NEMANJA JOKSIMOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1990. godine. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je master pravnik.

Obavljao je funkciju odbornika u Skupštini grada Beograda u dva saziva, od 2014. i 2018. godine.

Oba puta je izabran ispred liste Srpske napredne stranke.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 14.10.2020, 09:26

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 24.02.2021.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se, između ostalog, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i Evropske unije o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Republici Srbiji.

Ovim Sporazumom uspostaviće se pravni okvir za sveobuhvatnu saradnju između nadležnih organa Republike Srbije i ove Agencije i urediti svi aspekti koordinacije za sprovođenje zajedničkih akcija, kako bi na najbolji mogući način rešavali probleme poput ilegalnih migracija ili preko graničnog kriminala, što su u današnje vreme veliki bezbednosni izazovi.

Agencija će pružiti i podršku Republici Srbiji, radi još efikasnije kontrole naših granica sa bilo kojom zemljom koja nije članica EU, što je takođe važno istaći.

Ali, ovaj Sporazum ima i mnogo šire značenje. On pokazuje da je Srbija danas bliže nego ikada EU, iako neki političari iz bivšeg režima poput Dragana Đilasa i Vuka Jeremića pokušavaju da nas ubede u suprotno. Smešno je kada od njih koji su bili od vlasti od 2000. do 2012. godine, čujete kritike na račun evropskih integracija Srbije, s obzirom da su baš oni izneverili evropske vrednosti i prodavali maglu građanima o evropskim integracijama, bez bilo kakvog suštinskog uspeha.

Upravo zbog te lažne evropske politike sebe su srozali na nivo statističke greške i nikakve laži koje godinama plasiraju preko svojih medija to ne mogu da promene. Podsetiću vas da je u vreme Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, odnosno od 2000. do 2012. godine u EU primljeno dvanaest država, a do 2012. godine, odnosno, od dolaska na vlast SNS do danas primljena je samo jedna, što pokazuje da je politika proširenja EU u periodu do 2012. godina, bila mnogo povoljnija nego što je sada.

Podsetiću vas da je upravo u njihovo vreme proces evropskih integracija bio stopiran na 11 meseci, ali koliko su njih dvojica lažni borci za evropske vrednosti najbolje pokazuje činjenica da su svojevremeno napravili Savez za Srbiju, sa liderom Dveri, Boškom Obradovićem, koji se otvoreno protivi ulasku Srbije u EU, i koji otvoreno propagira fašizam kao političku ideologiju.

Za razliku od tog vremena, danas je Srbija, zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, uredila i bliža nego ikada EU, jer smo upravo mi propalu politiku evropskih integracija bivšeg režima pretvorili u stabilan proces reformi koji će rezultirati članstvom Srbije u EU.

Napredak se ogleda u broju održanih eksplanatornih i bilateralnih skrininga odbora i pododbora i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, međuvladinih konferencija, a posebno po tome što je otvoreno 18 pregovaračkih poglavlja, dok su dva privremeno zatvorena.

Napredak se ogleda i u tome što je obezbeđno 1,3 milijarde evra bespovratne pomoći, a biće obezbeđeno još mnogo više.

Zbog toga se Srbija danas tretira kao ozbiljan partner, što pokazuje i strategija proširenja EU za Zapadni Balkan iz 2018. godine, koja je prepoznala Srbiju kao regionalnog lidera na putu ka EU, ali treba istaći i da je proces proširenja EU prevashodno uslovljen političkom voljom država članica, a daleko manje ispunjavanjem tehničkih kriterijuma. On zavisi od dve strane, ali u ovom slučaju ta druga strana nije jedinstvena, već je čini 27 država članica, a kao što svi znate, postoje države koje nisu naklonjene proširenju EU, na šta su svakako uticale i migrantska kriza iz 2015. godine i Bregzit.

Bez obzira na to, Srbija ostaje posvećena procesu EU, a punopravno članstvo ostaje strateški prioritet ove Vlade, što treba pohvaliti i maksimalno podržati.

Upravo ova Vlada nastavlja da radi na implementaciji sveobuhvatnih reformi, posebno u oblasti vladavine prava i već je napravila nekoliko važnih koraka u ovoj oblasti formiranjem Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i Radne grupe za praćenje implementacije medijske strategije.

