IVANA NIKOLIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1989. godine. Živi na Ubu.

Po zanimanju je master inženjer saobraćaja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Novi mandat osvojila je na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:12

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Hvala, predsedavajući.

Kada je na dnevnom redu Predlog odluke za sastav određenog odbora, bez obzira koja poslanička grupa da podnosi takav predlog, uvek je dobro da naglasimo da odbori u okviru Narodne skupštine Republike Srbije imaju značajnu ulogu, jer svaki odbor razmatra predloge zakona i drugih akata koji su podneti Narodnoj skupštini, zatim sagledava stanje vođenja politike Vlade Republike Srbije i prati izvršavanje zakona i drugih opštih akata od strane Vlade i drugih državnih organa i tela.

Obzirom na sve navedeno važno je da kažemo da su i odbori kao radna tela Narodne skupštine Republike Srbije zaista imali značajnu ulogu kada je u pitanju napredak Srbije, kada je u pitanju sprovođenje reformi, kada je u pitanju sprovođenje politike koju kandiduje i realizuje predsednik Aleksandar Vučić, a to je politika napretka, prosperiteta i razvoja Srbije.

Kada govorimo o razvoju Srbije, o boljoj Srbiji, prvo što želim da kažem jeste to da je Srbija danas finansijski ekonomski stabilna zemlja, zemlja u kojoj je nezaposlenost na istorijskom minimumu, odnosno nezaposlenost je u poslednjem periodu ispod 10% i uprkos krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa prosečna neto zarada je u Srbiji u 2020. godini bila 60.000 dinara, a prema podacima je početkom 2021. godine zabeležen rast zarada.

Srbija je zemlja u kojoj se plate i penzije kontinuirano povećavaju. Zahvaljujući odgovornoj politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić, zahvaljujući teškim ekonomskim merama koje su sprovedene, zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, povećali smo direktne strane investicije za više od tri puta, pa smo dostigli i vrh svetske rang liste kada je u pitanju broj investicija u odnosu na veličinu privrede.

Naša ekonomska politika privukla je investitore i mi smo za sedam godina u Srbiji zaposlili više od 700 hiljada ljudi, za razliku od neodgovorne i pljačkaške vlasti bivšeg režima, za čije vreme su zatvarane fabrike, za čije vreme je nezaposlenost bila nikada veća u Srbiji, preko 26%, a sada je, kao što rekoh malopre, ispod 10%. U njihovo vreme je prosečna plata u Srbiji bila 330 evra, a danas je prosečna plata u Srbiji 540 evra. U Beogradu je prosečna plata 700 evra, a plan je da, u skladu sa Planom „Srbija 2025“ do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji bude 900 evra. Jutros je i predsednik rekao da nam je plan i da nam je cilj da do 01. januara 2022. godine imamo prosečnu platu u Srbiji 600 evra.

Srbija je u ovim teškim kriznim vremenima pokazala da je tu za svoju privredu i građane. Sproveli smo dva paketa podrške privredi i građanima, a trenutno se realizuje i treći. Sprečeno je zatvaranje fabrika i proizvodnih pogona, sačuvana je likvidnost privrednih subjekata i sprečena su masovna otpuštanja i očuvan je životni standard građana.

Mi smo u prvom kvartalu ove godine imali rast BDP-a +1,2%, što je suprotno u odnosu na ono što je planirano -1,3%.

Ranije smo imali javni dug 78%, a pre početka krize izazvane pandemijom korona virusa, imali smo 52% javni dug, sada je 58% i cilj nam je da zadržimo ispod 60%, ako budemo imali rast ove godine, kao što se predviđa do 6%, čak i 7%, svakako će nam javni dug biti ispod 60% BDP-a, to možemo da postignemo zahvaljujući privrednom rastu i vakcinaciji.

Kada pominjem vakcinaciju, želim da kažem da smo mi u Ubu prošlog petka imali sjajnu posetu predsednika Aleksandra Vučića. On je obišao mobilni vakcinalni punkt u selu Vrelo kod Uba i tom prilikom je istakao da je pitanje opstanka pitanje vakcinacije i svakako, pozvani su građani da se vakcinišu.

