NEMANJA JOKSIMOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1990. godine. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je master pravnik.

Obavljao je funkciju odbornika u Skupštini grada Beograda u dva saziva, od 2014. i 2018. godine.

Oba puta je izabran ispred liste Srpske napredne stranke.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 14.10.2020, 09:26

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.04.2021.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se, između ostalog i Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Upravo je Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje jedan od ključnih tela za praćenje sporazuma i sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pored Saveta za stabilizaciju i pridruživanje i Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, pa i ova odluka pokazuje da nam je stalo da na najbolji mogući način ispunjavamo naše međunarodne obaveze i da predstavljamo našu zemlju.

Kada govorim o ovoj temi, želim, pre svega da se osvrnem na kritike koje stižu od pojedinih predstavnika bivšeg režima, na račun Evropskih integracija Srbije.

Smešno je kad od njih koji su bili na vlasti od 2000. do 2012. godine, čujete kritike na račun Evropskih integracija Srbije, s obzirom da su upravo oni izneverili proces evropskih vrednosti, Evropskih integracija i proces koji je danas stabilan zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića.

Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić prodavali su godinama maglu o evropskim integracijama, bez bilo kakvih suštinskih reformi.

Za vreme umišljenih nosioca evropske ideje izgubili smo više od decenije u procesu evropskih integracija, a upravo zbog te lažne evropske politike ova grupica je sebe srozala na nivo statističke greške. Ali, koliko su lažni evropejci Dragan Đilas i Vuk Jeremić najbolje pokazuje podatak da su svojevremeno napravili Savez za Srbiju sa liderom Dveri Boškom Obradovićem, koji se otvoreno protivi ulasku Srbije u EU.

Moram da napomenem da je najveći i suštinski napredak u procesu evropskih integracija napravljen u periodu od 2014. godine, odnosno od Vlade na čijem čelu je bio Aleksandar Vučić. Zahvaljujući toj vladi mi smo propalu politiku evropskih integracija bivšeg režima pretvorili u stabilan proces reformi koji će rezultirati članstvom Srbije u EU.

Napredak koji je ostvaren ogleda se u broju održanih eksponatornih i bilateralnih skrininga, odbora i pododbora i sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, međuvladinih konferenicja, a posebno po tome što je otvoreno 18 pregovaračkih poglavlja, dok su dva privremeno zatvorena.

Kada govorim o procesu evropskih integracija, moram i da napomenem da je u prethodnih sedam godina bila borba za svako novo poglavlje, a to samo oni koji ne razumeju dešavanja u EU u smislu unutrašnjih procesa u EU, samog procesa pregovora i političkih uslova mogu olako da kritikuju.

Moram da napomenem da je zbog početka migrantske krize 2015. godine, kada smo i otvorili prva poglavlja, došlo do otpora nekih važnih članica EU prema politici proširenja. Na politiku proširenja uticao je i Bregzit, s obzirom da se EU prvi put u svojoj istoriji suočila sa situacijom da jedna članica napušta Uniju

Dosta toga se promenilo u prethodnom periodu u procesu evropskih integracija, ali i dalje se menja sa novom metodologijom koja klasterskim pristupom grupiše poglavlja, ali je takođe važno da naši građani znaju da na samo članstvo u EU ne možemo direktno da utičemo. To je politička odluka članica EU, koja ne zavisi neophodno ni od naših reformi, ni od naše spremnosti, već od političke odluke članica EU i same EU.

Proces proširenja EU prevashodno je uslovljen političkom voljom država članica, a daleko manje ispunjavanjem tehničkih kriterijuma. Proces evropskih integracija zavisi najmanje od dve strane, ali u ovom slučaju ta druga strana, tu drugu stranu čini 27 država članica, a kao što svi znate, postoje države koje se protive proširenju EU.

Bez obzira na to, Srbija se danas tretira kao ozbiljan partner, a da to nisu samo prazne priče pokazuje i Strategija proširenja EU za Zapadni Balkan iz 2018. godine, gde je prepoznala Srbiju kao lidera na putu ka EU.

Moram da napomenem i da smo mi jedini kandidat koji je formirao posebno Ministarstvo za evropske integracije, što pokazuje našu posvećenost ovom procesu, ali želim da istaknem i da su evropske integracije proces za celo društvo, za celu Vladu i za svakog od nas koji svojim radom može da doprinese da dostignemo postavljeni cilj, a to je, pored članstva u EU, da možemo da kažemo da stojimo rame uz rame sa najvećim i najjačim državama EU.

