| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, kao što smo mogli da čujemo današnji dnevni red obuhvata veliki broj izuzetno značajnih pitanja, pa ću ja pokušati u svom izlaganju da se fokusiram samo na nekoliko tema, odnosno na nekoliko oblasti za koje smatram da zavređuju pažnju, posebno imajući u vidu da sam ograničena vremenom, kao i činjenice da je moj kolega Bačevac već izneo stavove koje SDP Srbije ima o njima.
Najpre želim da se nakratko samo osvrnem na rebalans budžeta za 2026. godinu i da ujedno pohvalim nameru Vlade da njime sa jedne strane očuva makroekonomsku stabilnost zemlje, ali da sa druge strane odgovori i na zahteve i potrebe građana bez odustajanja od razvojne politike kojoj teži.
38/2 MT/MP
To je po meni ujedno i najvažnija poruka koju rebalans budžeta šalje i on nikako ne sme biti posmatran samo kroz pojedinačne segmente koje u sebi sadrži ili kao pojedinačne aproprijacije, već kao jedan sveobuhvatni mehanizam koji predstavlja instrument kojim se javne finansije prilagođavaju novonastalim okolnostima u društvu, kao i prioritetima koje u ovom trenutku postoje.
Takođe, činjenica je da kada se prihodi ostvaruju mnogo bolje od prvobitno planiranih i kada postoje fiskalni kapaciteti za to odgovorna politika upravo podrazumeva raspoređivanje novca na način na koji se to sada čini ovim rebalansom budžeta.
Takođe, želim malo pažnje da posvetim i Predlogu zakona o Pravosudnoj akademiji o kome smo danas slušali dosta od strane različitih poslanika. U tom kontekstu mislim da bi trebalo jednu ovakvu temu posmatrati na jedan širi način i trebalo bi je svakako posmatrati kao nastavak reformi koje imamo u pravosuđu, odnosno koje Srbija sprovodi duži niz godina i koji bi kao takav omogućio da izbor bude sveden na jedan stručan odabir kandidata koje mi imamo pred sobom.
Mislim da je vrlo važno da kada govorimo o predlogu ovog zakona da ga posmatramo iz te perspektive, ne kao jednu izolovanu pojavu koju sada imamo pred nama kao jednu vrstu promene institucionalnog okvira, već naprotiv, kao delu jedne šire reforme pravosuđa koju Srbija već u najveće sprovodi.
Mi smo promenili Ustav, promenili smo zakonski okvir, ojačali smo garancije samostalnosti pravosuđa i u tom smislu napravljen je i te kako važan iskorak ka tome da se politički uticaj na izbor nosilaca pravosudnih funkcija dodatno i ograniči. Tu dolazimo do jednog potpuno prirodnog i logičnog pitanja, a to je da ako smo već promenili način na koji postavljamo institucionalne garancije nezavisnosti pravosuđa onda moramo da uredimo i način na koji biramo ljude koji će to pravosuđe i činiti.
Mislim da je ovde važno reći nešto što se u ovoj raspravi, pa stičem utisak, možda i zanemaruje. Ovo nije ideja koja je nastala iza zatvorenih vrata na nekoj od sednica Vlade, ovo jeste ideja koja je nastala na temeljima i EU, ali i onoga za šta se EU zalaže, kao i njene institucije.
Venecijanska komisija je, obavljene su konsultacije sa Venecijanskom komisijom i, kao što vam je poznato, u pogledu osnivanja, odnosno daljeg funkcionisanja, kao i načina na koji bi Pravosudna akademija trebalo da radi je dala svoje pozitivno mišljenje. I ne samo to. Ja ću vas podsetiti da je tokom 2024. godine Venecijanska komisija prepoznala model Pravosudne akademije kao model koji je u potpunosti prihvatljiv za profesionalni sastav budućih sudija i onih koji čine pravosudni sistem jedne zemlje.
Zašto je to važno? Pa, zato što je suština ovog modela koji je predstavljen kroz Pravosudnu akademiju predstavljen kroz jedan model. Taj model jeste da standard kao takav mora biti identičan za sve. To znači da postoje i ista pravila i ista procedura i isti kriterijumi i jedna ozbiljna prethodna priprema za posao koji nije običan posao, već jedan ozbiljan posao koji utiče na živote ljudi. Tu nema ništa sporno.
