Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana gospođo Matić sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kolege pre mene su govorile o događajima na Kosovu i Metohiji pre 17 godina i jedino što mogu da dodam jeste da martovski pogrom Srba na Kosovu i Metohiji ne smemo zaboraviti i da je to nešto što se ne sme nikada više ponoviti.

Pre svega sam se javio danas jer osećam potrebu da kažem par reči o stvarima za koje mislim da su važne i mislim da nema niko pozvaniji da se time bavi od nas narodnih poslanika. Koliko god se trudili oni koji su sami sebe proglasili nekakvim sudijama, ili šta već, da sude ili da određuju kojim temama ćemo se ovde baviti, neće u tome uspeti dokle god su poslanici SNS u ovom parlamentu. I te kako ćemo govoriti o svemu onome što uporno pokušavaju uporno da sakriju, bezuspešno, naravno, i da skrenu sa dnevnog reda.

Pre samo nekoliko dana smo u ovom visokom domu doneli Zakon o utvrđivanju porekla imovine, što je dobro i bitno, jer smo na taj način postavili okvir za pravosudne organe i njihovo delovanje i rad u najboljem interesu građana ove zemlje. Pre svih se javio predsednik Republike i poručio da je spreman da bude prvi od kog će se krenuti, ako je potrebno. Siguran sam da je svako od nas narodnih poslanika ovde voljan da, s obzirom da vršimo javnu funkciju, bude dostupan za tu vrstu provere, jer imamo i zakonsku i moralnu obavezu prema institucijama ove države, kao i prema građanima Republike Srbije.

Na taj način šaljemo dobru poruku i pokazujemo da se razlikujemo od onih koji danas nisu srećni, koji su nervozni zbog donošenja ovakvog zakona. Nisu srećni zbog toga što će se proveriti sve, svi računi i sva imovina, počev od Srbije, preko Švajcarske, do Mauricijusa i svih država u kojima su računi otvarani i u koje je iznošen novac građana Srbije. Da li je tu bilo kriminalnih aktivnosti, kako je taj novac zarađen i odakle ti milionski iznosi, u evrima naravno, utvrdiće nadležni državni organi i time će se baviti institucije poput Poreske uprave i Uprave za sprečavanje pranja novca.

Kao što sam rekao u samom uvodu, na nama je da o svim ovim temama diskutujemo i sprečimo da se skine fokus sa ovih tema i da budu zaboravljene, kao što je to bio slučaj u prošlosti. Dakle, ne da mi kao narodni poslanici sudimo o nečemu, već da o tome govorimo, ako treba svakodnevno.

Nije ovo ništa novo, poštovane dame i gospodo, mislim na sve ovo što danas čitamo u dnevnoj štampi, sve je to posledica i rezultat onoga što je zaostavština Dragana Đilasa dok je bio deo vlasti od 2004. do 2012. godine. Možda će neko reći da sam lično ja u to vreme bio mlad i da verovatno sam imao druge preokupacije u to vreme nego da mislim o onome što su radili Đilas i Tadić u to vreme, ali svoje stavove iznosim razmatrajući ono što su ostavili oni koji su svedočili tom vremenu i pri tom se bavili ovom tematikom.

Kada ih pominjem, pre svih mislim na pokojnu Vericu Barać i njen izveštaj iz 2011. godine. Ona je još tada govorila o zarobljenim medijima koje vlast kontroliše preko Dragana Đilasa, kog je označila kao najbližeg saradnika tadašnjeg predsednika Borisa Tadića i čoveka koji je za tih osam godina koliko je obavljao visoke državne i stranačke funkcije. Između ostalog, navodim, citiram: „Nekako se u Srbiji podudarilo da su najmoćniji u medijskoj sferi i najbliži državnom vrhu, pa je tako Dragan Đilas preko svojim medijskih firmi uspostavio kontrolu medijskog prostora. Gradonačelnik Beograda i potpredsednik DS ima dve firme za medije preko kojih idu kanali za novac i kupovinu reklama i drugih uticaja za medije“. Kada smo pokušali da o tome razgovaramo završilo se ignorisanjem, kao – kakve to veze ima? Sama pokojna gospođa Verica Barać kaže da nezavisne institucije nisu obavljale svoj posao u to vreme i da nije bilo kontrole državnog novca koji je izdvajan za finansiranje određenih medija. Zato mi upravo ovde u ovom visokom domu pričamo o značaju tih nezavisnih regulatornih tela i slobodi da svoje izveštaje i rezultate svog rada predstavljaju ovom visokom domu i da o njima diskutujemo.

Dalje se navode i veze „Telekoma“ i određenih agencija koje su „Telekomu“ pružale marketinške usluge, a zauzvrat je to preduzeće milionskim svotama i iznosima sponzorisalo određene emisije i određene medijske agencije.

Sada pitam i vas, svoje drage kolege i građane Srbije – da li je potrebno objašnjavati zašto se Marinika Tepić tako zdušno obrušila na „Telekom“ pre samo par meseci ili je svima jasno da je to iz jednog prostog razloga, a to je jer je to preduzeće prestalo da bude krava muzara DS, ljudi koji su vodili tu stranku u to vreme i ovu državu, nažalost? Svoju stranku su uspeli da unište i to je njihov problem. Ovu državu su pokušali. Na svu sreću, nisu u tome uspeli.

Da se vratim na gospođu Barać i zaključak njenog tadašnjeg izveštaja, a to je da su agencije Dragana Đilasa kontrolisale najveći deo zakupa medijskog prostora, i to sve kršeći, između ostalog, direktno zakon na način da vršeći javnu funkciju i visoku stranačku funkciju ostvaruje profit poslujući sa budžetskim korisnicima, odnosno ministarstvima, pojedinim javnim preduzećima i medijskim javnim servisom. Za sve ovo gospođa Barać je tada dobila samo jedan aplauz i sve se tada završilo na tome.

Moram da dodam još jednu stvar, a mislim da je to jako važno i zanimljivo za građane Republike Srbije. Most na Adi je dugačak 996 metara i njegova izgradnja sa svim pristupnim saobraćajnicama koštala je građane Beograda i građane Srbije oko 450 miliona evra. Deonica auto-puta Miloš Veliki, odnosno Koridora 11 od Preljine do Požege dugačka je 30,9 kilometara, sa dva tunela dužine od gotovo tri kilometra, petljom Pakovraće, 30 mostova dužine preko pet kilometara i četiri nadvožnjaka koštaće građane Republike Srbije približno 450 miliona evra. Nisam inženjer, nisam ekonomista, ali mislim da ne treba da bude neko stručnjak da bi shvatio kako se u to vreme raspolagalo budžetskim novcem građana Srbije, a kako se to radi danas.

Nećemo dozvoliti više da se ćuti na ove i na ovakve stvari, a posebno nećemo dozvoliti da nam oni koji su ojadili ovu državu drže predavanja. Ako se pitaju zašto uvek stanemo u odbranu Aleksandra Vučića, poruka je da ćemo to uvek raditi, da naša poslanička grupa nosi naziv „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ i sasvim je prirodno da budemo uz čoveka koji je predsednik naše stranke kojoj pripadamo, a između ostalog i zbog toga što verujemo i sledimo politiku koju je zacrtao jer smatramo da je najbolja za Srbiju.

Takođe moram da kažem i to, iako moje starije i iskusnije kolege same znaju da se odbrane i odgovore na svaku vrstu uvrede i hajku koju im po difoltu svakodnevno serviraju, treba da znaju gospođa Božić i gospođa Malović, kao i gospoda Orlić i Martinović da imaju podršku svih narodnih poslanika sa naše poslaničke grupe, jer sve ono što oni govore i sve ono što rade je nešto iza čega ćemo uvek hrabro stati i istupiti. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani članovi Agencija za energetiku, jako je bitno što smo u Srbiji stvorili uslove i ustalili praksu da nezavisna regulatorna tela rade svoj posao bez pritisaka izvršne vlasti i predstavljaju rezultate svog rada i izveštaje u ovom visokom domu što, složićete se, nije bio slučaj u nekim prošlim vremenima.

Nekada, na primer, niste mogli da čujete Fiskalni savet da je mišljenje o zelenaškim kreditima, visokim kamatama na zelenaške kredite kojima se Srbija zaduživala pre dolaska SNS na vlast. Niste takođe mogli da čujete ni članove Agencije za borbu protiv korupcije da pričaju o javnim funkcionerima koji su svoja bogatstva stekli dok su vršili te javne funkcije.

