NEMANJA JOKSIMOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1990. godine. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je master pravnik.

Obavljao je funkciju odbornika u Skupštini grada Beograda u dva saziva, od 2014. i 2018. godine.

Oba puta je izabran ispred liste Srpske napredne stranke.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 14.10.2020, 09:26

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, uvažene premijerko, uvažena ministarka, pred nama se danas nalazi Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu, koji je podnet od strane 15 narodnih poslanika.

Predloženi zaključak na objektivan način i u najkraćim crtama rezimira Izveštaj Evropske komisije i daje preporuke za dalji rad svih nadležnih državnih institucija i organa, zbog čega ću već na početku svog izlaganja iskoristiti priliku da pozovem sve narodne poslanike da glasaju za njegovo usvajanje.

Pre nego što krenem da govorim o samom Izveštaju, želim da vas podsetim da je Evropska komisija 5. februara 2020. godine usvojila novu metodologiju za proces pristupanja EU, koju je Savet EU zvanično usvojio u svojim zaključcima 25. marta 2020. godine. Iako nije bila u obavezi da prihvati novu metodologiju, koja je inicijalno bila namenjena Severnoj Makedoniji i Albaniji, Srbija je to uradila u julu 2020. godine.

Moram da vas podsetim i da je Evropska komisija 9. marta ove godine usvojila dokument o primeni nove izmenjene metodologije za Srbiju i Crnu Goru, koju je Savet EU prihvatio svojim zaključcima od 6. maja ove godine. Time što smo čekali duže od godinu dana da EU uobliči novu metodologiju za kandidate koji su već duboko ušli u proces pregovora pokazuje da je i samoj EU bilo potrebno vreme kako bi se iskristalisala i uobličila primena nove metodologije.

Upravo ovaj tranzicioni period bio je izazov, ne samo za zemlje kandidate, već i za same države članice EU, jer su i među njima postojale dileme na koji način će se nova metodologija primeniti. Bilo je potrebno da se nađe način kako bi se napravila razlika između država koje već pregovaraju po staroj metodologiji, što je slučaj sa Crnom Gorom i Srbijom, u odnosu na države koje tek treba da započnu pregovore, kao što je slučaj sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Upravo prihvatanje nove metodologije u trenutku kada niko sa sigurnošću nije znao kako će ona izgledati pokazuje poverenje koje državno rukovodstvo Republike Srbije ima u EU, ali i spremnost za ubrzanje dinamike pristupnog procesa.

Glavne metodološke odrednice novog pristupa naglašavaju četiri aspekta, i to: jači fokus na osnovne reforme, intenzivnije političko upravljanje, povećana dinamika i predvidljivost procesa. Dinamičniji proces podrazumeva i grupisanje pregovaračkih poglavlja, tako da fokus više nije na pojedinačnim poglavljima, već na klasterima koji prate vodeće politike EU.

Pregovaračka poglavlja sada su sekundarni instrument za proces evropskih integracija, jer su sada ključne sektorske politike EU koje su predstavljene kroz šest klastera, i to: osnove, unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivni rast, zelena agenda i održiva povezanost, resursi, poljoprivreda i koheziona politika i spoljni odnosi.

Hoću da vas podsetim da je Republika Srbija i do sada pregovarala po veoma zahtevnoj metodologiji, po kojoj nijedna država osim Srbije nije pregovarala, pa ni Crna Gora, s obzirom da je naša zemlja mogla da napreduje samo ukoliko postoji napredak u poglavljima 23 i 24 i 35. Mi smo i po tako zahtevnoj metodologiji u dosadašnjem periodu uspeli da otvorimo veliki broj poglavlja i privremeno zatvorimo dva, što pokazuje da smo i u prethodnom periodu vredno radili na našem evropskom putu.

