Hvala predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovani ministre sa saradnicima, danas govorimo o setu zakona koji je vrlo važan za razvoj i napredak naše države i mi se trudimo da objasnimo građanima koji prate ovaj prenos koliko je ovo važno za beleženje dobrih, rekla bih, najboljih rezultata u Srbiji.

Vidite, mi želimo da se nastavi gradnja u Srbiji i mi želimo i finansijsku podršku deci. Mi želimo ulaganje u životnu sredinu. Mi želimo nastavak izgradnje autoputeva, železnica, saobraćajnica, ali očigledno je da kolege prekoputa nas to ne žele. Oni žele da Srbija stane.

Dame i gospodo, kao član Odbora za saobraćaj, prostorno planiranje i telekomunikacije i infrastrukturu imala sam priliku da na prethodnim sednicama kada smo se pripremali za ovu sednicu čujem, mogu slobodno da kažem, zaista mnogo besmislenih komentara od kolega iz opozicije, gde suštinski nismo videli neke zamerke na predloge zakona.

Eto, imali smo priliku da vidimo kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata lažnu brigu, odnosno licemerje kolega koji kažu – pa znate šta, imamo ljude koji u 21. veku nemaju struju, nemaju vodu, nemaju osnovne uslove za život, nemaju mogućnost da se priključe na komunalnu infrastrukturu. Kada stigne Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata u proceduru – uh, zašto je to stiglo, mi nismo imali nikakve informacije o tome, ovo je sada nepravda zaboga prema ljudima koji imaju građevinske dozvole, i ako niko neće da pomene od njih da kaže – ovo ne znači ozakonjenje objekta, ovo ne znači da se skida zabeležba iz katastra i ovo ne znači da se ta nepokretnost može staviti u promet.

Poenta je samo napadati Vladu Republike Srbije, napadati predsednika Aleksandra Vučića i SNS.

Na javnom slušanju koje smo imali pre dva dana vezano za Zakon o planiranju i izgradnji takođe čuli smo od predstavnika opozicije da oni žele moratorijum na izgradnju i da oni ne žele da se nastavi izgradnja u Srbiji. Vi ste to, ministre, nekoliko puta ponovili. To je neki ideološki pristup koji se razlikuje od našeg, ali mi ćemo da nastavimo da se borimo za još više investicija i za gradnju u Srbiji.

Oni očigledno žele da se vrati ono vreme kada smo imali nula kilometara železnice, u ono vreme kada smo imali za vreme mandata svega 30 kilometara autoputeva, kada su fabrike zatvorene i kada su ljudi ostali na ulici bez posla i ne možemo da dozvolimo da ovde neko pokušava da kaže da ovo što mi radimo danas i svi predlozi zakona koji su na dnevnom redu da nisu dobri i da se ovo neće mnogostruko vratiti građanima kroz nove investicije, kroz nova radna mesta i kroz povećanje i kroz naš rast.

Želim da istaknem jedan primer, mi smo pre dve nedelje kao članovi grupe prijateljstva, Poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom obišli radove na izgradnji brze pruge od Novog Sada do Budimpešte, a pre toga moram da kažem da smo otišli i brzim vozom od Beograda do Novog Sada za svega pola sata, obišli smo radove radnim vozom do Rumenke i videli smo da se radovi izvode predviđenom dinamikom i mi ćemo krajem sledeće godine imati završenu brzu prugu od Beograda do Budimpešte, što za građane znači da će se stizati za svega tri sata. To su stvari koje suštinski zaista menjaju Srbiju. Na dnevnom redu takođe imamo predloge zakona koji se odnose na nastavak izgradnje autoputeva i brzih saobraćajnica i sigurna sam da ne postoji mesto u Srbiji da nije osetilo i da ne oseća dobrobit izgradnje autoputa i brzih saobraćajnica.

Ja dolazim iz opštine Ub i zaista moram da kažem da zahvaljujući izgradnji autoputa „Miloš veliki“ mi od Beograda do Uba stižemo za svega 30 minuta. Zahvaljujući svemu onome što je izgrađeno u Ubu, kako je stvoren lep ambijent za život, za porodicu i za odgajanje dece, mi imamo situaciju da se kod nas u našu opštinu doseljavaju ljudi iz Beograda, jer zahvaljujući odgovornoj politici lokalnog rukovodstva mi imamo zaista sve lepe uslove za život, počev od kvalitetnih i dobrih usluga u domu zdravlja, novi objekti, rekonstruisani objekti, počev od izgradnje i rekonstruisanih škola, imamo izgrađene tri nove seoske škole, uskoro počinju radovi na četvrtoj novoj seoskoj školi kako bi se deca koja žive u određenim mesnim zajednicama u selima zadržala da ostanu tu u osnovnim školama.

Takođe, imamo izgrađenu novu zelenu pijacu. Imamo dobru sportsku infrastrukturu. Uskoro počinju radovi na izgradnji nove gradske biblioteke i nove biblioteke. To su sve stvari koji tamo ljudima znate.

Moram da kažem jedan podatak, zaista koja god stambena zgrada počne da se gradi i maltene tek je temelj završen stanovi već budu rasprodati zato što je mnogo lepo za život, mirno i malo mesto. U blizini autoputa Miloš Veliki takođe imamo veliku investiciju ona je tu upravo zbog autoputa to je izgradnja novog tržnog centra gde će uskoro početi da radi 200 radnika, to se zna koliko je značajno a kakva nam je klima u opštini i ne samo u Ubu tako je i u većini Srbije najbolje govori indikator onaj koji opisuje prihod od poreza na zarade zaposlenih u budžet. Evo i mi isto primećujemo u lokalnom budžetu da nama to konstantno raste zato što imamo veći broj zaposlenih, ali se i javi činjenica da se plate povećavaju.

Takođe, moram da kažem ono što je vrlo važno za moju opštinu. Pre dva dana, Ministarstvo za zaštitu životne sredine je potpisalo sa izvođačem radova veliki ugovor. To je početak radova i to će uskoro da počne na izgradnji regionalnog centra za upravljanje otpadom „Kalenić“ to je na teritoriji opštine Ub koji obuhvata 11 lokalnih samouprava i tu će biti rešen problem za 500 hiljada ljudi. Dakle za više od pola miliona građana. Ovo je jedan od najznačajnijih zelenih kapitalnih projekata u Srbiji, a imamo najavu da će se nastaviti i u drugim regionima.

Još bih samo kratko da se osvrnem kada govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji, pored svega što smo naveli da su dobrobiti i imamo ona četiri osnovna cilja to je i veća transparentnost, ubrzavanje postupka izdavanja građevinskih dozvola, promocija zelene gradnje i usaglašavanje sa propisima EU. Znamo da kod nas građevinska industrija doživljava ekspanziju rasta i mi smo eto pre samo u periodu od četiri godine u građevinskoj industriji imamo 37 hiljada radnih mesta, a prvom kvartalu ove godine zableleženo je 170 hiljada radnih mesta u ovoj oblasti, što je zaista odlično za sve.

I da zaključim uprkos krizama, uprkos teškim situacijama u celom svetu, uprkos opstrukcijama i napadima konstantno koje imamo, apsolutno neargumentovane samo sa jednim ciljem da se dođe na vlast bez izbora, to je njihova ideologija, to je njihovo pravo da se tako ponašaju. Mi zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću imamo nastavak izgradnje autoputeva, brzih saobraćajnica, železnice, otvaranje fabrika, novih radnih mesta, to je sve ono što je suprotno u odnosu na ono dok je žuti tajkunski vladao Srbijom. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Ja ću sad vas da pitam a šta su vaši tvitovi? Što niste bar jedan odštampali i pročitali ovde? Da li hoćete da vam mi pročitamo šta ste vi pisali?

Nemojte da dobacujete dok govorim.

Što niko od vas nije osudio ovo što je rekao i kolega Jovanov, da Andrej i Danilo završe u šahti? Nisam čula da ste to pročitali.

Nisam čula da ste pročitali od pre dva dana što je bilo na „Tviteru“, psovanje majke Danilu Vučiću i to mrtve majke. Sram vas bilo! Zašto to niste pročitali? Ko je to od vas osudio ovde?

Što ovaj što leži u onome što je povratio nije pročitao to?

I vas sram da bude što dobacujete!

Izašli ste na ulicu i zloupotrebili ste tragediju. To nikada niko nije uradio nigde u svetu. Ušli ste u anale beščašća. To niko nije nigde uradio. Na tome zasnivate politiku? Tako hoćete da dođete na vlast?

Još nešto hoću da vam kažem i čvrsto stojim iza toga da jeste lešinari i hijene, jer to nikada niko nigde nije uradio.

Sad ću da vas pitam još nešto, vi što ležite u onome što ste povratili, zašto niste našli tvit gde je meni napisano – dabogda ne izlazila sa mrtvog groba svog deteta. Moja ćerka je od osam meseci. Zašto to niko nije našao? Zašto to niste osudili? Sram vas bilo!

Hvala, predsedavajući.

Poštovani, kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, odnosno o predlogu o kome se sada vodi rasprava u pojedinostima, najpre želim da kažem da uvažavam mišljenje Vlade, odnosno ekspertskog tima iz Ministarstva za zaštitu životne sredine koji sagleda ove amandmane, te ih je odbio, jer ko god da gleda sada ovu sednicu, ko je gledao i sinoć, vidi da je opozicija iskoristila ovaj instrument da podnosi amandmane kako bi zloupotrebila vreme.

Uglavnom su amandmani, kao što čujete, besmisleni, obrazloženja nema za njih, da bi iskoristili vreme, prenos na televiziji da napadnu predsednika Aleksandra Vučića, da napadnu Vladu Republike Srbije, SNS, a vidimo danas intenzivno i ministarku prisutnu i one koje nisu tu.

Kao što ste primetili, nije važno uopšte šta je na dnevnom redu, nije važno koja je aktuelna tema, koja je tačka dnevnog reda, važno je samo da se iskoristi Skupština i ova skupštinska govornica za pokazivanje mržnje prema predsedniku Aleksandru Vučiću, a bogami sada čujemo i lične uvrede i pretnje za prisutne ministre.

U uvodnom izlaganju, kada je bila rasprava u načelu za ove predloge zakona, gospođa Vujović je istakla da je vrlo značajna izmena u ovom predlogu zakona koja se odnosi na regulisanje pravnog osnova za tretiranje otpada koji nastaje zbog građenja i rušenja.

Ja moram da istaknem da je ovo vrlo važno danas u Srbiji zato što je Srbija danas jedno veliko gradilište. Danas u Srbiji imamo aktuelno preko 100 hiljada gradilišta, gde je angažovano preko 11 hiljada firmi i gde je zaposleno preko 160 hiljada ljudi.

Imajući u vidu činjenicu da se do 2012. godine u Srbiji ništa nije gradilo, da se bivši režim bavio zatvaranjem fabrika i borbom samo za svoje fotelje, verovatno ovakav način i ovakav pristup ovoj materiji nije ni bio potreban, jer je bilo svega nekoliko desetina ili stotina gradilišta.

Generalno, što se tiče zaštite životne sredine, moram da istaknem ono što niko ne može da ospori, jeste da je ova vlast, SNS, ne samo u ovom domenu kada je u pitanju pravno regulisanje ove oblasti, već i konkretni koraci koji su učinjeni, niko nije uradio više od SNS i mi to možemo da vidimo na svakom koraku u Srbiji i činjenica da nikada veća sredstva u budžetu nisu odvojena za ulaganje u zaštitu životne sredine.

Imam mnogo primera, počev od čišćenja sanitarnih deponija, preko zamena kotlarnice u javnim ustanovama, do izgradnje postrojenja i prečišćavanja otpadnih voda, preko realizacije programa „Čista Srbija“, koja se realizuje u 67 gradova i opština, ali ono što je meni posebno značajno i o čemu ću malo više govoriti jeste izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom, a trenutno se radi ili se priprema na izgradnji osam takvih centara.

Ovde bih zaista istakla da mene kao nekoga ko dolazi iz opštine Ub i iz Kolubarskog okruga zaista raduje vest da ćemo mi za mesec i po do dva dana imati i obeležavanje i početka radova na izgradnji regionalnog centra za upravljanje otpadom koji će se nalaziti većim delom na teritoriji opštine Ub, a manjim delom na teritoriji opštine Lajkovac.