Današnja tema, odnosno izveštaj Agencije jeste zaista jako bitna, jer je sektor energetike strateški važan i označen je kao jedan od sektora sa najvećim potencijalom koji uz pomoć i podršku Ministarstva rudarstva i energetike može biti još bolji i efikasniji.

To je svakako važno i spoljnopolitičko pitanje, jer su nam značajni odnosi sa svim partnerima u svetu.

Sektori energetike i rudarstva su ključni za stabilno funkcionisanje i razvoj privrede, kao i za podizanje kvaliteta života građana. Vlada Srbije je u prethodnom periodu pokazala rešenost da završi reformisanje javnih preduzeća ne samo u gasnom, već i u energetskom sektoru.

Gasni sektor mora da se reformiše, da završi odvajanje u pravom smislu te reči. „Transportgas“ mora i treba da se odvoji od „Srbijagasa“ isto kao i distribucija gasa. Ta reforma ne sme da bude i ne mora da bude sprovedena samo zbog usklađivanja sa pravnim direktivama Evropske unije, jer ćemo na taj način imati bolji pregled poslovanja i preduzeća će nam donositi profit. Bitan nam je takođe Balkanski tok, jer na taj način ne zavisimo samo od jedne rute gasa koja dolazi preko Ukrajine. Isto se odnosi na EPS i kada je reč o elektro-energetskom sektoru. Posebna tema jeste tema zelene ekonomije, zelene energije i energetske efikasnosti, ali i stvaranje rudarskog i energetskog sektora pogodnim za investiranje.

Kao što je uvedeno elektronsko izdavanje građevinskih dozvola u vreme dok je ministarka Mihajlović bila na čelu tog resora, potrebno je raditi i na uvođenju digitalizacije u sektore rudarstva i energetike, da bi sve dozvole, licence i potvrde potrebne za rad bile digitalizovane. Na taj način povećava se transparentnost i predvidivost investitora i smanjuju se troškovi i skraćuju se procedure, bilo da je reč o priključku na struju, gas, toplotnu energiju ili dozvole koje se tiču geoloških istraživanja i rudarstva.

Cilj reformi u EPS-u je profitabilan i regionalno uspešan EPS, kako bi ovo preduzeće bilo uspešnije ne samo u Republici Srbiji, već i u regionu. Ako neko misli, a čuli smo da su postojala takva mišljenja, da je bolje da se baci 250 miliona evra svake godine samo na gubitke na mreži, da ne govorimo o drugim problemima unutar EPS-a, nego da se EPS reformiše, onda to govori ili o neznanju tih koji o tome govore ili o nekim drugim namerama i interesima.

Elektroprivreda Srbije trenutno podseća na staru srebrninu koja može ponovo da zasija i to je cilj svakako Ministarstva rudarstva i energetike i njegov razvoj ne sme zaustavljati loše upravljanje, interesi pojedinaca i neznanje i loše namere političara koji EPS koriste samo i isključivo za skupljanje jeftinih političkih poena.

Ministarstvo želi EPS koji ima veći profit, koji brže realizuje projekte, koji više ulaže u zaštitu životne sredine i čije je poslovanje uređeno kao u najmodernijim evropskim elektroprivredama. U suprotnom, EPS će postati plen raznoraznih interesa.

Razumem potrebu pojedinih opozicionih političara poznatih samo po broju stranaka koje su promenili u jako kratkom vremenskom periodu da koristeći ime EPS-a i Ministarstva pokušavaju da budu prisutni u medijima, ali se lažima ne može graditi ni politička karijera, ni brinuti o razvoju EPS-a.

Da se zaista brinu, imali bi neki predlog dok su bili poslanici, ali im je izgleda lakše da se bave posredstvom medija ovim pitanjem. Tu kao lažni borci za interes EPS-a pre svega skreću pažnju na sebe. Možda su im neki u prošlosti dozvoljavali da grade svoj imidž na taj način, ali svakako da mi narodni poslanici i kolege zaposleni u EPS-u nećemo to dozvoliti. Nećemo to dozvoliti ni zbog radnika EPS-a, ni zbog inženjera EPS-a, zbog budućnosti te kompanije i zbog građana Srbije.

Mora se u okviru poslovanja EPS-a još više raditi na smanjenju gubitaka na distributivnoj mreži. Izgradnjom novih mreža, postrojenja i dalekovoda omogućićemo bolje snabdevanje potrošača, a sve u cilju sprečavanja da pre svega u zimskom periodu naši korisnici imaju problem i da ne bi ostajali bez električne energije, kao što je bio slučaj u pribojskoj opštini pre samo par meseci.

Što se tiče Elektromreže Srbije, to je jedno od najboljih preduzeća u energetskom sektoru. Da bi Srbija mogla da bude najvažniji tranzitni koridor, EMS mora da posluje najbolje što može. Ovo preduzeće će doneti samo dobro razvoju energetskog sistema Srbije, jer je stub stabilnosti našeg regionalnog povezivanja. Srbija sa uspehom realizuje jedan od najznačajnijih projekata Transbalkanski koridor koji će omogućiti prenos dovoljne količine energije sa minimalnim gubicima stvarajući tako održiv i bezbedan sistem.

Na taj način Srbija postaje nezaobilazni energetski koridor, a energetskom tranzicijom doći ćemo i do zelene energetike, jer proizvodnja električne energije treba da bude zelenija i da što manje utiče na životnu sredinu. Tu su i geotermalna energija, solarna energija biomase, ali i sve veće korišćenje obnovljivih izvora energije. Zato će Srbija u budućnosti graditi nove hidrocentrale, pre svega u gornjem delu Drine. To će nam doprineti energetskoj stabilnosti. Tu je završetak termoelektrane Kostolac II, gasovod Niš-Dimitrovgrad, pomenuti Transbalkanski koridor i sve to u cilju proizvodnje energije koja nije na ugalj.

Iz Izveštaja smo videli takođe da je u odnosu na 2018. godinu smanjena proizvodnja električne energije koja se dobija iz hidrocentrala. Ovom prilikom bih podsetio da je jako bitno da radimo na nastavku čišćenja vodotokova i jezera.

Pomenuo bih ovom prilikom i rešavanje deponije, kao što je deponija Stanjevine. Zašto to pominjem? Zato što se ona nalazi samo par kilometara uzvodno od Potpećkog jezera i od hidrocentrale Potpeć. Svakako da je problem celog toka Lim jedan veliki problem i da može biti rešen saradnjom tri države kroz koje ova reka prolazi. Mogu zaista da prozivaju mnogi ministarku Irenu Vujović koliko hoće, ali ona je prvi ministar zaštite životne sredine i ekologije koja ima konkretne rezultate na terenu i njen rad i trud za rešavanje višedecenijskih problema prepoznaju građani opština i Priboj i Prijepolje i Nova Varoš i ubeđen sam i cela Srbija.

Takođe, jedan od najvažnijih strateških planova za Srbiju jeste projekat Jadar i to je projekat koji omogućava dalji razvoj zemlje, eksploataciju i proizvodnju Jadra, ali i zelenu ekonomiju, BDP, nova radna mesta i održivu ekonomiju. Ovaj projekat će nas naučiti i novim tehnologijama jer niko novac neće zarađivati na uništavanju životne sredine jer je briga svih nas očuvanje životne sredine. Zato su kritike koje su uputili pojedinci skrivajući se iza nekakvih pokreta koji nemaju apsolutno nikakvo uporište ni podršku građana Srbije pokušaj da se izazove panika među građanima Srbije zarad jeftinih političkih poena i njihovih ličnih interesa. Jadar je potpuno novi projekat koji će se realizovati uz primenu najmodernijih tehnologija i poštovanje evropskih standarda, i to sve u saradnji sa našim inostranim partnerima.

Istakao bih i da je ovaj parlament pokazao svoju želju i posvećenost za učešće u svim projektima i rešavanju svih problema u oblasti energetike i rudarstva kroz Parlamentarni forum za energetsku politiku. To će svakako biti mesto okupljanja za razgovor o svim ovim temama, a sve u cilju da u narednih 15-ak godina svu svoju električnu energiju proizvodimo iz obnovljivih izvora energije, što je svakako i planirano u Strategiji razvoja energetike.