Važno je da budemo odgovorni da sačuvamo svoje zdravlje da bismo mogli da nastavimo ekonomski rast, a ekonomski rast nam je važan kako bismo imali i veće plate i veće penzije, kako bismo imali nastavak izgradnje puteva, pruga, bolnica, škola itd.

Vidite, godine su prošle i mnogo napora, truda i rada je uloženo da bismo imali rezultate kakve danas imamo kada govorimo i o javnom dugu i o rastu i o prosečnoj plati i o penziji. Za razliku od nekog prethodnog perioda kada građani nisu imali nikakvu sigurnost, kakva je državna kasa bila za vreme bivšeg režima, ne da nije bilo prostora da se povećavaju plate i penzije, nego nije bilo uopšte sredstava da se isplate plate i penzije, pa su, da kažem, veliki stručnjaci, veliki mozgovi iz prethodnog režima uzimali skupe kredite kako bi uopšte isplatili plate i penzije građanima.

Onda zamislite koliko je licemerno da Dragan Đilas izađe da drži kojekakve konferencije za novinare i da on sebe predstavlja kao žrtvu, a zapravo ispada da se ruga narodu, jer ljudi se vrlo dobro sećaju kako su živeli za vreme njegove vlasti. On u stvari treba svaki dan da održi po jednu konferenciju za novinare gde će posvetiti bar po jednoj egzotičnoj destinaciji gde skladišti novac građana Srbije, da objasni kako je taj novac dospeo tamo i može da nam objasni kako je on tu pametniji i mudriji i sposobniji od drugih i neka objasni tu novu metodologiju za obračun procenata, da i nama bude jasno. Očigledno je kakva je matematika bila u pitanju za njegovo enormno bogatstvo.

Takođe, svaki put kada drži konferencije za novinare, može da govori o uspesima Srbije, o uspesima ove vlasti, kada vidimo koliko imamo urađenih puteva, koliko je urađeno, obnovljeno železničkih pruga, koliko je fabrika sada otvoreno u Srbiji, koliko je ljudi zaposleno, ali ne, očigledno su parametri za uspeh u vlasti oni koji su prepoznatljivi za njega, a to je 619 miliona evra na računu, pljačka i preprodaja TV sekundi preko RTS-a. Zato je ovih dana fokus kada se pomenu izbori upravo to da njegova privatna televizija ima nacionalnu frekvenciju.

Sada kada je Srbija ekonomski jaka i kada je puna državna kasa i pošto mu to smeta, sada kada ne zna kud će, on kreće da brutalno i napada i da targetira sina predsednika Republike. I ona osoba koja ima mrvu časti i iole nečega pristojnog u sebi, ne se tako ponašala. Očigledno je da je on sada megafon vođe kriminalne grupe Belivuka, kao što je i njegov megafon Marinika Tepić, ali njegova bezidejna politika je prošlost za građane Srbije.

Naravno, kada govori i o ovim izbornim uslovima i kada uslovljavaju i ucenjuje time da želi da njegova privatna tajkunska televizija ima nacionalnu frekvenciju, ako se ne ispune te želje, onda će da pravi nerede i izaći će na ulice, i to je već odredio do jeseni ove godine. Jasno je da tu nema nikakve iskrene volje, jasno je da nema tu nikakvog programa, plana, ničega što se tiče budućnosti građana Srbije. Samo izmišljaju afere da bi se domogli vlasti.

Za razliku od njih, mi tražimo rešenja i da sačuvamo živote zdravlja naših građana, da obezbedimo ekonomski rast. I dok je za njihovo vreme cvetao kriminal, korupcija, zatvarane su fabrike i stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla.

Ali, narod je izabrao put prosperiteta i napretka i neće dozvoliti da se oni vrate na vlast, da odlučuju o njihovom životu, u stvari brinući samo o sopstvenim interesima.

Još želim da dodam da mi u poslednje vreme često ovde na sednicama Narodne skupštine imamo na dnevnom redu predloge akata koji se, uglavnom su to odluke koje se odnose na izbor sudija ili prestanak obavljanja sudijske funkcije. Naš stav je zaista jasan kada govorimo o sudstvu, želimo još efikasnije pravosuđe, želimo nezavisno sudstvo, ali kada kažem nezavisno, podvlačim nezavisno i od tajkuna i od kriminala. I sudije se od 2012. godine biraju na način koji je definisan zakonom, biraju se kako treba. U Srbiji se ne sme ponoviti scenario koji je bio aktuelan 2009. godine za vreme vlasti DS, kada su se sudije birale opštinskim odborima, kada su se sudije birale u stranim ambasadama. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Hvala, predsedavajući.