Ono što je važno jeste da taj projekat obuhvata 11 gradova i opština i to su: Valjevo, Obrenovac, Lazarevac, Ub, Barajevo, Vladimirci, Lajkovac, Mionica, Koceljeva, Osečina i Ljig. Dakle, i Mačvanski i Kolubarski okrug i deo grada Beograda, a pokrenuta je inicijativa da se uključi još četiri grada i opština, a to su Loznica, Ljubovija, Mali Zvornik i Krupanj i time će biti obuhvaćeno pola miliona ljudi.

Ovo će i te kako upotpuniti punu sliku i bolji životni standard svih građana kojima je svakako već bolji život od kako vlast sprovodi SNS nego do 2012. godine.

Ovde bih takođe želela da istaknem da su se desile i da se dešavaju vrlo značajne stvari za naš okrug. Recimo, izgradnjom auto-puta „Miloš Veliki“ zapadna Srbija je zaista promenila izgled. Zahvaljujući auto-putu „Miloš Veliki“ u grad Valjevo je stigla i prva fabrika, nemačka kompanija „Bizerba“, gde je prosečna plata 1.100 evra. Krajem juna se očekuje otvaranje još jedne nemačke kompanije, a svakako pre svega toga želim da istaknem i da se završavaju radovi na izgradnji brze saobraćajnice koja povezuje auto-put „Miloš Veliki“ sa gradom Valjevo.

Takođe, želim da istaknem ono što je značajno i sa aspekta kada govorimo o oblasti zaštite životne sredine, a to je izgradnja gasovoda od Beograda. Radovi se već uveliko izvode od Beograda preko Valjevo i do Loznice.

Svakako, kada već imamo ovu lepu vest i čekamo početak radova za dva meseca na izgradnji regionalnog centra, to će i te kako značiti i za razvoj našeg regiona.

Takođe, želim da istaknem ovom prilikom da kažem nešto i o svojoj opštini, opštini Ub i o samom značaju svih ovih velikih investicija.

Moram da istaknem da zaista sa ponosom mogu da kažem ovde u Narodnoj skupštini da je opština Ub, da je izgradnja auto-puta „Miloš Veliki“ doprinela ne da se ljudi iz Uba odseljavaju i da brže dođu do Beograda, svakako, dolazimo brže i bezbednije, ali smo mi, da kažemo, okrenula se priča u nekom pravcu koji odgovara opštini Ub i u našu korist. Imamo situaciju da se ljudi iz Beograda doseljavaju da žive u Ubu. Žive zato što, kao što rekoh, brzo se stiže, iako oni rade u Beogradu, ali Ub danas može da pruži sve ono što nije bilo do pre nekoliko godina. To je, recimo, izgradnja novog vrtića. Mi više nemamo liste čekanja u vrtiću. To je značajno za sve roditelje. Drugo, rekonstruisali smo osnovne škole. Izgradili smo i nove seoske škole. Imamo zatvoreni bazen u sklopu osnovne škole. Rekonstruisali smo i proširili naše sportske centre. Zatim, što se tiče doma zdravlja, takođe smo izvršili detaljnu rekonstrukciju i proširili naš dom zdravlja. Dakle, sve ono što je potrebno za jedan društveni i jedan lep život u jednom malom mestu mi imamo i zato mi danas popularna destinacija, da kažemo da dolaze ljudi, čak i da se iz Beograda doseljavaju i da dolaze kod nas.

Takođe, ono što je važno, recimo, i zbog auto-puta „Miloš Veliki“ mi smo pre nekoliko dana i položili kamen temeljac za izgradnju jednog velikog tržnog centra u blizini auto-puta, gde će se zaposliti oko 200 radnika. Što se tiče zapošljavanja, napravili smo zaista jedan istorijski pomak. Od pre nekoliko godina, kada je SNS preuzela vlast u Ubu, imali smo na evidenciji NSZ preko 2.000 nezaposlenih, oko 2.300, a danas je taj broj oko 800. Dakle, tri puta manji. To su rezultati odgovorne politike i predsednika Aleksandra Vučića i SNS.

Takođe, kada govorimo o zaštiti životne sredine, želim da istaknem da se mi već pripremamo i za realizaciju projekta izgradnje fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i, kao što rekoh, zaista očekujemo sa nestrpljenjem i izgradnju ovog velikog regionalnog centra za upravljanje otpadom.

Mislim da svako od mojih kolega kada bi ustao, ko želi da realno govorim, mogao bi da navede primera iz svojih opština i svojih gradova o onome što je rezultat politike Srpske napredne stanke. To su konkretne stvari i to su neki konkretni koraci.

Sutra kada mi ne budemo ovde ili kada ne bude SNS na vlasti ili, nebitno, ko god da bude, to nešto ostaje iza nas i to niko od nas neće poneti svojoj kući, ni put, ni akvapark, ni školu, ni dom zdravlja, ni ovaj regionalni centar za upravljanje otpadom.

Znači, ko god želi realno da kaže, ko god hoće pristojno da govori i misli dobro o svojim građanima može da navede primer, a mi smo spremni za neke konstruktivne rasprave, a ne za ovako neke ovde da slušamo predloge… U stvari, ovde nema ni predloga. Ovde su namerno da se iskoristi vreme, da se govori negativno o predsedniku Vučiću i o Srbiji.

Takođe, ne očekujemo od ovih koji se predstavljaju kao lažni ekolozi, ovi koji mrze Srbiju i sve što je srpsko da će išta pozitivno reći i u ovim trenucima kada su veliki pritisci na našu zemlju. Takođe, šta pričati sa ljudima koji se raduju i priželjkuju smrt predsedniku Aleksandru Vučiću?

Mi ćemo u danu za glasanje svakako podržati ovaj predlog.

Takođe, želim puno uspeha i sreće u radu našim ministrima.

Zaista, radujem se ovom velikom nacionalnom projektu koji će uskoro početi u mojoj opštini.

Zahvaljujem.

Hvala.

Danas je već drugi dan kako raspravljamo o setu zakona, pravosudnih zakona u pojedinostima i evo danas se nastavlja zloupotreba podnetih većinom, videli smo danas kroz obrazlaganje i od uvažene gospođe Popović. Uglavnom su besmisleni predlozi ovakvih amandmana, jer oni su ovde i predloženi i samo sa namerom da se iskoristi vreme pored toga što je ponašanje onih koji su predlagali ovakve amandmane zapravo se može definisati samo kroz jedno divljaštvo u prethodnih nekoliko dana. Hoću da kažem da su ovi amandmani podneti sa namerom samo da se iskoristi vreme i da se vrši, da bi se napadao predsednik Aleksandar Vučić, da bi se napadala SNS, da se postavljaju koje kakva isto besmislena pitanja, da se iznose laži koje ministarka mora da demantuje i da se iskoristi prilika da se meša određeni broj kolega iz opozicije u postupke pravosudnih organa koji su u toku.

Ovi predlozi zakona su posledica, ali kad kažem posledica mislim u pozitivnom smislu, dakle, rezultat jednog zaista jednog istorijskog trenutka u našoj državi i to je promena Ustava. Predlozi zakona i prethodna promena Ustava, oni su uslov za dalju reformu pravnog sistema i reforma oblasti vladavina prava i to nam je zaista neophodno i to je zaista ono što je osnovna vrednost svakog demokratskog društva.

Rekla sam malopre istorijski trenutak. Tako je, jer upravo ova vlast je prva koja je isključuje učešće političkih grana vlasti u predlaganju izbora sudija i tužilaca što će omogućiti veću nezavisnost sudstva i veću samostalnost odnosno samostalnost tužilaca, jer nama je zaista veća i zaista nam je neophodna veća pravna sigurnost. Veća pravna sigurnost nam je neophodna kako bismo popravili, kako da kažem, ugled naše zemlje kako bismo dalje nastavili ka putu EU a i kako bismo stvarali ambijent za nove investicije kako domaće, tako i strane.

I ovo je cilj, dragi građani Srbije. Nije nama cilj da se donese zlo Srbiji, nije nama cilj da sudije tužioci ostanu bez posla, naprotiv i uvažena gospođa Popović ministar je tokom uvodnog izlaganja kada je bila rasprava u načelu i navela da će se promeniti akt u sistematizaciji ranijih mesta po sudovima i tužilaštvima, da će se obezbediti dovoljan broj i povećan broj sudija i tužilaca. Dakle, imaćemo veći broj i sudija i tužilaca što svakako znači da će se još neki ljudi zaposliti i svakako znači da će se brže rešavati nagomilani predmeti, da ćemo imati efikasnije sudstvo i tužilaštvo.

Tako radi ova vlast, za razliku od bivšeg žutog tajkunskog režima koji su sve suprotno radili. Moramo da podsetimo građane na reformu iz 2009. godine koja je ovu zemlju koštala 44 miliona evra. Moramo da podsetimo građane da je samo u jednom danu preko 900 ljudi ostalo bez posla 836 sudija, 75 javnih tužilaca. Zamislite u jednom danu 900 ljudi ostane bez posla. Ali šta je to za bivši režim? To je za njih verovatno sitnica, obzirom na to da su oni za vreme svoje vlasti ostavili pola miliona ljudi na ulici. Ostali su bez posla. Pored toga, to nije jedina nesreća koja je zadesila taj narod, oni su se nažalost posle mnogi od njih razboleli, neki su nažalost sebi oduzeli život. I mi danas kada raspravljamo o predlozima zakona iz oblasti pravosuđa govorimo u ovoj statistici, ali sam uverena nažalost kada bismo razgovarali o bilo kojem temi društvenog života da bismo naišli na ovako poražavajuće podatke. Jer, bivši režim činjenica je gde god da su delovali napravili su zlo.

I čuli smo jutros i od koleginice Raguš sa kojim ciljem su i oni došli na vlast ovde u Srbiji, kako su došli, ali onda su iskoristili priliku, tako je, ko ih je doveo, iskoristili su priliku da se obogate jer su politiku gledali kao šansu za lične interese. I upravo oni koji su to radili danas koji su predstavljali, koji su zastupali takvu politiku danas ovde podnose ove amandmane, govore negativno o predlozima zakona je zapravo a u suštini nikakve zamerke nema. Jedina zamerka očigledno to što je upravo ova vlast uspela da sprovede referendum iako je intenzivno vođena negativna kampanja pre godinu dana u vezi sa promenom Ustava. A imali smo referendum u januaru mesecu, već u aprilu mesecu posle toga na njihovu žalost Aleksandar Vučić je na izborima dobio nikada veću podršku od građana Srbije. Dakle, preko 2,2 miliona građana je glasalo za njega i to za drugi mandat. Zato što predsednik Aleksandar Vučić i SNS vode politiku isključivo u interesu svojih građana, u interesu Srbije. Pošto to ovi uništitelji, pripadnici antidržavnog sektora ne mogu da podnesu ona su iskoristili priliku i za najvažniju sednicu kada je u pitanju KiM, kada su tu ljudi sa Kosova i Metohije bili prisutni, da naprave skandal. Želeli su da naprave državni udar, napali su predsednika Aleksandra Vučića, želeli fizički da se obračunaju. Imali su nameru da nanesu štetu Srbije, uspeli su u tome, imali su nameru da skinu sa vlasti SNS i predsednika, ali to nisu uspeli. Zapravo to su oni.

Ja bih sada želela da se zahvalim i ministarki Popović i njenom timu koji zaista su jedan veliki posao uradili kada je su u pitanju ove reforme i što zajedno sa nama zaista donosimo dobre rezultate u našoj zemlji.

I za sam kraj želim da istaknem nešto što je ona juče u nekoliko navrata bila primorana da odgovara, kao i predsednik kada je bio na sednici pre nekoliko dana. Čovek je za samo jedan dan demantovao 24 njihove laži, tako i ona juče mora da odgovara na pitanja i da demantuje laži. Između ostalog i jedan deo koji se odnosi na rekonstrukciju i izgradnju novih objekata. Ova vlast je najviše uradila u Srbiji kada je u pitanju obnova i izgradnja novih objekata u oblasti pravosuđa.

Zaista želim da izrazim veliko zadovoljstvo što će ministarka sledeće nedelje posetiti moju opštinu, opštinu Ub gde je u toku rekonstrukcija zgrade suda. To je zgrada koja se nalazi u centru naše opštine i zaista jedan kompleksan i detaljan rad će tu biti sproveden da bismo imali jedan moderan objekat. Ljudi koji tamo rade i koji dolaze zaslužuju da imamo. Pored toga što u Ubu zaista poslednjih nekoliko godina imamo i rekonstruisan dom zdravlja, imamo izgradnju novih škola, imamo izgradnju novog vrtića gde više nemamo liste čekanja, gde imamo izgradnju svake godine bar po jednu seosku školu novu napravimo, asfaltiramo puteve i ulice. Uskoro počinje izgradnja multifunkcionalne biblioteke, tako da će i ova zgrada u samom centru Uba, zgrada suda zaista ulepšati našu opštinu.

Na samom kraju želim da kažem da ćemo mi poslanici SNS u danu za glasanje apsolutno podržati zakone na dnevnom redu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Danas govorimo o zakonu koji je od značaja za stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta za razvoj privrede Republike Srbije i za poslovanje privrednih subjekata na teritoriji naše zemlje, a takvih subjekata je sve više, sve ih je više zahvaljujući politici predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije i to je apsolutno tako. Mi imao podatak da je na kraju oktobra meseca ove godine… Imamo podatke da je u Srbiji, da smo dobili, da smo privukli, primili više od tri milijarde i 140 miliona evra.

Dakle, tri milijarde i 140 miliona evra direktnih stranih investicija i to je ubedljivo najviše u regionu, i to je više od 60% od ukupnih svih investicija koje se slivaju na Zapadni Balkan i ove brojke sigurno ne bi bile takve da nije, kao što rekoh na početku, odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i ugleda Srbije koji danas ima i odgovornog rada Vlade Republike Srbije.

Što se tiče tih investicija, najveći broj je svakako iz EU, iz SAD, ali svakako raste i broj investicija sa istoka, iz Narodne Republike Kine, iz Japan, Južne Koreje, ali svakako i Ruske Federacije.

Pored svega ostalog to je svakako ono što doprinosi rastu naše zemlje i mi očekujemo da ćemo ovu godinu završiti sa rastom od preko 7%, što automatski za naše građane znači i veće plate i veće penzije i realizacija svih infrastrukturnih projekata koji su započeti, a svakako i nastavak, odnosno i otpočinjanje nekih novih značajnih kapitalnih projekata za Republiku Srbiju.

Zakon o kome danas govorimo, dakle Zakon o privrednim društvima, važan je za bolji poslovni ambijent, za našu privredu i zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću u Srbiji je stvoren dobar poslovni ambijent, nikada bolji. Pre svega, važno je zato što se čuva mir i stabilnost u našoj zemlji. Zemlja je ekonomski osnažena, zemlji je vraćen međunarodni ugled i dosta novca se ulaže u infrastrukturu i ja mislim da svi shvataju koliko je važno ulaganje u infrastrukturu, u puteve, u modernu železnicu. To su neke osnovne, elementarne stvari da bismo mogli da privlačimo investicije i Srbija je danas premrežena putevima, pored tih puteva se otvaraju fabrike, ljudi se zapošljavaju i ostaju da žive u mestima u kojima su sada i zasnivaju svoje porodice.

Sve je to predsednik Aleksandar Vučić uradio u jednoj razorenoj, opustošenoj Srbiji, kakvu je ostavio tajkunsko-mafijaški režim i kako bi Dragan Đilas želeo ponovo da je vidi, ali građani Srbije vrlo dobro znaju kakve smo puteve imali do pre nekoliko godina, kakve su nam bile bolnice, kakve su bile škole, kolike su bile plate, penzije su se jedva isplaćivale i za vreme vlasti bivšeg režima 700.000 ljudi je ostalo bez posla samo su nizali katanci na vratima od fabrika. To je pustoš koju su iza sebe ostavili Tadić, Jeremić i Đilas.

Taj stručnjak za pustošenje Srbije, Dragan Đilas, odlazi ovih dana u Ameriku i iznosi najstrašnije uvrede i gadosti o svom narodu, o srpskom narodu, o državi Srbiji. To je velika sramota. On nikada u inostranstvo, dok je bio na vlasti, nije odlazio da uradi nešto dobro za Srbiju, da ostvari neki kontakt, da privuče neku investiciju, već je odlazio kako bi skladištio svoj novac u zemljama širom sveta, a sada svi ti odlasci u inostranstvo svode se na to da moli da ga neko dovede na vlast u Srbiji.

Tako taj mrzitelj srpskog naroda i mrzitelj države Srbije i prosto jedan antidržavnik, posle vređanja srpskog naroda u Americi, daje sebi za pravo da govori šta će ostati u Srbiji posle Aleksandra Vučića. Ono što je ostalo iza njega, a u stvari ono što je ostalo samo njemu jeste definitivno 619 miliona evra koje je priznao da ima, jeste 68 miliona evra na 53 računa u 17 zemalja u svetu, jesu desetine stanova na ime njegovog brata, jeste svakako kuća „Velikog brata“ na zemljištu dečije ustanove Pionirski grad, jeste najveća pljačka i preprodaja TV sekundi i opljačkana je takođe i Direkcija za gradsko zemljište itd, mnogo toga. To je sve ostalo na njegovim računima i pustoš u državi Srbiji.

To je ostalo, a danas dok je opozicija, u stvari ne možemo da kažemo ni opozicija, to je bivši režim, a i strukture koje deluju se ne mogu nazvati političkom partijom, jer to je jedno klasično preduzeće, klasična kompanija koja u svom programu rada, gde su zaposleni Marinika, Nikezić, Stevanović itd, njihov posao je samo da nanose štetu ugledu Srbije, da kriminalizuju predsednika Aleksandra Vučića, oni finansiraju medije koji psuju majku predsedniku Aleksandru Vučiću, koji kriminalizuju njegovu porodicu, pravi od njih legitimne mete, i to rade uposlenici u Stranci slobode i pravde, dakle u kompaniji „Multikom“.

To je ono što je uradio bivši, mafijaško-tajkunski režim, a ono što je stvorio predsednik Aleksandar Vučić i kakve rezultate pravi to vidimo iz dana u dan, a naročito vidimo način i ceo njegov rad od 2014. godine, koliko je dobrog doprineo, da se izborimo sa ovom pandemijom i ovih dana imamo i dobre rezultate. Evo u poslednjih nekoliko nedelja, počev od pozitivnog izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, dakle, izgradnja metroa, izgradnja autoputeva, izgradnja brzih saobraćajnica, dolazak novih fabrika, imamo i najveći rast u Evropi, kao što sam rekla, dobar odgovor tokom pandemije, osam milijardi evra je uloženo u pomoć privredi i građanima, imamo dovoljno vakcina, imamo pet vrsta vakcina, i ne samo to, imamo fabriku za pravljenje vakcina u Srbiji i malo koja država u svetu može da se pohvali sa ovakvim rezultatima.

Za kraj želim da kažem da je sve ovo svakako važno za čitav privredni ambijent u Srbiji i dobra je vest za naše građane da od nove godine idemo sa daljim povećanjem plata i penzija. Važno je da kažemo da će minimalna zarada u Srbiji biti skoro 300 evra i ono što je dobar pokazatelj jeste da se učešće plate u ukupnom BDP smanjuje, što je dobro, jer se povećava učešće investicija. Takođe je važno da i dalje radimo na smanjenju opterećenja privrede, rasterećenje privrede kada je u pitanju porez na zarade.

Za kraj da zaključim da dok se predsednik Aleksandar Vučić bori za jaku, modernu, uspešnu i naprednu Srbiju, Đilas i njegovi uposlenici traže sankcije Srbije, traže sankcije legitimno izabranom predsedniku, traže sankcije srpskom narodu, traže pokriće za svoje tajkunske kombinacije, za svoje pokradene milione, ali ne znaju da ih to neće dovesti na vlast u Srbiji, jer u Srbiji narod odlučuje ko će doći na vlast, građani Srbije kažu da politici rezultata, politici rada, politici jasnih planova, a ne politici, odnosno onome što su oni bili, što je kriminal, kažu ne pustošenju državne kase i onima koji pune sopstvene džepove, koji vređaju srpski narod i ruše ugled našoj državi. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovana gospođo Vujović, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o veoma važnom zakonu, o Predlogu zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, što je svakako značajna oblast kada govorimo o životnoj sredini i što je sasvim sigurno danas mnogo popularnija tema nego u nekom prethodnom periodu.

Oblast životne sredine je oblast koja je uvek važna, ali, složićete se da pod jedan ova tema na ovakav način nije bila tretirana u nekom prethodnom periodu kada su neki koji su vršili vlast u prethodnom periodu imali svo vreme ovoga sveta da urede mnoge oblasti, pa i oblast životne sredine. Ali, danas se o životnoj sredini govori i deluje kroz konkretne projekte, kroz planove i kroz intenzivni rad na terenu.

Pod dva, ova tema se nikada nije politizovala ovako kao što se danas to radi. Nažalost, mi u Srbiji imamo, mogu blago da kažem, neprijatelje, strane plaćenike, koji zarad interesa nekih drugih država, koji pre svega zarad svojih ličnih interesa, rade protiv svoje zemlje. Tu imamo jednu činjenicu da se ogromne količine novca slivaju, kada su ove stvari u pitanju, koje pojedinci dobijaju, kako bi pre svega naneli štetu državi Srbiji, kako bi naneli štetu predsedniku Aleksandru Vučiću i kako bi poslali ružnu sliku o svojoj zemlji, kako Srbija ne bi bila više tako interesantna destinacija za nove investicije i kako bi zaustavili evidentni napredak naše države.

Danas kada Srbija beleži najbolje rezultate u ekonomiji, u uslovima kovid krize, pandemije koja je zahvatila čitav svet i koja je paralelno uspela da pomogne privredi i građanima, mi zaista možemo da kažemo da ćemo još intenzivnije nastaviti, a videli smo da možemo, i prethodne godine i ove godine, u uslovima kovid krize, da se snažno borimo za realizaciju svih projekata, kako iz ostalih oblasti, tako i iz oblasti zaštite životne sredine.

Obzirom na to da smo juče dosta informacija čuli od ministra finansija kada su u pitanju izuzetni rezultati i pobede Srbije, zahvaljujući pre svega odlučnoj i mudroj politici predsednika Aleksandra Vučića još od 2014. godine kada je bio premijer, vidimo takođe i da se snaga države ogledala i u paketima pomoći i privredi i građanima, ali i nabavci medicinske opreme, izgradnji bolnica, nabavci vakcina i, evo vidimo juče, i nabavci novog leka da se što brže zaustavi širenje ove bolesti.

Možemo da kažemo da su naše javne finansije stabilne, novca imamo i činjenica je da sva obećanja koja je dao predsednik Aleksandar Vučić, da sva obećanja koje da Vlada Republike Srbije, ispunjavamo u dan i u dinar.

Ono što je svakako značajno jeste činjenica da na osnovu rezultata iz trećeg kvartala ove godine i projekcije našeg rasta koji je bio definisan na 5,6%, mi imamo podatak da je rast 7% za ovaj kvartal, što direktno za naše građane znači povećanje penzija, povećanje plata, što znači realizaciju svega onoga što je predstavljeno u planu "Srbija 2025".

Zato smo u prethodnom periodu usvojili dosta zakona, kao i ovaj o kome danas govorimo, a to je da se određene oblasti definišu i da se na celovit način usklade sa propisima EU.

Kada govorimo o ovom zakonu vi ste detaljno, gospođo Vujović, jutros objasnili, važno je da se uspostavi jedinstven sistem i utvrde mere zaštite od buke, kako bi se smanjili štetni efekti na zdravlje ljudi, a Predlog zakona definiše i određene granične vrednosti i te informacije će biti dostupne i građanima.

Dakle, mi donosimo zakone, borimo se i stvaramo od Srbije što bolje mesto za investicije, za što bolji kvalitet života naših građana, za što bolju životnu sredinu i polako, korak u korak, po sve više parametara mi možemo da idemo u korak i sa najrazvijenijim zemljama Evrope i sveta, zahvaljujući, ponavljam, mudroj, odgovornoj, državotvornoj politici predsednika Aleksandra Vučića.