Na kraju dodao bih samo, moram da kažem da javna preduzeća nisu nagrada, niti trofej koji se dobija samo zato što ste član neke političke partije ili koalicije. Ta preduzeća postoje da bi ih direktori vodili na najbolji mogući način. Svaki kilometar gasovoda, svaka poslovna zgrada i svaka stolica na kojoj se sedi vlasništvo je države i građana Republike Srbije i zbog toga se prema toj imovini moramo odnositi patriotski i domaćinski. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Poštovani gospodine Udovičiću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, često smo u prethodnom periodu i u ovoj sali i u ovom visokom domu imali priliku da slušamo o rezultatima koje je SNS zabeležila u godinama iza nas, ali i o planovima za budućnost.

Ti rezultati, planovi su nam obezbedili zaista veliku podršku građana Srbije i to je nešto što obavezuje i tera na još veći rad.

Teškim reformama koje smo sproveli 2012. godine sprečili smo bankrot i postavili temelje za ubrzan napredak i razvoj Srbije na svim poljima. Ekonomski smo ojačali državu, smanjili nezaposlenost, postali lideri u regionu po privlačenju stranih direktnih investicija i istrajali u borbi za nacionalne i državne interese.

Srbija je danas ogromno gradilište. To je država koja će za samo par godina biti premrežena auto-putevima, brzim saobraćajnicama i brzim železnicama. Kliničke centre i bolnice koji su u prošlosti u potpunosti bili zapostavljeni sada su obnovljeni i obnavljamo i dalje bolnice i domove zdravlja. Gradimo nove škole i nove vrtiće.

Pored škola, vrtića i bolnica, Srbija će očigledno morati da u budućnosti gradi i nove zatvore, jer s obzirom na najavljena hapšenja i silinu kojom je država udarila na organizovani kriminal, verovatno će postojeći kapaciteti uskoro biti popunjeni.

Treba da budemo oprezni i znamo da smo dobili bitku, ali ne i rat u borbi protiv organizovanog kriminala i da sve dokone koji su učestvovali u svim ovim procesima i koje je i predsednica Vlade označila kao one ljude koji su radili i za državu i za mafiju, dok njih ne izvedemo pred lice pravde, ova borba neće biti završena.

Mafija ne može i ne sme biti jača od države i svi oni koji su učestvovali u ovom procesu moraju biti sankcionisani.

Sutra će pred nama u okviru ove sednice biti i odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na funkciju. Ovim putem bih im poželeo ukoliko budu izabrani da svoj posao obavljaju časno, odgovorno i u interesu građana Srbije, odnosno da sude po važećim zakonima ove države.

Sve oči su nakon poslednjih dešavanja uperene baš u pravosuđe, jer je jasno da samo saradnjom i koordinacijom svih državnih institucija država iz ove borbe može izaći kao pobednik. Naš cilj je moderna i jaka Srbija, Srbija koja pobeđuje i Srbija koja može i mora da bude još bolja i još uspešnija.

Danas raspravljamo o zahtevu o kreditnom zajmu kod banke za razvoj Saveta Evrope, a reč je, konkretno, o modernizaciji infrastrukture u kulturi. Ministar Udovičić je u svom uvodnom obraćanju zaista detaljno opisano šta podrazumeva projekat i koje investicije će biti finansirane ovim sredstvima.

Veoma je bitno što uopšte govorimo o ovom projektu je uz ekonomsku, privredu i infrastrukturnu obnovu ove zemlje, jako je važno da radimo i na duhovnoj i kulturnoj obnovi srpske države.

Podsetiću vas samo da je ova vlast nakon 15 godina renovirala i ponovo otvorila zgradu Narodnog muzeja u Beogradu i rekonstruisala zgradu Muzeja savremene umetnosti. Renoviran je i muzej Vuka i Dositeja, nauke i tehnike, Galerija Matice srpske u Novom Sadu i na desetine domova kulture u celoj Srbiji, uključujući i Priboj iz kog dolazim.

Samo u protekle tri godine u završetak radova na hramu Svetog Save uloženo je čak 46, odnosno 43 miliona evra, pardon. To mesto je jedno od najvećih i najvažnijih mesta okupljanja i srpskog naroda i svih drugih naroda. Na taj način je hram nakon 86 godina od početka izgradnje, postaje neka nova Sveta Sofija i najveći srpski pravoslavni hram i najveći pravoslavni hram na Balkanu.

Glavni ciljevi ovog projekta o kome danas govorimo jesu nastavak ulaganja renoviranjem, obnavljanjem i proširenje ustanova kulture i ta ulaganja će doprineti poboljšanju uslova rada, povećati broj posetilaca, a samim tim povećati prihode, što doprinosi njihovoj finansijskoj i organizacionoj samostalnosti.

Ovim kreditnim zajmom u iznosu od 20 miliona evra finansiraće se ulaganja u Narodno pozorište u Beogradu, Muzej Jugoslavije, Pozorište u Nišu, digitalizaciju centara kulture, izgradnju Galerije umetnosti na Kosančićevom vencu i pretvaranje stare železničke stanice u muzej.

Svi ovi projekti razvijaju kulturni turizam u Srbiji i važan su detalj u pomenutoj kulturnoj i duhovnoj obnovi države i naroda.

Strateški prioriteti razvoja kulture koje je Ministarstvo kulture i informisanja, na čelu sa ministarkom Majom Gojković, definisalo prepoznaju 20 tačaka prioriteta kulturne politike koji zahtevaju posebnu pažnju.

Što se tiče ostvarenja ovih prioriteta, uz pravo rukovođenje i jasne faze, značajno će se poboljšati kulturna slika Srbije, a s obzirom na to koliko energije i elana ministarka ulaže u vođenje ovog ministarstva, nema nikakve sumnje da će tako i biti.

Glavni stubovi razvoja, između ostalog, odnose se na budžet za kulturu, koji je nikad veći, očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa, decentralizaciju kulturne produkcije u Srbiji, uvođenje umetnosti i kulture u škole, obrazovanjem i učešćem u kulturnim programima, kulturnu diplomatiju, pokretanje i nastavljanje velikih projekata, izgradnju važnih objekata, kao i poreske podsticaje za ulaganje u kulturu, ekonomsku dimenziju kulture, digitalizaciju, razvoj kulturnog turizma, unapređenje položaja samostalnih umetnika, kulturnih radnika i strukovnih udruženja umetnika.

Svi ovi planovi imaju samo jedan cilj, a to je osnaživanje svesti o sopstvenom kulturnom identitetu kroz utemeljenje u bogatoj tradiciji i kroz savladavanje novih savremenih metoda i tehnologija za njihovo prenošenje.

Takođe, nikada veća sredstva biće uložena i u filmsku industriju.

Raduje i što država ne zaboravlja i naše sunarodnike i sugrađane i što pruža bezrezervnu podršku srpskom narodu na KiM, gde pokušavamo da sačuvamo našu kulturnu baštinu. Mi moramo po svaku cenu da sačuvamo našu kulturnu baštinu.

Sada na području KiM Albanci više neće rušiti i uništavati kulturno nasleđe. Oni će pokušati jednu mnogo opasniju metodologiju, i to već čine, a to je promena identitetske karakteristike kulturnog nasleđa.

To je ono što oni pokušavaju da urade već čitav niz godina. Oni više ne negiraju da ono postoji, ali negiraju njegov srpski karakter, insistirajući na tome da je to karakter albanske države, odnosno albanske nacije.

Neotuđivo je pravo svake zemlje da sa punim suverenitetom bude baštinik sebi svojstvenih kulturnih vrednosti koje su plod cele njene istorije. To stoji u Vankuverskoj deklaraciji UN iz 1976. godine. Ovo pravo je, kao što mi svi dobro znamo, uskraćeno Republici Srbiji na KiM. Političari, mediji, umetnici, istoričari, čini se da su se svi stavili u službu politike, pa se srpski manastiri iz srednjeg veka određuju kao vizantijski ili kao spomenici kosovsko-vizantijskog stila. Nije retkost čuti i to da su srpske crkve građene na temeljima albanskih hramova.

Ono što moramo, jeste da istorijskim činjenicama, koje su na našoj strani, pokušamo da sve te napade koji dolaze sa suprotne strane amortizujemo i iskoristimo na najbolji mogući način. Niko nama konkretno ne može oduzeti naše bogomolje, to je sigurno, ali realne su pretnje u smislu krivotvorenja istorije. Naravno da će postojati takvi pokušaji. Očigledno je da Albanci to pokušavaju.

