Uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću, cenjena ministarko sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre svega želim da kažem da apsolutno ja kao i sve moje kolege iz SNS podržavamo ovaj amandman i ovaj zakon. Smatram da će ovaj i ovakav zakon uvesti red u pre svega nelegalno stečenu imovinu i uvesti red u imovinu stečenu onom nelegalnom žutom privatizacijom, koja je zahvatila našu zemlju početkom ovog veka.

Ono što takođe mogu da kažem jeste da sva ova medijska hajka i pompa koju čujemo u prethodnih par dana znači da radimo dobru stvar i da smo na dobrom putu i da svi oni koji nešto imaju da kriju, upravo kao što je kolega pre mene rekao, na taj način pokušavaju sebe da odbrane.

Druga stvar koja mene interesuje jeste da li će i kako, na koji način, biti ispitana imovina svih onih nazovi političara ili bivših političara koji su svoje bogatstvo stekli saradnjom i udruživanjem sa separatistima iz Prištine i sa narko klanovima sa KiM.

Isti ti političari koji danas taj novac i prethodnih 10 godina koriste za napad na sve što je srpsko, napad na državu Srbiju, na Republiku Srbiju, na predsednika Aleksandra Vučića i na sve one napore koje on uspeva i koje on ulaže da bi očuvao srpsko jedinstvo i da bi očuvao Srbe na Kosovu i Metohiji.

Kada pričamo o nelegalno stečenoj imovini, svi znamo da je sinonim za nelegalno stečenu imovinu Dragan Đilas i tih čuvenih 619 miliona za koje se zna, a takođe svi znamo da je njegov eksponent na Kosovu i Metohiji, odnosno predstavnik njegovog tajkunskog Saveza za Srbiju na Kosovu i Metohiji, upravo Rada Trajković, odnosno tzv. Rada sa Savskog venca, koja se za Srbe na Kosovu i Metohiji bori iz Beograda, koja Srbima na Kosovu i Metohiji priča kako treba da žive i kako treba da se organizuju, upravo odavde ne odlazeći na to Kosovo i Metohiju i ne deleći sudbinu svog naroda na Kosovu i Metohiji.

Rada Trajković, kao i njeni koalicioni partneri na Kosovu i Metohiji, novac koji dobijaju od separatista ili iz Prištine, ali i novac koji dobijaju od Dragana Đilasa koji je pokrao od građana Republike Srbije koriste aktivno kako bi razbili srpsko jedinstvo na Kosovu i Metohiji, koristeći se svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. Ono prvenstveno što oni koriste jesu te razne medijske dezinformacije i podmetanja lažnih vesti i medijskih spinova.

Proteklih dana svedoci smo sinhronizovanih i dirigovanih pokušaja Prištine da se zakazana tuča srednjoškolaca u Gračanici, odnosno u Lipljan selu u kojoj je učestvovao sin tzv. samoproklamovanog političara sa Kosova i Metohije, Nenada Rašića našao i u kojoj je povređen, iskoristi kao povod da se ta tuča predstavi kao politički napad na njegovog oca zbog njegove politike.

Ovakve neutemeljene, opasne, ali pre svega lažne optužbe direktan su pokušaj da se sakrije istina, umesto da njegov, možemo da kažemo slobodno, prištinski scenario koji je raskrinkan prizna, Rašić se svakodnevno dodatno upetljava u svoje laži. Jedina istina jeste da je deo odeljenja IV2, Gimnazija u Lipljen selu, u koje odeljenje ide njegov sin, ove nedelje ima onlajn nastavu, odnosno da je u trenutku kada se desila ta zakazana tuča, sin gospodina Rašića trebao da bude kući i da nastavu prati onlajn.

Sada možemo da postavimo pitanje – šta je on u trenutku kada se desila zakazana tuča, kada za njega škola nije radila, traži u dvorištu škole kada u tom trenutku treba da prati nastavu od kuće?

