Uvaženi predsedavajući, dr Orliću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvažena ministarko Atanasković sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, govorimo o podnetim amandmanima, na Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, za 2021. godinu, a te amandmane su podneli nadležni odbor u Narodnoj skupštini, Odbor za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i narodni poslanik Đorđe Todorović, iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Što se ovih amandmana tiče oni se tiču i samog naslova predloženog zakona, konkretno izmene tog datuma, odnosno godine, a tiču se i samog sadržaja zakona, odnosno onih ključnih pravnih normi, naročito onih u kojima se pominje datum, odnosno godina. Naime, neophodno je odložiti popis za popise, prema ovim amandmanima odlaže se umesto od 1. do 30. aprila 2021. godine, on će se obaviti od 1. do 30. oktobra 2022. godine. Zašto? Zato što danas živimo u jednom, slobodno mogu reći, u globalnoj klimi neizvesnosti zato što je pandemija korona virusa uzela maha i brojne svetske i evropske institucije, poput Evrostata, Odeljenja za statistiku pri UN, Populacionog fonda UN, sve te institucije upravo predlažu vladama mnogih država da popis odlože. Kao što znamo popis se u našoj zemlji vrši na svakih deset godina i prosto o značaju tih podataka i ne treba govoriti. Ti podaci su bitni i za ekonomiju i za statistiku, bitni su za celokupan privredni razvoj. Kada imamo tačne podatke, možemo raditi neke ozbiljnije projekcije, bilo demografske, ekonomske ili bilo kakve druge.

Ono što je važno naglasiti, sama ta procedura popisa je jako modernizovana u odnosu na onaj prethodni popis koji smo imali. Danas je maltene sve digitalizovano, tako da i taj proces do određene mere digitalizovan, ali ovaj proces samog popisa i dalje podrazumeva da mi moramo da kontaktiramo sa svim građanima. Cilj popisa je da imamo precizan podatak koliko građana mi imamo i sama procedura popisa traje oko deset, petnaest, možda i dvadeset minuta. Naravno, to se danas radi sa laptopovima, ali ipak je neophodno doći do samih građana. Zato postoje dva vida potencijalne opasnosti, potencijalnog rizika od zaražavanja. Prvi je između samog Republičkog zavoda za statistiku sa svojim instruktorima, koji će vršiti obuke sa popisivačima i popisnim komisijama, a druga potencijalna opasnost, odnosno bezbednosni rizik je taj što ti popisivači i popisne komisije moraju doći u kontakt prosto sa svim građanima u Republici Srbiji. Zbog toga naša Vlada i Narodna skupština Republike Srbije saglasni su da treba odložiti taj popis kako ne bi došlo do daljeg proširenja pandemije virusa Kovid-19.

Kao što znamo za našeg predsednika Aleksandra Vučića i Vladu Republike Srbije zdravlje građana je najvažnije. Zdravlje građana je na prvom mestu. Bitna je i ekonomija, bitna je privreda, razvoj privrede ali prosto za Aleksandra Vučića zdravlje je najbitnije. To je ono ključno i za to se mi borimo da obezbedimo i vakcine, da obezbedimo i respiratore i neophodna medicinska sredstava kako bi se izborili sa ovom pandemijom.

O tim uspešnim rezultatima predsednika Aleksandra Vučića govore i brojni svetski mediji. Imali smo priliku nedavno da pogledamo intervju koji je predsednik Aleksandar Vučić dao za CNN, CNN jeste jedna renomirana svetska medijska kuća, ali opet svesni smo da CNN često je imao vrlo negativne, vrlo loše stavove i kritike kada je u pitanju Republika Srbija, kada je u pitanju, generalno naša politika tokom ovih godina. Taj CNN priznaje nama taj uspeh. Oni su svesni da smo mi prvaci, apsolutni lideri, šampioni vakcinacije. Kada pogledate statističke podatke i na tom evropskom i svetskom nivou videćete da smo mi zadnjih nekoliko nedelja u proseku uglavnom u top pet kada je ceo svet u pitanju ili top tri kada je Evropa u pitanju.

Takođe, u Republici Srbiji kao što svi znamo postoje četiri različite vakcine. Znači, građani mogu da biraju četiri različite vakcine renomiranih svetskih proizvođača. Važno je naglasiti i još jednu stvar, da mi imao i najbolji softver u Evropi, verovatno i u čitavom svetu, to je e-uprava koja omogućava besplatnu prijavu a takođe omogućava i praćenje čitavog tog toka, odnosno procesa vakcinacije u Republici Srbiji.