S druge strane, ako od sudija očekujemo da odlučuju o nečijoj slobodi, o nečijoj imovini, o nečijim privatnim stvarima i porodičnom životu i pravima, onda najmanje što država može učiniti jeste da obezbedi da taj čovek prođe jednu odgovarajuću obuku i jednako stručnu proveru kako bi na kraju iz svega toga proizašao kadar koji u potpunosti po svojoj stručnosti odgovara vokaciji kojom se bavi.
39/1 JJ/LjL 17.30 – 17.40
I to nije pitanje politike, to je pitanje odgovornosti i odgovornog postupanja jedne države.
Zato mislim da Pravosudnu akademiju, bez obzira na kritike koje smo danas mogli da čujemo, ne treba predstavljati kao pretnju nezavisnosti pravosuđa niti kao nekakav administrativni filter, kako sam ja mogla u današnjoj diskusiji da izvedem neki zaključak. Naprotiv, ako je pravilno uređena i ako je zaštićena od nedozvoljenih uticaja, ona može da bude upravo suprotno, jedan od mehanizama kojima se prostor za proizvoljnost u potpunosti i sužava. I to je suština Predloga ovog zakona.
Isto tako, vrlo je važno da shvatimo da ne bi trebalo da pravimo pravosuđe po meri niti onih koji su na vlasti, niti bilo koje druge političke opcije ili političke strukture. Mi moramo da pravimo pravosuđe koje je u saglasnosti sa Ustavom i pozitivnim pravnim propisima ne samo naše zemlje, već i međunarodnim pravnim propisima. A do takvog pravosuđa ne dolazi se samo deklaracijama o nezavisnosti, već upravo na ovaj način, putem institucija, procedura i ljudi koji će biti stručni da obavljaju posao za koji su se školovali.
Zato je izuzetno važno što ovaj zakon o kome danas razgovaramo dolazi na dnevni red u trenutku kada Srbija već iza sebe ima značajne korake u pogledu reforme pravosuđa i važno je što je taj proces kreiran van okvira naših granica.
Drage koleginice i kolege, mislim da smo ponekad malo skloni da o reformama govorimo samo onda kada postoji neki problem. Međutim, legitimno je pravo svakog pojedinca i svakog građanina da očekuje od jednog diplomiranog pravnika da jednoga dana nakon što završi fakultet mora da zna proceduru koja pred njim stoji i mora da zna šta se od njega očekuje od strane društva i države, da bi na najprofesionalniji mogući način mogao da obavlja taj posao.
Upravo je to merilo onoga što mi danas ovde radimo. Merilo jeste kakve ćemo institucije ostaviti iza sebe, jer ako danas ne napravimo sistem u kome će buduće sudije i tužioci biti birani kroz jasne i jednake kriterijume, onda smo zapravo napravili jedan korak koji je mnogo važniji i koji prevazilazi sve mandate u kojima se mi nalazimo.
Iz tog razloga, Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ovaj predlog, ali ne zato što je ovaj predlog zakona savršen i ne zbog toga što o svakom detalju ne možemo da razgovaramo na odgovarajući način, već zato što je pravac razmišljanja donošenja ovog zakona dobar, a taj pravac je jasan – više stručnosti, više transparentnosti, jasniji kriterijumi i snažnije institucije. Jer, to je pravosuđe kakvo Srbija treba da gradi. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, predstavnici institucija, drage koleginice i kolege, očigledno je da od svih tačaka koje danas imamo na dnevnom redu, set pravosudnih zakona, izaziva neku posebnu pažnju i mislim da je dobro da vodimo jedan otvoreni dijalog na ovu temu i zato će se moje izlaganje većim delom odnositi na set ovih pravosudnih zakona.
Lično sam mišljenja da ovu raspravu ne bi trebalo posmatrati kroz dnevno-političku prizmu, već kroz pitanje da li ova rešenja koja predlažemo izmenama, odnosno ovim setom pravosudnih zakona zapravo doprinose većoj pravnoj sigurnosti, zatim boljem i efikasnijem radu pravosuđa i usklađenosti našeg sistema sa standardima koje smo sami sebi postavili kao cilj i prihvatili kao država koja se odgovorno bavi reformom svog pravosudnog sistema koja je krenula još od 2022. godine kada smo imali ustavne promene.
Dakle, mi smo kao što smo danas mogli da čujemo u januaru imali, usvojili navedene pravosudne zakone i nakon toga smo ih uputili na mišljenje Venecijanskoj komisiji. Dakle, upućene su sa ciljem dobijanja mišljenja, ali i ocene od strane Venecijanske komisije u pogledu njihove usklađenosti sa standardima Saveta Evrope. Zaista smatram da upućivanje zakona na dobijanje mišljenja od strane Venecijanske komisije ne treba posmatrati u bilo kom negativnom kontekstu ili konotaciji ili barem ja ne vidim zašto bi to bilo loše, posebno ako se uzme u obzir to da mišljenje Venecijanske komisije nije prosto formalnost koju mi moramo da ispunimo ili ne, odnosno nije to neka politička potvrda bilo čije politike, već zapravo ona predstavlja stručno mišljenje najrelevantnijeg savetodavnog tela Saveta Evrope za ustavno-pravna pitanja i u tom kontekstu mišljenje koje se dobija od strane Venecijanske komisije treba i posmatrati.
Zato je vrlo važno što je Republika Srbija pokazala spremnost da preporuke koje je dobila od strane tog tela razmotri na jedan odgovarajući način i da ih kao takve implementira, kako bi pravosudni sistem, kao rezultat, imao bolje pravosudne zakone, odnosno set pravosudnih zakona koji bi bili u skladu sa mišljenjem i preporukom i ocenom Venecijanske komisije.
Takođe, bez obzira na naše međusobne političke razlike, razlike u mišljenjima, stavovima ili nekim drugim segmentima, vrlo je važno da se svi u ovoj sali složimo oko jedne konstatacije i mislim da u pogledu ovih navoda to i te kako jeste slučaj, a to je da nezavisnost nije i ne sme biti privilegija sudija, kao što ni samostalnost nije privilegija tužilaca. To su ustavne garancije koje postoje isključivo zbog građana naše zemlje i kao takve ne ostavljaju prostor za bilo kakvo slobodno tumačenje i interpretaciju. A zašto?
Zato što građanin koji dođe u sudnicu mora biti siguran da odluka koja se donosi neće biti zavisna od političkog, ekonomskog ili bilo kog drugog faktora, već da će se javiti kao posledica pravilne primene pravnih propisa koji važe u zemlji, kao i činjenica koje se pred sudom i nalaze. To je način na koji funkcionišu sve ozbiljne države, koje se zasnivaju na vladavini prava i nema ničeg lošeg u tome da i Srbija teži ka jednom istom takvom cilju.
U tom smislu želim da se osvrnem na još jedno značajno pitanje, a to je pitanje položaja javnog tužilaštva. Ako pogledamo preporuke koje su bile predmet razmatranja od strane Venecijanske komisije videćemo da se suština nije odnosila na
16/3 TĐ/JG
političke ocene, već upravo na institucionalne garancije. I jedno od ključnih pitanja upravo je to – ko odlučuje o upućivanju javnih tužilaca i da li o tome odlučuje pojedinac, bez obzira na funkciju koju obavlja, ili o tome odlučuje kolektivno telo, kao što je na kraju i preporuka koja je upućena, odnosno da to čini Visoki savet tužilaštva?
Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije smatramo da je to dobro rešenje, ne zato što povećava nečiju moć, već naprotiv – zato što raspoređuje odgovornost i kao takva ona može biti merljiva u svojim rezultatima. Institucije kao takve postoje upravo iz razloga da bi se posledice njihovog delovanja videle kroz svakodnevni život građana i da one ne zavise od pojedinca, već da zavise od tih institucija koje, nakon što podele svoju odgovornost, svaka iz svog segmenta delovanja može uticati na to da odluka bude ovakva ili onakva.
17/1 AL/MJ 13.45 – 13.50
Sa druge strane, složićete se sa mnom da nije ni cilj da institucije budu sposobne da odlučuju same, ali da traju bezgranično, odnosno da one budu nefunkcionalne i kao takve onemogućavaju građane da ostvare svoja prava. To što je neka institucija nezavisna, ali sa druge strane nefunkcionalna, podjednako nije dobro, kao i situacija u kojoj ne postoje institucije, odnosno u kojima će se odluka donositi od strane pojedinca.
Poštovane kolege, kao diplomirani pravnik ispred Socijaldemokratske partije Srbije želim da ukažem na još jednu stvar. U javnosti se često ističe i stvara utisak u stvari da je nezavisnost pravosuđa cilj sam po sebi. Mišljenja sam da to nije slučaj i da je cilj pravna sigurnost građana, a nezavisnost je sredstvo kojim mi u stvari postižemo cilj o kome govorimo.
Građanin koji čeka odluku suda nije zainteresovan za to ko je glasao za određenu odluku u nekom savetu i prilično sam sigurna da ne zna ni ko sedi u tom savetu. Ali je tom istom građaninu i te kako važno da ostvari svoje pravo u razumnom roku, da sudija sudi u skladu sa zakonima i sa pravosudnim sistemom ove zemlje i da zbog preobimnosti ili nefunkcionalnosti određenih institucija ili njihove nemogućnosti uparivanja on ne može da ostvari svoje pravo. I upravo iz tog razloga, mišljenja sam da nezavisnost pravosuđa ne treba posmatrati isključivo kao cilj, već kao sredstvo kojim ćemo postići jedan viši cilj, a to je da pravosudni sistem u ovoj zemlji funkcioniše na način na koji to rade i svi oni pravosudni sistemi u Evropi.
Još jedna važna stvar, koju, takođe, moram da pomenem, bez obzira što težimo ka tome da naš pravosudni sistem bude idealan, složićete se sa mnom da idealan pravosudni sistem ne postoji; da ne postoji evropska zemlja koja u potpunosti je završila i izvršila reformu svog pravosudnog sistema. Pravosudni sistem je proces koji traje i njegova izmena zavisi od izmene mnogih društvenih tokova koje imamo u društvu. Menjaju se društveni odnosi. Menjaju se oblici kriminaliteta. Menjaju se potrebe građana. Sve to prirodno zahteva i izmene i dopune zakona i iz tog razloga pravosuđe treba posmatrati kao jednu živu materiju koja nema kraja i u kojoj uvek treba težiti ka nekom daljem unapređenju, bez obzira na to da li to iziskuje savetovanje od strane evropskih institucija ili javnog mnjenja u našoj zemlji. Ali zaista ne vidim ništa loše u tome da se pozitivne kritike usvoje, čak i onda kada prvobitna rešenja možda nisu bila najsjajnija. Nije ni nužno da uvek budu najbolja.
Na kraju, ono što razlikuje uspešne pravne sisteme od neuspešnih pravnih sistema jeste upravo ta spremnost da se određena vlast suoči sa nedostacima i da postupi po tim nedostacima, odnosno da bude spremna da ih kao takve usvoji. Mi upravo danas setom ovih pravosudnih zakona to i činimo. Mi ne branimo svaki zarez i svaku grešku koja je postojala u prvobitnim zakonima koje smo usvojili januara meseca. Ne tvrdimo da je sve bilo idealno. Naprotiv, ono što nije bilo dobro usvajajući mišljenja i sugestije Venecijanske komisije je izmenjeno na način da to budu zakoni koji će biti prihvatljivi.
Današnjim dnevnim redom kao zakonodavno telo Republike Srbije mi zapravo pokazujemo da je moguće saslušati različite argumente, da se provere kroz jednu stručnu analizu ne samo domaćih, već i međunarodnih institucija, i da se pronađu normativna rešenja koja će najbolje odgovarati mentalitetu naših ljudi, ovom podneblju, ali i potrebama pravne sigurnosti koju svaka zemlja, pa i Srbija imaju. I mislim da je to pristup od koga treba da pođemo kada se upuštamo u analizu seta ovih pravosudnih zakona, bez obzira na naše međusobne političke razlike, jer na kraju naših
17/2 AL/MJ
mandata složićete se da građani neće pamtiti nijednog od nas po tome koliko smo puta ponovili neke naše stranačke stavove, koliko smo puta osporili predložene zakone, ili amandmane, ili koliko smo glasno govorili o tome da se sa nekim predlogom ne slažemo, već će pamtiti po tome kako se, u kojoj meri i zaista promenio njihov svakodnevni način i života, ali i funkcionisanja u koordinaciji sa institucijama i pravosudnim sistemom. Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvažene koleginice i kolege, kao što znate, rasprave o pravosuđu često se svode samo na dve krajnosti, ili se od reformi u pravosuđu očekuje da reše sve društvene probleme promptno ili se o pravosudnim zakonima govori isključivo sa tehničkog aspekta, što u suštini u samoj stvarnosti ili u praksi retko ko može i videti.
Kao i obično, istina je negde između i zato pravosuđe ne treba posmatrati kao neko potpuno savršenstvo, već kao nešto što mora biti za početak uređeno, stabilno ali i predvidivo, da bi država mogla da funkcioniše.
Upravo zato važno je da današnji set pravosudnih zakona posmatramo kao jednu celinu, a ne kao niz zakona odnosno delova zakona o kojima danas razgovaramo i ne treba ga posmatrati kao sistem koji šalje određenu političku poruku već naprotiv, kao pokušaj da se odgovarajući pravosudni sistem dovede u takvo stanje u kome može funkcionisati najnormalnije, a na način na koji će građani osetiti tu funkcionalnost koju bi trebalo da postignemo ovakvim izmenama.
Iz tog razloga rekla bih da se ovi zakoni odnose na strukturne izmene koje podrazumevaju prevazilaženje problema koji su se godinama nagomilavali i koji će na ovaj način, jasnim izdvajanjem ingerencija, pre svega, dovesti do toga da sam sistem funkcioniše na jedan bolji način.
Ni jedan zakon sam po sebi ne može da popravi sistem, ali skup međusobno povezanih i usklađenih zakona i te kako može. Zato je veoma važno da podvučemo činjenicu da pravosuđe ne može da radi efikasno ako nadležnosti međusobno između institucija nisu podeljene na odgovarajući način ili ukoliko se nadležnosti prebacuju sa jedne na drugu instancu na način koji nije dovoljno jasan, tako da se u čitavom tom sistemu odluke gube u svim tim složenim procedurama.
Zato smatram da suština današnjeg seta pravosudnih zakona upravo leži u tome da se jasno razgraniče uloge koje imaju institucije i instance u ovoj zemlji kada je reč o pravosudnom sistemu.
Onda kada svako zna svoj okvir delovanja, smanjuje se prostor za sukob interesa između različitih institucija, ali sa druge strane smanjuje i potencijalna opasnost od vršenja pritisaka, bilo spolja, bilo iznutra, što omogućava rad pravosudnih organa bez bilo kakvog opterećenja, a samim tim predstavlja i preduslov za jednu sigurnu i stabilnu pravnu državu kao što je naša zemlja.
6/2 GD/LjL
Zakoni o kojima danas razgovaramo polaze od jedne važne pretpostavke a to je da pravosudni sistem ne treba reformisati tako što će se uvoditi nove strukture, već tako što će se na osnovu postojećih struktura odgovarajućim izmenama sistem prilagoditi ne samo aktuelnim dešavanjima već i svim onim društvenim promenama koje prate jedno društvo.
Da bi pravosuđe bilo efikasno, ono u svakom smislu mora pratiti sve društvene promene u kojima se nalazimo. Tu mislim i na broj predmeta, ali i na kretanje stanovništva, na razvoj pojedinih gradova, opština i delova Srbije i mislim da se predloženim izmenama zakona upravo jedan ovakav cilj i postiže.
Naravno, takve odluke nisu popularne, nikada nisu ni bile, ali su neophodne i ukoliko želimo da pravosudni sistem funkcioniše na odgovarajući način i na način koji je primenjiv građanima Srbije i kao takav dovoljno vidljiv da mogu da osete razliku između onoga kako je funkcionisao kada institucije nisu imale dovoljno jasna razgraničenja u pogledu ingerencija.
Još jedna stvar koju bih volela da pomenem danas jeste da koliko god to lepo zvučalo pravosuđe zapravo ne dobija autoritet glasnim obećanjima, već dobija autoritet tako što ćemo dosledno, najpre ćemo doneti odgovarajuća pravila koja će imati direktnu primenu prema građanima a nakon toga ih i dosledno slediti u njihovoj primeni. To se postiže na osnovu dovoljno obrazloženih zakona i uređenog usaglašavanja različitih zakonskih odredbi.
Sve to stvara jedan čvrst temelj na kome se zasniva svaka država i državni sistem, pa i naš, i bez čvrstih temelja ne bismo ni mogli da govorimo o efikasnoj državi, a još manje o pravnoj sigurnosti kojoj svi zajedno težimo.
Zato će Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržati navedene predloge zakona, polazeći pre svega od pravne sigurnosti koju sam malo pre pomenula, pravne sigurnosti jedne države koja pre svega ne zavisi od broja zakona koje ćemo doneti, već zavisi od toga kako ćemo dosledno primenjivati te zakone koje smo u Skupštini obrazložili na jedan odgovarajući način. Jer, ako imamo okvir, onda imamo i način na koji možemo da delujemo, a onda imamo i pravnu sigurnost koja kod građana uliva poverenje. Zahvaljujem.
Nema govora na sednicama odbora.
(Niš, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 34000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| JKP Medijana Niš (izvršni direktor za pravno-ekonomske poslove) | Grad | Mesečno | 90000.00 | RSD | 01.08.2020 - | |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 34000.00 | RSD | 01.08.2022 - |