Svako iz ovoga može da zaključi da je mladi Rašić došao unapred na zakazanu tuču i to je svima jasno, i ne čudi mene Aljbin Kurti, koji kaže da je to politički obračun sa istomišljenicima srpske liste i Aleksandra Vučića. Ne čudi mene ni Vjosa Osmani, mene čudi novi Branković, odnosno novi Vuk Branković, Aleksandar Rašić, koji zajedno sa svojom koalicionom partnerkom ovekovečenim prištinskim saradnikom i žeton političarkom Radom Trajković, koju je kao, ni manje ni više, Dragan Đilas promovisao kao svog zastupnika na Kosovu i Metohiji, koristi svog sina u političke svrhe i stavlja se na raspolaganje Aljbinu Kurtiju koji to pokušava da iskoristi za napad na Republiku Srbiju, na srpsku listu, na SNS i na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Da imaju malo obraza, a verujte malo obraza bi bilo potrebno da se Rada Trajković, Nenad Rašić, Mladen Đorđević, kum Dragana Đilasa i partner njegov i dugogodišnji advokat Kurtijev u Beogradu, ono što zamenik Dragana Đilasa i Boška Obradovića koga kosovski Srbi pamte po najvećoj izdaji srpskih interesa na Kosovu i Metohiji, izvini za širenje laži, neistina, ali pre svega da se izvine svi zajedno za političku zloupotrebu dece.

Optužbe da je srpska lista organizovala tu tuču i napad na sina Nenada Rašića, ništa su drugo do očajnički pokušaji, medijski spin izdajnika Rašića, Trajkovićeve i drugih njihovih partnera iz Prištine kako bi opravdali još jedan u nizu izborni debakl i izborni poraz. Ono što gospoda ne znaju jeste da jedina tuča u kojoj srpska lista i SNS mogu da učestvuju jeste politička borba, jeste borba, izborna borba i mi u tu izbornu borbu uvek ulazimo otvoreno, ulazimo frontalno čistih ruku, otvorenih karata i mi u toj tuči ne želimo i nemamo potrebu da imamo podršku iz Prištine.

Na prethodnim izborima, uprkos svoj podršci koju ste imali iz Prištine, vi ste osvojili ništa više nego jednu statističku grešku, a srpska lista podržana predsednikom Aleksandrom Vučićem, podržana od Srba na KiM i SNS, osvojila je rekordnih 96% srpskih glasova na KiM. Nikakve lažne vesti koje plasirate zajedno sa Kurtijem neće vam to promeniti, jer Srbi znaju ko radi za njih, Srbi znaju da jedino srpska lista, zajedno sa SNS i predsednikom Aleksandrom Vučićem, mogu da garantuju ostanak i opstanak i bezbednost srpskog naroda na KiM.

Zato će sada Rada Trajković, odnosno Rada sa Savskog venca, Nenad Rašić i njihov prijatelj Aljbin Kurti da pričaju raznorazne neistine i laži, ali im to neće poći za rukom, jer su uhvaćeni u podloj nameri i što više pokušavaju da se izvuku na ovim lažima iz dana u dan, sve se više upliću u njih.

Jasno je svima ovde i svima na KiM da Kurti koliko god mrzeo Srbe, njemu su zbog Međunarodne zajednice par takvih i potrebne. On sada pokušava da od svojih Srba, od Rašića, Trajkovićeve i ostalih njihovih saradnika napravi neke svoje Srbe, njih promoviše kao jedine legitimne Srbe na KiM, jedine legitimne predstavnike Srba na KiM i kao takve ih uključi ne bi li opravdao svoju buduću Vladu, kako ta Vlada u svom sastavu ima i manjinske stranke.

Istina ne može da se sakrije, kao ni prizemni motivi albanskih separatista, ali nažalost i pojedinih srpskih političara sa KiM i Beograda, predvođenih Draganom Đilasom, a to je da lažnim optužbama pokušaju da kriminalizuju srpsku listu, SNS, državu Srbiju i predsednika Republike, Aleksandra Vučića, sve zbog ubedljive podrške naroda i uspeha na izborima koji im se ne prašta.

Ja bi ih još danas samo i pitao, da li će se gospoda, pojedini ambasadori iz Prištine, koji su brže bolje potrčali da ovu organizovanu tuču dece osude kao politički napad izviniti zbog toga i da li će, kada neko drugo srpsko dete, čiji otac nije političar privržen Prištini, bude napadnuto ili bilo koji drugi Srbin na KiM, isto tako pohitati da ga zaštite i tražiti reakciju Međunarodne zajednice i reakciju vlasti u Prištini? Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre gospodine Selakoviću, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se danas nalazi izvešaj o napretku Srbije za 2020. godinu i kao poslanik SNS moram da istaknem da ću podržati ovakav izveštaj, ali kao predstavnik Srba sa KiM moram da iznesem par činjenica i problema, kao što su sloboda kretanja, sloboda govora i pravo na osnovna ljudska prava Srba na KiM.