Ono što moramo da znamo jeste da ako jedan narod svedemo na demografiju, ako mu oduzmimo svetinje i ognjišta, on će jednostavno u jednom momentu nestati. To Albanci vrlo dobro znaju i zato pretenduju na naše manastire, jer su to upravo bastioni naše slobode i seme iz kojega stalno niče i neguje se iznova i iznova taj kosovski zavet da Srbi imaju istorijsko i moralno pravo na Kosovu.

Takođe, mi moramo da budemo narod koji je svestan svojih zadužbina, svestan svoje kulturne baštine. Ta kulturna baština je nemerljiva. Mi moramo da budemo, pre svega, svesni da smo zapravo iskonski i istinski, identitetski vezani za našu kulturnu baštinu, a to su pre svega freske i hramovi poput Gračanice.

Moram da napomenem da smo u prethodnom periodu otvorili Srpsku kuću u Podgorici, sačuvali našu crkvu i manastire, odbranili naš identitet. Pokazalo se još jednom na tom primeru koliko je srpski narod jak kada je složan. Srpska kuća je simbol svega onoga što je država Srbija u prethodnom periodu radila u Crnoj Gori, a tiče se pomoći srpskom narodu. Ona pokazuje novo lice Srbije, koja je svakim danom sve jača i jača.

Predsednik države je pre par dana, gostujući na jednoj televiziji, pomenuo da će uputiti predlog Vladi Republike Srbije da Srbija ubuduće piše udžbenike iz srpskog jezika, istorije i geografije, što je zaista izuzetan predlog, jer su to oblasti koje država treba i mora da uređuje, i to na način da se bitnim i važnim detaljima da na značaju i da naša deca stiču znanja koja nisu imala ili su ih imala u nedovoljnoj meri.

Poražavajući su podaci sprovedeni anketama kod naših srednjoškolaca i osnovaca koji pokazuju da jako malo znaju o nacionalnoj istoriji, jer su neke teme nepravedno zapostavljene, maternji jezik koji je u kulturom mas-medija napadnut tuđicama koje imaju savršen pandan u rečima i izrazima u srpskom jeziku. Naravno da postoje i one reči koje su gotovo nezamenjive, ali njihova prekomerna upotreba je nekada zaista neprirodna i nepotrebna.

Kada već govorim o temi kulture, istorije, tradicije, ne mogu da se ne dotaknem velelepnog spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu. Srbija je 800 godina čekala da se neka vlast udostoji i izradi spomenik rodonačelniku srpske srednjevekovne istorije. Ceo taj prostor je do skoro bio simbol oronulog, uništenog i propalog. Sada, kada pogledamo spomenik, Beograd na vodi i uz adaptaciju zgrade stare železničke stanice, to je simbol uspeha i napretka Srbije. I žezlo i napukli šlem govore o našoj istoriji i kulturi, odakle potičemo i dokle smo stigli.

Na sve načine su oni koji simbolizuju neka prošla vremena, teška, kada se brinulo samo o sopstvenom džepu, pokušavali da ospore i omalovaže i ovaj projekat, a za njihovo vreme kultura i nacionalna svest nisu postojali ni u fragmentima. U svakom detalju su tražili manu, pa im je tako smetalo i kako Nemanja izgleda, jer su verovatno oni u svom porodičnom albumu imali njegovu sliku pa su znali kako je izgledao. Pitam se samo kada su bili toliko pametni, zašto za vreme svoje vladavine nisu izgradili taj spomenik? Jedini spomenici koje su oni ostavili za sobom su uništena privreda, siromaštvo, nacionalno poniženje i država bez perspektive.

Pitali su se i zašto Nemanja u svojoj ruci drži mač, a ne krst, verovatno ne znajući da je Nemanja mačem i ognjem napravio svoju državu, ratujući i sa svojom braćom i sa Vizantijom i sa Dubrovnikom, pokušavajući da izbori samostalnost i nezavisnost svoje države, da je progonio bogumilske jeresi štiteći pravoslavlje. Tek na kraju svog života, kada predaje tron svom sinu Stefanu Prvovenčanom postaje monah Simeon, a kasnije svetac. Opet, da drži krst u ruci, verovatno bi ti veliki vernici imali primedbu da je Srbija sekularna država i da taj krst vređa verska osećanja onih građana koji su druge kulture i nacionalnosti.

Degutantno je zaista više govoriti o svim temama i tekstovima koje plasiraju u svojim medijima, jer očigledno da im ništa nije sveto, jer su pokušali da ospore čak i izbor patrijarha srpskog nazivajući ga Vučićevim patrijarhom. Opet, svog potencijalnog predsedničkog kandidata biraju iz redova te iste crkve.

Složićete se da je to vrhunsko licemerje, ali smo naučili da kada napadaju nas, govore o sebi, nema tu ništa novo da se kaže.

Mogao bih o njima i njihovim delima da pričam zaista do sutra, ali sam obećao sebi da ću u svojim govorima se truditi da što manje vremena poklanjam bivšim političarima, jer smatram da im na taj način dajem na značaju. Znaju građani vrlo dobro blagodeti njihove politike, sećaju se svakog lažnog obećanja, svakog izgubljenog radnog mesta, pljačkaških privatizacija, afera međunarodnog ugleda Srbije u to vreme. Svega što je obeležilo njihovu vladavinu i što je poslužilo da ih isti ti građani na izborima pošalju u političku istoriju.

Nisam ponosan poštovane dame i gospodo što su neki pripadnici mog naroda činili zločine, ali jesam što su privedeni licu pravde, jer se na taj način skida ljaga sa celokupnog srpskog naroda. Ponosan sam što svi znamo i za Srebrenicu, i za Potočare, i za Štrpce, i za Sjeverin, i za svako stratište drugih naroda, jer na taj način negujemo sećanje na zla vremena i na nešto što više nikada u ovoj državi i okruženju ne sme da se ponovi.

Ovo govorim iz jednog prostog razloga, a to je, jer mi moje vaspitanje nikada nije dozvoljavalo da pravim razliku među žrtvama koje su nevino stradale samo što su bile druge vere, nacije i kulture. Istovremeno sam tužan i razočaran ogromnom dozom autošovinizma, da tek nakon toliko godina, kroz film koji govori o strahotama Jasenovca, pričamo o tom istom Jasenovcu i Gradišci. Da tako mali broj naših ljudi zna nešto više o Prebilovcima, Jadovnom, Šumarcima i Bivoljem brdu. Ako pogledate malo bolje, ne idu Jasenovac i „Oluja“ odvojeno. Prebilovce vidimo i pre 80 i pre 30 godina, što nam govori samo jedno, a to je da ne smemo zaboraviti i živeti u zabludi, da je to nešto što se dogodilo i neće se dogoditi više nikada, jer ništa nas, poštovane kolege, ne opominje na to osim ovog filma i niko nije platio cenu tih krvavih pirova, već se slave kao heroji.

Pavelić je 15 godina nakon rata ubijen, odnosno preminuo od posledica atentata u Buenos Ajresu. Maks Luburić takođe u Španiji od ruke agenta UDBE i sina ustaškog koljača Vinka Stanića. Neki su usled starosti prespavali svoja suđenja, jer su tek pred kraj svog života dovedeni u Hrvatsku da bi preminuli.

Pre samo 13 godina u Hrvatskoj su pojedinci koji su činili najteže zločine sahranjivani uz najveće počasti. Gotovina, Markač i ostali su slobodni ljudi. Nad srpskim žrtvama niko ne plače i to moramo prihvatiti, okrenuti se sebi i čuvati sećanje i pamtiti svoja stradanja, jer ako ga mi zaboravimo neće nas na njega niko drugi podsetiti. Zahvaljujući gospodinu Antonijeviću, Vladi Republike Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću koji je jedini mogao i smeo, ovaj film je snimljen i samim tim je veoma važan, jer govori o našim žrtvama i našem mnogostradalnom narodu.

Nećemo tu stati, već sam ubeđen da će ovaj film pokrenuti lavinu i da ćemo na ovaj način uz pomoć filmske industrije ukazivati, podsećati i učiti o našoj istoriji i vekovnoj borbi našeg naroda na ovim prostorima.