Tu moram da naglasim da predsednik Aleksandar Vučić iskazuje jednu dobrosusedsku politiku. Jednu politiku koja omogućava svim građanima, ne samo bivše Jugoslavije već i drugim stranim državljanima da se ovde besplatno vakcinišu u Republici Srbiji. Imam jedan podatak gde je jedan veći broj Nemaca vakcinisan upravo na beogradskom sajmu. Od kolege Petra Vesovića smo čuli na jučerašnjoj sednici da jedan broj Italijana takođe je vakcinisan kod nas. Što znači iz EU, možda iz najrazvijenijih zemalja poput Nemačke, Italije, Francuske, dolaze kod nas u Srbiju da se vakcinišu besplatno.

To znači da njihove zemlje nisu bile u stanju da njima omoguće da se oni vakcinišu u svojim zemljama, a mi njima to pružamo. Zamislite da je pre 20 godina, neko znao da će se to dogoditi i ispričao nekome. Mi bi prvi prokomentarisali da taj čovek nije normalan. Zamisli, dolazi Nemac da se vakciniše kod nas, jer Nemačka ne može da mu obezbedi vakcine, ali danas mi to živimo, to je realnost.

E, upravo je to dokaz da smo mi svetska, ne evropska velesila kada je u pitanju vakcinacija, kada je u pitanju kvalitet i efikasnost i efektivnost, čitavog zdravstvenog sistema.

Hteo bih da pomenem i da je hrvatski „Večernji list“, takođe izrazio pohvale na račun predsednika Aleksandra Vučića. Oni su, ne mogu sada baš da citiram, ali parafraziraću da je Aleksandar Vučić lider, ne regiona, nego lider Evrope kada je u pitanju vakcinacija.

Nažalost, svesni smo da brojni ljudi veruju raznim tim anti-vakcinaškim, odnosno anti-vakserskim pokretima. Nažalost, oni sve više i više uzimaju maha, ali želim da apelujem na građane, želim da zamolim građane da veruju struci, da veruju lekarima.

U Kriznom štabu sede naši najveći stručnjaci, pulmolozi, virusolozi, imunolozi, infektolozi, ljudi koji su šest godina studirali medicinu, potom su stažirali godinu dana, pa su tri godine išli na specijalizaciju, pa su pisali brojne naučne radove, proveli su svoj radni vek kao kliničari ili su se bavili naukom.

To su ljudi koji znaju i oni tvrde da ove vakcine, da su sve dobre, sve koje smo uvezli, jer one su prošle i kontrole preko ALIMSA, kao akreditacionog tela u Republici Srbiji, „Torlak“ takođe potvrđuje njihov kvalitet.

Nemojte verovati antivakserima. Te vakcine nemaju veze niti sa sterilitetom, niti sa 5-G mrežom, sa nekakvim čipovanjem. To su sve neke dezinfomacije i gluposti, koje plasiraju neki neuki ljudi, koji ne umeju jednu prosto proširenu rečenicu da sastave ili jednostavno, neki ljudi koji su možda i obrazovani, ali to rade isključivo iz nekih političkih partikularnih političkih interesa ili jednostavno iz neke ekonomske koristi. Prosto dobili su novac da promovišu takvu politiku.

Nedavno su, određen broj građana, mislim prošle nedelje, igrao na Savskom trgu ispred spomenika Stefanu Nemanji i igrano je kolo i naravno nije se pridržavao mera. Niko nije nosio masku, nije bilo govora o fizičkoj distanci, a setimo se, pre neko veče naš predsednik Aleksandar Vučić gostovao u jednoj televizijskoj emisiji i on je lepo rekao – treba razumeti te mlade ljude. Treba razumeti tu njihovu želju, tu njihovu potrebu da se druže da proslavljaju.

Verujte, meni je srce puno kada vidim srpsko kolo kako se igra, ispred spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu. Ja sam najsrećniji čovek na svetu kada vidim to srpsko kolo. Ali sam srećan, isključivo kada vidim da se to kolo igra u tzv. zdravstven bezbednosno sigurnim uslovima, mirnodopskim uslovima, kada nemamo pandemiju virusa Kovid 19. Samo tada treba da igramo i da se družimo i da svi zajedno slavimo.

