 39. koje je vezano za obim studija, u svom stavu 7. kaže, da osnovne akademske studije imaju od 180 do 240 esp bodova. Ovakva definicija problematična je iz najmanje dva razloga.

Prvi jeste taj, što iz ovoga proizilazi da studijski programi osnovnih akademskih studija mogu, recimo imati 200 bodova, što nije u skladu sa standardima za akreditaciju, a drugi je što se izostavlja reč „najmanje“, koja inače stoji, kao odrednica u ostalim stavovima ovog člana, a koji se odnose na druge nivoe studija, čime se ujedno ograničavaju osnovna načela Bolonjske deklaracije i sprečavaju studenti da polažu dodatne predmete, u skladu sa svojim interesovanjima, ali i potrebama.

U tom smislu moje pitanje upućeno Ministarstvu glasi – da li je moguće da se ovaj stav podeli na dva dela i to tako da glasi – osnovne akademske studije u trogodišnjem trajanju od najmanje 180 bodova, odnosno osnovne akademske sudije u četvorogodišnjem trajanju koje bi imale 240 bodova?

Na ovaj način bi se izbegla problematična tumačenja sa jedne strane, a sa druge strane jasno bi se definisalo trajanje studija na koji se broj bodova odnosi i ujedno bi se ispoštovala i načela Bolonjske deklaracije, gde studenti svojim dodatnim angažovanjem mogu da ostvare i dodatni broj bodova u svojoj diplomi.

Treba imati u vidu da trogodišnje i četvorogodišnje studije suštinski predstavljaju dva različita nivoa studija, nakon kojih sleduju i različita zvanja, pa osobe koje završe trogodišnje studije imaju 180 bodova stiču naziv pravnik, ekonomista, filolog i slično, dok onaj koji završi četvorogodišnje studije ima 240 bodova, stiče znatno veće zvanje i priznatije zvanje, jer se dodaje odrednica – diplomirani, i ona daje dodatne mogućnosti i za zaposlenje ali i označava i posedovanje nekih temeljnijih i većih znanja, ali i naprednijih kompetencija u čemu je u stvari i suština razlikovanja ova dva nivoa studija.

Takođe, važnu ulogu u pravljenju ove razlike ima i prohodnost ka samim master studijama nakon završenog studiranja, koje je u skladu sa trajanjem osnovnih akademskih studija moraju da traju jednu ili dve godine kako bi se dostigao prag od pet godina studiranja i 300 bodova za završene master akademske studije.

Sve napred navedeno ukazuje na to da se radi o velikoj razlici, da li studije traju tri ili četiri godine, odnosno da li iznose 180 ili 240 bodova. Mislim da je važno napraviti jasnu razliku u Zakonu o visokom obrazovanju i da taj način jasno bi bilo definisano da nije moguće napraviti takav program osnovnih akademskih studija koje će, recimo nositi 200 ili 220 bodova, jer trenutno zakonsko rešenje ne dozvoljava ovakvo tumačenje.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje bih uputila Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, a odnosi se na funkcionisanje i rad lokalnih saveta za bezbednost.

Za početak izuzetno je važna činjenica da je sam koncept bezbednosti u Srbiji shvaćen tako da se njegov fokus premešta na bezbednost pojedinca i kad to kažem mislim na bezbednost i životne sredine i ekonomsku bezbednost i zdravstvenu bezbednost i na kraju i ličnu bezbednost svakog pojedinca u ovoj državi.

Staranje o celokupnoj bezbednosti se generalno i u suštini nalazi u ingerenciji države kroz rad MUP-a i Ministarstva odbrane, ali i lokalne samouprave na sebe moraju preuzeti deo odgovornosti, a kasnije ću objasniti i na šta tačno mislim. To znači da država u poslednje vreme zaista i kvalitativno, ali i kvantitativno zauzima jedan potpuno drugačiji pristup kada je reč o pronalaženju onih modela koji bi dali najbolje rezultate, a kako bi se građanima pre svega na lokalnom nivou obezbedila ta bezbednost i sigurnost koja im u skladu sa zakonom i Ustavom ove zemlje pripada.

Da bi se to ostvarilo svi činioci jedne lokalne samouprave moraju u tome aktivno učestvovati, pre svega kroz formiranje lokalnih tela. Tu mislim na Savet za bezbednost na nivou jedinica lokalnih samouprava, kojih u ovom trenutku ima preko 100 u celoj Srbiji.