Amandmani o kojima danas govorimo odnose se na Nacionalni savet za kulturu. Smatramo da je ovo zaista značajno telo za državu i da ovim detaljima pripremamo najbolje moguće rešenje kako bi Nacionalni savet za kulturu bio aktivan i efikasan.

Vi ste, uvažena potpredsednice, tokom prošle nedelje, kada smo imali raspravu u načelu za izmenu Zakona o kulturi, nekoliko puta podsetili nas poslanike da je ovo telo formirano 2015. godine, ali da se sastalo 2018. godine i to je to, što je apsolutno nedopustivo i ovaj problem mora da se reši.

Posmatrajući još neke odredbe zakona i generalno rad Ministarstva, očigledna je namera i Ministarstva za kulturu i informisanje i Vlade Republike Srbije da upravo postoje savremene pravne regulative i da postoje efikasne procedure kada je ova oblast u pitanju.

Kultura je temelj naše budućnosti i mi ovde često govorimo o planu „Srbija 2025“. To je ono što je predstavio predsednik Aleksandar Vučić. To je ono što definiše svaku oblast i značajna ulaganja, ukupni iznos koji predviđa taj plan jeste 14 milijardi evra i u tom smislu do 2025. godine plan je da imamo i nove muzeje, nove kulturne centre, nove galerije, da se urede arheološka nalazišta i da imamo spomenike.

Zaista želim sa ponosom da istaknem da je Vlada Republike Srbije prva Vlada koja je od međunarodnih finansijskih institucija, u ovom slučaju je u pitanju Razvojna banka Saveta Evrope, dogovorila kredit u iznosu od 20 miliona evra za unapređenje infrastrukturnih projekata u oblasti kulture.

Upravo zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji koju je sproveo predsednik Aleksandar Vučić Srbija je uspela da zaustavi ekonomsku propast i da čvrsto postavi temelje na put uspeha. Srbija je sposobna i uprkos pandemiji korona virusa uspevamo da uspešno vodimo javne finansije, da izdvojimo ogroman novac kako bismo podržali privredu i građane i kako bismo sačuvali radna mesta, kako bismo sačuvali i živote i zdravlje naših građana.

Za razliku od pojedinaca iz Srbije, i velike međunarodne finansijske institucije ocenjuju Srbiju kao efikasnu zemlju, kao ekonomski stabilnu zemlju i daju sve pohvale na to kako se borimo i sa pandemijom korona virusa i kako sprovodimo vakcinaciju.

Takođe, želim da istaknem da je budžet za kulturu za ovu godinu najveći do sada i zaista je očigledna namera da se mnoge stvari, koje nisu bile rešene, konačno i reše.

Jako je značajno i za mnogo gradova i opština, vidim da i ovde kolege dele na svojim profilima i da o tome dosta govore, što su značajna sredstva podeljena na osnovu raznih konkursa koje je sprovelo Ministarstvo za kulturu i informisanje, a ta sredstva se odnose na ulaganje u kulturu, za domove kulture, za kulturne centre i razne kulturne sadržaje.

U objekte koji imaju status kulturnog dobra posebno će se ulagati u narednom periodu i u vezi sa tim osnovana je i Radna grupa koju čini nekoliko ministarstava, odnosno nekoliko ministara na čelu sa vama, gospođo Gojković. Nedavno ste imali konstitutivnu sednicu te Radne grupe, tako da će i tema koja se odnosi na kulturna dobra biti na temeljan način obrađena.

Vidite, koja god oblast društvenog života da je u pitanju, svaki segment u njoj, pristupa joj se na jedan temeljan način, na jedan detaljan način, sprovode se jasni planovi i strategije. Mi želimo dobre rezultate, želimo što bolji život za građane i želimo dobre kulturne sadržaje.