Zato apelujem i molim, pre svega te mlađe ljude, izdržite još malo, da pobedimo ovu koronu, da se završi ova pandemija virusa Kovid 19, da svi budemo, pre svega zdravi i sigurni i onda ćemo svi slaviti. To je najvažnije. Hajde malo još da se strpimo.

I predsednik Aleksandar Vučić kaže – oko godinu ipo dana je prosto ta korona oduzela mladim ljudima, ali hajde još malo da se strpimo, da poštujemo mere, da još malo sačekamo, da nosimo maske, da poštujemo sve mere Kriznog štaba, da držimo do te fizičke distance, hajde još malo da se strpimo.

Hajde svi da se vakcinišemo, da se prijavimo preko portala E uprave, da primimo tu vakcinu.

Prosto, nemojte verovati tim antivakserima, kao što sam rekao, oni su ili neuki ili imaju neki politički interes, ili igraju neku igru. Pogledajte samo kako su bivši tajkunski političari poput gospodina Dragana Đilasa ili gospođe Marinike Čobanov-živku-morović Tepić, oni su među prvima govorili kako ta vakcina ne valja, kako naša država nije u stanju da nabavi te vakcine, a oni su među prvima potrčali da prime što pre tu vakcinu. I primili su od različitih proizvođača, članovi te njihove stranke, ta banana-partija, sloboda, pravda, kako se već zove, nebitna stranka.

Oni su među prvima, njihovi rukovodioci primili i Fajzerovu vakcinu i kinesku Sinofarm, i sve druge vakcine i zato je jako bitno da budemo svesni da je vakcina važna, da je bitno vakcinisati se, jer na taj način možemo da doprinesemo našoj državi.

Na taj način, ako se svi vakcinišemo možemo da se borimo pogotovo zajedno, za naše mlade ljude, za našu decu, da se borimo za plan Srbija plan 20 – 25, da Srbija bude još snažnija i još modernija.

Zato apelujem i molim vas da se prijavite, i te studente, da izdrže još malo, da poštuju mere, da se prijave za vakcinu i ja sam ubeđen da ćemo u ovoj borbi istrajati, jer u ovoj borbi smo svi zajedno, i crkva i naučna zajednica i vojska i policija i administracija i privrednici i poljoprivrednici, i penzioneri i građani.

Svi smo zajedno u ovoj borbi. Hajde da izdržimo još malo i da pobedimo.

Živela Srbija.

Uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospodine Momiroviću, poštovani pomoćniče Kovačeviću, uvažena direktorko Direktorata za civilno vazduhoplovstvo gospođo Čizmarov, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, danas je veoma tužan dan za Republiku Srbiju. Na današnji dan pre 22 godine je izvršena zločinačka agresija na našu zemlju i mnogo naših ljudi je tu stradalo.

Želeo bih da se osvrnem na izlaganje koleginice Jevtović Vukojičić i gospodina ministra Momirovića, koji su napravili tu jasnu distinkciju kada su u pitanju dva termina: kampanja i agresija, odnosno zločin.

Mi moramo svi zapamtiti da je NATO kampanja, tzv. NATO kampanja bila zapravo agresija. To je jedan veliki zločin. To je bombardovanje. To je jedan od najvećih zločina koji se desio u poslednje vreme u Evropi i moramo da budemo svesni toga, da zapamtimo ovaj datum.

Neka je večna slava svim našim herojima koji su položili život za svoju otadžbinu.

Na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Odluke i ISA sporazuma od 31. jula 2019. godine, kojim se zamenjuje taj Aneks 1 Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država, kao i Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, tadašnje Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave UN na Kosovo i Metohiji, naravno, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja.

Ovo je jedna jako bitna odluka za Republiku Srbiju. Naime, Sporazum je Republika Srbija potpisala još 2006. godine, 2009. ratifikovan u Narodnoj skupštini, a tek 2017. godine je stupio na snagu, jer se čekalo da i druge zemlje potpisnice ratifikuju sporazume u svojim nacionalnim skupštinama.

Ovaj ISA Sporazum ima za cilj uspostavljanje zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja i on se zasniva na tzv. tekovinama EU, odnosno aki komuniter. Osnovni ciljevi ovog ISA Sporazuma podrazumevaju slobodno osnivanje preduzeća, slobodan pristup tržištu, jednake uslove konkurencije, kao i zajednička pravila u oblastima vazduhoplovne sigurnosti, bezbednosti, upravljanja vazdušnim saobraćajem, životne sredine, ali i drugih socijalnih uslova.

