IVANA NIKOLIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1989. godine. Živi na Ubu.

Po zanimanju je master inženjer saobraćaja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Novi mandat osvojila je na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:12

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Hvala, predsedavajući.

Primena sporazuma o kome danas govorimo će biti od višestrukog ekonomskog značaja za našu privredu, naročito u pogledu konkurentnosti i izjednačavanja uslova za poslovanje na međunarodnom tržištu, što će u najvećoj mogućoj meri obuhvatati interese naše zemlje, ali i interese naših trgovinskih partnera u zoni slobodne trgovine.

Važno je istaći da svaki sporazum ovakve vrste omogućava širenje tržišta za sve proizvode, ali i trgovinu pod istim uslovima za sve proizvođače, proširuje i modernizuje domen slobodne trgovine i, ono što je jako važno pored širenja tržišta za trgovinu, ostvaruju se uslovi za nove investicije.

Takođe, važno je da istaknem ono na čemu insistira predsednik Aleksandar Vučić, a to je stvaranje zone slobodne trgovine, naročito kada je u pitanju zapadni Balkan. Zemlje zapadnog Balkana se opredeljuju za ekonomski i privredni razvoj, pokazujući da su sposobne da vode zajedničku ekonomsku politiku i da preuzmu obaveze i odgovornost kada je u pitanju budućnost našeg regiona.

Upravo o tome govori poseta predsednika Aleksandra Vučića Skoplju. Juče se govorilo o tome i danas govorimo o tri važna ključna sporazuma. Prvi je svakako Sporazum za dalje ukidanje barijera i ubrzanje kretanja dobara i usluga. Zatim, Sporazum za zajedničku prevenciju, delovanje i pomoć i podršku prirodnim katastrofama. Treći je Sporazum o ukidanju radnih dozvola kako bi se napravilo slobodno tržište rada na teritoriji tri zemlje, na teritoriji Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Ovo će nas svakako približavati i snažiti dodatno naše ekonomije, što je svima u interesu, da imamo bolji privredni rast i da imamo što bolji kvalitet života i bolji standard naših građana.

Ovo što radi predsednik Aleksandar Vučić je zaista veliki iskorak u budućnost. Generalno, politikom predsednika Aleksandra Vučića možemo da budemo ponosni, jer smo uspeli da očuvamo našu ekonomiju, uspeli smo da spasimo našu ekonomiju i da beležimo sjajne rezultate u vreme Kovid krize u ovim teškim vremenima sa kojima se suočava ceo svet. Ono što zaista ohrabruje jeste činjenica da upravo ovih šest meseci u ovoj godini imamo rast od 8%, što je odličan rezultat, a projekcija je da ćemo 2021. godinu završiti sa rastom od plus 7%, što će dodatno doprineti poboljšanju kvaliteta života naših građana i što direktno za građane znači i povećanje plata i penzija i dalji privredni razvoj.

U vreme pandemije mi smo uspeli zbog odgovorne ekonomije da imamo i dva paketa pomoći prošle godine za naše građane i za privredu. Ove godine u ovom trenutku realizujemo i treći paket podrške zbog Kovid krize. Ovo ne bismo mogli da nemamo odgovornu politiku koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić i da nije bilo teških reformi koje je morao da sprovodi 2014. godine. Mi smo na takav način postavili dobre i zdrave temelje na kojima se danas zasniva naša ekonomija. Da nije tako bilo, pitanje bi bilo šta bi bilo sa nama.

Srbija bi sasvim sigurno otišla u propast, i to bespovratno, da su nastavili njom da upravljaju Đilas, Jeremić i Tadić i da oni odlučuju o životnom standardu naših građana. Oni su, zapravo, Srbiju opustošili. Bavili su se samo sopstvenim biznisima, bavili su se skladištenjem novca na svoje račune u inostranstvu, bavili su preprodajom TV sekundi i razvijali sopstvene biznise.