Šta je tu sporno? Pravni osnov za osnivanje Saveta za bezbednost proizilazi iz statuta gradova i opština kao najvišeg pravnog akta svake jedinice lokalne samouprave, ali ne proizilazi iz akta više pravne snage, odnosno iz zakona. To praktično znači da mogućnost osnivanja, formiranja i samo funkcionisanje lokalnih saveta za bezbednost zavisi od volje lokalnih samouprava i zato možda treba pronaći modelitete koji će biti univerzalni na nivou cele Srbije.

Osim toga, jedan ovakav model postojanja lokalnih saveta za bezbednost daje jedan nestabilan karakter tih istih neformalnih, odnosno formalnih radnih tela na lokalnom nivou. One mogu biti privremenog karaktera. Veoma često se dešava da nemaju dobru saradnju sa svim činiocima na nivou lokalnih samouprava. Možda njihov rad upravo iz tog razloga i nije u dovoljnoj meri prepoznat i sve ovo navodi nas na zaključak i na razmišljanje da treba pronaći neki drugi model koji bi podrazumevao obaveznost osnivanja ovakvih saveta koji bi se osnivali na nivou lokalnih samouprava.

Iz tog razloga molim da se pokrene inicijativa za izmenu i dopunu onih zakonskih rešenja kojim bi se osnivanje lokalnih saveta za bezbednost postavilo kao obaveza, a ne kao preporuka koja ostavlja dovoljno prostora lokalnim samoupravama da odluče da li će ovakva tela na lokalu formirati ili ne.

Za kraj, danas je Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici. Pa, zar ima bolje motiva da se kroz uspostavljanje jednog obaveznog tela u smislu Saveta za bezbednost na lokalnom nivou pruži puna zaštita ženama žrtvama nasilja na jedan kontinuirani planirani i sistematičan način. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje bih uputila Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a odnosi se na medijsku pismenost, odnosno na uvođenje medijske pismenosti u obrazovni program naše zemlje.

Naime, nakon rezultata dobijenih istraživanjem, a koji su sprovedeni marta i aprila meseca 2016. godine, narodni poslanik SDPS iz Niša, Predrag Jelenković, uputio je inicijativu nadležnim ministarstvima za uvođenje medijske pismenosti u obrazovni program naše zemlje. Pitanje se odnosilo na planove koje imaju Ministarstvo prosvete i Ministarstvo kulture u pogledu uvođenja medijske pismenosti u programe obrazovanja na svim nivoima školovanja u našoj zemlji.

Kao epilog jedne ovakve inicijative i upućenog pitanja, bila je pozitivna reakcija i jednog i drugog ministarstva, i to tako što je inicijativa sprovedena u delo, odnosno medijska pismenost je zvanično postala deo programa našeg obrazovanja u srednjim školama.

Mi iz SDPS smo jako ponosni na to što smo bili inicijatori uvođenja jedne ovakve vrste pismenosti u naš obrazovni sistem, jer se u praksi pokazalo da ova vrsta pismenosti postaje sve korisnija, pre svega u sprečavanju zloupotreba kojima je društvo svakodnevno izloženo.

Složićete se sa mnom da medijska pismenost predstavlja snažno sredstvo za formiranje društvenog sistema vrednosti, ali i za kreiranje javnog mnjenja i zbog toga je razumevanje funkcionisanja masovnih medija ali i pravilno tumačenje medijskih sadržaja od izuzetne važnosti za budućnost čitave jedne zemlje i kreiranje javnog mnjenja u njoj.

U Evropi i u zemljama u okruženju upotrebljava se pojam „medijska pismenost“ i upravo iz tog razloga ja i govorim na ovaj način, međutim, u našem obrazovnom sistemu ona se nalazi pod nazivom – jezik, mediji i kultura, iako je suština ista.

Na kraju, moje pitanje se odnosi na konkretne normative. Kako je normativima o stručnoj spremi nastavnika u srednjim školama predviđeno da predmet – jezik, mediji i kultura mogu da predaju samo određeni profili nastavnika među kojima se ne nalaze komunikolozi ali i diplomirani novinari i žurnalisti, ovo moje pitanje praktično predstavlja inicijativu upućenu Ministarstvu prosvete od strane SDPS sa sagleda i njih, odnosno da ih uvrsti u ove normative, kako bi im dali šansu da ubuduće mogu biti angažovani na predavanju ovog predmeta u obrazovnom sistemu u srednjim školama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, potpredsednici, koleginice i kolege, klub košarkaša u kolicima „Nais“ iz Niša osnovan je 2017. godine, sa željom, pre svega, osoba sa invaliditetom da se kroz sport i jedan kreativni rad ukratko zaboravi na kolica i uz veliku volju samih osoba sa invaliditetom uradi nešto lepo.