Ovom novom odlukom, odnosno izmenom ovog Aneksa 1 multilateralnog ISA Sporazuma, predviđaju se neki novi propisi kada je u pitanju sektor civilnog vazduhoplovstva, naročito onih koji se direktno odnose na civilno, samo civilno, vazduhoplovstvo, koji se tiču bezbednosti i upravljanja u vazdušnom saobraćaju i samih vazduhoplova, ali i oni propisi koji se indirektno odnose na sektor civilnog vazduhoplovstva koji se tiču propisa o osiguranju, propisa o radu, o bezbednosti i zaštiti na radu, o zaštiti korisnika, kao i zaštiti pružalaca usluga.

Bitan element ovog ISA Sporazuma je sadržan u tom članu 18. gde se predviđa osnivanje zajedničkog komiteta za nadzor i za sprovođenje samog sporazuma.Taj komitet, predviđa se da će se on sastajati jednom godišnje i predstavljaju ga određene delegacije iz zemalja potpisnica. On može donositi, naravno, obavezujuće odluke, ali može donositi i neke preporuke kako bi se što bolje implementirali ISA sporazum u tim zemljama potpisnicama.

Imajući i vidu da smo mi zemlja koja je na putu evropskih integracija, neophodno je da u potpunosti implementiramo ovaj sporazum, kako bismo zadržali taj tok.

S obzirom da govorimo o zajedničkom vazduhoplovnom području na nivou Evrope, a s obzirom da govorimo generalno o vazduhoplovima i nacionalnim avio-kompanijama, moramo imati na umu sve one bitne rezultate koje smo postigli u prethodnim godinama. Tu bih pohvalio, pre svega, Vladu Republike Srbije, predsednicu Vlade Anu Brnabić, naravno, našeg predsednika Aleksandra Vučića, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospodina Momirovića, ne samo kada je u pitanju vazdušni saobraćaj, već kada je u pitanju celokupan sektor saobraćaja i građevinarstva i našu direktorku Direktorata za civilno vazduhoplovstvo gospođu Mirjanu Čizmarov.

Želeo bih da se osvrnem na te neke rezultate. Naravno, kada poredimo period od 2000. do 2012. godine i ovaj period od 2012. godine do sad, želeo bih da govorim konkretno o našoj avio-kompaniji, odnosno o našim avionima, odnosno o našoj floti. Tada smo imali JAT. JAT je doveden bukvalno do propasti.

Ono što je važno napomenuti je to da svaka nacionalna avio-kompanija mora imati jednu respektabilnu flotu da bi se bavila tim poslom, a mi smo tada imali na papiru 14 aviona. Od tih 14 aviona, devet je letelo, a zapravo samo šest aviona je bilo u potpunosti bezbedno i funkcionalno za letove.

Danas mi imamo 18 aviona, 18 novih aviona. Naravno, jedan deo tih aviona je iz te stare baze, ali oni su remontovani i optimizovani sa najnovijim elektronskim sistemima za navigaciju. Motori na njima su, takođe, remontovani.

Što se tiče te naše flote, kao što sam rekao, nekad smo imali šest funkcionalnih vazduhoplova. Danas imamo 18. Tu flotu čine jedan avion „Erbas A330“, jedan „Erbas A320“, 11 „Erbasovih“ aviona A319, tri ATR 72200 i dva ATR 72500, što ukupno čini tu flotu od 18 aviona.

Takođe, u tom periodu za vreme te žute tajkunske vlasti, mi smo prodavali svoje Mekdonel-Daglas DC-9 i DC-10, avione koji su bili sposobni za prekookeanske letove. Naravno, prodali smo, jedan deo smo i rashodovali aviona tipa „Boing 727“.

U tom periodu, za gotovo 13 godina, promenjeno je čak devet direktora nacionalne avio-kompanije. Godišnji gubici su aproksimativno bili 30 miliona evra godišnje, a takođe, 2003. godine je i prodata imovina JAT-a. Ta žuta vlast je više puta bezuspešno pokušavala da privatizuje našu avio-kompaniju. Oni, naravno, kao što znamo, nisu uspeli u tome, da li zato što nisu imali dobre namere ili su jednostavno bili nesposobni da nešto učine po tom pitanju.