Evo, recimo, primer. Mi smo 2008. godine BDP u Srbiji imali 36 milijardi evra i za samo četiri godine, dok su oni pustošili i pljačkali budžet građana Srbije, BDP u Srbiji je bio za dve milijarde manji. I tako, dok je BDP u Srbiji padao, javni dug je rastao, a samo se imovina pripadnika žutog kartela uvećavala.

Danas je u Srbiji zastupljena politika ravnomernog razvoja. Mi ulažemo u infrastrukturu u čitavoj Srbiji i za predsednika Aleksandra Vučića nije u fokusu samo Beograd, već ravnomerni razvoj od severa do juga, od istoka ka zapadu, ulaže se u infrastrukturu, stvaraju se uslovi i ambijent za nove investicije, za nova radna mesta.

Kada govorimo o novim radnim mestima i o zapošljavanju, setimo se da smo 2012. godine imali nivo nezaposlenosti, odnosno stopu nezaposlenosti i preko 26%. Iz godine u godinu se smanjuje i uspeli smo da spustimo, ponavljam, i uprkos pandemiji, ispod 10%. Povećavamo minimalnu zaradu, povećavamo plate i penzije i svakako dolazimo do poboljšanja kvaliteta života naših građana i do povećanja BDP-a i očekujemo da ćemo 2021. godinu završiti sa BDP-om u Srbiji sa 52 milijarde evra.

Takođe, želim da istaknem, kada govorimo o životnom standardu građana, važno je da kažemo da mi imamo jasan plan. To je plan „Srbija 2025“. Ovo govorim zato što za vreme velikih stručnjaka i velikih mozgova koji su upravljali Srbijom, prosečna plata u Srbiji je bila 330 evra. Mi smo u martu mesecu ove godine imali 556 evra, a plan je da u januaru 2022. godine imamo 612 evra. Svakako, kao što rekoh malopre, ono čime se vodimo jeste plan „Srbija 2025“, da do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji bude 900 evra.

Ista je situacija i sa penzijama. One ne samo da su sigurne, da su stabilne i da su redovne, one i kontinuirano rastu, tako da je plan da za četiri godine imamo prosečnu penziju u Srbiji 440 evra. Ovo su sve projekcije na zdravim i realnim osnovama, za razliku od mašinskog mozga Dragana Đilasa i njegovih finansijskih eksperata, kao što su Dušan Nikezić, koji su uzimali skupe kredite, zaduživali građane Srbije pred izbore, kako bi uopšte isplatili plate i penzije.

Kao što rekoh, mi planiramo povećanje plata i penzija na zdravim osnovama. Uspeli smo da pomognemo privredi, jer nam je ekonomija stabilna. Prošle godine, kao što rekoh, imali smo nekoliko paketa pomoći. Dakle, mi to možemo.

Važno je da kažem da mi ni od jednog jedinog projekta u Srbiji nismo odustali. Grade se auto-putevi, grade se bolnice, grade se škole, dosta se ulaže u IT sektor, u obrazovanje, u zdravstvo. Građani Srbije vide u svim delovima naše zemlje ko brine o njima, ko vodi odgovornu politiku i zato daju sve veću podršku predsedniku Aleksandru Vučiću iz izbora u izbore, a šta misle u tajkunima, kriminalcima, lopovima takođe jasno govore.

Zato onima iz žutog kartela ne da neće dati podršku i šansu da ponovo pljačkaju Srbiju, već po svim istraživanjima oni nisu u prilici ni da pređu cenzus, zato što nemaju program, zato što su jedino okupljeni oko programa, da kažem pod znacima navoda – programa, koji se odnosi na širenje mržnje prema predsedniku Aleksandru Vučiću. Sada se udružuju i sa kriminalcima. Narod u Srbiji jasno kaže da to neće i podržava predsednika Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Hvala, predsedavajući.

Kada je na dnevnom redu Predlog odluke za sastav određenog odbora, bez obzira koja poslanička grupa da podnosi takav predlog, uvek je dobro da naglasimo da odbori u okviru Narodne skupštine Republike Srbije imaju značajnu ulogu, jer svaki odbor razmatra predloge zakona i drugih akata koji su podneti Narodnoj skupštini, zatim sagledava stanje vođenja politike Vlade Republike Srbije i prati izvršavanje zakona i drugih opštih akata od strane Vlade i drugih državnih organa i tela.