Takođe, iako nismo bili u obavezi, prihvatili smo novu metodologiju za proces pristupanja EU, koja je inicijalno bila namenjena Severnoj Makedoniji i Albaniji i pokazali spremnost za ubrzavanje dinamike pristupnog procesa. Upravo ova nova metodologija menja proces evropskih integracija i uvodi novi pristup, tako da fokus više nije na pojedinačnim poglavljima, nego na klasterima kojih ima ukupno šest.

Pregovaračka poglavlja su sada sekundarni instrument, s obzirom da su sada ključne sektorske politike koje su predstavljene kroz šest klastera i to: vladavina prava, unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivni rast, zelena agenda i održiva povezanost, resursi i poljoprivreda i koheziona politika i spoljni odnosi i upravo to pokazuje da je Srbija odgovorna na svom evropskom putu.

Što se tiče klastera, u većini klastera Srbija je već otvorila veliki broj pregovaračkih poglavlja, zbog čega očekujemo od EU da nam što pre objasni na koji način će vrednovati dosadašnji uspeh Srbije na evropskom putu, ali, da se razumemo, cilj Srbije nije puko članstvo i ispunjavanje tehničkih kriterijuma, naš cilj je izgradnja moderne i razvijene države koja će biti uspešna članica EU i koja će svojim znanjem i iskustvom doprineti daljem razvoju EU i evropske ideje.

Upravo proces vakcinacije u Srbiji pokazuje da i danas, kada nismo u EU, države članice mogu od nas da vide i nauče kako treba izgraditi sistem koji funkcioniše i u doba najveće svetske krize, jer nijedna država članica EU nije na ovom polju bolja od Srbije, što je važno da naši građani znaju.

Svakako, treba istaći da će Srbija, pored strateškog opredeljenja za članstvom u EU, nastaviti sa jačanjem partnerskih odnosa i sa SAD,, Kinom, Rusijom i drugim partnerima u svet, jer je i to u interesu naše države i naših građana. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, uvažena ministarka, kada govorimo o predloženim zakonima koji se danas nalaze na dnevnom redu želim, pre svega, da se osvrnem na Predlog zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima.

Članom 1. Predloga zakona produžava se period u okviru kojeg državni organi mogu da uspostave evidencije kandidata za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme zbog povećanog obima posla sa dve na četiri godine.

Ova promena uslovljena je time što zbog ograničenja u zapošljavanju nije bilo sprovedeno dovoljno konkursnih postupaka na osnovu kojih bi se uspostavila evidencija o licima koja bi mogla da budu primljena u radni odnos na određeno vreme bez sprovođenja dodatnog konkursnog postupka.

Takođe, tome je dodatno doprinelo i dugo trajanje konkursnih postupaka u okolnostima izazvanih pandemijom korona virusa, što je apsolutno razumljivo.

Što se tiče član 2. Predloga zakona njime se odlaže primena odredbi koje se odnose na obavezu sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla. Predloženom izmenom se kao početak primene obaveznog sprovođenja konkursnog postupka za rad na određeno vreme zbog povećanog obima poslova utvrđuje 1. januar 2023. godine, koji je usklađen sa novi vidom kontrole zapošljavanja koji je u Zakonu o budžetskom sistemu predviđen da traje do 2023. godine.

Do sada je, kao što znate, za svakog novozaposlenog moralo da se dobije odobrenje vladine komisije, a od 2021. godine do 2023. godine sve institucije, ustanove i preduzeća moći će o zapošljavanju da odlučuju sami shodno svojim potrebama i novcu kojem raspolažu.

Jedino ograničenje je da ne mogu da zaposle više od 70% novih radnika od broja zaposlenih koji su prethodne godine otišli iz tih institucija, ustanova i preduzeća, dok će u slučaju da imaju potrebe da zaposle više zaposlenih od predviđenog morati i dalje da traže odobrenje vladine komisije.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predloga zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, Predloga zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP, jedinice lokalne samouprave i Predloga zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, izmene se odnose na utvrđivanje novog roka za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja u svim delovima javnog sektora.