Zahvaljujući trudu Aleksandra Vučića i trudu celokupne Vlade Republike Srbije, mi danas imamo jednu uspešnu avio-kompaniju, domaću nacionalnu, snažnu avio-kompaniju „Er Srbiju“, koja potvrđuje konstantno svoj kvalitet i koja osvaja brojne nagrade i brojna priznanja na međunarodnom nivou.

Takođe, kada je naš aerodrom „Nikola Tesla“, naše najveće čvorište u Republici Srbiji u pitanju, moram napomenuti da posle 30 godina je uspostavljena ponovo direktna linija Beograd – Njujork, a aerodrom „Nikola Tesla“ je postao deo svetske aerodromske porodice. Potpisana je koncesija sa firmom „Vansi airports“.

Takođe, od 2013. do 2019. godine se beleži porast broja putnika od 74%, ali i porast prihoda od 86,1%.

Još jedan važan projekat je izgradnja kontrolnog tornja, visine 75 metara, na aerodromu „Nikola Tesla“, koji će biti opremljen sa najmodernijim radarskim sistemima i sistemima za navigaciju. On je u fazi izgradnje. Naravno, otvorili smo i civilno-vojni aerodrom „Morava“ kod Kraljeva.

Takođe, još jedna bitna stvar je da smo obeležili i 76 godišnjicu operacije „Halijard“ kod Pranjana, gde je naša Vojska spasila određeni broj savezničkih pilota.

Rekonstruišemo i modernizujemo aerodrome, pre svega „Konstantin Veliki“ u Nišu, gde će se graditi i toranj od 35 metara, a gradi se i jedan mali sportski aerodrom „Rosulja“ kod Kruševca.

Na osnovu svih ovih rezultata i projekata iz prethodnog perioda možemo se pohvaliti da je Srbija postala deo jedne moderne evropske, slobodno reći, i svetske vazduhoplovne porodice, a opet sa druge strane svesni smo da je pandemija virusa korona uzela maha. Nažalost i kada je Srbija u pitanju i kada su sve druge zemlje u pitanju primetan je pad u sektoru turizma, u sektoru trgovine, generalno kada govorimo o saobraćaju. Ja sam siguran da ćemo se mi izboriti sa tim.

Koristim ovu priliku da apelujem na sve građane da se vakcinišu, jer mi smo šampioni vakcinacije i kada je u pitanju EU i kada je pitanja čitava teritorija Evrope i kada je u pitanju ceo svet. Smatram da moramo što pre da se vakcinišemo, da se još brže vakcinišemo, da zaštitimo naše živote, a samim tim, na osnovu ovih rezultata koje smo postigli, siguran sam da će naša avio kompanija i svi naši aerodromi ponovo kada pobedimo ovaj virus korona doživeti procvat i da ćemo se ponovo vratiti na one slavne staze iz 2019. godine kada smo ostvarivali rezultate koji su veoma dobri, čak i za neku razvijenu evropsku državu. Živela Srbija.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući dr Orliću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvažena ministarko Vujović sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jednom jako bitnom zakonu, o novom zakonu, okvirnom zakonu koji se zove Zakon o klimatskim promenama. Ovim zakonom definišemo jako bitne elemente zaštite životne sredine prvi put u našem zakonodavstvu, u našem pozitivnom pravu, a takođe ovaj zakon je jako bitan zato što ćemo ovim zakonom da idemo jedan korak napred, daćemo doprinos našim evrointegracijama, konkretno Poglavlju 27, kada su u pitanju tekovine Evropske unije, odnosno tzv. „aki komuniter“.

Uticaj klimatskih promena se nikako ne sme zanemariti, brojne suše, poplave, toplotni talasi, požari, svi oni uništavaju ekonomiju, bez obzira da li se radi o Srbiji, o regionu, o Evropi ili o nekom drugom kontinentu. Ovi negativni efekti nisu samo pogubni po ekonomiju, već i po zdravlje građana, a zdravlje građana je najvažnije. Kako dolazi do tih klimatskih promena? One su najčešće prouzrokovane ljudskim faktorom. Geografija i nauka su na jednoj strani, jasno je da je to jedan normalni tok, ali kada ljudski faktor učestvuje, pogotovo kada moćne svetske sile i evropske države koriste prljave tehnologije, na taj način se dodatno dolazi do aerozagađenja i šteti se celokupnoj životnoj sredini i celokupnom našem biodiverzitetu.