Obzirom na sve navedeno važno je da kažemo da su i odbori kao radna tela Narodne skupštine Republike Srbije zaista imali značajnu ulogu kada je u pitanju napredak Srbije, kada je u pitanju sprovođenje reformi, kada je u pitanju sprovođenje politike koju kandiduje i realizuje predsednik Aleksandar Vučić, a to je politika napretka, prosperiteta i razvoja Srbije.

Kada govorimo o razvoju Srbije, o boljoj Srbiji, prvo što želim da kažem jeste to da je Srbija danas finansijski ekonomski stabilna zemlja, zemlja u kojoj je nezaposlenost na istorijskom minimumu, odnosno nezaposlenost je u poslednjem periodu ispod 10% i uprkos krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa prosečna neto zarada je u Srbiji u 2020. godini bila 60.000 dinara, a prema podacima je početkom 2021. godine zabeležen rast zarada.

Srbija je zemlja u kojoj se plate i penzije kontinuirano povećavaju. Zahvaljujući odgovornoj politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić, zahvaljujući teškim ekonomskim merama koje su sprovedene, zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, povećali smo direktne strane investicije za više od tri puta, pa smo dostigli i vrh svetske rang liste kada je u pitanju broj investicija u odnosu na veličinu privrede.

Naša ekonomska politika privukla je investitore i mi smo za sedam godina u Srbiji zaposlili više od 700 hiljada ljudi, za razliku od neodgovorne i pljačkaške vlasti bivšeg režima, za čije vreme su zatvarane fabrike, za čije vreme je nezaposlenost bila nikada veća u Srbiji, preko 26%, a sada je, kao što rekoh malopre, ispod 10%. U njihovo vreme je prosečna plata u Srbiji bila 330 evra, a danas je prosečna plata u Srbiji 540 evra. U Beogradu je prosečna plata 700 evra, a plan je da, u skladu sa Planom „Srbija 2025“ do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji bude 900 evra. Jutros je i predsednik rekao da nam je plan i da nam je cilj da do 01. januara 2022. godine imamo prosečnu platu u Srbiji 600 evra.

Srbija je u ovim teškim kriznim vremenima pokazala da je tu za svoju privredu i građane. Sproveli smo dva paketa podrške privredi i građanima, a trenutno se realizuje i treći. Sprečeno je zatvaranje fabrika i proizvodnih pogona, sačuvana je likvidnost privrednih subjekata i sprečena su masovna otpuštanja i očuvan je životni standard građana.

Mi smo u prvom kvartalu ove godine imali rast BDP-a +1,2%, što je suprotno u odnosu na ono što je planirano -1,3%.

Ranije smo imali javni dug 78%, a pre početka krize izazvane pandemijom korona virusa, imali smo 52% javni dug, sada je 58% i cilj nam je da zadržimo ispod 60%, ako budemo imali rast ove godine, kao što se predviđa do 6%, čak i 7%, svakako će nam javni dug biti ispod 60% BDP-a, to možemo da postignemo zahvaljujući privrednom rastu i vakcinaciji.

Kada pominjem vakcinaciju, želim da kažem da smo mi u Ubu prošlog petka imali sjajnu posetu predsednika Aleksandra Vučića. On je obišao mobilni vakcinalni punkt u selu Vrelo kod Uba i tom prilikom je istakao da je pitanje opstanka pitanje vakcinacije i svakako, pozvani su građani da se vakcinišu.

Važno je da budemo odgovorni da sačuvamo svoje zdravlje da bismo mogli da nastavimo ekonomski rast, a ekonomski rast nam je važan kako bismo imali i veće plate i veće penzije, kako bismo imali nastavak izgradnje puteva, pruga, bolnica, škola itd.