Mi smo zemlja koja stvara odlične rezultate, o čemu svedoče neki mnogi događaji iz prethodnih dana, zemlja koja beleži sjajne rezultate i u finansijskom smislu, i u tehnološkom smislu, i u ekonomskom smislu, a pokazali smo kako možemo i da se borimo i sa izazovima, kada je u pitanju digitalizacija, a i kada je u pitanju Zelena agenda.

Kako to mnogima smeta i kada su iscrpeli sve resurse, a oni su, određeni ljudi, i dalje na platnom spisku Dragana Đilasa, imaju zadatak da konstantno napadaju predsednika Aleksandra Vučića, uz ove poslednjih dana intenzivne orkestrirane napade i iz regiona, naročito prethodnih dana kada smo imali snažnu borbu predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije za očuvanje vitalnih interesa za živote naših ljudi na KiM.

Sa druge strane, mi imamo nasilje, imamo psovanje, imamo odsustvo elementarne kulture, imamo odsustvo domaćeg i kućnog vaspitanja, imamo odsustvo bilo kakve odgovornosti za izgovorene reči i imamo prikazivanje tih nekih kreativnih ideja, da ne kažem možda i besa, i iznošenje mišljenja i stavova kroz razbijanje stranačkih prostorija SNS i u Novom Sadu. Dakle, samo prostakluk i nasilje, bez ikakvih ideja i argumenata.

Evidentno je da se Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Marinika Tepić i njihovi glasnogovornici bave sopstvenim interesima, da traže način kako da nanesu štetu ugledu Srbije, kako da ruše predsednika Aleksandra Vučića i naročito sada kada ih hvata panika pred izbore, jer znaju i oni da ideju nemaju, da program nemaju i da nemaju podršku od građana Srbije. Oni imaju samo stotine miliona evra pokradenih od građana Srbije i oni su okupljeni samo oko dve stvari - da pune sopstvene džepove, a druga je da ruše predsednika Aleksandra Vučića, ne birajući sredstva, napadajući mu i majku, majci žele ovo, sinu ovo, ćerci ono, bratu ovo, itd. To im je sav posao. Dakle, svi zaposleni u firmi Dragana Đilasa, zaposleni u firmi "Multikom" imaju jedan jedini posao, da ruše predsednika Aleksandra Vučića, legitimno izabranog predsednika, koji je dobio podršku od preko dva miliona ljudi u Srbiji, dok bi oni da dođu na vlast bez izbora.

Pred sam kraj želim da kažem da smo juče takođe imali priliku da čujemo i podatak o BDP. Mi ćemo 2021. godinu završiti sa BDP od skoro 52 milijarde evra, a 2012. godine taj podatak je bio svega 33 milijarde evra, čak 20 milijarde evra manje. Evo, videli smo koliko je prostora imalo da Srbija napreduje i da se uradi sve ovo što smo mi u prethodnom periodu uradili.

Otuda i ne čudi informacija da trenutno imamo izgradnju sedam auto-puteva, da imamo intenzivnu izgradnju domova zdravlja, bolnica, škola, vrtića i mnogo značajnih projekata velike vrednosti.

Vi ste, gospođo Vujović, pre tri dana bili u Mionici, a pre toga ste posetili i grad Valjevo, dakle, još jedna poseta Kolubarskom okrugu, ali malo pre posete Valjevu bili ste u opštini iz koje ja dolazim, u Ubu. Održali smo sastanak u vezi sa Regionalnim centrom za upravljanje otpadom "EKO-TAMNAVA" u Kaleniću.

Taj projekat, kao i tema Termoelektrane „Kolubara B“ u Kaleniću, koju je predsednik kandidovao kroz plan Srbija 2025, bili su interesantni nekima samo u predizbornim kampanjama, ali videli smo na tom sastanku, i vi ste govorili o tome u izjavi za medije, da se sada intenzivno na tome radi. Ljudi treba da znaju da je to jedan projekat koji obuhvata sigurno pola miliona ljudi u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu i određene opštine na teritoriji grada Beograda. To je projekat koji će na sveobuhvatan način rešiti problem pre svega čvrstog otpada.

Zato su nam važna zakonska rešenja koja su doneta u prethodnom periodu. Zato nam je važno i ovo zakonsko rešenje o kojem danas govorimo, jer oblast i pitanje zaštite životne sredine treba da rešavamo na konkretan i na jasan način. Treba da stvorimo uslov da novac koji možemo da iskoristimo da ga iskoristimo na adekvatan način kako bismo zaista za rezultat imali i zdraviju i lepšu životnu sredinu. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Primena sporazuma o kome danas govorimo će biti od višestrukog ekonomskog značaja za našu privredu, naročito u pogledu konkurentnosti i izjednačavanja uslova za poslovanje na međunarodnom tržištu, što će u najvećoj mogućoj meri obuhvatati interese naše zemlje, ali i interese naših trgovinskih partnera u zoni slobodne trgovine.

Važno je istaći da svaki sporazum ovakve vrste omogućava širenje tržišta za sve proizvode, ali i trgovinu pod istim uslovima za sve proizvođače, proširuje i modernizuje domen slobodne trgovine i, ono što je jako važno pored širenja tržišta za trgovinu, ostvaruju se uslovi za nove investicije.

Takođe, važno je da istaknem ono na čemu insistira predsednik Aleksandar Vučić, a to je stvaranje zone slobodne trgovine, naročito kada je u pitanju zapadni Balkan. Zemlje zapadnog Balkana se opredeljuju za ekonomski i privredni razvoj, pokazujući da su sposobne da vode zajedničku ekonomsku politiku i da preuzmu obaveze i odgovornost kada je u pitanju budućnost našeg regiona.

Upravo o tome govori poseta predsednika Aleksandra Vučića Skoplju. Juče se govorilo o tome i danas govorimo o tri važna ključna sporazuma. Prvi je svakako Sporazum za dalje ukidanje barijera i ubrzanje kretanja dobara i usluga. Zatim, Sporazum za zajedničku prevenciju, delovanje i pomoć i podršku prirodnim katastrofama. Treći je Sporazum o ukidanju radnih dozvola kako bi se napravilo slobodno tržište rada na teritoriji tri zemlje, na teritoriji Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Ovo će nas svakako približavati i snažiti dodatno naše ekonomije, što je svima u interesu, da imamo bolji privredni rast i da imamo što bolji kvalitet života i bolji standard naših građana.

Ovo što radi predsednik Aleksandar Vučić je zaista veliki iskorak u budućnost. Generalno, politikom predsednika Aleksandra Vučića možemo da budemo ponosni, jer smo uspeli da očuvamo našu ekonomiju, uspeli smo da spasimo našu ekonomiju i da beležimo sjajne rezultate u vreme Kovid krize u ovim teškim vremenima sa kojima se suočava ceo svet. Ono što zaista ohrabruje jeste činjenica da upravo ovih šest meseci u ovoj godini imamo rast od 8%, što je odličan rezultat, a projekcija je da ćemo 2021. godinu završiti sa rastom od plus 7%, što će dodatno doprineti poboljšanju kvaliteta života naših građana i što direktno za građane znači i povećanje plata i penzija i dalji privredni razvoj.

U vreme pandemije mi smo uspeli zbog odgovorne ekonomije da imamo i dva paketa pomoći prošle godine za naše građane i za privredu. Ove godine u ovom trenutku realizujemo i treći paket podrške zbog Kovid krize. Ovo ne bismo mogli da nemamo odgovornu politiku koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić i da nije bilo teških reformi koje je morao da sprovodi 2014. godine. Mi smo na takav način postavili dobre i zdrave temelje na kojima se danas zasniva naša ekonomija. Da nije tako bilo, pitanje bi bilo šta bi bilo sa nama.

Srbija bi sasvim sigurno otišla u propast, i to bespovratno, da su nastavili njom da upravljaju Đilas, Jeremić i Tadić i da oni odlučuju o životnom standardu naših građana. Oni su, zapravo, Srbiju opustošili. Bavili su se samo sopstvenim biznisima, bavili su se skladištenjem novca na svoje račune u inostranstvu, bavili su preprodajom TV sekundi i razvijali sopstvene biznise.

Evo, recimo, primer. Mi smo 2008. godine BDP u Srbiji imali 36 milijardi evra i za samo četiri godine, dok su oni pustošili i pljačkali budžet građana Srbije, BDP u Srbiji je bio za dve milijarde manji. I tako, dok je BDP u Srbiji padao, javni dug je rastao, a samo se imovina pripadnika žutog kartela uvećavala.

Danas je u Srbiji zastupljena politika ravnomernog razvoja. Mi ulažemo u infrastrukturu u čitavoj Srbiji i za predsednika Aleksandra Vučića nije u fokusu samo Beograd, već ravnomerni razvoj od severa do juga, od istoka ka zapadu, ulaže se u infrastrukturu, stvaraju se uslovi i ambijent za nove investicije, za nova radna mesta.

Kada govorimo o novim radnim mestima i o zapošljavanju, setimo se da smo 2012. godine imali nivo nezaposlenosti, odnosno stopu nezaposlenosti i preko 26%. Iz godine u godinu se smanjuje i uspeli smo da spustimo, ponavljam, i uprkos pandemiji, ispod 10%. Povećavamo minimalnu zaradu, povećavamo plate i penzije i svakako dolazimo do poboljšanja kvaliteta života naših građana i do povećanja BDP-a i očekujemo da ćemo 2021. godinu završiti sa BDP-om u Srbiji sa 52 milijarde evra.

Takođe, želim da istaknem, kada govorimo o životnom standardu građana, važno je da kažemo da mi imamo jasan plan. To je plan „Srbija 2025“. Ovo govorim zato što za vreme velikih stručnjaka i velikih mozgova koji su upravljali Srbijom, prosečna plata u Srbiji je bila 330 evra. Mi smo u martu mesecu ove godine imali 556 evra, a plan je da u januaru 2022. godine imamo 612 evra. Svakako, kao što rekoh malopre, ono čime se vodimo jeste plan „Srbija 2025“, da do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji bude 900 evra.

Ista je situacija i sa penzijama. One ne samo da su sigurne, da su stabilne i da su redovne, one i kontinuirano rastu, tako da je plan da za četiri godine imamo prosečnu penziju u Srbiji 440 evra. Ovo su sve projekcije na zdravim i realnim osnovama, za razliku od mašinskog mozga Dragana Đilasa i njegovih finansijskih eksperata, kao što su Dušan Nikezić, koji su uzimali skupe kredite, zaduživali građane Srbije pred izbore, kako bi uopšte isplatili plate i penzije.

Kao što rekoh, mi planiramo povećanje plata i penzija na zdravim osnovama. Uspeli smo da pomognemo privredi, jer nam je ekonomija stabilna. Prošle godine, kao što rekoh, imali smo nekoliko paketa pomoći. Dakle, mi to možemo.

Važno je da kažem da mi ni od jednog jedinog projekta u Srbiji nismo odustali. Grade se auto-putevi, grade se bolnice, grade se škole, dosta se ulaže u IT sektor, u obrazovanje, u zdravstvo. Građani Srbije vide u svim delovima naše zemlje ko brine o njima, ko vodi odgovornu politiku i zato daju sve veću podršku predsedniku Aleksandru Vučiću iz izbora u izbore, a šta misle u tajkunima, kriminalcima, lopovima takođe jasno govore.

Zato onima iz žutog kartela ne da neće dati podršku i šansu da ponovo pljačkaju Srbiju, već po svim istraživanjima oni nisu u prilici ni da pređu cenzus, zato što nemaju program, zato što su jedino okupljeni oko programa, da kažem pod znacima navoda – programa, koji se odnosi na širenje mržnje prema predsedniku Aleksandru Vučiću. Sada se udružuju i sa kriminalcima. Narod u Srbiji jasno kaže da to neće i podržava predsednika Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Kada je na dnevnom redu Predlog odluke za sastav određenog odbora, bez obzira koja poslanička grupa da podnosi takav predlog, uvek je dobro da naglasimo da odbori u okviru Narodne skupštine Republike Srbije imaju značajnu ulogu, jer svaki odbor razmatra predloge zakona i drugih akata koji su podneti Narodnoj skupštini, zatim sagledava stanje vođenja politike Vlade Republike Srbije i prati izvršavanje zakona i drugih opštih akata od strane Vlade i drugih državnih organa i tela.

