Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, uvažene premijerko, uvažena ministarka, pred nama se danas nalazi Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu, koji je podnet od strane 15 narodnih poslanika.

Predloženi zaključak na objektivan način i u najkraćim crtama rezimira Izveštaj Evropske komisije i daje preporuke za dalji rad svih nadležnih državnih institucija i organa, zbog čega ću već na početku svog izlaganja iskoristiti priliku da pozovem sve narodne poslanike da glasaju za njegovo usvajanje.

Pre nego što krenem da govorim o samom Izveštaju, želim da vas podsetim da je Evropska komisija 5. februara 2020. godine usvojila novu metodologiju za proces pristupanja EU, koju je Savet EU zvanično usvojio u svojim zaključcima 25. marta 2020. godine. Iako nije bila u obavezi da prihvati novu metodologiju, koja je inicijalno bila namenjena Severnoj Makedoniji i Albaniji, Srbija je to uradila u julu 2020. godine.

Moram da vas podsetim i da je Evropska komisija 9. marta ove godine usvojila dokument o primeni nove izmenjene metodologije za Srbiju i Crnu Goru, koju je Savet EU prihvatio svojim zaključcima od 6. maja ove godine. Time što smo čekali duže od godinu dana da EU uobliči novu metodologiju za kandidate koji su već duboko ušli u proces pregovora pokazuje da je i samoj EU bilo potrebno vreme kako bi se iskristalisala i uobličila primena nove metodologije.

Upravo ovaj tranzicioni period bio je izazov, ne samo za zemlje kandidate, već i za same države članice EU, jer su i među njima postojale dileme na koji način će se nova metodologija primeniti. Bilo je potrebno da se nađe način kako bi se napravila razlika između država koje već pregovaraju po staroj metodologiji, što je slučaj sa Crnom Gorom i Srbijom, u odnosu na države koje tek treba da započnu pregovore, kao što je slučaj sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Upravo prihvatanje nove metodologije u trenutku kada niko sa sigurnošću nije znao kako će ona izgledati pokazuje poverenje koje državno rukovodstvo Republike Srbije ima u EU, ali i spremnost za ubrzanje dinamike pristupnog procesa.

Glavne metodološke odrednice novog pristupa naglašavaju četiri aspekta, i to: jači fokus na osnovne reforme, intenzivnije političko upravljanje, povećana dinamika i predvidljivost procesa. Dinamičniji proces podrazumeva i grupisanje pregovaračkih poglavlja, tako da fokus više nije na pojedinačnim poglavljima, već na klasterima koji prate vodeće politike EU.

Pregovaračka poglavlja sada su sekundarni instrument za proces evropskih integracija, jer su sada ključne sektorske politike EU koje su predstavljene kroz šest klastera, i to: osnove, unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivni rast, zelena agenda i održiva povezanost, resursi, poljoprivreda i koheziona politika i spoljni odnosi.

Hoću da vas podsetim da je Republika Srbija i do sada pregovarala po veoma zahtevnoj metodologiji, po kojoj nijedna država osim Srbije nije pregovarala, pa ni Crna Gora, s obzirom da je naša zemlja mogla da napreduje samo ukoliko postoji napredak u poglavljima 23 i 24 i 35. Mi smo i po tako zahtevnoj metodologiji u dosadašnjem periodu uspeli da otvorimo veliki broj poglavlja i privremeno zatvorimo dva, što pokazuje da smo i u prethodnom periodu vredno radili na našem evropskom putu.

Što se tiče početka primene nove metodologije, ona je na našu zemlju zvanično počela da se primenjuje 22. juna ove godine, kada je u Luksemburgu održana 12. Međuvladina konferencija o pristupanju Republike Srbije EU, na kojoj smo otvorili klaster 1 „Osnove“. Tada je i tako je u dosadašnjem toku pristupnih pregovora Republika Srbija otvorila jedan klaster i 18 pregovaračkih poglavlja, dok smo dva pregovaračka poglavlja privremeno zatvorili.

Republika Srbija je prihvatanjem nove metodologije izvršila izmenu pregovaračke strukture, i to u skladu sa osnovnim principima nove metodologije koji se odnose na jače političko rukovođenje samim procesom pregovora. S tim u vezi, 15. aprila ove godine usvojena je Odluka o formiranju Koordinacije za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU i Tima za podršku pregovorima.

Sve ovo pokazuje da smo na odgovoran i ozbiljan način pristupili primeni nove metodologije, u želji da naš proces evropskih integracija dodatno ubrzamo, što je, složićete se, za svaku pohvalu.

Kada govorimo o Izveštaju Evropske komisije, moram da istaknem da je on, po meni, prilično objektivan, iako oko nekih stvari ne razmišljamo isto, iako sam za neka pitanja očekivao malo bolje ocene. Izveštaj je prikazao da je Srbija ostvarila napredak u gotovo svim oblastima i dao smernice za one stvari na kojima je potrebno dodatno raditi u narednom periodu.

Što se tiče političkih kriterijuma, Izveštaj konstatuje napredak u svim oblastima, kako u oblasti pravosuđa, tako i u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, osnovnih prava, kao i slobode izražavanja.

Moram da istaknem da smo dobili odlične ocene i u sferi ekonomskih kriterijuma. Izveštaj konstatuje da smo ostvarili dobar nivo pripremljenosti u pogledu razvoja funkcionalne tržišne privrede i da je ona zabeležila samo blagi pad u 2020. godini, jer je uticaj krize izazvane pandemijom korona virusa ublažen snažnim zamajcem pre krize, sektorskom strukturom naše privrede, kao i značajnim i pravovremenim merama fiskalne i monetarne podrške.

Istaknuto je da je fiskalni prostor kreiran pre krize omogućio našoj zemlji da obezbedi značajnu finansijsku podršku za ublažavanje nastale krize i time doveo do znatnog povećanja kapitalne potrošnje. Sa tom praksom nastavljamo i sledeće godine, pa ćemo raspoloživi fiskalni prostor opredeliti za nastavak ulaganja u kapitalne investicije i zdravstveni sistem, za nastavak poreskog rasterećenja privrede, kao i za dalje povećanje plata i penzija. Upravo, kapitalna ulaganja u nove auto-puteve, bolnice, škole, vodovodnu, kanalizacionu mrežu, kao i fabrike za prečišćavanje vode doneće novi kvalitet života za sve naše građane, za šta se svi mi u SNS zalažemo.

Pohvaljeni smo i zbog toga što je na tržištu rada zabeleženo dalje smanjenje nezaposlenosti, kao i što su javne investicije nastavile da rastu, što sve pokazuje da smo i tokom pandemije korona virusa nastavili odgovorno i ozbiljno da upravljamo javnim finansijama.

Kada vidite kolika su ulaganja u našu zemlju, kada vidite da imamo sve više ulaganja iz zemalja Evropske unije, ne treba vam bolji pokazatelj na kojem je nivou vladavina prava u Republici Srbiji, jer nikome ko vodi računa o svom kapitalu neće uložiti svoj novac u državu koja je nestabilna i gde je poslovanje nesigurno.

Što se tiče pitanja sposobnosti za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva, Izveštaj konstatuje da je Srbija obavila važan posao kada je reč o usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske unije u brojnim oblastima, naročito u oblasti oporezivanja i energetike, zbog čega sam posebno ponosan na predsednika Republike Srbije i Vladu Republike Srbije.

Kada govorimo o klasteru 2 – unutrašnje tržište, Srbija je pohvaljena za napredak u oblasti prava privrednih društava, slobode kretanja radnika i poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga.

Što se tuče klastera 3, koji se tiče konkurentnosti i inkluzivnog rasta, pohvaljeni smo za napredak u oblasti oporezivanja, socijalne politike, zapošljavanja, industrijske politike, naučno-tehnološkog razvoja i obrazovanja.

U klasteru 4, koji se odnosi na Zelenu agendu i održivo povezivanje, pohvaljuje se usvajanje Zakona o klimatskim promenama, kao i paketa zakona u oblasti energetike, uključujući nove zakone o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti, kao i postignut napredak u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima i reformi železnice.

Što se tiče same Zelene agende, moram da istaknem da je ona za nas jako važna i zato naša zemlja mora polako da zamenjuje ugalj obnovljivim izvorima energije, ali samo na taj način da ne ugrozimo našu energetsku bezbednost, jer je to na kraju dana najvažnije za dalji razvoj naše privrede i naše države.

U klasteru 5 – resursi, poljoprivreda i koheziona politika, Srbija je pohvaljena za postignut napredak u oblasti bezbednosti hrane, kroz zapošljavanje kadrova u nacionalnim referentnim laboratorijama i za izradu Akcionog plana u oblasti ribarstva, za finansijske i budžetske odredbe koje se odnose na upravljanje sopstvenim sredstvima, kao i za oblast regionalne politike u pogledu finansijskog upravljanja.

Kada je reč o klasteru 6, koji se odnosi na spoljne odnose, u Izveštaju se pohvaljuje što je Srbija nastavila da učestvuje u misijama i operacijama Evropske unije za upravljanje krizama u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike i što je nastavila da značajno doprinosi upravljanju mešovitim migracijskim tokovima ka Evropskoj uniji, igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i delotvorno sarađujući sa svim susedima i državama članicama Evropske unije.

Evropska komisija je u svom izveštaju prepoznala i da je Vlada Republike Srbije dala prioritet reformama u vezi sa Evropskom unijom i da je postavila Agendu o vladavini prava, kao jednu od ključnih prioriteta, da je ispunila merila za otvaranje klastera 3 i 4 i stoga preporučila da se oni otvore, na čemu smo jako zahvalni Evropskoj komisiji. To je važna politička poruka i državama Evropske unije, ali i našoj zemlji i našim građanima da je mnogo toga urađeno u oblasti vladavine prava, ali i svim drugim oblastima.

Ova preporuka Komisije dodatno potvrđuje da su sve odluke državnog rukovodstva Srbije dobro pripremljene i usmerene ka boljoj budućnosti svih građana. Ona je i odličan osnov članicama Evropske unije da na osnovu ocena i preporuka Evropske komisije daju saglasnost da do kraja godine otvorimo ova dva klastera.

Moram da napomenem da je za dobijanje preporuka za otvaranje ova dva klastera bilo potrebno da se oceni da je ostvaren napredak u oblasti vladavine prava, što ovaj izveštaj i konstatuje. Takođe, izveštaj i preporuke iz njega predstavljaju dodatan podstrek za nastavak reformi, te nam je u tom smislu veoma značajna i podrška koju dobijamo od Evropske unije i njenih institucija.

Drago mi je i da Srbija nije koristila pandemiju korona virusa kao izgovor za smanjivanje intenziteta sprovođenja reformi, već naprotiv, još snažnije smo krenuli u proces reformi koji je rezultirao upravo ovim preporukama Komisije.

Posebno sam ponosan na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, Vladu Republike Srbije i premijerku, kao i na Ministarstvo za evropske integracije i ministarku lično što su u teškim uslovima pandemije korona virusa, ali i brojnim drugim izazovima sa kojima se danas suočava ceo svet pokazali volju i želju da se ubrza naš evropski put. To upravo pokazuje da je Srbija i njeno rukovodstvo posvećeno evropskim integracijama koje pokazuje pre svega kroz unutrašnje reforme koje sprovodimo, ali i kroz regionalnu saradnju.

Hoću da iskoristim ovu priliku i da se zahvalim Evropskoj uniji na konstantnoj podršci i pomoći, kao i na brojnim investicijama. Podrška koju naša zemlja dobija kroz pretpristupne fondove veoma je značajna kako bi dalje unapredili i ubrzali naše reforme i došli do našeg cilja – punopravnog članstva u Evropskoj uniji. Upravo je Evropska unija naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner sa 63% trgovinske razmene i naš najveći donator sa više od tri milijarde evra bespovratne pomoći. Zbog toga je izuzetno važno da maksimalno iskoristimo sredstva iz IPA III fonda i usmerimo ih na dalji ravnomerni razvoj naše zemlje, kako bi dostigli sve zacrtane planove i ciljeve.

Pred našom državom je važan zadatak, da spremimo projekte koji će biti podrška našim reformama, kako bi maksimalno iskoristili ova finansijska sredstva i kako bi dodatno unapredili svakodnevni život svih naših građana. Moram da napomenem i da Srbija trenutno iz IPA fondova Evropske unije na godišnjem nivou dobija od 150 do 200 miliona evra, a kada budemo članica Evropske unije godišnje ćemo imati na raspolaganju između milijardu i milijardu i po evra bespovratne pomoći, što je neuporedivo više novca.

Kada govorimo o Izveštaju, moram da se osvrnem i na ocene vezano za rad Narodne skupštine Republike Srbije. Pre svega, pohvaljeni smo zbog smanjivanja primene hitnog postupka prilikom usvajanja zakona, kao i zbog usvajanja Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, i to je u redu.

Ali ono sa čime se ne slažem jesu ocene vezano za debate u Narodnoj skupštini, jer ne mogu da se složim da narodni poslanici nemaju prava da odgovore na brutalne kampanje i neistine koje plasiraju pojedini opozicioni političari i mediji koji su njima bliski. Upravo time što odgovaramo na njihove konstantne napade, branimo pravo na slobodu mišljenja, ali i pravo na slobodu govora.

Naše pravo da odgovorimo na naslovne strane na kojima se poziva na fizičku likvidaciju predsednika Republike Srbije, na brutalne napade na njegove roditelje, brata i decu, koji nisu političari, niti su javne ličnosti nije samo naše pravo, već i naša obaveza, kao odgovornih i ozbiljnih ljudi koji se iskreno zalažu za evropske vrednosti. To nije nikakav pritisak, niti napad na medije, niti napad na političke protivnike. To je reakcija na kršenje osnovnih ljudskih prava na nešto što je svuda u svetu za osudu. Upravo time što reagujemo, štitimo demokratiju i evropske vrednosti. Siguran sam da bi reakcija bila ista i u Evropskom parlamentu ili u bilo kom parlamentu država članica da se takve stvari dešavaju u nekoj od država Evropske unije.

Kakav odnos imaju prema institucijama Evropske unije ti isti koji vode brutalnu kampanju protiv svih onih koji se ne slažu sa njima pokazuje podatak da su prvu fazu međustranačkog dijaloga bojkotovali, dok su na drugoj fazi međustranačkog dijaloga došli i pojavili se na dan i po, da bi ga onda i napustili.

Kakav odnos imaju prema predstavnicima EU pokazuju brutalni napadi i targetiranje i evropskih predstavnika u međustranačkom dijalogu. Pre svega, imali smo prilike da čujemo od Dragana Đilasa koji je predstavnike Evropskog parlamenta optužio da su napustili evropske vrednosti. Šta tek reći na to da je taj Dragan Đilas na pitanje novinara u vezi sa realizacijom zaključaka iz međustranačkog dijaloga izjavio, citiram: „ Vi pričate o ovoj prevari koju su pripremili zajedno SNS, SPS i gospoda koja su došla iz Evrope. O tome sam vrlo jasno govorio i rekao – sram da vas bude. Sram da vas bude i Tanji Fajon i Flekenštajnu i Bilčiku i Kukan. Eto, narodni poslanici, dragi građani to su njegove reči.

Ili jučerašnji intervju Dragana Đilasa u kojem je izjavio da je drugi problem naših evropskih integracija, pazite sad, Evropska unija koja podržava Vučića i dalje je naveo da su evropski poslanici prodali sve koji veruju u Evropu, jer su izašli sa besmislenim papirom koji je po Đilasovoj proceni i oceni i njegovih saboraca iz bivšeg režima, ne menja ništa.

To vam je dragi narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije slika i prilika današnje opozicije. To vam je slika i prilika ljudi koji valjda misle da su bogom dani, da imaju pravo da disciplinuju sve, pa i Evropsku uniju i poslanike u Evropskom parlamentu. Zato verujem da predstavnici Evropske unije, ali i država članica, sada razumeju na šta smo ukazivali kada smo govorili o brutalnoj kampanji koju ti ljudi neprekidno vode protiv predsednika Republike Srbije, njegove porodice, ali i svih onih koji podržavaju državnu politiku.

Kako je vode protiv predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, tako je sada vode protiv predstavnika evropskih institucija i Evropske unije, samo zato što nisu naseli na neistine koje konstantno iznose o Srbiji i njenom rukovodstvu.

Ne želim da se previše zadržavam i prosto osvrćem na pripadnike bivšeg režima, hoću da iskoristim ovu priliku, da se osvrnem na ključne stvari, a to je da je za nas, za Republiku Srbiju članstvo u Evropskoj uniji jedan od ključnih, spoljnopolitičkih prioriteta i strateško opredelenje. Iz tog razloga sa velikom pažnjom pratimo konferenciju o budućnosti Evrope koju je inicirao predsednik Francuske Emanuel Makron u vezi sa reformom Evropske unije i naporima da se ona u narednom periodu ojača. S tim u vezi Ministarstvo za evropske integracije i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog doneli su 2. septembra ove godine odluku da formiraju međuresorni tim za organizaciju stalnog dijaloga o modalitetima praćenja i učešća Srbije u radu konferencije o budućnosti Evrope.

Iako postoje različiti stavovi država članica o načinu i obimu učešća država kandidata u radu ove konferencije, kada govorimo o Srbiji preovladava mišljenje da možemo kao pouzdan partner Evropske unije značajno da doprinesemo o debati u budućnosti Evrope, kao i da građani Srbije imaju i pravo i obavezu da učestvuju u takvom dijalogu, jer je budućnost Evrope i naša budućnost.

Iskreno se nadam da će politika proširenja, kao jedana od najuspešnijih politika Evropske unije ostati i visoko na agendi, jer je Srbiji, ali i čitavom regionu mesto u Evropskoj uniji. Srbija je deo Evrope i prirodno je da postane deo Evropske unije, zbog toga smo iskreno posvećeni našem evropskom putu koji treba da rezultira, upravo našim punopravnim članstvom.

Zbog toga se nadam da ćemo do kraja slovenačkog predsedavanja Savetom Evropske unije napraviti sledeći korak u procesu evropskih integracija i otvoriti minimum jedan novi klaster, jer smo kao što to konstatuje i Izveštaj Evropske komisije to i zaslužili. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Pre svega, želim da se osvrnem na prethodno izlaganje kolege, ali i da kažem da je premijerka Ana Brnabić u svom izlaganju odgovorila i na najbolji mogući način rekla ono što je politika Vlade Republike Srbije, ono što je politika SNS i zato ću iskoristiti ova svoja dva minuta samo da se osvrnem na dve stvari i dve konstatacije.

Prva stvar tiče se Ustava, odnosno da je Zakon o referendumu antiustavan. Pre svega, to je notorna neistina. On je potpuno nešto suprotno, upravo je on ustavan i u skladu sa najvišim pravnim aktom naše zemlje, ali oni koji su donosili Ustav te 2006. godine nisu ga očigledno ni pročitali, pa sada iznose neistine i obmanjuju građane koji ovo slušaju.

Što se tiče pokušaja širenja panike među građanima da danas neko sa strane odlučuje u Srbiji, hoću i na to da se osvrnem, jer to apsolutno nije istina, i to smo imali prilike da vidimo u periodu bivšeg režima, u periodu od 2000. do 2012. godine kada su se ministri, predsednici Vlada, državni sekretari i svi ostali birali upravo u stranim ambasadama i birali upravo po nekim restoranima gde su neki drugi sa strane i sa nekim drugim ljudima iz različitih miljea, da ne kažem biznismena, tajkuna, donosili upravo odluke ko će predstavljati građane Srbije.

Danas je situacija drugačija. Danas su upravo građani ti koji odlučuju o budućnosti Srbije. Upravo su građani ti koji će odlučiti i na referendumu o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, kao što će odlučiti i na kraju našeg pristupnog procesa o tome da li žele da Srbija uđe u EU. To su činjenice i to smo pokazali u više navrata i upravo zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića od 2012. godine samo i jedino građani Srbije odlučuju u Republici Srbiji. Zato sam siguran da ćemo i na narednim izborima, koji će održati u aprilu, da će Aleksandar Vučić dobiti apsolutnu podršku, da će lista SNS dobiti apsolutnu podršku i da ćemo u narednom periodu odgovorno i dostojanstveno predstavljati građane Srbije kako bi njihov život bio svakim danom sve bolji i bolji. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se, između ostalog i Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Upravo je Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje jedan od ključnih tela za praćenje sporazuma i sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pored Saveta za stabilizaciju i pridruživanje i Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, pa i ova odluka pokazuje da nam je stalo da na najbolji mogući način ispunjavamo naše međunarodne obaveze i da predstavljamo našu zemlju.

Kada govorim o ovoj temi, želim, pre svega da se osvrnem na kritike koje stižu od pojedinih predstavnika bivšeg režima, na račun Evropskih integracija Srbije.

Smešno je kad od njih koji su bili na vlasti od 2000. do 2012. godine, čujete kritike na račun Evropskih integracija Srbije, s obzirom da su upravo oni izneverili proces evropskih vrednosti, Evropskih integracija i proces koji je danas stabilan zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića.

Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić prodavali su godinama maglu o evropskim integracijama, bez bilo kakvih suštinskih reformi.

Za vreme umišljenih nosioca evropske ideje izgubili smo više od decenije u procesu evropskih integracija, a upravo zbog te lažne evropske politike ova grupica je sebe srozala na nivo statističke greške. Ali, koliko su lažni evropejci Dragan Đilas i Vuk Jeremić najbolje pokazuje podatak da su svojevremeno napravili Savez za Srbiju sa liderom Dveri Boškom Obradovićem, koji se otvoreno protivi ulasku Srbije u EU.

Moram da napomenem da je najveći i suštinski napredak u procesu evropskih integracija napravljen u periodu od 2014. godine, odnosno od Vlade na čijem čelu je bio Aleksandar Vučić. Zahvaljujući toj vladi mi smo propalu politiku evropskih integracija bivšeg režima pretvorili u stabilan proces reformi koji će rezultirati članstvom Srbije u EU.

Napredak koji je ostvaren ogleda se u broju održanih eksponatornih i bilateralnih skrininga, odbora i pododbora i sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, međuvladinih konferenicja, a posebno po tome što je otvoreno 18 pregovaračkih poglavlja, dok su dva privremeno zatvorena.

Kada govorim o procesu evropskih integracija, moram i da napomenem da je u prethodnih sedam godina bila borba za svako novo poglavlje, a to samo oni koji ne razumeju dešavanja u EU u smislu unutrašnjih procesa u EU, samog procesa pregovora i političkih uslova mogu olako da kritikuju.

Moram da napomenem da je zbog početka migrantske krize 2015. godine, kada smo i otvorili prva poglavlja, došlo do otpora nekih važnih članica EU prema politici proširenja. Na politiku proširenja uticao je i Bregzit, s obzirom da se EU prvi put u svojoj istoriji suočila sa situacijom da jedna članica napušta Uniju

Dosta toga se promenilo u prethodnom periodu u procesu evropskih integracija, ali i dalje se menja sa novom metodologijom koja klasterskim pristupom grupiše poglavlja, ali je takođe važno da naši građani znaju da na samo članstvo u EU ne možemo direktno da utičemo. To je politička odluka članica EU, koja ne zavisi neophodno ni od naših reformi, ni od naše spremnosti, već od političke odluke članica EU i same EU.

Proces proširenja EU prevashodno je uslovljen političkom voljom država članica, a daleko manje ispunjavanjem tehničkih kriterijuma. Proces evropskih integracija zavisi najmanje od dve strane, ali u ovom slučaju ta druga strana, tu drugu stranu čini 27 država članica, a kao što svi znate, postoje države koje se protive proširenju EU.

Bez obzira na to, Srbija se danas tretira kao ozbiljan partner, a da to nisu samo prazne priče pokazuje i Strategija proširenja EU za Zapadni Balkan iz 2018. godine, gde je prepoznala Srbiju kao lidera na putu ka EU.

Moram da napomenem i da smo mi jedini kandidat koji je formirao posebno Ministarstvo za evropske integracije, što pokazuje našu posvećenost ovom procesu, ali želim da istaknem i da su evropske integracije proces za celo društvo, za celu Vladu i za svakog od nas koji svojim radom može da doprinese da dostignemo postavljeni cilj, a to je, pored članstva u EU, da možemo da kažemo da stojimo rame uz rame sa najvećim i najjačim državama EU.

Mislim da je upravo proces vakcinacije pokazao da je Srbija ozbiljna država u kojoj postoji sistem i koja i danas, kada nismo u EU, može bez problema da parira članicama EU.

Moram da istaknem i da visoko cenimo što je sama EU, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava u prethodnom periodu, uspela da održi pitanje proširenja na dnevnom redu u svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove metodologije pregovaračkog procesa.

Kada govorim o novoj metodologiji, moram da istaknem da, iako nismo bili u obavezi da prihvatimo novu metodologiju, mi smo to učinili, jer želimo da pokažemo da je Srbija spremna za ubrzanje dinamike pristupnog procesa.

Što se tiče same metodologije, ona menja proces evropskih integracija, uvodi novi pristup, tako da više nije fokus na pojedinačnim pregovaračkim poglavljima, nego na klasterima kojih ima ukupno šest.

Pregovaračka poglavlja sada postaju sekundarni instrument za proces evropskih integracija, jer su sada ključne sektorske politike EU koje su predstavljene kroz šest klastera i to: vladavina prava, unutrašnje tržište, konkurentnost, inkluzivni rast, zelena agenda i infrastruktura, resursi, poljoprivreda i koheziona politika i spoljni odnosi.

U većini klastera Srbija je već otvorila značajan broj pregovaračkih poglavlja, zbog čega očekujemo od EU da nam što pre objasni na koji način će ceniti i vrednovati dosadašnji uspeh Srbije na svom evropskom putu.

Na samom kraju, želim da napomenem da članstvo u EU, kojem težimo, nije zarad samog članstva, već zarad naše budućnosti i zarad novih generacija koje dolaze. Cilj Srbije nije puko članstvo i ispunjavanje tehničkih kriterijuma za otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja i klastera na tom putu.

Naš cilj je izgradnja moderne države kao kredibilne i uspešne članice EU, koja će moći da doprinese daljem razvoju evropske ideje, a siguran sam da ćemo u tom putu uspeti zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića i SNS. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodni poslanici, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, kojim će se finansirati izgradnja širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.

Ovaj projekat sastoji se iz dva dela. Prvi deo odnosi se na projektovanje i izgradnju širokopojasne mreže do 500 seoskih škola, dok se drugi deo Projekta odnosi na izgradnju širokopojasne mreže od seoskih škola kao pristupnih tačaka do 80.000 domaćinstava u ruralnim područjima širom Republike Srbije.

Cilj ovog projekta jeste da obezbedimo brz internet do što većeg broja seoskih naselja čime će se povećati kvalitet života u tim sredinama. Takođe, uvođenjem ovog sistema omogućiće se i brži razvoj ruralnih sredina u Srbiji, dalji razvoj industrijskih oblasti, ali i bolje povezivanje privrednih regiona.

Realizacijom ovog projekta olakšaće se i komunikacija između države i građana, trgovina i plaćanje sa udaljenih mesta, ali i unaprediti proces učenja. Upravo je posebna pažnja ovim projektom usmerena na obezbeđivanje brzog interneta u školama seoskih područja, kako bi znatno poboljšali kvalitet nastave, efikasnost učenja, ali i omogućili realizaciju nastave na daljinu. Realizacijom ovog projekta svaki đak će, bez obzira na to u kom delu države živi i ide u školu, imati pristup brzom internetu, digitalnom obrazovanju, kao i novom vidu socijalne uključenosti koja je jako važna za mlade ljude.

Naš cilj je da našoj deci, deci Srbije, omogućimo jednake uslove za obrazovanje, jer je upravo ulaganje u našu decu- ulaganje u budućnost Srbije. Takođe, ovim projektom sprečiće se i migracije ka velikim urbanim sredinama, odnosno omogućiti ostanak stanovnika u seoskim područjima, uz istovremeno podsticanje pozitivne migracije ka ruralnim sredinama. Obezbediće se i rešavanje problema digitalne nejednakosti između gradskih i seoskih sredina, formiraće se nove tačke razvoja u nerazvijenim područjima i stvoriti mogućnost za poslovanje čak i uslovima krize, poput ove koja je izazvana pandemijom korona virusa.

Širokopojasni internet pristup ojačaće i ekonomski i socijalni razvoj ovih sredina pružajući povezanost ne samo javnih i obrazovnih institucija, bolnica, poslovnih subjekata, već i domaćinstava, novootvorenih kompanija, kao i sve veće populacije radnika koji rade na daljinu.

Moram da napomenem da je ovaj projekat jedan od 12 infrastrukturnih projekat koje je Srbija predložila u okviru Ekonomskog investicionog plana za zapadni Balkan. Upravo ulaganje u digitalnu budućnost jedan je od prioriteta ovog plana Evropske unije u okviru kojeg je poseban akcenat stavljen na obrazovanje, preduzetništvo, zdravstvo, energetiku, istraživanje, inovacije, pametni rast, kao i ulaganje u širokopojasnu mrežu.

Treba napomenuti i da je ovaj projekat deo šire inicijative, odnosno prvi od dve faze i da će se u narednoj fazi graditi širokopojasna infrastruktura do 900 škola i do 135.000 domaćinstava, što je jako važno da građani znaju. Jer upravo ulaganje u razvoj infrastrukture, bez obzira na to da li se radi o telekomunikacionoj ili putnoj infrastrukturi, predstavlja ključ za dalji ekonomski razvoj naše zemlje, što je jedan od prioriteta i ove Vlade Srbije.

Ali ovaj projekat ima i šire značenje. On pokazuje da je Aleksandru Vučiću i SNS stalo do svakog građanina Republike Srbije, bez obzira na to u kom delu države živi. Nama je bitan svaki grad, svaka opština, svako selo, svaka mesna zajednica i svaki čovek u Republici Srbiji, dok je Draganu Đilasu jedino stalo do miliona evra koje je oteo od građana Republike Srbije i koje je probao da sakrije u Švajcarskoj, preko Mauricijusa, pa se do Hong Konga. I malo mu je to. Malo mu je što je od građana već oteo 619 miliona evra, pa sada na sve načine pokušava da se vrati na vlast, ne bi li nastavio tamo gde je stao. Jedini problem na tom putu prave mu građani Srbije koji nikada više neće glasati za njega i njegove prevarante iz bivšeg režima.

Videli su građani Srbija jako dobro kako u praksi izgleda ta borba za državu i narod. To je isključivo borba za njihov lični interes, za milione evra koje su strpali u svoje džepove i bezbroj nekretnina koje ni sami više ne mogu da prebroje, dok su stotine hiljada građana Srbije ostavili na ulici i bez posla. Zbog toga im građani Srbije nikada više neće dati svoj glas, jer je glas za Dragana Đilasa i njegove saradnike iz bivšeg režima isključivo glas za ponovno čerupanje državne kase i njihovo lično bogaćenje. Hvala.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se, između ostalog, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i Evropske unije o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Republici Srbiji.

Ovim Sporazumom uspostaviće se pravni okvir za sveobuhvatnu saradnju između nadležnih organa Republike Srbije i ove Agencije i urediti svi aspekti koordinacije za sprovođenje zajedničkih akcija, kako bi na najbolji mogući način rešavali probleme poput ilegalnih migracija ili preko graničnog kriminala, što su u današnje vreme veliki bezbednosni izazovi.

Agencija će pružiti i podršku Republici Srbiji, radi još efikasnije kontrole naših granica sa bilo kojom zemljom koja nije članica EU, što je takođe važno istaći.

Ali, ovaj Sporazum ima i mnogo šire značenje. On pokazuje da je Srbija danas bliže nego ikada EU, iako neki političari iz bivšeg režima poput Dragana Đilasa i Vuka Jeremića pokušavaju da nas ubede u suprotno. Smešno je kada od njih koji su bili od vlasti od 2000. do 2012. godine, čujete kritike na račun evropskih integracija Srbije, s obzirom da su baš oni izneverili evropske vrednosti i prodavali maglu građanima o evropskim integracijama, bez bilo kakvog suštinskog uspeha.

Upravo zbog te lažne evropske politike sebe su srozali na nivo statističke greške i nikakve laži koje godinama plasiraju preko svojih medija to ne mogu da promene. Podsetiću vas da je u vreme Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, odnosno od 2000. do 2012. godine u EU primljeno dvanaest država, a do 2012. godine, odnosno, od dolaska na vlast SNS do danas primljena je samo jedna, što pokazuje da je politika proširenja EU u periodu do 2012. godina, bila mnogo povoljnija nego što je sada.

Podsetiću vas da je upravo u njihovo vreme proces evropskih integracija bio stopiran na 11 meseci, ali koliko su njih dvojica lažni borci za evropske vrednosti najbolje pokazuje činjenica da su svojevremeno napravili Savez za Srbiju, sa liderom Dveri, Boškom Obradovićem, koji se otvoreno protivi ulasku Srbije u EU, i koji otvoreno propagira fašizam kao političku ideologiju.

Za razliku od tog vremena, danas je Srbija, zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, uredila i bliža nego ikada EU, jer smo upravo mi propalu politiku evropskih integracija bivšeg režima pretvorili u stabilan proces reformi koji će rezultirati članstvom Srbije u EU.

Napredak se ogleda u broju održanih eksplanatornih i bilateralnih skrininga odbora i pododbora i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, međuvladinih konferencija, a posebno po tome što je otvoreno 18 pregovaračkih poglavlja, dok su dva privremeno zatvorena.

Napredak se ogleda i u tome što je obezbeđno 1,3 milijarde evra bespovratne pomoći, a biće obezbeđeno još mnogo više.

Zbog toga se Srbija danas tretira kao ozbiljan partner, što pokazuje i strategija proširenja EU za Zapadni Balkan iz 2018. godine, koja je prepoznala Srbiju kao regionalnog lidera na putu ka EU, ali treba istaći i da je proces proširenja EU prevashodno uslovljen političkom voljom država članica, a daleko manje ispunjavanjem tehničkih kriterijuma. On zavisi od dve strane, ali u ovom slučaju ta druga strana nije jedinstvena, već je čini 27 država članica, a kao što svi znate, postoje države koje nisu naklonjene proširenju EU, na šta su svakako uticale i migrantska kriza iz 2015. godine i Bregzit.

Bez obzira na to, Srbija ostaje posvećena procesu EU, a punopravno članstvo ostaje strateški prioritet ove Vlade, što treba pohvaliti i maksimalno podržati.

Upravo ova Vlada nastavlja da radi na implementaciji sveobuhvatnih reformi, posebno u oblasti vladavine prava i već je napravila nekoliko važnih koraka u ovoj oblasti formiranjem Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i Radne grupe za praćenje implementacije medijske strategije.

Takođe, iako nismo bili u obavezi, prihvatili smo novu metodologiju za proces pristupanja EU, koja je inicijalno bila namenjena Severnoj Makedoniji i Albaniji i pokazali spremnost za ubrzavanje dinamike pristupnog procesa. Upravo ova nova metodologija menja proces evropskih integracija i uvodi novi pristup, tako da fokus više nije na pojedinačnim poglavljima, nego na klasterima kojih ima ukupno šest.

Pregovaračka poglavlja su sada sekundarni instrument, s obzirom da su sada ključne sektorske politike koje su predstavljene kroz šest klastera i to: vladavina prava, unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivni rast, zelena agenda i održiva povezanost, resursi i poljoprivreda i koheziona politika i spoljni odnosi i upravo to pokazuje da je Srbija odgovorna na svom evropskom putu.

Što se tiče klastera, u većini klastera Srbija je već otvorila veliki broj pregovaračkih poglavlja, zbog čega očekujemo od EU da nam što pre objasni na koji način će vrednovati dosadašnji uspeh Srbije na evropskom putu, ali, da se razumemo, cilj Srbije nije puko članstvo i ispunjavanje tehničkih kriterijuma, naš cilj je izgradnja moderne i razvijene države koja će biti uspešna članica EU i koja će svojim znanjem i iskustvom doprineti daljem razvoju EU i evropske ideje.

Upravo proces vakcinacije u Srbiji pokazuje da i danas, kada nismo u EU, države članice mogu od nas da vide i nauče kako treba izgraditi sistem koji funkcioniše i u doba najveće svetske krize, jer nijedna država članica EU nije na ovom polju bolja od Srbije, što je važno da naši građani znaju.

Svakako, treba istaći da će Srbija, pored strateškog opredeljenja za članstvom u EU, nastaviti sa jačanjem partnerskih odnosa i sa SAD,, Kinom, Rusijom i drugim partnerima u svet, jer je i to u interesu naše države i naših građana. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, uvažena ministarka, kada govorimo o predloženim zakonima koji se danas nalaze na dnevnom redu želim, pre svega, da se osvrnem na Predlog zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima.

Članom 1. Predloga zakona produžava se period u okviru kojeg državni organi mogu da uspostave evidencije kandidata za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme zbog povećanog obima posla sa dve na četiri godine.

Ova promena uslovljena je time što zbog ograničenja u zapošljavanju nije bilo sprovedeno dovoljno konkursnih postupaka na osnovu kojih bi se uspostavila evidencija o licima koja bi mogla da budu primljena u radni odnos na određeno vreme bez sprovođenja dodatnog konkursnog postupka.

Takođe, tome je dodatno doprinelo i dugo trajanje konkursnih postupaka u okolnostima izazvanih pandemijom korona virusa, što je apsolutno razumljivo.

Što se tiče član 2. Predloga zakona njime se odlaže primena odredbi koje se odnose na obavezu sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla. Predloženom izmenom se kao početak primene obaveznog sprovođenja konkursnog postupka za rad na određeno vreme zbog povećanog obima poslova utvrđuje 1. januar 2023. godine, koji je usklađen sa novi vidom kontrole zapošljavanja koji je u Zakonu o budžetskom sistemu predviđen da traje do 2023. godine.

Do sada je, kao što znate, za svakog novozaposlenog moralo da se dobije odobrenje vladine komisije, a od 2021. godine do 2023. godine sve institucije, ustanove i preduzeća moći će o zapošljavanju da odlučuju sami shodno svojim potrebama i novcu kojem raspolažu.

Jedino ograničenje je da ne mogu da zaposle više od 70% novih radnika od broja zaposlenih koji su prethodne godine otišli iz tih institucija, ustanova i preduzeća, dok će u slučaju da imaju potrebe da zaposle više zaposlenih od predviđenog morati i dalje da traže odobrenje vladine komisije.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predloga zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, Predloga zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP, jedinice lokalne samouprave i Predloga zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, izmene se odnose na utvrđivanje novog roka za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja u svim delovima javnog sektora.

Navedena potreba uslovljena je pre svega složenom situacijom izazvanom pandemijom korona virusa tokom 2020. godine koja je dovela do otežanog funkcionisanja javnog sektora, pa je samim tim bilo onemogućeno sprovođenje neophodnih aktivnosti za prelazak na novi sistem plata u 2021. godini.

Upravo složenost procesa implementacije ovih zakona u situaciji izazvanoj pandemijom uzrokovala je opravdanu potrebu da se do početka primene ovih zakona ostavi odgovarajući vremenski period u kojem će moći da se ostvari nesmetana komunikacija sa svim delovima javnog sektora.

Kada govorimo o javnoj upravi, moram da napomenem i da smo osnovali Nacionalnu akademiju za javnu upravu, koja je počela sa radom u januaru 2018. godine sa namerom da unapredimo rad državnih službenika, kako bi dodatno poboljšali kvalitet usluga koje pružaju građanima i privredi.

Moram da podsetim i da smo nakon uspešno sprovedenih ekonomskih reformi, kontinuirano povećavali plate u javnom sektoru od 2016. godine pa sve do danas, pri čemu nismo ugrozili dostignutu fiskalnu stabilnost.

Podsetiću vas da su plate 2016. godine povećane od 2 do 4%. Godine 2017. povećane su 3 do 6%. Godine 2018. povećane 5 do 10%. Godine 2019. povećane 7 do 12%, dok smo za 2020. godinu obezbedili povećanje zarada u rasponu od 8 do 15%.

Takođe, i pored pandemije koja je zahvatila ceo svet i negativno uticala na ekonomiju svake države, od 1. aprila ove godine povećali smo za 10% plate zdravstvenim radnicima, a od sledeće godine krećemo sa novim povećanjima i to zdravstvenim radnicima u visini od 5%, dok je za ostale zaposlene u javnom sektoru obezbeđeno povećanje od 3,5% i dodatno 1,5% od aprila 2021. godine.

Kada govorimo o javnoj upravi, moram da podsetim građane Srbije da je tek dolaskom na vlast Aleksandra Vučića i SNS započeta njena reforma. U prethodnim godinama ostvaren je veliki napredak u ovoj oblasti koja je jedna od tri ključne oblasti za ulazak Srbije u EU.

Da to nisu samo prazne reči pokazuje i prošlogodišnji izveštaj "Sigme", zajedničkog tela Evropske komisije i organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koji je potvrdio da je Srbija napredovala u pet od sedam indikatora u poređenju sa 2017. godinom kada je reč o pružanju usluga građanima. U izveštaju se navodi da je Srbija regionalni lider u ovoj oblasti sa velikom ambicijom da se takmiči sa najboljima u svetu, što je, priznaćete, neverovatan uspeh.

Takođe, prema izveštaju američke Agencije za međunarodni razvoj, koji je obuhvatio hiljadu malih i srednjih preduzeća, čak 72% preduzeća koja posluju u Srbiji potvrdila su da je u prethodnom periodu povećana transparentnost i predvidivost poslovanja.

Da je napravljen ogroman pomak pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje je sprovedeno u okviru švajcarskog programa "Svispro", koji je pokazao da svaki drugi građanin centralne Srbije smatra da lokalna samouprava vodi računa o građanima, odnosno oko 45% ispitanika, za razliku od istraživanja iz 2010. godine kada je taj procenat iznosio samo 22%.

Upravo ovi izveštaji uglednih međunarodnih institucija pokazuju da smo uradili odličan posao i da imamo kapaciteta da budemo rame uz rame sa najboljima u svetu.

Sa druge strane, za Dragana Đilasa i njegove partnere javna uprava je oduvek bila samo način da udome njihove partijske kolege, prijatelje, poznanike, rodbinu itd.

Da to nisu samo prazne priče pokazuje i primer opštine Stari Grad, koju je od ovih izbora vodo Đilasov jurišnik Marko Bastać i koji je u opštinu i opštinska javna preduzeća zaposlio članove svoje porodice, kumove, prijatelje, rođake, rodbinu itd, zbog čega građani više nikada neće glasati za njih.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva o zapošljavanju članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa članovima diplomatskih ili konzularnih predstavništava, napominjem da je poslednjih godina postala praksa da se zaključuju bilateralni sporazumi i memorandumi kojima se reguliše zapošljavanje članova porodice zaposlenih u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

Ta praksa je uvedena s obzirom da supružnici nisu mogli da se profesionalno ostvare u zemlji prijema, pa su često odbijali da napuste svoj posao kako bi pratili u inostranstvu bračnog ili vanbračnog partnera.

Ova činjenica navela je mnoge države da pronađu pravni način kako bi se rešio ovaj problem i kako bi se obezbedio normalan porodični život za diplomatske i konzularne predstavnike, uz zadovoljenje profesionalnih i ekonomskih preduslova za funkcionisanje ovih porodica.

Ovaj dokument upravo to omogućava, što je još jedan pokazatelj razumevanja između naše dve države. Njime se takođe pokazuje posvećenost obe strane da se dodatno unaprede naši odnosi gde god je to moguće.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Hong Konga, specijalnog administrativnog regiona Narodne Republike Kine, o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja, želim da istaknem da će se njime dalje unaprediti naši ekonomski odnosi.

Upravo zaključenje ovog ugovora predstavlja važan doprinos unapređenju bilateralne, privredne i finansijske saradnje, jer se njime otklanja problem dvostrukog oporezivanja fizičkih i pravnih lica. Njime se obezbeđuje i pravni preduslov za efikasnije poslovanje naših preduzeća u Hong Kongu, odnosno njihovih preduzeća u Republici Srbiji, što će dovesti do daljeg unapređenja naše saradnje. Ugovor predstavlja i preduslov za buduća ulaganja investitora iz Hong Konga u privredu naše zemlje, što je takođe veoma važno.

Kada govorimo o Hong Kongu, moram da podsetim građane Srbije da je Hong Kong do sada kod nas bio poznat jedino po bliskom poslovnom partneru Vuka Jeremića, Patriku Hou koji je bio jedan od najuglednijih govornika na tribinama njegovog CIRSD-a, a koji je, podsetiću vas, osuđen pred sudom u Njujorku u okviru velike međunarodne korupcionaške afere, u kojoj je jednu od uloga imao i sam Vuk Jeremić.

Podsetiću vas i da je od septembra 2013. godine pa sve do kraja januara 2017. godine na lične račune Vuka Jeremića, račune njegove Preduzetničke agencije za konsalting i nevladine organizacije CIRDS iz stranih izvora uplaćeno 7,5 miliona američkih dolara a da je samo od Patrika Hoa i njegovog CFC iz Hong Konga dobio 1,3 miliona dolara.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji, isti se odnosi na dva projekta – izgradnju beogradskog metroa i automatizaciju srednjonaponske distributivne mreže.

Navedeni projekti su od kapitalnog značaja za razvoj Republike Srbije koji će doprineti daljem unapređenju srpske privrede i modernizaciji elektromreže. Takođe, ovim sporazumom koji je vredan 581 milion evra i čiji se najveći deo odnosi na izgradnju metroa dodatno se pospešuje ekonomska saradnja i privredni razvoj. Njime Francuska potvrđuje interesovanje da podrži strateške projekte u Republici Srbiji i da angažuje svoja finansijska sredstva, što je odličan pokazatelj da je Srbija danas uređena zemlja u koju vredi ulagati. Isto tako, unapređenje elektromreže i izgradnja metroa dodatno će pokrenuti celu našu privredu i omogućiti da i narednih godina budemo lider u Evropi po rastu BDP.

Podsetiću vas i da je ideja o izgradnji metroa u Beogradu stara decenijama i upravo ovaj višedecenijski san Beograđana sada je pred realizacijom, a njegovom izgradnjom Beograd će moći da parira svim evropskim prestonicama. Njegova izgradnja doprineće i kvalitetnijem prevozu ljudi, kao i smanjenju saobraćajnih gužvi i zagađenju vazduha u našem glavnom gradu. Takođe, on predstavlja i važan korak za dalji razvoj i modernizaciju Beograda i cele Srbije, čime će se dodatno poboljšati standard naših građana i olakšati život milionima ljudi. Izgradnja metroa takođe pokazuje i snagu jednog grada i države, što do 2012. godine nije bio slučaj.

Podsetiću vas i da je izgradnja metroa deo Programa „Srbija 2025“, koji je u decembru prošle godine predstavio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i koji je vredan 14 milijardi evra. Deo tog plana je i ulaganje u izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, ulaganje u zdravstvo, obrazovanje i digitalizaciju, ulaganje u izgradnju jeftinih stanova za mlade bračne parove i još mnogo toga.

Iskoristiću priliku da vas podsetim da je najgori gradonačelnik u istoriji Beograda Dragan Đilas decembra 2008. godine prvi put obećao Beograđanima izgradnju metroa. Na tome se nije zaustavio pa je nastavio da obećavanja njegovu izgradnju sve do 2013. godine koji naravno nikada nije ni počeo da gradi. Podsetiću vas da nije bio u stanju da pripremi ni plansku dokumentaciju, kao ni projekat za izgradnju metroa. Umesto toga Beograđanima je ostavio samo obećanje o izgradnji metroa, dug od 1,2 milijarde evra i gradska javna preduzeća pred kolapsom. Za razliku od njega mi naša obećanja ispunjavamo i kao što gradimo Beograd na vodi, tako ćemo izgraditi i beogradski metro.

Na kraju što se tiče Predloga zakona o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit banke za potrebe finansiranja Projekta Ruma-Šabac-Loznica želim da napomenem da je izgradnja autoputa Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan od prioritetnih projekata Republike Srbije u drumskom saobraćaju, s obzirom da je reč o projektu koji je važan i povezivanje oko 600 hiljada ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, kao i tog dela Srbije sa regionom, posebno sa BiH.

Njegovom izgradnjom stvoriće se i veza Koridora 10 i njegovog kraka 10b sa Koridorom 4 preko državnih puteva prvog reda, što je takođe veoma važno. Što se tiče samih radova, oni obuhvataju izgradnju tri deonice – deonica jedan – izgradnja autoputa Ruma-Šabac, deonica dva – izgradnja mosta preko reke Save u Šapcu i deonica tri – izgradnja brze saobraćajnice od Šapca do Loznice.

Od 19. juna 2020. godine radovi se izvode na deonici dva – most preko reke Save, dok je za deonicu jedan, autoput Ruma-Šabac, i deonicu tri – brza saobraćajnica Šabac-Loznica u toku izrada tehničke dokumentacije.

Iskoristiću priliku i da podsetim građane Srbije da je u toku nastavak izgradnje autoputa Beograd-Južni Jadran, deonica Preljina-Požega, izgradnja Moravskog koridora koji će povezati dva najvažnija putna pravca u zemlji Koridor 10 i Koridor 11, kao i izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo.

Krećemo u izgradnju brze saobraćajnice deonice Iverak-Lajkovac, izgradnju Fruškogorskog koridora, izgradnju autoputa Niš-Merdare, deonica Niš-Pločnik i još mnogo toga.

Ovde moram da istaknem da će upravo efikasan i pouzdan transport omogućiti bolje povezivanje Srbije sa regionom, Evropom i svetom i da će dalje ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu pozitivno uticati na socioekonomski razvoj naše zemlje i dovesti do stvaranja novih radnih mesta i povećanja plata i penzija, što je ključno za sve naše građane.

Kada sam kod transporta, moram ovom prilikom da pozdravim i početak izgradnje intermodalnog terminala u Batajnici, gde će se vršiti pretovar robe iz kamiona u vozove, a koji se finansira iz bespovratnih sredstava EU. U Beogradu je prošle godine otvoreno i sedište Stalnog sekretarijata transportne zajednice, što pokazuje da je Srbija prepoznata kao lider regiona i da EU ima ogromno poverenje u predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Vladu Republike Srbije.

Upravo ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu još jedan je pokazatelj posvećenosti predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije evropskim integracijama i članstvo Srbije u EU, što je jedan od naših strateških ciljeva.

Takođe moram da podsetim građane da je od Drugo svetskog rata pa do 2000. godine u Srbiji izgrađeno 374 kilometara autoputeva. U periodu vlasti Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, odnosno od 2000. godine do 2012. godine samo 63 kilometra autoputa, a od dolaska na vlast Aleksandra Vučića i SNS, odnosno od 2012. godine do 2020. godine 350 kilometara autoputeva.

Podsetiću vas i da smo završili drumski deo Koridora 10, izgradili autoput od Beograda do Čačka, da završavamo obilaznicu oko Beograda i da smo započeli izgradnju novih 250 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica. Zato je smešno kada kritike stižu od Dragana Đilasa i njegovih saradnika jer je upravo u njihovo vreme Srbija bila crna rupa koju su zbog neizgrađenih puteva svi živi zaobilazili. Iza nas je ostalo 350 kilometara završenih autoputeva i 250 kilometara novih koji se rade, a iza njih samo dugovi i nezavršeni projekti.

Zbog toga je podrška Aleksandru Vučiću i SNS svakim danom sve veća i veća, što su pokazali i prethodni izbori, dok je podrška Draganu Đilasu i njegovim saradnicima na nivou statističke greške i nikakve laži Dragana Đilasa i njegovih jurišnika to ne mogu da promene.

Na samom kraju, zbog svega navedenog Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu predložene zakone će podržati u danu za glasanje, a iskoristiću priliku da pozovem i ostale kolege da isto učine, jer će se njihovim usvajanjem nastaviti dalji razvoj naše zemlje. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, želim ovom prilikom da se osvrnem na Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“. Predloženim izmenama omogućiće se realizacija ovog projekta zbog čega ću ja, naravno, glasati za ovaj zakon.

Što se tiče samog projekta, on je trenutno jedan od najvećih građevinskih projekata u Evropi, vredan 3,5 milijarde evra. Ovaj projekat je veoma važan jer omogućava otvaranje novih radnih mesta, angažovanje srpske građevinske industrije, rast privrede, jačanje ekonomije i povećanje turističkih potencijala Beograda i Srbije.

Takođe, ogroman posao je već napravljen time što je taj prostor raščišćen i što su ljudi koji su tamo živeli u nehumanim uslovima dobili adekvatan smeštaj. Prostor koji je godinama predstavljao ruglo Beograda danas izgleda veličanstveno, a tek će izgledati veličanstveno kada se ceo projekat završi.

"Beograd na vodi" svakim danom raste sve više i više, a kao što znate u toku je izgradnja kule "Beograd" koja će biti još jedan od simbola našeg glavnog grada.

Sa druge strane, moram da napomenem da je najgorem gradonačelniku u istoriji Beograda, Draganu Đilasu, smetao i smeta projekat "Beograd na vodi", ali mu nije smetao Miškovićev projekat "Grad na vodi", koji je 12. marta 2009. godine u Kanu promovisao kao tadašnji gradonačelnik.

Kada smo kod projekta "Beograd na vodi", želim da podsetim građane Beograda i Srbije da smo zahvaljujući odgovornoj politici i viziji Aleksandra Vučića u prethodnom periodu u Beogradu izgradili 20.000 metara kvadratnih najlepše pešačke zone u centru Beograda, asfaltirali 1.220 ulica, izgradili i rekonstruisali 436 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže, izgradili pasarelu koja spaja Kalemegdan sa Savskim šetalištem, obnovili stotine fasada, rekonstruisali trg Slavija, trg Republike, Narodni muzej koji, podsetiću vas, je 15 godina bio zatvoren, Muzej savremene umetnosti koji je 10 godina bio zatvoren. Rekonstruisali smo i Cvetni trg, Kosančićev venac i Topličin venac.

Takođe, moram da napomenem da je ovo samo mali deo onoga što smo u prethodnom periodu uradili u Beogradu i da ćemo u narednom periodu nastaviti istim tempom. Isto tako, u toku je izgradnja nove autobuske stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu, a krajem sledeće godine krećemo sa izgradnjom metroa.

Podsetiću vas da je Dragan Đilas od 2008. godine pa sve do 2013. godine obećavao početak izgradnje metroa koji naravno nikada nije ni počeo da gradi. Za razliku od njega, mi naša obećanja ispunjavamo i sledeće godine krećemo sa realizacijom ovog projekta.

Kada već pominjem najgoreg gradonačelnika u istoriji Beograda Dragana Đilasa, želim da podsetim građane Beograda i Srbije samo na neke njegove projekte. Recimo, projekat „Kuća Velikog brata“, gde je oteo parcelu od 2.000 kvadrata za potrebe uvođenja rijaliti programa u Srbiji na zemljištu koje je predviđeno da bude objekat za smeštaj dece, kulturnu zabavu i sportsko-rekreativnu namenu.

Takođe, projekat - podzemni kontejneri gde je na nameštenom tenderu bez bilo kakve studije i plana nabavio 1.800 podzemni kontejnera od firme „Blagojevica“, koja se bavila izradom kablova. Kontejneri su, kao što znate, ubrzo propali jer nisu bili vodonepropusni, niti su bili otporni na rđu, dok je firma koja je dobila ovaj posao ubrzo posle toga otišla u stečaj. Iako se firma koja je napravila kontejnere obavezala da iste i postavi, to se nije desilo, već je grad Beograd o svom trošku angažovao komunalna preduzeće „Gradsku čistoću“ i „Beograd put“ da ovaj posao završi.

Što se tiče kupovine španskih tramvaja, potpuno isti „Kaf tramvaji“ su u mađarskom Debrecinu koštali 1,8 miliona evra, dok ih je Beograd kupio za 2,2 miliona evra po komadu. Time je grad Beograd iste tramvaje platio 12 miliona evra više od realne cene i to bez ugovorenog servisiranja i rezervnih delova, zbog čega su morali jedan potpuno novi tramvaj da rastave i koriste ga za rezervne delove. Takođe, po nabavci tih tramvaja morali su i vanredno da seku stajalište javnog prevoza da bi ti tramvaji uopšte mogli i da se koriste.

Što se tiče replike „Terazija“ na Novom Beogradu, ova kula od karata nas je koštala 114 miliona dinara i za koju je dodatno plaćeno četiri miliona dinara godišnje za obezbeđenje, gde nije bilo žive duše. Replika nikada zvanično nije otvorena, niti je završena, a pored svega ovaj montažni objekat je nelegalno priključen na električnu mrežu.

Podsetiću vas i na Pazl grad na Voždovcu, koji je podignut bez lokacijske i građevinske dozvole na zemljištu Ministarstva odbrane, a vrlo brzo je izgubio svoju funkciju, jer su sve sprave predviđene za igranje dece delimično ili potpuno uništene, dok su zidovi išarani.

Što se tiče mosta na Adi, izgradnja mosta koštala je preko 400 miliona evra, iako je prvobitna projektovana cena iznosila 118 miliona evra. Samo u prvoj fazi izgradnje Đilasovim saradnicima isplaćeno je oko osam miliona evra na ime fiktivnih konsultantskih usluga. Novac se izvlačio preko grčke kompanije čiji je pravni zastupnik bio srpski državljanin Rajan Rajačić, blizak prijatelj gle čuda Đilasovog kuma, Dragana Ješića.

Takođe, grad Beograd je krajem 2011. godine platio dodatno devet miliona evara da bi most na Adi bio završen pre roka i svečano otvoren za doček 2012. godine kako bi ga Dragan Đilas koristio za novogodišnju promociju, odnosno u svrhu predizborne kampanje 2012. godine.

Da ne dužim dalje, mogao bih do sutra da pričam o uspešnim projektima Dragana Đilasa, kojima je građane Beograda zavio u crno, ali ću iskoristiti priliku da ga pozovem da prestane da se krije iza svojih medija, da se vrati u gradski parlament od kojeg beži ko đavo od krsta i objasni građanima Beograda i Srbije kako je moguće da od 2007. godine, kada je postao ministar i kada je prijavio da od imovine ima samo ženinu kuću, automobil iz 2003. godine i 74 hiljade evra ušteđevine, dođe do toga da 2016. godine samo u nekretninama ima 25 miliona evra, dok njegov brat Gojko Đilas ima 35 nekretnina vrednih preko pet miliona evra, mada sam siguran da je građanima, kako Beograda, tako i Srbije apsolutno sve jasno.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, Srbija je danas zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića i SNS došla u fazu kada možemo da se okrenemo temi zaštite životne sredine i ekološkom razvoju.

Kvalitet životne sredine jedno je od važnih pitanja kada govorimo o kvalitetu života naših građana i jedan od prioriteta ove Vlade, što ja apsolutno podržavam. Zbog toga ću se ovom prilikom osvrnuti na predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije koji se odnosi na izgradnju sistema za vodosnabdevanje i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, iako smatram da su i ostali predloženi sporazumi jako važni za našu zemlju.

Kada govorimo o ovom sporazumu, važno je istaći da sektor voda za piće i sektor otpadnih voda zahtevaju velika finansijska sredstva koja se mere u milijardama evra, pa je zbog toga apsolutno jasno što je neophodna saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama poput Banke za razvoj Saveta Evrope. Realizacijom ovog programa čija je ukupna investiciona vrednost oko 300 miliona evra biti unapređena vodovodna mreža u oko 60 opština u Srbiji, čime će blizu dva miliona građana imati direktnu korist.

Takođe, biće izgrađeno i nekoliko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što će znatno uticati na sprečavanje zagađenja naših reka, što je takođe veoma važno. Isto tako treba istaći i da su projekti koji će biti pokriveni ovim zajmom deo programa Srbija 20-25 koji su predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić predstavili u decembru 2019. godine i što jasno pokazuje da stoje iza postavljenih ciljeva i vredno rade na njihovom ostvarivanju.

Kao član Odbora za evropske integracije i kao neko ko podržava proces evropskih integracija Srbije, želim da istaknem i da će deo sredstava za ovaj program biti obezbeđen iz bespovratnih sredstava Evropske unije i to u iznosu od 40 miliona evra. Kada o tome govorim moram da napomenem da je Evropska unija do sada donirala velika sredstva u oblasti životne sredine i da će njena podrška u toj oblasti samo nastaviti da raste pogotovu imajući u vidu „zeleni dogovor“ inicijativu koju je početkom ove godine usvojila Evropska komisija i čiji je cilj između ostalog, zdrava životna sredina i održivi razvoj.

S tim u vezi želim da istaknem da je 22. januara ove godine Evropskoj komisiji predata pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene, pa se nadam da će ovo poglavlje uskoro biti i otvoreno.

Na kraju želim da istaknem da je potpisivanjem ovog sporazuma Vlada Republike Srbije još jednom jasno pokazala da čvrsto stoji na svom evropskom putu i da ubrzanim korakom kreće u rešavanje bitnih i važnih pitanja iz jednog od najzahtevnijih pregovaračkih poglavlja, Poglavlja – 27.

Zbog toga ću u danu za glasanje podržati ovaj, ali i sve predložene sporazume, jer su svi oni veoma važni za razvoj naše zemlje. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, kada govorimo o rebalansu budžeta za ovu godinu moramo pre svega da se osvrnemo na početak 2020.godine. Naime, makroekonomska kretanja na početku ove godine bila su u potpunosti u skladu sa prognozama i Zakona o budžetu za 2020. godinu.

Međutim, pandemija izazvana korona virusom dovela je do negativnih zdravstvenih, ali i ekonomskih posledica, kako u Srbiji tako i u celom svetu. Pandemija je direktno pogodila globalnu ekonomiju i postavila ogromni izazove u cilju očuvanja zdravlja građana, ekonomske aktivnosti, radnih mesta i životnog standarda.

Ipak, zahvaljujući odgovornoj politici SNS i Aleksandra Vučića u prethodnih osam godina i postignutoj finansijskoj stabilnosti, imali smo mogućnost da monetarnim i fiskalnim merama pomognemo privredi kako bi ublažili negativne posledice izazvane ovom pandemijom. Paketom ekonomskih mera iz aprila ove godine pomogli smo da se očuva likvidnost preduzeća, izbegne rast nezaposlenosti i očuva životni standard naših građana.

S tim u vezi, želim da istaknem neke od mera iz ovog ekonomskog paketa. Na primer: isplaćen je dodatak od 4.000 dinara svim penzionerima uz martovsku penziju, isplaćeno je svim penzionerima i svim korisnicima socijalne pomoći po 100 evra, dok su ostali punoletni građani imali mogućnost da se prijave za taj novac. Takođe, omogućeno je odlaganje otplate rata kredita i lizinga u periodu od tri meseca kao i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade. Isto tako, obezbeđena je i novčana pomoć mikro, malim i srednjim preduzećima, a odobrene su subvencije i velikim kompanijama, čime smo doprineli da se ublaži šok izazvan ovom pandemijom.

Zahvaljujući upravo ovim merama održan je životni standard građana, izbegnut je rast nezaposlenosti, očuvani su proizvodni kapaciteti i obezbeđena je likvidnost kompanija, što je sve veoma važno za naše građane i za našu privredu.

Važno je istaći i da se predloženim rebalansom neće stopirati, niti usporiti ni jedan od započetih i planiranih kapitalnih projekata, koji su važni za razvoj naše zemlje. Takođe, rebalansom su obezbeđena i sredstva za izgradnju bolnica u Beogradu i Kruševcu, za opremanje kovid bolnica, za nabavku lekova i sanitetskog materijala, za produženo sprovođenje programa ekonomske pomoći privredi, za dodelu subvencija hotelskoj industriji, kao i za podsticaje u poljoprivredi.

Takođe, želim ovom prilikom da se osvrnem i na ono što smo zatekli 2012. godine kada je SNS došla na vlast. Pre svega, želim da podsetim sve građane Srbije da smo nasledili ekonomski razorenu zemlju, ljude bez posla, gradove bez fabrika, zemlju bez bilo kakve perspektive. I upravo dolaskom na vlast SNS i Aleksandra Vučića napravljen je potpuni preokret za Srbiju, gde smo konačno krenuli u pravom smeru.

Da to nisu samo prazne priče pokazuju i sledeći podaci: nezaposlenost 2012. godine iznosila je 23,9%, dok je u drugom kvartalu ove godine iznosila samo 7,3%; minimalna zarada 2012. godine iznosila je 172 evra, dok je danas 254 evra; prosečna zarada 2012. godine iznosila je 366 evra, a u junu ove godine 508 evra. Takođe, rast javnog duga je zaustavljen, a zatim i smanjen i on je u septembru ove godine iznosio 56,7% što je ispod nivoa iz Mastrihta.

Na kraju želim da istaknem da sam ponosan na to što smo Srbiju izvukli iz bankrotstva, što danas rastu plate i penzije, što se danas grade putevi i pruge. Ponosan sam na to što smo u prethodnih osam godina izgradili Srbiju u kojoj građani žele da žive i u kojoj mladi vide svoju budućnost.

Zbog svega navedenog podržaću ovaj rebalans budžeta, a iskoristiću priliku da pozovem i ostale kolege, narodne poslanike da učine isto, jer sam siguran da će se kao i do sada, kroz transparentno i efikasno upravljanje javnim finansijama, omogućiti i obezbediti dalja finansijska stabilnost, ali i nastaviti razvoj naše zemlje. Hvala.