Što se tiče početka primene nove metodologije, ona je na našu zemlju zvanično počela da se primenjuje 22. juna ove godine, kada je u Luksemburgu održana 12. Međuvladina konferencija o pristupanju Republike Srbije EU, na kojoj smo otvorili klaster 1 „Osnove“. Tada je i tako je u dosadašnjem toku pristupnih pregovora Republika Srbija otvorila jedan klaster i 18 pregovaračkih poglavlja, dok smo dva pregovaračka poglavlja privremeno zatvorili.

Republika Srbija je prihvatanjem nove metodologije izvršila izmenu pregovaračke strukture, i to u skladu sa osnovnim principima nove metodologije koji se odnose na jače političko rukovođenje samim procesom pregovora. S tim u vezi, 15. aprila ove godine usvojena je Odluka o formiranju Koordinacije za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU i Tima za podršku pregovorima.

Sve ovo pokazuje da smo na odgovoran i ozbiljan način pristupili primeni nove metodologije, u želji da naš proces evropskih integracija dodatno ubrzamo, što je, složićete se, za svaku pohvalu.

Kada govorimo o Izveštaju Evropske komisije, moram da istaknem da je on, po meni, prilično objektivan, iako oko nekih stvari ne razmišljamo isto, iako sam za neka pitanja očekivao malo bolje ocene. Izveštaj je prikazao da je Srbija ostvarila napredak u gotovo svim oblastima i dao smernice za one stvari na kojima je potrebno dodatno raditi u narednom periodu.

Što se tiče političkih kriterijuma, Izveštaj konstatuje napredak u svim oblastima, kako u oblasti pravosuđa, tako i u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, osnovnih prava, kao i slobode izražavanja.

Moram da istaknem da smo dobili odlične ocene i u sferi ekonomskih kriterijuma. Izveštaj konstatuje da smo ostvarili dobar nivo pripremljenosti u pogledu razvoja funkcionalne tržišne privrede i da je ona zabeležila samo blagi pad u 2020. godini, jer je uticaj krize izazvane pandemijom korona virusa ublažen snažnim zamajcem pre krize, sektorskom strukturom naše privrede, kao i značajnim i pravovremenim merama fiskalne i monetarne podrške.

Istaknuto je da je fiskalni prostor kreiran pre krize omogućio našoj zemlji da obezbedi značajnu finansijsku podršku za ublažavanje nastale krize i time doveo do znatnog povećanja kapitalne potrošnje. Sa tom praksom nastavljamo i sledeće godine, pa ćemo raspoloživi fiskalni prostor opredeliti za nastavak ulaganja u kapitalne investicije i zdravstveni sistem, za nastavak poreskog rasterećenja privrede, kao i za dalje povećanje plata i penzija. Upravo, kapitalna ulaganja u nove auto-puteve, bolnice, škole, vodovodnu, kanalizacionu mrežu, kao i fabrike za prečišćavanje vode doneće novi kvalitet života za sve naše građane, za šta se svi mi u SNS zalažemo.

Pohvaljeni smo i zbog toga što je na tržištu rada zabeleženo dalje smanjenje nezaposlenosti, kao i što su javne investicije nastavile da rastu, što sve pokazuje da smo i tokom pandemije korona virusa nastavili odgovorno i ozbiljno da upravljamo javnim finansijama.

Kada vidite kolika su ulaganja u našu zemlju, kada vidite da imamo sve više ulaganja iz zemalja Evropske unije, ne treba vam bolji pokazatelj na kojem je nivou vladavina prava u Republici Srbiji, jer nikome ko vodi računa o svom kapitalu neće uložiti svoj novac u državu koja je nestabilna i gde je poslovanje nesigurno.

Što se tiče pitanja sposobnosti za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva, Izveštaj konstatuje da je Srbija obavila važan posao kada je reč o usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske unije u brojnim oblastima, naročito u oblasti oporezivanja i energetike, zbog čega sam posebno ponosan na predsednika Republike Srbije i Vladu Republike Srbije.

Kada govorimo o klasteru 2 – unutrašnje tržište, Srbija je pohvaljena za napredak u oblasti prava privrednih društava, slobode kretanja radnika i poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga.