Vidite, godine su prošle i mnogo napora, truda i rada je uloženo da bismo imali rezultate kakve danas imamo kada govorimo i o javnom dugu i o rastu i o prosečnoj plati i o penziji. Za razliku od nekog prethodnog perioda kada građani nisu imali nikakvu sigurnost, kakva je državna kasa bila za vreme bivšeg režima, ne da nije bilo prostora da se povećavaju plate i penzije, nego nije bilo uopšte sredstava da se isplate plate i penzije, pa su, da kažem, veliki stručnjaci, veliki mozgovi iz prethodnog režima uzimali skupe kredite kako bi uopšte isplatili plate i penzije građanima.

Onda zamislite koliko je licemerno da Dragan Đilas izađe da drži kojekakve konferencije za novinare i da on sebe predstavlja kao žrtvu, a zapravo ispada da se ruga narodu, jer ljudi se vrlo dobro sećaju kako su živeli za vreme njegove vlasti. On u stvari treba svaki dan da održi po jednu konferenciju za novinare gde će posvetiti bar po jednoj egzotičnoj destinaciji gde skladišti novac građana Srbije, da objasni kako je taj novac dospeo tamo i može da nam objasni kako je on tu pametniji i mudriji i sposobniji od drugih i neka objasni tu novu metodologiju za obračun procenata, da i nama bude jasno. Očigledno je kakva je matematika bila u pitanju za njegovo enormno bogatstvo.

Takođe, svaki put kada drži konferencije za novinare, može da govori o uspesima Srbije, o uspesima ove vlasti, kada vidimo koliko imamo urađenih puteva, koliko je urađeno, obnovljeno železničkih pruga, koliko je fabrika sada otvoreno u Srbiji, koliko je ljudi zaposleno, ali ne, očigledno su parametri za uspeh u vlasti oni koji su prepoznatljivi za njega, a to je 619 miliona evra na računu, pljačka i preprodaja TV sekundi preko RTS-a. Zato je ovih dana fokus kada se pomenu izbori upravo to da njegova privatna televizija ima nacionalnu frekvenciju.

Sada kada je Srbija ekonomski jaka i kada je puna državna kasa i pošto mu to smeta, sada kada ne zna kud će, on kreće da brutalno i napada i da targetira sina predsednika Republike. I ona osoba koja ima mrvu časti i iole nečega pristojnog u sebi, ne se tako ponašala. Očigledno je da je on sada megafon vođe kriminalne grupe Belivuka, kao što je i njegov megafon Marinika Tepić, ali njegova bezidejna politika je prošlost za građane Srbije.

Naravno, kada govori i o ovim izbornim uslovima i kada uslovljavaju i ucenjuje time da želi da njegova privatna tajkunska televizija ima nacionalnu frekvenciju, ako se ne ispune te želje, onda će da pravi nerede i izaći će na ulice, i to je već odredio do jeseni ove godine. Jasno je da tu nema nikakve iskrene volje, jasno je da nema tu nikakvog programa, plana, ničega što se tiče budućnosti građana Srbije. Samo izmišljaju afere da bi se domogli vlasti.

Za razliku od njih, mi tražimo rešenja i da sačuvamo živote zdravlja naših građana, da obezbedimo ekonomski rast. I dok je za njihovo vreme cvetao kriminal, korupcija, zatvarane su fabrike i stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla.

Ali, narod je izabrao put prosperiteta i napretka i neće dozvoliti da se oni vrate na vlast, da odlučuju o njihovom životu, u stvari brinući samo o sopstvenim interesima.

Još želim da dodam da mi u poslednje vreme često ovde na sednicama Narodne skupštine imamo na dnevnom redu predloge akata koji se, uglavnom su to odluke koje se odnose na izbor sudija ili prestanak obavljanja sudijske funkcije. Naš stav je zaista jasan kada govorimo o sudstvu, želimo još efikasnije pravosuđe, želimo nezavisno sudstvo, ali kada kažem nezavisno, podvlačim nezavisno i od tajkuna i od kriminala. I sudije se od 2012. godine biraju na način koji je definisan zakonom, biraju se kako treba. U Srbiji se ne sme ponoviti scenario koji je bio aktuelan 2009. godine za vreme vlasti DS, kada su se sudije birale opštinskim odborima, kada su se sudije birale u stranim ambasadama. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Hvala, predsedavajući.

