Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, skandalozan je današnji tvit Srđana Milivojevića i zaista pozivajući na sudbinu Muamera Gadafija da tu sudbinu dožive Andrej i Danilo Vučić je zaista nešto što je strašno i ovim putem pozivam sve institucije da reaguju, naročito Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti i Ombudsmana, jer ako su nekome danas u Srbiji ugrožene slobode i građanska prava to su svakako Aleksandar Vučić i njegova porodica.

Zaista sam presrećan što je danas većina mojih kolega narodnih poslanika pomenula grad iz kog dolazim, tačnije Priboj, a u svetlu najavljene gasifikacije Zlatiborskog okruga, što je zaista jako bitno za opštinu iz koje dolazim i za susedne opštine iz jednog prostog razloga. Priboj je godinama bio zapostavljen i skrajnut, godinama je ta opština bila na rubu propasti, građani su iz nje odlazili bez ikakve perspektive. Danas vidimo da se ubrzano radi na infrastrukturi. Vrlo brzo ćemo imati autoput do Preljine, od Preljine do Požege, kasnije i prema Višegradu i Kotromanu, do granice sa Crnom Gorom

Privredne i ekonomske aktivnosti su vidne. Slobodna zona zapošljava preko 600 radnika i zbog toga i gasifikacija je jako bitna jer će to ubrzati proces industrijalizacije i privrednog oporavka Priboja i svih opština u Zlatiborskom okrugu.

Kada je negde u 19. veku kada je zasijala prva sijalica u Beogradu bilo je ljudi koji su se tome protivili. Kada je Milan Obrenović najavio izgradnju železnice u Srbiji, takođe su postojali ljudi koji su se tome protivili, iznosili različite stavove zbog čega se protive toj modernizaciji Srbije. Međutim, danas u Srbiji imate ljude koji se protive napretku Srbije na svim poljima, ali očigledna je razlika tada u 19. veku ljudi kojima se ne može uzeti za zlo, jer su verovatno u to vreme bili i manje informisani i sada kada, kažem, postoje oni koji sigurno su protiv tih stvari isključivo samo zbog toga što ne žele dalji napredak Srbije.

Ne možete u 21. veku biti protiv izgradnje autoputa mira kao što je autoput od Niša do Drača. Ne možete biti protiv modernizacije Srbije u svim njenim segmentima. Ne možete biti protiv geoloških istraživanja. Ne možete biti protiv toga kada pravimo vetroparkove i pričati o tome kako oni ugrožavaju ptice. Ne možete biti protiv izgradnje mini hidrocentrala, ako imate preko 20 hiljada mini centrala širom Evrope.

Zaista razumem da u Srbiji postoje ljudi koji su zabrinuti zbog ekologije, životne sredine, ali ne postoji niko ko ima ekskluzivno pravo da bude više ili manje protivnik toga. Svima nama ovde i mojoj deci i svima vama je jako bitno da imamo i čist vazduh, i čistu vodu, i čisto zemljište. Zaista, kada pogledamo sva ova dešavanja u prethodnih nekoliko dana ili nekoliko nedelja, vidimo da je to čist politički obračun i želja da se Aleksandru Vučiću na taj način skine glava pokušajem uspostavljanja nekih obojenih revolucija, što smo imali priliku da vidimo u prošlosti.

Kada vidite ko danas vodi te ekološke proteste sve vam postaje kristalno jasno. To su isti oni ljudi koji su za stotine hiljada evra prodali imanja u Loznici, Gornjim Nedeljicama kompaniji „Rio Tinto“. Danas su prvi koji su na barikadama i koji su na protestima, koji su uposlenici Dragana Đilasa u njegovoj stranci, u Multikom grupi. To su isti oni ljudi koji pozivaju na kršenje Ustava i zakona, a predstavljaju se kao predstavnici Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. To su isti oni ljudi koji su članovi nekakvih nevladinih organizacija koji Srbiju i srpski narod proglašavaju genocidnim i od koga dobijaju podršku i pomoć, a dobijaju je od onih ljudi iz inostranstva koji su se u prošlosti i sadašnjosti dokazali kao veliki mrzitelji Srba i srpskog naroda i koji isto to što oni danas pričaju ovde pričaju gde god se pojave u Srbiji, u Evropi, u Evropskom parlamentu.

Imate gospođu Violu fon Kramon koja na sva usta i svakoga dana… Ne postoji tema o kojoj se ona neće oglasiti kada je u pitanju Srbija i srpski narod, a kada treba da se pljuje naša država, pa tako za nju više ne postoji SPC, za nju je Srbija genocidna, za nju je prihvatljivo kada Aljbin Kurti divlja na severu Kosova i kada tuče naš narod. Sve je to prihvatljivo. Zaista, da sam na mestu tih kojima je ona danas saveznik, zapitao bih se - da li je normalno da budete na istoj strani sa ženom kao što je ona? Da li je normalno da podržavate i da o svom narodu pričate najgnusnije stvari samo zarad ličnog interesa ili novca koji dobijate sa strane?

Zaista mislim da je jako mali broj ljudi koji veruje u sve to, ali na nama je iz SNS velika odgovornost, dobili smo je od građana Srbije. Ta odgovornost podrazumeva to da razgovaramo apsolutno sa svima i da saslušamo sve one koji imaju neki problem i mislim da će tako biti u budućnosti.

Stabilnost je zaista ključna pritka. Srbija je danas država koja konstantno ekonomski raste, jača, lider je u Evropi po stopi rasta i država koja gradi puteve, bolnice, škole i stvara uslove za bolji život svih naših građana. Danas je Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem snažna država koja vodi samostalnu i nezavisnu politiku i koja ima budućnost. To je nešto za šta ćemo se svi mi uvek i svom snagom boriti. Pristojna Srbija pobeđuje. Živela Srbija.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana gospođo Vujović, ja ću podržati ova dva predloga zakona kada bude dan za glasanje, iz jednog prostog razloga jer smatram da ste vi i vaš tim izgradili kredibilitet u prethodnom periodu da možete da nam predstavljate rešenja iz ovih oblasti na najbolji mogući način, jer su rezultati vašeg rada u prethodnih godinu dana ove Vlade i te kako vidljivi.

Slobodno mogu reći da je moje lično mišljenje, a pretpostavljam i mišljenje većine mojih kolega, da ste vi neko ko je u svom resoru i za zaštitu životne sredine i ekologiju u Srbiji u prethodnih godinu dana uradili mnogo više nego svi vaši prethodnici u prethodnih 30 godina. To su sve oni projekti koji su i u prethodnih godinu dana i koji će i ubuduće biti sprovedeni, a koji idu u tom pravcu, a to je da se obezbedi bolja i zdravija životna sredina za sve nas, jer ne postoji niko u ovoj državi ko može da kaže da ima ekskluzivno pravo da bude zastupnik čistog vazduha ili zdrave životne sredine. Svakako da je svima nama u interesu da budemo što zdraviji i da što bolje i lepše živimo u našoj državi.

Gospođo Vujović, vi verovatno bolje od mene znate i sećate se u kakvoj situaciji je bila Republika Srbija i naša država 2012. godine, kada je SNS došla na vlast. Imali smo jednu razorenu državu u svim oblastima, privredu koja je na kolenima, rekordnu nezaposlenost, ogroman spoljni dug, državu bez bilo kakvog međunarodnog ugleda, vojsku koja je uništena i trudili smo se da, pre svega nizom ekonomskih reformi tokom 2014. godine, stvorimo zdrave osnove da stabilizujemo naše javne finansije i da u kontinuitetu radimo na obnavljanju i obnovi svega onoga što je uništeno u godinama pre nas.

Zaista, ja sam srećan danas i srećni smo svi mi što je na red došla i ekologija i priča o zaštiti životne sredine. Zaista mi nismo imali mogućnost da u nekim ranijim vremenima pričamo o tome, jer zaista kada ste gladni i kada razmišljate samo o tome kako ćete preživeti, pa nekako vam je to kakav vazduh udišete i da li će vam kanalizacija i fekalije ići u reku, nekako vam je bitnije da budete siti nego to. Tako da, izuzetno je bitno zašto danas uopšte govorimo o tome.

Kažem, niz projekata smo imali kojima ste vi pokazali ozbiljnost i stručnost. Evo, pre svega, izuzetno mi je drago i izuzetno sam zadovoljan, kao neko ko dolazi iz unutrašnjosti, ali smatram da je to zaista bio jedan veliki problem i ovog grada i ove države, a mislim na deponiju u Vinči, što je ta deponija konačno zatvorena, jer, kako reče jednom prilikom premijerka Brnabić, to je zaista možda i drugi najveći ekološki problem bio tada u Evropi, i što ćemo zajedno sa našim japanskim, francuskim prijateljima, konzorcijumom raditi dalje na tome i stvarati regionalni centar za tretman otpada.

Mi već sada imamo određene pomake kada je u pitanju ova problematika, ali u budućnosti kada izgradimo jedinicu koja će spaljivati taj otpad i kada se ta energija bude iskoristila i za grejanje i građana Beograda i kada sprečimo dalje raspadanje tog otpada i stvaranje metana i zagađivanje dalje vodotoka reke Dunav, svakako da će to biti jedna od stvari koja će doprineti lepšoj i boljoj životnoj sredini građana Beograda.

Ono što meni nikada, između ostalog, nije bilo jasno, a malo se udaljavamo od teme, jeste kako je moguće da je na jednom takvom prostoru stvorena najveća deponija u Evropi u koju se više od 40 godina odlaže otpad iz Beograda, a znamo da se na toj lokaciji nedaleko odatle nalazi jedno od najstarijih istorijskih, civilizacijskih arheoloških lokaliteta, verovatno jedan od lokaliteta koji govori o prvim počecima stvaranja civilizacije. Tako da, svakako samim tim, kada uzmemo to u obzir, to više nije samo ekološko pitanje, nego je svakako i političko i nacionalno pitanje.

Kao neko ko dolazi iz Priboja, zaista moram da vam prenesem zahvalnost svih građana opštine Priboj, Prijepolje i Nova Varoš za sve što ste učinili za naš kraj u prethodnom periodu. Zaista, dosta smo puta ovde govorili svi o tome šta je urađeno u Priboju i Prijepolju i u Novoj Varoši, koji su to problemi bili kada ste vi došli na čelo resora za ekologiju.

Podsetiću vas samo na čišćenje Potpećkog jezera, na zatvaranje nesanitarne deponije „Stanjevine“, ali i u daljim ulaganjima u transfer stanicu na Banjici za te tri opštine. Mi smo, kao što znate, pre par dana otvorili i prvu toplanu na biomasu u Priboju. Dakle, očekuje nas sledeće godine i izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda, tako da zaista trudimo se da na maksimalan način poboljšamo život građana Priboja i tih opština, ali da brinemo i o ekologiji i o zdravoj životnoj sredini. Zbog svega toga, zaista kažem – veliko vam hvala.

Ono što je zaista diskutabilno jeste što danas vidimo ko su oni koji u Srbiji iz nekih delova bivšeg režima vode računa i šatro su zaista zainteresovani za problem životne sredine, pa više oni uopšte ne prezaju od toga koga će pozvati u pomoć iz Evrope ili iz sveta da im pomogne u toj njihovoj borbi. Tako vidimo Nebojšu Zelenovića koji je prethodnih dana sa Violom fon Kramon obilazio Loznicu i šabački kraj, trudeći se da predstavi koliko su štetna dalja istraživanja u tom kraju kada je reč o jadaritu. Zaista, samo onaj ko ne zna ko su ti ljudi koji podržavaju, koji se brinu za to može reći da oni žele nešto dobro na celom tom prostoru.

Tako isto imate ljude iz bivšeg režima koji odu u Ameriku pa tamo pljuju sopstveni narod na Kosovu i Metohiji pričajući da su kriminalci, koji obećavaju ko zna šta, verovatno obećavaju priznanje nezavisnosti Kosova, sve u saradnji sa šiptarskim lobistima i sa kongresmenima za koje je upitno zaista da li uopšte znaju gde se nalazi Srbija, a kamoli šta drugo.

Tako da, mi ćemo nastaviti u budućnosti da radimo na bitnim projektima koji se tiču životne sredine. Bitna nam je, naravno, i energetska tranzicija, ali nećemo dozvoliti da Srbija postane energetski zavisna, nećemo dozvoliti iz razloga što vidimo šta se dešava kada u Evropi i svetu imate energetsku krizu, nećemo dozvoliti da dođemo do toga da moramo da uvozimo električnu energiju, koristićemo ugalj, ali svakako radićemo, pravićemo postrojenja, kao što je „Ziđin“ pravio u Boru i Smederevu za odsumporavanje, to nas očekuje i u TENT-u, tako da sve su to stvari koje idu uz industrijsku i privrednu proizvodnju, ali koje brinu o životnoj sredini i o zaštiti životne sredine u Republici Srbiji, u skladu sa potrebama njenih građana.

Tako da, izbori su jako blizu. Mislim da će SNS čistog obraza izaći na te izbore, imaće šta da ponudi. Između ostalog, vi ste što se tiče ove oblasti zaista sjajan reprezent cele te politike i vaši rezultati su zaista za veliki respekt. Iako neki smatraju da ovaj narod neće imati po čemu dobrom da pamti SNS i Aleksandra Vučića, mislim da će i te kako i budući naraštaji i ova nacija pamtiti vreme vladavine SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, jer će svakako istorija tek dati pečat i dodatnu vrednost svim njegovim delima, jer je uspeo da svojom idejom i svojim trudom preporodi, izgradi Srbiju i da vrati dostojanstvo ovoj državi i ovim ljudima.

Tako da, poštovana gospođo Vujović, želim vam da u narednom periodu zaista nastavite da radite ovako dobro kao što ste do sada radili i da se borite zajedno sa svima za neku bolju, lepšu i čistiju Srbiju. Hvala. Živela Srbija.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Većina mojih kolega je danas govorila o tome šta je obeležilo mandat prethodnog Ombudsmana, Saše Jankovića, i zaista, mogao bih da se složim i saglasim sa svime što su oni rekli. Međutim, ako postoji nešto pohvalno što bi moglo o njemu da se kaže, ako tako mogu reći, jeste to što je skoro izjavio, a svi dobro znamo šta je izjavio, da postoje određene strukture i centri moći iz inostranstva i u Srbiji koji žele da sruše Aleksandra Vučića i da su i od njega tražili da bude deo te priče. Nije on tada ništa rekao novo, to je ono što mi svi znamo i o čemu narodni poslanici SNS i govore često ovde u ovom visokom domu, ali i gde god imaju priliku.