Ovaj klub je zvanično počeo sa treninzima 2019. godine, u maloj hali, odnosno maloj sali hale „Čair“, imajući u vidu da je to bila jedina dostupna opcija i uprkos toma što nije prilagođena osobama sa invaliditetom, odnosno, nema odgovarajući prilaz oni su nastavili da treniraju u ovom prostoru.

Grad je onoliko koliko je mogao u okviru svojih budžetskih sredstava opredeljivao finansijska sredstva za njihov rad kako bi mogli da učestvuju u organizaciji turnira, ali i u takmičenjima u okviru lige.

Kako je tokom protekle godine, a sada i u ovoj godini hala „Čair“ usled nepovoljne epidemiološke situacije pretvorene u privremenu Kovid bolnicu, to su u istoj obustavljene sve sportske i rekreativne aktivnosti kako bi se, pre svega, sačuvali životi građana i ne samo građana Niša, nego stanovnika južnog dela naše zemlje koji su upućivani na lečenje u ovu bolnicu.

Verovali ili ne, u jednoj takvoj situaciji ovi hrabri momci nisu odustali od želje za socijalizacijom, za uključenjem u normalan život, kao i da na taj način ostvare svoje potrebe da izađu iz svojih kuća i da se uključe u društvene tokove. Uprkos jednoj takvoj situaciji, oni su pokušali da pronađu rešenje da nastave sa svojim treninzima i u tom smislu rešenje je pronađeno u opštini Bojnik koja je udaljena čak 60 kilometara od grada Niša.

Uz svu ljubaznost domaćina u Bojničkoj sportskoj hali nakon četiri meseca ovi momcima ponestalo je snage da putuju, a upravi je ponestalo finansijskih sredstava da se izbore sa ovim putovanjima, pa je pitanje opstanka samog kluba ozbiljno bilo dovedeno u pitanje tokom prošlog meseca.

Samom upornošću uprave kluba, ali i dobrom voljom grada Niša delegacija kluba je u dogovoru sa gradonačelnicom uspela da premosti navedeni problem i u saradnji sa osnovnom školom „Ivo Andrić“ iz Niša klub je dobio termine za treninge u njihovoj sali koja je u potpunosti prilagođenja svim njihovim potrebama, a kada to kažem, mislim da je omogućen slobodan pristup i prilaz svim prostorijama ove sale.

Međutim, jedno ovakvo rešenje jeste kratkoročno i u tom smislu želim da postavim pitanje, odnosno molbu Ministarstvu sporta i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu da pomognu gradu Nišu, i logistički i finansijski i na bilo koji drugi način, da se najpre postavi rampa, odnosno da se prilagodi prilaz hali „Čair“ za osobe sa invaliditetom, posebno ako uzmemo u obzir da želja i volja ovih ljudi ne jenjava uprkos situaciji u kojoj se nalaze.

Dakle, grad Niš ima jasnu volju, grad Niš je pokazao da ima razumevanja za njihov vedar duh i molim Ministarstvo da onoliko koliko je to moguće pomognu i gradu Nišu, ali i ostalim lokalnim samoupravama da se ovaj problem osoba sa invaliditetom što pre reši kako bi se uključili u društvene tokove. Hvala lepo.

Uvaženi predsedniče, potpredsednici, koleginice i kolege, u skladu sa članom 287. Poslovnika, tražim obaveštenje od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, deonica auto-puta Koridora 10 prolazi kroz sam grad Niš, odnosno kroz jedno od niških naselja Komren. Imajući u vidu indikatore buke u životnoj sredini kao i granične vrednosti predviđene uredbom, imam saznanja da je na ovom delu auto-puta izvršeno merenje buke. Međutim, ja ne raspolažem informacijama o rezultatima dobijenih merenja a stanovnicima ovog dela grada može biti od velike važnosti saznanje o eventualnom prekoračenju vrednosti indikatora buke i s tim u vezi molim vas da mi u ime šest hiljada stanovnika, koliko živi u ovom gradskom naselju, pružite tražene informacije.

Ako uzmemo u obzir da se ovde radi o kućama koje se nalaze odmah pored puta, izlišno je govoriti o potrebi za objašnjenjem ovog tipa.