Ocena da Srbija mora još napora da uloži verovatno je doneta zbog nemogućnosti sagledavanja situacije na terenu, pa bih time hteo da podsetim da je Srbija ispunila sve preuzete obaveze Briselskim sporazumom, a da je prošlo sedam godina, 92 meseca, 401 nedelja od preuzimanja obaveze formiranja zajednice srpskih opština. To je 2.810 kako je Priština preuzela obavezu formiranja zajednica srpskih opština koja čini 40% Briselskog sporazuma. To je 2.810 dana kako su tzv. vlasti u Prištini preuzele obavezu koja apsolutno znači ostanak i opstanak srpskog naroda na KiM.

Umesto procesa pomirenja mi na terenu od strane prištinskih vlasti imamo konstantne skandalozne odluke koje imaju za cilj povećavanje pritiska na preostalo srpsko stanovništvo, pa smo tako svedoci više od 70 napada za godinu dana na Srbe i njihovu imovinu, a ta pojava učestalija je od podizanja optužnice za ratne zločine ratnim komandantima OVK, pa je tako u mestu Kišnica u opštini Gračanica podignut bilbord koji veliča OVK, a Srbina Zorana Trajkovića, čija se kuća nalazi u neposrednoj blizini odmah nakon toga napala je grupa Albanaca. U tom trenutku pokušali su i da zapale spomenik Milošu Obiliću u Gračanici i srpsku zastavu u Gračanici.

Pre samo par dana kamenovana je osnovna škola u Vitini, a zapaljen je i objekat porodice Jovanović takođe u Vitini. Evo, jutros smo dobili informaciju da je po sedmi put opljačkana i obijena kuća povratnika Dragana Repanovića u mestu Osojane. To je sedmi put upravo zato što prethodnih šest puta niko nije bio kažnjen.

Jedna od metoda kojom se služe prištinske vlasti jesu i montirana suđenja za ratne zločine, koja se po već oprobanom mehanizmu, sprovode prvenstveno na Srbima povratnicima na KiM.

Naime, kada se porodica odluči i usudi na povratak na KiM po njenom dolasku pojavljuju se fantomski svedoci koje kakvih izmišljenih ratnih zločina koje po definiciji počinio neko od članova te porodice. Optuženi se bez ikakvog dokaza hapsi i sprovodi u pritvor, drži se u pritvoru bez suđenja, a i ako dođe do suđenja po ubrzanom procesu bez ikakvih dokaza i svedoka osuđuje se na kaznu zatvora.

Poslednji u nizu ovakvih događaja je Nenad Arsić koji je osuđen na šest godina zatvora bez ijednog jedinog dokaza i bez jednog jedinog svedoka.

Takođe, i gospodin Svetomir Bačević, koji je pre samo par dana uhapšen u okolini Peći, kada je sa svojom porodicom hteo da se vrati na porodično imanje, uhapšen je pod optužbom da je počinio nekakav ratni zločin.

Podsetio bih vas samo da je u pitanju čovek koji je pre ratnih sukoba na KiM bio poštar, koji je zbog zdravstvenih problema bio oslobođen služenja vojnog roka. A, gle čuda svedok protiv njega je rođeni brat ozloglašenog Agima Čekua.

Gospodin Bačević je godinama unazad odlazio u Peć, godinama unazad je boravio u Peći, obilazio svoje rođake, obilazio svoje prijatelje Srbe, svoje prijatelje Albance i tada niko nije pominjao ratni zločin u kojem je on učestovao ili u kojem je on nekakav akter.

A, gle čuda, kada se usudio da poželi da se vrati na svoje uzurpirano imanje, stvorio se odjednom nekakav svedok i on je tada postao najveći zločinac upravo samo zato što je Srbin.

Kada su u pitanju politički predstavnici Srba sa KiM, pri svakom pokušaju odbrane srpskih interesa na KiM, predstavnik Srba koji se odvaži na tako nešto ili da to pomene, po šablonu bi bilo orkestrirano, napadano od strane medija iz Prištine, a nakon toga pripremaju im se montirani sudski procesi.

