SANJA JEFIĆ BRANKOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Sanja Jefić Branković je rođena 1984. godine.

Po obrazovanju je diplomirani pravnik.

Napušta Liberalno demokratsku partiju 2012. godine i pristupa pokretu “Naša priča”. Prelazi u Socijaldemokratsku partiju Srbije 2014. godine, a 2015. godine postaje predsednik regionalnog odbora ove stranke. Od 2012. do 2014. godine bila je narodna poslanica u Skupštini Srbije. Od 2014. Godine obavljala je funkciju rukovodioca Kancelarije za ljudska i manjinska prava u Nišu. Od 2016. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Niš.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo joj je potvrđen mandat narodne poslanice.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 12:37

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, ministri sa svojim saradnicima, ja ću se danas osvrnuti na Predlog zakona koji se odnosi na Ugovor o zajmu i u tom smislu ovim Predlogom zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu zaključenim između Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, omogućava se realizacija prve faze izgradnje autoputa E-80 Niš-Merdare, odnosno konkretno deonica Niš-Pločnik.

Za Srbiju je i te kako važno da se uključi u izgradnju navedene saobraćajne infrastrukture i da omogući ne samo našoj zemlji, već i zemljama u regionu, da se međusobno povežu i da ispolje sve pozitivne efekte održivog razvoja, a koji se samo uzajamnom i međusobnom saradnjom mogu postići i upravo je realizacija jednog ovakvog projekta korak napred ka tom cilju.

Autoput Niš-Merdare je, i dalje Priština, jedan je od projekata koji su predloženi u okviru Berlinskog procesa koji je, zapravo, predstavljen u diplomatsku inicijativu pokrenutu 2014. godine od strane nemačke kancalarke Angele Merkel sa ciljem da se podrži jedna mirna, stabilna i demokratska budućnost Zapadnog Balkana i da se unaprede regionalna saradnja i dalje evrointegracije u ovom regionu.

Takođe, izgradnja ovog autoputa omogućiće Srbiji izlazak na albansku luku Drač, na Jadranskom moru i na taj način, praktično, će se povezati oko pola miliona građana Srbije koji žive u Topličkom, Nišavskom, odnosno Pirotskom okrugu.

Dalje, povezivanjem između Beograda i Prištine na ovaj način šalje se poruka da zapravo postoji mogućnost da društva koja su međusobno u izvesnom sukobu jednog dana dođu do prevazilaženja tih problema, odnosno da prevaziđu međusobne sukobe i uzajamne nesuglasice i da postignu rezultate koji će na kraju ići u prilog koristi jedne i druge strane i na kraju krajeva postići razvoj Zapadnog Balkana i podići ga na jedan potpuno viši nivo u odnosu na onaj na kome se on sada nalazi.

To će uzročno-posledično uticati i na trgovinsku razmenu u ovom delu Srbije, kao i između ova dva regiona, što na širem planu direktno može uticati i na ekonomske prilike kako u našoj zemlji, tako i u zemljama u regionu.

Beograd i Priština, kao što je svima nama poznato, intenzivno pregovaraju o normalizaciji odnosa, a izgradnja autoputa može se posmatrati kao jedan od elemenata koji će tu normalizaciju odnosa svesti na jedan odgovarajući nivo, odnosno podstaći tu saradnju i u tom smislu autoput Niš-Merdare nije samo važan za razvoj privrede i povezivanje okruga, već je važan i sa jednog političkog aspekta i može se zapravo smatrati kao neka vrsta inicijative da se Srbija zapravo dovede do odgovarajućih rezultata kada je reč o odnosu sa Prištinom.

Trasa budućeg autoputa koja ide od Merošine, koja se nalazi u Nišavskom okrugu i dalje prema Topličkom okrugu, pored Prokuplja, Beljoljina, Pločnika, Kuršumlije i dalje do Merdara iznosi 77 kilometara i u tom smislu mislim da je vrlo važno da ovu trasu autoputa iskoristimo za sve političke potencijale koji postoje na ovoj deonici. Jedan od njih je Kuršumlijska banja, zatim Đavolja varoš, malopre je koleginica Snežana o tome govorila, zatim lokalitet Vinčanske kulture – Pločnik, za koji se smatra da po nekim podacima zapravo predstavlja najstarije metološko mesto na svetu i u tom smislu možda ne bi bilo loše iskoristiti ga za neki turistički potencijal u našu korist.

Na kraju, ovo je praktično put koji povezuje dva regiona Evrope i on predstavlja deo Mini Šengena, što znači da je deo i jednog ekonomskog i političkog paketa razvoja rešenja odnosa na Zapadnom Balkanu, odnosno između regiona na Zapadnom Balkanu.

Iako dolazim iz Niša, Toplički okrug je samo par desetina kilometara udaljen od njega. Naime, u Toplici živi više od 80 hiljada ljudi, a blizu šest hiljada je nezaposleno i zato izgradnju ovog dela autoputa, odnosno ovog autoputa treba posmatrati kao jednu razvojnu šansu ne samo za stanovnike Topličkog okruga, nego i za opštinu Merošina koja spada u Nišavski okrug i tu pre svega mislim na novo zapošljavanje kroz angažovanje stanovnika iz ovog dela Srbije na izgradnji autoputa, ali i zbog dolaska novih investitora koji će možda lakše, odnosno bolja saobraćajna infrastruktura ovim putem i privući.

Posle izgradnje Koridora 10 sa jedne strane i autoputa E80, o kome danas govorimo, sa druge strane Niš se povezuje i sa Jadranskim morem i postaje prava balkanska raskrsnica, što zapravo on strateški i jeste i kada imamo jednu ovakvu povezanost i Niša i Prokuplja, odnosno dva veoma važna okruga na jugu Srbije na taj način autoput prolazi ne samo pored Merošine, već i pored Oblačinskog jezera. Uz korišćenje prirodnih potencijala koji postoje u ovom delu Srbije, s obzirom na to da je ovaj deo i te kako bogat višnjom, onda mi zaista možemo reći da izgradnja ovog autoputa može stvoriti višestruku korist u svakom mogućem smislu za stanovnike ova dva okruga.

Uprkos nesumnjivom značaju koji ima izgradnja autoputa E80 moram da pomenem i to da je ostao i veliki broj kapitalnih infrastrukturnih projekata koji se odnose na jug Srbije, a koji treba u nekom narednom periodu rešiti i mislim da smo mi u rešavanje tih problema krenuli, ali možda treba intenzivirati rad na njima. Tu pre svega mislim na izmeštanje pruge iz gradskog jezgra i izgradnju obilaznica preko grada, zatim završetak projektne dokumentacije postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, mislim da će vam Nišlije na tome biti vrlo zahvalne, zatim otvaranje izlaza na autoput iz Niške banje.

Sve su to stvari o kojima moramo razgovarati i koji će pre ili kasnije u velikoj meri uticati na kvalitet i standard života građana na jugu Srbije.

Nisam planirala da danas govorim o temi koja se odnosi na kulturu imajući u vidu to da je moja koleginica Nataša lepo obrazložila i argumentovala sve ono što se tiče zakona o kome danas raspravljamo, a koji se odnosi na oblast kulture, ali ja ću samo iskoristiti ovu priliku da prosto podsetim na to da Niš ima jednu od najboljih lutkarskih pozorišta ne samo u Srbiji, već i u ovom delu Balkana, odnosno Evrope i mislim da je jako važno, a zamoliću ministarku da u nekoj svojoj agendi za narednu godinu posveti pažnju ovom pozorištu iz razloga što ljubitelji pozorišta i te kako znaju da cene dobar rad.

Takođe, ovom prilikom bih sugerisala na to da možda nije loše da se napravi neki plan boljeg funkcionisanja Akademskog pozorišta u Nišu. Tu zapravo sede mladi ljudi koji veruju u ono što rade i odatle kreće jedan potpuno novi nivo kulture koji će jednog dana stvoriti generacije koje će izgraditi prave društvene vrednosti koje će znati da taj vaš trud i rad iskoriste na pravi način. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.12.2020.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, u okviru predloga odluka o kojima danas raspravljamo najpre bih pomenula prioritete Vlade u pogledu samog funkcionisanja pravosuđa kao samostalne grane vlasti.

Naime, razvoj pravosuđa predstavlja jedan od ključnih strateških prioriteta Republike Srbije i podrazumeva jedan trajan proces modernizacije i usklađivanja pravosuđa sa potrebama i države i društva, a u cilju obezbeđenja jedne vladavine prava i povećanja pravne sigurnosti, kao i u svakoj drugoj zemlji tako i u Srbiji.