Navedena potreba uslovljena je pre svega složenom situacijom izazvanom pandemijom korona virusa tokom 2020. godine koja je dovela do otežanog funkcionisanja javnog sektora, pa je samim tim bilo onemogućeno sprovođenje neophodnih aktivnosti za prelazak na novi sistem plata u 2021. godini.

Upravo složenost procesa implementacije ovih zakona u situaciji izazvanoj pandemijom uzrokovala je opravdanu potrebu da se do početka primene ovih zakona ostavi odgovarajući vremenski period u kojem će moći da se ostvari nesmetana komunikacija sa svim delovima javnog sektora.

Kada govorimo o javnoj upravi, moram da napomenem i da smo osnovali Nacionalnu akademiju za javnu upravu, koja je počela sa radom u januaru 2018. godine sa namerom da unapredimo rad državnih službenika, kako bi dodatno poboljšali kvalitet usluga koje pružaju građanima i privredi.

Moram da podsetim i da smo nakon uspešno sprovedenih ekonomskih reformi, kontinuirano povećavali plate u javnom sektoru od 2016. godine pa sve do danas, pri čemu nismo ugrozili dostignutu fiskalnu stabilnost.

Podsetiću vas da su plate 2016. godine povećane od 2 do 4%. Godine 2017. povećane su 3 do 6%. Godine 2018. povećane 5 do 10%. Godine 2019. povećane 7 do 12%, dok smo za 2020. godinu obezbedili povećanje zarada u rasponu od 8 do 15%.

Takođe, i pored pandemije koja je zahvatila ceo svet i negativno uticala na ekonomiju svake države, od 1. aprila ove godine povećali smo za 10% plate zdravstvenim radnicima, a od sledeće godine krećemo sa novim povećanjima i to zdravstvenim radnicima u visini od 5%, dok je za ostale zaposlene u javnom sektoru obezbeđeno povećanje od 3,5% i dodatno 1,5% od aprila 2021. godine.

Kada govorimo o javnoj upravi, moram da podsetim građane Srbije da je tek dolaskom na vlast Aleksandra Vučića i SNS započeta njena reforma. U prethodnim godinama ostvaren je veliki napredak u ovoj oblasti koja je jedna od tri ključne oblasti za ulazak Srbije u EU.

Da to nisu samo prazne reči pokazuje i prošlogodišnji izveštaj "Sigme", zajedničkog tela Evropske komisije i organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koji je potvrdio da je Srbija napredovala u pet od sedam indikatora u poređenju sa 2017. godinom kada je reč o pružanju usluga građanima. U izveštaju se navodi da je Srbija regionalni lider u ovoj oblasti sa velikom ambicijom da se takmiči sa najboljima u svetu, što je, priznaćete, neverovatan uspeh.

Takođe, prema izveštaju američke Agencije za međunarodni razvoj, koji je obuhvatio hiljadu malih i srednjih preduzeća, čak 72% preduzeća koja posluju u Srbiji potvrdila su da je u prethodnom periodu povećana transparentnost i predvidivost poslovanja.

Da je napravljen ogroman pomak pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje je sprovedeno u okviru švajcarskog programa "Svispro", koji je pokazao da svaki drugi građanin centralne Srbije smatra da lokalna samouprava vodi računa o građanima, odnosno oko 45% ispitanika, za razliku od istraživanja iz 2010. godine kada je taj procenat iznosio samo 22%.

Upravo ovi izveštaji uglednih međunarodnih institucija pokazuju da smo uradili odličan posao i da imamo kapaciteta da budemo rame uz rame sa najboljima u svetu.

Sa druge strane, za Dragana Đilasa i njegove partnere javna uprava je oduvek bila samo način da udome njihove partijske kolege, prijatelje, poznanike, rodbinu itd.