Kada je nakon podizanja bilborda tzv. OVK u Kišnici, predstavnici opštine Gračanica, gospodin Srđan Popović je izjavio da je to još jedan od pritisaka na srpski narod na KiM i da je cilj unošenje nemira među srpski narod na KiM, krenula je orkestrirana kampanja prištinskih medija protiv njega. Naslovi koji su bili u novinama tih dana jesu da Popović unosi versku i rasnu netrpeljivost i da je on velikosrpski agresor.

Podsetiću vas, gospodin Popović je 2003. godine izgubio rođenog brata. Ubili su ga teroristi u centru Gračanice. Dete je bio.

Nakon napada medija, odbornik u opštini Gračanica albanske nacionalnosti, gospodin Granit Gaši podnosi gle čuda krivičnu prijavu protiv Srđana Popovića zbog tzv. unošenja verske i rasne netrpeljivosti.

Sinoć sam pominjao presudu gospodinu Ivanu Todosijeviću, predsedniku opštine Zvečan koji je u trenutku kada je osuđen zato što je rekao da u Račku nisu bili civili, već da je u Račku policija ubila teroriste, on je u tom trenutku bio ispred Srpske liste ministar u vladi Kosova. Institucije u Prištini osudile su ga na dve godine zatvora i time ga onemogućili da živi sa svojom porodicom na KiM. Morao je da napusti prostor KiM.

Da albanska strana ne zna za pomirenje čak ni u toku najveće pošasti koja je zadesila čovečanstvo, u toku pandemije korona virusa, govori i činjenica da su pre mesec dana u apoteke na severu KiM upali sanitarni i zdravstveni inspektori iz Prištine, praćeni naoružanom policijom kako bi oteli lekove koji su po njihovim nekim propisima ilegalno uneti na KiM. Dakle, to više nije pravo na bol, to više nije pravo na kretanje, to je sada pravo na lečenje. To je sada otimanje prava na goli život.

Kada je Srbija poslala vakcine na prostor severa KiM pre neki dan iz Prištine se podigla takva pompa i takva medijska hajka, kao da je iz Beograda pošao konvoj transportera i oklopnih vozila, a ne vakcina koja će pomoći u lečenju naroda na KiM, pa je Meljiza Haradinaj rekla da Srbija time krši Briselski sporazum.

Ja je sada pitam da mi pokaže jednu tačku Briselskog sporazuma koja govori da Srbija ne može da pošalje zdravstvenu opremu, lekove, zdravstvenu pomoć svom narodu na KiM. Srbi i srpski narod predvođeni Aleksandrom Vučićem, to sam više puta pričao i više puta izjavljivao, opredeljeni su za mir i suživot sa Albancima i drugim nacionalnostima na KiM. Mi smo to svojim delima pokazali, mi smo to svojim postupcima pokazali. Predsednik Aleksandar Vučić je to svojim postupcima pokazao.

Ovim putem sada albanske predstavnike iz Prištine i drugih sredina u Republici Srbiji pozivam da se okanu ratno huškačke politike u nedostatku rezultata i u želji da opravdaju svoje propale politike. Pozivam i sve društveno odgovorne ljude da svoju retoriku prilagode uslovima i situaciji na KiM koja je u ovom trenutku više nego zapaljiva. A sve one koji to ne umeju, pozivam da to nauče od čoveka koji je otišao u Srebrenicu, pozivam da to nauče od čoveka koji je u prvom naletu korona virusa poslao 1.000 PSR testova Institutu za javno zdravlje u Prištini. Pozivam ih da to uče od čoveka koji je na njihove napade da je Srbija izvršila koje kakvu agresiju time što je poslala vakcinu Srbima na KiM, rekao da on nema nikakav problem sa tim i da će on poslati vakcinu i za drugo stanovništvo na KiM, prvenstveno Albance i stanovništvo druge nacionalnosti. Pozivam ih da u miru i toleranciji i pomirenju uče od Aleksandra Vučića. Živela Srbija, živelo KiM!

Zahvaljujem predsedavajući.

Samo bih se nadovezao na prethodnog govornika, na šefa poslaničke grupe, gospodina Martinovića koji je zamolio gospodina Kamberija da zamoli svoje kolege i prijatelje u Prištini da sva ona prava i demokratiju koju on kao predstavnik nacionalne manjine uživa ovde u Republici Srbiji, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mi kao SNS smo apsolutno ponosni na sva prava koja on kao predstavnik jedne nacionalne manjine ima u našoj zemlji upravo zato što ista ta prava njegovi sunarodnici našem narodu na KiM, ne zabranjuju, podsetiću vas da sloboda govora za Srbe na KiM znači apsolutno odlazak u zatvor.

Podsetiću vas na primer predsednika opštine Zvečan, gospodina Ivana Todosijevića koji je kada je rekao da su u Račku policijske snage i snage bezbednosti iz Republike Srbije ubile teroriste osuđen od strane prištinskih vlasti, osuđen od strane tzv. nezavisnih sudova, mada tamo ništa nije nezavisno počevši od države, pa onda sve ostalo, i dobio je kaznu od dve godine za verbalni delikt.

Pitam gospodina Kamberija - šta bi se desilo Srbima u Prištini, srpskim predstavnicima u Prištini kada bi govorili kao što on govori danas?

Uvaženi predsedavajući, gospodine Dačiću, uvaženi ministre, gospodine Mali, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas set zakona među kojima je i Predlog zakona o budžetskom sistemu koji će omogućiti nastavak predanog rada države Srbije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju kada je u pitanju prostor KiM.

Ovakav budžetski sistem će nam omogućiti dalje sprovođenje budžeta potrebnog za funkcionisanje srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, ali će značiti još korak dalje ka unapređenju zdravstvenog i obrazovnog sistema na KiM, dalje izgradnje stambenih jedinica za povratničke porodice i socijalno ugrožene porodice na prostoru KiM, ali i daljeg ulaganja u turistički potencijal KiM.

Kada govorimo o unapređenju zdravstvene zaštite, tu je posebna pažnja posvećena poboljšanju kvaliteta i kapaciteta zdravstvenih ustanova na KiM, usled pandemije virusa Korona-19.

Tu, pre svega, mislimo na Zdravstveni centar Kosovska Mitrovica, Kliničko bolnički centar Gračanica i Zdravstveni centar Gnjilane sa sedištem u Pasjanu.

U prethodnom periodu iz budžetskih sredstava preko Kancelarije za KiM obnovljen je veliki broj domova zdravlja, saniran je veliki broj zdravstvenih ambulanti na teritoriji opštini Štrpce, opremljen je Zdravstveni centar Gnjilane i porodilište u Pasjanu, sanirano je više domova zdravlja na teritoriji centralnog Kosova. Sanirana su odeljenja pulmologije i pedijatrije u okviru Zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica, ali je takođe nabavljen i veliki broj sanitetskih vozila za potrebe domova zdravlja Zvečan, Leposavić, Zdravstvenog centra Kosovska Mitrocica, ali i Zavoda za zaštitu javnog zdravlja Kosovska Mitrovica.

Kompletno je izrađena i opremljena studentska poliklinika u okviru Studentskog centra Priština, Kosovska Mitrovica. Među kapitalnim projektima jeste i kupovina placa za izgradnju nove bolnice u okviru Kliničko bolničkog centra Gračanica i ono na šta smo posebno ponosni jeste da je ove godine u rekordnom roku izgrađena prva PSR laboratorija na KiM u okviru Zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica.

Mogao bi ovako ceo dan, ali strah me je da bi mi bilo potrebno vreme cele poslaničke grupe kada bih nabrajao koliko je samo investicija i projekta sprovedeno na prostoru KiM kada pričamo o zdravstvu, ali ono što bih posebno izdvojio jeste činjenica da je na KiM u ovom trenutku primljeno ili u postupku prijema više od 300 zdravstvenih radnika u zdravstveni sistem Republike Srbije. To je 300 zdravstvenih radnika sa platom više, 300 porodica sa platom i resursom više za ostanak i opstanak na prostoru KiM.

Ovakvi projekti, uzimajući u vid značaj zdravstvene zaštite, a pre svega značaj zdravstvene zaštite za naš narod na Kosovu i Metohiji, dovodi do sigurnosti našeg naroda, ali, takođe, povećava procenat onih koji žele da ostanu na Kosovu i Metohiji, a i povećava procenat onih koji imaju nameru da se vrate i nastave svoj život na prostoru Kosova i Metohije.