Što se tuče klastera 3, koji se tiče konkurentnosti i inkluzivnog rasta, pohvaljeni smo za napredak u oblasti oporezivanja, socijalne politike, zapošljavanja, industrijske politike, naučno-tehnološkog razvoja i obrazovanja.

U klasteru 4, koji se odnosi na Zelenu agendu i održivo povezivanje, pohvaljuje se usvajanje Zakona o klimatskim promenama, kao i paketa zakona u oblasti energetike, uključujući nove zakone o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti, kao i postignut napredak u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima i reformi železnice.

Što se tiče same Zelene agende, moram da istaknem da je ona za nas jako važna i zato naša zemlja mora polako da zamenjuje ugalj obnovljivim izvorima energije, ali samo na taj način da ne ugrozimo našu energetsku bezbednost, jer je to na kraju dana najvažnije za dalji razvoj naše privrede i naše države.

U klasteru 5 – resursi, poljoprivreda i koheziona politika, Srbija je pohvaljena za postignut napredak u oblasti bezbednosti hrane, kroz zapošljavanje kadrova u nacionalnim referentnim laboratorijama i za izradu Akcionog plana u oblasti ribarstva, za finansijske i budžetske odredbe koje se odnose na upravljanje sopstvenim sredstvima, kao i za oblast regionalne politike u pogledu finansijskog upravljanja.

Kada je reč o klasteru 6, koji se odnosi na spoljne odnose, u Izveštaju se pohvaljuje što je Srbija nastavila da učestvuje u misijama i operacijama Evropske unije za upravljanje krizama u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike i što je nastavila da značajno doprinosi upravljanju mešovitim migracijskim tokovima ka Evropskoj uniji, igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i delotvorno sarađujući sa svim susedima i državama članicama Evropske unije.

Evropska komisija je u svom izveštaju prepoznala i da je Vlada Republike Srbije dala prioritet reformama u vezi sa Evropskom unijom i da je postavila Agendu o vladavini prava, kao jednu od ključnih prioriteta, da je ispunila merila za otvaranje klastera 3 i 4 i stoga preporučila da se oni otvore, na čemu smo jako zahvalni Evropskoj komisiji. To je važna politička poruka i državama Evropske unije, ali i našoj zemlji i našim građanima da je mnogo toga urađeno u oblasti vladavine prava, ali i svim drugim oblastima.

Ova preporuka Komisije dodatno potvrđuje da su sve odluke državnog rukovodstva Srbije dobro pripremljene i usmerene ka boljoj budućnosti svih građana. Ona je i odličan osnov članicama Evropske unije da na osnovu ocena i preporuka Evropske komisije daju saglasnost da do kraja godine otvorimo ova dva klastera.

Moram da napomenem da je za dobijanje preporuka za otvaranje ova dva klastera bilo potrebno da se oceni da je ostvaren napredak u oblasti vladavine prava, što ovaj izveštaj i konstatuje. Takođe, izveštaj i preporuke iz njega predstavljaju dodatan podstrek za nastavak reformi, te nam je u tom smislu veoma značajna i podrška koju dobijamo od Evropske unije i njenih institucija.

Drago mi je i da Srbija nije koristila pandemiju korona virusa kao izgovor za smanjivanje intenziteta sprovođenja reformi, već naprotiv, još snažnije smo krenuli u proces reformi koji je rezultirao upravo ovim preporukama Komisije.

Posebno sam ponosan na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, Vladu Republike Srbije i premijerku, kao i na Ministarstvo za evropske integracije i ministarku lično što su u teškim uslovima pandemije korona virusa, ali i brojnim drugim izazovima sa kojima se danas suočava ceo svet pokazali volju i želju da se ubrza naš evropski put. To upravo pokazuje da je Srbija i njeno rukovodstvo posvećeno evropskim integracijama koje pokazuje pre svega kroz unutrašnje reforme koje sprovodimo, ali i kroz regionalnu saradnju.