Do toga dolazi, usled emisije gasova, poput CO2, NO2, kao i partikularnih čestica PN10 ili PN2,5, koje se emituju u atmosferu. To je jako štetno, a do toga dolazi, zato što te teške industrije koristi zagađujuća fosilna goriva i ona njih sagorevaju, u svojim proizvodnim pogonima, kako bi ostvarili profit i sve je to povezano, ciklično.

Procene su, da je šteta u Srbiji, negde aproksimativno sedam milijardi evra, od 2000. godine, pa do dana današnjeg, oko sedam milijardi evra, da ne govorimo samo kakva je šteta kada je u pitanju zdravlje naših građana. Zato je bitno da svi delujemo kao jedan, da smo svi udruženi u ovoj borbi i mi političari, građani, nevladine organizacije, udruženja građana, naučnoistraživački centri, instituti, zavodi, poljoprivrednici, privrednici, kao i fakulteti i univerziteti. Bitno je da svi budemo zajedno, da imamo jedan cilj, a to je borba protiv tih klimatskih promena, odnosno protiv negativnih efekata klimatskih promena. Bitno je otkloniti sve posledice, koje su nastale i koje uništavaju naš biodiverzitet.

Srbija ima jedan snažan odgovor, i Srbija je deo okvirnog sporazuma UN o klimatskim promenama, kao i njenog sporazuma iz 2017. godine iz Pariza, takođe mi poštujemo i Kjoto protokol, ali i Doh amandmane na taj Kjoto protokol.

Ono što je bitno je to da će ovaj zakon, novi okvirni zakon o klimatskim promenama, da on predviđa donošenje brojnih podzakonskih akata, u naredne dve godine, kako bi se konkretizovali određeni koraci, odnosno određeni mehanizmi u borbi za zdraviju životnu sredinu. Pre svega, to je izrada strategije nisko ugljeničkog razvoja, sa akcionim planom, za tu strategiju, takođe izrada programa prilagođavanja tim klimatskim promenama, gde je plan da se mapiraju, odnosno identifikuju uticaj klimatskih promena na određenim sredinama i da se tu pronađu konkretnih mehanizmi, ili koraci, kako bi se otklonile negativne posledice. Takođe, najavljuje se i formiranje, odnosno uspostavljanje jednog tela, nacionalnog saveta za klimatske promene, kao jednog sastavnog dela Vlade Republike Srbije.

Još jedan ključni benefit, ovog zakona je taj, što ćemo kada budemo sproveli sve neophodne reforme na ovom polju, mi ćemo imati pozitivne efekte, i po naš BDP, on će konstanto rasti, dolaziće do otvaranja novih, zelenih radnih mesta, ali i do stvaranja novih privrednih subjekata.

Još jedna bitna stvar je razvijanje naše svesti, odnosno ovim zakonom, naši građani će biti bolje, mnogo bolje upoznati sa negativnim efektima klimatskih promena i znaćemo da cenimo i čuvamo našu životnu sredinu na mnogo bolji način. Svest je tu najbitnija, svest građana.

Kada govorimo o konkretnim rezultatima, koje smo u proteklom periodu postigli, želeo bih tu da pohvalim naše Ministarstvo za zaštitu životne sredine, sa dragom ministarkom, Irenom Vujović, na čelu, takođe, našu premijerku Anu Brnabić, predsednicu Vlade, kao i našeg predsednika Aleksandra Vučića, jer bez njih mi ne bi smo postigli sledeće rezultate. Neću govoriti o svim rezultatima, ima ih mnogo, želim da moje koleginice i kolege danas govore, tako da neću oduzimati putno vremena, ali ću samo navesti neke ključne rezultate koje smo postigli.

Jedan od najvažnijih rezultata, svakako da smo doneli krajem godine, novu subvenciju, za kupovinu vozila, sa motorom na električni pogon, ali i na hibridni pogon, što će dodatno podstaći naše građane da kupuju ta ekološki prihvatljivija vozila.

Takođe, raspisana su tri javna konkursa, sako pomoć lokalnim samoupravama, da se bore protiv tih negativnih efekata klimatskih promena i to u opredeljeni iznos 400 miliona dinara. Dve stotine miliona dinara za otklanjanje, odnosno rekonstrukciju kotlova za grejanje, sto miliona dinara za pošumljavanje ali i sto miliona dinara za uklanjanje individualnih ložišta. Uspešni primeri ovog konkursa su svakako Kosjerić i Kragujevac gde će biti sproveden taj projekat pošumljavanja, a što je najvažnije njihove gradske toplane će sa mazuta preći na ekološki prihvatljiviji gas.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine mapiralo je nekih 88 jedinica lokalnih samouprava gde je prepoznat problem sa deponijama, odnosno sa ne sanitarnim deponijama. Konkretno zatvorili smo ne sanitarnu deponiju Sanjevina kod Prijepolja ali smo očistili i Potpećko jezero. To je jedan jako bitan rezultat.