Mislim da je upravo proces vakcinacije pokazao da je Srbija ozbiljna država u kojoj postoji sistem i koja i danas, kada nismo u EU, može bez problema da parira članicama EU.

Moram da istaknem i da visoko cenimo što je sama EU, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava u prethodnom periodu, uspela da održi pitanje proširenja na dnevnom redu u svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove metodologije pregovaračkog procesa.

Kada govorim o novoj metodologiji, moram da istaknem da, iako nismo bili u obavezi da prihvatimo novu metodologiju, mi smo to učinili, jer želimo da pokažemo da je Srbija spremna za ubrzanje dinamike pristupnog procesa.

Što se tiče same metodologije, ona menja proces evropskih integracija, uvodi novi pristup, tako da više nije fokus na pojedinačnim pregovaračkim poglavljima, nego na klasterima kojih ima ukupno šest.

Pregovaračka poglavlja sada postaju sekundarni instrument za proces evropskih integracija, jer su sada ključne sektorske politike EU koje su predstavljene kroz šest klastera i to: vladavina prava, unutrašnje tržište, konkurentnost, inkluzivni rast, zelena agenda i infrastruktura, resursi, poljoprivreda i koheziona politika i spoljni odnosi.

U većini klastera Srbija je već otvorila značajan broj pregovaračkih poglavlja, zbog čega očekujemo od EU da nam što pre objasni na koji način će ceniti i vrednovati dosadašnji uspeh Srbije na svom evropskom putu.

Na samom kraju, želim da napomenem da članstvo u EU, kojem težimo, nije zarad samog članstva, već zarad naše budućnosti i zarad novih generacija koje dolaze. Cilj Srbije nije puko članstvo i ispunjavanje tehničkih kriterijuma za otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja i klastera na tom putu.

Naš cilj je izgradnja moderne države kao kredibilne i uspešne članice EU, koja će moći da doprinese daljem razvoju evropske ideje, a siguran sam da ćemo u tom putu uspeti zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića i SNS. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.03.2021.

Hvala, predsedniče.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodni poslanici, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, kojim će se finansirati izgradnja širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.

Ovaj projekat sastoji se iz dva dela. Prvi deo odnosi se na projektovanje i izgradnju širokopojasne mreže do 500 seoskih škola, dok se drugi deo Projekta odnosi na izgradnju širokopojasne mreže od seoskih škola kao pristupnih tačaka do 80.000 domaćinstava u ruralnim područjima širom Republike Srbije.

Cilj ovog projekta jeste da obezbedimo brz internet do što većeg broja seoskih naselja čime će se povećati kvalitet života u tim sredinama. Takođe, uvođenjem ovog sistema omogućiće se i brži razvoj ruralnih sredina u Srbiji, dalji razvoj industrijskih oblasti, ali i bolje povezivanje privrednih regiona.

Realizacijom ovog projekta olakšaće se i komunikacija između države i građana, trgovina i plaćanje sa udaljenih mesta, ali i unaprediti proces učenja. Upravo je posebna pažnja ovim projektom usmerena na obezbeđivanje brzog interneta u školama seoskih područja, kako bi znatno poboljšali kvalitet nastave, efikasnost učenja, ali i omogućili realizaciju nastave na daljinu. Realizacijom ovog projekta svaki đak će, bez obzira na to u kom delu države živi i ide u školu, imati pristup brzom internetu, digitalnom obrazovanju, kao i novom vidu socijalne uključenosti koja je jako važna za mlade ljude.

Naš cilj je da našoj deci, deci Srbije, omogućimo jednake uslove za obrazovanje, jer je upravo ulaganje u našu decu- ulaganje u budućnost Srbije. Takođe, ovim projektom sprečiće se i migracije ka velikim urbanim sredinama, odnosno omogućiti ostanak stanovnika u seoskim područjima, uz istovremeno podsticanje pozitivne migracije ka ruralnim sredinama. Obezbediće se i rešavanje problema digitalne nejednakosti između gradskih i seoskih sredina, formiraće se nove tačke razvoja u nerazvijenim područjima i stvoriti mogućnost za poslovanje čak i uslovima krize, poput ove koja je izazvana pandemijom korona virusa.