Takođe, željno iščekujemo i gradnju Memorijalnog centra „Gradina“ koji će Srbija i Republika Srpska graditi zajedno. To pokazuje naše jedinstvo, jer nikada naš narod nije bio jedinstveniji. Nikada ujedinjeniji u želji da pojedine datume obeležava zajedno. To je dokaz da ćemo opstati i ne samo to, to je dokaz da ćemo se potpuno nacionalno konsolidovati i to je nešto čega ne treba da se stidimo, već treba da se ponosimo.

Nećemo se više nikada stideti ni heroja sa Košara, već ćemo o njihovoj žrtvi govoriti sa ponosom. Nećemo dozvoliti da se zaboravi ni jedan srpski vojnik, ni jedan junak koji je dao život za otadžbinu. Dobijaće ulice, podizaćemo im spomenike i spomen ploče. Ti ljudi su svoje živote položili za Srbiju, da bi Srbija danas bila slobodna i nezavisna.

Takođe, nikada više se ne sme dozvoliti da u zaborav padnu Jasenovac, „Oluja“, „Bljesak“ ili NATO agresija na našu zemlju. Ti datumi će biti obeležavani, kao što jesu za sve ovo vreme vlasti SNS, jer je to naša dužnosti i obaveza kako prema žrtvama tako i prema generacijama koje dolaze.

Na kraju, pozvao bih vas sve da glasate u danu za glasanje za ovaj predlog sporazuma i završio bih svoje današnje obraćanje jednim citatom iz knjige „Zaveštanje velikog župana Stefana Nemanje, svom sinu Svetom Savi“, a gde se kaže, citiram: „Čuvajte čedo moje milo jezik kao zemlju, red se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša, a šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti i najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznatiju reč svog jezika. Narod koji izgubi svoje reči, prestaje biti narod.“

Hvala. Živela Srbija.

Hvala gospodine Dačiću.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani gospodine ministre, najpre želim da vam čestitam na akciji hapšenja i razbijanja organizovanih kriminalnih grupa u Srbiji i da kažem da koliko budemo odlučni u ovoj borbi, toliko će Srbija biti bolja i uspešnija u narednom periodu.

„Budi human kao što je Srbija bila 1885. godine.“ To je citat koji se dugo decenija nalazio u zgradi, u holu zgrade međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi. Podsećam na jedan događaj sa kraja 19. veka, na jedan presedan koji je ne zabeležen u istoriji ratovanja i nije više nikada zabeležen od tada. Naime, radi se o trenutku kada je prilikom rata sa Bugarskom Srbija na jedan da prekinula ratovanje i omogućila prelazak konvoja međunarodnoj Crvenog krsta kroz našu teritoriju u Bugarsku.

Zašto sam počeo svoje izlaganje ovim citatom i ovom rečenicom? Zato što sam ubeđen da je migrantsku krizu, ako tako možemo nazvati, u Srbiji u prethodnih par godina obeležila humanost. Obeležila je humanost Srbije i srpskog naroda, a ono u šta sam posebno ubeđen jeste da je u genetskom kodu našeg naroda svakako altruizam, filantropija i humanost.

Srbija se silom prilika, ni kriva, ni dužna, kao država koja se nalazi na ruti migranata koji su na putu ka zemljama EU i zapadne Evrope, našla u jednom problemu i uspela je da na adekvatan i dobar način odgovori na sve one izazove koji su se pred njom našli.

Uspeli smo da budemo humani, uspeli smo u nečemu što nisu uspele ni neke države EU. Nismo zatvarali migrante, nismo ih prebijali, nismo bacali suzavac na njih, nismo podizali ograde, nismo podizali zidove. Omogućili smo tim ljudima da prođu kroz našu državu, da je iskoriste kao tranzitnu stanicu i tu se cela priča i završila.

Da li je na tom putu bilo incidenata i problema? Svakako jeste, posebno u onim mestima koji su direktno na toj ruti, ali ono što je potrebno naglasiti što je jako bitno jeste da je država i njene institucije, da su na najbolji mogući način odgovorile na te situacija i da su u mnogome uspeli da zaštite naše stanovništvo i naše građane koji žive na tim područjima.

S tim u vezi, s obzirom da svaka nesreća vuče novu nesreću, u ovoj situaciji konkretno, pojedinci i pojedine grupe su pokušale da iskoriste celu ovu situaciju i da na neki nelegalan način profitiraju iz cele situacije tako što bi krijumčarili te migrante od granice naše zemlje do izlaska iz naših granica.

Upravo zbog toga i dolazimo do ovog sporazuma sa Republikom Severnom Makedonijom. Mi smo i u prethodnom periodu zaista imali jednu dobru saradnju sa Severnom Makedonijom, dokazujemo to i kroz program "mini šengen". Zaista poslali smo i osam hiljada doza vakcina Severnoj Makedoniji i to je zaista za svaku pohvalu, jer ko će kome priskočiti u pomoć ako neće najbliži komšija svom komšiji u nevolji?

Ono takođe na šta bih podsetio jeste da smo pre par dana na Odboru za dijasporu i Srbe u regionu ugostili predstavnike srpskog naroda iz Makedonije i iz Albanije. Jedna od poruka koja je meni ostala u sećanju i koju bih istakao jeste da su se naši prijatelji i naši sunarodnici iz Makedonije i Albanije složili u tome da je položaj srpskog naroda u tim državama dobar onoliko koliko je država Srbija jaka. Istakli su i da u prethodnih par godina postoji tendencija popravljanja tog položaja, što znači da naša država sve više i više dobija na značaju kako u ovom delu Evrope i regionu, tako i na Balkanskom poluostrvu.

Znači, kako dolazimo do te situacije da Srbija toliko može da brine i o svojim sunarodnicima i o svojim građanima? Pa podsetiću vas samo da je jedan od glavnih ciljeva ove Vlade, o čemu je pričala i premijerka Brnabić pre neki dan kada se obeležavalo sto dana Vlade Republike Srbije, briga o zdravlju i zaštiti stanovništva, pa mi smo jedina država u svetu, mislim, u kojoj građani imaju priliku da izaberu kojom će vakcinom da se vakcinišu.

Zbog čega je to bitno? Pa nije tu pitanje samo zdravlja stanovništva, tu je u pitanju i ekonomski napredak ove zemlje, tu je u pitanju i društveni i privredni rast, tu su u pitanju i mnogi, mnogi kilometri auto-puteva, železnica, pruga, bolnica, domova zdravlja. Podsetiću vas samo da smo za samo četiri meseca napravili dve potpuno nove kovid-bolnice u Kruševcu i u Beogradu. Sve je to pokazatelj koliko je Srbija jaka i koliko jača, a masovnom imunizacijom stanovništva dovešćemo sebe u situaciju da što pre izađemo iz ove krize i da se posvetimo još jačanju i podizanju kapaciteta Srbije na svim nivoima.

Država je pokazala odlučnost i u borbi protiv organizovanog kriminala i to je ono što će i dalje biti u vrhu liste prioriteta. Poslali smo jasnu poruku da je Srbija jaka i bezbedna zemlja u kojoj nema zaštićenih.

I na kraju, gospodine ministre, samo bih želeo da kažem da će ovaj parlament i narodni poslanici u njemu uvek biti partner i saveznik u svakoj akciji koja je na dobrobit Republike Srbije i građana Republike Srbije. Imaćete našu iskrenu podršku za svaki potez koji će doprineti da Srbija bude bolja i uspešnija u budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, pre dva dana je u Inđiji položen kamen temeljac za izgradnju fabrike „Tojo Tajers“, japanskog investitora i to je najveća japanska investicija u Srbiji.

To je investicija čija je vrednost 382 miliona evra i koja će u Inđiji zaposliti preko 560 radnika i predsednik Vučić je izjavio da smo zaista u žestokoj konkurenciji uspeli da pobedimo i da dovedemo tu fabriku u Srbiju. Konkurenciji Poljske, grada Gdanjska i još nekih država. I to nije ništa čudno što smo pobedili, bar po mom nekom sudu, zato što smo u prethodnom periodu navikli da pobeđujemo.

Navikli smo da pobeđujemo što se tiče privlačenja stranih direktnih investicija. Navikli smo da pobeđujemo što se tiče stanja naših javnih finansija, našeg budžeta. Što se tiče smanjene nezaposlenosti, privrednog rasta, gde smo prvi u Evropi po prognozama za sledeću godinu, sve su to pobede i sve je to rezultat jedne odgovorne i ozbiljne politike koju državni vrh vodi.

Mislim da smo juče čuli dosta toga kada je reč o Sporazumu koji Srbija potpisuje sa Albanijom, a tiče se slobodnog prolaska građana obe države na graničnim prelazima. Ko je želeo da čuje, čuo je suštinu celog tog Sporazuma.

Ja sada ovde pitam sve vas, pitam sve građane Srbije, šta je to toliko čudno u tom Sporazumu i šta je to što toliko smeta svima, koja je to tačka tog sporazuma u kojoj se govori da Srbija ima težnje ka nekakvom imperijalizmu, da Srbija ima težnje ka stvaranju „velike Srbije“ ili Jugoslavije?

Tim Sporazumom se samo omogućava slobodan protok roba, usluga, kapitala i građana pomenutih zemalja. Zar to nije osnov i stub i onoga na čemu počiva EU? U čemu je tu problem? U čemu je problem „malog šengena“? U tome što želimo da sa našim komšijama iz regiona gradimo još bolje dobrosusedske odnose i da zajedno učestvujemo u rešavanju nekih problema, da se zajedno borimo, ako hoćete, i protiv korona virusa.

Mislim da nema tu nikakvih problema, suštinskih. Mislim da je tu najveći problem što jedna takva inicijativa i jedan takav predlog potiče od Srbije i konkretno predsednika, Aleksandra Vučića. Mislim da je to najveći problem. Mislim da je najveći problem svih njih što Srbija se tu ističe kao stožer regionalne saradnje, što je i logično, s obzirom da smo po broju stanovnika najmnogoljudnija država na prostoru bivše Jugoslavije i da svojim ekonomskim i finansijskim rezultatima pokazujemo da trebamo i moramo biti stožer.

Na tom putu primene tog „mini šengena“, pozvali smo i Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Crna Gora, država koja je u prethodnom periodu promenila vlast koja je između ostalog zahvaljujući glasovima Srba iznedrila tu svoju slobodu i dovela novu vlast u Crnoj Gori.

Moram samo da podsetim sve one koji zaboravljaju da su tada predstavnici Srba u tom periodu koji je iza nas, predstavnici Srba hapšeni, da su njihove porodice hapšene, da su njihovi najbliži hapšeni, da su njihovi stanovi pretresani. Tada su bili dobri. Kada su trebali da okupe srpski narod oko sebe i da iznedre tu pobedu, tada su bili dobri. Sada se nazivaju svakakvim imenima i to je zaista nešto što je neprihvatljivo i nedopustivo. Mi želimo najbolje moguće odnose sa Crnom Gorom i nadam se da će nova Vlada imati razumevanja i da će raditi u tom pravcu.

Smeta mnogima i to što pomažemo naše sunarodnike širom regiona. Znate, kada je Srbija jaka, svakako su stanovništvo koje živi u Srbiji, koje živi van granica Srbije svakako da je i ono jako.

Znate, kada Srbija investira u Republiku Srpsku, kada investira u neke delove Federacije BiH, kao što su Drvar, Grahovo i Glamoč, kada pravi Srpsku kuću u Crnoj Gori, kada izdvaja nikad veća finansijska sredstva za svoje stanovništvo i za svoje sunarodnike na KiM, to nekome smeta. Smeta im iz razloga što Srbija na taj način pokazuje svoju snagu, pokazuje da je spremna, da je sposobna i da više nije na kolenima, da je jednostavno država koja je uspela da u okviru svojih granica najpre reši neke svoje probleme, a da samim tim nakon toga pomogne i svoje sunarodnike u regionu.

Tačno je da se sve promenilo. Promenili smo se mi pre svega i od paradigme neuspeha napravili smo paradigmu uspeha i nade da možemo da budemo još snažniji i bolji u budućnosti. I to je suština naše politike.

Ovih dana vidimo da se određeni delovi opozicije ujedinjuju oko nekih platformi i oko nekih predloga da će zajednički nastupiti na predstojećem dijalogu između vlasti i opozicije, što za mene nije ništa čudno, i ne treba nikog od nas da čudi, jer će se oni na kraju svi ujediniti, dogovoriti. Dogovoriće se i ujediniti samo sa jednim ciljem, jednom željom, a to je da pobede SNS i Aleksandra Vučića. Imaće na tom putu podršku i nekih evroparlamentaraca, imaće na tom putu podršku i svojih medija, imaće na tom putu podršku i regiona, ali neće imati samo jednu podršku, samo će im jedna podrška hvaliti, a to je podrška građana Srbije. Građana Srbije koji su rekli još 2012. godine šta misle o njima i poslali su ih u politički zaborav i istoriju, jer pamti ovaj narod kako je živeo do 2012. godine, kako se živelo, kolika je nezaposlenost bila, u kom stanju su nam bile javne finansije, kakav smo međunarodni ugled tada imali i još mnogo, mnogo stvari.

Gospodine ministre, zaista želeo vama da se zahvalim što ste svih ovih dana bili ovde sa nama, što ste predstavili na najbolji mogući način i budžet koji smo doneli i sve ove zakone i što se imali sluha da nas saslušate, da čujete sva naša pitanja i da nam odgovorite. Zaista ste pokazali jedan odgovoran i pravi odnos prema narodnim poslanicima ovde i prema ovom visokom domu uopšte.

Želeo bih takođe da vam čestitam još jednom na svim rezultatima koje ste ostvarili u prethodnom periodu, jer znate ova kriza koja je globalna kriza, koja je izazvana pandemijom korona virusa u celom svetu je ostavila posledice. Mi smo već za ovo godinu dana isplatiti četiri minimalne zarade svim privrednicima na taj način smo sačuvali radna mesta, pet. Danas, sutra će biti isplaćena pomoć penzionerima u vidu od 5.000 dinara. Nema potrebe da pričamo koliko to njima znači i zbog predstojećih praznika i svega. Očekuje nas i povećanje plata i penzija u narednoj godini. To su stvarno rezultati koji moraju biti poštovani i kojima se mora odati priznanje.

Želim da i u narednom periodu imate dovoljno znanja, energije i želje da Ministarstvo finansija vodite na najbolji mogući način i da nas sve zajedno očekuje mnogo uspeha u narednim godinama koje su pred nama. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu je jako bitan set zakona i kada pogledamo tačke dnevnog reda, vidimo među njima i nove zakone, kao što je Predlog zakona o digitalnoj imovini, a tu su i tačke koje se bave izmenama i dopunama već postojećih zakona koji će omogućiti efikasniju i svrsishodniju primenu istih.

Posebno bih se zadržao na trećoj tački dnevnog reda, koja se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Pokušaću da objasnim zbog čega je to bitno.

S obzirom da već postojećim navedenim zakonom nisu precizirane odredbe koje se odnose na isplatu akontacije obeštećenja, ovim izmenama i dopunama uređuje se dinamika isplate istih.

Naime, do današnjeg dana Agencija za restituciju je pravosnažno okončala oko 80% postupaka po zahtevu za vraćanje oduzete imovine u pogledu naturalne restitucije i oko 10% postupaka koji se tiču obeštećenja.

Naznačenim izmenama i dopunama ovog zakona stvoriće se uslovi da Vlada utvrdi koeficijent obeštećenja, a nakon toga će Agencija za restituciju započeti postupak donošenja rešenja o visini pomenutog obeštećenja koje će biti isplaćeno građanima ili u vidu obveznica ili isplatom u novcu.

Ovim izmenama i dopunama zakona se takođe omogućava planiranje tačnog iznosa finansijskih sredstava koja će biti opredeljena u narednim godinama i ta sredstva će se konkretno obezbediti iz budžeta Republike Srbije.

Značaj ovih mera ogleda se, pre svega, u tome što su vođene javnim interesom i omogućavaju ravnopravan tretman svih stranaka u postupku i ne sme se zanemariti i činjenica da će makroekonomska stabilnost Republike Srbije i privredni rast koji beleži naša zemlja i u budućnosti ostati stabilan i da će taj privredni rast i dalje nastaviti da kontinuirano raste.

Kao što je borba za bolju budućnost jedan od glavnih zadataka koje smo sebi postavili, zbog kog nam je ukazano poverenje građana, ne smemo zaboraviti neke greške iz prošlosti i na njima moramo učiti i truditi se da ih ispravimo.

Izmena ovog zakona nam baš to omogućuju. Omogućuju nam da ispravimo istorijsku nepravdu koja je u Srbiji učinjena nakon Drugog svetskog rata prisilnom nacionalizacijom imovine, ali pokazati da smo pravna država, jer, kao što znate, ovim izmenama i dopunama zakona ćemo zatvoriti jedan deo Poglavlja 23. u pregovorima sa EU, jer je jasno naznačeno da je jedan od izvora korupcije u Srbiji svakako restitucija.