Obzirom na sve navedeno važno je da kažemo da su i odbori kao radna tela Narodne skupštine Republike Srbije zaista imali značajnu ulogu kada je u pitanju napredak Srbije, kada je u pitanju sprovođenje reformi, kada je u pitanju sprovođenje politike koju kandiduje i realizuje predsednik Aleksandar Vučić, a to je politika napretka, prosperiteta i razvoja Srbije.

Kada govorimo o razvoju Srbije, o boljoj Srbiji, prvo što želim da kažem jeste to da je Srbija danas finansijski ekonomski stabilna zemlja, zemlja u kojoj je nezaposlenost na istorijskom minimumu, odnosno nezaposlenost je u poslednjem periodu ispod 10% i uprkos krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa prosečna neto zarada je u Srbiji u 2020. godini bila 60.000 dinara, a prema podacima je početkom 2021. godine zabeležen rast zarada.

Srbija je zemlja u kojoj se plate i penzije kontinuirano povećavaju. Zahvaljujući odgovornoj politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić, zahvaljujući teškim ekonomskim merama koje su sprovedene, zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, povećali smo direktne strane investicije za više od tri puta, pa smo dostigli i vrh svetske rang liste kada je u pitanju broj investicija u odnosu na veličinu privrede.

Naša ekonomska politika privukla je investitore i mi smo za sedam godina u Srbiji zaposlili više od 700 hiljada ljudi, za razliku od neodgovorne i pljačkaške vlasti bivšeg režima, za čije vreme su zatvarane fabrike, za čije vreme je nezaposlenost bila nikada veća u Srbiji, preko 26%, a sada je, kao što rekoh malopre, ispod 10%. U njihovo vreme je prosečna plata u Srbiji bila 330 evra, a danas je prosečna plata u Srbiji 540 evra. U Beogradu je prosečna plata 700 evra, a plan je da, u skladu sa Planom „Srbija 2025“ do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji bude 900 evra. Jutros je i predsednik rekao da nam je plan i da nam je cilj da do 01. januara 2022. godine imamo prosečnu platu u Srbiji 600 evra.

Srbija je u ovim teškim kriznim vremenima pokazala da je tu za svoju privredu i građane. Sproveli smo dva paketa podrške privredi i građanima, a trenutno se realizuje i treći. Sprečeno je zatvaranje fabrika i proizvodnih pogona, sačuvana je likvidnost privrednih subjekata i sprečena su masovna otpuštanja i očuvan je životni standard građana.

Mi smo u prvom kvartalu ove godine imali rast BDP-a +1,2%, što je suprotno u odnosu na ono što je planirano -1,3%.

Ranije smo imali javni dug 78%, a pre početka krize izazvane pandemijom korona virusa, imali smo 52% javni dug, sada je 58% i cilj nam je da zadržimo ispod 60%, ako budemo imali rast ove godine, kao što se predviđa do 6%, čak i 7%, svakako će nam javni dug biti ispod 60% BDP-a, to možemo da postignemo zahvaljujući privrednom rastu i vakcinaciji.

Kada pominjem vakcinaciju, želim da kažem da smo mi u Ubu prošlog petka imali sjajnu posetu predsednika Aleksandra Vučića. On je obišao mobilni vakcinalni punkt u selu Vrelo kod Uba i tom prilikom je istakao da je pitanje opstanka pitanje vakcinacije i svakako, pozvani su građani da se vakcinišu.

Važno je da budemo odgovorni da sačuvamo svoje zdravlje da bismo mogli da nastavimo ekonomski rast, a ekonomski rast nam je važan kako bismo imali i veće plate i veće penzije, kako bismo imali nastavak izgradnje puteva, pruga, bolnica, škola itd.

Vidite, godine su prošle i mnogo napora, truda i rada je uloženo da bismo imali rezultate kakve danas imamo kada govorimo i o javnom dugu i o rastu i o prosečnoj plati i o penziji. Za razliku od nekog prethodnog perioda kada građani nisu imali nikakvu sigurnost, kakva je državna kasa bila za vreme bivšeg režima, ne da nije bilo prostora da se povećavaju plate i penzije, nego nije bilo uopšte sredstava da se isplate plate i penzije, pa su, da kažem, veliki stručnjaci, veliki mozgovi iz prethodnog režima uzimali skupe kredite kako bi uopšte isplatili plate i penzije građanima.

Onda zamislite koliko je licemerno da Dragan Đilas izađe da drži kojekakve konferencije za novinare i da on sebe predstavlja kao žrtvu, a zapravo ispada da se ruga narodu, jer ljudi se vrlo dobro sećaju kako su živeli za vreme njegove vlasti. On u stvari treba svaki dan da održi po jednu konferenciju za novinare gde će posvetiti bar po jednoj egzotičnoj destinaciji gde skladišti novac građana Srbije, da objasni kako je taj novac dospeo tamo i može da nam objasni kako je on tu pametniji i mudriji i sposobniji od drugih i neka objasni tu novu metodologiju za obračun procenata, da i nama bude jasno. Očigledno je kakva je matematika bila u pitanju za njegovo enormno bogatstvo.

Takođe, svaki put kada drži konferencije za novinare, može da govori o uspesima Srbije, o uspesima ove vlasti, kada vidimo koliko imamo urađenih puteva, koliko je urađeno, obnovljeno železničkih pruga, koliko je fabrika sada otvoreno u Srbiji, koliko je ljudi zaposleno, ali ne, očigledno su parametri za uspeh u vlasti oni koji su prepoznatljivi za njega, a to je 619 miliona evra na računu, pljačka i preprodaja TV sekundi preko RTS-a. Zato je ovih dana fokus kada se pomenu izbori upravo to da njegova privatna televizija ima nacionalnu frekvenciju.

Sada kada je Srbija ekonomski jaka i kada je puna državna kasa i pošto mu to smeta, sada kada ne zna kud će, on kreće da brutalno i napada i da targetira sina predsednika Republike. I ona osoba koja ima mrvu časti i iole nečega pristojnog u sebi, ne se tako ponašala. Očigledno je da je on sada megafon vođe kriminalne grupe Belivuka, kao što je i njegov megafon Marinika Tepić, ali njegova bezidejna politika je prošlost za građane Srbije.

Naravno, kada govori i o ovim izbornim uslovima i kada uslovljavaju i ucenjuje time da želi da njegova privatna tajkunska televizija ima nacionalnu frekvenciju, ako se ne ispune te želje, onda će da pravi nerede i izaći će na ulice, i to je već odredio do jeseni ove godine. Jasno je da tu nema nikakve iskrene volje, jasno je da nema tu nikakvog programa, plana, ničega što se tiče budućnosti građana Srbije. Samo izmišljaju afere da bi se domogli vlasti.

Za razliku od njih, mi tražimo rešenja i da sačuvamo živote zdravlja naših građana, da obezbedimo ekonomski rast. I dok je za njihovo vreme cvetao kriminal, korupcija, zatvarane su fabrike i stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla.

Ali, narod je izabrao put prosperiteta i napretka i neće dozvoliti da se oni vrate na vlast, da odlučuju o njihovom životu, u stvari brinući samo o sopstvenim interesima.

Još želim da dodam da mi u poslednje vreme često ovde na sednicama Narodne skupštine imamo na dnevnom redu predloge akata koji se, uglavnom su to odluke koje se odnose na izbor sudija ili prestanak obavljanja sudijske funkcije. Naš stav je zaista jasan kada govorimo o sudstvu, želimo još efikasnije pravosuđe, želimo nezavisno sudstvo, ali kada kažem nezavisno, podvlačim nezavisno i od tajkuna i od kriminala. I sudije se od 2012. godine biraju na način koji je definisan zakonom, biraju se kako treba. U Srbiji se ne sme ponoviti scenario koji je bio aktuelan 2009. godine za vreme vlasti DS, kada su se sudije birale opštinskim odborima, kada su se sudije birale u stranim ambasadama. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Amandmani o kojima danas govorimo odnose se na Nacionalni savet za kulturu. Smatramo da je ovo zaista značajno telo za državu i da ovim detaljima pripremamo najbolje moguće rešenje kako bi Nacionalni savet za kulturu bio aktivan i efikasan.

Vi ste, uvažena potpredsednice, tokom prošle nedelje, kada smo imali raspravu u načelu za izmenu Zakona o kulturi, nekoliko puta podsetili nas poslanike da je ovo telo formirano 2015. godine, ali da se sastalo 2018. godine i to je to, što je apsolutno nedopustivo i ovaj problem mora da se reši.

Posmatrajući još neke odredbe zakona i generalno rad Ministarstva, očigledna je namera i Ministarstva za kulturu i informisanje i Vlade Republike Srbije da upravo postoje savremene pravne regulative i da postoje efikasne procedure kada je ova oblast u pitanju.

Kultura je temelj naše budućnosti i mi ovde često govorimo o planu „Srbija 2025“. To je ono što je predstavio predsednik Aleksandar Vučić. To je ono što definiše svaku oblast i značajna ulaganja, ukupni iznos koji predviđa taj plan jeste 14 milijardi evra i u tom smislu do 2025. godine plan je da imamo i nove muzeje, nove kulturne centre, nove galerije, da se urede arheološka nalazišta i da imamo spomenike.

Zaista želim sa ponosom da istaknem da je Vlada Republike Srbije prva Vlada koja je od međunarodnih finansijskih institucija, u ovom slučaju je u pitanju Razvojna banka Saveta Evrope, dogovorila kredit u iznosu od 20 miliona evra za unapređenje infrastrukturnih projekata u oblasti kulture.

Upravo zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji koju je sproveo predsednik Aleksandar Vučić Srbija je uspela da zaustavi ekonomsku propast i da čvrsto postavi temelje na put uspeha. Srbija je sposobna i uprkos pandemiji korona virusa uspevamo da uspešno vodimo javne finansije, da izdvojimo ogroman novac kako bismo podržali privredu i građane i kako bismo sačuvali radna mesta, kako bismo sačuvali i živote i zdravlje naših građana.

Za razliku od pojedinaca iz Srbije, i velike međunarodne finansijske institucije ocenjuju Srbiju kao efikasnu zemlju, kao ekonomski stabilnu zemlju i daju sve pohvale na to kako se borimo i sa pandemijom korona virusa i kako sprovodimo vakcinaciju.

Takođe, želim da istaknem da je budžet za kulturu za ovu godinu najveći do sada i zaista je očigledna namera da se mnoge stvari, koje nisu bile rešene, konačno i reše.

Jako je značajno i za mnogo gradova i opština, vidim da i ovde kolege dele na svojim profilima i da o tome dosta govore, što su značajna sredstva podeljena na osnovu raznih konkursa koje je sprovelo Ministarstvo za kulturu i informisanje, a ta sredstva se odnose na ulaganje u kulturu, za domove kulture, za kulturne centre i razne kulturne sadržaje.

U objekte koji imaju status kulturnog dobra posebno će se ulagati u narednom periodu i u vezi sa tim osnovana je i Radna grupa koju čini nekoliko ministarstava, odnosno nekoliko ministara na čelu sa vama, gospođo Gojković. Nedavno ste imali konstitutivnu sednicu te Radne grupe, tako da će i tema koja se odnosi na kulturna dobra biti na temeljan način obrađena.

Vidite, koja god oblast društvenog života da je u pitanju, svaki segment u njoj, pristupa joj se na jedan temeljan način, na jedan detaljan način, sprovode se jasni planovi i strategije. Mi želimo dobre rezultate, želimo što bolji život za građane i želimo dobre kulturne sadržaje.

Srbija ne želi onakav pristup kakav je bio u Srbiji za vreme Dragana Đilasa, kada je bilo i zloupotreba institucija. Znaju građani Srbije vrlo dobro da je „Emoušn prodakšn“ 2005. godine, kada je njen suvlasnik bio Dragan Đilas, izgradila kuću Velikog brata. Toga se svi sećaju, a to je bilo pod maskom objekta za smeštaj dece.

Znaju građani Srbije da je Đilas opljačkao svoj grad i svoje sugrađane i da je bez ikakvih dozvola i saglasnosti njegova firma otela gradsko građevinsko zemljište i izgradila objekat na Košutnjaku pored Filmskog i Pionirskog grada, u elitnom delu Beograda, za snimanje tog serijala Veliki brat.

Postoji tu razni splet događaja i hronologija, kada je u pitanju sklapanje ugovora o navodno poslovno-tehničkoj saradnji između državne firme SRC „Pionirski grad“, pod čijim plaštom se radilo, i Đilasove firme „Emoušn“. Takođe, postoji čitav splet okolnosti kada je u pitanju izdavanje građevinske dozvole i sve to rezultira da to što se državna firma „Pionirski grad“ vodila kao izvođač radova, a ne privatna „Emoušn“ koja ih je finansirala, donela je uštedu Đilasovoj firmi od 20% za građevinske dozvole. Već se tada on u tim okvirima kretao, kao što reče jutros kolega Jovanov, 20%, plus minus, gore dole.

Šta se dalje dešavalo? „Emoušn“ je 2007. godine emitovao dva serijala Velikog brata i samo te godine je imao čist profit više od četiri miliona evra.

Vidite kakva je ovde zloupotreba bila, ali mi ovakav scenario više ne želimo da se dešava u Srbiji. Ovo se više neće dešavati u našoj zemlji. Građani Srbije ovo ne žele. Ova Vlada se bori za interese građana, borimo se za što bolji životni standard, borimo se za što više ulaganja u infrastrukturu, za nova radna mesta, za nove sadržaje, za moderne i pristojne sadržaje kako u bilo kojoj oblasti, tako i u oblasti kulture. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri sa saradnicima, danas govorimo o tri predloga zakona, odnosno o potvrđivanju Ugovora ili Sporazuma koji su potpisani između Vlade Republike Srbije sa jedne strane i sa druge strane sa Vladom Kvebeka, kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o socijalnoj sigurnosti sa Vladom SAD, kada je u pitanju potvrđivanje protokola za izmenu i dopunu Sporazuma koji se odnosi na naučno-tehnološku saradnju i sa Vladom Ruske Federacije kada je u pitanju Sporazum o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja.

Što se tiče Ugovora sa Vladom Kvebeka, koji se odnosi na socijalnu sigurnost, važno je istaći da je ugovorom uređeno ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, kao i zaštite u slučaju povrede na radu ili u slučaju profesionalne bolesti. Inače, ono o čemu ste i jutros ovde govorili, Republika Srbija primenjuje ovakve sporazume sa 31 zemljom, od toga je većina članica EU i u poslednjih nekoliko godina zaključeni su sporazumi sa Republikom Grčkom, sa Ruskom Federacijom, sa Kinom, a plan je da i u narednim mesecima imamo sporazume sa Tunisom, Azerbejdžanom, itd.

Što se tiče Protokola između Srbije i SAD, omogućuje se ne samo nastavak, već i unapređenje i intenziviranje saradnje između srpske i američke strane kada su u pitanju naučno-istraživačke i tehnološke oblasti, i to je za period od narednih 10 godina. Takođe, ovo je značajno za unapređivanje ukupnih bilateralnih odnosa u svim oblastima nauke i tehnologije.

Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja, važno je istaći da će potpisani sporazum doprineti olakšavanju procedura i smanjenju barijera kada je u pitanju izvoz iz Republike Srbije na tržište Ruske Federacije, naročito voća, povrća, semenskog i sadnog materijala, kao i ostalih proizvoda biljnog porekla koji podležu fitosanitarnom pregledu.

Želim odmah da istaknem da kada je u pitanju bilo koja oblast društveno odgovornog života, kada je u pitanju saradnja sa Srbijom, danas se to posmatra iz jednog drugog ugla, danas je Srbija, za razliku od ranije, poštovana, ekonomski jaka i pouzdan partner, zahvaljujući, pre svega, predsedniku Aleksandru Vučiću, čija je međunarodna reputacija nacionalno dobro. U to smo se uverili mnogo puta, a uveravamo se naročito sada kada vidimo kako se neke razvijenije zemlje bore sa naletom pandemije korona virusa i sa nabavkom vakcina, a kako to radi Srbija.

Jako je važno da istaknem i danas kada govorimo o predlozima zakona koji su na dnevnom redu i o svemu onom o čemu smo govorili u prethodnom periodu, mi zaista potvrđujemo da se intenzivno borimo na dva fronta. Prvi je svakako očuvanje života i zdravlja naših građana, jačanje zdravstvenog sistema, a drugi jeste jačanje naše ekonomije, jeste kontinuitet razvoja i napretka u svim oblastima društvenog života, jeste podizanje životnog standarda i jeste nastavak ili početak realizacije kapitalnih projekata.

Moram da naglasim da, uprkos pandemiji korona virusa, a zahvaljujući pre svega naporima i borbi predsednika Aleksandra Vučića, zahvaljujući Vladi Republike Srbije i odgovornog rukovodstva koji sprovodi program SNS, mi uspevamo da realizujemo i ono što je predstavljeno Planom Srbija 2020/25, što će tek u godinama koje su ispred nas i te kako promeniti način života našim građanima.

Mi smo prošle godine imali dva paketa pomoći privredi i građanima, u aprilu i u septembru. Vrednost tih paketa jeste 704 milijarde dinara. Ovih dana mi govorimo o trećem paketu pomoći, čija je vrednost 257 milijardi dinara. Dakle, od aprila prošle godine do danas, država Srbija je odvojila osam milijardi evra za pomoć svakom sektoru privrede, za pomoć svakom građaninu.

Mi smo ovde u Skupštini pre dve nedelje usvojili rebalans budžeta, gde smo definisali sredstva za ove namene, ali takođe smo definisali i sredstva za nastavak realizacije onoga što je predstavljeno u petogodišnjem planu Srbija 2020/25, čija je vrednost 14 milijardi evra, a to je za ulaganje u putnu, železničku infrastrukturu, za komunalnu infrastrukturu. Građani to vide. Građani vide da se grade putevi, da se grade pruge, vide nove i obnovljene škole, vide bolnice, nove fabrike, nova radna mesta.

Mi intenzivno radimo na jačanju našeg zdravstvenog sistem. Država odvaja ogromna sredstva za nabavku lekova, za medicinsku opremu, za vakcine. Prošle nedelje je započeta izgradnja još jedne kovid bolnice u Novom Sadu. Prošle godine smo izgradili dve, u Batajnici i Kruševcu. Za samo četiri meseca su izgrađene te dve bolnice. Plan je da i ova, čija je izgradnja započeta prošle nedelje, bude završena do 1. septembra. Takav neki scenario je mogao da se zamisli samo u najrazvijenijim zemljama, ali danas je to moguće i u Srbiji, da se izgradi bolnica za četiri meseca.

Srbija se zaista uspešno bori i čvrsto stoji na nogama, za razliku od velikog broja zemalja koje nisu uspele da se izbore sa naletom pandemije korona virusa, gde ima mnogo zatvorenih fabrika, gde je mnogo ljudi ostalo bez posla. Nažalost, to je jednako loš scenario kakav je mogao da se vidi u Srbiji, ali ne zbog neke prirodne katastrofe ili zbog neke pandemije, već zbog neodgovorne vlasti bivšeg režima. Ovde naročito mislim na nivo nezaposlenosti i na zatvorene fabrike. Onda, oni koji su Srbiju doveli na rub propasti, Dragan Đilas i njegovi stručnjaci, oni komentarišu kako se mi zadužujemo skupim kreditima, kritikuju ove pakete pomoći, komentarišu u negativnom smislu izgradnju bolnica i svaki akt koji usvoji Vlada Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije. Kritikuju sve ono što uradi predsednik Aleksandar Vučić, ne dajući nikakav smislen argument. Verovatno je mana onome što uradi Aleksandar Vučić otprilike samo to što je on uradio. Oni su sebi dali za pravo da komentarišu, oni koje građani Srbije pamte po nedomaćinskom i bahatom ponašanju i kojima su jedine strategije i planovi razvoja bili kako će da zgrnu što veću količinu novca za svoje potrebe. Oni koji su za vreme izbornih kampanja uzimali skupe kredite kako bi isplatili građanima Srbije penzije i plate.

Đilas i njegova družina, oni su ugovarali neke poslove, započinjali su ih, ugrađivali se, a onda su raspoređivali novac širom sveta. Sigurna sam da građani Srbije iščekuju doslednu primenu Zakona o poreklu imovine, naročito imajući u vidu da postoji tipičan primer, da postoji čovek koji ne može da dokaže poreklo svoje imovine, da postoji čovek koji već preko mesec dana ne može da odgovori na pitanje novinara odakle mu taj novac i zašto je raspoređen širom sveta. On je priznao da se obogatio za vreme dok je bio na vlasti, ali nije odgovorio na pitanje kako to pravda poreskoj upravi, kako to pravda Agenciji za borbu protiv korupcije, zašto je novac širom sveta, a nije u Srbiji, i kako je došao do tog novca. Nije odgovorio. Nije odgovorio kako je stekao toliki kapital u vreme dok je Srbija bila ekonomski devastirana, u vreme dok su se sprovodile pljačkaške privatizacije i kada je stotine hiljada ljudi ostalo bez posla.

Onda, u najmanju ruku je sramno da Dragan Đilas i njegovi zaposleni u kompaniji „Multikom“, koji su mu bili saradnici dok je bio na vlasti, koji su danas njegovi politički glasnogovornici, da oni komentarišu ono što radite vi, ministri, što radimo mi, poslanici, što radi predsednik Aleksandar Vučić. Oni na takav način žele samo da nanesu štetu ugledu Srbije. To rade izmišljenim aferama, iznošenjem neistina, ponižavanjem svega ovde što se uradi. Oni žele da naruše ugled naše zemlje i onemoguće čuvanje teško stečene reputacije fiskalno stabilne zemlje. To im ne ide za rukom.

Predsednik Aleksandar Vučić je nedavno imao i sastanak sa predstavnicima MMF-a i Srbija je ocenjena kao ozbiljna država, kao ekonomski jaka država, koja uspešno upravlja krizom i koja uspeva da realizuje najznačajnije projekte. Dakle, naša zemlja, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, snažno odgovara na sve izazove zbog pandemije korona virusa, bori se za zdravlje naših sugrađana i za jačanje naše ekonomije. Mi se borimo za rast od šest, pa čak i sedam posto, što nam je jako važno. Važan nam je rast, kako bismo imali nove investicije, kako bismo imali više novca u budžetu, kako bismo imali više ulaganja u infrastrukturu. Potrebno nam je još fabrika, još novih radnih mesta, zatim povećanje plata i penzija za što bolji životni standard naših građana. Zahvaljujem.

Hvala.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o četiri zakona koji su osnova za velike promene u energetici koji su osnova za investicije i proizvodnju toplotne i električne energije iz obnovljivih izvora iz hidroelektrana, gasnih i solarnih elektrana, kao i postrojenja na vetar i biomasu.

Za Srbiju je jako važno da što više iskoristi kapaciteta i da što više energije proizvodi iz obnovljivih izvora i da se ovo omogući i privredi i građanima i jako je važno da krajnji korisnik, građanin ili neko ko je korisnik u privredi, ima što manji račun za korišćenje energije na kraju meseca.

Zakonom o energetici rešavaju se sistemska pitanja čitavog energetskog ciklusa, počev od proizvodnje preko prenosa ili transporta, distribucije do snabdevanja krajnjeg korisnika.

Kada govorimo o efektima izmene i dopune Zakona o energetici želim da istaknem da na energetske subjekte koji deluju na tržištu Republike Srbije ovo ima neposredan uticaj imajući u vidu da je zakonom definisan način na koji oni treba da obavljaju energetsku delatnost, a na privredu i društvo u celini ovo ima posredan uticaj, imajući u vidu i ono što ste govorili jutros što se tiče generalno bezbednost, energetske bezbednosti u Republici Srbiji.

Takođe, jako je važno da istaknem da će ova oblast sasvim sigurno uticati i na rast BDP od 6% i koliko je projektovano fiskalnom strategijom za 2021. godinu.

Ovde je važno istaći i da je Srbija u prvom kvartalu ove godine zabeležila bolje rezultate nego što je to planirano budžetom za 2021. godinu. Pad BDP u ovom prvom kvartalu iznosi svega 0,5%, što je, ponavljam, opet i bolji rezultat nego što je bilo projektovano, nego što je očekivano, a u drugom kvartalu očekujemo rast do 10%, što je daleko bolji rezultat nego u istom periodu prošle godine.

Tako ćemo uspeti da dostignemo rast od 6%, što će doprineti nastavku realizacije infrastrukturnih projekata, kako onih koje već radimo, tako i sve ono što definišu sve one oblasti o kojima danas govorimo i koje uređujemo ovim zakonskim rešenjima. Takođe je važno da napomenemo da je nezaposlenost u Srbiji prošle godine bila ispod 10%, što je ogroman uspeh u ovim uslovima svetske krize koja je izazvana pandemijom virusa Kovid 19, a mi smo uspeli da ovakve parametre i ovakve pokazatelje imamo zahvaljujući i teškim reformama koje je sproveo predsednik Aleksandar Vučić od 2014. godine i zahvaljujući odgovornoj politici koju sada vodi i odgovornoj politici Vlade Republike Srbije. Mi čuvamo našu ekonomiju. Imali smo i značajne pakete pomoći privredi i građanima. Imaćemo takođe značajne i u narednom periodu. O tome ćemo govoriti i sledeće nedelje u Narodnoj skupštini.

Takođe, Srbija je među najuspešnijim zemljama kada je u pitanju broj vakcinisanih i broj revakcinisanih građana i najvažnije je da prvo očuvamo živote i zdravlje naših građana, a onda da jačamo i ekonomiju.

Danas kada govorimo o Zakonu o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije zanimljivo je da pomenemo da će se omogućiti sprovođenje jedne dugoročne strategije koja se odnosi na podsticanje i ulaganje u obnovu zgrada i kada posmatramo period od 2021. do 2050. godine reč je o investicijama vrednosti od nekoliko stotina miliona evra godišnje i kada sam se pripremala za današnju raspravu pogledala sam analize efekta ovog zakona i između ostalog tu se navodi, imajući u vidu, da bi se saniralo oko 100 miliona kvadrata stambenog prostora, imajući u vidu uštedu energije, imajući u vidu i zaštitu životne sredine, zanimljivo je istaći da učešće investicija u BDP je 1,7%, tako bi se otvorilo preko 150 hiljada radnih mesta i dalje se navodi da na svaki milion evra investicija otvara se sedam radnih mesta.

To je pristup i to je odgovoran pristup Vlade Republike Srbije i jedan primer odgovorne politike, za razliku od Dragana Đilasa i bivšeg režima koji su za jedan milion evra na svom računu otpuštali stotine i hiljade radnika, zatvarali su fabrike. Nivo nezaposlenosti u njihovo vreme je bio 26%, a mi smo, kao što sam malopre rekla, spustili na ispod 10%.

Isti taj Dragan Đilas je o energetici brinuo, evo jedan primer, kada su bili beogradski izbori, on je odlazio u Tent u Obrenovac, gde je usled nedostatka konkretnih ideja zarad jeftinih političkih poena promovisao kako će se Tent privatizovati i kako njemu treba da se da podrška kao kandidatu da bi sačuvao Termoelektranu „Nikola Tesla“, kako će on uspeti da pomogne Obrenovcu nakon poplava koje su bile 2014. godine, pojavljuje se posle nekoliko godina, i desetine i niz lažnih obećanja, ali građani Srbije vrlo dobro znaju da je Srbija imala potencijala, da je Srbija odavno zaslužila da sve ono što se danas radi i ono što radi Aleksandar Vučić da je trebalo i ranije da se radi, ali Srbija je i mogla da bude jedan od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope, kakva je danas, ali nije bila u njihovo vreme i u Srbiji se nije gradilo više infrastrukturnih projekata kada je bilo najviše privatizacija. Najviše privatizacija bilo je za vreme Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića i merne jedinice za nemoral Borislava Borka Stefanovića.

Tada je bilo najviše privatizacije, najviše para, ali tada se nije gradilo, nisu se gradili putevi, bolnice, elektrane, nije se razmišljalo o energetici, nije se mislilo o životnoj sredini, zaštiti životne sredine, nije rastao BDP. Tada su se gradili privatni računi i rasli iznosi na istim po Mauricijusu, Hong Kongu, Švajcarskoj itd.

Onda taj isti Dragan Đilas izađe pred građane Srbije i kaže kako Vučićev kadar uništava i dovodi do prosjačkog štapa „Elektroprivredu Srbije“, on koji je maltene doveo građane do prosjačkog štapa i koji je priznao da je za vreme, dok je bio na vlasti, na svoj račun stavio 600, 700 miliona evra.

Zbog takve politike, Aleksandar Vučić je morao da sprovodi teške reforme, kao što sam malopre rekla, 2014. godine. Zato mi danas možemo da govorimo o izgradnji bolnica, puteva, pruga, da izgrađujemo škole, vrtiće, da razmišljamo i organizujemo ovako dobro vakcinaciju. Evo i danas sjajne vesti, a to je da počnemo i proizvodnju ruske vakcine na Institutu „Torlak“. Prva evropska zemlja koja je započela proizvodnju ruske vakcine smo mi.

Ovim Srbija pokazuje da je lider. Srbija je pokazala veliku humanost kada su u pitanju zemlje u susedu kada je u pitanju najvažnija tema, to je očuvanje života i zdravalja naših građana.

Takođe, jako je važno i pokazalo se kao veliko i značajno ulaganje u zdravstvo, to je jedan od četiri stuba moći države.

Srbija se takođe snažno bori za jačanje ekonomije i za kontinuitet, kao što sam malopre rekla, kada je u pitanju realizacija najznačajnijih projekata. Kada smo kod toga, želim da istaknem da jedan projekat koji, ne samo da je od velikog značaja za opštinu Ub, opštinu iz koje ja dolazim, već i od nacionalnog interesa, a to je potvrda svega onoga što je predsednik Aleksandar Vučić i predstavio u planu „Srbija 2025“ da se i dalje na tome radi. To je pitanje Termoelektrane „Kolubara B“ u Kaleniću.

Ovo je vrlo značajno za stabilnost snabdevanja i nezavisnost energetskog sistema. Srbija će funkcionisati po najvišim, to je ono na čemu vi insistirate i što ste i rekli jutros, po najvišim ekološkim i tehnološkim standardima. U toku je usaglašavanje tehničke dokumentacije, kao i finansijski pregovori sa potencijalnim izvođačima.

Država je za samo jednu godinu za ovaj projekat izdvojila 400 miliona evra. Ovde moram da kažem da je poslednja zabeležena aktivnost na ovom projektu bila davne 1990. godine i da se od tada na ovom pitanju ništa nije uradilo, a Termoelektrana „Kolubara B“ je uvek bila interesantna tema pred izbore.

Isto tako, interesantna tema u predizbornim kampanjama bilo je otvaranje površinskog kopa „Radljevo“ koji je deo basena „Kolubara“. Taj kop je koncipiran pre više od 40 godina, ali očigledno je bilo potrebno da na vlast dođe SNS, da predsednik Republike bude Aleksandar Vučić, da predsednik opštine Ub bude Darko Glišić, da bi se i ovaj projekat realizovao, ista je priča kao i sa Termoelektranom „Kolubara B“.

Ub već nekoliko godina uživa prednosti koje donosi realizacija projekta površinskog kopa „Radljevo“. „Elektroprivreda Srbije“ i opština Ub imaju Sporazum koji se odnosi na realizaciju značajnih projekata i na značajno ulaganje u infrastrukturu u Ubu u vrednosti od 6,3 milijarde dinara.

Na kraju, želim da kažem da i rudarstvo i energetika zaista imaju značajnu ulogu kada govorimo o perspektivama razvoja i budućnosti Srbije. Važno je da usvojimo predloge akata koji su danas na dnevnom redu, da se što pre počne sa njihovom primenom, kako bi i građani Srbije osetili dobrobit svega onoga što predviđamo i o čemu danas govorimo, što je i definisano ovim predlozima zakona i da se sagledaju dobrobiti korišćenja obnovljivih izvora energije, i da naravno bude što veća svest kada je u pitanju očuvanje životne sredine.

Moramo imati na umu da nema ni ekonomske stabilnosti, niti privrednog razvoja bez stabilnosti elektroenergetskog sistema. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija se kroz proces digitalizacije transformiše i pruža kvalitetnije usluge građanima i stvara sve više radnih mesta sa visokom platama i ne samo u IT sektoru, nego i u drugim oblastima.

Predlog zakona koji je na dnevnom redu važno je da usvojimo, jer širokopojasni internet predstavlja način povezivanja na internet, gde će omogućiti i veća brzina prenosa podataka.

Sve ovo u velikoj meri utiče na poboljšanje kvaliteta života naših građana, u efikasnijem funkcionisanju u mnogobrojnim oblastima.

Upravo je predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić, kada je predstavio plan Srbija 2025, najavio velika ulaganja u obrazovanje, što podrazumeva i ulaganje u ove oblasti. Znači, brz internet za sve učenike i studente, a posebno je jako važno i za digitalne udžbenike i za digitalne učionice. Opremanje škola u selima informacionom mrežom znatno poboljšava kvalitet nastave i omogućava nastavu na daljinu, što se pokazalo izuzetno važnim i u vreme pandemije u kojoj se nalazimo.

Važnost realizacije ovog projekta ogleda se u činjenici da postoje mnoge strategije i agende koje se odnose na unapređenje javnog upravljanja i poslovnog ambijenta putem podrške novih tehnologija i inovacija, upravo kroz digitalizaciju, u ovom slučaju i uvođenje širokopojasnog interneta.

Uglavnom, kada govorimo o ovim stvarima, kada govorimo o IT tehnologijama, o novim softverskim paketima, novim softverima, novim rešenjima, jasno je da Srbija ide dobrim putem, ide u korak sa savremenim svetom. Neko može da komentariše, da postavi pitanje da li je to skupo ili nije skupo, koliko to košta itd. Ovo nije skupo. Nije skupo kada ulažete u mlade, kada ulažete u obrazovanje jer to su temelji naše budućnosti.

Može li se izračunati cena, odnosno koliko vredi softver koji se kupi, a koji ničemu ne služi, koji se nikada ne upotrebi, a kupi se novcem građana Republike Srbije? Mi takve primere imamo u prošlosti. Sva sreća za građane Srbije to jeste deo njihove prošlosti, ali nekako i način takvog jednog delovanja, ophođenja prema budžetu i prema novcu građana Srbije i samog poslovanja, vođenja politike vidimo kakve su posledice danas, kada je javnost i te kako informisana o mnogobrojnim računima Dragana Đilasa u mnogobrojnim zemljama širom sveta, počev od Mauricijusa, preko Švajcarske, Hong Konga itd.

Kada sam malopre spomenula softver, želim da iznesem jedan primer, koji je jedan od mnogih u nizu od desetine ili stotine drugih primera, kako je izgledalo ulaganje Dragana Đilasa u budućnost u Srbiji. Bivša vlast u Beogradu na čelu sa Draganom Đilasom kupila je softver, tzv. SAP ERP 2009. godine, koji nikada nije upotrebljen. Tako su oni išli u korak sa modernim svetom. Softver plaćen oko 10 miliona evra nikada nije stavljen u upotrebu. Ideja, ako uopšte mogu da kažem ideja, jeste bila da se uvežu gradske službe, sekretarijati, neke druge institucije i o tome govori ova činjenica da škola ili obrazovanje ili mladi nisu bili prioritet, da ne pričam i o zdravstvu.

Svejedno, ovaj softver nije upotrebljen, a ono što je interesantno jeste da je sa istom firmom gradska vlast tada, nakon ove činjenice da su kupili softver, da ga nisu stavili u upotrebu, potpisala još jedan ugovor. Kupili su softverski paket vredan pola miliona evra za, kako se navodi, konsultantsko-servisne usluge. Tako je Dragan Đilas ulagao u budućnost građana Srbije. Ovo je samo jedan primer kada govorimo o softverima IT tehnologije, obrazovanju mladih i generalno o IT sektoru u Srbiji. Ko zna koliko još takvih primera ima?

Nije ni čudo što se suočavamo sa ovim vestima prethodnih dana, naročito poslednjih desetak dana. Ovde je potpuno jasno da nije sporno da neko može da zaradi i veliku količinu novca, da zaradi milione, iako je to teško običnim građanima da zamisle i nije sporno biti uspešan u privatnom sektoru, ali jeste sporno da vam se bankovni računi mnogostruko uvećavaju baš za vreme dok obavljate javnu funkciju, dok ste na vlasti, dok treba odgovorno da rukovodite i da upravljate novcem građana Republike Srbije. Nije problem imati ovoliko novca, ako je on prijavljen, ako je stečen legalno i ako je plaćen porez na njega.

Sve ovo izaziva ogromnu sumnju, jer imajući u vidu šta je sve izneto, da jednostavno Dragan Đilas, ne samo da ne može da demantuje, već on ne može da se upristoji da odgovori na pitanje novinarima ovih dana. Ovoliko sumnjivih pitanja, zaista otvara prostor da nadležne institucije deluju. Njima će biti potrebno dosta vremena i truda i rada i energije i snage da uđu u trag svim ovim situacijama sa kojima smo upoznati prethodnih dana i da to prezentuju građanima Srbije kako je bivši režim koristio njihov novac.

Kada pitate bivši režim kako su usmeravali novac građana Srbije, oni u ovoj situaciji mogu danas da izađu sa globusom ili sa mapom, sa kartom sveta i da pokažu lokacije gde su ti novci trenutno, od zemlje do zemlje, od kontinenta do kontinenta. Kada pitate odgovorno rukovodstvo koje sprovodi program SNS gde se usmerava novac, mi onda pokažemo puteve, pokažemo bolnice, pokažemo škole, vrtiće, pruge, nove fabrike. Danas, kada govorimo ovoj temi, govorimo i o modernizaciji, o savremenom načinu rada u našim školama. To je razlika između nas i njih, i to jasno građani govore, iz izbornog procesa u izborni proces daju sve veću podršku politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić i SNS. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od osnovnih ciljeva Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića jeste svakako što veća digitalizacija i što veći broj, odnosno što veći prelazak na digitalne usluge.

Za nas je ekstremno važno da radimo na unapređenju telekomunikacione infrastrukture u Srbiji, a svakako, što većim prihodom od telekomunikacionih usluga, odnosno od elektronskih komunikacija možemo da ulažemo u dalju digitalizaciju i u elektronske medije, u informacionu bezbednost, a pre svega u bezbednost dece na internetu.

Zato je važno dobro poslovanje, dobro upravljanje Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Ova agencija je osnovana Zakonom o elektronskim komunikacijama i jasno i precizno je aktima nadležnih institucija definisano koja su prava i obaveze ove agencije.

Mi smo nedavno ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije razmatrali i usvojili Izveštaj o poslovanju RATEL-a za 2019. godinu i tokom rasprave taj izveštaj je pobrao dosta pozitivnih komentara. Tada smo konstatovali da je ukupan prihod što se tiče finansijskih pokazatelja na tržištu telekomunikacija, odnosno elektronskih komunikacija 206 milijardi dinara, što je za 4% više u odnosu na 2018. godinu.

Ono što je takođe važno jeste da je udeo u BDP-u Srbije ovaj prihod učestvovao sa 3,8%.

Što se tiče udela u ovim prihodima, važno je da istaknemo da su najveći prihod ostvarile usluge mobilne mreže, zatim fiksni i širokopojasni pristup internetu, fiksne mreže negde oko 13% i distribucija medijskih sadržaja oko 12%. U strukturi prihoda izdvajaju se ulaganja u distribuciju medijskih sadržaja i to 41 milijarda dinara.

Zašto je sve ovo važno? Statistički podaci sami po sebi kao činjenica zaista su važni i podaci koji kada se stave u određeni format, dobijaju svojstvo informacije koje se dalje obrađuju, ali uvek kada govorimo o ovim stvarima treba da insistiramo da uvek, svaki put postavimo pitanje o funkcionisanju pojedinih medija koje su dostupne građanima Srbije.

Kako je moguće da nacionalni kanali plaćaju naknadu i REM-u i RATEL-u i Sokoju, a da drugi mediji koji nisu registrovani u Srbiji ne plaćaju ništa, a svoje sadržaje plasiraju građanima Srbije. Možete li da zamislite onda povećanje prihoda u budžetu i ove institucije o kojoj danas govorimo i generalno u budžetu Republike Srbije da oni izmiruju obaveze kao i ostali koji su definisani u Srbiji, teško.

Mi sa druge strane imamo Dragana Đilasa koji sa svojim saradnikom Šolakom, videli smo juče, hoće da ruše Srbiju preko Vašingtona. Zamislite, iz „Junajted Grupe“ tvrde da su od 2014. godine na udaru brojnih neosnovanih i diskriminatorskih mera sprovedenih od vlasti i državnih institucija. Dalje navode da se sve ovo radi kako bi se smanjilo učešće na tržištu SBB kompanija koje je telekomunikacioni operator „Junajted Grupe“ u Srbiji.

Da se podsetimo, SBB je osnovan 2000. godine. Investicioni fond Mid Europa Partners je 2007. godine kupio SBB zajedno sa kompanijom iz Slovenije, koja je pre toga kupila jednog operatora iz BiH. Iz svega toga osniva se „Junajted Grupa“. Zvaničan vlasnik SBB-a ispred Mid Europa Partners bilo je preduzeće Adria Cable B.V. iz Amsterdama.

Godine 2013. ova kompanija, znači Mid Europa Partners prodaje svoj udeo u „Junajted Grupi“ za 1,3 milijarde dolara jednom američkom investicionom fondu, skraćeni naziv KKR, koji preuzima kontrolu nad SBB-om.

Šta hoću da kažem? Prodaja je vršena, vršene su transakcije, a za ovo u Srbiji, gde su oni delovali, nije plaćen ni jedan jedini dinar. Ni jedan jedini dinar, cent, nije otišao u budžet Republike Srbije, a ovde su delovali.

Danas se ista ta „Junajted grupa“ žali Vašingtonu, oni žele da unize i da ruše Srbiju. Inače, ova grupa u svom okrilju ima čitav niz preduzeća. To su razni, da kažem, adria oblici i sam SBB poseduje vlasnički udeo u jednoj od tih adria. Jasno je građanima Srbije da tako komplikovana vlasnička struktura, komplikovana mreža tog vlasništva različitih firmi koje su vlasnici jedna drugoj omogućuje lakše izvlačenje novca, izbegavanje obaveza i prema REM-u, i prema RATEL-u, o kome danas govorimo, i, na kraju krajeva, prema Republici Srbiji, prema budžetu Republike Srbije, generalno, prema građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Popović, RATEL ima veliku ulogu kada su u pitanju upravljanja veoma značajnim nacionalnim resursima. Imajući u vidu da politiku u oblasti elektronskih komunikacija uređuje Vlada Republike Srbije, da nam je strateški cilj, pored ostalih, postizanje veće konkurentnosti Srbije u sektoru elektronskih komunikacija, uključujući i domaću proizvodnju telekomunikacione opreme, kao i uvođenje novih usluga, izgradnja dobre infrastrukture, RATEL ima velika ovlašćenja, ali i veliku odgovornost.

Treba dati podršku predlogu akta koji je danas na dnevnom redu. Mi smo to kao članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nedavno i potvrdili, jer smatramo da je jako važna ova institucija i upravni odbor, jer njima su povereni poslovi države i želimo da još odgovornije, stručnije i posvećenije obavljaju ovaj posao i, ukoliko su u mogućnosti, da stanu na put ovakvim malverzacijama, bahaćenju i zloupotrebi Drana Đilasa, koji putem svojih medija ruši Srbiju. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Kultura je temelj naše budućnosti. Zbog toga je predsednik Aleksandar Vučić kada je govorio o planu „Srbija 2025“ istakao značaj ove teme i rekao da ćemo značajna sredstva, preko 300 miliona evra uložiti u kulturu i novu koncertnu dvoranu.

Naš je plan da do 2025. godine imamo nove muzeje, arheološka nalazišta, spomenike, galerije, biblioteke, nove kulturne centre.

Rukovodstvo koje sprovodi program Srpske napredne stranke želi da svojoj deci obezbedi što kvalitetnije kulturne sadržaje. Upravo je ova Vlada prepoznala veliki značaj kulture i kulturnog nasleđa i njihov potencijal za razvoj naše zemlje usvojila niz dokumenata koji će uspeti da pozicioniraju Srbiju na što bolje mesto na kulturnoj mapi sveta i Evrope.

Ponosni smo na činjenicu da smo prva Vlada koja je od međunarodnih finansijskih institucija, u ovom slučaju Razvojna banka Saveta Evrope dogovorila projekat u visini od 20 miliona evra za unapređenje infrastrukturnih projekata u oblasti kulture.

Kada je poštovana gospođa Gojković govorila o prvih 100 dana rada Vlade Republike Srbije, između ostalog, ona je napomenula da su strateški projekti u periodu od 2021. do 2025. godine dostizanje budžeta za kulturu od 1%, očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa, bavljenje kulturnom diplomatijom, ali i otvaranje kulturnih centara u regionu, pre svega u Skoplju, Podgorici, Zagrebu, Ljubljani, ali i u Moskvi.

Kada govorimo o regionu, moram da istaknem da danas imamo snažnu podršku Srbije kroz posetu predsednika Aleksandra Vučića susednoj BiH.

Upravo ova situacija sa Kovidom 19, sa nabavkom vakcina, pokazala je koliko je Srbija snažna. Ono što neku državu čini uspešnom u vremenu u kome se ceo svet nalazi preko godinu dana jeste kako je uspela da sačuva i da ojača svoj zdravstveni sistem, koliko je uspela vakcina da nabavi i da sačuva svoju ekonomiju.

Srbija je među najuspešnijim zemljama u Evropi i svetu što se tiče vakcinacije, zahvaljujući isključivo predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije. Pokazali smo veliku solidarnost prema susedima.

Naša ekonomija je imala najmanji pad. Mi nismo zaustavili ni jedan strateški projekat. Naprotiv započeli smo i nove.

Srbija se danas na međunarodnoj sceni poštuje više nego ikada. Ovo je jako važno jer međunarodna reputacija koju naš predsednik ima je nacionalno dobro. Građani prepoznaju ko radi, ko se bori za njih i ko pravi rezultate, a deo ovih koji se predstavljaju kao opozicija u Srbiji, oni nemaju ništa da ponude, izmišljaju afere, tu su da uništavaju, da manipulišu i da iznose laži.

Znamo svi već, ujedinjeni su samo na Đilasovim medijima. Promovišu teorije zavere i te zavere koje iznose iz dana u danu sve gore i gore, upravo na tim njihovim medijima. U njihovo vreme Srbija je bila na rubu propasti. Imali su svoju šansu i jasno građani kažu da oni ne zaslužuju ponovo da je dobiju.

Oni već sada pričaju o bojkotu i žele da naštete ugledu Srbije u svetu. Kao što je predsednik Republike pre nekoliko dana rekao – kakvi su to razgovori, ako vam neko preti da će ukoliko ne ispoštujete njihove zahteve izaći na ulicu, praviti nerede, rušiti institucije. Dakle, u tom smislu su oni, takođe ujedinjeni.

Dobra većina njih je ujedinjena na još jednom mestu, to je na platnom spisku kod Dragana Đilasa. To su neki kao što su nekadašnji šef BIA-e, državni sekretar u Ministarstvu finansija, direktor Agencije za javne nabavke, pa tako u Đilasovoj kompaniji „Multikomu“ rade, evo, neki od njih su Ljuban Panić, on je bio predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke, ali je sada u Stranci sloboda i pravde postavljen za generalnog sekretara, Saša Vukadinović, bivši direktor BIA-e, dalje, Dušan Nikezić, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija, Aleksandar Bjelić, blizak Đilasov saradnik za vreme dok je on bio gradonačelnik Beograda, Tatjana Pašić, pomoćnica gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa, Branko Janković, direktor Agencije za javne nabavke i Marinika Tepić, ne znamo više ni uz koju informaciju da je uvežemo.

Dakle, svi oni na čelu sa Đilasom, deluju kao jedna interesno poslovna politička zajednica. „Multikom“ je bogata kompanija i Đilas može finansijski da obezbedi političke protivnike. To je klasična razmena dobara. Vrlo se dobro zna šta je ko od njih radio dok su bili na vlasti, a ovo je, verovatno, nagrada za političku lojalnost kroz rad u njegovoj firmi.

Da se razumemo, nije sporno, može svako da zaposli u privatnu firmu koga želi, ali, da kažemo, u javnosti izaziva legitimne sumnje da platama možda nagrađuje ih za njihovo ćutanje ili da platama nagrađuje njihov pokušaj današnjeg političkog delovanja.

Zahvaljujem.