Širokopojasni internet pristup ojačaće i ekonomski i socijalni razvoj ovih sredina pružajući povezanost ne samo javnih i obrazovnih institucija, bolnica, poslovnih subjekata, već i domaćinstava, novootvorenih kompanija, kao i sve veće populacije radnika koji rade na daljinu.

Moram da napomenem da je ovaj projekat jedan od 12 infrastrukturnih projekat koje je Srbija predložila u okviru Ekonomskog investicionog plana za zapadni Balkan. Upravo ulaganje u digitalnu budućnost jedan je od prioriteta ovog plana Evropske unije u okviru kojeg je poseban akcenat stavljen na obrazovanje, preduzetništvo, zdravstvo, energetiku, istraživanje, inovacije, pametni rast, kao i ulaganje u širokopojasnu mrežu.

Treba napomenuti i da je ovaj projekat deo šire inicijative, odnosno prvi od dve faze i da će se u narednoj fazi graditi širokopojasna infrastruktura do 900 škola i do 135.000 domaćinstava, što je jako važno da građani znaju. Jer upravo ulaganje u razvoj infrastrukture, bez obzira na to da li se radi o telekomunikacionoj ili putnoj infrastrukturi, predstavlja ključ za dalji ekonomski razvoj naše zemlje, što je jedan od prioriteta i ove Vlade Srbije.

Ali ovaj projekat ima i šire značenje. On pokazuje da je Aleksandru Vučiću i SNS stalo do svakog građanina Republike Srbije, bez obzira na to u kom delu države živi. Nama je bitan svaki grad, svaka opština, svako selo, svaka mesna zajednica i svaki čovek u Republici Srbiji, dok je Draganu Đilasu jedino stalo do miliona evra koje je oteo od građana Republike Srbije i koje je probao da sakrije u Švajcarskoj, preko Mauricijusa, pa se do Hong Konga. I malo mu je to. Malo mu je što je od građana već oteo 619 miliona evra, pa sada na sve načine pokušava da se vrati na vlast, ne bi li nastavio tamo gde je stao. Jedini problem na tom putu prave mu građani Srbije koji nikada više neće glasati za njega i njegove prevarante iz bivšeg režima.

Videli su građani Srbija jako dobro kako u praksi izgleda ta borba za državu i narod. To je isključivo borba za njihov lični interes, za milione evra koje su strpali u svoje džepove i bezbroj nekretnina koje ni sami više ne mogu da prebroje, dok su stotine hiljada građana Srbije ostavili na ulici i bez posla. Zbog toga im građani Srbije nikada više neće dati svoj glas, jer je glas za Dragana Đilasa i njegove saradnike iz bivšeg režima isključivo glas za ponovno čerupanje državne kase i njihovo lično bogaćenje. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 24.02.2021.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se, između ostalog, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i Evropske unije o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Republici Srbiji.

Ovim Sporazumom uspostaviće se pravni okvir za sveobuhvatnu saradnju između nadležnih organa Republike Srbije i ove Agencije i urediti svi aspekti koordinacije za sprovođenje zajedničkih akcija, kako bi na najbolji mogući način rešavali probleme poput ilegalnih migracija ili preko graničnog kriminala, što su u današnje vreme veliki bezbednosni izazovi.

Agencija će pružiti i podršku Republici Srbiji, radi još efikasnije kontrole naših granica sa bilo kojom zemljom koja nije članica EU, što je takođe važno istaći.

Ali, ovaj Sporazum ima i mnogo šire značenje. On pokazuje da je Srbija danas bliže nego ikada EU, iako neki političari iz bivšeg režima poput Dragana Đilasa i Vuka Jeremića pokušavaju da nas ubede u suprotno. Smešno je kada od njih koji su bili od vlasti od 2000. do 2012. godine, čujete kritike na račun evropskih integracija Srbije, s obzirom da su baš oni izneverili evropske vrednosti i prodavali maglu građanima o evropskim integracijama, bez bilo kakvog suštinskog uspeha.

Upravo zbog te lažne evropske politike sebe su srozali na nivo statističke greške i nikakve laži koje godinama plasiraju preko svojih medija to ne mogu da promene. Podsetiću vas da je u vreme Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, odnosno od 2000. do 2012. godine u EU primljeno dvanaest država, a do 2012. godine, odnosno, od dolaska na vlast SNS do danas primljena je samo jedna, što pokazuje da je politika proširenja EU u periodu do 2012. godina, bila mnogo povoljnija nego što je sada.