Hoću da iskoristim ovu priliku i da se zahvalim Evropskoj uniji na konstantnoj podršci i pomoći, kao i na brojnim investicijama. Podrška koju naša zemlja dobija kroz pretpristupne fondove veoma je značajna kako bi dalje unapredili i ubrzali naše reforme i došli do našeg cilja – punopravnog članstva u Evropskoj uniji. Upravo je Evropska unija naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner sa 63% trgovinske razmene i naš najveći donator sa više od tri milijarde evra bespovratne pomoći. Zbog toga je izuzetno važno da maksimalno iskoristimo sredstva iz IPA III fonda i usmerimo ih na dalji ravnomerni razvoj naše zemlje, kako bi dostigli sve zacrtane planove i ciljeve.

Pred našom državom je važan zadatak, da spremimo projekte koji će biti podrška našim reformama, kako bi maksimalno iskoristili ova finansijska sredstva i kako bi dodatno unapredili svakodnevni život svih naših građana. Moram da napomenem i da Srbija trenutno iz IPA fondova Evropske unije na godišnjem nivou dobija od 150 do 200 miliona evra, a kada budemo članica Evropske unije godišnje ćemo imati na raspolaganju između milijardu i milijardu i po evra bespovratne pomoći, što je neuporedivo više novca.

Kada govorimo o Izveštaju, moram da se osvrnem i na ocene vezano za rad Narodne skupštine Republike Srbije. Pre svega, pohvaljeni smo zbog smanjivanja primene hitnog postupka prilikom usvajanja zakona, kao i zbog usvajanja Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, i to je u redu.

Ali ono sa čime se ne slažem jesu ocene vezano za debate u Narodnoj skupštini, jer ne mogu da se složim da narodni poslanici nemaju prava da odgovore na brutalne kampanje i neistine koje plasiraju pojedini opozicioni političari i mediji koji su njima bliski. Upravo time što odgovaramo na njihove konstantne napade, branimo pravo na slobodu mišljenja, ali i pravo na slobodu govora.

Naše pravo da odgovorimo na naslovne strane na kojima se poziva na fizičku likvidaciju predsednika Republike Srbije, na brutalne napade na njegove roditelje, brata i decu, koji nisu političari, niti su javne ličnosti nije samo naše pravo, već i naša obaveza, kao odgovornih i ozbiljnih ljudi koji se iskreno zalažu za evropske vrednosti. To nije nikakav pritisak, niti napad na medije, niti napad na političke protivnike. To je reakcija na kršenje osnovnih ljudskih prava na nešto što je svuda u svetu za osudu. Upravo time što reagujemo, štitimo demokratiju i evropske vrednosti. Siguran sam da bi reakcija bila ista i u Evropskom parlamentu ili u bilo kom parlamentu država članica da se takve stvari dešavaju u nekoj od država Evropske unije.

Kakav odnos imaju prema institucijama Evropske unije ti isti koji vode brutalnu kampanju protiv svih onih koji se ne slažu sa njima pokazuje podatak da su prvu fazu međustranačkog dijaloga bojkotovali, dok su na drugoj fazi međustranačkog dijaloga došli i pojavili se na dan i po, da bi ga onda i napustili.

Kakav odnos imaju prema predstavnicima EU pokazuju brutalni napadi i targetiranje i evropskih predstavnika u međustranačkom dijalogu. Pre svega, imali smo prilike da čujemo od Dragana Đilasa koji je predstavnike Evropskog parlamenta optužio da su napustili evropske vrednosti. Šta tek reći na to da je taj Dragan Đilas na pitanje novinara u vezi sa realizacijom zaključaka iz međustranačkog dijaloga izjavio, citiram: „ Vi pričate o ovoj prevari koju su pripremili zajedno SNS, SPS i gospoda koja su došla iz Evrope. O tome sam vrlo jasno govorio i rekao – sram da vas bude. Sram da vas bude i Tanji Fajon i Flekenštajnu i Bilčiku i Kukan. Eto, narodni poslanici, dragi građani to su njegove reči.