Amandmani o kojima danas govorimo odnose se na Nacionalni savet za kulturu. Smatramo da je ovo zaista značajno telo za državu i da ovim detaljima pripremamo najbolje moguće rešenje kako bi Nacionalni savet za kulturu bio aktivan i efikasan.

Vi ste, uvažena potpredsednice, tokom prošle nedelje, kada smo imali raspravu u načelu za izmenu Zakona o kulturi, nekoliko puta podsetili nas poslanike da je ovo telo formirano 2015. godine, ali da se sastalo 2018. godine i to je to, što je apsolutno nedopustivo i ovaj problem mora da se reši.

Posmatrajući još neke odredbe zakona i generalno rad Ministarstva, očigledna je namera i Ministarstva za kulturu i informisanje i Vlade Republike Srbije da upravo postoje savremene pravne regulative i da postoje efikasne procedure kada je ova oblast u pitanju.

Kultura je temelj naše budućnosti i mi ovde često govorimo o planu „Srbija 2025“. To je ono što je predstavio predsednik Aleksandar Vučić. To je ono što definiše svaku oblast i značajna ulaganja, ukupni iznos koji predviđa taj plan jeste 14 milijardi evra i u tom smislu do 2025. godine plan je da imamo i nove muzeje, nove kulturne centre, nove galerije, da se urede arheološka nalazišta i da imamo spomenike.

Zaista želim sa ponosom da istaknem da je Vlada Republike Srbije prva Vlada koja je od međunarodnih finansijskih institucija, u ovom slučaju je u pitanju Razvojna banka Saveta Evrope, dogovorila kredit u iznosu od 20 miliona evra za unapređenje infrastrukturnih projekata u oblasti kulture.

Upravo zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji koju je sproveo predsednik Aleksandar Vučić Srbija je uspela da zaustavi ekonomsku propast i da čvrsto postavi temelje na put uspeha. Srbija je sposobna i uprkos pandemiji korona virusa uspevamo da uspešno vodimo javne finansije, da izdvojimo ogroman novac kako bismo podržali privredu i građane i kako bismo sačuvali radna mesta, kako bismo sačuvali i živote i zdravlje naših građana.

Za razliku od pojedinaca iz Srbije, i velike međunarodne finansijske institucije ocenjuju Srbiju kao efikasnu zemlju, kao ekonomski stabilnu zemlju i daju sve pohvale na to kako se borimo i sa pandemijom korona virusa i kako sprovodimo vakcinaciju.

Takođe, želim da istaknem da je budžet za kulturu za ovu godinu najveći do sada i zaista je očigledna namera da se mnoge stvari, koje nisu bile rešene, konačno i reše.

Jako je značajno i za mnogo gradova i opština, vidim da i ovde kolege dele na svojim profilima i da o tome dosta govore, što su značajna sredstva podeljena na osnovu raznih konkursa koje je sprovelo Ministarstvo za kulturu i informisanje, a ta sredstva se odnose na ulaganje u kulturu, za domove kulture, za kulturne centre i razne kulturne sadržaje.

U objekte koji imaju status kulturnog dobra posebno će se ulagati u narednom periodu i u vezi sa tim osnovana je i Radna grupa koju čini nekoliko ministarstava, odnosno nekoliko ministara na čelu sa vama, gospođo Gojković. Nedavno ste imali konstitutivnu sednicu te Radne grupe, tako da će i tema koja se odnosi na kulturna dobra biti na temeljan način obrađena.

Vidite, koja god oblast društvenog života da je u pitanju, svaki segment u njoj, pristupa joj se na jedan temeljan način, na jedan detaljan način, sprovode se jasni planovi i strategije. Mi želimo dobre rezultate, želimo što bolji život za građane i želimo dobre kulturne sadržaje.