Da to nisu samo prazne priče pokazuje i primer opštine Stari Grad, koju je od ovih izbora vodo Đilasov jurišnik Marko Bastać i koji je u opštinu i opštinska javna preduzeća zaposlio članove svoje porodice, kumove, prijatelje, rođake, rodbinu itd, zbog čega građani više nikada neće glasati za njih.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva o zapošljavanju članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa članovima diplomatskih ili konzularnih predstavništava, napominjem da je poslednjih godina postala praksa da se zaključuju bilateralni sporazumi i memorandumi kojima se reguliše zapošljavanje članova porodice zaposlenih u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

Ta praksa je uvedena s obzirom da supružnici nisu mogli da se profesionalno ostvare u zemlji prijema, pa su često odbijali da napuste svoj posao kako bi pratili u inostranstvu bračnog ili vanbračnog partnera.

Ova činjenica navela je mnoge države da pronađu pravni način kako bi se rešio ovaj problem i kako bi se obezbedio normalan porodični život za diplomatske i konzularne predstavnike, uz zadovoljenje profesionalnih i ekonomskih preduslova za funkcionisanje ovih porodica.

Ovaj dokument upravo to omogućava, što je još jedan pokazatelj razumevanja između naše dve države. Njime se takođe pokazuje posvećenost obe strane da se dodatno unaprede naši odnosi gde god je to moguće.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Hong Konga, specijalnog administrativnog regiona Narodne Republike Kine, o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja, želim da istaknem da će se njime dalje unaprediti naši ekonomski odnosi.

Upravo zaključenje ovog ugovora predstavlja važan doprinos unapređenju bilateralne, privredne i finansijske saradnje, jer se njime otklanja problem dvostrukog oporezivanja fizičkih i pravnih lica. Njime se obezbeđuje i pravni preduslov za efikasnije poslovanje naših preduzeća u Hong Kongu, odnosno njihovih preduzeća u Republici Srbiji, što će dovesti do daljeg unapređenja naše saradnje. Ugovor predstavlja i preduslov za buduća ulaganja investitora iz Hong Konga u privredu naše zemlje, što je takođe veoma važno.

Kada govorimo o Hong Kongu, moram da podsetim građane Srbije da je Hong Kong do sada kod nas bio poznat jedino po bliskom poslovnom partneru Vuka Jeremića, Patriku Hou koji je bio jedan od najuglednijih govornika na tribinama njegovog CIRSD-a, a koji je, podsetiću vas, osuđen pred sudom u Njujorku u okviru velike međunarodne korupcionaške afere, u kojoj je jednu od uloga imao i sam Vuk Jeremić.

Podsetiću vas i da je od septembra 2013. godine pa sve do kraja januara 2017. godine na lične račune Vuka Jeremića, račune njegove Preduzetničke agencije za konsalting i nevladine organizacije CIRDS iz stranih izvora uplaćeno 7,5 miliona američkih dolara a da je samo od Patrika Hoa i njegovog CFC iz Hong Konga dobio 1,3 miliona dolara.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji, isti se odnosi na dva projekta – izgradnju beogradskog metroa i automatizaciju srednjonaponske distributivne mreže.

Navedeni projekti su od kapitalnog značaja za razvoj Republike Srbije koji će doprineti daljem unapređenju srpske privrede i modernizaciji elektromreže. Takođe, ovim sporazumom koji je vredan 581 milion evra i čiji se najveći deo odnosi na izgradnju metroa dodatno se pospešuje ekonomska saradnja i privredni razvoj. Njime Francuska potvrđuje interesovanje da podrži strateške projekte u Republici Srbiji i da angažuje svoja finansijska sredstva, što je odličan pokazatelj da je Srbija danas uređena zemlja u koju vredi ulagati. Isto tako, unapređenje elektromreže i izgradnja metroa dodatno će pokrenuti celu našu privredu i omogućiti da i narednih godina budemo lider u Evropi po rastu BDP.

Podsetiću vas i da je ideja o izgradnji metroa u Beogradu stara decenijama i upravo ovaj višedecenijski san Beograđana sada je pred realizacijom, a njegovom izgradnjom Beograd će moći da parira svim evropskim prestonicama. Njegova izgradnja doprineće i kvalitetnijem prevozu ljudi, kao i smanjenju saobraćajnih gužvi i zagađenju vazduha u našem glavnom gradu. Takođe, on predstavlja i važan korak za dalji razvoj i modernizaciju Beograda i cele Srbije, čime će se dodatno poboljšati standard naših građana i olakšati život milionima ljudi. Izgradnja metroa takođe pokazuje i snagu jednog grada i države, što do 2012. godine nije bio slučaj.

Podsetiću vas i da je izgradnja metroa deo Programa „Srbija 2025“, koji je u decembru prošle godine predstavio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i koji je vredan 14 milijardi evra. Deo tog plana je i ulaganje u izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, ulaganje u zdravstvo, obrazovanje i digitalizaciju, ulaganje u izgradnju jeftinih stanova za mlade bračne parove i još mnogo toga.

Iskoristiću priliku da vas podsetim da je najgori gradonačelnik u istoriji Beograda Dragan Đilas decembra 2008. godine prvi put obećao Beograđanima izgradnju metroa. Na tome se nije zaustavio pa je nastavio da obećavanja njegovu izgradnju sve do 2013. godine koji naravno nikada nije ni počeo da gradi. Podsetiću vas da nije bio u stanju da pripremi ni plansku dokumentaciju, kao ni projekat za izgradnju metroa. Umesto toga Beograđanima je ostavio samo obećanje o izgradnji metroa, dug od 1,2 milijarde evra i gradska javna preduzeća pred kolapsom. Za razliku od njega mi naša obećanja ispunjavamo i kao što gradimo Beograd na vodi, tako ćemo izgraditi i beogradski metro.

Na kraju što se tiče Predloga zakona o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit banke za potrebe finansiranja Projekta Ruma-Šabac-Loznica želim da napomenem da je izgradnja autoputa Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan od prioritetnih projekata Republike Srbije u drumskom saobraćaju, s obzirom da je reč o projektu koji je važan i povezivanje oko 600 hiljada ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, kao i tog dela Srbije sa regionom, posebno sa BiH.

Njegovom izgradnjom stvoriće se i veza Koridora 10 i njegovog kraka 10b sa Koridorom 4 preko državnih puteva prvog reda, što je takođe veoma važno. Što se tiče samih radova, oni obuhvataju izgradnju tri deonice – deonica jedan – izgradnja autoputa Ruma-Šabac, deonica dva – izgradnja mosta preko reke Save u Šapcu i deonica tri – izgradnja brze saobraćajnice od Šapca do Loznice.

Od 19. juna 2020. godine radovi se izvode na deonici dva – most preko reke Save, dok je za deonicu jedan, autoput Ruma-Šabac, i deonicu tri – brza saobraćajnica Šabac-Loznica u toku izrada tehničke dokumentacije.

Iskoristiću priliku i da podsetim građane Srbije da je u toku nastavak izgradnje autoputa Beograd-Južni Jadran, deonica Preljina-Požega, izgradnja Moravskog koridora koji će povezati dva najvažnija putna pravca u zemlji Koridor 10 i Koridor 11, kao i izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo.

Krećemo u izgradnju brze saobraćajnice deonice Iverak-Lajkovac, izgradnju Fruškogorskog koridora, izgradnju autoputa Niš-Merdare, deonica Niš-Pločnik i još mnogo toga.

Ovde moram da istaknem da će upravo efikasan i pouzdan transport omogućiti bolje povezivanje Srbije sa regionom, Evropom i svetom i da će dalje ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu pozitivno uticati na socioekonomski razvoj naše zemlje i dovesti do stvaranja novih radnih mesta i povećanja plata i penzija, što je ključno za sve naše građane.

Kada sam kod transporta, moram ovom prilikom da pozdravim i početak izgradnje intermodalnog terminala u Batajnici, gde će se vršiti pretovar robe iz kamiona u vozove, a koji se finansira iz bespovratnih sredstava EU. U Beogradu je prošle godine otvoreno i sedište Stalnog sekretarijata transportne zajednice, što pokazuje da je Srbija prepoznata kao lider regiona i da EU ima ogromno poverenje u predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Vladu Republike Srbije.

Upravo ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu još jedan je pokazatelj posvećenosti predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije evropskim integracijama i članstvo Srbije u EU, što je jedan od naših strateških ciljeva.