Srbija ne želi onakav pristup kakav je bio u Srbiji za vreme Dragana Đilasa, kada je bilo i zloupotreba institucija. Znaju građani Srbije vrlo dobro da je „Emoušn prodakšn“ 2005. godine, kada je njen suvlasnik bio Dragan Đilas, izgradila kuću Velikog brata. Toga se svi sećaju, a to je bilo pod maskom objekta za smeštaj dece.

Znaju građani Srbije da je Đilas opljačkao svoj grad i svoje sugrađane i da je bez ikakvih dozvola i saglasnosti njegova firma otela gradsko građevinsko zemljište i izgradila objekat na Košutnjaku pored Filmskog i Pionirskog grada, u elitnom delu Beograda, za snimanje tog serijala Veliki brat.

Postoji tu razni splet događaja i hronologija, kada je u pitanju sklapanje ugovora o navodno poslovno-tehničkoj saradnji između državne firme SRC „Pionirski grad“, pod čijim plaštom se radilo, i Đilasove firme „Emoušn“. Takođe, postoji čitav splet okolnosti kada je u pitanju izdavanje građevinske dozvole i sve to rezultira da to što se državna firma „Pionirski grad“ vodila kao izvođač radova, a ne privatna „Emoušn“ koja ih je finansirala, donela je uštedu Đilasovoj firmi od 20% za građevinske dozvole. Već se tada on u tim okvirima kretao, kao što reče jutros kolega Jovanov, 20%, plus minus, gore dole.

Šta se dalje dešavalo? „Emoušn“ je 2007. godine emitovao dva serijala Velikog brata i samo te godine je imao čist profit više od četiri miliona evra.

Vidite kakva je ovde zloupotreba bila, ali mi ovakav scenario više ne želimo da se dešava u Srbiji. Ovo se više neće dešavati u našoj zemlji. Građani Srbije ovo ne žele. Ova Vlada se bori za interese građana, borimo se za što bolji životni standard, borimo se za što više ulaganja u infrastrukturu, za nova radna mesta, za nove sadržaje, za moderne i pristojne sadržaje kako u bilo kojoj oblasti, tako i u oblasti kulture. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri sa saradnicima, danas govorimo o tri predloga zakona, odnosno o potvrđivanju Ugovora ili Sporazuma koji su potpisani između Vlade Republike Srbije sa jedne strane i sa druge strane sa Vladom Kvebeka, kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o socijalnoj sigurnosti sa Vladom SAD, kada je u pitanju potvrđivanje protokola za izmenu i dopunu Sporazuma koji se odnosi na naučno-tehnološku saradnju i sa Vladom Ruske Federacije kada je u pitanju Sporazum o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja.

Što se tiče Ugovora sa Vladom Kvebeka, koji se odnosi na socijalnu sigurnost, važno je istaći da je ugovorom uređeno ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, kao i zaštite u slučaju povrede na radu ili u slučaju profesionalne bolesti. Inače, ono o čemu ste i jutros ovde govorili, Republika Srbija primenjuje ovakve sporazume sa 31 zemljom, od toga je većina članica EU i u poslednjih nekoliko godina zaključeni su sporazumi sa Republikom Grčkom, sa Ruskom Federacijom, sa Kinom, a plan je da i u narednim mesecima imamo sporazume sa Tunisom, Azerbejdžanom, itd.

Što se tiče Protokola između Srbije i SAD, omogućuje se ne samo nastavak, već i unapređenje i intenziviranje saradnje između srpske i američke strane kada su u pitanju naučno-istraživačke i tehnološke oblasti, i to je za period od narednih 10 godina. Takođe, ovo je značajno za unapređivanje ukupnih bilateralnih odnosa u svim oblastima nauke i tehnologije.

Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja, važno je istaći da će potpisani sporazum doprineti olakšavanju procedura i smanjenju barijera kada je u pitanju izvoz iz Republike Srbije na tržište Ruske Federacije, naročito voća, povrća, semenskog i sadnog materijala, kao i ostalih proizvoda biljnog porekla koji podležu fitosanitarnom pregledu.

Želim odmah da istaknem da kada je u pitanju bilo koja oblast društveno odgovornog života, kada je u pitanju saradnja sa Srbijom, danas se to posmatra iz jednog drugog ugla, danas je Srbija, za razliku od ranije, poštovana, ekonomski jaka i pouzdan partner, zahvaljujući, pre svega, predsedniku Aleksandru Vučiću, čija je međunarodna reputacija nacionalno dobro. U to smo se uverili mnogo puta, a uveravamo se naročito sada kada vidimo kako se neke razvijenije zemlje bore sa naletom pandemije korona virusa i sa nabavkom vakcina, a kako to radi Srbija.

Jako je važno da istaknem i danas kada govorimo o predlozima zakona koji su na dnevnom redu i o svemu onom o čemu smo govorili u prethodnom periodu, mi zaista potvrđujemo da se intenzivno borimo na dva fronta. Prvi je svakako očuvanje života i zdravlja naših građana, jačanje zdravstvenog sistema, a drugi jeste jačanje naše ekonomije, jeste kontinuitet razvoja i napretka u svim oblastima društvenog života, jeste podizanje životnog standarda i jeste nastavak ili početak realizacije kapitalnih projekata.

Moram da naglasim da, uprkos pandemiji korona virusa, a zahvaljujući pre svega naporima i borbi predsednika Aleksandra Vučića, zahvaljujući Vladi Republike Srbije i odgovornog rukovodstva koji sprovodi program SNS, mi uspevamo da realizujemo i ono što je predstavljeno Planom Srbija 2020/25, što će tek u godinama koje su ispred nas i te kako promeniti način života našim građanima.

Mi smo prošle godine imali dva paketa pomoći privredi i građanima, u aprilu i u septembru. Vrednost tih paketa jeste 704 milijarde dinara. Ovih dana mi govorimo o trećem paketu pomoći, čija je vrednost 257 milijardi dinara. Dakle, od aprila prošle godine do danas, država Srbija je odvojila osam milijardi evra za pomoć svakom sektoru privrede, za pomoć svakom građaninu.

Mi smo ovde u Skupštini pre dve nedelje usvojili rebalans budžeta, gde smo definisali sredstva za ove namene, ali takođe smo definisali i sredstva za nastavak realizacije onoga što je predstavljeno u petogodišnjem planu Srbija 2020/25, čija je vrednost 14 milijardi evra, a to je za ulaganje u putnu, železničku infrastrukturu, za komunalnu infrastrukturu. Građani to vide. Građani vide da se grade putevi, da se grade pruge, vide nove i obnovljene škole, vide bolnice, nove fabrike, nova radna mesta.

Mi intenzivno radimo na jačanju našeg zdravstvenog sistem. Država odvaja ogromna sredstva za nabavku lekova, za medicinsku opremu, za vakcine. Prošle nedelje je započeta izgradnja još jedne kovid bolnice u Novom Sadu. Prošle godine smo izgradili dve, u Batajnici i Kruševcu. Za samo četiri meseca su izgrađene te dve bolnice. Plan je da i ova, čija je izgradnja započeta prošle nedelje, bude završena do 1. septembra. Takav neki scenario je mogao da se zamisli samo u najrazvijenijim zemljama, ali danas je to moguće i u Srbiji, da se izgradi bolnica za četiri meseca.

Srbija se zaista uspešno bori i čvrsto stoji na nogama, za razliku od velikog broja zemalja koje nisu uspele da se izbore sa naletom pandemije korona virusa, gde ima mnogo zatvorenih fabrika, gde je mnogo ljudi ostalo bez posla. Nažalost, to je jednako loš scenario kakav je mogao da se vidi u Srbiji, ali ne zbog neke prirodne katastrofe ili zbog neke pandemije, već zbog neodgovorne vlasti bivšeg režima. Ovde naročito mislim na nivo nezaposlenosti i na zatvorene fabrike. Onda, oni koji su Srbiju doveli na rub propasti, Dragan Đilas i njegovi stručnjaci, oni komentarišu kako se mi zadužujemo skupim kreditima, kritikuju ove pakete pomoći, komentarišu u negativnom smislu izgradnju bolnica i svaki akt koji usvoji Vlada Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije. Kritikuju sve ono što uradi predsednik Aleksandar Vučić, ne dajući nikakav smislen argument. Verovatno je mana onome što uradi Aleksandar Vučić otprilike samo to što je on uradio. Oni su sebi dali za pravo da komentarišu, oni koje građani Srbije pamte po nedomaćinskom i bahatom ponašanju i kojima su jedine strategije i planovi razvoja bili kako će da zgrnu što veću količinu novca za svoje potrebe. Oni koji su za vreme izbornih kampanja uzimali skupe kredite kako bi isplatili građanima Srbije penzije i plate.

Đilas i njegova družina, oni su ugovarali neke poslove, započinjali su ih, ugrađivali se, a onda su raspoređivali novac širom sveta. Sigurna sam da građani Srbije iščekuju doslednu primenu Zakona o poreklu imovine, naročito imajući u vidu da postoji tipičan primer, da postoji čovek koji ne može da dokaže poreklo svoje imovine, da postoji čovek koji već preko mesec dana ne može da odgovori na pitanje novinara odakle mu taj novac i zašto je raspoređen širom sveta. On je priznao da se obogatio za vreme dok je bio na vlasti, ali nije odgovorio na pitanje kako to pravda poreskoj upravi, kako to pravda Agenciji za borbu protiv korupcije, zašto je novac širom sveta, a nije u Srbiji, i kako je došao do tog novca. Nije odgovorio. Nije odgovorio kako je stekao toliki kapital u vreme dok je Srbija bila ekonomski devastirana, u vreme dok su se sprovodile pljačkaške privatizacije i kada je stotine hiljada ljudi ostalo bez posla.

Onda, u najmanju ruku je sramno da Dragan Đilas i njegovi zaposleni u kompaniji „Multikom“, koji su mu bili saradnici dok je bio na vlasti, koji su danas njegovi politički glasnogovornici, da oni komentarišu ono što radite vi, ministri, što radimo mi, poslanici, što radi predsednik Aleksandar Vučić. Oni na takav način žele samo da nanesu štetu ugledu Srbije. To rade izmišljenim aferama, iznošenjem neistina, ponižavanjem svega ovde što se uradi. Oni žele da naruše ugled naše zemlje i onemoguće čuvanje teško stečene reputacije fiskalno stabilne zemlje. To im ne ide za rukom.

Predsednik Aleksandar Vučić je nedavno imao i sastanak sa predstavnicima MMF-a i Srbija je ocenjena kao ozbiljna država, kao ekonomski jaka država, koja uspešno upravlja krizom i koja uspeva da realizuje najznačajnije projekte. Dakle, naša zemlja, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, snažno odgovara na sve izazove zbog pandemije korona virusa, bori se za zdravlje naših sugrađana i za jačanje naše ekonomije. Mi se borimo za rast od šest, pa čak i sedam posto, što nam je jako važno. Važan nam je rast, kako bismo imali nove investicije, kako bismo imali više novca u budžetu, kako bismo imali više ulaganja u infrastrukturu. Potrebno nam je još fabrika, još novih radnih mesta, zatim povećanje plata i penzija za što bolji životni standard naših građana. Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Hvala, predsedavajući.

Postavljam pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine i tražim objašnjenje u ime građana opštine Ub i u ime rukovodstva opštine Ub, a u vezi sa situacijom sa kojom se suočavamo u prethodnih godinu dana.

Naime, u maju mesecu prošle godine opština Ub biva obaveštena od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine da je nosilac projekta „Ekotane“ d.o.o. Beograd, podneo pomenutom ministarstvu zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta postrojenja za skladištenje i proces solidifikacije i inertizacije zauljenih materija i obrade zauljenih voda na katastarskoj parceli broj 523 KO Ub, sa uputstvom da se može izvršiti uvid u priloženoj dokumentaciji od strane nosioca projekta i napomenom da se može i dati mišljenje kada se obavi uvid i to u roku od 15 dana.

Od tog momenta javila se zabrinutost lokalnog rukovodstva, a i kod građana koji su čuli da će se nešto dešavati na parceli u blizini u kojoj oni žive. Interesantno je ovde pomenuti da zahtev kojim se nosilac projekta obratio Ministarstvu za zaštitu životne sredine predstavlja već drugu fazu u postupku procene uticaja na životnu sredinu.

Ključno je to kako opština Ub, kao zainteresovana strana, nije obaveštena o prvoj fazi, a koja podrazumeva odlučivanje o potrebi procene uticaja, izražavajući pre svega brigu o svojim građanima, o životnoj sredini, izražavajući nezadovoljstvo zbog ovakvog načina rada, predsednik opštine Ub, gospodin Darko Glišić, iznosi mišljenje, odnosno obaveštava pisanim putem ministarstvo u kome se između ostalih činjenica i argumenata navodi sledeće, da od strane nosioca projekta predmetna lokacija, odnosno parcela nije razmatrana u skladu sa važećim generalnim planom Ub 2025, da nisu pribavljena mišljenja i neophodna dokumentacija od strane nadležnih institucija. Na primer, vodni uslovi, jer se predmetna lokacija nalazi u blizini reke Ub.

Ono što je najviše zasmetalo, što je grubo kršenje zakona, kako je uopšte moguće ući u razmatranje realizacije projekta postrojenja za tretman opasnog otpada kada se na samo 50 metara od parcele nalaze kuće gde stanovništvo živi, porodični stambeni objekti? Radi se o gusto naseljenom mestu romskom populacijom.

Ubrzo smo došli do saznanja da su se građani iz okoline već obratili Vladi Republike Srbije i ministarstvu, gde su ovo izneli kao veliki problem, što zaista i jeste.

Sada sledi jako zanimljiv deo. Opština Ub podneskom od 4. jula 2018. godine biva obaveštena da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine donelo rešenje kojim se određuje obim i sadržaj studija o proceni uticaja nosioca projekta i ponovo to prateće obaveštenje, možete izvršiti uvid u dokumentaciju na sajtu ministarstva i u prostorima ministarstva, ali, na sajtu ministarstva se nije nalazilo nikakvo rešenje. Reagujući na ta takve navode i utvrdivši da rešenja nema, opština Ub je odmah uputila dopis ministarstvu da hitno zahteva da se dostavi to izrađeno rešenje. To je bilo 18. jula. Da bi ministarstvo 30. jula obavestilo opštinu Ub kako je greškom poslato obaveštenje u lokalnu samoupravu i da zapravo nije doneto nikakvo rešenje. Ali, ubrzo, u avgustu mesecu, nakon 10-ak dana, u opštinu ponovo stiže obaveštenje - ipak je izrađeno rešenje za nosioca projekta, postavljeno na sajtu ministarstva i zaista se našlo na sajtu ministarstva. Naravno, opština je uvažavajući interese svojih građana i želeći zdravu životnu sredinu, imajući u vidu važeće propise, odmah uložila žalbu.

Dakle, suština je u tome da ni građani, ni rukovodstvo opštine Ub, nisu bili obavešteni o svemu ovome, da je ministarstvo izdalo rešenje da se sprovodi odgovarajuća procedura, bez javnog uvida zainteresovane strane i da se na terenu već izvode određene aktivnosti u realizaciji ovog projekta, na šta građani burno reaguju, izražavajući nezadovoljstvo na društvenim mrežama, izražavajući nezadovoljstvo dolazeći u zgradu opštinske uprave i govoreći da lokalno rukovodstvo podržava ovakav princip rada, što uopšte nije tačno.

Moj zahtev je da Ministarstvo za zaštitu životne sredine da objašnjenje kako je moguće da se ovakav jedan projekat, tretman opasnog otpada, uopšte uzme u razmatranje u okolnostima koje sam navela, pre svega, porodični stambeni objekti, i da istaknem da rukovodstvo opštine Ub ovakve principe rada apsolutno ne podržava, da je politika vlasti koja sprovodi program SNS zaista bolji standard života naših građana, bolji kvalitet života naših građana.

Građani na Ubu su svedoci da to jeste tako. Mi imamo sve veći broj izgrađenih kilometara puteva, mi uskoro imamo izlaz na auto-put, uskoro imamo završetak izgradnje novog vrtića, imamo izgrađene nove škole, sve je veći broj zaposlenih, što se vidi i po prihodima od poreza na plate u budžetu lokalnom. Evo, trenutno se vrši proširenje doma zdravlja. Dakle, sveobuhvatni rad na poboljšanju kvaliteta života naših građana.

Ovakvim postupcima mi želimo da zaštitimo naše građane i ovom prilikom pozivam ministarstvo da još jednom razmotri predmet nosioca projekta "Ekotane" d.o.o Beograd, da sagleda činjenično stanje i da sprovede mere u skladu sa zakonom. Hvala.

Imovinska karta

(Ub, 17.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 84860.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -