STEFAN SRBLJANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1989. godine. Živi u Priboju.

Po obrazovanju je diplomirani politikolog.

Polaznik je prve generacije Akademije mladih lidera Srpske napredne stranke.

U Srpskoj naprednoj stranci je od 2014. godine.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 23.12.2020, 12:49

Osnovne informacije

Statistika

  • 20
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesto vanredno zasedanje , 09.09.2021.

Zahvaljujem.

Jako je važno da jedna država ima pojedince, grupe ili timove ljudi koji su sposobni da u svakom trenutku, a naročito u nekim kriznim vremenima svojim znanjem, elokventnošću, trudom i borbom doprinesu tome da ta država i društvo iz te krize izađu sa najmanjim mogućim posledicama.

Upravo je NBS u saradnji i u koordinaciji sa Vladom Republike Srbije bila generator i jedan od nosilaca teških reformi koje je SNS sprovela nakon dolaska na vlast 2012. godine, a koje suza cilj imale oporavak javnih finansija i saniranje katastrofalnog ekonomskog stanja u Srbiji pre 2012. godine.

Narodna banka Srbije je na čelu sa vama gospođo Tabaković pokazala ozbiljnost i u vreme pandemije krize izazvane Kovidom 19, kada je nizom odmerenih i pravovremenih mera ublažila finansijske posledice pandemije i sačuvala ekonomsku i monetarnu stabilnost Srbije.

Kada govorimo o finansijama i ekonomiji, uvek se držim brojki, jer nisam stručnjak, tako da su mi oi merilo, da li se nešto dobro radi ili ne. Takođe i mišljenja i stavovi određenih relevantnih međunarodnih institucija kao što su MMF i Svetska banka.

Kada pogledamo brojke i uporedimo gde smo danas, a gde smo bili pre devet godina, jasno će biti svima nama koji smo laici, koji nismo stručnjaci kakve rezultate i Vlada Republike Srbije i NBS sa vama na čelu je napravila prethodnih devet godina.

Nezaposlenost 2012. godine, oko 24 do 25%. Danas je ta nezaposlenost na istorijskom minimumu, negde između sedam do osam procenata. Javni dug 80%, danas je ispod nivoa Mastrihta, dakle negde oko 54, 55%. Devizne rezerve, sami ste rekli, ispravite me ako grešim gospođo Tabaković, 15,6 milijardi. Rezerve zlata povećane za 21 tonu i iznose 36,8 tona. Investicioni kreditni rejting, blizu smo dobijanja investicionog kreditnog rejtinga i u vremenu krize 2020. godine privukli smo gotovo tri milijarde direktnih stranih investicija.

Sve to nije problem, sve su to podaci, sve je to proverljivo, problem je kada se kao stručnjaci danas predstavljaju oni koji su doveli da ti rezultati budu tako katastrofalni do 2012. godine i onda imate malo, malo, pa se pojavi neko iz tog bivšeg režima da kritikuje vas, a za njihovo vreme inflacija 12,2%, direktno mislim na bivšeg guvernera Šoškića.

Vi držite inflaciju oko 2% već dugi niz godina. Kurs dinara su uspeli da za samo četiri godine sa 78 podignu na 119 dinara. Vi držite kurs dinara dugi niz godina stabilnim. Onda se svi pitamo zašto nervoza? Zašto nervoza u redovima bivšeg režima, kod istih onih ljudi koji su nas ubeđivali 2009. godine da je svetska ekonomska kriza naša šansa, a ostavili su pola miliona ljudi bez radna mesta. Pa, slagali su nas, slagali su nas i taj put, kao i mnogo puta pre toga i nakon toga što su nas slagali. Slagali su nas za akciju od 1.000 evra, ali šta očekivati od ljudi kojima je čak i kosovska nezavisnost okej samo ako dolazi nakon izbora.

Mislim da građani Srbije glasaju za rezultate, glasaju za program i glasaju za jednu odgovornu politiku koju sprovodi i Vlada i predsednik države, a i vi kao Narodna banka Republike Srbije.

Često se pitam, da li je moguće, gde je podrška građana Srbije tim pripadnicima bivšeg režima, gde se ona izgubila? Da li je moguće da tako mali procenat građana Republike Srbije je zaboravio benefite koje je bivši režim, dok je vladao Srbijom, sprovodio? Onda u razgovoru sa građanima Republike Srbije shvatim da niko neće podržavati pljačkaške privatizacije i zatvaranje fabrika, već naravno da će otvaranje novih fabrika i novih radnih mesta zaslužiti podršku građana Republike Srbije.

Niko neće da podrži 450 miliona evra datih za jedan most koji je dugačak 900 metara, a toliko nam danas vredi 30,9 kilometara autoputa od Preljine do Požege sa 35 mostova i tri tunela.

Zašto bi neko podržavao Šutanovca, Ponoša i Tadića koji su topili naše tenkove i prodavali u staro gvožđe dok mi danas podižemo namensku industriju i naoružavamo se svakodnevno najsavremenijim naoružanjem. Neće niko da podrži ni Borka Stefanovića i njegovo vođenje pregovora na Kosovu i Metohiji i Vuka Jeremića koji je postavio ono nakaradno pitanje Međunarodnom sudu pravde legitimnosti, pitanja kosovske nezavisnosti. Znamo kako dogovor dobili.

Dok mi danas pokušavamo na sve moguće načine da sačuvamo KiM u našem sastavu i imamo problem sa Prištinom koja neće da implementira ono što je potpisano, od Briselskog do Vašingtonskog sporazuma. Neće niko ni da podrži one koji nisu brinuli o građanima, našim sunarodnicima i Srbima koji žive u BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Metohiji. Za razliku od nas koji na sve načine danas više nego ikad se trudimo da te ljude približimo matici i da im budemo na raspolaganju.

Sve su to, kao što rekoh, rezultati i sve su to činjenice potkrepljene dokazima, potkrepljene nečim što je lako vidljivo.

Ono što sam siguran da izaziva kod svih nas ovde koji smo ostvareni kao roditelji i kod nas koji nisu jeste ogorčenost i gađenje kada neko u svojoj borbi pokušava da uvuče nečiju decu. Naravno, nisam rekao političkoj borbi zato što je to davno prevazišlo granice političke borbe. Ponosan sam što niko od nas ovde nikada nije spomenuo ni jedno jedino ime deteta od nekog opozicionog političara, niko nikada. To tako treba da bude. Nadam se da će to tako ostati. Dok mi svakodnevno na različitim portalima, na različitim medijima čitamo tekstove, naručene tekstove o deci Aleksandra Vučića i o njegovoj porodici, i onda se pitamo zašto neki ludak inspirisan tim tekstovima ode tamo na „Tviter“, „Instagram“ ili „Fejsbuk“ i napiše takve jedne gadosti i takve jedne poruke pretnje toj istoj deci.

Svi mi odobravamo javnu funkciju i ta funkcija treba da bude podložna kritici i sudu javnosti. Ja nemam problem sa tim da nekome budem simpatičan ili manje simpatičan, da neko za mene kaže da sam pametan ili manje pametan, nemam čak problem ni sa tim kada mi neko na društvenim mrežama napiše i neku pretnju, uvredu. Prihvatam to, ali ne mogu da razumem. Smatram da su to načini za borbu ljudi koji nemaju nikakav argument, dakle ljudi koji su u principu slabi i koji znaju samo da mrze.

Tako da, na kraju želim da uputim podršku predsedniku Vučiću i svima vama ovde poštovane kolege narodni poslanici i da istrajemo svi u ovoj borbi koju vodimo, jer ako sam nešto naučio i video za ovo godinu dana ovde u ovom parlamentu jeste da svako od vas, odnosno svi mi, velika većina nas, voli Srbiju više od svega i spremna je za tu istu Srbiju da učini sve. Upravo u tome i jeste problem.

Hvala na pažnji i živela Srbija.

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanik obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu. Braniti ljudska i manjinska prava i građanske slobode i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije istini i pravdi.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Vujović, ovom zakletvom smo se 3. avgusta 2020. godine obavezali u ovom Visokom domu da ćemo naše poslaničke dužnosti obavljati iznad svega u skladu sa Ustavom Republike Srbije koji u svojoj preambuli, koju svaki građanin i svaki narodni poslanik treba i mora znati poštovati, kaže.

Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći od toga da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja pokrajina Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima. Apsolutno mi je nejasno kako je moguće da su pojedine kolege, koje su istog dana kada i ja, izgovorile reči ove zakletve i obavezale se na poštovanje Ustava i zakona ove zemlje, mogle na najgrublji način da pogaze i zakletvu i Ustav ove države i da svojom posetom Aljbinu Kurtiju i Prištini izrečenim tom prilikom stanu na stranu kosovskih separatista i onih koji sebe nazivaju vladom tzv. Kosova i postanu glasogovornici tzv. skupštine Kosova u ovom Visokom domu.

Da li je moguće da su sposobni da na tako brutalan način pljunu na svoju državu i na njene institucije na ovaj Visoki dom? Ovo što su oni uradili nije nikakva demokratija, nije nikakva građanska neposlušnost to je direktno napad na državu Srbiju. Jedino što je možda gore od totalnog oglušavanja i kršenja Ustava i zakona ove zemlje jeste njihova parcijalna primena u delovima koji njima odgovaraju, dok u drugim delovima na njih ostaju potpuno slepi. To je ono što rade i to je ona grupa narodnih poslanika koja ovde po njihovim rečima brani interese bošnjačke i albanske nacionalne manjine kao i svih drugih naroda koji žive u ovoj državi.

Samo ih je briga za interese srpskog naroda i samo ih je briga za srpski narod koji živi na delovima naše teritorije, a kojima je na žalost manja. Upravo na tim prostorima srpski narod je samo zbog toga što je drugačije veroispovesti i drugačije nacionalne pripadnosti, izložen svojevrsnom Aparthejdu.

Meni je žao što gospoda narodni poslanici koje pominjem nisu sada ovde da im se direktno obratim, ali me interesuje da li su pre par dana u Prištini sa Kurtijem pričali o napadu na trinaestogodišnjeg Nikolu Perića, koji je samo zbog toga što je Srbin bio izložen brutalnom nasilju od strane grupe nepoznatih počinilaca koji će verovatno i ostati nepoznati imajući u vidu kako rade tzv. kosovske institucije, odnosno tzv. kosovska policija.

Da li su možda izrazili zabrinutost zbog položaja gospođe Dragice Gašić iz Đakovice, koja je baš u vreme njihove posete bila izložena napadima samo zato što je rešila da ostari i svoju smrt dočeka na svom ognjištu? Vidim ovih dana da kojoj je zabranjeno da ode do prodavnice po hleb i osnovne životne namirnice.

Da li su možda pričali o tome da je od 1. januara 2021. godine do 4. jula ove godine, dakle do jula, na pripadnike srpskog naroda, Srpske pravoslavne crkve izvršeno čak 35 napada? Da je čak i juče, da smo imali jedan brutalan napad na 67 Ranka Bacića, koga kosovska policija čuva u Pećkoj bolnici posle tog napada?

Ovo je nešto što se ponavlja iznova i iznova. Onog trenutka kada udare u zid u pregovorima u Briselu, oni pokušavaju preko naših sunarodnika koji žive na KiM da izvrše pritisak na Beograd. Ubeđen sam da ništa od ovoga što sam pomenuo nije bila tema razgovora u Prištini.

Moram da kažem da sam izuzetno ponosan što u ovom visokom domu svaki pripadnik svake političke grupacije ima pravo da iznese stav i mišljenje i isto tako sam još ponosniji što se ovakve stvari koje sam maločas pomenuo ne događaju ostatku Srbije. Ne samo kao narodni poslanik ili član skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, već kao čovek i kao neko ko dolazi iz mešovite sredine, uvek samo bio spreman i uvek ću biti spreman da zaštitim i stanem u odbranu svakog čoveka bilo koje vere i nacije, koji živi u ovoj državi, a kome su prava na neki način ugrožena.

Ničija prava i slobode, poštovani narodni poslanici, na tako brutalan način nisu ugrožena kao Srbija na KiM. Zato nikako ne mogu da shvatim kako oni koji su u ovom visokom domu najglasniji kada je reč o pravima i slobodama mogu da budu tako slepi i neuki na sve one nedaće kojima su izloženi njihovi sugrađani koji nisu njihove nacionalnosti i da otvoreno stanu na stranu Aljbina Kurtija i kosovskih separatista.

Zbog tog svojevrsnog licemerja koje uporno pokazuju kažnjeni su i od strane njihovih birača i doživeli su, slobodno mogu reći, debakl na prethodnim izborima kada su izgubili većinu opština u Raškoj oblasti i tu svoju dvoličnost pokazali su i na taj način što kada su bili ministri u Vladi Republike Srbije i kada su bili na čelu Kancelarije za razvoj nedovoljno razvijenih područja nisu bili toliko glasni u odbrani svojih prava i sloboda. Tada im je ova država bila majka.

Onog trenutka kada su postali opozicija setili su se ponovo da su oni branitelji prava i sloboda, ali ponovo na jedan paradoksalan način da su im glavni saborci i prijatelji u celom tom procesu Aljbin Kurti i Ismet Azizi. A, kako se odnose prema svojim sugrađanima, na primer u Bujanovcu gde srpsko stanovništvo čini 40% stanovništva, ignorišući ga, a dok u isto vreme traže ministarska mesta u Vladi Republike Srbije. Nažalost, stali su na stranu svih onih koji predlažu rezolucije kojima se stigmatizuje ceo srpski narod i čije oduševljenje prihvataju albanski separatisti na Kosovu.

Ono što ih posebno boli i nervira što je na svu sreću i hvala Bogu što veći deo bošnjačkog stanovništva i naroda Srbiju doživljava kao svoju državu i domovinu i što nas sve na ovim prostorima, bez obzira na veru i naciju, muče isti problemi i delimo sreću i radost bez obzira na sve.

Uzimajući u obzir sve rečeno, mislim da nadležni organi ove države moraju preduzeti konkretne poteze u sankcionisanju pomenutih lica i na taj način sačuvati pravni i ustavni poredak ove zemlje.

Na kraju svog izlaganja opet bih se vratio na reči zakletve koju smo izgovorili u ovom visokom domu i koja za neke predstavlja samo mrtvo slovo na papiru, ali ipak, kako kaže naša narodna poslovica – vo se veže za rogove, a čovek za reč. Tom prilikom mi smo se izrečenim obavezali da ćemo služiti ne samo Ustavu, već i istini i pravdi. A pravda, ona ne bi trebalo da bude nema i da pravi razliku i za nju bi podjednako trebale biti važne i srpske suze i to bi neki narodni poslanici trebalo da znaju.

Gospodine predsedavajući, verovatno sam svojim govorom prekršio Poslovnik, i toga sam svestan, ali sam se takođe obavezao u ovom visokom domu da ću po najboljem umeću braniti Ustav i zakone ove zemlje i mislim da to ovom prilikom i radim. Hvala. Živela Srbija!

Šesto vanredno zasedanje , 30.06.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicom, kada god je u ovom visokom domu reč o nekom predlogu zakona vezano za demografiju ili porodicu ili ako je konkretno kao danas reč o nekim finansijskim davanjima i podršci, to kod mene izaziva posebno interesovanje i pažnju iz jednog prostog razloga, a to je što sam jedna od onih koji veruju da je problem nataliteta i biološkog opstanka ovog naroda i ove države glavni problem sa kojim se Srbija suočava.

Svakako da Srbija nije ista država danas ili u zadnjih pet, deset ili 15 godina i da smo uspeli da ostvarimo određene napretke u nekim oblastima. Nezaposlenost je na istorijskom minimumu. Trudimo se da u svakoj lokalnoj samoupravi, u svakom gradu stvorim tržište rada i da na taj način uspostavimo i podignemo standard koji će omogućiti mladim ljudima da planiraju budućnost u našoj zemlji i eventualni povratak onih koji su za boljim životom nekada u prošlosti napustili našu zemlju.

S tim u vezi i jako je bitno što gradimo i škole i vrtiće i puteve, ali nam je sve to džaba ukoliko ne budemo imali one koji će pohađati te škole i vrtiće. Svakako smatram da je ova država učinila mnogo u prethodnom periodu ali ovaj problem, problem nataliteta nije problem koji je problem samo ove Vlade i ove vlasti, to je nešto što traje već nekoliko desetina godina. Vi od 50-ih godina prošlog veka imamo problem sa negativnim prirodnim priraštajem i ako uzmemo u obzir i gubitke koje naš narod ima u prva dva svetska rata, svakako shvatamo svi u kakvom se problemu nalazimo.

Ono što mi se čini da ova vlada i ova vlast rade, jeste da se o tome govori više nego ikad. Predsednik je pre para dana kada je govorio o izveštaju Kosova i Metohije, govori o tome. Izdvajamo mi određena sredstva, ona nisu garant toga da ćete doći do nekog rezultata. Imamo rezultate u nekim siromašnijim delovima naše zemlje, ali sa tim problemom sa kojom se suočavaju mnoge evropske države i ako krenemo od toga da su neki od nas i pametniji i bogatiji, svakako da tim većim finansijskim izdvajanjima ni oni sami nisu rešili, nisu uspeli da reše taj problem priraštaja.

Kada je reč o ovom zakonu svakako da je jako dobar ovaj deo koji se tiče i ovaj član koji se tiče pomoći primanjima koje imaju zaposlene porodilje koje nisu imale 18 meseci radnog iskustva pre započinjanja porodiljskog bolovanja, već su imale makar jedan dan radnog staža, jer će one u prva tri meseca tog bolovanja imati zagarantovana primanja koje ne sme biti ispod minimalne zarade definisane u Republici Srbiji. To je jako važno za buduće roditelje, verujte kao neko ko će u narednih mesec ili mesec i po dana postati otac svakako da je to jako važno.

Znate, često čujem od svojih prijatelja, koji su se ostvarili kao roditelji – e, tek ćeš ti da vidiš koliko je sve to skupo.

Ja smatram da su samo dve stvari nemaju cenu. Prva je zdravlje, a druga je potomstvo. Vrednost zdravlja uočimo tek, kada ga na žalost izgubimo ne shvatajući koje bogatstvo imamo dok smo zdravi, a potomstvo?

Šta reći o potomstvu, deca su jedina garancija da jednog dana, kada nas više ne bude, naše ime neće biti zaboravljeno, jer sve bude i prođe i karijera i posao i pare, sve bude i prođe, ali potomstvo i deca su ono što ostaje definitivno za nama.

Ja sam čitao, i zakoni i mislim da u njemu postoji jedna stvar koja mene muči već nekoliko godina što vidim da se ponavlja, možda čak i dve, tri decenije, a to je kod gospodine ministre, kada je reč o ostvarenju prava na dečiji dodatak i između ostalog je potrebno dostaviti katastarski izveštaj, odnosno da li ste vlasnik i koliki ste vlasnik određenog dela zemlje ukoliko je posedujete.

Ja sam neko ko nije imao pravo na dečiji dodatak jer je moj otac posedovao određeni deo zemlje, koji prevazilazi te granice, ali ta zemlja se nalazi u selu 40 kilometara od Priboja, na kojoj ni on nije otišao godinama, ni ja tamo ne idem, to me je sprečilo da imam dečiji dodatak.

Moje neko zapažanje je, da bi to možda negde u budućnosti moglo da se reši na neki drugi način da li neko ima neko poljoprivredno gazdinstvo, pa da se na osnovu toga to vidi, jer ako neko poseduje neku zemlju, naročito na selima, pa zašto bi to sprečavalo njegovo dete da ostvari prava na dečiji dodatak.

Na samom kraju, želim da uputim podršku samohranim majkama i da ukažem na problem koje imaju samohrane majke i da ukažem na problem koje imaju samohrane majke.

Naime, pre izvesnog vremena sam razgovarao sa jednom svojom prijateljicom, koja je samohrana majka i pored svih problema koje mi je iznela, i zbog kojih mi se požalila jedna stvar mi je ostala onako urezana u pamćenje, to je jedna konstatacija i više pitanje koje je ona meni uputila.

Rekla mi je da li je moguće da u Srbiji muškarac kada se razvede od žene razvede se i od dece. Ja u prvi mah nisam znao šta da joj odgovorim, ali sam joj rekao da to nikako ne može biti problem države i ne može biti problem vlasti koja je u tom trenutku na čelu države, to je ipak problem moralni i etički problem tog muškarca, ali svakako da država mora da bude ta koja će stati u svakom smislu i u svakom pogledu iza samohranih majki, koja će uputiti podršku više nego ikad na svaki mogući način.

Zbog toga želim vam mnogo sreće i uspeha u daljem radu i zaista vam želim od srca da budete prvi ministar koji će se pohvaliti sa nekim konkretnim i pozitivnim rezultatima kada je ova problematika u pitanju. Hvala na pažnji. Živela Srbija!

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 01.04.2021.

Hvala, predsedavajući.

Prioritet koji je Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i u saradnji, koordinaciji sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odredila i označila kao nešto od izuzetne važnosti jeste briga o mladima, odnosno borba za to da mladi svoju budućnost grade u Srbiji.

S tim u vezi, Planom „Srbija 2025“ predviđena su sredstva u iznosu od 600.000.000 evra za te svrhe i način za dostizanje prosečne plate od 900 evra do 2025. godine. Zbog čega je to bitno? Pre svega, jer je preduslov za sprečavanje daljeg odlaska mladih ljudi u inostranstvo, bolji životni standard i stvaranje uslova, odnosno otvaranje radnih mesta kako za mlade sa visokoškolskim obrazovanjem, tako i za one bez fakultetske diplome.

Ubeđen sam kao neko ko je jedan deo svog života proveo u inostranstvu radeći da nigde nije lepše kao kod svoje kuće, ali u onom trenutku kada možete da živite normalno od svog rada i kada imate priliku da vaše znanje, rad i trud budu vrednovani i ocenjeni na pravi način.

Ono što je svakako pozitivan primer i pokazuje da je Srbija na dobrom putu i da stvari u Srbiji idu na bolje kada je reč o ovoj temi jeste svakako „Kontinental“ iz Novog Sada koji je u prethodne tri godine zaposlio oko 500 mladih inženjera.

Samim tim ohrabruje i Izveštaj Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije koji konstatuje priliv mladih visokostručnih ljudi u Srbiji, a nešto što je u suprotnosti sa onim što smo do sada imali priliku da slušamo i to su navodi o odlivu mozgova iz naše zemlje.

Taj institut, podsetiću vas, nije nikakva produžena ruka ove države i Vlade, već relevantna i priznata institucija inostrana i ona svoje rezultate, rezultate svojih istraživanja dobija jako preciznom metodologijom i stoji iza svih dobijenih rezultata.

S tim u vezi, moje današnje pitanje upućeno je Vladi Republike Srbije, pre svih, premijerki Ani Brnabić i resornom ministru Siniši Malom, s obzirom da dobijam veliki broj pitanja pripadnika mlađe populacije.

Te mlade ljude, pre svega interesuje da li će država ove godine krenuti u najavljenu izgradnju stanova za mlade bračne parove, odnosno u kojim gradovima i opštinama će ti stanovi biti građeni i koji će biti uslovi za njihovo dobijanje?

To je samo jedan segment svega onoga što je država opredelila i što je plan države kada su mladi u pitanju, ali svakako jako značajno i važno, jer je rešeno stambeno pitanje osnov za proširenje porodice i zalog za sigurniju i mirniju budućnost.

Kada tome dodamo i veća izdavanja za novorođenčad sredstva za biomedicinsku potpomognutu oplodnju, podršku i pomoć trudnicama, složićete se da država čini sve da stimuliše natalitet u Srbiji i da samim tim obezbedi biološku budućnost nacije.

Svi smo svesni koliko novca se odvaja za borbu protiv pandemije i za čuvanje zdravlja nacije, koliko sredstava na dnevnom nivou trošimo za vakcine, za testove, za lekove i drugu medicinsku opremu i koliko novca država gubi i merama koje preduzima za suzbijanje širenja pandemije.

Zbog toga se nadam i ja svi ovi ljudi koji mi se obraćaju, da ova situacija neće poremetiti normalno funkcionisanje države i da će se nastaviti sa realizacijom svih ovih projekata, da ćemo nastaviti i zadržati fokus na onome što je kapital i budućnost ove države, a to su svakako mladi ljudi.

Kao što vidite, poštovane koleginice i kolege, dame i gospodo narodni poslanici, sve ovo su konkretni predlozi i sve ovo je konkretna politika. Srpska napredna stranka nudi rešenja za sva ona pitanja o kojima se godinama nije brinulo i što je dovelo do toga da Srbija bude država bez perspektive i da misao svakog mladog čoveka u nekoj bližoj prošlosti bude kako da ovu državu napusti i kako da se dočepa nekih papira i dokumenata neke inostrane države.

Ubeđen sam da smo taj trend prekinuli i da Srbiju gradimo kao državu sposobnu i pogodnu da svim svojim građanima obezbedi bolju budućnost i najbolje uslove za život.

Hvala.

Imovinska karta

(Priboj, 10.10.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član opštinskog veća Opština Priboj Opština Mesečno 25000.00 RSD 15.06.2016 -