Podsetiću vas da je upravo u njihovo vreme proces evropskih integracija bio stopiran na 11 meseci, ali koliko su njih dvojica lažni borci za evropske vrednosti najbolje pokazuje činjenica da su svojevremeno napravili Savez za Srbiju, sa liderom Dveri, Boškom Obradovićem, koji se otvoreno protivi ulasku Srbije u EU, i koji otvoreno propagira fašizam kao političku ideologiju.

Za razliku od tog vremena, danas je Srbija, zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, uredila i bliža nego ikada EU, jer smo upravo mi propalu politiku evropskih integracija bivšeg režima pretvorili u stabilan proces reformi koji će rezultirati članstvom Srbije u EU.

Napredak se ogleda u broju održanih eksplanatornih i bilateralnih skrininga odbora i pododbora i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, međuvladinih konferencija, a posebno po tome što je otvoreno 18 pregovaračkih poglavlja, dok su dva privremeno zatvorena.

Napredak se ogleda i u tome što je obezbeđno 1,3 milijarde evra bespovratne pomoći, a biće obezbeđeno još mnogo više.

Zbog toga se Srbija danas tretira kao ozbiljan partner, što pokazuje i strategija proširenja EU za Zapadni Balkan iz 2018. godine, koja je prepoznala Srbiju kao regionalnog lidera na putu ka EU, ali treba istaći i da je proces proširenja EU prevashodno uslovljen političkom voljom država članica, a daleko manje ispunjavanjem tehničkih kriterijuma. On zavisi od dve strane, ali u ovom slučaju ta druga strana nije jedinstvena, već je čini 27 država članica, a kao što svi znate, postoje države koje nisu naklonjene proširenju EU, na šta su svakako uticale i migrantska kriza iz 2015. godine i Bregzit.

Bez obzira na to, Srbija ostaje posvećena procesu EU, a punopravno članstvo ostaje strateški prioritet ove Vlade, što treba pohvaliti i maksimalno podržati.

Upravo ova Vlada nastavlja da radi na implementaciji sveobuhvatnih reformi, posebno u oblasti vladavine prava i već je napravila nekoliko važnih koraka u ovoj oblasti formiranjem Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i Radne grupe za praćenje implementacije medijske strategije.

Takođe, iako nismo bili u obavezi, prihvatili smo novu metodologiju za proces pristupanja EU, koja je inicijalno bila namenjena Severnoj Makedoniji i Albaniji i pokazali spremnost za ubrzavanje dinamike pristupnog procesa. Upravo ova nova metodologija menja proces evropskih integracija i uvodi novi pristup, tako da fokus više nije na pojedinačnim poglavljima, nego na klasterima kojih ima ukupno šest.

Pregovaračka poglavlja su sada sekundarni instrument, s obzirom da su sada ključne sektorske politike koje su predstavljene kroz šest klastera i to: vladavina prava, unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivni rast, zelena agenda i održiva povezanost, resursi i poljoprivreda i koheziona politika i spoljni odnosi i upravo to pokazuje da je Srbija odgovorna na svom evropskom putu.

Što se tiče klastera, u većini klastera Srbija je već otvorila veliki broj pregovaračkih poglavlja, zbog čega očekujemo od EU da nam što pre objasni na koji način će vrednovati dosadašnji uspeh Srbije na evropskom putu, ali, da se razumemo, cilj Srbije nije puko članstvo i ispunjavanje tehničkih kriterijuma, naš cilj je izgradnja moderne i razvijene države koja će biti uspešna članica EU i koja će svojim znanjem i iskustvom doprineti daljem razvoju EU i evropske ideje.

Upravo proces vakcinacije u Srbiji pokazuje da i danas, kada nismo u EU, države članice mogu od nas da vide i nauče kako treba izgraditi sistem koji funkcioniše i u doba najveće svetske krize, jer nijedna država članica EU nije na ovom polju bolja od Srbije, što je važno da naši građani znaju.

Svakako, treba istaći da će Srbija, pored strateškog opredeljenja za članstvom u EU, nastaviti sa jačanjem partnerskih odnosa i sa SAD,, Kinom, Rusijom i drugim partnerima u svet, jer je i to u interesu naše države i naših građana. Hvala.