Koliko je meni poznato, na ovoj deonici planirano je postavljanje zaštitnog zida i to je priča koja već nekoliko godina postoji i Nišlije se tom rešenju i nadaju. Oni bi, sa jedne strane, stanovnike naselja Komren zaštitili od buke, ali i od zagađenja, imajući u vidu frekventnost ovog dela koridora, odnosno auto-puta, koji vodi dalje prema Sofiji, odnosno prema Bugarskoj.

Moram da napomenem i to da ovaj deo auto-puta prolazi kroz gradsku opštinu Crveni krst i on praktično deli ovo naselje Komren na dva dela i tako otežava svakodnevnu uzajamnu povezanost i komunikaciju između stanovnika. Zato vas u ime gra-đana Niša molim da, ukoliko je to moguće, hitno postavite pomenute ploče i iz bezbednosnih ali i iz drugih sigurnosnih razloga. Složićete se sa mnom da je jedan ovakav predlog opravdan iz mnogo razloga i zato se iskreno nadam da ćete ga uvažiti. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedniče, potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje bih postavila Ministarstvu pravde i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Naime, grad Niš se već godinama suočava sa pronalaženjem rešenja za rešavanje problema oko izgradnje azila ili prihvatilišta za pse lutalice kako bi se našlo neko adekvatno rešenje u smislu njihovog zbrinjavanja. U poslednjih par godina broj pasa lutalica na ulicama grada se drastično povećao i ja sam sigurna da bi se građani Niša složili sa mnom da rešavanju ovog problema treba pristupiti što pre, odnosno da mu treba dati prioritet u narednom periodu.

U skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja iz 2009. godine, grad Niš je doneo odluku o postupanju sa psima lutalicama i tada je poverio poslove hvatanja, zbrinjavanja i čuvanja JKP „Mediana“ iz Niša i u tom smislu možda treba razmisliti o tome da su se u odnosu na period iz 2009. godine brojne okolnosti promenile i da možda treba izvršiti određene izmene i dopune zakona ili doneti novi zakon koji bi na jedan sistematičniji način regulisao ovu oblast.

Obavljajući delatnost od opšteg interesa pomenuto komunalno preduzeće prihvata, steriliše, čipuje i, nakon izvršenog tretmana koji ne može trajati duže od 30 dana, vraća pse na ulicu. Mi sada u Nišu imamo prihvatilište koje može da primi najviše 80 pasa, što je daleko ispod potreba za grad veličine grada Niša.

U tom smislu, moram da kažem da je grad pokrenuo jednu dobru inicijativu, odnosno da je došao na jednu dobru ideju i u tom kontekstu Skupština grada Niša usvojila je izmene plana detaljne regulacije za gradsku opštinu Palilula, čime je odlučeno da se prostor kod kazneno-popravnog zavoda u Nišu zapravo prilagodi za izgradnju azila ili prihvatilišta za pse lutalice. Ta izgradnja azila u sklopu kazneno-popravnog zavoda značila bi da se na taj način ostvaruje višestruki opšti interes. Sa jedne strane, na taj način bismo rešili dugogodišnji problem koji imamo sa psima lutalicama u gradu, odnosno sa njihovim zbrinjavanjem, a sa druge strane će se omogućiti licima koja su osuđena, koja se nalaze u kazneno-popravnom zavodu da se starajući o njima zapravo resocijalizuju.

Mislim da je ovo jedna odlična ideja, a na nama je da tu ideju realizujemo, odnosno da je sprovedemo u delo.

U tom smislu, ja ću vas podsetiti na to da je grad Niš zajedno sa JKP „Mediana“, kao i Višim i Osnovnim sudom, potpisalo Sporazum o primeni medijacije u svim onim slučajevima u kojima građani traže odštetu, odnosno naknadu štete za ujede pasa i samo u prošloj godini taj iznos naknade štete je bio preko 10 miliona dinara.

Kao što sam rekla, neki prvi koraci su već pokrenuti i ostalo je još da se okončaju pregovori u pogledu samog definisanja Sporazuma između grada, Ministarstva pravde i kazneno-popravnog zavoda, kao i javno komunalnog preduzeća o kome sam malopre govorila kako bi se definisali svi oni elementi Sporazuma oko izgradnje azila u sklopu kazneno-popravnog zavoda.

Moje pitanje upućujem i jednom i drugom ministarstvu, a u smislu – dokle se stiglo sa definisanjem elemenata samog Sporazuma? Mislim da bi građani Niša bili više nego zadovoljni ukoliko bi se ovo pitanje rešilo što pre, jer se radi o problemu koji je decenijski i koji stvara velike probleme u svakodnevnom funkcionisanju. Hvala.