Svaka demokratska država treba da ima opoziciju i treba da ima konstruktivnu opoziciju koja će terati vlast da bude bolja u svim segmentima i koja će se truditi da daje neke planove, ideje i rešenja koja mogu biti korisna.

Međutim, ono što mi dobijamo od jednog dela naše opozicije jeste samo to da isključivo i samo su zagledani u zdravstveni i medicinski karton Aleksandra Vučića, čekajući da mu srce stane i da iskoriste tu morbidnu situaciju da se ponovo dočepaju vlasti, što je zaista, kažem, morbidno i u najmanju ruku skandalozno. Opet, rekoh da to je nešto o čemu mi pričamo i na šta ćemo stalno opominjati građane Republike Srbije.

Vi ste, gospođo Obradović, pomenuli danas u jednom delu svog izlaganja izveštaj Evropske komisije. Izveštaj Evropske komisije je bio objektivan i kroz analizu relevantnih aspekata pokazao je napredak Srbije u mnogim oblastima i, takođe, pokazao segmente na kojima je potrebno dodatno raditi. Ali, te inicijative zaista imaju potencijal da ukoliko budu sprovedene, dovedu do opipljivog napretka. Tu, pre svega, mislim i kao primer navodim ustavne reforme, koje su pri kraju, a koje su u skladu sa preporukama Venecijanske komisije i sprovođenje izborne reforme u skladu sa preporukama OEBS-a.

Ali, nekako imate jedan deo javnosti u kome kada dobijete tako jedan izveštaj Evropske komisije koji je pozitivan, on kao da ne važi. Onda kada je manje pozitivan ili kada je negativan što se tiče Srbije, e onda je super. Pa isto tako imate određene delove opozicije i određene predstavnike opozicije koji u Brisel idu isključivo i samo kada traže od Evropske komisije, od Brisela da izvrše određeni pritisak na Srbiju, pa tako idu i pitaju ih zašto se u Belorusiji uvode sankcije, a zašto se npr. u Srbiji ne uvode sankcije, ili su upotrebili sve svoje resurse da privole i privuku evroparlamentarce da posreduju ovde u dijalogu i kada su ljudi došli i rekli – okej, ljudi, postoje neki delovi u kojima možete da ostvarite neki napredak, ali izborni uslovi su dobri, treba da izađete na izbore.

Onog trenutka kada su to rekli, više nisu bili poželjni od strane tih istih. I svakoga dana ili svake nedelje u svojim medijima se trude da im stave do znanja da više nisu dobrodošli u Srbiju. E, to vam je slika i prilika današnje srpske opozicije.

Mi kao poslanici SNS zaista se trudimo da kada govorimo o nekim našim rezultatima, to potkrepimo činjenicama i ništa ne govorimo paušalno. Ako pričamo o ekonomskim rezultatima ili nekim reformama, uvek uzmemo kao tipičan primer onoga što radimo, uzmemo podršku MMF-a ili Svetske banke, ako hoćete. Ne postoje dve relevantnije svetske organizacije koje se bave tom problematikom od te dve organizacije. Ali, kada god oni nešto kažu pozitivno, ispadne od tog jednog dela javnosti koji sam pomenuo, kao i u slučaju Evropske komisije, da oni rade u korist Aleksandra Vučića. Ja se zaista pitam – pa ako svi i MMF i Svetska banka, Evropska komisija, ako svi rade u interesu Aleksandra Vučića, pa njemu zaista treba neko da javi da on nije predsednik samo Srbije, nego da je jedan od ljudi koji upravlja svetom. Ja ne mogu drugačiji zaključak da donesem na sve to.

Moram da kažem, takođe, da smo mi u martu mesecu, početkom ove godine, usvojili izveštaj Ombudsmana za 2020. godinu. Iskreno moram da priznam da tada nisam detaljno proučavao taj izveštaj, ali da sam u zadnjih nekoliko dana, jer sam znao čime ćemo se baviti, uspeo da pročitam ceo taj izveštaj. Zaista, video sam tu neke delove koji mi malo nisu jasni, za koje zaista smatram da je trebalo da budu bolje objašnjeni. Fizički i verbalni napad, omalovažavanje, ponižavanje, diskreditacija novinara su se nastavili u 2020. godini i nije zabeležen napredak u oblasti slobode govora i izražavanja. Pa, zašto je zabeležen porast napada na novinare u 2020. godini? Pa, zato što je u divljačkim nemirima u julu 2020. godine prebijeno i pretučeno više od 30 novinara. Pa, ko ih je pretukao? Pa, isti oni koji motornim testerama upadaju u RTS, koji prete novinarima koji neće da im odgovaraju na pitanja, koji obećavaju zatvaranje određenih medijskih kuća onog momenta kada dođu na vlast.

To su ti koji se bore za vladavinu prava i za slobodu medija u Srbiji. To su isti oni. Ja se nadam da će izveštaj Ombudsmana za 2021. godinu biti pozitivniji, jer ne postoji država zaista na ovom svetu u kojoj možete na jednoj televiziji, koja pretenduje na to da dobije nacionalnu frekvenciju, da psujete majku predsedniku države i da sve to prođe eto tako. Da nije ovde poslanika SNS i određenih funkcionera, to bi zaista prošlo nezapaženo. Ako nije sloboda govora da tako nešto izjavite, da tako nešto kažete, ja zaista ne znam šta je.

Imate onda jedan deo gde kaže Zaštitnik je ukazao na štetno tabloidno izveštavanje i objavljivanje imena i fotografija. Svakih sedam dana slika Danila Vučića na „Danas“, svakih sedam dana. Još napišu da je opasno izgovarati njegovo ime. Šta bi tek bilo da nije opasno izgovarati njegovo ime? Ako ga oni izgovaraju svakih sedam dana i crtaju mu metu, stavljajući njegove slike na naslovnim stranama, pa ne vidim da im nešto fali, nikome od njih, nikome od tih novinara. Dobiju apsolutno svaki odgovor na svako pitanje koje postave bilo kome od nas, pre svega, predsednika države.

Međutim, poštovana gospođo Obradović, pretpostavljam da je i vama to više zanimljivo i simpatično. Izbori su zaista vrlo brzo, izbori su u aprilu mesecu, na proleće i zaista je lepo gledati ove fragmentirane delove nekadašnje DS kako se ponovo okupljaju, kako idu u nekakve kolone. Zaista je svejedno da li će biti u jednoj, pet ili deset kolona. Tu je ideologija ista, program je isti, mržnja prema Aleksandru Vučiću i SNS, pokušaj traženja onih koji će im dati podršku i u svetu, pre svega mislim u Evropi, u regionu, za te njihove retrogradne stavove, pa tako dobijaju podršku od onih kojima smeta kada se Joanikije ustoličava na Cetinju, kojima je tzv. šverc koka-kole i fante na severu Kosova i Metohije dobra stvar, ali isto tako zaboravljaju da je ta država nastala na švercu narkotika, oružja i trgovine organima srpskog naroda, Srba pre svega. Zaista je lepo videti kako se svi oni okupljaju, kako se kriju iz raznih ekoloških pokreta i udruženja, trudeći se da na taj način uzdrmaju i sruše Aleksandra Vučića.

Međutim, ono što sam i ja siguran i ubeđen sam i vi, svi narodni poslanici, a i vi gospođo Obradović, jeste da samo vlast za SNS i Aleksandra Vučića na predstojećim izborima, koji nas očekuju u aprilu mesecu 2022. godine, su brana tim i takvima i samo su oni definitivno nešto što će sprečiti te retrogradne stavove, te retrogradne političare, te ljude koji su zavili u crno ovu državu do 2012. godine da se ponovo i opet dočepaju vlasti i ponovo sednu na leđa građanima Republike Srbije. Hvala i živela Srbija.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Nisam želeo svoje današnje obraćanje da počnem na ovakav način, ali jednostavno moram sa ovog mesta da pozovem predstavnike međunarodne zajednice, Evropske unije i KFOR-a da konačno obuzdaju ludačku politiku Aljbina Kurtija na Kosovu i Metohiji, da stabilizuju situaciju koja je više nego dramatična i poslednji je trenutak u kojem je neophodna reakcija kako bi se sprečila dalja eskalacija sukoba.

Nije to ništa čudno. Vrlo dobro znamo kakav je njihov odnos i prema Srbiji i prema srpskom narodu i kakve su odluke donosili u prethodnom periodu i u prošlosti. Ono što brine je to što se poslednje izjave Aljbina Kurtija i Vljose Osmanija, ako hoćete podudaraju sa nekim izjavama iz Beograda, pre svih onih koji podnose sramne presude o genocidu u Srebrenici i onih kojima je Aljbin Kurti neko o kome imaju najbolje moguće mišljenje i čovek koji je po njihovom mišljenju neko sa kim mogu da ostvare neku vrstu saradnje.

Danas na dnevnom redu je izbor sudija koji se prvi put biraju na funkciju. Moje mišljenje je da ne postoji veća čast, niti možete dobiti veći legitimitet nego kada vas na neku funkciju izaberu narodni poslanici, Narodna skupština, odnosno legitimno izabrani predstavnici naroda.

Ja bih poželeo onim sudijama koje budu izabrane na ovu funkciju da svoj posao obavljaju po najboljem znanju i umeću, da sude po Ustavu i zakonima ove zemlje, u interesu građana Republike Srbije, jer smo svi mi ovde sluge naroda Srbije i samo njima možemo i trebamo polagati račune.

Takođe im želim da budu drugačiji od nekih svojih kolega koji zloupotrebljavaju svoje funkcije baveći se dnevno političkim temama i stajući na stranu određenih političara i tajkuna.

Svakako da je etički kodeks, odnosno principi kao što su dostojanstvenost, stručnost i odgovornost odlično oruđe za odbranu sudijske funkcije.

Takođe, za sve nas je jako bitno da počnemo da razlikujemo pojmove kao što su osuđenik ili kao što je lice protiv koga se vodi određeni proces, da razlikujemo pojmove o licu koje je u zatvoru i koje je u pritvoru da ne bismo došli u situaciju da budemo licemerni, da imamo dvostruke aršine, kao što to imaju neki predstavnici nekih stranaka i tajkunskih medija, koji već danima unazad satanizuju i na robiju šalju Vladimira Đukanovića zbog jednog intervjua, a u isto vreme predlažu za … novinare koje iste takve intervjue rade sa Aleksandrom Obradovićem, na primer.

Na svima nama ovde je da se borimo i da sprečimo da ikada više dođemo u situaciju da sprovedemo kriminalnu reformu pravosuđa. Pre jedanaest ili dvanaest godina kada smo imali brutalan upliv politike u pravosuđe, pre svega tada vladajuće Demokratske stranke u čijim su se opštinskim odborima tada birale podobne sudije, tačnije članovi Demokratske stranke u to vreme.

Srpska napredna stranka i mi poslanici Srpske napredne stranke smo izuzetno ponosni što se Srbija na čelu sa njenim predsednikom Aleksandrom Vučićem izborima za to da postane samostalna, suverena i nezavisna kada je donošenje odluka u pitanju i što danas možemo sa ponosom da kažemo da sarađujemo i sa istokom i sa zapadom.

Potvrda toga jeste i nesumnjivo Samit nesvrstanih koji se ovih dana održava u Beogradu, jer je to verovatno najveći multilateralni skup ove godine koji se dogodio u Evropi i 105 delegata koji su iz celog sveta prisustvovali na mestu gde se pre 60 godina rodila ideja o Pokretu nesvrstanih, govori u tom pravcu jer nije lako danas okupiti toliki broj zemalja bilo gde, a naročito u Beogradu.

Srbija svakako ima svoje strateško opredeljenje. To jeste članstvo u Evropskoj uniji, međutim u međuvremenu moramo da brinemo o privrednom rastu i razvoju zemlje i da brinemo o životima ljudi, jer je naša politika pre svega odgovorna politika, realistična, a ne skeptična prema Evropskoj uniji.

Za nas je bitno da znamo da smo na evropskom putu i da razumemo da u ovom trenutku postoje neke države koje su protiv proširenja Evropske unije, ali isto tako znamo da smo mi uradili sve što je do nas.

Vodili smo procenat usklađenosti, naše spoljne politike sa spoljnom politikom Evropske unije, napravili smo napredak u vladavini prava i ako hoćete, bili smo i ostali konstruktivni i u razgovorima sa Prištinom, mada vidimo kako nam se to vraća.

U međuvremenu, ostajemo opredeljeni da negujemo dobre odnose sa svima, od Rusije, Kine, do zemalja nesvrstanih, jer nam samo to omogućava napredak, veći rast BDP, nove puteve, bolnice, veća ulaganja u zdravstvo i obrazovanje.

Ovim Samitom nesvrstanih koji je održan u Beogradu smo, svakako poslali poruku da je Srbija podigla svoji međunarodni ugled od dolaska Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranka na vlast. Posle ovog događaja sam sasvim siguran da niko u svetu ne može da kaže da Srbija nije postala bitan međunarodni činilac i da naša zemlja nije pouzdan i prepoznat partner svim državama sveta.

Kritika će uvek postojati. Proleće je blizu, izbori su blizu. Ja sam uveren da je politika Srpske napredne stranke predvođena Aleksandrom Vučićem jedina prava politika, jer smo pokazali za ovih devet godina da su nam na prvu mestu naši državni i nacionalni interesi, dakle interesi Srbije i srpskog naroda i na tome insistiramo i od toga nećemo odustati.

Ako se nešto u Srbiji promenilo za ovih devet godina, to je da se u Srbiji isključivo i samo pita srpski narod i tako će ostati u budućnosti. Zbog toga svi ovi kontinuirani napada koji traju mesecima i godinama i na predsednika države i na SNS i na njegovu porodicu nas samo još više jačaju i izbijaju naše redove, jer ćemo na predstojećim izborima, koji nas očekuju na proleće 2022. godine, ubeđen sam, dobiti ogromnu podršku građana Srbije i ubedljivo pobediti.

Hvala. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Jako je važno da jedna država ima pojedince, grupe ili timove ljudi koji su sposobni da u svakom trenutku, a naročito u nekim kriznim vremenima svojim znanjem, elokventnošću, trudom i borbom doprinesu tome da ta država i društvo iz te krize izađu sa najmanjim mogućim posledicama.

Upravo je NBS u saradnji i u koordinaciji sa Vladom Republike Srbije bila generator i jedan od nosilaca teških reformi koje je SNS sprovela nakon dolaska na vlast 2012. godine, a koje suza cilj imale oporavak javnih finansija i saniranje katastrofalnog ekonomskog stanja u Srbiji pre 2012. godine.