Srbija ne želi onakav pristup kakav je bio u Srbiji za vreme Dragana Đilasa, kada je bilo i zloupotreba institucija. Znaju građani Srbije vrlo dobro da je „Emoušn prodakšn“ 2005. godine, kada je njen suvlasnik bio Dragan Đilas, izgradila kuću Velikog brata. Toga se svi sećaju, a to je bilo pod maskom objekta za smeštaj dece.

Znaju građani Srbije da je Đilas opljačkao svoj grad i svoje sugrađane i da je bez ikakvih dozvola i saglasnosti njegova firma otela gradsko građevinsko zemljište i izgradila objekat na Košutnjaku pored Filmskog i Pionirskog grada, u elitnom delu Beograda, za snimanje tog serijala Veliki brat.

Postoji tu razni splet događaja i hronologija, kada je u pitanju sklapanje ugovora o navodno poslovno-tehničkoj saradnji između državne firme SRC „Pionirski grad“, pod čijim plaštom se radilo, i Đilasove firme „Emoušn“. Takođe, postoji čitav splet okolnosti kada je u pitanju izdavanje građevinske dozvole i sve to rezultira da to što se državna firma „Pionirski grad“ vodila kao izvođač radova, a ne privatna „Emoušn“ koja ih je finansirala, donela je uštedu Đilasovoj firmi od 20% za građevinske dozvole. Već se tada on u tim okvirima kretao, kao što reče jutros kolega Jovanov, 20%, plus minus, gore dole.

Šta se dalje dešavalo? „Emoušn“ je 2007. godine emitovao dva serijala Velikog brata i samo te godine je imao čist profit više od četiri miliona evra.

Vidite kakva je ovde zloupotreba bila, ali mi ovakav scenario više ne želimo da se dešava u Srbiji. Ovo se više neće dešavati u našoj zemlji. Građani Srbije ovo ne žele. Ova Vlada se bori za interese građana, borimo se za što bolji životni standard, borimo se za što više ulaganja u infrastrukturu, za nova radna mesta, za nove sadržaje, za moderne i pristojne sadržaje kako u bilo kojoj oblasti, tako i u oblasti kulture. Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Hvala, predsedavajući.

Postavljam pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine i tražim objašnjenje u ime građana opštine Ub i u ime rukovodstva opštine Ub, a u vezi sa situacijom sa kojom se suočavamo u prethodnih godinu dana.

Naime, u maju mesecu prošle godine opština Ub biva obaveštena od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine da je nosilac projekta „Ekotane“ d.o.o. Beograd, podneo pomenutom ministarstvu zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta postrojenja za skladištenje i proces solidifikacije i inertizacije zauljenih materija i obrade zauljenih voda na katastarskoj parceli broj 523 KO Ub, sa uputstvom da se može izvršiti uvid u priloženoj dokumentaciji od strane nosioca projekta i napomenom da se može i dati mišljenje kada se obavi uvid i to u roku od 15 dana.

Od tog momenta javila se zabrinutost lokalnog rukovodstva, a i kod građana koji su čuli da će se nešto dešavati na parceli u blizini u kojoj oni žive. Interesantno je ovde pomenuti da zahtev kojim se nosilac projekta obratio Ministarstvu za zaštitu životne sredine predstavlja već drugu fazu u postupku procene uticaja na životnu sredinu.

Ključno je to kako opština Ub, kao zainteresovana strana, nije obaveštena o prvoj fazi, a koja podrazumeva odlučivanje o potrebi procene uticaja, izražavajući pre svega brigu o svojim građanima, o životnoj sredini, izražavajući nezadovoljstvo zbog ovakvog načina rada, predsednik opštine Ub, gospodin Darko Glišić, iznosi mišljenje, odnosno obaveštava pisanim putem ministarstvo u kome se između ostalih činjenica i argumenata navodi sledeće, da od strane nosioca projekta predmetna lokacija, odnosno parcela nije razmatrana u skladu sa važećim generalnim planom Ub 2025, da nisu pribavljena mišljenja i neophodna dokumentacija od strane nadležnih institucija. Na primer, vodni uslovi, jer se predmetna lokacija nalazi u blizini reke Ub.

Ono što je najviše zasmetalo, što je grubo kršenje zakona, kako je uopšte moguće ući u razmatranje realizacije projekta postrojenja za tretman opasnog otpada kada se na samo 50 metara od parcele nalaze kuće gde stanovništvo živi, porodični stambeni objekti? Radi se o gusto naseljenom mestu romskom populacijom.

Ubrzo smo došli do saznanja da su se građani iz okoline već obratili Vladi Republike Srbije i ministarstvu, gde su ovo izneli kao veliki problem, što zaista i jeste.

Sada sledi jako zanimljiv deo. Opština Ub podneskom od 4. jula 2018. godine biva obaveštena da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine donelo rešenje kojim se određuje obim i sadržaj studija o proceni uticaja nosioca projekta i ponovo to prateće obaveštenje, možete izvršiti uvid u dokumentaciju na sajtu ministarstva i u prostorima ministarstva, ali, na sajtu ministarstva se nije nalazilo nikakvo rešenje. Reagujući na ta takve navode i utvrdivši da rešenja nema, opština Ub je odmah uputila dopis ministarstvu da hitno zahteva da se dostavi to izrađeno rešenje. To je bilo 18. jula. Da bi ministarstvo 30. jula obavestilo opštinu Ub kako je greškom poslato obaveštenje u lokalnu samoupravu i da zapravo nije doneto nikakvo rešenje. Ali, ubrzo, u avgustu mesecu, nakon 10-ak dana, u opštinu ponovo stiže obaveštenje - ipak je izrađeno rešenje za nosioca projekta, postavljeno na sajtu ministarstva i zaista se našlo na sajtu ministarstva. Naravno, opština je uvažavajući interese svojih građana i želeći zdravu životnu sredinu, imajući u vidu važeće propise, odmah uložila žalbu.

Dakle, suština je u tome da ni građani, ni rukovodstvo opštine Ub, nisu bili obavešteni o svemu ovome, da je ministarstvo izdalo rešenje da se sprovodi odgovarajuća procedura, bez javnog uvida zainteresovane strane i da se na terenu već izvode određene aktivnosti u realizaciji ovog projekta, na šta građani burno reaguju, izražavajući nezadovoljstvo na društvenim mrežama, izražavajući nezadovoljstvo dolazeći u zgradu opštinske uprave i govoreći da lokalno rukovodstvo podržava ovakav princip rada, što uopšte nije tačno.

Moj zahtev je da Ministarstvo za zaštitu životne sredine da objašnjenje kako je moguće da se ovakav jedan projekat, tretman opasnog otpada, uopšte uzme u razmatranje u okolnostima koje sam navela, pre svega, porodični stambeni objekti, i da istaknem da rukovodstvo opštine Ub ovakve principe rada apsolutno ne podržava, da je politika vlasti koja sprovodi program SNS zaista bolji standard života naših građana, bolji kvalitet života naših građana.

Građani na Ubu su svedoci da to jeste tako. Mi imamo sve veći broj izgrađenih kilometara puteva, mi uskoro imamo izlaz na auto-put, uskoro imamo završetak izgradnje novog vrtića, imamo izgrađene nove škole, sve je veći broj zaposlenih, što se vidi i po prihodima od poreza na plate u budžetu lokalnom. Evo, trenutno se vrši proširenje doma zdravlja. Dakle, sveobuhvatni rad na poboljšanju kvaliteta života naših građana.

Ovakvim postupcima mi želimo da zaštitimo naše građane i ovom prilikom pozivam ministarstvo da još jednom razmotri predmet nosioca projekta "Ekotane" d.o.o Beograd, da sagleda činjenično stanje i da sprovede mere u skladu sa zakonom. Hvala.

Imovinska karta

(Ub, 17.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 84860.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -