SANJA JEFIĆ BRANKOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Sanja Jefić Branković je rođena 1984. godine.

Po obrazovanju je diplomirani pravnik.

Napušta Liberalno demokratsku partiju 2012. godine i pristupa pokretu “Naša priča”. Prelazi u Socijaldemokratsku partiju Srbije 2014. godine, a 2015. godine postaje predsednik regionalnog odbora ove stranke. Od 2012. do 2014. godine bila je narodna poslanica u Skupštini Srbije. Od 2014. Godine obavljala je funkciju rukovodioca Kancelarije za ljudska i manjinska prava u Nišu. Od 2016. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Niš.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo joj je potvrđen mandat narodne poslanice.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 12:37

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa svojom koleginicom, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set poreskih zakona, pa ću probati onoliko koliko mi vreme u okviru poslaničke grupe to dozvoljava da ukratko prokomentarišem svaki od njih.

Najpre, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu nadležnost za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon, kao i poreza na prenos apsolutnih prava, ovim izmenama prenosi se sa poreske uprave na jedinice lokalne samouprave. Nesumnjivo je da će navedena izjava dovesti do unapređenja poslovnih procesa i, u krajnjem slučaju, do naplate i kontrole navedenih poreza, posebno uzimajući u obzir činjenicu da se radi o porezima čije prihode u krajnjoj liniji naplaćuju, odnosno pripadaju jedinicama lokalne samouprave.

Primera radi, odlukom o budžetu grada Niša za tekuću 2020. godinu, planirani prihodi po osnovu poreza na nasleđe i poklon iznosili su otprilike oko 60 miliona dinara.

Kako živimo u eri digitalne ekspanzije, ovaj zakon, između ostalog, podrazumeva i proširenje samog predmeta oporezivanja, o čemu su moje kolege u prethodnim obraćanjima već govorile, pa se tako izmenama ovog zakona oporezivanje između ostalog odnosi i na nasleđe i poklon digitalne imovine, čime na jedan sveobuhvatan način predmet samog oporezivanja dobija neku svoju drugačiju formu.

Izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji vrši se pozitivan uticaj pre svega na poreske obveznike, i to tako što im se omogućava da svoje zahteve koji se odnose na povraćaj više ili pogrešno uplaćenog poreza, refakciju poreza, poreski kredit, preknjižavanje ili namirenje dospelih obaveza po nekom drugom osnovu, kao i same zahteve koji se odnose na odlaganje plaćanja dugovanog poreza, sada dostavljaju nadležnom organu u elektronskom obliku putem portala poreske uprave, odnosno sa druge strane, poreskoj upravi se omogućava da na zahteve u skladu sa odgovarajućim poresko-pravnim odnosom zapravo odgovore takođe elektronskim putem, ukoliko se obveznik sa time saglasi.

U svakom slučaju, jedan ovakav vid međusobne komunikacije stvara neki jednostavniji proces, smanjuje troškove, olakšava uzajamnu komunikaciju i povećava efikasnost u radu i u jednom i u drugom smeru.

Navedenim izmenama zakona propisuje se i novo krivično delo – poreska prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost. Umesto dosadašnjeg neosnovanog iskazivanja iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit, odnosno, faktički se vrši izmena bića postojećeg krivičnog dela, pa se tako radnja izvršenja, pored navedenog neosnovanog iskazivanja iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit, sada obuhvata i radnja izvršenja krivičnog dela poreske utaje. Međutim, samo za PDV, i to tako da se objektivni uslov inkriminacije sada utvrđuje za period od 12 meseci, a ne za poreski period za koji se utvrđuje obaveza za PDV, kao što je to bio slučaj do sada.

Na kraju, ukratko ću se osvrnuti samo na predložene izmene Zakona o republičkim administrativnim taksama, koje se u najvećoj meri odnose, odnosno donose sa ciljem usklađivanja važećeg tarifiranja sa tzv. Programom „e-Papir“. Jedna od izmena odnosi se na umanjenje iznosa takse koje je predložilo Ministarstvo turizma, trgovine i telekomunikacija. Ovim predlogom zakona smanjen je iznos takse za davanje mišljenja o identifikaciji robe, odnosno potrebi kontrole spoljne trgovine za pravna lica i preduzetnike, radi usklađivanja sa stvarnim troškovima te usluge, imajući u vidu da se ne daje mišljenje o primeni propisa, već se samo utvrđuje da li je za konkretnu robu potrebna odgovarajuća dozvola ili ne.

Sveopšti utisak kada posmatrate set ovih zakona, koji se nalaze pred nama, jeste taj da će se njihovom primenom, osim usaglašavanja zakonske regulative sa praksom koju imamo, kao i otklanjanje nedoumica koje u primeni postoje i javljaju se, između ostalog doneće i do lakše primene propisa od strane samih obveznika sa jedne strane, ali i do funkcionalnije i operativnije uprave sa druge strane.

Na kraju krajeva, svaka izmena i dopuna zakona teži upravo ka ciljevima koje sam navela. Iz tog razloga će SDPS u danu za glasanje podržati predloge ovih izmena zakona. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa svojim saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, razlog za donošenje ovog zakona proizilazi iz potrebe za prevazilaženjem problema sa kojima se svakodnevno suočavamo prilikom primene pravnih propisa, odluka, naredbi i drugih opštih akata nadležnih organa u delu primene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Tu pre svega mislim na mere koje se primenjuju sa ciljem zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, ali sa druge stane i na sankcije koje treba primeniti u slučaju kada poštovanje tih mera u praksi izostane.

Iako je Srbija u vreme proglašenja vanredne situacije, odnosno pandemije virusa imala važeću zakonsku regulativu još od 2005. godine, ona je doneta u skladu sa potrebama za regulisanje ove oblasti u trenutku kada je ova oblast i uređena zakonom. Međutim, novonastala situacija zahteva prilagođavanje propisa svim neizvesnostima koje ovaj virus sa sobom nosi. Mislim da smo svi toga i te kako svesni. Pre svega stvorila se potreba za jasnim i preciznijim definisanjem samih pojmova kao što su nepovoljna epidemiološka situacija, kućni karantin, lična zaštita od infekcije, itd. a koje prethodno zakonsko rešenje i nije regulisalo, jer za tim i nije bilo potrebe u trenutku kad je zakon još 2005. godine donet. To praktično znači da je dužnost svakog od nas kao pojedinca da se ponašamo odgovorno i to tako da rizik od zaražavanja sebe i ostalih svedemo na minimum.

Kao neko ko dolazi iz Niša, profesionalno obavljajući poslove u okviru jednog dela komunalnog sektora moram da kažem da naspram obaveza pojedinaca, koje svako od nas ima, stoji i obaveza i ogromna odgovornost poslodavaca, sa druge strane. Tu pre svega mislim na njihovu obavezu da predvide i preduprede sve eventualne korake kako bi sačuvali život i zdravlje građana, odnosno u konkretnom slučaju svojih zaposlenih, ali uz istovremeno poštovanje svih njihovih prava koja su im garantovana Ustavom i zakonom, Ugovorom o radu, kolektivnim ugovorima. Verujte mi, taj posao je za jednog poslodavca nije ni malo lak.

U tom smislu pomenula bih da je za vreme trajanja vanrednog stanja donet veliki broj uredbi, naredbi, odluka, preporuka i one su bile apsolutno neophodne kako bi se pravovremeno reagovalo i kako bi se pravno regulisali svi modeli ponašanja poslodavaca uz istovremeno poštovanje zaposlenih, o kojima sam malopre govorila. Mislim da upravo zahvaljujući tome, ali i naredbama i preporukama lokalnih kriznih štabova imamo situaciju u kojoj smo veliki broj života ljudi zapravo i sačuvali u onom prvom talasu korona virusa.

Jedan od pozitivnih primera je i taj što je t okom prvog talasa od strane Ministarstva za rad doneta preporuka svim poslodavcima da zaposlenima kojima je rešenjem nadležnog organa potvrđeno prisustvo virusa ili određena mera samoizolacije ili izolacije omoguće odsustvo sa rada uz isplatu naknade u visini od 100% i to tako što će u svoje interne akte inkorporirati ovu preporuku kao obavezu. Koliko je ova preporuka bila dobra, odnosno pozitivna govori u prilog i činjenica da je septembra meseca ove godine, tačnije 30. septembra, potpisan Aneks 4. posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti, a kojim je regulisano sledeće, citiraću – zaposleni koji privremeno odsustvuje sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti Kovid 19 ili mere naložene samoizolacije ili izolacije, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka ostvaruju pravo na naknadu zarade u visini od 100% osnova za naknadu zarade.

Moramo da shvatimo da ovaj Predlog zakona uprkos raznim tezama, koje smo danas čuli, treba posmatrati kao neophodnost bez mogućnosti bilo kakve interpretacije nekog površnog i pogrešnog tumačenja.

Na kraju, dozvolićete mi da postavim jedno retoričko pitanje – da li ste čuli za pesmu iz sedamdesetih godina prošlog veka „Život je maskembal“. Sigurna sam da jeste. Koliko god se ista pominjala u kontekstu satire, priznali mi to sebi ili ne, moramo je shvatiti kao našu realnost kako bi se što pre završio, ja ću ga nazvati, korona bal pod maskama. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, analizirajući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu, stiče se utisak da se njegovim donošenjem stvaraju uslovi za sprovođenje zadataka javnih finansija u Srbiji.

Najpre, u uslovima pandemije koja u svim segmentima društva izaziva negativna ekonomska kretanja kako na globalnom, tako i u našoj zemlji, rebalans svakako omogućava lokaciju sredstava kojima se obezbeđuje nesmetano finansiranje, pa mogu slobodno reći, borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi.

Drugi, ne manje važan zadatak, jeste umanjenje negativnih posledica po privredu i život građana koji u najneposrednijoj meri, ukoliko se ne reaguje blagovremeno, mogu osetiti sve negativne efekte koje pandemija virusa izaziva.

Kao što vam je poznato, početkom aprila ove godine, Vlada Srbije je usvojila program ekonomskih mera za smanjenje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom kako bi se očuvao standard i likvidnost privrede i stanovništva, sve sa ciljem ostvarivanja pozitivnog efekta na pokretanje jedne sveobuhvatne privredne aktivnosti u našoj zemlji.

Činjenica je da ekonomska kriza u ovom trenutku pogađa čitav svet i nikako ne dovodi u pitanje osnovni model kapitalističkog privređivanja, odnosno tržišnu ekonomiju. Međutim, moram da pomenem to da socijaldemokratski model privređivanja podrazumeva da tržište često samo po sebi nije dovoljan samoregulišući mehanizam i da država, naročito u uslovima krize koju imamo danas, mora da posebne za korektivnim instrumentima. Upravo je rebalans budžeta o kome danas govorimo jedan od njih.

Način na koji država interveniše kako bi se predupredili negativni efekti pandemije odgovaraju programskim načelima Socijaldemokratske partije Srbije, a ideja koja stoji iza jedne takve intervencije jeste da se pomogne što većem delu, pre svega privatnog sektora da opstane, tako da trenutni pad poslovne aktivnosti koji imaju, koji se očekuje ne dovede vremenom do trajnog i prekovremenog gašenja radnih mesta, ogromne štete za građane, privredu, pa i na kraju i za same javne finansije.

Da li će ovako snažna državna intervencija imati uspeha, pre svega, zavisi od tri činioca: prvo, da sve mere budu ekonomski racionalne, drugo, da se na vreme obezbedi njihovo finansiranje i treće, da njihovo sprovođenje bude efikasno i pravovremeno, odnosno bez kašnjenja.

Suštinu rebalansa budžeta treba tražiti u razlozima, odnosno uzrocima koji su uslovili potrebu za njegovim donošenje. Ako je to pa makar i delimično saniranje ekonomskih posledica izazvanih pandemijom, što opet sa druge strane, stvara uslove za realno planiranje budžeta, a to nas vrlo brzo očekuje, rukovodeći se parametrima koje smo u ovoj godini imali, e onda mislim da tu uopšte ne postoji razlog za negativno posmatranje i analiziranje ovog predloga budžeta.

Iako je rast ekonomske aktivnosti može se reći bio solidan tokom prvog kvartala ove godine, već u aprilu beleži se snažan pad privredne aktivnosti najpre u sektorima turizma, saobraćaja i rekreacije, i to je logično, ako uzmemo u obzir da su preduzete mere zdravstvene zaštite direktno uticale na njih i njihovu sferu poslovanja.

Takođe, sa velikim problemima suočile su se i kompanije u onim delatnostima koje imaju značajnu uvoznu komponentu, imajući i vidu poremećene lance snabdevanja, pa se tako vremenom dvocifreni rast izvoza koji smo imali u januaru i februaru preokrenuo u dvocifreni pad tokom naredna tri meseca.

Prema trenutno raspoloživim podacima, procenjuje se da bi pad BDP u 2020. godini mogao biti oko 3%. Naime, relativno visoki rast BDP u prvom kvartalu projektovan je u tom trenutku u sladu sa očekivanim pozitivnim efektima u okviru uslužnih delatnosti, ali i u oblastima trgovine, saobraćaja i turizma. Međutim, u tom trenutku se još uvek nisu mogli videti uticaji krize na privredu. To znači da bi u preostalom delu godine realno i mogli očekivati niži, odnosno veći pad BDP-a.

U kontekstu napred navedenog, pomenula bih i to da se ovim rebalansom pruža direktna podrška hotelijerskom sektoru, odnosno rebalansom su dodatno obezbeđena sredstva namenjena hotelskoj industriji u gradovima Srbije, i to, pre svega, kroz jednokratnu direktnu subvenciju svakom pojedinačnom hotelu u iznosu od 350 evra po ležaju i dodatno još 150 po smeštajnoj jedinici.

Složićete se sa mnom da svakako na ovaj način treba posmatrati vid izlaska iz jedne krize u kojoj se sektor turizma nalazi.

U prilog napred navedenom, treba pomenuti i to da je i pored svih teškoća i nepoznanica koje sa sobom nosi period pred nama, Fiskalni savet Republike Srbije je ocenio da Srbija trenutno ima sasvim dovoljno kapaciteta da izdrži tekuću krizu bez nekih značajnih makroekonomskih stabilnosti.

Dozvolite mi da svoje izlaganje zaokružim uverenjem da je pandemija korona virusa postavila pred ekonomsku politiku naše zemlje velike izazove, pre svega u cilju očuvanja ekonomske aktivnosti, očuvanja radnih mesta i standarda stanovništva. I zato je veoma važno na ovaj način pažljivo izabranim merama ekonomske politike blagovremeno odgovoriti na svaki od njih.

Mislim da sa ovim rebalansom budžeta to i čini. I zato će SDPS u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.