Narodna banka Srbije je na čelu sa vama gospođo Tabaković pokazala ozbiljnost i u vreme pandemije krize izazvane Kovidom 19, kada je nizom odmerenih i pravovremenih mera ublažila finansijske posledice pandemije i sačuvala ekonomsku i monetarnu stabilnost Srbije.

Kada govorimo o finansijama i ekonomiji, uvek se držim brojki, jer nisam stručnjak, tako da su mi oi merilo, da li se nešto dobro radi ili ne. Takođe i mišljenja i stavovi određenih relevantnih međunarodnih institucija kao što su MMF i Svetska banka.

Kada pogledamo brojke i uporedimo gde smo danas, a gde smo bili pre devet godina, jasno će biti svima nama koji smo laici, koji nismo stručnjaci kakve rezultate i Vlada Republike Srbije i NBS sa vama na čelu je napravila prethodnih devet godina.

Nezaposlenost 2012. godine, oko 24 do 25%. Danas je ta nezaposlenost na istorijskom minimumu, negde između sedam do osam procenata. Javni dug 80%, danas je ispod nivoa Mastrihta, dakle negde oko 54, 55%. Devizne rezerve, sami ste rekli, ispravite me ako grešim gospođo Tabaković, 15,6 milijardi. Rezerve zlata povećane za 21 tonu i iznose 36,8 tona. Investicioni kreditni rejting, blizu smo dobijanja investicionog kreditnog rejtinga i u vremenu krize 2020. godine privukli smo gotovo tri milijarde direktnih stranih investicija.

Sve to nije problem, sve su to podaci, sve je to proverljivo, problem je kada se kao stručnjaci danas predstavljaju oni koji su doveli da ti rezultati budu tako katastrofalni do 2012. godine i onda imate malo, malo, pa se pojavi neko iz tog bivšeg režima da kritikuje vas, a za njihovo vreme inflacija 12,2%, direktno mislim na bivšeg guvernera Šoškića.

Vi držite inflaciju oko 2% već dugi niz godina. Kurs dinara su uspeli da za samo četiri godine sa 78 podignu na 119 dinara. Vi držite kurs dinara dugi niz godina stabilnim. Onda se svi pitamo zašto nervoza? Zašto nervoza u redovima bivšeg režima, kod istih onih ljudi koji su nas ubeđivali 2009. godine da je svetska ekonomska kriza naša šansa, a ostavili su pola miliona ljudi bez radna mesta. Pa, slagali su nas, slagali su nas i taj put, kao i mnogo puta pre toga i nakon toga što su nas slagali. Slagali su nas za akciju od 1.000 evra, ali šta očekivati od ljudi kojima je čak i kosovska nezavisnost okej samo ako dolazi nakon izbora.

Mislim da građani Srbije glasaju za rezultate, glasaju za program i glasaju za jednu odgovornu politiku koju sprovodi i Vlada i predsednik države, a i vi kao Narodna banka Republike Srbije.

Često se pitam, da li je moguće, gde je podrška građana Srbije tim pripadnicima bivšeg režima, gde se ona izgubila? Da li je moguće da tako mali procenat građana Republike Srbije je zaboravio benefite koje je bivši režim, dok je vladao Srbijom, sprovodio? Onda u razgovoru sa građanima Republike Srbije shvatim da niko neće podržavati pljačkaške privatizacije i zatvaranje fabrika, već naravno da će otvaranje novih fabrika i novih radnih mesta zaslužiti podršku građana Republike Srbije.

Niko neće da podrži 450 miliona evra datih za jedan most koji je dugačak 900 metara, a toliko nam danas vredi 30,9 kilometara autoputa od Preljine do Požege sa 35 mostova i tri tunela.

Zašto bi neko podržavao Šutanovca, Ponoša i Tadića koji su topili naše tenkove i prodavali u staro gvožđe dok mi danas podižemo namensku industriju i naoružavamo se svakodnevno najsavremenijim naoružanjem. Neće niko da podrži ni Borka Stefanovića i njegovo vođenje pregovora na Kosovu i Metohiji i Vuka Jeremića koji je postavio ono nakaradno pitanje Međunarodnom sudu pravde legitimnosti, pitanja kosovske nezavisnosti. Znamo kako dogovor dobili.

Dok mi danas pokušavamo na sve moguće načine da sačuvamo KiM u našem sastavu i imamo problem sa Prištinom koja neće da implementira ono što je potpisano, od Briselskog do Vašingtonskog sporazuma. Neće niko ni da podrži one koji nisu brinuli o građanima, našim sunarodnicima i Srbima koji žive u BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Metohiji. Za razliku od nas koji na sve načine danas više nego ikad se trudimo da te ljude približimo matici i da im budemo na raspolaganju.

Sve su to, kao što rekoh, rezultati i sve su to činjenice potkrepljene dokazima, potkrepljene nečim što je lako vidljivo.

Ono što sam siguran da izaziva kod svih nas ovde koji smo ostvareni kao roditelji i kod nas koji nisu jeste ogorčenost i gađenje kada neko u svojoj borbi pokušava da uvuče nečiju decu. Naravno, nisam rekao političkoj borbi zato što je to davno prevazišlo granice političke borbe. Ponosan sam što niko od nas ovde nikada nije spomenuo ni jedno jedino ime deteta od nekog opozicionog političara, niko nikada. To tako treba da bude. Nadam se da će to tako ostati. Dok mi svakodnevno na različitim portalima, na različitim medijima čitamo tekstove, naručene tekstove o deci Aleksandra Vučića i o njegovoj porodici, i onda se pitamo zašto neki ludak inspirisan tim tekstovima ode tamo na „Tviter“, „Instagram“ ili „Fejsbuk“ i napiše takve jedne gadosti i takve jedne poruke pretnje toj istoj deci.

Svi mi odobravamo javnu funkciju i ta funkcija treba da bude podložna kritici i sudu javnosti. Ja nemam problem sa tim da nekome budem simpatičan ili manje simpatičan, da neko za mene kaže da sam pametan ili manje pametan, nemam čak problem ni sa tim kada mi neko na društvenim mrežama napiše i neku pretnju, uvredu. Prihvatam to, ali ne mogu da razumem. Smatram da su to načini za borbu ljudi koji nemaju nikakav argument, dakle ljudi koji su u principu slabi i koji znaju samo da mrze.

Tako da, na kraju želim da uputim podršku predsedniku Vučiću i svima vama ovde poštovane kolege narodni poslanici i da istrajemo svi u ovoj borbi koju vodimo, jer ako sam nešto naučio i video za ovo godinu dana ovde u ovom parlamentu jeste da svako od vas, odnosno svi mi, velika većina nas, voli Srbiju više od svega i spremna je za tu istu Srbiju da učini sve. Upravo u tome i jeste problem.

Hvala na pažnji i živela Srbija.

Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanik obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu. Braniti ljudska i manjinska prava i građanske slobode i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije istini i pravdi.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Vujović, ovom zakletvom smo se 3. avgusta 2020. godine obavezali u ovom Visokom domu da ćemo naše poslaničke dužnosti obavljati iznad svega u skladu sa Ustavom Republike Srbije koji u svojoj preambuli, koju svaki građanin i svaki narodni poslanik treba i mora znati poštovati, kaže.

Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći od toga da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja pokrajina Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima. Apsolutno mi je nejasno kako je moguće da su pojedine kolege, koje su istog dana kada i ja, izgovorile reči ove zakletve i obavezale se na poštovanje Ustava i zakona ove zemlje, mogle na najgrublji način da pogaze i zakletvu i Ustav ove države i da svojom posetom Aljbinu Kurtiju i Prištini izrečenim tom prilikom stanu na stranu kosovskih separatista i onih koji sebe nazivaju vladom tzv. Kosova i postanu glasogovornici tzv. skupštine Kosova u ovom Visokom domu.

Da li je moguće da su sposobni da na tako brutalan način pljunu na svoju državu i na njene institucije na ovaj Visoki dom? Ovo što su oni uradili nije nikakva demokratija, nije nikakva građanska neposlušnost to je direktno napad na državu Srbiju. Jedino što je možda gore od totalnog oglušavanja i kršenja Ustava i zakona ove zemlje jeste njihova parcijalna primena u delovima koji njima odgovaraju, dok u drugim delovima na njih ostaju potpuno slepi. To je ono što rade i to je ona grupa narodnih poslanika koja ovde po njihovim rečima brani interese bošnjačke i albanske nacionalne manjine kao i svih drugih naroda koji žive u ovoj državi.

Samo ih je briga za interese srpskog naroda i samo ih je briga za srpski narod koji živi na delovima naše teritorije, a kojima je na žalost manja. Upravo na tim prostorima srpski narod je samo zbog toga što je drugačije veroispovesti i drugačije nacionalne pripadnosti, izložen svojevrsnom Aparthejdu.

Meni je žao što gospoda narodni poslanici koje pominjem nisu sada ovde da im se direktno obratim, ali me interesuje da li su pre par dana u Prištini sa Kurtijem pričali o napadu na trinaestogodišnjeg Nikolu Perića, koji je samo zbog toga što je Srbin bio izložen brutalnom nasilju od strane grupe nepoznatih počinilaca koji će verovatno i ostati nepoznati imajući u vidu kako rade tzv. kosovske institucije, odnosno tzv. kosovska policija.

Da li su možda izrazili zabrinutost zbog položaja gospođe Dragice Gašić iz Đakovice, koja je baš u vreme njihove posete bila izložena napadima samo zato što je rešila da ostari i svoju smrt dočeka na svom ognjištu? Vidim ovih dana da kojoj je zabranjeno da ode do prodavnice po hleb i osnovne životne namirnice.

Da li su možda pričali o tome da je od 1. januara 2021. godine do 4. jula ove godine, dakle do jula, na pripadnike srpskog naroda, Srpske pravoslavne crkve izvršeno čak 35 napada? Da je čak i juče, da smo imali jedan brutalan napad na 67 Ranka Bacića, koga kosovska policija čuva u Pećkoj bolnici posle tog napada?

Ovo je nešto što se ponavlja iznova i iznova. Onog trenutka kada udare u zid u pregovorima u Briselu, oni pokušavaju preko naših sunarodnika koji žive na KiM da izvrše pritisak na Beograd. Ubeđen sam da ništa od ovoga što sam pomenuo nije bila tema razgovora u Prištini.

Moram da kažem da sam izuzetno ponosan što u ovom visokom domu svaki pripadnik svake političke grupacije ima pravo da iznese stav i mišljenje i isto tako sam još ponosniji što se ovakve stvari koje sam maločas pomenuo ne događaju ostatku Srbije. Ne samo kao narodni poslanik ili član skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, već kao čovek i kao neko ko dolazi iz mešovite sredine, uvek samo bio spreman i uvek ću biti spreman da zaštitim i stanem u odbranu svakog čoveka bilo koje vere i nacije, koji živi u ovoj državi, a kome su prava na neki način ugrožena.

Ničija prava i slobode, poštovani narodni poslanici, na tako brutalan način nisu ugrožena kao Srbija na KiM. Zato nikako ne mogu da shvatim kako oni koji su u ovom visokom domu najglasniji kada je reč o pravima i slobodama mogu da budu tako slepi i neuki na sve one nedaće kojima su izloženi njihovi sugrađani koji nisu njihove nacionalnosti i da otvoreno stanu na stranu Aljbina Kurtija i kosovskih separatista.

Zbog tog svojevrsnog licemerja koje uporno pokazuju kažnjeni su i od strane njihovih birača i doživeli su, slobodno mogu reći, debakl na prethodnim izborima kada su izgubili većinu opština u Raškoj oblasti i tu svoju dvoličnost pokazali su i na taj način što kada su bili ministri u Vladi Republike Srbije i kada su bili na čelu Kancelarije za razvoj nedovoljno razvijenih područja nisu bili toliko glasni u odbrani svojih prava i sloboda. Tada im je ova država bila majka.

Onog trenutka kada su postali opozicija setili su se ponovo da su oni branitelji prava i sloboda, ali ponovo na jedan paradoksalan način da su im glavni saborci i prijatelji u celom tom procesu Aljbin Kurti i Ismet Azizi. A, kako se odnose prema svojim sugrađanima, na primer u Bujanovcu gde srpsko stanovništvo čini 40% stanovništva, ignorišući ga, a dok u isto vreme traže ministarska mesta u Vladi Republike Srbije. Nažalost, stali su na stranu svih onih koji predlažu rezolucije kojima se stigmatizuje ceo srpski narod i čije oduševljenje prihvataju albanski separatisti na Kosovu.

Ono što ih posebno boli i nervira što je na svu sreću i hvala Bogu što veći deo bošnjačkog stanovništva i naroda Srbiju doživljava kao svoju državu i domovinu i što nas sve na ovim prostorima, bez obzira na veru i naciju, muče isti problemi i delimo sreću i radost bez obzira na sve.

Uzimajući u obzir sve rečeno, mislim da nadležni organi ove države moraju preduzeti konkretne poteze u sankcionisanju pomenutih lica i na taj način sačuvati pravni i ustavni poredak ove zemlje.

Na kraju svog izlaganja opet bih se vratio na reči zakletve koju smo izgovorili u ovom visokom domu i koja za neke predstavlja samo mrtvo slovo na papiru, ali ipak, kako kaže naša narodna poslovica – vo se veže za rogove, a čovek za reč. Tom prilikom mi smo se izrečenim obavezali da ćemo služiti ne samo Ustavu, već i istini i pravdi. A pravda, ona ne bi trebalo da bude nema i da pravi razliku i za nju bi podjednako trebale biti važne i srpske suze i to bi neki narodni poslanici trebalo da znaju.

Gospodine predsedavajući, verovatno sam svojim govorom prekršio Poslovnik, i toga sam svestan, ali sam se takođe obavezao u ovom visokom domu da ću po najboljem umeću braniti Ustav i zakone ove zemlje i mislim da to ovom prilikom i radim. Hvala. Živela Srbija!

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicom, kada god je u ovom visokom domu reč o nekom predlogu zakona vezano za demografiju ili porodicu ili ako je konkretno kao danas reč o nekim finansijskim davanjima i podršci, to kod mene izaziva posebno interesovanje i pažnju iz jednog prostog razloga, a to je što sam jedna od onih koji veruju da je problem nataliteta i biološkog opstanka ovog naroda i ove države glavni problem sa kojim se Srbija suočava.

Svakako da Srbija nije ista država danas ili u zadnjih pet, deset ili 15 godina i da smo uspeli da ostvarimo određene napretke u nekim oblastima. Nezaposlenost je na istorijskom minimumu. Trudimo se da u svakoj lokalnoj samoupravi, u svakom gradu stvorim tržište rada i da na taj način uspostavimo i podignemo standard koji će omogućiti mladim ljudima da planiraju budućnost u našoj zemlji i eventualni povratak onih koji su za boljim životom nekada u prošlosti napustili našu zemlju.