Ovo ne treba da bude glavni i jedini razlog za donošenje izmena i dopuna ovog zakona, već treba da pokaže da smo na taj način odgovorni i odlučni da se uhvatimo u koštac sa ovim problemom.

Ne mogu, a da u okviru ove teme ne pomenem Pribojsku banju, mesto iz koga dolazim. Pre svega, to se odnosi i tiče vraćanja imovine Eparhiji mileševske pre nekoliko godina, tačnije zemljišta i rehabilitacionog centra. Na taj način posle mnogo godina rešeni su imovinsko-pravni odnosi, banja je dobila svog vlasnika i krenulo se u adaptaciju i uređenje užeg centra.

Ovo pričam iz jednog prostog razloga, a to je da je Pribojska banja razvojna šansa i razvojni potencijal opštine Priboj, koji još uvek nije na adekvatan način i u punom obliku pušten u funkciju, ali je bitno da smo se pomerili sa mrtve tačke i da banju u budućnosti sasvim izvesno očekuju sve veća i veća ulaganja.

Tačno je, poštovane dame i gospodo, da je ovaj problem restitucije trebao i morao biti rešen još odavno. Istina je da je propuštena velika prilika dvehiljaditih godina da se reši ovo pitanje, kako je i obećavano. Međutim, neko je u to vreme odredio da je mnogo bitnije doneti Zakon o privatizaciji, a ne Zakon o denacionalizaciji imovine, iako su ta dva procesa trebala da idu jedan uz drugi i nisu nikako smeli ići odvojeno.

To je pored devastirane privrede i svega što nas je zadesilo u tim godinama dovelo do stvaranja pogodnog tla za razvoj koruptivnih aktivnosti kojima su najgrublje narušeni interesi kako građana Republike Srbije, tako i same Republike Srbije.

Mislim da je na nama da u budućnosti nastavimo da radimo i da, na žalost, ispravljamo tuđe greške i suočimo se sa problemima kao i uvek, ne gurajući ih pod tepih već moramo na ovaj način tražiti rešenja koja će zadovoljiti interese građana Srbije, kojima se isključivo i rukovodimo. Zbog svega toga i samim tim, sa zadovoljstvom ću u danu za glasanje podržati kako ovaj predlog zakona tako i ostale. Hvala.

Hvala gospodine Dačiću.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u prethodnoj godini smo se suočili zaista sa jednom velikom globalnom krizom izazvanom korona virusom, međutim, reformski procesi u prethodnom periodu i ozbiljan rad Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva su doveli do toga da su javne finansije stabilne i da smo juče imali predlog budžeta za 2021. godinu i danas set budžetskih zakona koji je razvojni, ambiciozan i nastavlja kontinuitet ulaganja u sve sektore, sa nikada većim ulaganjima u infrastrukturne projekte i sa obezbeđenim novcem za povećanje plata i penzija.

Sećam se gospodine ministre da ste u januaru mesecu kada ste bili gost, predavač na Akademiji mladih lidera u trenucima kada je trebao da bude predstavljen nacionalni investicioni projekat Srbija 20-25, nadahnuto govorili da će Srbija za pet godina biti premrežena autoputevima, brzim železnicama, da ćemo renovirati apsolutno svaku školu, svaku bolnicu, svaki dom zdravlja, da ćemo izgraditi nove kliničke centre i još mnogo toga.

Moram da vam kažem da sam vas pomno tada slušao i ne mogu da kažem da sam bio skeptičan, možda jesam malo, ali samo iz razlog što znam da nam je na primer trebalo 30 ili 40 godina da završimo Koridor 10 i nisam mogao da shvatim da Koridor 11 može da bude gotov za pet ili šest godina, da smo radove na Kliničkom centru u Beogradu nastavili posle toliko vremena i da ćemo ih uskoro završiti. Dakle, sve ono što je bilo jako bitno i što ste rekli da će se ostvariti, počeli ste da ostvarujete i ove 2020. godine, ali vidimo i u ovom predlogu budžeta za 2021. godinu, gde se izdvaja gotovo 330 milijardi dinara za kapitalne investicije, još 28,3 milijarde za lokalne samouprave i za njihove projekte.

To znači, gospodine ministre da mi ove godine imamo novac za Moravski korodor, za početak radova, za završetak radova na deonici Požega-Preljina, za brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac, autoput Niš-Pločnik, Fruškogorski koridor, metro u Beogradu, prugu Niš-Dimitrovgrad i brzu prugu Beograd-Novi Sad. Imamo novca i za podizanje plata u javnom sektoru i za povećanje penzija, za povećanje minimalne zarade. Sve to, držeći javni dug ispod mastrikta, dakle, ispod 60%, držeći inflaciju na oko 2%, kako je rekla guvernerka Narodne banke pre neki dan, držeći stabilan evro i ostvarivši privredni rast prema našim projekcijama oko 6%.

Znate, ja nisam ekonomista i nisam stručnjak za ovu oblast, ali verujem brojkama, verujem vama i verujem relevantnim međunarodnim organizacijama koje kažu da je to tako, pre svega MMF-u i Svetskoj banci.

Moram da kažem da često u nekim medijima i ovde čujemo da mi kao Srpska napredna stranka ne umemo da podnesemo kritiku. To apsolutno nije tačno. Mi kao stranka koja je osvojila 60% na prethodnim izborima i te kako umemo da podnesemo kritiku, ali problem nastaje onog trenutka kada mi našim argumentima pokažemo da kritičari i da njihove kritike nemaju veze sa istinom. Naš posao je, svih nas, da podsećamo uporno građane Srbije gde smo bili 2012. godine, a gde smo 2020. godine.

Znate, ja znam da smo mi na dobrom putu, a znam to iz jednog prostog razloga, između ostalog, zato što danas vaš predlog budžeta i sve ovo što vi radite, vaš program, kritikuju oni koji su ne tako davno dok su bili na vlasti govorili da je kriza naša šansa na primer, a ostavili su 500.000 izgubljenih radnih mesta u tom periodu, zatvorili desetine fabrika i pogona. Isti oni koji su uništili dinar i Narodnu banku Srbije. Kurs dinara koji je 2008. godine bio 75 dinara, 2012. je bio 119 dinara. Isti oni koji su ostavili javni dug od blizu 80%, tačnije 76,5%. Isti oni za vreme čije vladavine je nezaposlenost bila preko 20%, inflacija 12,2%.

Znate, ja možda nemam neko političko iskustvo ali sam dovoljno racionalan čovek da znam da građani Srbije nikada, ali nikada više takvim ljudima neće dati priliku da vode ovu zemlju. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, reći ću par reči o tačkama koje se tiču Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke KfW, a reč je o polju energetske efikasnosti i rehabilitaciji sistema daljinskog grejanja u Srbiji.

Naime, mi u Priboju već dugi niz godina imamo problem sa gradskom toplanom i sa grejanjem, a pre svega se radi o tome što je ta stara FAP kotlarnica stara gotovo 40 godina i što je vremenom postala neefikasna i koristi uvozni i skup energent kao što je mazut, koji pri tome zaista zagađuje i životnu okolinu.

Zbog svega toga 2014. godine napravljena je i ostvarena saradnja sa nemačkom Organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ i u okviru programa „Razvoj tržišta bioenergije u Srbiji“.

Tada, u to vreme je formirana i radna grupa koju su činili predstavnici svih lokalnih samouprava zlatiborskog upravnog okruga, uz predstavnike ljudi iz „Srbija šuma“. Zadatak te radne grupe je bio da se uvozna, skupa i neekološka goriva zamene ekološkim i obnovljivim gorivom koje će biti sa prostora zlatiborskog okruga.

Samim tim 2016. godine i 2019. godine izrađene su dve manje toplane na biomasu koje greju nekoliko javnih ustanova u starom i novom delu grada, a 2017. godine opština potpisuje ugovor o korišćenju donacija i kredita iz programa srpsko-nemačke razvojne pomoći, a program se realizuje u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom finansija Vlade Republike Srbije.

Mi u Priboju smo izuzetno ponosni zbog ovog partnerstva i što smo deo ovog programa, imajući u vidu da je Nemačka verovatno pojedinačno najveći strani investitor u Srbiji.