Razvoj pravosuđa obezbeđuje doslednu primenu principa podele vlasti u jednom demokratskom društvu u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Nezavisno, nepristrasno, odgovorno, stručno i efikasno pravosuđe neophodno je za funkcionisanje svakog društva, pa i našeg, i zato je njegova modernizacija kroz neka kreativna normativna rešenja, koja će, pre svega, biti primenjiva, kao i otvaranje ka javnosti, jedini je odgovor na visoki stepen kompleksnosti i dinamičnosti društvenih odnosa savremenog sveta u kome se nalazimo.

To podrazumeva i da nosioci pravosudnih funkcija i zaposleni u pravosuđu raspolažu odgovarajućim kompetencijama, znanjima i veštinama, a kako bi obezbedili punu primenu načela zakonitosti i predvidivosti u postupanju, uz istovremeno korišćenje savremenih metoda rada kroz primenu informacione i komunikacione tehnologije, a koji su neophodni za delotvoran, efikasan i ekonomičan rad svakog pravosuđa.

Svi navedeni aspekti trebalo bi da dovedu do povećanja poverenja građana u pravosudne institucije, da omoguće privlačenje i zadržavanje stranih investicija u Republici Srbiji kroz razumljive propise koji će se efektivno primenjivati, čime se garantuje delotvorna zaštita njihovih zakonitih interesa i obezbeđuje pravna sigurnost.

Takođe, dalje unapređenje srpskog pravosuđa potrebno je usmeriti u pravcu usvajanja najviših evropskih standarda, uz istovremeno uvažavanje pravne tradicije Republike Srbije.

U prethodnih 10 godina Republika Srbija je prolazila kroz brojne reformske procese u oblasti pravosuđa. Na primer, izmene i unapređenje i sprovođenje normativnog okvira u oblasti pravosuđa, racionalizacija mreže sudova u januaru 2014. godine, zatim preduzimanje mera radi skraćivanja dužine trajanja postupaka i smanjenje ukupnog broja nerešenih predmeta, posebno onih starih predmeta koji već dugi niz godina ostaju nerešeni, zatim uspostavljanje mehanizama za alternativno rešavanje sporova, ja moram da kažem da medijacija ima i te kako dobar odziv, kako od strane stranaka, tako i na rešavanje, odnosno krajnji ishod samih sporova, kao i jačanje dostupnosti pravosudnih institucija i velike transparentnosti u njihovom radu.

Podsetiću da smo od 1. januara 2014. godine počeli sa primenom nove mreže sudova koja podrazumeva novu organizaciju sudova na sudove opšte i posebne nadležnosti i od tada do danas kontinuirano se radi na unapređenju i otklanjanju nedostataka u okviru svakog od sudova opšte, odnosno posebne nadležnosti.

Danas se pred nama, između ostalog, nalazi i Predlog odluke o izboru članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, a koji je podneo Visoki savet sudstva. Ja ću podsetiti da ovaj Visoko savet sudstva je konstituisan 6. aprila 2009. godine i ima 11 članova. Cilj njegovog postojanja jeste stvaranje nezavisnog i samostalnog organa kojim će se obezbediti i garantovati nezavisnost i samostalnost i sudija, ali i sudova.

U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe, predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao i članovi po položaju, ali i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština u skladu sa zakonom.

Izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorija AP i dva ugledna i istaknuta pravnik sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.

Kada govorimo o VSS, pomenula bih Projekat EU „Za Srbiju, podrška VSS“ finansiran od strane EU i implementiran od strane Nemačkog društva za međunarodnu saradnju i Ministarstva pravde. Projekat je imao za cilj da doprinese napretku sistema pravosuđa u Srbiji i vladavini prava, u skladu sa zahtevima pridruživanju EU i trajao je od 15. oktobra 2018. do 15. oktobra ove godine. Prioriteti koje je ovim projektom trebalo ostvariti svakako su osnaživanje, nezavisnost, odgovornost i transparentnost pravosuđa u radu, jačanje kapaciteta Saveta, kao i njihovih radnih tela, jačanje kapaciteta Administrativne kancelarije Saveta za pružanje efektivne i efikasne stručne administrativno-tehničke i druge podrške u Savetu, kao i podrška realizaciji ciljeva i zadataka samog Saveta, a koji su definisani u njihovim strateškim dokumentima.

