STEFAN SRBLJANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1989. godine. Živi u Priboju.

Po obrazovanju je diplomirani politikolog.

Polaznik je prve generacije Akademije mladih lidera Srpske napredne stranke.

U Srpskoj naprednoj stranci je od 2014. godine.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 23.12.2020, 12:49

Osnovne informacije

Statistika

  • 17
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrto vanredno zasedanje , 09.06.2021.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, svi smo svesni pod kakvim se pritiskom nalazi Srbija i kakva nas tek iskušenja očekuju po pitanju Kosova i Metohije i zbog toga ovim putem želim da uputim podršku predsedniku Aleksandru Vučiću u borbi za srpske nacionalne interese.

Današnja tema je od suštinske važnosti za prioritete koje je SNS odredila kao glavne u vođenju politike ove zemlje, a to su pre svega očuvanje mira, političke i ekonomske stabilnosti kao preduslova daljeg razvoja države, kao i očuvanje nezavisnosti teritorijalnog integriteta i samostalnog odlučivanja.

Prevencija i borba protiv terorizma predstavlja značajno pitanje ostvarivanja ciljeva bezbednosne politike u nastojanju da se zaštiti nacionalna bezbednosti, ali i u nastojanju da se obezbedi trajna globalna i regionalna stabilnost i zbog toga uspostavljanje nacionalne baze podataka za borbu protiv terorizma predstavlja deo opštih napora Republike Srbije na planu unapređenja sistema za prevenciju i borbu protiv terorizma.

Srbija se nažalost suočila sa ovom opasnom pojavom na Kosovu i Metohiji od strane terorističke i separatističke OVK tokom rata na Kosovu i Metohiji devedesetih godina, ali i nakon toga. Nosioci takvog delovanja imali su za cilj stvaranje velike Albanije ili velikog Kosova, odnosno objedinjavanje etničke teritorije koju su smatrali teritorijom Albanaca i to je bio univerzalni model funkcionisanja neke terorističke organizacije, u ovom slučaju OVK, koja se finansirala isključivo putem kriminalnih izvora, švercom oružja, švercom droge i ljudi i to je, kako rekoh, svojevremeno primenilo i rukovodstvo tadašnjeg OVK.

Na taj način otvoren je i stvoren nesmetani i stalan priliv sredstava za terorističke aktivnosti, a vodeće ličnosti OVK kao najglasnije albanske patriote za kratko vreme došle su do enormnog bogatstva. Ono što je u celoj ovoj priči najužasnije jeste i izveštaj Dika Martija koji potvrđuje da postoje potresne činjenice i mnoge indicije da je OVK počinio zločine koji su ostali nekažnjeni i o kojima nikada nije sprovedena istraga.

U tom izveštaju koji je sačinio gospodin Marti posle višegodišnje istrage inicirane navodima bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, koja je otkrila javnosti da su pripadnici OVK ubijali civile i trgovali, na žalost, njihovim organima. Takođe, postoje i brojne konkretne indikacije koje pokazuju da su Srbi i Albanci odvođeni na teritoriju severne Albanije u razna mesta i da su na tim mestima bili mučeni od strane pripadnika OVK i da su njihovi organi završavali u to vreme u nekim zapadno-evropskim državama.

Da li će pravda nekada biti zadovoljena, videćemo u godinama koje su pred nama, ali ono što je sigurno da na te zločine ne smemo zaboraviti.

Ono što takođe ne smemo zaboraviti jeste ni da Aljbin Kurti sasvim sigurno ne bi bio kandidat za premijera privremenih prištinskih institucija da 2000. godina DOS-ovi ministri i Vojislav Koštunica nisu doneli skandalozni Zakon o amnestiji kojim je Aljbin Kurti i još 2.000 pripadnika OVK amnestirano i koji su od tog trenutka postali slobodni građani.

Na kraju, ta izuzetna politika zaštite državnih, nacionalnih i vitalnih interesa, predvođena režimom Borisa Tadića i Vuka Jeremića, pitanje KiM je iz UN prebacilo na EU i stvorilo granice na Brnjaku i Jarinju.

Kada pomislite da je kraj celoj toj apsurdnoj priči, dođete do presude Apelacionog suda iz 2013. godine kojom se tzv. Gnjilanska grupa, optužena za najgnusnije i najgore zločine na KiM, oslobađa krivice. I danas doživimo da nam pojedine sudije iz tog suda drže moralne lekcije, da nam drže predavanja i sole pamet.