U nemačkim firmama radi gotovo 60 hiljada ljudi u Srbiji i što ćemo mi u Priboju za nekoliko dana ili nedelja otvoriti novu fabriku nemačkog investitora koja će zaposliti oko 400 ljudi. To je prva fabrika koja se u Priboju iz temelja gradi nakon 40 godina, što dovoljno govori o svemu tome.

Samim tim 21. septembra ove godine počela je, kao deo ovog programa srpsko-nemačke razmene pomoći, izgradnja gradske toplane u Priboju, čiji je rok za izgradnju 1. oktobar sledeće godine.

Ta toplana će biti, imaće kotao koji će koristiti drvnu sečku i koji će biti jačine osam megavati. Imaće rezervni kotao na lož-ulje koji će biti ukupne snage 15 megavata.

Vrednost ovog projekta je oko sedam miliona evra i on se, kažem, sredstva su obezbeđena preko Nemačke razvojne banke KfW i kredit je uzet na 20 godina i kamata je 1, 1%. Dovoljno je reći da je godišnja ušteda nakon što će nova toplana biti izgrađena oko 500 hiljada evra, što dovoljno govori o vrednosti i suštini celog ovog projekta.

Takođe, u budućnosti u Priboju se očekuju mere energetske efikasnosti na zgradama u sistemu daljinskog grejana, izrada projektno-tehničke dokumentacije za grejanje bolnice i doma zdravlja u starom delu grada. Studija izvodljivosti za grejanje na biomasu u slobodnoj zoni, smanjenje CO2 za gotovo 40% do 2030. godine.

Ovo što imam u ruci trenutno jeste sažetak svega onoga što se u Priboju pozitivno desilo u zadnje četiri godine, što je promenilo kompletno sliku Priboja. Znači, to nije nikakav stranački pamflet i spisak lepih želja, već rezultat jednog temeljnog i ozbiljnog rada koji se vodi u Priboju.

Na primer, ako okrenete samo jednu od ovih strana videćete gde piše, na primer, da je u Priboju rekonstruisana OŠ „Desanka Maksimović“ i Mašinsko-elektrotehnička škola vrlo lako možete da se uverite da sve ovo što ja govorim da je to istina, jer kada šetate novim delom grada, zaista videćete dve potpuno renovirane škole, sa kompletno nanovo izgrađenom fiskulturnom salom i sopstvenom toplanom na biomasu, a sve to naravno uz pomoć Vlade Republike Srbije preko Kancelarije za javna ulaganja.

Kada je 2016. godine formirana slobodna zona na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, teško da je iko verovao da će na tom prostoru sada raditi preko 500 ljudi, poslovati sedam stranih i domaćih kompanija i da će taj prostor postati žila kucavica i pokretač ekonomskog, industrijskog i privrednog razvoja Priboja.

Pored borbe za nova radna mesta, moram da istaknem da je u Priboju obnovljena kompletna sportska infrastruktura, da je obnovljeno nekoliko ambulanti u pribojskim selima, što pre svega pogoduje našim najstarijim sugrađanima koji žive u selima, da je asfaltirano na desetine novih kilometara auto-puteva, što je osnov poljoprivrednog razvoja na selu, renoviran stacionar u Pribojskoj banji, odakle ja dolazim.

Sve su to rezultati za koje smo mi dobili zaista ogromnu podršku građana Priboja. Tu ne planiramo da stanemo i pred nama su planovi za budućnost i okrenuti smo ka završetku započetih projekata investicija i ulaganja su planirana kako u infrastrukturu, tako i u ekonomsko jačanje našeg grada, turizam, sport, kulturu kako bi Priboj ponovo bio ono to jeste, a to je grad bogat različitim sadržajima.

Takođe, brdsko-pešadijski bataljon koji će biti formiran u Priboju sledeće godine pokazuje i potvrđuje saradnju između Vojske Srbije, resornog ministarstva i FAP, a sve u cilju podizanja namenske industrije, korišćenja potencijala FAP u te svrhe.

Očekuje nas izgradnja i kompletnog vodovoda i fabrike za proizvodnju vode, rekonstrukcija gimnazije, doma zdravlja i bolnice, izgradnja zatvorenog bazena u novom delu grada, završetak radova na uređenju starog Priboja. Zaista, mogao bih da govorim do sutra o tome šta nas sve očekuje i koji su sve planovi za budućnost, ali to ću nekom drugom prilikom.

Na kraju, želeo bih da dodam da je opština Priboj u stalnoj komunikaciji i koordinaciji sa Vladom Republike Srbije u cilju dovođenja novih investitora kako u slobodnu zonu, tako i u ostale delove našeg grada.

Moram reći da lokalna samouprava ima i odobrene i spremne za realizaciju projekte u iznosu od oko 44 miliona evra, što znači da mi zaista spremno dočekujemo realizaciju projekta „Srbija 2025“.

Za sve ovo zaista veliku zahvalnost dugujemo državi i njenom strateškom odnosu kao oporavku Priboja. Priboj je uvek bio slika i prilika Srbije i onim vremenima koja su bila teška i koja su iza nas, ali sada naporno i marljivo i vredno idemo napred. Na tome radimo svakodnevno jer snaga koja nas pokreće je poverenje koje građani Priboja imaju u nas. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih želeo sve da vas pozdravim i da kažem da mi je, kao nekom ko se prvi put obraća sa ovog mesta i kome je ovo prvi poslanički mandat, velika čast i zadovoljstvo što imam priliku da vam se obratim sa govornice ovog visokog doma i što sam 250-i deo narodnog suvereniteta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Želim da naglasim da osećam i ogromnu odgovornost, pre svega prema onim građanima koji su svojim glasom omogućili da danas budem ovde i da vam se obratim i da kažem da ću se truditi da opravdam poverenje koje su mi ukazali i oni i moja stranka.

Neću se previše baviti rezultatima. Rezultati su iza nas i mi smo na osnovu tih rezultata dobili istorijsku i ogromnu podršku od građana Republike Srbije na prethodnim izborima. Ta podrška je nagrada za dobar rad, ali tera i obavezuje na još veći angažman svih, jer imamo priliku da teškim i napornim radom napravimo još bolje stvari za našu državu.

Moram da kažem da sam zadovoljan što je Ana Brnabić mandatar za sastav nove Vlade i smatram da će ona nastaviti kontinuitet dobrog rada, jer je u prethodne četiri godine ona svojim trudom, radom i energijom pokazala kako se vodi Vlada Republike Srbije. Za te četiri godine Srbija je zaista ostvarila dobre rezultate.

U vreme pandemije virusa Kovid-19 mi imamo najveći privredni rast u Evropi. I to ne kažemo mi, to kažu relevantne međunarodne institucije. Imamo najmanju stopu nezaposlenosti u istoriji, kontinuirani rast plata i penzija, kilometre i kilometre novih auto-puteva i železnica. To sve je rezultat napornog rada jednog tima koji čine Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije.

Predlogom ovog zakona najavljeno je formiranje novog Ministarstva za brigu o porodici i demografiji. Mišljenja sam, a verujem da se većina vas slaže, da je porodica stub i oslonac svakog društva, a da su deca i mladi budućnost svake države i nacije. Zbog toga je jako bitno što će se u ovom sazivu i u ovoj Skupštini glas mladih ljudi čuti više nego pre, jer samo na našoj listi imamo toliko mladih ljudi kojima je ovo prvi mandat i kojima je ovo prvo pojavljivanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Takođe, država će mnogo uložiti u mlade. Podsetiću vas samo da je Nacionalnim investicionim projektom „Srbija 20-25“ opredeljeno čak 700 miliona za podršku mladima. To je borba za mlade bračne parove da lakše steknu krov nad glavom, da ranije počnu da rade, da ranije počnu da dobijaju decu, da ne bismo gubili cele generacije. Tu je novac za povećavanje finansijskih davanja za novorođenu decu, tu su subvencije za vrtiće, za biomedicinsku potpomognutu oplodnju, za pomoć majkama u svakom pogledu prilikom trudnoće i rađanja.

U Srbiji se živi bolje i živeće se bolje. Zato moramo da sačuvamo mir i stabilnost po svaku cenu i budemo vredni, pametni i odgovorni. Svi zajedno moramo da gradimo bolju budućnost Srbije, koja će izgledati lepše i bolje i u kojoj će njeni građani i naša deca biti neuporedivo srećniji nego ranije. Hvala.