Kako se uticaj pandemije u velikoj meri odrazio i na funkcionisanje samih sudova, a u situaciji u kojoj je veliki broj sudija bio preopterećen kako starim predmetima koje još uvek nije mogao da reši, mislim da je pandemija virusa samo dodatno pogoršala stvari u tom kontekstu. U tom smislu, 16. novembra ove godine donet je plan otklanjanja posledica u radu sudova nakon okončanja proglašenja vanrednog stanja. Plan predviđa niz opštih, pojedinačnih i posebnih mera koje treba izvršiti do kraja godine, kako bi se sanirale posledice korona virusa u delu pravosuđa. Sprovešće ga radna grupa, koja najpre ima zadatak da odredi mere da se sudski postupci ubrzaju onoliko koliko je to moguće, kako bi se do kraja godine normalizovalo stanje u sudovima, a broj predmeta smanjio na onaj nivo koji je postojao 2019. godine.

Radna grupa je formirana uz podršku i u okviru Projekta EU „Za Srbiju“, odnosno podrška Visokom kasacionom sudu i Projekta Agencije za međunarodni razvoj, vladavina prava. Prednost je svakako u rešavanju ovih sporova imaće hitni, prioritetni i stari predmeti. Plan predviđa, ne samo opšte mere o kojima sam sada govorila, već podrazumeva i pojedinačne mere koje predsednici sudova mogu da sprovedu kako bi anulirali posledice korona virusa u smislu hitnosti i načina rešavanja samih postupaka.

Zatim, insistiraće se na korišćenju elektronskih oglasnih tabli i elektronske prodaje u izvršnim postupcima, naravno, u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Prosto, moramo se prilagoditi novonastaloj situaciji i da pokušamo da način funkcionisanja sudova prilagodimo situaciji u kojoj se sada nalazimo usled korona virusa.

Dalje, uz podršku Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji, kao i delegacije EU, u narednom periodu potrebno je intenzivirati razgovore u pogledu zajedničkih planova usmerenih ka jačanju nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa uopšte. Mi se trenutno nalazimo na putu donošenja nekih veoma važnih ustavnih reformi u cilju jačanja nezavisnosti, nepristrasnosti, ali i većoj transparentnosti samog pravosuđa i to bi trebao da bude naš zajednički prioritet u nekom narednom periodu.

Kako je vladavina prava jedan od ključnih argumenata u predpristupnim pregovorima Srbije, mi se moramo fokusirati na smanjenje broja starih predmeta, na ujednačavanje sudske prakse koja će stvoriti neku vrstu pravne sigurnosti, ali i na usvajanje izmena relevantnih pravosudnih zakona koji su neophodni kako bi se unapredile garancije sudske nezavisnosti.

Na kraju, pomenula bih i to da je u poslednjih šest godina EU pružila punu podršku vladavini prava i reformi pravosuđa u Srbiji, ali i unutrašnjim poslovima, u vrednosti od preko 163 miliona evra. Samo za sektor pravosuđa EU trenutno finansira tekuću pomoć pravosudnim reformama u iznosu od 13,5 miliona evra.

Kako je Vlada Srbije početkom jula ove godine usvojila novu strategiju razvoja pravosuđa za period od 2020. do 2025. godine, ali i revidirani akcioni plan za poglavlje 23, na nama je samo da preduzmemo sve one mere koje nam stoje na raspolaganju kako bismo poboljšali efikasnost kroz sva ova dokumenta koja smo doneli i koja će nam u tome pomoći. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, potpredsednici, članovi Vlade sa svojim saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarka, pre nego što svoje izlaganje usmerim ka setu predloženih zakona, istakla bih sledeće.

Naime, kada smo 2012. godine, kao koleginice narodne poslanice, zajedno učestvovale u formiranju Ženske parlamentarne mreže, sećate se da smo kao uzor imali Republiku Finsku i način i model funkcionisanja u Finskoj kao jedan model koji smo prosto želeli da primenimo i u našem parlamentu.

Takođe, složićete se sa mnom, možda smo bili malo skeptični u pogledu mogućnosti da li ćemo u toj meri zaista moći da ostvarimo veće učešće manje zastupljenog pola na javnim funkcijama i na onim mestima koja zapravo jesu mesta na kojima se odlučuje. Evo, mi danas imamo najbolji primer da to jeste moguće i da smo tada, uz veliku podršku svih kolega i koleginica narodnih poslanika, zapravo i uspeli u svojoj nameri.

Jedna od takvih bitnih tema o kojima svakako treba razgovarati jeste upravo javni sektor i zato danas razgovaramo o setu propisa o platama zaposlenih u javnom sektoru. Njihovo donošenje, kako smo mogli da čujemo u prethodnim izlaganjima narodnih poslanika, jeste neophodno kako bi se u narednom periodu omogućila jedna potpuna implementacija svih propisa o platama koji se vezuju na ovaj glavni, odnosno krovni zakon u javnom sektoru, a to podrazumeva intenzivnu saradnju svih onih učesnika koji zapravo mogu imati bilo kakvu vrstu udela u kreiranju načina na koji će ovaj sistem uopšte funkcionisati.

Sve ovo bilo je značajno otežano tokom 2020. godine zbog pandemije korona virusa, koja nas je u mnogo čemu poremetila, pa između ostalog i u sprovođenju jednog ovako važnog zakona.

Svoje izlaganje ću početi kratkim osvrtom na Zakon o izmenama Zakona i sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru kao sistemskim, odnosno bazičnim zakonom, kojim su zapravo navedeni rokovi za početak njegove primene, ali i primene ostalih posebnih zakona koji se na njega oslanjaju, a kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora.

Zakon o sistemu plata u javnom sektoru kao krovni zakon kojim se određuju okvir, principi i elementi za obračun zarada u javnom sektoru usvojen je još februara 2016. godine i tada je planirano da se tokom 2016. godine usvoje zakoni kojim bi se prilagodile zarade u javnim službama, lokalnim samoupravama i autonomnoj pokrajini, kao i u javnim službama. Zatim, plan je bio da se tokom 2017. godine izvrši usklađivanje zarada državnih službenika, odnosno 2018. godine u policiji, vojsci i sektoru bezbednosti. Tako bi praktično bili pokriveni svi oni sektori koji kao svoju bazu imaju ovaj zakon. Predloženom izmenom ovog zakona pomera se rok početka primene na 1. januar 2022. godine.

Dalje razloge za donošenje Zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima treba tražiti, ministarka je to na početku i obrazložila, u potrebi za odlaganjem primene zakona u delu koji propisuje obavezu sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla. Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koji je stupio na snagu 1. januara 2019. godine, propisana je obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme usled privremeno povećanog obima posla, počev od 2021. godine.

Taj rok je tada, u tom trenutku, naveden kao razlog, odnosno kao vremenski period u kome bi državni organi od stupanja na snagu zakona pa sve do njihove primene u tom delu zapravo mogli da uspostave jedan jedinstveni sistem i evidenciju kandidata sa izbornih listi koji su učestvovali u javnom konkursu i koji su ispunili tražene uslove za izbor i koji bi, na kraju krajeva, mogli da se uključe u proces rada na određeno vreme bez sprovođenja konkursnog postupka, u cilju efikasnijeg popunjavanja radnih mesta.

Kako smo prethodne dve godine od stupanja na snagu ovog zakona do danas, zbog uslova kontrolisanog zapošljavanja koji proističu iz Zakona o budžetskom sistemu i propisa kojima se ograničavao broj zaposlenja odnosno maksimalni broj zaposlenih u javnom sektoru, nismo bili u mogućnosti da sprovedemo dovoljno konkursnih postupaka koji bi omogućili prijem zaposlenih na određeno vreme usled povećanog obima posla i s tim u vezi nije sačinjena jedinstvena evidencija koja bi kao takva mogla da posluži za način sprovođenja ovog zakona počev od roka koji je u njemu određen.

Iz navedenih razloga, predlaže se da se kao početak primene obaveznosti sprovođenja konkursa za prijem na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla utvrdi 1. januar 2023. godine.

Set navedenih izmena propisa o platama zaposlenih u javnom sektoru treba posmatrati uvažavajući činjenicu da je usled brojnih faktora izazvanih korona virusom bilo gotovo nemoguće sprovesti iste, počev od januara 2021. godine. Takođe, smatram da je vrlo važno istaći činjenicu da je ukupan broj zaposlenih u državnom sektoru, konkretno kada govorimo o Srbiji znatno manji u odnosu na broj zaposlenih u javnom sektoru ako pogledamo podatke centralne i istočne Evrope. Tako, recimo, u Srbiji na svakih 100 stanovnika otprilike sedmoro je zaposleno u javnom sektoru, a na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, recimo, 2016. godine, broj ljudi zaposlenih u javnom sektoru je iznosio blizu 450 hiljada zaposlenih.