Sve one teme koje se ovde pokreću su nešto što je jako bitno i što su samo reakcija na anomalije i na nastupe pojedinaca koji zloupotrebljavaju svoje sudijske funkcije i daju kredibilitet svojim javnim nastupima onim političarima i onim strankama s kojima su, očigledno, u sprezi, jer koji bi drugi zaključak mogli da izvučemo kada su očigledno njihove akcije koordinisane.

Jedan političar tajkun dođe na svoju tajkunsku televiziju i da izjavu nekom svom tajkunskom portalu, ceo dan govore o tome i na kraju im kredibilitet da neki sudija svojim javnim nastupom u istoj toj emisiji, na istoj toj televiziji. I onda se mnogo nerviraju kada čuju reakcije iz ovog parlamenta od narodnih poslanika, jer ko sme išta da kaže za njihove dubokoumne filozofske misli i na njihove fantazije, jer su oni ti koji očigledno u ovoj državi smeju da kažu šta god žele i da ne snose apsolutno nikakvu odgovornost i posledice za svoje izgovorene reči. U jednoj takvoj državi u kojoj navodno vlada medijski mrak i diktatura predsednika države nazivaju psihičkim bolesnikom, a svi mi ovde smo budale i neznalice i tako je u krug iz dana u dan.

Poštovani predstavnici Ministarstva pravde ako će ustavne promene koje smo doneli u utorak stvoriti pravosuđe koje je sposobno da ispita imovinu čoveka koji u zapadnim državama i u državama u celom svetu ima milionske račune, ja sam apsolutno za. Ako će uspeti da licu pravde privede sve one koje u nedostatku svojih ideja i politika ruše i ovaj visoki dom i ovaj grad, ja sam apsolutno za. Ako će uspeti da licu pravde privedu sve one koji svakodnevno iznose najgnusnije laži o predsedniku Republike i koji prave lažne afere, što je odavno prestalo da bude deo političke borbe, ja sam svakako za.

Nažalost, u ovoj državi je stvorena takva atmosfera da je najnormalnije svakodnevno pretiti predsedniku države i želeći da se normalnim napravi stanje da jednoga dana jedan takav ludak ostvari svoj ludački plan i da to svi prihvatimo sasvim normalno. Pretnje Vučiću, ništa novo, na to smo navikli, koga je briga za to. Verujem da ćemo uspeti da stvorimo pravosuđe koje će moći da se nosi sa svim tim problemima.

I ono što je ova stranka svakako pokazala, a to je da se razlikuje od drugih i po tome što je spremna da pođe od sebe i što je spremna da se obračuna i sa onima iz sopstvenih redova koji misle da su veći od ove stranke, da su bogom dani i koji su se ogrešili o zakone ove države. Svakako im partijska knjižica neće i ne sme biti zaštita. Srpska napredna stranka je ideja i nju čine pristojni i pošteni ljudi i oko dva miliona glasova koje smo dobili na prethodnim izborima. Ta podrška ne sme biti zloupotrebljena i ta podrška ne sme dovesti u pitanje neodgovornim ponašanjem pojedinaca i svako treba da snosi posledice za svoja dela.

Ovih dana, nedelja i meseci često pričamo i o stranačkom dijalogu. Srpska napredna stranka je apsolutno spremna da sasluša sve zahteve i da unapredi izborne uslove. To je naša dužnost, kao najveće i najjače stranke u ovoj državi. Ono što je sigurno jeste da na ucene nećemo pristati, nećemo pristati upravo zbog te ogromne podrške koju imamo od srpskog naroda.

Moja poruka svima onima koji misle da na vlast mogu doći bez izbora jeste da se u ovoj državi narod pita i da će se pitati dokle god je SNS na vlasti. Mi smo 2012. godine pobedili na izborima po njihovim izbornim uslovima. Tada smo samo tražili da volja građana Srbije bude ispitana na izborima. Nismo bežali od njih.