Kada govorimo o sistemu obrazovanja i ulaganja u sistem obrazovanja, samo u douniverzitetskom sistemu obrazovanja izgrađeno je, opremljeno ili renovirano više desetina predškolskih i školskih ustanova u mestima Lešak, Leposavić, Sočanica, Zubin Potok, u više škola u Kosovskoj Mitrovici, ali takođe i Goraždevcu, Vidanju, gde je kompletno izgrađen i opremljen objekat osnovne škole „Radoš Tošić“, Suvom Grlu, Plemetini, Babinom Mostu, Kosovom Polju, Lipljanu, Prizrenu, gde je za naše mališane iz Prizrena otvoreno istureno odeljenje predškolske ustanove iz Orahovca.

Takođe, i u opštini Gora, gde su za naše mališane i naše sugrađane Gorance kompletno opremljene sve škole koje funkcionišu u srpskom sistemu obrazovanja u ovoj opštini, izgrađen je i novi učenički dom za potrebe srednje poljoprivredne škole u Lešku.

Svi ovi, projekti sprovedeni budžetom Republike Srbije, su više nego dovoljan dokaz da nema i da ne postoji mesto sa srpskim življem na Kosovu i Metohiji gde država Srbija nije prisutna, gde država Srbija nije uložila sredstva, gde država Srbija nije uložila napore kako bi pomogla opstanak i ostanak našeg naroda.

Kada pričamo o obrazovanju, ne možemo a da ne spomenom jedan od stožera srpske državnosti na Kosovu i Metohiji, a to je upravo naš Univerzitet u Prištini, sa privremenim sedište u Kosovskoj Mitrovici, koji okuplja 10 fakulteta, koji zajedno okupljaju više od 10 hiljada mladih akademaca sa Kosova i Metohije i ostalih delova Srbije. Samo u prethodnoj godini, sredstvima iz budžeta Republike Srbije obezbeđeno je da svi brucoši na našem univerzitetu mogu da se školuju o trošku Republike Srbije.

Kompletno je opremljen i adaptiran Centar za razvoj karijere pri Fakultetu tehničkih nauka našeg univerziteta, izgrađen je aneks rektorata univerziteta, a među kapitalnim projektima Kancelarije za javna ulaganja u narednom periodu nalazi se i izgradnja nove zgrade univerziteta, u kojoj će biti pored našeg rektorata univerziteta, smeštena i tri fakulteta, koja nakon ratnih dešavanja 1999. godine nisu imali adekvatan prostor za rad. Drugi projekat jeste izgradnja Instituta sudske medicine pri Medicinskom fakultetu našeg univerziteta.

Nakon posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića prostoru Kosova i Metohije 2018. godine, na njegovu inicijativu pokrenut je prvi investicioni ciklus u srpske sredine na Kosovu i Metohiji.

Ovo je prvi put da je prostor Kosova i Metohije obuhvaćen jednim ovakvim investicionim planom kojim je do sada u više od 300 projekata, investicionih projekata u sprskim sredinama, uloženo preko 60 miliona evra.

Izgrađen je regionalni vodovod kojim je prvi put, posle višedecenijskog problema vodosnabdevanja opština na severu naše pokrajine, naseljenih pretežno nealbanskim stanovništvom, rešen problem zavisnosti opštine Kosovske Mitrovica, Zvečan i okolnih sela u vodosnabdevanju od Južne Mitrovice.

U opštini Zvečan, u selu Banjska izgrađen je velelepni kompleks „Rajska banja“, koji ne samo da je ekonomski podigao celo mesto na noge, već je i opštinu Zvečan doveo u centar turističkih dešavanja Pokrajine, a i regiona.

Napravljeno je više zemljoradničkih zadruga u srpskim sredinama južno od Ibra. Građevinskim materijalom pomognuto je više od 2.000 porodica, izgrađene su sušare za voće, pokrenut čitav niz malih domaćinskih preduzeća. Na stotine poljoprivrednih gazdinstava pomognuto je u vidu obezbeđivanja poljoprivredne mehanizacije, plastenika, sadnica, stoke, protivgradnih mreža i ostalog poljoprivrednog materijala.

Dolaskom Aleksandra Vučića na vlast i Marka Đurića na mesto direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, pokrenuta je izgradnja velikog broja stambenih jedinca za potrebe interno raseljenih, socijalno ugroženi i povratničkih porodica na Kosovo i Metohiju.

U periodu od 2014. godine do danas sredstvima iz budžeta Republike Srbije napravljeno je 40 zgrada, odnosno 654 stambene jedince, 233 individualnih stambenih objekata i rekonstruisano je više od 1.740 individualnih stambenih objekata.

Kada sve ovo saberemo, dolazimo do cifre od 2.627 porodica koje su zbrinute, 2627 srpskih porodica na Kosovu i Metohiji koje su dobile krov nad glavom. To je osam hiljada i više od osam hiljada ljudi koji su dobili osnovni uslov za život.

Do 2102. godine sve ove investicije, ali i još mnoge druge koje je Republika Srbija od 2012. godine sprovela na prostoru Kosova i Metohije, srpski narod na Kosovu i Metohiji mogao je samo da sanja, jer ne da je Republika Srbija bila opljačkana i devastirana, a srpski narod na Kosovu i Metohiji prepušten i napušten od strane dosovskih vlasti predvođeni Draganom Đilasom i njegovim koalicionim partnerima, nego su sve investicije i pomoć koja je išla srpskom narodu na Kosovu i Metohiji završavale u njihovim džepovima.

Dok je narod bio prepušten sam sebi i borio se za goli opstanak na Kosovu i Metohiji, oni su kupovali sebi stanove po ekskluzivnim beogradskim lokacijama. Tačnije, kao što smo čuli kod kolege Lava Pajkića, ne samo sebi, već su i svojoj porodici kupovali više od 30 nekretnina na ekskluzivnim beogradskim lokacijama, a njihovi lokalni partneri na Kosovu i Metohiji dok su pod izgovorom patriotizma tuđu decu slali u sukobe sa Albancima, svojoj deci su od novca građana Srbije od budžetskih sredstava kupovali stanove po Londonu i ostalim ekskluzivnim evropskim lokacijama.

Podsetiću vas da je do 2012. godine na prostor Kosova i Metohije za nekih deset godina iz budžeta Republike Srbije otišlo gotovo tri milijarde evra, odnosno više od 53 miliona dinara dnevno, pa bi po tome svako ko se malo bolje razume u ekonomiju mogao da se zapita zašto Kosovo i Metohija danas nisu jedan od najrazvijenijih delova naše zemlje ili, što bi narod rekao, zašto Kosovo i Metohija ne izgledaju kao Bavarska, a Kosovska Mitrovica u najmanju ruku kao Garmiš- Partenkirhen.

Sada, ja sa ovog mesta Dragana Đilasa i njegove lokalne partnere na Kosovu i Metohiji, pri tome ne mislim na one partnere iz Prištine sa kojima već 20 godina druguje i sa kojima već 20 godina gradi svoju politiku i sa kojima ima jedini zajednički cilj, a to je svrgavanje Aleksandra Vučića i ubistva njega i njegove porodice, pitam njega i njegove partnere iz srpskih sredina na Kosovu i Metohiji – koliko je to škola moglo biti napravljeno sa tim novcem, koliko puteva, koliko bolnica, kliničkih centara, vrtića, koliko je povratničkih domova za socijalno ugrožene Srbe na Kosovu i Metohiji moglo biti izgrađeno, koliko je srpske dece moglo biti zbrinuto i nahranjeno?

Želim da vam pokažem nešto. Za vreme vlasti sadašnjih, a i tadašnjih koalicionih partnera Dragana Đilasa interno raseljeni Srbi i socijalno ugrožene porodice na Kosovu i Metohiji živeli su u ovakvim kolektivnim centrima, ako kamera samo može malo da približi.

Ovo je ono što su Srbi na Kosovu i Metohiji za vreme njihove vlasti mogli da očekuju od države Srbije, uprkos svom onom novcu koji je otišao. Živeli su u improvizovanim kolektivnim smeštajima, u starim napuštenim školama i nekim improvizovanim poljskim barakama. Ovako su se Dragan Đilas i njegovi koalicioni partneri borili za Srbe na Kosovu i Metohiji, ovako su ih spašavali, ovako su brinuli o njihovoj budućnosti.