Takođe, izdvojena su i novčana sredstava za transfer stanice u Novoj Varoši i Knjaževcu za rekultivaciju ne sanitarne deponije u Čačku i Trsteniku, kao i za proširenje ka regionalnom centru u Užicu ali i za izgradnju nove hale za sekundarnu separaciju otpada u okviru regionalne deponije u Pirotu.

U planu je izgradnja osam novih regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom u nekih 30 jedinica lokalne samouprave i to sve u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj u iznosu od 100 miliona evra. To su sledeći centri: Sombor, Nova Varoš, Pirot, Požarevac, Užice, Sremska Mitrovica, Valjevo i Inđija. Sa istom bankom ali i sa Kancelarijom za javna ulaganja u Republici Srbiji vode se pregovori za dodatnih dve stotine miliona evra kako bismo izgrdili kanalizacionu mrežu u 28 opština u Srbiji ali i kako bismo rekonstruisali ili izgradili nove centre za prečišćavanje otpadanih voda u našim lokalnim samoupravama.

Kada govorimo o Beogradu, najznačajniji projekat je svakako Beogradski metro. Krajem ove godine počinje izgradnja Beogradskog metroa na Makišu, to je meni jako bitno pošto dolazim sa Čukarice. To ćemo raditi u saradnji sa francuskim i kineskim stručnjacima, odnosno u saradnji sa njihovim kompanijama.

Bitno je naglasiti, kada smo već kod Beograda, kada je kvalitet vazduha u pitanju, pošto se mnogo priča o tome, molim građane da prate isključivo one zvanične podatke. Zvanični podaci su sa sajta "beoeko" i sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine zato što se tu koristi ona naučna metodologija. Kao što znamo postoje brojne privatne kompanije koje na svojim sajtovima objavljuju razne podatke. Neke od njih jednostavno ne namerno selektuju određene stanice gde imaju svoje merače, pa onda predstavljaju da je rezultat takav i takav dok opet sa druge strane, neke kompanije namerno spinuju neke rezultate čineći tako i dovodeći građane Beograda u jednu zabludu. Zabludu da je situacija lošija, a u stvari situacija svakako nije takva, već samo na određenim mestima, na određenim stanicama. Ali ova dva sajta daju najtačnije podatke.

Kada već govorimo o tom spinovanju podataka, generalno o spinovanju u toj političkoj sferi, hajde da se osvrnemo na ono što rade Dragan Đilas i njegova kompanija, njegova žuta tajkunska klika. Gospodin Dragan Đilas je neko ko nas konstantno kritikuje, hajde da ostavimo po strani to što on spinuje neke podatke, ali on najstrašnije vređa naše koleginice u parlamentu, naše ministarke, naše članice predsedništva SNS, vređa našu premijerku, vređa predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, on i njegova žuta tajkunska hobotnica, ta tzv. Điki klika. Oni rade najstrašnije stvari.

Dame i gospodo ti ljudi su ceo svoj politički opus posvetili sticanju enormnog bogatstva na računa naših građana, na račun Beograđana. Dragan Đilas je kao što znamo prihodovao i njegove firme 619 miliona evra.

Nedavno smo saznali jednu stvar, da on ima račune ne samo ovde u Srbiji, već ima račune u Švajcarskoj kao i njegova firma, ima račune na Mauricijusu.

Hajde, kao jedan običan građanin, da se zapitam i svi mi ovde da se zapitamo zašto bi neko imao račun na Mauricijusu? Kao što znamo to je jedna of-šor destinacija, takozvani „tax haven“ ili poreski raj. Šta će nekom poštenom čoveku koji radi ovde u Srbiji, koji privređuje, šta će njemu račun na Mauricijusu? Zašto se to radi? Molim vas, objasnite mi to.