S tim u vezi i jako je bitno što gradimo i škole i vrtiće i puteve, ali nam je sve to džaba ukoliko ne budemo imali one koji će pohađati te škole i vrtiće. Svakako smatram da je ova država učinila mnogo u prethodnom periodu ali ovaj problem, problem nataliteta nije problem koji je problem samo ove Vlade i ove vlasti, to je nešto što traje već nekoliko desetina godina. Vi od 50-ih godina prošlog veka imamo problem sa negativnim prirodnim priraštajem i ako uzmemo u obzir i gubitke koje naš narod ima u prva dva svetska rata, svakako shvatamo svi u kakvom se problemu nalazimo.

Ono što mi se čini da ova vlada i ova vlast rade, jeste da se o tome govori više nego ikad. Predsednik je pre para dana kada je govorio o izveštaju Kosova i Metohije, govori o tome. Izdvajamo mi određena sredstva, ona nisu garant toga da ćete doći do nekog rezultata. Imamo rezultate u nekim siromašnijim delovima naše zemlje, ali sa tim problemom sa kojom se suočavaju mnoge evropske države i ako krenemo od toga da su neki od nas i pametniji i bogatiji, svakako da tim većim finansijskim izdvajanjima ni oni sami nisu rešili, nisu uspeli da reše taj problem priraštaja.

Kada je reč o ovom zakonu svakako da je jako dobar ovaj deo koji se tiče i ovaj član koji se tiče pomoći primanjima koje imaju zaposlene porodilje koje nisu imale 18 meseci radnog iskustva pre započinjanja porodiljskog bolovanja, već su imale makar jedan dan radnog staža, jer će one u prva tri meseca tog bolovanja imati zagarantovana primanja koje ne sme biti ispod minimalne zarade definisane u Republici Srbiji. To je jako važno za buduće roditelje, verujte kao neko ko će u narednih mesec ili mesec i po dana postati otac svakako da je to jako važno.

Znate, često čujem od svojih prijatelja, koji su se ostvarili kao roditelji – e, tek ćeš ti da vidiš koliko je sve to skupo.

Ja smatram da su samo dve stvari nemaju cenu. Prva je zdravlje, a druga je potomstvo. Vrednost zdravlja uočimo tek, kada ga na žalost izgubimo ne shvatajući koje bogatstvo imamo dok smo zdravi, a potomstvo?

Šta reći o potomstvu, deca su jedina garancija da jednog dana, kada nas više ne bude, naše ime neće biti zaboravljeno, jer sve bude i prođe i karijera i posao i pare, sve bude i prođe, ali potomstvo i deca su ono što ostaje definitivno za nama.

Ja sam čitao, i zakoni i mislim da u njemu postoji jedna stvar koja mene muči već nekoliko godina što vidim da se ponavlja, možda čak i dve, tri decenije, a to je kod gospodine ministre, kada je reč o ostvarenju prava na dečiji dodatak i između ostalog je potrebno dostaviti katastarski izveštaj, odnosno da li ste vlasnik i koliki ste vlasnik određenog dela zemlje ukoliko je posedujete.

Ja sam neko ko nije imao pravo na dečiji dodatak jer je moj otac posedovao određeni deo zemlje, koji prevazilazi te granice, ali ta zemlja se nalazi u selu 40 kilometara od Priboja, na kojoj ni on nije otišao godinama, ni ja tamo ne idem, to me je sprečilo da imam dečiji dodatak.

Moje neko zapažanje je, da bi to možda negde u budućnosti moglo da se reši na neki drugi način da li neko ima neko poljoprivredno gazdinstvo, pa da se na osnovu toga to vidi, jer ako neko poseduje neku zemlju, naročito na selima, pa zašto bi to sprečavalo njegovo dete da ostvari prava na dečiji dodatak.

Na samom kraju, želim da uputim podršku samohranim majkama i da ukažem na problem koje imaju samohrane majke i da ukažem na problem koje imaju samohrane majke.

Naime, pre izvesnog vremena sam razgovarao sa jednom svojom prijateljicom, koja je samohrana majka i pored svih problema koje mi je iznela, i zbog kojih mi se požalila jedna stvar mi je ostala onako urezana u pamćenje, to je jedna konstatacija i više pitanje koje je ona meni uputila.

Rekla mi je da li je moguće da u Srbiji muškarac kada se razvede od žene razvede se i od dece. Ja u prvi mah nisam znao šta da joj odgovorim, ali sam joj rekao da to nikako ne može biti problem države i ne može biti problem vlasti koja je u tom trenutku na čelu države, to je ipak problem moralni i etički problem tog muškarca, ali svakako da država mora da bude ta koja će stati u svakom smislu i u svakom pogledu iza samohranih majki, koja će uputiti podršku više nego ikad na svaki mogući način.

Zbog toga želim vam mnogo sreće i uspeha u daljem radu i zaista vam želim od srca da budete prvi ministar koji će se pohvaliti sa nekim konkretnim i pozitivnim rezultatima kada je ova problematika u pitanju. Hvala na pažnji. Živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, svi smo svesni pod kakvim se pritiskom nalazi Srbija i kakva nas tek iskušenja očekuju po pitanju Kosova i Metohije i zbog toga ovim putem želim da uputim podršku predsedniku Aleksandru Vučiću u borbi za srpske nacionalne interese.

Današnja tema je od suštinske važnosti za prioritete koje je SNS odredila kao glavne u vođenju politike ove zemlje, a to su pre svega očuvanje mira, političke i ekonomske stabilnosti kao preduslova daljeg razvoja države, kao i očuvanje nezavisnosti teritorijalnog integriteta i samostalnog odlučivanja.

Prevencija i borba protiv terorizma predstavlja značajno pitanje ostvarivanja ciljeva bezbednosne politike u nastojanju da se zaštiti nacionalna bezbednosti, ali i u nastojanju da se obezbedi trajna globalna i regionalna stabilnost i zbog toga uspostavljanje nacionalne baze podataka za borbu protiv terorizma predstavlja deo opštih napora Republike Srbije na planu unapređenja sistema za prevenciju i borbu protiv terorizma.

Srbija se nažalost suočila sa ovom opasnom pojavom na Kosovu i Metohiji od strane terorističke i separatističke OVK tokom rata na Kosovu i Metohiji devedesetih godina, ali i nakon toga. Nosioci takvog delovanja imali su za cilj stvaranje velike Albanije ili velikog Kosova, odnosno objedinjavanje etničke teritorije koju su smatrali teritorijom Albanaca i to je bio univerzalni model funkcionisanja neke terorističke organizacije, u ovom slučaju OVK, koja se finansirala isključivo putem kriminalnih izvora, švercom oružja, švercom droge i ljudi i to je, kako rekoh, svojevremeno primenilo i rukovodstvo tadašnjeg OVK.

Na taj način otvoren je i stvoren nesmetani i stalan priliv sredstava za terorističke aktivnosti, a vodeće ličnosti OVK kao najglasnije albanske patriote za kratko vreme došle su do enormnog bogatstva. Ono što je u celoj ovoj priči najužasnije jeste i izveštaj Dika Martija koji potvrđuje da postoje potresne činjenice i mnoge indicije da je OVK počinio zločine koji su ostali nekažnjeni i o kojima nikada nije sprovedena istraga.

U tom izveštaju koji je sačinio gospodin Marti posle višegodišnje istrage inicirane navodima bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, koja je otkrila javnosti da su pripadnici OVK ubijali civile i trgovali, na žalost, njihovim organima. Takođe, postoje i brojne konkretne indikacije koje pokazuju da su Srbi i Albanci odvođeni na teritoriju severne Albanije u razna mesta i da su na tim mestima bili mučeni od strane pripadnika OVK i da su njihovi organi završavali u to vreme u nekim zapadno-evropskim državama.

Da li će pravda nekada biti zadovoljena, videćemo u godinama koje su pred nama, ali ono što je sigurno da na te zločine ne smemo zaboraviti.

Ono što takođe ne smemo zaboraviti jeste ni da Aljbin Kurti sasvim sigurno ne bi bio kandidat za premijera privremenih prištinskih institucija da 2000. godina DOS-ovi ministri i Vojislav Koštunica nisu doneli skandalozni Zakon o amnestiji kojim je Aljbin Kurti i još 2.000 pripadnika OVK amnestirano i koji su od tog trenutka postali slobodni građani.

Na kraju, ta izuzetna politika zaštite državnih, nacionalnih i vitalnih interesa, predvođena režimom Borisa Tadića i Vuka Jeremića, pitanje KiM je iz UN prebacilo na EU i stvorilo granice na Brnjaku i Jarinju.

Kada pomislite da je kraj celoj toj apsurdnoj priči, dođete do presude Apelacionog suda iz 2013. godine kojom se tzv. Gnjilanska grupa, optužena za najgnusnije i najgore zločine na KiM, oslobađa krivice. I danas doživimo da nam pojedine sudije iz tog suda drže moralne lekcije, da nam drže predavanja i sole pamet.

Sve one teme koje se ovde pokreću su nešto što je jako bitno i što su samo reakcija na anomalije i na nastupe pojedinaca koji zloupotrebljavaju svoje sudijske funkcije i daju kredibilitet svojim javnim nastupima onim političarima i onim strankama s kojima su, očigledno, u sprezi, jer koji bi drugi zaključak mogli da izvučemo kada su očigledno njihove akcije koordinisane.

Jedan političar tajkun dođe na svoju tajkunsku televiziju i da izjavu nekom svom tajkunskom portalu, ceo dan govore o tome i na kraju im kredibilitet da neki sudija svojim javnim nastupom u istoj toj emisiji, na istoj toj televiziji. I onda se mnogo nerviraju kada čuju reakcije iz ovog parlamenta od narodnih poslanika, jer ko sme išta da kaže za njihove dubokoumne filozofske misli i na njihove fantazije, jer su oni ti koji očigledno u ovoj državi smeju da kažu šta god žele i da ne snose apsolutno nikakvu odgovornost i posledice za svoje izgovorene reči. U jednoj takvoj državi u kojoj navodno vlada medijski mrak i diktatura predsednika države nazivaju psihičkim bolesnikom, a svi mi ovde smo budale i neznalice i tako je u krug iz dana u dan.

Poštovani predstavnici Ministarstva pravde ako će ustavne promene koje smo doneli u utorak stvoriti pravosuđe koje je sposobno da ispita imovinu čoveka koji u zapadnim državama i u državama u celom svetu ima milionske račune, ja sam apsolutno za. Ako će uspeti da licu pravde privede sve one koje u nedostatku svojih ideja i politika ruše i ovaj visoki dom i ovaj grad, ja sam apsolutno za. Ako će uspeti da licu pravde privedu sve one koji svakodnevno iznose najgnusnije laži o predsedniku Republike i koji prave lažne afere, što je odavno prestalo da bude deo političke borbe, ja sam svakako za.

Nažalost, u ovoj državi je stvorena takva atmosfera da je najnormalnije svakodnevno pretiti predsedniku države i želeći da se normalnim napravi stanje da jednoga dana jedan takav ludak ostvari svoj ludački plan i da to svi prihvatimo sasvim normalno. Pretnje Vučiću, ništa novo, na to smo navikli, koga je briga za to. Verujem da ćemo uspeti da stvorimo pravosuđe koje će moći da se nosi sa svim tim problemima.

I ono što je ova stranka svakako pokazala, a to je da se razlikuje od drugih i po tome što je spremna da pođe od sebe i što je spremna da se obračuna i sa onima iz sopstvenih redova koji misle da su veći od ove stranke, da su bogom dani i koji su se ogrešili o zakone ove države. Svakako im partijska knjižica neće i ne sme biti zaštita. Srpska napredna stranka je ideja i nju čine pristojni i pošteni ljudi i oko dva miliona glasova koje smo dobili na prethodnim izborima. Ta podrška ne sme biti zloupotrebljena i ta podrška ne sme dovesti u pitanje neodgovornim ponašanjem pojedinaca i svako treba da snosi posledice za svoja dela.

Ovih dana, nedelja i meseci često pričamo i o stranačkom dijalogu. Srpska napredna stranka je apsolutno spremna da sasluša sve zahteve i da unapredi izborne uslove. To je naša dužnost, kao najveće i najjače stranke u ovoj državi. Ono što je sigurno jeste da na ucene nećemo pristati, nećemo pristati upravo zbog te ogromne podrške koju imamo od srpskog naroda.

Moja poruka svima onima koji misle da na vlast mogu doći bez izbora jeste da se u ovoj državi narod pita i da će se pitati dokle god je SNS na vlasti. Mi smo 2012. godine pobedili na izborima po njihovim izbornim uslovima. Tada smo samo tražili da volja građana Srbije bude ispitana na izborima. Nismo bežali od njih.

Današnja opozicija u Srbiji je jedinstvena u svetu. Oni na sve načine pokušavaju da do izbora ne dođe i bojkotuju te izbore koji su redovni i koji su izraz volje naroda. I svi zahtevi su sažeti u jedan, a to je da se Aleksandar Vučić ne bavi politikom, jer očigledno je taj strah od toga da ne može biti pobeđen nikada ni na jednim izborima prevelik u redovima pomenute opozicije.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, naša dužnost je da nastavimo da radimo u najboljem interesu građana Srbije, da sledimo i pratimo politiku koju je afirmisao predsednik Aleksandar Vučić i naša borba je nesumnjivo ispravna, naš cilj je pristojna i uspešna Srbija i od toga cilja nikada ne smemo i nećemo odustati. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Svim sugrađanima i prijateljima islamske veroispovesti želim da čestitam Ramazanski Bajram, uz želju da ga provedu u miru i blagostanju u krugu svoje porodice.

Zakon zahteva poslušnost i treba se braniti. Ova rečenica je iz čuvenog Sokratovog govora pred atinskim porotnicima, tačnije iz odbrane i završne reči na suđenju gde je proglašen krivim što je vređao bogove i kvario omladinu svojim filozofskim učenjem.

Proces Sokratu i njegova osuda na smrt često se uzimaju kao dokaz ograničenja atinske demokratije.

Pričali smo ovde na prethodnim sednicama i utvrdili spregu između određenih sudija, političara i medija i videli kako to izgleda u praksi kada pojedine sudije daju kredibilitet izjavama određenih političara u svojim nastupima u nekim opozicionim medijima. Složili smo se ovde i saglasili da je to svakako odličan, ali negativan primer zloupotrebe sudijske funkcije i nešto što nijedan sudija ne bi trebalo da radi.

Ja nisam pravnik, ali mnoge moje kolege jesu i oni časno obavljaju svoje poslove i brane svoj poziv, pridržavajući se onoga što zovu etički kodeks. U diskusiji sa njima, naučili su me šta je to što podrazumevaju pod tim etičkim kodeksom.

Taj kodeks za njih nekada predstavlja odličan instrument za odbranu svoje profesije. To su principi kao što su dostojanstvenost, stručnost ili odgovornost. Zakon je ono čega se uvek pridržavaju, daju primer drugima i sve ono što rade, za to što rade moraju i trebaju da imaju kredibilitet.

Pominjali smo ovde reformu pravosuđa iz 2010. godine. To je svakako nešto što nikada više ne sme da se dogodi u pravosudnom sistemu Republike Srbije. Hiljadu sudija je tada ostalo bez posla, hiljadu sudija koji nisu bili podobni i nisu bili po volji tadašnjem režimu DS. To je vreme kada su se sudije isključivo birale po opštinskim odborima DS i kada je jedina referenca za izbor sudije bila partijska knjižica. Tada su sudije sudile itekako i po babu i po stričevima, oličenim u lokalnim i državnim moćnicima iz redova DS. Svi mi vrlo dobro znamo kako je to tada izgledalo u našim lokalnim samoupravama.

Na svu sreću, Ustavni sud je doneo odluku i sudije koje su ostale bez posla u toj tzv. reformi su vraćene na posao, ali je šteta bila već učinjena. Ta šteta je tada procenjivana na nekih 45 miliona i to je ukupan iznos za sve naknade i zarade koje sudije nisu dobijale dok nisu obavljale svoj posao.

Prilikom usvajanja ove odluke o mreži osnovnih sudova, Opštinski sud je nepravedno ukinut i u Priboju i pripao je Osnovnom sudu u Prijepolju. Ovakvim činom građanima Priboja bio je itekako otežan pristup pravdi, iako je sedište Osnovnog suda u Priboju bilo još od pedesetih godina. Opština Priboj je i tada ispunjavala sve uslove za posedovanje sedišta osnovnog suda i raspolagala je i zgradom za sud, sa svim sadržajima, potrebnim uređajima, inventarom, broj stanovnika, velika razuđenost granične teritorije, kao i dovoljan broj predmeta u krivičnoj, parničnoj i vanparničnoj izvršnoj materiji.

Na svu sreću, nakon dolaska SNS na vlast 2012. godine i uz izuzetno veliko zalaganje tadašnjeg ministra pravde gospodina Nikole Selakovića, taj sud je Priboju vraćen 2013. godine.

Šta je to što je obeležilo te godine dok je sudu u Priboju sedište bilo u Prijepolju? Pa, uočeni su tada brojni nedostaci koji se odnose, pre svega, na teritorijalnu organizaciju osnovnih sudova i osnovnih javnih tužilaštava.

Imajući u vidu činjenicu da su se krivični postupci i većina parničnih postupaka vodila u sedištu suda, to je stvaralo velike probleme i troškove, kako stranama u sporu, tako i advokatima vezanim za dolazak na suđenje. Pri tome treba imati u vidu da je pored Priboja veći broj lokalnih mesta u Republici Srbiji ostao bez svog suda što svakako nije bilo opravdano, imajući u vidu broj stanovnika u tim mestima, kao i tradiciju, budući da su ta mesta uvek imala svoje osnovne sudove.

Osnovni sud predstavlja bazični sud i najveći broj građana se upravo obraća osnovnom sudu u cilju zaštite svojih prava i interesa i uporedo sa tim je izvršena izmena teritorijalne organizacije osnovnih javnih tužilaštava koja prati teritorijalnu organizaciju osnovnih sudova. Pomenuta teritorijalna organizacija je zbog toga izuzetno bitna, jer je omogućila lakši pristup pravdi svim građanima, s jedne strane, i svakako da je efikasnije obavljanje poslova osnovnih javnih tužilaštava koja se odnose na gonjenje učionica krivičnih dela.

Opština Priboj se nalazi na specifičnom geografskom položaju, tačnije na tromeđi tri države i do dve trećine teritorije opštine Priboj, do pribojskih sela se može stići isključivo prelaskom državne granice sa BiH. Ne moram da vam pričam koliko je bio otežan pristup pravdi onom stanovništvu koje živi u tim selima i u tim mestima pribojske opštine. Zbog toga još jednom kažem koliko je jako važno bilo što je pomenuti sud ponovo iz Prijepolja vraćen u Priboj.

Ono što je itekako još značajno i bitno jeste i otvaranje regionalnog centra granične policije u Priboju nekoliko godina nakon toga i ceo taj centar sada pokriva čitavu teritoriju granične linije Srbije prema BiH i Crnoj Gori i omogućuje da policija efikasnije i bolje radi svoj posao i imajući u vidu geostrateški položaj Priboja omogućiće joj bolji kontakt sa građanima.

Raduje zaista i najavljeno formiranje brdsko-pešadijskog bataljona do kraja godine u Priboju i na ovaj način vraćamo prisustvo države Srbije u Priboj, odnosno institucija države Srbije u Priboj što je nešto što nam je u prošlosti nepravedno oduzimano.

Želimo efikasnije pravosuđe kako nam kriminalci ne bi šetali po ulicama, želimo bolju bezbednost i sigurnost za naše građane, i to je nešto što se ostvaruje na ovaj način. Sve ovo je dokaz i potvrda jednog strateškog opredeljenja Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, a to je oporavak Priboja.

Nije zaista lako, poštovane dame i gospodo, ispravljati tuđe greške, ali je svakako lako pokazati koliko smo bolji od onih koji posle toliko godina imaju naknadnu pamet i predstavljaju tzv. planove za dan posle. Ti planovi nisu ništa drugo već plan za povratak u one nesrećne godine i dane pre 2012. godine kada su ovom državom vladali upravo oni kojima je lični interes jedino bio bitan i gde interes građana, odnosno javni interes građana Republike Srbije nije apsolutno postojao. Nema ni plana, nema ni programa, nikakvog rešenja, ništa oni ne nude, nude samo mržnju ideologije, mržnju prema SNS, Aleksandru Vučiću i svima nama koji mislimo drugačije od njih i koji se iz sve snage borimo da se Srbija više nikada ne vrati u ono vreme koje predstavljaju oni, a to je vreme do 2012. godine.

Svakako da ovo državno rukovodstvo radi sve ono što je u interesu građana Srbije, da se i u ovom parlamentu donose svi oni zakoni i propisi koji su, ubeđen sam, u interesu države Republike Srbije i svih njenih građana. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati sve ove predloge. Hvala i živela Srbija.

Hvala.

Aktuelni saziv Narodne skupštine je u prethodnom periodu osvojio veliki broj predloga zakona o sporazumima sa različitim zemljama i tim sporazumima uređuju se odnosi naše države i tih država sa kojima su ti sporazumi potpisani.

Današnji sporazumi sa Sjedinjenim Državama, Ruskom Federacijom i Vladom Kvebeka su svakako nastavak te prakse i opredeljenja naše države i ove Vlade za saradnju sa svim državama sveta.

Prošle nedelje sam imao tu čast da, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, govorim o Sporazumu o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i SAD, odnosno želji za podsticanjem privredne aktivnosti u Srbiji preko Međunarodne finansijske korporacije – DFC, koja će kroz kapitalne investicije i projekte ostvariti sve ove zacrtane ciljeve.

Podsetiću vas samo da je ovo institucija koja je predstavnik američke države i koja ima budžet od 60 milijardi dolara za investiranje u države koje su van granica Sjedinjenih Država. Tim Sporazumom postavili smo zakonski okvir i postavili uslove za početak rada ove institucije u Srbiji i time posebno poslali signal svim onim privatnim kompanijama iz SAD koje žele da investiraju i posluju u Srbiji.

Imali smo kroz istoriju sa Sjedinjenim državama različite odnose. Nekada su bili prijateljski, nekada manje prijateljski, ali ono što je te odnose krasilo jeste to što smo, narodski rečeno, uvek znali na čemu smo. Mi kao država želimo partnerski odnos sa Sjedinjenim Državama i smatramo da je uloga Sjedinjenih Država od suštinske važnosti za mir i stabilnost na ovim prostorima, ali i za ekonomski i privredni napredak svih zemalja u regionu. Zbog toga se trudimo da budemo ozbiljni i poštujemo sve one sporazume koje smo potpisali i koje ćemo potpisati sa SAD.

Prošle godine je predsednik Vučić u Vašingtonu sa tadašnjim predsednikom Trampom potpisao Vašingtonski sporazum i tim sporazumom smo uspeli da promovišemo neke svoje ideje, ideje ekonomske saradnje, ideju Mini šengena, ali da zaista mudrom politikom predsednika države izbacimo tačku 10) koja se ticala međusobnog priznanja Srbije i Kosova. Koliko je to veliki uspeh govori činjenica da je to uvek bila polazna tačka u razgovorima između naše dve zemlje.

Pored ekonomske i političke saradnje sa Sjedinjenim Državama moramo ostvariti naučnu i tehnološku saradnju, i to je i predlog današnjeg sporazuma. Nije sramota učiti od onih koji su u nečemu ispred nas i primenjivati ona znanja koja su oni primenili u svojim državama i na taj način dokazali da su dobra i kvalitetna, kako za te države, tako i za njene građane.

Kao što većina zapadnih zemalja dolazi u Srbiju i uči o modelu imunizacije koji smo mi primenili, tako isto i mi primenjujemo ona znanja za koja smatramo da su korisna. Svakako, od Amerike se ima šta naučiti, jer je to zaista najnaprednija zemlja u oblasti inovacija i njihovi univerziteti i fakulteti su u vrhu svetskih lista kada su ocene u pitanju. Moj kolega Marinković je malopre napomenuo da sve značajne američke kompanije imaju naučno-tehnološke parkove, i to je svakako nešto na čemu Srbija treba da insistira u budućnosti.

Kada je reč o Sporazumu sa Vladom Kvebeka, on se pre svega tiče socijalne sigurnosti i benefite između ovog, kada usvojimo nadam se ovaj sporazum, će imati pre svega naša dijaspora, odnosno naši sunarodnici koji žive i rade u ovoj severnoameričkoj državi, odnosno pokrajini.

Moram da kažem kao neko ko je jedan kraći deo svog života proveo radeći u Americi, odnosno u Saveznoj državi Aljasci u industriji „Ibeda“, jer izuzetno je bitno poštovati, izuzetno je važno donositi ovakve propise, jer ja sam u tom trenutku, u toj prilici imao priliku da se susretnem sa svim onim što ovde često znamo da kažemo i da označimo kao surovi američki ili zapadni kapitalizam.

Kada kažem surovi, ne mislim da je to nešto negativno. Surov je pre svega zbog uslova rada koji su takvi kakvi jesu, ali znate, za onoliko rada koliko pokažete i truda i za rezultate koje postižete bićete i plaćeni.

Ono što zaista nosim kao uspomenu jeste to što je ta američka kompanija sa kojom smo tada potpisali ugovor u Beogradu je sve vreme striktno insistirala na poštovanju odredaba tog ugovora koji smo potpisali i bilo je nekih naših sunarodnika kojima se to nije svidelo u jednom momentu tamo, ali zaista dobili su kartu u jednom pravcu i to je nešto, nedisciplina i nepoštovanje onoga što ste potpisali je nešto što se u Americi apsolutno ne poštuje.

Ne moram mnogo da govorim o tome kakve su istorijske i prijateljske veze između naše države i Ruske Federacije koliko smo kroz istoriju puta bili pomognuti od strane te države i koliko i sada dobijamo pomoć na svim poljima i kada je reč o borbi protiv pandemije i kada je reč o zaštiti naših državnih interesa, odnosno borbi za suverenitet i teritorijalni integritet, borbi za Kosovo i Metohiju.

Ali, nešto zbog čega sam izuzetno srećan i zadovoljan, a što se upravo danas desilo i zbog čega bi gospodin Milićević znam bio srećan izuzetno, s obzirom da se tiče barske pruge, odnosno ovih dana je u toku ispitivanje i snimanje stanja barske pruge, odnosno deonice od Valjeva do Vrbnice, odnosno granice sa Crnom Gorom i to je nakon 45 godina, odnosno tačnije 2017. godine je rekonstruisana jedna deonica od Beograda do Valjeva, a sada nas očekuje rekonstrukcija od Valjeva do Vrbnice i to je zaista ogroman posao koji se finansira iz sredstava ruskog kredita za modernizaciju srpskih železnica. To je projekat vredan gotovo 21 milion evra i svakako, s obzirom koliko je to zahtevna i značajna železnička infrastruktura, za zapadni deo naše zemlje svakako da je to zaista jedan izuzetno važan projekat.

Govorio sam i o tome koliko je putna infrastruktura, odnosno izgradnja puteva, autoputeva bitna za privredni i ekonomski razvoj svih delova naše zemlje, pa i kraja iz kojeg ja dolazim, odnosno iz zlatiborskog kraja iz Priboja.

Rekao sam tom prilikom da je, izneo sam podatak da je Priboj prošle godine privikao najveći broj investicija po glavi stanovnika i dobio sam u međuvremenu dosta poruka kako negativnih, tako i pozitivnih na to moje izlaganja, ali ono što zarad istine i zarad svih građana Srbije imam dužnost da kažem, šta je to što su rezultati SNS bili u Priboju u prethodnom periodu, odnosno od dolaska SNS na vlast.

Pa najpre 100 miliona evra, fabrike automobila „Priboj“ odnosno FAP je otpisan od dugovanja te fabrike na taj način je ta fabrika stavljena na noge. Nije to više ista ona fabrika koja je nekada mogla da proizvede dnevno na desetine kamiona, ali sada saradnjom sa Vojskom i Ministarstvom odbrane Republike Srbije svakako da kroz namensku industriju ono što je najbitnije da smo uspeli da zadržimo određeni broj radnika u toj fabrici.

Godine 2016. je formirana i slobodna zona i to je jedna od najbržih rastućih slobodnih zona u Srbiji. U njoj trenutno je zaposleno preko 500 ljudi, posluju domaće inostrane kompanije poput kompanija iz Amerike, iz Španije ili iz Turske.

Takođe, Priboj će ove godine dobiti novu toplanu vrednu sedam miliona evra. Pre dve godine su rekonstruisane i potpuno obnovljene Mašinsko-elektrotehnička škola i OŠ „Desanka Maksimović“. Vrednost tih radova je bila čak 680 miliona dinara. Za par dana kreće i obnova seoske škole u Bučju, koja će biti pretvorena za školu u prirodi i ta sredstva su obezbeđena takođe iz sredstava Ministarstva privrede.

Na kraju moram da kažem da je prosečna plata u Priboju prošle godine iznosila 48.000 dinara, dok je samo pre nekih sedam-osam godina, tačnije 2013. godine ta prosečna plata iznosila negde oko, nešto malo jače od 20.000 dinara.

Priboj je uvek zaista bio slika i prilika Srbije, čak i u onim vremenima koja su bila teška i koja su iza nas, ali i danas je slika i prilika Srbije u vremenu kada nezadrživo grabimo napred.

Ono što je opredeljenje svih nas, opredeljenje ove države, ove Vlade, predsednika, jeste da nastavimo taj kontinuitet razvoja cele Srbije, svih onih delova Srbije koji su u prošlosti bili zanemarivani da na taj način pokažemo da brinemo o svakom pojedincu i o svakom građaninu Republike Srbije. Hvala.

Hvala vam.

Primereno je da narod SAD, privržen očigledno istini da je pravo naroda svih država, malih i velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koje se Srbija viteški borila i propatila ista ona za koja se zalažu SAD. Povodom ove godišnjice izrazim na adekvatan način saosećanje sa ovim potlačenim narodom. Siguran sam da se pravda za Srbiju nalazi na samom vrhu svih poimanja pravde, u mislima svakog mislećeg i patriotski orjentisanog čoveka u SAD.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ove reči napisao je američki predsednik Vudro Vilson u obraćanju, odnosno u telegramu koji je uputio predsedniku Vlade Kraljevine Srbije, gospodinu Nikoli Pašiću 28. jula, a tog dana, na kupoli Bele kuće viorila se srpska zastava. Viorila se u čast svih žrtava civilnih i vojnih koji je podnela Srbija u Prvom svetskom ratu i kao potvrda savezništva i prijateljstva srpskog i američkog naroda kroz istoriju. To je jedina zastava koja se ikada nalazila na Beloj kući i koja je bila istaknuta u istoriji, a da nije američka.

Nakon dugih godina savezništva tokom 90-ih godina u odnosima naše dve države došlo je do zahlađenja i to je nešto što je svima poznato i što ostaje iza nas. Nismo u tim vremenima bili na istim talasnim dužinama, što se kaže, imali smo suprotstavljene interese, ali kao što rekoh moramo se okrenuti budućnosti jer je prošlost nešto što se ne može vratiti i što nikada ne možemo promeniti.

Naše opredeljenje, opredeljenje ove Vlade i predsednika države jeste da stotina godina nakon tog momenta kada je Srbija bila cenjena i poštovana u svetu i kada se govorilo o njenom junaštvu i hrabrosti, ponovo uspostavimo partnerske odnose sa SAD. Smatramo da je Amerika država koja je od ključne važnosti za stabilnost na ovim prostorima, sa ekonomske strane da je jako bitna za razvoj i napredak svih država u regionu. Zbog toga partnerstvo sa SAD shvatamo ozbiljno i odgovorno. Poštujemo sve ono što smo sa njima potpisali i što su bili sporazumi u nekim vremenima koja su iza nas.

Prošle godine smo sa SAD potpisali Vašingtonski sporazum i otvorili novo poglavlje kada su u pitanju odnosi sa SAD. Uspeli smo tada da jedan izvorno nepovoljan sporazum po nas sa tačkom 10. koja se ticala međusobnog priznanja Srbije i tzv. Kosova da izbacimo navedenu tačku i akcenat stavimo na ekonomsku saradnju. Uspeli smo da ostvarimo jedan jako bitan momenat i da ostavimo po strani one stvari koje su dosadašnjim odnosima između naše države bili polazna tačka, a to je priznanje Kosova i da akcenat stavimo na ekonomsku saradnju.

Dakle, tada nije modifikovana ili izmenjena ta tačka 10. već je apsolutno izbačena iz tog sporazuma i uspeli smo da mudrom politikom predsednika Vučića, tada neke druge teme, životne teme koje su interesu i naše države i država iz regiona stavimo na dnevni red. Promovisali smo tada našu ideju, ideju Mini šengena, ideju predsednika države.

Deo tog sporazuma jeste i današnja tema, odnosno sporazum Vlade Republike Srbije i SAD koji se tiče investicija. Time potvrđujemo našu zajedničku želju da podstičemo privredne aktivnosti u Srbiji i da preko međunarodne razvojne finansijske korporacije DFC, kroz kapitalne investicije i projekte ostvarimo ove ciljeve. Ova institucija koja predstavlja državu Ameriku i koja raspolaže budžetom od 60 milijardi dolara za investicije po celom svetu je agencija od vitalnog značaja za podršku ekonomskom i finansijskom razvoju Srbije kako bi nastavili dobar trend i postigli još bolje rezultate u ovim kriznim vremenima, kada je ceo svet pogođen pandemijom Kovid 19, kažem, da bi ostvarili još bolje rezultate koji nam i ovako ne manjkaju.

Želimo još veći privredni rast, još više stranih investicija, želimo životni standard, bolji životni standard za naše stanovništvo, želimo još bolju i razvijeniju infrastrukturu, jer ova Vlada i ovo državno rukovodstvo uvek teže boljem i ovaj parlament im je iskreni saveznik u celom tom poslu.

Zbog toga i ovaj sporazum je bitan, poštovane dame i gospodo, jer usvajanjem ovog zakona Srbija obezbeđuje uslove za početak rada ove institucije u Srbiji i time posebno šalje poruku svim američkim privrednicima da je Srbija pogodno tle za investicije. Na taj način ćemo nesumnjivo ostati lider u privlačenju stranih direktnih investicija, kao što smo bili u godinama iza nas. Podsetiću vas da je prošle godine u korona godini, dakle 2020, Srbija privukla čak 3 milijarde evra stranih direktnih investicija i uspela da dovede najveće svetske kompanije koje posluju u različitim oblastima i sferama.

Ponosni smo na saradnju sa svima, negujemo dobre odnose sa svima, želimo da obezbedimo mir, stabilnost i jačanje naše države. To svakako nije moguće bez ovako jakih i značajnih svetskih partnera kao što su SAD. Apsolutno će sliku Srbije promeniti izgradnja brze pruge od Beograda do Niša i dalje do Severne Makedonije, kao i autoput od Niša ka Prištini, jer ćemo na taj način povezati KiM sa ostatkom centralne Srbije.

Nije moguće ostvariti napredak i stvoriti modernu evropsku državu ni bez podrške i pomoći onih država koje su kroz istoriju bile naš iskreni saveznik u borbi za evropsku slobodu, a to je svakako Francuska. Francuska je jedna od tih država i francuski narod je dosta puta kroz istoriju pokazao da je iskreni prijatelj srpskog naroda. Danas to prijateljstvo pokazujemo kroz saradnju na ekonomskom i političkom planu.

Pred vama je danas Predlog zakona o Sporazumu između naše Vlade i Vlade Republike Srbije o onim projektima koji se mogu nazvati prioritetnim i strateškim, poput kapitalnih i infrastrukturnih i projekata u oblasti energetike. Navedeni projekti su od izuzetno značaja za Srbiju jer će dovesti do održivog unapređenja srpske privrede i olakšati transfer tehnologije jer želimo da u svakom segmentu idemo u korak sa svetom. Doprinećemo i stručnom usavršavanju kvalifikovane i ne kvalifikovane radne snage, jer želimo da učimo od najboljih. Nije to nikakva sramota. Sasvim je normalno da, kao što neke zemlje dolaze u Srbiju i žele da od nas prepišu taj model imunizacije koji smo primenili iako svi pričaju o tome, tako i mi želimo da primenimo one modele koji su u onim država u kojima su primenjivani dali dobre rezultate.

Pričali smo ovde i o reorganizaciji EPS, i doneli smo čitav niz energetskih zakona, i baš s tim u vezi, ovaj sporazum je veoma bitan, jer Francuske kompanije koje se bave energetikom imaju široku ponudu i mogu pomoći Srbiji da razvije pametna tehnološka rešenja za energetsku bezbednost i efikasnost.

Zbog toga je važna poseta Francuske delegacije privrednika prošlog meseca ka Srbiji, jer na taj način nam Francuska pokazuje da želi da bude pouzdan partner Srbiji i da podrži napredak naše privrede.

Na kraju, kada je reč o Francuskoj i kada je reč o našom evropskom putu, svakako moramo istaći podršku koju Srbija ima od predsednika Francuske Emanuela Makrona i to govori o njegovim dobrim odnosima sa predsednikom Vučićem.

Srbija jeste deo Evrope, iako još uvek nismo postali punopravni član EU, i naša istorija nam govori o tome, jer kao što smo nekada branili srednjovekovnu hrišćansku Evropu, do otomanske najezde, tako smo i u oba svetska rata bili na strani bili pobednika i na vekovno prijateljstvo sa Francuskom zaista nas podsećaju i nazivi i ulice francuskih velikana po Srbiji i spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu.

Sarađuje Srbija sa Zapadom i zapadnim zemljama, ali na tom putu ne zaboravlja ni svoje istočne prijatelje, odnosno Rusiju i Kinu. Svedoci smo sve većeg prisustva, Kine na ovom prostoru i ulaganja pre svega u infrastrukturu. Kineske kompanije će graditi Fruškogorski koridor koji će biti izrađeni pre roka.

Podsetiću vas da kineska kompanija „Čajna komjunikejšn and rekonstrakšn“ gradi deonicu auto puta Požega Preljina, dugu 39,9 kilometara i vrednu 450 miliona evra. To je izuzetno teška deonica auto puta Miloš Veliki, ali izuzetno značajna, za kraj iz koga ja dolazim, za zlatiborski region, i za sve opštine i gradove zlatiborskog kraja. Auto putevi su osnov privrednog napretka i razvoja, jer bez dobre putne infrastrukture nemoguće je dovesti stranog investitora.

Završetkom ove deonice i nastavkom krakova ka Crnoj Gori i Sarajevu, omogućićemo da ceo Zlatiborski kraj i Raška oblast budu još bolje povezani sa ostatkom Srbije, sa Beogradom i sa našim susednim državama.

Kada predsednik države najavi da će otvoriti fabriku u Priboju, znajte da je to iz razloga što će nam auto put biti nikada bliže i što ceo taj kraj postaje interesantan za investiranje.

Pre par dana je izašao jedan podatak da je Priboj po glavi stanovnika prošle godine privukao najveći broj kapitalnih investicija, što je neverovatna stvar.

Do pre samo par godina bili smo na samom začelju Srbije kada je reč o ekonomskim i privrednim parametrima. Sada taj prostor koji je nekada nazivan slepim crevom i dolinom gladi, postaje industrijski i privredno prepoznatljiv, a uz veće postojeće potencijale u vidu Zlatibora i Zlatara, Tare ili Pribojske banje, postaje jedan od najlepših i najzanimljivijih delova Srbije.

Oprostićete mi ako sam malo subjektivan, ali za svakoga je kraj iz koga dolazi i grad iz koga dolazi najlepši na svetu.

Čujemo svakodnevno dobre vesti da se nešto lepo radi u Prijepolju, Ivanjici, Pazaru, Novoj Varoši. To je samo jedan dokaz da država podstiče ravnomeran regionalni razvoj ulaganja u sve delove naše zemlje.

Ne smemo zaboraviti ni dve velike kineske investicije u smederevsku Železaru i RTB Bor, iz Inđije ni "Hesteel Serbia Iron & Steel" su sprečili da hiljade radnika ove dve kompanije ostanu bez posla i rizik da ceo taj prostor ostane bez bilo kakve privredne i industrijske aktivnosti.

Naše državne rukovodstvo uvek iskoristi priliku da se zahvali našim kineskim prijateljima na te dve investicije i to je zaista sa razlogom. I ovaj današnji sporazum, carinski sporazum sa Narodnom Republikom Kinom je samo nastavak i potvrda naših dobrih odnosa i doprineće unapređenju bezbednosti u prometu roba, strana potpisnica korišćenje olakšica carinske kontrole i povoljnijem tretmanu u pogledu procene i kontrole rizika.

Suština je da će ostvarenje ovih ciljeva doprineti boljim poslovnim mogućnostima obe države i otkloniti prepreke u međusobnoj trgovini.

I kada govorimo o Kini i kada pomenemo ime Si Đinping ili Čen Bo, prva asocijacija svih nas verovatno bude pomoć, jer smo dobili od te mnogoljudne države u vreme pandemije krize Kovida 19 i sva medicinska pomoć koju smo dobili od njih, ali svedoci smo da smo uspeli i sa kineske strane od kompanije "Sinefarm" da obezbedimo veliku količinu vakcina.

Zahvaljujući, između ostalog tim vakcinama, Srbija je danas lider u Evropi kada je u pitanju imunizacija, raspolažemo i sa kineskim, ruskim i sa vakcinama zapadnih država.

Kada Srbiju porede sa vremenom nesvrstanih, odnosno kada je Jugoslavija bila stožer država nesvrstanih, kada je bila nezaobilazni faktor u međunarodnoj politici i ekonomiji svakako da se ne preteruje, jer uspeli smo da sačuvamo svoju nezavisnost i svoju neutralnost i da opet budemo ključni partner i Zapadu i Istoku u ovim vremenima.

Mala Srbija koja je ne tako davno bila označena kao genocidna i zločinačka danas pokazuje svoju ljudskost i humanost ne zatvarajući vrata nikome. Delićemo i delićemo i delimo sa svima ono što imamo i spremni smo i da se menjamo i želimo da pokažemo da ta mala Srbija nije ono što se o njoj mislilo i pričalo u zadnjih par decenija.

Priznaju nam te rezultate zaista svi od stranih zvaničnika, državnika međunarodnih svetskih organizacija.

Dok se cela Evropa guši u javnom dugu Srbija ima istorijsku najmanju stopu nezaposlenosti, svoj javni dug drži ispod nivoa Mastrihta mere za sprečavanje negativnih efekata posledica virusa korona ne ugrožavaju naše finansije, a štite naše građane i našu privredu.

Imamo nikad veća izdavanja, budžetska izdavanja za infrastrukturne projekte, budžetske rezerve veće od 13 milijardi evra i s pravom optimistično očekujemo dobijanje investicionog kreditnog rejtinga.

To su sve rezultati jedne ozbiljne politike Vlade i predsednika države i nešto što potvrđuju sve relevantne međunarodne organizacije poput MMF, Svetske banke i Evropske komisije.

Uspehe nam ne priznaju samo oni koji su od ove države napravili državu bez perspektive i kojih je na sreću toliko malo da sa svojim strankama ne mogu da pređu ni cenzus, a kamoli da zaustave dalji napredak Srbije.

Navikli su nas za vreme svoje vlasti na javni dug od 80%, na dvocifrenu inflaciju, na dvocifrenu nezaposlenost i nisu bilu u stanju da završe projekte stare 30 godina, a kamoli da započnu neke nove. Navikli su nas i na poraze kada je Kosovo u pitanju, toliko su nas svojom nesposobnošću paralizovali i ubedili nas i uspeli u tome da svoju državu doživimo kao paradigmu neuspeha i da zaista istinski moramo da se potrudimo i da shvatimo da smo nekad u nečemu prvi i da je Srbija nekad u nečemu najbolja.

Ove rezultate koje danas beležimo za njih su bile misaone imenice. Imaju samo jedan problem. Taj problem je što im niko više ne veruje, ne veruju im građani Srbije i njihovo poverenje više nikada neće uspeti da zadobiju.

Zbog toga, svim tim predstavnicima bivše vlasti i bivšeg režima poručujem da nismo plitke pameti i da svim lažima koje svakodnevno iznose o svima nama neće uspeti da ugroze i da destabilizuju Srbiju, jer na taj način samo pokazuju da su im lični interesi na prvom mestu. Nećete ostati bez odgovora nikada. Sve one teme o kojima mi ovde govorimo su bitne teme za građane Srbije, a to pokazuje istorijska i odgovorna podrška koju Srpska napredna stranka ima u ovom trenutku.

Poštovane dame i gospodo, predstavnici bivšeg režima dajte neki predlog, neku politiku, kandidujte neki program, jer ideologija mržnje koju gajite prema Sprskoj naprednoj stranci, Aleksandru Vučiću, vam neće doneti apsolutno ništa. Da ste pokazali toliko znanja dok ste bili na vlasti koliko sada imate naknadne pameti kada kritikujete sve, verovatno ne biste sada bili u ovoj poziciji u kojoj jeste.

Ako nemate baš ništa drugo da nam kažete, da nam preporučite, da nam ponudite, objasnite nam to kako ste uspeli da ostvarite milionske profite u trenutku kada je država u milijardama evra duga bez međunarodnog ugleda, zašto se branite ćutanjem na pitanja novinara o računima u državama širom sveta i zašto preko svojih medija konstantno vodite kontinuiranu kampanju, i protiv predsednika države i protiv svih onih koji od ove države žele da naprave nešto apsolutno suprotno od onoga što ste vi napravili? Onda vam na kraju smeta kad vas neko pomene u ovom visokom Domu, jer vi verovatno sebe doživljavate kao nekakve svete krave koje su zaštićene i koje svakome mogu da kažu bilo šta, a o sebi ne žele da čuju ništa.

Ponavljam, ako nama ne želite da se pravdate, moraćete da podnesete i polažete račune državnim organima za svu onu nesrećnu politiku i za sve njene rezultate koje ste ostvarili dok ste bili na vlasti. Ubeđen sam da će građani Srbije već na proleće pokazati, zaista još jednom i potvrditi da ste politička istorija i prošlost.

Na kraju, poštovane dame i gospodo, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, želim da vas pozovem da u danu za glasanje podržite ove sporazume, jer su oni u korist države Srbije, samim tim što su u korist države Srbije, to znači da su i u korist građana Republike Srbije i činite dobru i korisnu stvar ukoliko ih podržite, jer, kao što reče Džon Kenedi "Ne pitajte šta vaša zemlja može da učini za vas, pitajte šta vi možete da učinite za svoju zemlju".

Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Najpre bih želeo da se zahvalim gospodinu Dimitriju Poljanskom, predstavniku Rusije pri Savetu bezbednosti UN, a u vezi njegove reakcije na jučerašnje predstavljanje tzv. Kosova na sastanku u UN. Gospodin Poljanski je potvrdio tom prilikom stav Ruske Federacije da ne priznaje tzv. Kosovo, da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije i podsetio da u Savetu bezbednosti postoji osam članica koje nisu i neće priznati nezavisnost naše južne pokrajine.

Čuli smo tom prilikom i predstavnicu tzv. Kosova koja je pričala o svemu i svačemu. Između ostalog, pričala je i o stanju ljudskih prava i ubeđivala nas kako, što se tiče tog segmenta na Kosovu, ljudska prava nisu nikada bila bolja, i to sve u trenutku dok svakoga dana svedočimo kontinuiranim napadima na pripadnike našeg naroda i dok KPS nasilno ulazi u Dom zdravlja u Štrpcu tragajući za vakcinama.

Srbija želi dijalog i želi dogovor sa privremenim vlastima u Prištini, ali, poštovane dame i gospodo, morate poštovati ono što ste dogovorili i ono što ste potpisali. Pre svega, morate poštovati Briselski sporazum i Vašingtonski sporazum i morate formirati zajednicu srpskih opština na KiM.

Sve ovo što Srbija radi u prethodnom periodu jeste apsolutno pokušaj da se spasi što se spasiti može i apsolutno je sve to u suprotnosti sa onim što propagiraju oni za čije vreme je proglašena nezavisnost Kosova, a to je da su SNS i Aleksandar Vučić dovedeni samo iz jednog razloga na vlast, a to je da priznaju nezavisnost Kosova. To slušamo već devet godina unazad.

Država u trenutku kada je proglašena nezavisnost Kosova nije učinila apsolutno ništa, apsolutno ništa da zaštiti ustavni poredak Republike Srbije. Svađali su se u to vreme premijer i predsednik ko će se više dodvoriti strancima. Tadić se više dodvorio i ostao na vlasti, jer, eto, njega je bilo briga za Kosovo, Koštunicu je malo manje bilo briga za Kosovo, ali u principu nije urađeno ništa. Kosovo je proglasilo nezavisnost i danas nam isti ti koji su u to vreme bili na vlasti sole pamet i drže moralne pridike šta i kako treba da radimo, a prespavali su dvehiljadite. Prespavali su dvehiljadite i bili toliko politički neuki da ili nisu hteli da znaju ili su se pravili ludi da vide kako se odvija situacija po tom pitanju i u kom pravcu ide rešenje kosovskog pitanja.

Imali su, doduše, tada dve genijalne ideje. Prva ideja je Vuka Jeremića da povuče tadašnje ambasadore naše države i svih onih država koje su priznale Kosovo. Mnogo su se oni tada potresli zbog toga, zaista, noćima nisu mogli da spavaju.

Druga ideja je bila još genijalnija, a ona se ticala toga da se postavi pitanje Međunarodnom sudu pravde – da li jednostrano proglašena nezavisnost u skladu sa međunarodnim pravom. Dve godine su nas ubeđivali kako će taj odgovor da bude dobar i povoljan za Srbiju. Naravno, slagali su nas.

Slagali su nas i taj put, jer je sud doneo takvo mišljenje da proglašenje, odnosno deklaracija o nezavisnosti nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Slagali su nas i za ekonomsku krizu za koju su nam govorili da je šansa Srbije, pa su ostavili pola miliona ljudi bez posla. Slagali su nas i za akcije od 1.000 evra koje nikada nismo dobili.

Za sve to su nas slagali, poštovani građani Republike Srbije, i učinili su mnogo više za kosovsku nezavisnost, nego mnogi albanski lobiji koji su u to vreme radili na nezavisnosti Kosova po svetu. I onda se pitaju zašto su 2012. godine i nakon toga prošli onako kako su prošli na izborima. Sećaju se građani Republike Srbije svega toga i zbog toga su i poslali u političku prošlost i zbog toga su njihove stranke sada na nivou statističke greške, bez ikakvih mogućnosti da preskoče taj magični cenzus od 3%.

Skupštinski odbori imaju težinu i pomažu u radu parlamenta, ministarstava i drugih državnih institucija i njihove nadležnosti i uloga su definisane članom 44. Poslovnika. Narodni poslanici članovi tih skupštinskih odbora moraju biti časni i odgovorni i moraju biti posvećeni istini i pravdi.

Preko pojedinih skupštinskih odbora radi se i na povezivanju i jačanju saradnje i sa regionom, a pre svega sa našim susedima. To je sve ono na čemu Srbija insistira od dolaska SNS i Aleksandra Vučića na vlast. Naime, to je bolja saradnja sa svim našim susedima, građenje zajedničke budućnosti sa ostavljanjem pitanja koja nas opterećuju iz prošlosti sa strane, jer svakako je više onoga što nas povezuje od onoga što nas razdvaja.

Bili smo tu za naše komšije i tokom zemljotresa u Albaniji i Hrvatskoj, bili smo tu za vreme poplava, a tu smo sada i kada je vakcinacija u pitanju, odnosno imunizacija, kako našeg, tako i stanovništva u celoj Evropi.

Ono što mi je juče skrenulo pažnju jeste jedan tekst koji je objavljen u američkom „Fajnenšal tajmsu“, a sa kojim se apsolutno mogu složiti, ali je on nešto na šta do sada nismo navikli. Navikli smo u tim stranim medijima, na BBC i CNN da su Srbi uvek dežurni krivci, da su uvek označeni kao remetilački faktor u ovom delu Evrope, da su prikazivani kao krvoloci, kao koljači i sada dobijete jedan tekst tog američkog lista koji kaže da Srbija menja svoju reputaciju i da pokazuje neko svoje novo lice. To, pre svega, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovoj politici, saradnji sa svima, jer smo uspeli, za razliku od mnogih i jačih evropskih zemalja i naših suseda, da obezbedimo vakcine, kako za naše građane, tako i za ljude, odnosno stanovnike nekih susednih država. To ide toliko daleko u tom tekstu da oni upoređuju ovo vreme, zamislite, sa vremenom, zlatnim vremenom, nesvrstanih, kada je Beograd bio centar ovog dela Evrope i centar Balkana.

Zaista moram, gospodine predsedavajući, da malo skrenem sa teme, a mislim da je zaista bitno ovo što ću zaista pomenuti, a pre svega moram da se obratim svojim sugrađanima, svojim Pribojcima i svojim komšijama iz Prijepolja i Nove Varoši.

Naime, ukoliko neko nije ispratio, pre par dana su predstavnici naše tri lokalne samouprave potpisali vredan ugovor u Ministarstvu za ekologiju, odnosno sa ministarkom Irenom Vujović o projektu dodele 70 miliona dinara za realizaciju projekta zaštite reke Lim, odnosno postavljanje plutajućih brana i rečnih pregrada koje će služiti za prikupljanje ambalažnog otpada. Zbog čega je to bitno?

Bitno je zbog toga što smo početkom godine zaista imali jednu ekološku bombu na Potpećkom jezeru i na ovaj način ćemo pokazati brigu o limsko-drinskom toku koji je problem tri države, dakle, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Na ovaj način pokazujemo našu želju za saradnjom sa svojim susedima.

Takođe, ovom prilikom zaista, zbog ovog projekta, bih zaista želeo da se zahvalim i čestitam ministarki Vujović i došlo je vreme da u Priboju posle otvaranja slobodne zone, otvaranja radnih mesta, rekonstrukcije škola, domova zdravlja, rekonstrukcije sportskih objekata, pričamo o ekološkim problemima.

Ono što je jako bitno, što će Srbija u budućnosti nastaviti da razvija, nastaviti da napreduje i što će graditi nove autoputeve, nove železnice, nove škole, nove bolnice, što će snažiti svoju odbrambenu industriju, svoju Vojsku, ali ne da bismo ratovali. To vreme je iza nas, već da bismo imali određenu sigurnost i da bi građani naše zemlje bili sigurniji.

Kad govorimo o ratovima, o porazima, o prošlosti, kad govorimo, u nekom od prethodnih govora sam govorio i o ostanku mladih ljudi u ovoj zemlji, o podsticaju nataliteta, uvek se setim jedne dileme koju Kralj Aleksandar Karađorđević ima u delu „Aleksandar od Jugoslavije“, gde se on pita - da li su porazi to što su Obrenovići gubili ratove, a snažili Srbiju ili je pobeda to što je on dobio sve moguće ratove i što o njemu priča cela Evropa i ceo svet? Poštovane dame i gospodo, ubeđen sam da su porazi ono što ostalo daleko u prošlosti iza nas i da nas u budućnosti čekaju samo još veće i veće pobede. Hvala.

Zahvaljujem.

Krajem 17 i u 18 veku nastala su dva, možda i najznačajnija dela posvećena političkoj teoriji filozofiji. Prvo delo je delo engleskog filozofa i teoretičara Džona Loka „Dve rasprave o vladi“. U tom delu je izložena dualistička teorija o državnoj vlasti, odnosno zastupa se stanovište da je sudska vlast segment i deo zakonodavne vlasti i da je vlast ograničena prirodnim zakonima, odnosno prirodnim pravima svakog pojedinca, kao što su pravo na život, pravo na svojinu i pozitivnim pravima, odnosno Ustavom i zakonima.

Drugo delo nastalo 50-ak godina kasnije je delo francuskog filozofa i teoretičara Šarla Monteskijea „O duhu zakona“ i ono je poznato po jednom načelu koje često pominjemo ovde, a to je načelo o podeli vlasti, odnosno podeli vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast. Prva država koja je u svoj pravni sistem i u svoj ustav ugradila ovaj princip je SAD kroz sistem check and balance odnosno taj sistem podrazumeva ravnotežu tri grane vlasti. Ustavom određene nadležnosti za svaku od njih i da svaka vrši kontrolu i proverava druge što obezbeđuje njihovo međusobno ograničavanje.

Danas raspravljamo o predlogu za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, odnosno o izboru gospođe Jasmine Vasović. Iz dostavljene biografije vidimo njen profesionalni put i razvoj od diplomiranja na Pravnom fakultetu u Beogradu i polaganja pravosudnog ispita, pa do izbora za sudiju Vrhovnog suda. Tu nema ništa sporno.

Ono što je mene zainteresovalo jeste intervju koji je gospođa Vasović imala pred komisijom Visokog saveta sudstva, gde je govorila o razlozima zbog kojih se kandidovala, ciljevima i onome što će biti njen posao ukoliko bude izabrana za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda.

Zanimljiv mi je bio detalj vezan za etički kodeks i kako je sama gospođa Vasović tada rekla, to joj je omiljena tema i dodaje da su kao mlade sudije imali kod sebe kodekse uramljene po kabinetima. Zanemaruje se ponekad da je kodeks odličan instrument za odbranu sudija. Principi kao što su dostojanstvenost, stručnost i odgovornost, kada postanete sudija, to ne znači kraj nego početak. Stalno mora da vam je zakon u rukama, treba da budete primer drugima i morate imati kredibilitet za sve što radite. Znači, morate imati kredibilitet za sve što radite, podvlačim.

Prošle nedelje je moj cenjeni kolega Milenko Jovanov govorio o sprezi određenih medija, određenih političara i stranaka i određenih sudija. I kako je on to tada lepo rekao, negde 8. ili 9. marta je to sve izašlo na videlo, a nakon konferencije Aleksandra Vučića, na kojoj je izneo sve one monstruozne detalje o ubistvima uhapšenog klana Veljka Belivuka. Tog dana na jednoj opozicionoj televiziji imali smo priliku da ceo dan gledamo naslove i vesti sadržaja koji su imali samo jedan cilj, a to je da skrenu temu sa onoga što je glavno i da nama, građanima Srbije, ukažu da sve ono što je Aleksandar Vučić izneo toga dana, da nije sadržaj koji je primeren medijima sa nacionalnom frekvencijom.

Celog tog dana su se pojedini samoproklamovani lideri opozicije trudili i zgražavali se nad onim što je Vučić izneo i trudili se da nam na što originalniji način pokažu šta je to što je on tog dana prekršio. Nedostajalo im je samo jedno – kredibilitet. Taj kredibilitet su dobili isto veče u emisiji, na toj istoj televiziji, od sudije kog smo često puta imali priliku da pomenemo i danas, a i ovih dana, koji je rekao da je Vučićeva konferencija za štampu degradacija pravosuđa.

Naravno, kredibilitet koji sam ja sada pomenuo i kredibilitet koji je pominjala gospođa Vasović u svom intervjuu za posao nemaju nikakvih dodirnih tačaka i nikakve veze, to je apsolutno tačno. Ali, ja se pitam sada, sam se pitam i pitam sve vas – da li na tom primeru imamo i da li uočavamo tu spregu između određenih stranaka i političara, određenih medija i određenih sudija? Mislim da zaključak možete doneti svi pojedinačno. Ono što gospođa Vasović svakako ne treba da radi ukoliko bude izabrana na mesto predsednice sudije Vrhovnog kasacionog suda jeste da se ne ponaša tako kako se ponašaju te sudije, jer je to odličan primer, ali negativan, kako jedan sudija ne treba da se ponaša. Jer, ko je uopšte tom gospodinu dao za pravo da on bude neko ko će predstavljati pravosuđe Republike Srbije? Pa, nije on pravosuđe Republike Srbije i nije sud u kome je on zaposlen pravosuđe Republike Srbije. To vam je tipičan primer zloupotrebe sudijske funkcije i nešto što ne treba da radite.

I ono što im zaista mnogo smeta i zbog čega su veoma nervozni jeste glas koji se čuje iz ovog parlamenta, iz ove Skupštine, od nas, predstavnika građana Republike Srbije. Pa, ako smo mi nezavisna grana vlasti i ako je sudstvo nezavisna grana vlasti i ako svaki dan slušamo kritike i slušamo o tome šta su ovde teme, o čemu mi govorimo, o čemu pričamo i zašto pričamo tako i koga smemo a koga ne smemo da

pominjemo, pa valjda onda i mi kao zakonodavna vlast, kao Narodna skupština, kao

predstavnici građana Republike Srbije, imamo pravo da komentarišemo i drugu nezavisnu granu vlasti, a to je u ovoj situaciji sudstvo?

Ja mislim da moramo to da radimo i da imamo pravo to da radimo, iako oni smatraju da postoje u ovoj zemlji neki ljudi koji su zaštićeni kao beli medvedi i koji mogu da pričaju o svakome šta žele i da pljuju svakoga i da rade ono što hoće, a da niko o njima ne sme da kaže ni jednu jedinu ružnu reč. Upravo zbog toga ćemo nastaviti da pričamo o svemu onome što je loše u pravosuđu, jer želimo da nam sudovi rade brže i efikasnije, da nam kriminalci ne bi šetali ulicama i ne bi šetali po gradovima po Srbiji, već da bi bili na onom mestu na kom treba da budu, a to su zatvori i iza rešetaka.

Uvek postoje oni koji su nezavisni i hrabri da nam kažu kako je moguće da neko za tako kratko vreme stekne imovinu od nekoliko desetina miliona evra, kako da taj novac iznese u nekoliko desetina zemalja, inostranih zemalja, na različite kontinente i da taj novac smesti na različite račune. I to je pitanje na koje svi mi želimo da čujemo odgovor.

Razumljivo je da kada ste na konferenciji za štampu i kada vam novinar postavi pitanje o poreklu tog novca i poreklu te imovine, da se branite ćutanjem. Jer, šta biste rekli u svoju odbranu kad je sve jasno kao dan?

Ono što je jako bitno, da ukoliko novinarima ne morate da date odgovor na pitanje, da ćete svakako to morati da uradite pred nadležnim državnim organima ove države. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Prioritet koji je Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i u saradnji, koordinaciji sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odredila i označila kao nešto od izuzetne važnosti jeste briga o mladima, odnosno borba za to da mladi svoju budućnost grade u Srbiji.

S tim u vezi, Planom „Srbija 2025“ predviđena su sredstva u iznosu od 600.000.000 evra za te svrhe i način za dostizanje prosečne plate od 900 evra do 2025. godine. Zbog čega je to bitno? Pre svega, jer je preduslov za sprečavanje daljeg odlaska mladih ljudi u inostranstvo, bolji životni standard i stvaranje uslova, odnosno otvaranje radnih mesta kako za mlade sa visokoškolskim obrazovanjem, tako i za one bez fakultetske diplome.

Ubeđen sam kao neko ko je jedan deo svog života proveo u inostranstvu radeći da nigde nije lepše kao kod svoje kuće, ali u onom trenutku kada možete da živite normalno od svog rada i kada imate priliku da vaše znanje, rad i trud budu vrednovani i ocenjeni na pravi način.

Ono što je svakako pozitivan primer i pokazuje da je Srbija na dobrom putu i da stvari u Srbiji idu na bolje kada je reč o ovoj temi jeste svakako „Kontinental“ iz Novog Sada koji je u prethodne tri godine zaposlio oko 500 mladih inženjera.

Samim tim ohrabruje i Izveštaj Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije koji konstatuje priliv mladih visokostručnih ljudi u Srbiji, a nešto što je u suprotnosti sa onim što smo do sada imali priliku da slušamo i to su navodi o odlivu mozgova iz naše zemlje.

Taj institut, podsetiću vas, nije nikakva produžena ruka ove države i Vlade, već relevantna i priznata institucija inostrana i ona svoje rezultate, rezultate svojih istraživanja dobija jako preciznom metodologijom i stoji iza svih dobijenih rezultata.

S tim u vezi, moje današnje pitanje upućeno je Vladi Republike Srbije, pre svih, premijerki Ani Brnabić i resornom ministru Siniši Malom, s obzirom da dobijam veliki broj pitanja pripadnika mlađe populacije.

Te mlade ljude, pre svega interesuje da li će država ove godine krenuti u najavljenu izgradnju stanova za mlade bračne parove, odnosno u kojim gradovima i opštinama će ti stanovi biti građeni i koji će biti uslovi za njihovo dobijanje?

To je samo jedan segment svega onoga što je država opredelila i što je plan države kada su mladi u pitanju, ali svakako jako značajno i važno, jer je rešeno stambeno pitanje osnov za proširenje porodice i zalog za sigurniju i mirniju budućnost.

Kada tome dodamo i veća izdavanja za novorođenčad sredstva za biomedicinsku potpomognutu oplodnju, podršku i pomoć trudnicama, složićete se da država čini sve da stimuliše natalitet u Srbiji i da samim tim obezbedi biološku budućnost nacije.

Svi smo svesni koliko novca se odvaja za borbu protiv pandemije i za čuvanje zdravlja nacije, koliko sredstava na dnevnom nivou trošimo za vakcine, za testove, za lekove i drugu medicinsku opremu i koliko novca država gubi i merama koje preduzima za suzbijanje širenja pandemije.

Zbog toga se nadam i ja svi ovi ljudi koji mi se obraćaju, da ova situacija neće poremetiti normalno funkcionisanje države i da će se nastaviti sa realizacijom svih ovih projekata, da ćemo nastaviti i zadržati fokus na onome što je kapital i budućnost ove države, a to su svakako mladi ljudi.

Kao što vidite, poštovane koleginice i kolege, dame i gospodo narodni poslanici, sve ovo su konkretni predlozi i sve ovo je konkretna politika. Srpska napredna stranka nudi rešenja za sva ona pitanja o kojima se godinama nije brinulo i što je dovelo do toga da Srbija bude država bez perspektive i da misao svakog mladog čoveka u nekoj bližoj prošlosti bude kako da ovu državu napusti i kako da se dočepa nekih papira i dokumenata neke inostrane države.

Ubeđen sam da smo taj trend prekinuli i da Srbiju gradimo kao državu sposobnu i pogodnu da svim svojim građanima obezbedi bolju budućnost i najbolje uslove za život.

Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pandemija virusa Kovid 19 je pre godinu dana postala naša svakodnevnica i pored nekih životnih navika primorala nas da i pojedine zakonske regulative prilagodimo novonastaloj situaciji.

To je slučaj za Zakonom o popisu stanovništva, stanova i domaćinstava i zbog pomenute krize virusom Kovid 19 nije moguće sprovesti planirani popis u periodu koji je naznačen i verovatno će on biti odložen za narednu 2022. godinu.

Pored izmena zakona koje se tiču termina sprovođenja popisa svakako da se veća budžetska sredstva moraju izdvojiti i za obuku popisivača, instruktora, nabavku sve neophodne opreme, počev od dezinfekcionih sredstava i svega onoga što je potrebno da bi se taj popis sproveo na adekvatan način jer nam je i u ovom slučaju zdravlje naših građana na prvom mestu.

Mi svu svoju energiju u narednom periodu moramo usmeriti ka pobedi nad Kovidom-19, a to ćemo ostvariti samo masovnom imunizacijom.

Značaj popisa stanovništva ogleda se pre svega u prepoznavanju demografskih izazova i problema sa kojima se suočavaju sve države, pa i Srbija i na osnovu njih će se i odrediti i formirati smernice za rešavanje istih. To svakako ubrzava i planirani razvoj u oblasti ekonomije, obrazovanja, zdravstva i ostalih ekonomskih i društvenih sfera.

Mi smo svedoci da decenijama unazad imamo masovne migracije stanovništva, pre svega ta kretanja se odnose na migracije stanovništva iz seoskih u gradska područja, ali i migracije iz zemlje u inostranstvo. U oba slučaja, što naravno nije dobro, to dovodi do toga da imamo pustošenje u pojedinim delovima naše zemlje, a to svakako u kombinaciji sa belom kugom čini jedan od najvećih problema sa kojima se momentalno moramo suočiti i za čije rešavanje moramo tražiti adekvatna rešenja.

Preciznim popisom stanovništva koje će se sprovesti dobićemo uvid u razloge zbog kojih se navedene migracije dešavaju, posledice koje ostavljaju i način za njihovo otklanjanje.

Država je već preuzela određene korake i postavila temelje ka rešavanju ovog problema. Kada to kažem svakako mislim na formiranje Ministarstva za demografiju i populacionu politiku i Ministarstvo za brigu o selu. Na taj način država pokazuje da je prepoznala problem i da teži njegovom rešavanju i kroz institucije, a svakako da i program ove Vlade, odnosno plan Srbija 20-25 sadrži precizni navedene projekte koji će sprečiti dalji odliv stanovništva.

Naš cilj je svakako snažna i jaka Srbija, Srbija koja stvara uslove za ostanak i opstanak svog naroda na ovom prostoru i podstiče natalitet kako ne bismo gubili cele generacije. Zbog toga na sve načine moramo sačuvati mir i stabilnost, jer je on osnov svega.

Pored tog navedenog kretanja stanovništva izazvanog ekonomskim razlozima Srbija je kroz svoju dugu istoriju, odnosno njeno stanovništvo je bilo suočeno sa ozbiljnim gubicima ljudskih života u ratnim vremenima. Podsetiću vas samo da je u Prvom svetskom ratu Srbija srazmerno broju stanovništva podnela najveće žrtve, izgubila gotovo jednu trećinu svog stanovništva.

O gubicima stanovništva i stradanju ovog naroda u Drugom svetskom ratu u našoj i sada okolnim državama ne moram da govori, a u skorijoj prošlosti smo svakako bili svedoci nasilnog iseljavanja našeg naroda sa teritorije južne srpske pokrajine, Srpske Krajine i današnje Federacije Bosne i Hercegovine.

Ono što se nije sprovelo, što se nije uspelo sprovesti u delo likvidacijom i preterivanjem stanovništva sa tog prostora sprovodilo se, nažalost sprovodi se i dan danas asimilacijom, odnosno zabranom korišćenja jezika, pisma i religije kako u Hrvatskoj, tako čak i u Crnoj Gori, a sve sa jednim ciljem, ciljem da se uništi srpski nacionalni identitet.

Moramo da nastavimo da osnažujemo našu državu, jer se mnogo puta pokazalo da položaj naših sunarodnika u okruženju u mnogome zavisi od stanja Srbije, odnosno Matice.

Takođe, moramo raditi na popravljanju položaja i kvaliteta života građana Srbije, jer pored navedenog nasilnog raseljavanja stanovništva naši sugrađani su napuštali ovu zemlju najprostije rečeno u potrazi za boljim životom. Te uslove ćemo se svim silama truditi da ostvarimo ovde i da utičemo na odluku onih koji su se odselili iz Srbije da se u jednom trenutku vrate u otadžbinu.

Ulaganjem u infrastrukturu, pre svega u auto-puteve, brze železnice kojima naši sunarodnici više neće odlaziti iz Srbije, već se vraćati u nju, otvaranjem fabrika, otvaranjem škola i vrtića, bolnica, podizanjem životnog standarda. Sve su to ciljevi koje smo sebi postavili i čijem ćemo ostvarenju težiti.

Takođe, merama populacione politike uticaćemo na svest mladih ljudi o značaju porodice i motivisati ih za njeno zasnivanje.

Poštovane dame i gospodo, dužnost i obaveza svih nas ovde jeste da sačuvamo biološku budućnost Srbije.

Često slušamo tvrdnje da je Srbija u nekoj bliskoj prošlosti izgubila sve ratove koje je vodila. O tome može da se diskutuje i o tome se može raspravljati, međutim pred nama je jedna druga bitka i jedna možda mnogo važnija bitka, ona se neće voditi protiv nekog spoljnog neprijatelja, već ćemo je voditi protiv nas samih, a to je pre svega bitka za biološki opstanak našeg naroda. Ukoliko bismo tu bitku izgubili i ukoliko je izgubimo onda nam ni svi putevi i fabrike koje gradimo i koje ćemo grditi u budućnosti u narednom periodu zaista neće značiti ama baš ništa. Živela Srbija.