Ili jučerašnji intervju Dragana Đilasa u kojem je izjavio da je drugi problem naših evropskih integracija, pazite sad, Evropska unija koja podržava Vučića i dalje je naveo da su evropski poslanici prodali sve koji veruju u Evropu, jer su izašli sa besmislenim papirom koji je po Đilasovoj proceni i oceni i njegovih saboraca iz bivšeg režima, ne menja ništa.

To vam je dragi narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije slika i prilika današnje opozicije. To vam je slika i prilika ljudi koji valjda misle da su bogom dani, da imaju pravo da disciplinuju sve, pa i Evropsku uniju i poslanike u Evropskom parlamentu. Zato verujem da predstavnici Evropske unije, ali i država članica, sada razumeju na šta smo ukazivali kada smo govorili o brutalnoj kampanji koju ti ljudi neprekidno vode protiv predsednika Republike Srbije, njegove porodice, ali i svih onih koji podržavaju državnu politiku.

Kako je vode protiv predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, tako je sada vode protiv predstavnika evropskih institucija i Evropske unije, samo zato što nisu naseli na neistine koje konstantno iznose o Srbiji i njenom rukovodstvu.

Ne želim da se previše zadržavam i prosto osvrćem na pripadnike bivšeg režima, hoću da iskoristim ovu priliku, da se osvrnem na ključne stvari, a to je da je za nas, za Republiku Srbiju članstvo u Evropskoj uniji jedan od ključnih, spoljnopolitičkih prioriteta i strateško opredelenje. Iz tog razloga sa velikom pažnjom pratimo konferenciju o budućnosti Evrope koju je inicirao predsednik Francuske Emanuel Makron u vezi sa reformom Evropske unije i naporima da se ona u narednom periodu ojača. S tim u vezi Ministarstvo za evropske integracije i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog doneli su 2. septembra ove godine odluku da formiraju međuresorni tim za organizaciju stalnog dijaloga o modalitetima praćenja i učešća Srbije u radu konferencije o budućnosti Evrope.

Iako postoje različiti stavovi država članica o načinu i obimu učešća država kandidata u radu ove konferencije, kada govorimo o Srbiji preovladava mišljenje da možemo kao pouzdan partner Evropske unije značajno da doprinesemo o debati u budućnosti Evrope, kao i da građani Srbije imaju i pravo i obavezu da učestvuju u takvom dijalogu, jer je budućnost Evrope i naša budućnost.

Iskreno se nadam da će politika proširenja, kao jedana od najuspešnijih politika Evropske unije ostati i visoko na agendi, jer je Srbiji, ali i čitavom regionu mesto u Evropskoj uniji. Srbija je deo Evrope i prirodno je da postane deo Evropske unije, zbog toga smo iskreno posvećeni našem evropskom putu koji treba da rezultira, upravo našim punopravnim članstvom.

Zbog toga se nadam da ćemo do kraja slovenačkog predsedavanja Savetom Evropske unije napraviti sledeći korak u procesu evropskih integracija i otvoriti minimum jedan novi klaster, jer smo kao što to konstatuje i Izveštaj Evropske komisije to i zaslužili. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2021.

Hvala, predsedavajući.

Pre svega, želim da se osvrnem na prethodno izlaganje kolege, ali i da kažem da je premijerka Ana Brnabić u svom izlaganju odgovorila i na najbolji mogući način rekla ono što je politika Vlade Republike Srbije, ono što je politika SNS i zato ću iskoristiti ova svoja dva minuta samo da se osvrnem na dve stvari i dve konstatacije.