Takođe moram da podsetim građane da je od Drugo svetskog rata pa do 2000. godine u Srbiji izgrađeno 374 kilometara autoputeva. U periodu vlasti Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, odnosno od 2000. godine do 2012. godine samo 63 kilometra autoputa, a od dolaska na vlast Aleksandra Vučića i SNS, odnosno od 2012. godine do 2020. godine 350 kilometara autoputeva.

Podsetiću vas i da smo završili drumski deo Koridora 10, izgradili autoput od Beograda do Čačka, da završavamo obilaznicu oko Beograda i da smo započeli izgradnju novih 250 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica. Zato je smešno kada kritike stižu od Dragana Đilasa i njegovih saradnika jer je upravo u njihovo vreme Srbija bila crna rupa koju su zbog neizgrađenih puteva svi živi zaobilazili. Iza nas je ostalo 350 kilometara završenih autoputeva i 250 kilometara novih koji se rade, a iza njih samo dugovi i nezavršeni projekti.

Zbog toga je podrška Aleksandru Vučiću i SNS svakim danom sve veća i veća, što su pokazali i prethodni izbori, dok je podrška Draganu Đilasu i njegovim saradnicima na nivou statističke greške i nikakve laži Dragana Đilasa i njegovih jurišnika to ne mogu da promene.

Na samom kraju, zbog svega navedenog Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu predložene zakone će podržati u danu za glasanje, a iskoristiću priliku da pozovem i ostale kolege da isto učine, jer će se njihovim usvajanjem nastaviti dalji razvoj naše zemlje. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, želim ovom prilikom da se osvrnem na Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“. Predloženim izmenama omogućiće se realizacija ovog projekta zbog čega ću ja, naravno, glasati za ovaj zakon.

Što se tiče samog projekta, on je trenutno jedan od najvećih građevinskih projekata u Evropi, vredan 3,5 milijarde evra. Ovaj projekat je veoma važan jer omogućava otvaranje novih radnih mesta, angažovanje srpske građevinske industrije, rast privrede, jačanje ekonomije i povećanje turističkih potencijala Beograda i Srbije.

Takođe, ogroman posao je već napravljen time što je taj prostor raščišćen i što su ljudi koji su tamo živeli u nehumanim uslovima dobili adekvatan smeštaj. Prostor koji je godinama predstavljao ruglo Beograda danas izgleda veličanstveno, a tek će izgledati veličanstveno kada se ceo projekat završi.

"Beograd na vodi" svakim danom raste sve više i više, a kao što znate u toku je izgradnja kule "Beograd" koja će biti još jedan od simbola našeg glavnog grada.

Sa druge strane, moram da napomenem da je najgorem gradonačelniku u istoriji Beograda, Draganu Đilasu, smetao i smeta projekat "Beograd na vodi", ali mu nije smetao Miškovićev projekat "Grad na vodi", koji je 12. marta 2009. godine u Kanu promovisao kao tadašnji gradonačelnik.

Kada smo kod projekta "Beograd na vodi", želim da podsetim građane Beograda i Srbije da smo zahvaljujući odgovornoj politici i viziji Aleksandra Vučića u prethodnom periodu u Beogradu izgradili 20.000 metara kvadratnih najlepše pešačke zone u centru Beograda, asfaltirali 1.220 ulica, izgradili i rekonstruisali 436 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže, izgradili pasarelu koja spaja Kalemegdan sa Savskim šetalištem, obnovili stotine fasada, rekonstruisali trg Slavija, trg Republike, Narodni muzej koji, podsetiću vas, je 15 godina bio zatvoren, Muzej savremene umetnosti koji je 10 godina bio zatvoren. Rekonstruisali smo i Cvetni trg, Kosančićev venac i Topličin venac.

Takođe, moram da napomenem da je ovo samo mali deo onoga što smo u prethodnom periodu uradili u Beogradu i da ćemo u narednom periodu nastaviti istim tempom. Isto tako, u toku je izgradnja nove autobuske stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu, a krajem sledeće godine krećemo sa izgradnjom metroa.

Podsetiću vas da je Dragan Đilas od 2008. godine pa sve do 2013. godine obećavao početak izgradnje metroa koji naravno nikada nije ni počeo da gradi. Za razliku od njega, mi naša obećanja ispunjavamo i sledeće godine krećemo sa realizacijom ovog projekta.