Nakon dolaska SNS na vlast i Aleksandra Vučića danas, Srbi na Kosovu i Metohiji, ovo je primer, eto, samo Kosovske Mitrovice, žive u ovakvim zgradama, žive u ovakvim stanovima. Tačnije, u do sada 654 stana, kako sam pomenuo.

Ovako žive u Kosovskoj Mitrovici. Ovako danas žive interno raseljena lica u ovakvim objektima u Lećku, u opštini Leposavić.

Ovako to izgleda u opštini Štrpce.

Kao što sam rekao, bilo bi mi potrebno vreme cele poslaničke grupe da bih sve pokazao, ali da li ovako Aleksandar Vučić prodaje decu? Da li ovako, kada ovi dušebrižnici za srpski narod na Kosovu i Metohiji, predvođeni Đilasom, Obradovićem, Mlađanom Đorđevićem, smatraju da je ovo prodaja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji?

Najbolji odgovor na njihove laži nisu samo ovi ovakvi projekti. Ovo je Rajska Banja u selu Banjska na severu Kosova i Metohije, regionalni turistički centar danas, nakon dolaska Aleksandra Vučića na vlast i SNS.

Najbolji odgovor na sve njihove laži jeste i činjenica da je planom Srbija 2025 u srpske sredine na Kosovu i Metohiji planirano da se investira više od 150 miliona evra, više od 150 miliona evra garanta za ostanak i opstanak našeg naroda, više od 150 miliona evra za budućnost naše dece, jer dok su oni za vreme svoje vlasti krali budućnost naše dece, Aleksandar Vučić danas gradi budućnost naše dece. Sada, ja ih pitam, ako oni kažu da Aleksandar Vučić prodaje Srbiju i srpski narod na Kosovu i Metohiji, da li znaju šta je ovo?

Ovo nije Holivud. Nisu ovo ni skupoceni stanovi Dragana Đilasa ili njegovog brata. Ovo je prvo povratničko naselje na Kosovu i Metohiji. Dakle, ne kuća, ne stan, ne zgrada, naselje. Nalazi se između Kosovske Mitrovice i Zvečana, naselje se zove Sunčana dolina, gradi ga Republika Srbija, država Srbija, gradi ga Aleksandar Vučić i eparhija Raško-prizrenska. Planirano je da naselje na kraju sadrži 350 stambenih jedinica za interno i socijalno najugroženije porodice na KiM, interno raseljena lica i povratničke porodice na KiM.

Ali, da ne bude da ja pokazujem samo projekte, jer u vreme njihove vlasti na KiM sve što smo videli jesu bili projekti. Projekti koji su na papiru sprovedeni, po izveštajima anketnog odbora, sve to možete da vidite, na papiru su sprovedeni, radovi su plaćeni, avansi su uplaćivani, „ključ u ruke“, što bi narod rekao, je bilo dovedeno, a kada je anketni odbor izašao na lice mesta, mogao je da vidi ne da nema zgrade, nego da nije bilo ni kamena temeljca.

Danas Sunčana dolina izgleda ovako, u ovoj fazi. Znači, vrlo brzo će biti gotova. Vrlo brzo će 350 porodica na KiM dobiti krov nad glavom, 350 porodica, preko hiljadu ljudi će dobiti krov nad glavom. Ovako se Aleksandar Vučić bori za srpski narod. Ovako se država Srbija bori za srpski narod na KiM.

Ovim naseljem svaka kuća, svaki stan, svaka zgrada, svaki posao koji Republika Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem obezbedi srpskom narodu na KiM bedem je ostanka i opstanka srpskog naroda na KiM. I njih to boli! Ja znam da ih boli, zato što je srpski narod na KiM prepoznao, srpski narod na KiM je svedok svih ovih projekata o kojima sam pričao, i još mnogih drugih. I to je podrškom predsedniku Aleksandru Vučiću na prethodnim izborima i pokazao.

Podsetiću vas da je SNS na KiM osvojila skoro 90% podrške. Srpski narod na KiM je svestan da jedino jaka SNS, predvođena Aleksandrom Vučićem, može da bude garant jake, ekonomski stabilne i finansijski nezavisne Republike Srbije, jer samo jaka i ekonomski nezavisna Republika Srbija garant su ostanka i opstanka srpskog naroda na KiM. Jer, mi sa naše zemlje nećemo ići, sa naše zemlje nema nazad! Živela Srbija, živelo Kosovo i Metohija!