Prva stvar tiče se Ustava, odnosno da je Zakon o referendumu antiustavan. Pre svega, to je notorna neistina. On je potpuno nešto suprotno, upravo je on ustavan i u skladu sa najvišim pravnim aktom naše zemlje, ali oni koji su donosili Ustav te 2006. godine nisu ga očigledno ni pročitali, pa sada iznose neistine i obmanjuju građane koji ovo slušaju.

Što se tiče pokušaja širenja panike među građanima da danas neko sa strane odlučuje u Srbiji, hoću i na to da se osvrnem, jer to apsolutno nije istina, i to smo imali prilike da vidimo u periodu bivšeg režima, u periodu od 2000. do 2012. godine kada su se ministri, predsednici Vlada, državni sekretari i svi ostali birali upravo u stranim ambasadama i birali upravo po nekim restoranima gde su neki drugi sa strane i sa nekim drugim ljudima iz različitih miljea, da ne kažem biznismena, tajkuna, donosili upravo odluke ko će predstavljati građane Srbije.

Danas je situacija drugačija. Danas su upravo građani ti koji odlučuju o budućnosti Srbije. Upravo su građani ti koji će odlučiti i na referendumu o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, kao što će odlučiti i na kraju našeg pristupnog procesa o tome da li žele da Srbija uđe u EU. To su činjenice i to smo pokazali u više navrata i upravo zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića od 2012. godine samo i jedino građani Srbije odlučuju u Republici Srbiji. Zato sam siguran da ćemo i na narednim izborima, koji će održati u aprilu, da će Aleksandar Vučić dobiti apsolutnu podršku, da će lista SNS dobiti apsolutnu podršku i da ćemo u narednom periodu odgovorno i dostojanstveno predstavljati građane Srbije kako bi njihov život bio svakim danom sve bolji i bolji. Hvala.

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.04.2021.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se, između ostalog i Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Upravo je Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje jedan od ključnih tela za praćenje sporazuma i sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pored Saveta za stabilizaciju i pridruživanje i Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, pa i ova odluka pokazuje da nam je stalo da na najbolji mogući način ispunjavamo naše međunarodne obaveze i da predstavljamo našu zemlju.

Kada govorim o ovoj temi, želim, pre svega da se osvrnem na kritike koje stižu od pojedinih predstavnika bivšeg režima, na račun Evropskih integracija Srbije.

Smešno je kad od njih koji su bili na vlasti od 2000. do 2012. godine, čujete kritike na račun Evropskih integracija Srbije, s obzirom da su upravo oni izneverili proces evropskih vrednosti, Evropskih integracija i proces koji je danas stabilan zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića.

Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić prodavali su godinama maglu o evropskim integracijama, bez bilo kakvih suštinskih reformi.

Za vreme umišljenih nosioca evropske ideje izgubili smo više od decenije u procesu evropskih integracija, a upravo zbog te lažne evropske politike ova grupica je sebe srozala na nivo statističke greške. Ali, koliko su lažni evropejci Dragan Đilas i Vuk Jeremić najbolje pokazuje podatak da su svojevremeno napravili Savez za Srbiju sa liderom Dveri Boškom Obradovićem, koji se otvoreno protivi ulasku Srbije u EU.

Moram da napomenem da je najveći i suštinski napredak u procesu evropskih integracija napravljen u periodu od 2014. godine, odnosno od Vlade na čijem čelu je bio Aleksandar Vučić. Zahvaljujući toj vladi mi smo propalu politiku evropskih integracija bivšeg režima pretvorili u stabilan proces reformi koji će rezultirati članstvom Srbije u EU.

Napredak koji je ostvaren ogleda se u broju održanih eksponatornih i bilateralnih skrininga, odbora i pododbora i sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, međuvladinih konferenicja, a posebno po tome što je otvoreno 18 pregovaračkih poglavlja, dok su dva privremeno zatvorena.

Kada govorim o procesu evropskih integracija, moram i da napomenem da je u prethodnih sedam godina bila borba za svako novo poglavlje, a to samo oni koji ne razumeju dešavanja u EU u smislu unutrašnjih procesa u EU, samog procesa pregovora i političkih uslova mogu olako da kritikuju.

Moram da napomenem da je zbog početka migrantske krize 2015. godine, kada smo i otvorili prva poglavlja, došlo do otpora nekih važnih članica EU prema politici proširenja. Na politiku proširenja uticao je i Bregzit, s obzirom da se EU prvi put u svojoj istoriji suočila sa situacijom da jedna članica napušta Uniju

Dosta toga se promenilo u prethodnom periodu u procesu evropskih integracija, ali i dalje se menja sa novom metodologijom koja klasterskim pristupom grupiše poglavlja, ali je takođe važno da naši građani znaju da na samo članstvo u EU ne možemo direktno da utičemo. To je politička odluka članica EU, koja ne zavisi neophodno ni od naših reformi, ni od naše spremnosti, već od političke odluke članica EU i same EU.

Proces proširenja EU prevashodno je uslovljen političkom voljom država članica, a daleko manje ispunjavanjem tehničkih kriterijuma. Proces evropskih integracija zavisi najmanje od dve strane, ali u ovom slučaju ta druga strana, tu drugu stranu čini 27 država članica, a kao što svi znate, postoje države koje se protive proširenju EU.

Bez obzira na to, Srbija se danas tretira kao ozbiljan partner, a da to nisu samo prazne priče pokazuje i Strategija proširenja EU za Zapadni Balkan iz 2018. godine, gde je prepoznala Srbiju kao lidera na putu ka EU.

Moram da napomenem i da smo mi jedini kandidat koji je formirao posebno Ministarstvo za evropske integracije, što pokazuje našu posvećenost ovom procesu, ali želim da istaknem i da su evropske integracije proces za celo društvo, za celu Vladu i za svakog od nas koji svojim radom može da doprinese da dostignemo postavljeni cilj, a to je, pored članstva u EU, da možemo da kažemo da stojimo rame uz rame sa najvećim i najjačim državama EU.

Mislim da je upravo proces vakcinacije pokazao da je Srbija ozbiljna država u kojoj postoji sistem i koja i danas, kada nismo u EU, može bez problema da parira članicama EU.

Moram da istaknem i da visoko cenimo što je sama EU, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava u prethodnom periodu, uspela da održi pitanje proširenja na dnevnom redu u svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove metodologije pregovaračkog procesa.

Kada govorim o novoj metodologiji, moram da istaknem da, iako nismo bili u obavezi da prihvatimo novu metodologiju, mi smo to učinili, jer želimo da pokažemo da je Srbija spremna za ubrzanje dinamike pristupnog procesa.

Što se tiče same metodologije, ona menja proces evropskih integracija, uvodi novi pristup, tako da više nije fokus na pojedinačnim pregovaračkim poglavljima, nego na klasterima kojih ima ukupno šest.

Pregovaračka poglavlja sada postaju sekundarni instrument za proces evropskih integracija, jer su sada ključne sektorske politike EU koje su predstavljene kroz šest klastera i to: vladavina prava, unutrašnje tržište, konkurentnost, inkluzivni rast, zelena agenda i infrastruktura, resursi, poljoprivreda i koheziona politika i spoljni odnosi.

U većini klastera Srbija je već otvorila značajan broj pregovaračkih poglavlja, zbog čega očekujemo od EU da nam što pre objasni na koji način će ceniti i vrednovati dosadašnji uspeh Srbije na svom evropskom putu.

Na samom kraju, želim da napomenem da članstvo u EU, kojem težimo, nije zarad samog članstva, već zarad naše budućnosti i zarad novih generacija koje dolaze. Cilj Srbije nije puko članstvo i ispunjavanje tehničkih kriterijuma za otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja i klastera na tom putu.

Naš cilj je izgradnja moderne države kao kredibilne i uspešne članice EU, koja će moći da doprinese daljem razvoju evropske ideje, a siguran sam da ćemo u tom putu uspeti zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića i SNS. Hvala.