Međutim, put do ostvarivanja današnjih rezultata nije bio ni malo lak. Ja ću vas podsetiti, mislim da smo o tome danas nešto imali prilike i da čujemo, na fiskalnu konsolidaciju koja je u vreme kada se krenulo u njeno sprovođenje zapravo dovela do smanjenja ukupnih rashoda za zaposlene, ali nije u potpunosti otklonila sve one nedostatke koje mi u javnom sistemu, odnosno u sistemu javnog sektora zapravo imamo. Tu mislim na platne razrede, ali i na jednu sveobuhvatniju analizu potrebe za odgovarajućim kadrovima u različitim državnim sektorima. Složićete se sa mnom da u pojedinim državnim sektorima, recimo, imamo višak radne snage odgovarajućeg profila, dok u nekim drugim možda taj broj nije u potpunosti usklađen sa potrebama samog sektora. Mislim da ćemo u narednom periodu svakako raditi na tome i da će se tome posvetiti posebna pažnja.

Pomenula sam malo pre fiskalnu konsolidaciju i moram da kažem, odnosno da se prisetimo činjenice da su dve mere koje su tada označile snažan početak fiskalne konsolidacije javnih finansija zapravo bile mere koje su bile i te kako nepopularne u vreme kada su bile donete. Jedna od njih jeste ograničenje zapošljavanja krajem 2013. godine. Evo sada, posle punih šest godina od kada je ta mera fiskalne konsolidacije započela sa svojom primenom, mi zapravo vidimo njene efekte, pozitivne efekte, u smislu da je budžetom za narednu godinu predviđeno ukidanje, žargonski rečeno „zabrane zapošljavanja“, odnosno ovakve ograničene mere zapošljavanja. To zapravo pokazuje da su mere koje su tada bile nepopularne, posle šest godina dale odgovarajuće rezultate.

Druga, takođe, nepopularna mera u vreme kada je doneta, tokom 2014. godine, jeste bila mera smanjenja plata iznad 25 hiljada dinara za 10%. Možemo ih tretirati interventnim merama, ali su isto tako one uspele da ispune svoj osnovni cilj, odnosno da zaustave dotadašnji trend neodrživog rasta državnih rashoda za plate, dok je fiskalni deficit sveden na jedan potpuno prihvatljiv nivo.

Sve napred navedeno za posledicu ima i to da je prosečna neto plata u Srbiji u septembru 2020. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila blizu 60 hiljada dinara, odnosno bila je nominalno veća za 11,2%, odnosno realno za 9,2% u odnosu na isti mesec 2019. godine, sa tendencijom daljeg rasta i u 2021. godini.

Kako Srbija pretenduje da postane članica EU, sistem plata, zarada i strukture zaposlenih u javnom sektoru svakako treba posmatrati u jednom širem i sveobuhvatnijem kontekstu i ja ću vam za to navesti jedan, po mom mišljenju, veoma dobar primer.

Naime, sam proces pristupanja EU vremenom će povećati pritisak na rast fonda zarada u državnom sektoru, a najbolji primer za to jeste Rumunija. U periodu između 2005. i 2008. godine u Rumuniji je broj zaposlenih u administraciji porastao za čak 20%, jer je došlo do osnivanja nekoliko novih državnih tela koje je zahtevala EU kako bi se propisi i način funkcionisanja tog zajedničkog tržišta i svih elemenata postojanja u okviru EU, konkretno, radi se o telima koja su se bavila koordinacijom plaćanja u poljoprivredi. Isto tako, porastao je i broj zaposlenih u sektoru bezbednosti za čak 50%, što zbog toga što je zahtevalo veći broj graničnih policajaca i žandarmerije, a opet u skladu sa propisima i načelima EU.

Ja ću tumačiti sve navedene izmene zakona kao jednu neminovnost i kao jedan dobar primer koji moramo slediti kako bismo nastavili pregovore ka punopravnom članstvu u EU. Način na koji je neophodno sprovesti sve reforme u javnom sektoru u potpunosti odgovara programskim načelima Socijaldemokratske partije Srbije i zato ćemo mi u danu za glasanje podržati predloge navedenih zakona. Hvala.