Današnja opozicija u Srbiji je jedinstvena u svetu. Oni na sve načine pokušavaju da do izbora ne dođe i bojkotuju te izbore koji su redovni i koji su izraz volje naroda. I svi zahtevi su sažeti u jedan, a to je da se Aleksandar Vučić ne bavi politikom, jer očigledno je taj strah od toga da ne može biti pobeđen nikada ni na jednim izborima prevelik u redovima pomenute opozicije.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, naša dužnost je da nastavimo da radimo u najboljem interesu građana Srbije, da sledimo i pratimo politiku koju je afirmisao predsednik Aleksandar Vučić i naša borba je nesumnjivo ispravna, naš cilj je pristojna i uspešna Srbija i od toga cilja nikada ne smemo i nećemo odustati. Hvala.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Hvala, predsedniče.

Svim sugrađanima i prijateljima islamske veroispovesti želim da čestitam Ramazanski Bajram, uz želju da ga provedu u miru i blagostanju u krugu svoje porodice.

Zakon zahteva poslušnost i treba se braniti. Ova rečenica je iz čuvenog Sokratovog govora pred atinskim porotnicima, tačnije iz odbrane i završne reči na suđenju gde je proglašen krivim što je vređao bogove i kvario omladinu svojim filozofskim učenjem.

Proces Sokratu i njegova osuda na smrt često se uzimaju kao dokaz ograničenja atinske demokratije.

Pričali smo ovde na prethodnim sednicama i utvrdili spregu između određenih sudija, političara i medija i videli kako to izgleda u praksi kada pojedine sudije daju kredibilitet izjavama određenih političara u svojim nastupima u nekim opozicionim medijima. Složili smo se ovde i saglasili da je to svakako odličan, ali negativan primer zloupotrebe sudijske funkcije i nešto što nijedan sudija ne bi trebalo da radi.

Ja nisam pravnik, ali mnoge moje kolege jesu i oni časno obavljaju svoje poslove i brane svoj poziv, pridržavajući se onoga što zovu etički kodeks. U diskusiji sa njima, naučili su me šta je to što podrazumevaju pod tim etičkim kodeksom.

Taj kodeks za njih nekada predstavlja odličan instrument za odbranu svoje profesije. To su principi kao što su dostojanstvenost, stručnost ili odgovornost. Zakon je ono čega se uvek pridržavaju, daju primer drugima i sve ono što rade, za to što rade moraju i trebaju da imaju kredibilitet.

Pominjali smo ovde reformu pravosuđa iz 2010. godine. To je svakako nešto što nikada više ne sme da se dogodi u pravosudnom sistemu Republike Srbije. Hiljadu sudija je tada ostalo bez posla, hiljadu sudija koji nisu bili podobni i nisu bili po volji tadašnjem režimu DS. To je vreme kada su se sudije isključivo birale po opštinskim odborima DS i kada je jedina referenca za izbor sudije bila partijska knjižica. Tada su sudije sudile itekako i po babu i po stričevima, oličenim u lokalnim i državnim moćnicima iz redova DS. Svi mi vrlo dobro znamo kako je to tada izgledalo u našim lokalnim samoupravama.

Na svu sreću, Ustavni sud je doneo odluku i sudije koje su ostale bez posla u toj tzv. reformi su vraćene na posao, ali je šteta bila već učinjena. Ta šteta je tada procenjivana na nekih 45 miliona i to je ukupan iznos za sve naknade i zarade koje sudije nisu dobijale dok nisu obavljale svoj posao.

Prilikom usvajanja ove odluke o mreži osnovnih sudova, Opštinski sud je nepravedno ukinut i u Priboju i pripao je Osnovnom sudu u Prijepolju. Ovakvim činom građanima Priboja bio je itekako otežan pristup pravdi, iako je sedište Osnovnog suda u Priboju bilo još od pedesetih godina. Opština Priboj je i tada ispunjavala sve uslove za posedovanje sedišta osnovnog suda i raspolagala je i zgradom za sud, sa svim sadržajima, potrebnim uređajima, inventarom, broj stanovnika, velika razuđenost granične teritorije, kao i dovoljan broj predmeta u krivičnoj, parničnoj i vanparničnoj izvršnoj materiji.

Na svu sreću, nakon dolaska SNS na vlast 2012. godine i uz izuzetno veliko zalaganje tadašnjeg ministra pravde gospodina Nikole Selakovića, taj sud je Priboju vraćen 2013. godine.

Šta je to što je obeležilo te godine dok je sudu u Priboju sedište bilo u Prijepolju? Pa, uočeni su tada brojni nedostaci koji se odnose, pre svega, na teritorijalnu organizaciju osnovnih sudova i osnovnih javnih tužilaštava.

Imajući u vidu činjenicu da su se krivični postupci i većina parničnih postupaka vodila u sedištu suda, to je stvaralo velike probleme i troškove, kako stranama u sporu, tako i advokatima vezanim za dolazak na suđenje. Pri tome treba imati u vidu da je pored Priboja veći broj lokalnih mesta u Republici Srbiji ostao bez svog suda što svakako nije bilo opravdano, imajući u vidu broj stanovnika u tim mestima, kao i tradiciju, budući da su ta mesta uvek imala svoje osnovne sudove.

Osnovni sud predstavlja bazični sud i najveći broj građana se upravo obraća osnovnom sudu u cilju zaštite svojih prava i interesa i uporedo sa tim je izvršena izmena teritorijalne organizacije osnovnih javnih tužilaštava koja prati teritorijalnu organizaciju osnovnih sudova. Pomenuta teritorijalna organizacija je zbog toga izuzetno bitna, jer je omogućila lakši pristup pravdi svim građanima, s jedne strane, i svakako da je efikasnije obavljanje poslova osnovnih javnih tužilaštava koja se odnose na gonjenje učionica krivičnih dela.

Opština Priboj se nalazi na specifičnom geografskom položaju, tačnije na tromeđi tri države i do dve trećine teritorije opštine Priboj, do pribojskih sela se može stići isključivo prelaskom državne granice sa BiH. Ne moram da vam pričam koliko je bio otežan pristup pravdi onom stanovništvu koje živi u tim selima i u tim mestima pribojske opštine. Zbog toga još jednom kažem koliko je jako važno bilo što je pomenuti sud ponovo iz Prijepolja vraćen u Priboj.

Ono što je itekako još značajno i bitno jeste i otvaranje regionalnog centra granične policije u Priboju nekoliko godina nakon toga i ceo taj centar sada pokriva čitavu teritoriju granične linije Srbije prema BiH i Crnoj Gori i omogućuje da policija efikasnije i bolje radi svoj posao i imajući u vidu geostrateški položaj Priboja omogućiće joj bolji kontakt sa građanima.

Raduje zaista i najavljeno formiranje brdsko-pešadijskog bataljona do kraja godine u Priboju i na ovaj način vraćamo prisustvo države Srbije u Priboj, odnosno institucija države Srbije u Priboj što je nešto što nam je u prošlosti nepravedno oduzimano.

Želimo efikasnije pravosuđe kako nam kriminalci ne bi šetali po ulicama, želimo bolju bezbednost i sigurnost za naše građane, i to je nešto što se ostvaruje na ovaj način. Sve ovo je dokaz i potvrda jednog strateškog opredeljenja Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, a to je oporavak Priboja.

Nije zaista lako, poštovane dame i gospodo, ispravljati tuđe greške, ali je svakako lako pokazati koliko smo bolji od onih koji posle toliko godina imaju naknadnu pamet i predstavljaju tzv. planove za dan posle. Ti planovi nisu ništa drugo već plan za povratak u one nesrećne godine i dane pre 2012. godine kada su ovom državom vladali upravo oni kojima je lični interes jedino bio bitan i gde interes građana, odnosno javni interes građana Republike Srbije nije apsolutno postojao. Nema ni plana, nema ni programa, nikakvog rešenja, ništa oni ne nude, nude samo mržnju ideologije, mržnju prema SNS, Aleksandru Vučiću i svima nama koji mislimo drugačije od njih i koji se iz sve snage borimo da se Srbija više nikada ne vrati u ono vreme koje predstavljaju oni, a to je vreme do 2012. godine.

Svakako da ovo državno rukovodstvo radi sve ono što je u interesu građana Srbije, da se i u ovom parlamentu donose svi oni zakoni i propisi koji su, ubeđen sam, u interesu države Republike Srbije i svih njenih građana. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati sve ove predloge. Hvala i živela Srbija.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Hvala.

Aktuelni saziv Narodne skupštine je u prethodnom periodu osvojio veliki broj predloga zakona o sporazumima sa različitim zemljama i tim sporazumima uređuju se odnosi naše države i tih država sa kojima su ti sporazumi potpisani.

Današnji sporazumi sa Sjedinjenim Državama, Ruskom Federacijom i Vladom Kvebeka su svakako nastavak te prakse i opredeljenja naše države i ove Vlade za saradnju sa svim državama sveta.

Prošle nedelje sam imao tu čast da, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, govorim o Sporazumu o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i SAD, odnosno želji za podsticanjem privredne aktivnosti u Srbiji preko Međunarodne finansijske korporacije – DFC, koja će kroz kapitalne investicije i projekte ostvariti sve ove zacrtane ciljeve.

Podsetiću vas samo da je ovo institucija koja je predstavnik američke države i koja ima budžet od 60 milijardi dolara za investiranje u države koje su van granica Sjedinjenih Država. Tim Sporazumom postavili smo zakonski okvir i postavili uslove za početak rada ove institucije u Srbiji i time posebno poslali signal svim onim privatnim kompanijama iz SAD koje žele da investiraju i posluju u Srbiji.

Imali smo kroz istoriju sa Sjedinjenim državama različite odnose. Nekada su bili prijateljski, nekada manje prijateljski, ali ono što je te odnose krasilo jeste to što smo, narodski rečeno, uvek znali na čemu smo. Mi kao država želimo partnerski odnos sa Sjedinjenim Državama i smatramo da je uloga Sjedinjenih Država od suštinske važnosti za mir i stabilnost na ovim prostorima, ali i za ekonomski i privredni napredak svih zemalja u regionu. Zbog toga se trudimo da budemo ozbiljni i poštujemo sve one sporazume koje smo potpisali i koje ćemo potpisati sa SAD.

Prošle godine je predsednik Vučić u Vašingtonu sa tadašnjim predsednikom Trampom potpisao Vašingtonski sporazum i tim sporazumom smo uspeli da promovišemo neke svoje ideje, ideje ekonomske saradnje, ideju Mini šengena, ali da zaista mudrom politikom predsednika države izbacimo tačku 10) koja se ticala međusobnog priznanja Srbije i Kosova. Koliko je to veliki uspeh govori činjenica da je to uvek bila polazna tačka u razgovorima između naše dve zemlje.

Pored ekonomske i političke saradnje sa Sjedinjenim Državama moramo ostvariti naučnu i tehnološku saradnju, i to je i predlog današnjeg sporazuma. Nije sramota učiti od onih koji su u nečemu ispred nas i primenjivati ona znanja koja su oni primenili u svojim državama i na taj način dokazali da su dobra i kvalitetna, kako za te države, tako i za njene građane.

Kao što većina zapadnih zemalja dolazi u Srbiju i uči o modelu imunizacije koji smo mi primenili, tako isto i mi primenjujemo ona znanja za koja smatramo da su korisna. Svakako, od Amerike se ima šta naučiti, jer je to zaista najnaprednija zemlja u oblasti inovacija i njihovi univerziteti i fakulteti su u vrhu svetskih lista kada su ocene u pitanju. Moj kolega Marinković je malopre napomenuo da sve značajne američke kompanije imaju naučno-tehnološke parkove, i to je svakako nešto na čemu Srbija treba da insistira u budućnosti.

Kada je reč o Sporazumu sa Vladom Kvebeka, on se pre svega tiče socijalne sigurnosti i benefite između ovog, kada usvojimo nadam se ovaj sporazum, će imati pre svega naša dijaspora, odnosno naši sunarodnici koji žive i rade u ovoj severnoameričkoj državi, odnosno pokrajini.

Moram da kažem kao neko ko je jedan kraći deo svog života proveo radeći u Americi, odnosno u Saveznoj državi Aljasci u industriji „Ibeda“, jer izuzetno je bitno poštovati, izuzetno je važno donositi ovakve propise, jer ja sam u tom trenutku, u toj prilici imao priliku da se susretnem sa svim onim što ovde često znamo da kažemo i da označimo kao surovi američki ili zapadni kapitalizam.

Kada kažem surovi, ne mislim da je to nešto negativno. Surov je pre svega zbog uslova rada koji su takvi kakvi jesu, ali znate, za onoliko rada koliko pokažete i truda i za rezultate koje postižete bićete i plaćeni.

Ono što zaista nosim kao uspomenu jeste to što je ta američka kompanija sa kojom smo tada potpisali ugovor u Beogradu je sve vreme striktno insistirala na poštovanju odredaba tog ugovora koji smo potpisali i bilo je nekih naših sunarodnika kojima se to nije svidelo u jednom momentu tamo, ali zaista dobili su kartu u jednom pravcu i to je nešto, nedisciplina i nepoštovanje onoga što ste potpisali je nešto što se u Americi apsolutno ne poštuje.

Ne moram mnogo da govorim o tome kakve su istorijske i prijateljske veze između naše države i Ruske Federacije koliko smo kroz istoriju puta bili pomognuti od strane te države i koliko i sada dobijamo pomoć na svim poljima i kada je reč o borbi protiv pandemije i kada je reč o zaštiti naših državnih interesa, odnosno borbi za suverenitet i teritorijalni integritet, borbi za Kosovo i Metohiju.

Ali, nešto zbog čega sam izuzetno srećan i zadovoljan, a što se upravo danas desilo i zbog čega bi gospodin Milićević znam bio srećan izuzetno, s obzirom da se tiče barske pruge, odnosno ovih dana je u toku ispitivanje i snimanje stanja barske pruge, odnosno deonice od Valjeva do Vrbnice, odnosno granice sa Crnom Gorom i to je nakon 45 godina, odnosno tačnije 2017. godine je rekonstruisana jedna deonica od Beograda do Valjeva, a sada nas očekuje rekonstrukcija od Valjeva do Vrbnice i to je zaista ogroman posao koji se finansira iz sredstava ruskog kredita za modernizaciju srpskih železnica. To je projekat vredan gotovo 21 milion evra i svakako, s obzirom koliko je to zahtevna i značajna železnička infrastruktura, za zapadni deo naše zemlje svakako da je to zaista jedan izuzetno važan projekat.

Govorio sam i o tome koliko je putna infrastruktura, odnosno izgradnja puteva, autoputeva bitna za privredni i ekonomski razvoj svih delova naše zemlje, pa i kraja iz kojeg ja dolazim, odnosno iz zlatiborskog kraja iz Priboja.

Rekao sam tom prilikom da je, izneo sam podatak da je Priboj prošle godine privikao najveći broj investicija po glavi stanovnika i dobio sam u međuvremenu dosta poruka kako negativnih, tako i pozitivnih na to moje izlaganja, ali ono što zarad istine i zarad svih građana Srbije imam dužnost da kažem, šta je to što su rezultati SNS bili u Priboju u prethodnom periodu, odnosno od dolaska SNS na vlast.

Pa najpre 100 miliona evra, fabrike automobila „Priboj“ odnosno FAP je otpisan od dugovanja te fabrike na taj način je ta fabrika stavljena na noge. Nije to više ista ona fabrika koja je nekada mogla da proizvede dnevno na desetine kamiona, ali sada saradnjom sa Vojskom i Ministarstvom odbrane Republike Srbije svakako da kroz namensku industriju ono što je najbitnije da smo uspeli da zadržimo određeni broj radnika u toj fabrici.

Godine 2016. je formirana i slobodna zona i to je jedna od najbržih rastućih slobodnih zona u Srbiji. U njoj trenutno je zaposleno preko 500 ljudi, posluju domaće inostrane kompanije poput kompanija iz Amerike, iz Španije ili iz Turske.

Takođe, Priboj će ove godine dobiti novu toplanu vrednu sedam miliona evra. Pre dve godine su rekonstruisane i potpuno obnovljene Mašinsko-elektrotehnička škola i OŠ „Desanka Maksimović“. Vrednost tih radova je bila čak 680 miliona dinara. Za par dana kreće i obnova seoske škole u Bučju, koja će biti pretvorena za školu u prirodi i ta sredstva su obezbeđena takođe iz sredstava Ministarstva privrede.

Na kraju moram da kažem da je prosečna plata u Priboju prošle godine iznosila 48.000 dinara, dok je samo pre nekih sedam-osam godina, tačnije 2013. godine ta prosečna plata iznosila negde oko, nešto malo jače od 20.000 dinara.

Priboj je uvek zaista bio slika i prilika Srbije, čak i u onim vremenima koja su bila teška i koja su iza nas, ali i danas je slika i prilika Srbije u vremenu kada nezadrživo grabimo napred.

Ono što je opredeljenje svih nas, opredeljenje ove države, ove Vlade, predsednika, jeste da nastavimo taj kontinuitet razvoja cele Srbije, svih onih delova Srbije koji su u prošlosti bili zanemarivani da na taj način pokažemo da brinemo o svakom pojedincu i o svakom građaninu Republike Srbije. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 01.04.2021.

Hvala, predsedavajući.

Prioritet koji je Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i u saradnji, koordinaciji sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odredila i označila kao nešto od izuzetne važnosti jeste briga o mladima, odnosno borba za to da mladi svoju budućnost grade u Srbiji.

S tim u vezi, Planom „Srbija 2025“ predviđena su sredstva u iznosu od 600.000.000 evra za te svrhe i način za dostizanje prosečne plate od 900 evra do 2025. godine. Zbog čega je to bitno? Pre svega, jer je preduslov za sprečavanje daljeg odlaska mladih ljudi u inostranstvo, bolji životni standard i stvaranje uslova, odnosno otvaranje radnih mesta kako za mlade sa visokoškolskim obrazovanjem, tako i za one bez fakultetske diplome.

Ubeđen sam kao neko ko je jedan deo svog života proveo u inostranstvu radeći da nigde nije lepše kao kod svoje kuće, ali u onom trenutku kada možete da živite normalno od svog rada i kada imate priliku da vaše znanje, rad i trud budu vrednovani i ocenjeni na pravi način.

Ono što je svakako pozitivan primer i pokazuje da je Srbija na dobrom putu i da stvari u Srbiji idu na bolje kada je reč o ovoj temi jeste svakako „Kontinental“ iz Novog Sada koji je u prethodne tri godine zaposlio oko 500 mladih inženjera.

Samim tim ohrabruje i Izveštaj Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije koji konstatuje priliv mladih visokostručnih ljudi u Srbiji, a nešto što je u suprotnosti sa onim što smo do sada imali priliku da slušamo i to su navodi o odlivu mozgova iz naše zemlje.

Taj institut, podsetiću vas, nije nikakva produžena ruka ove države i Vlade, već relevantna i priznata institucija inostrana i ona svoje rezultate, rezultate svojih istraživanja dobija jako preciznom metodologijom i stoji iza svih dobijenih rezultata.

S tim u vezi, moje današnje pitanje upućeno je Vladi Republike Srbije, pre svih, premijerki Ani Brnabić i resornom ministru Siniši Malom, s obzirom da dobijam veliki broj pitanja pripadnika mlađe populacije.

Te mlade ljude, pre svega interesuje da li će država ove godine krenuti u najavljenu izgradnju stanova za mlade bračne parove, odnosno u kojim gradovima i opštinama će ti stanovi biti građeni i koji će biti uslovi za njihovo dobijanje?

To je samo jedan segment svega onoga što je država opredelila i što je plan države kada su mladi u pitanju, ali svakako jako značajno i važno, jer je rešeno stambeno pitanje osnov za proširenje porodice i zalog za sigurniju i mirniju budućnost.

Kada tome dodamo i veća izdavanja za novorođenčad sredstva za biomedicinsku potpomognutu oplodnju, podršku i pomoć trudnicama, složićete se da država čini sve da stimuliše natalitet u Srbiji i da samim tim obezbedi biološku budućnost nacije.

Svi smo svesni koliko novca se odvaja za borbu protiv pandemije i za čuvanje zdravlja nacije, koliko sredstava na dnevnom nivou trošimo za vakcine, za testove, za lekove i drugu medicinsku opremu i koliko novca država gubi i merama koje preduzima za suzbijanje širenja pandemije.

Zbog toga se nadam i ja svi ovi ljudi koji mi se obraćaju, da ova situacija neće poremetiti normalno funkcionisanje države i da će se nastaviti sa realizacijom svih ovih projekata, da ćemo nastaviti i zadržati fokus na onome što je kapital i budućnost ove države, a to su svakako mladi ljudi.

Kao što vidite, poštovane koleginice i kolege, dame i gospodo narodni poslanici, sve ovo su konkretni predlozi i sve ovo je konkretna politika. Srpska napredna stranka nudi rešenja za sva ona pitanja o kojima se godinama nije brinulo i što je dovelo do toga da Srbija bude država bez perspektive i da misao svakog mladog čoveka u nekoj bližoj prošlosti bude kako da ovu državu napusti i kako da se dočepa nekih papira i dokumenata neke inostrane države.

Ubeđen sam da smo taj trend prekinuli i da Srbiju gradimo kao državu sposobnu i pogodnu da svim svojim građanima obezbedi bolju budućnost i najbolje uslove za život.

Hvala.

Imovinska karta

(Priboj, 10.10.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član opštinskog veća Opština Priboj Opština Mesečno 25000.00 RSD 15.06.2016 -