Kada već pominjem najgoreg gradonačelnika u istoriji Beograda Dragana Đilasa, želim da podsetim građane Beograda i Srbije samo na neke njegove projekte. Recimo, projekat „Kuća Velikog brata“, gde je oteo parcelu od 2.000 kvadrata za potrebe uvođenja rijaliti programa u Srbiji na zemljištu koje je predviđeno da bude objekat za smeštaj dece, kulturnu zabavu i sportsko-rekreativnu namenu.

Takođe, projekat - podzemni kontejneri gde je na nameštenom tenderu bez bilo kakve studije i plana nabavio 1.800 podzemni kontejnera od firme „Blagojevica“, koja se bavila izradom kablova. Kontejneri su, kao što znate, ubrzo propali jer nisu bili vodonepropusni, niti su bili otporni na rđu, dok je firma koja je dobila ovaj posao ubrzo posle toga otišla u stečaj. Iako se firma koja je napravila kontejnere obavezala da iste i postavi, to se nije desilo, već je grad Beograd o svom trošku angažovao komunalna preduzeće „Gradsku čistoću“ i „Beograd put“ da ovaj posao završi.

Što se tiče kupovine španskih tramvaja, potpuno isti „Kaf tramvaji“ su u mađarskom Debrecinu koštali 1,8 miliona evra, dok ih je Beograd kupio za 2,2 miliona evra po komadu. Time je grad Beograd iste tramvaje platio 12 miliona evra više od realne cene i to bez ugovorenog servisiranja i rezervnih delova, zbog čega su morali jedan potpuno novi tramvaj da rastave i koriste ga za rezervne delove. Takođe, po nabavci tih tramvaja morali su i vanredno da seku stajalište javnog prevoza da bi ti tramvaji uopšte mogli i da se koriste.

Što se tiče replike „Terazija“ na Novom Beogradu, ova kula od karata nas je koštala 114 miliona dinara i za koju je dodatno plaćeno četiri miliona dinara godišnje za obezbeđenje, gde nije bilo žive duše. Replika nikada zvanično nije otvorena, niti je završena, a pored svega ovaj montažni objekat je nelegalno priključen na električnu mrežu.

Podsetiću vas i na Pazl grad na Voždovcu, koji je podignut bez lokacijske i građevinske dozvole na zemljištu Ministarstva odbrane, a vrlo brzo je izgubio svoju funkciju, jer su sve sprave predviđene za igranje dece delimično ili potpuno uništene, dok su zidovi išarani.

Što se tiče mosta na Adi, izgradnja mosta koštala je preko 400 miliona evra, iako je prvobitna projektovana cena iznosila 118 miliona evra. Samo u prvoj fazi izgradnje Đilasovim saradnicima isplaćeno je oko osam miliona evra na ime fiktivnih konsultantskih usluga. Novac se izvlačio preko grčke kompanije čiji je pravni zastupnik bio srpski državljanin Rajan Rajačić, blizak prijatelj gle čuda Đilasovog kuma, Dragana Ješića.

Takođe, grad Beograd je krajem 2011. godine platio dodatno devet miliona evara da bi most na Adi bio završen pre roka i svečano otvoren za doček 2012. godine kako bi ga Dragan Đilas koristio za novogodišnju promociju, odnosno u svrhu predizborne kampanje 2012. godine.

Da ne dužim dalje, mogao bih do sutra da pričam o uspešnim projektima Dragana Đilasa, kojima je građane Beograda zavio u crno, ali ću iskoristiti priliku da ga pozovem da prestane da se krije iza svojih medija, da se vrati u gradski parlament od kojeg beži ko đavo od krsta i objasni građanima Beograda i Srbije kako je moguće da od 2007. godine, kada je postao ministar i kada je prijavio da od imovine ima samo ženinu kuću, automobil iz 2003. godine i 74 hiljade evra ušteđevine, dođe do toga da 2016. godine samo u nekretninama ima 25 miliona evra, dok njegov brat Gojko Đilas ima 35 nekretnina vrednih preko pet miliona evra, mada sam siguran da je građanima, kako Beograda, tako i Srbije apsolutno sve jasno.