Zamislite da je taj Dragan Đilas trenutno na čelu Beograda ili na čelu Srbije, kao i ti njegovi pajtosi, Jeremić, Obradović, Tadić, Aleksić, zamislite da su oni danas ministri, šta mislite koje mesto bismo mi osvojili kada je u pitanju rangiranje po obuhvatu vakcinacija? Kao što znamo, Srbija je apsolutni šampion. U proseku u zadnjih nekoliko nedelja mi smo u top tri u Evropskoj uniji, tačnije na prostoru čitave Evrope, a kada je u pitanju ceo svet mi smo u top 10 zemalja. Jedna mala Srbija je ostvarila tako značajan rezultat. Zamislite da su oni trenutno na vlasti, šta mislite da li bismo bili u top tri ili u top pet. Mislim da bi bili, ali od pozadi. Znate, kada obrnete listu tada bismo sigurno bili u top pet, možda sam i preblag, u top tri, ako ne osvojili bi i prvo mesto, ali od pozadi dragi građani Srbije.

Moram da se osvrnem na nedavne posete našeg predsednika Aleksandra Vučića prijateljskim zemljama Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kraljevini Bahrein. Kada govorim o tim posetama moramo imati na umu jednu stvar, hajde da ostavimo po strani sve to što smo mi dogovorili tamo, hajde da ostavio po strani to što smo napravili odlične sporazume kada je izvoz poljoprivrednih proizvoda u te zemlje u pitanju, hajde i to da ostavimo po strani, hajde da ostavimo po strani jedan veličanstven doček koji je priređen našem predsedniku Aleksandru Vučiću, takav doček se priređuje samo onim predsednicima najvećeg kalibra, onim svetskim, pravim svetskim državnicima, Aleksandar Vučić jeste političar svetskog kalibra, državnik svetskog glasa i on je to i zaslužio, ali hajde i to da ostavimo po strani, hajde da ostavimo po strani i taj dogovor sa Manamom, odnosno sa Bahreinom gde ćemo mi otvoriti, najverovatnije krajem ove godine ambasadu, a i oni će nama u skladu sa pravilom reciprocitetom otvoriti ambasadu ovde u Beogradu, hajde i to da ostavimo po strani, hajde da se samo fokusiramo na to da ćemo mi zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Narodnom Republikom Kinom otvoriti fabriku „Sinofarm“ vakcina u Srbiji. E, to je sjajan rezultat.

Nedavno smo dogovorili i sa Ruskom Federacijom otvaranje pogona na našem Institutu „Torlak“ za proizvodnju vakcina „Sputnjik V“. To znači da jedna mala Srbija, ne samo što će imati dovoljno vakcina za sebe, za svoje građane, već ćemo imati toliko vakcina, predviđa se oko dva do tri miliona da će biti proizvodnja mesečno, imaćemo dovoljno vakcina da opskrbimo čitav region, ako ne i brojne zemlje Evropske unije.

To je jedan sjajan rezultat. To je pokazatelj jedne uspešne politike Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, sve to zahvaljujući radu Aleksandra Vučića, zahvaljujući njegovoj požrtvovanosti, njegovom trudu, njegovom zalaganju. Živeo Aleksandar Vučić, živela Srbija.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre Udovičiću sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije.

Na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj i Saveta Evrope i Vlade Republike Srbije, u iznosu od 20 miliona evra, kada je u pitanju projekat infrastruktura u kulturi.

Ovaj projekat infrastruktura u kulturi je jako značajan za našu zemlju. Želeo bih da naglasim da ukupna vrednost ovog Sporazuma nije isključivo 20 miliona evra, već ona iznosi 30 miliona evra. Dvadeset miliona evra iz zajma, a gotovo 10 miliona evra, s obzirom da je 400.000 evra iz donacija, gotovo 10 miliona evra je direktno iz našeg budžeta. Naša Vlada ulaže novac u kulturu, za razliku od onih, prisetimo se samo kako su pripadnici bivšeg žutog režima, kako oni nama spočitavaju da je nama, recimo, kultura zadnja rupa na svirali.

Prisetimo se samo kako su oni upravljali tim novcem, šta su oni postigli kada je u pitanju kultura. Da li su bili takvi milionski iznosi kada je ulaganje u kulturu? Ništa. Bili su neki simbolični projekti i to je to. Mi smo ti koji ulažemo u kulturu, u istoriju i poznavanje naše tradicije, to je jako bitno.

Kada govorimo o ovom projektu - Infrastruktura u kulturi, glavni ciljevi ovog projekta obuhvataju renoviranje, obnavljanje i proširenje kapaciteta već postojećih institucija, ustanova i zavoda kulture u našoj zemlji, naročito u Beogradu, sa ciljem da se poveća njihova energetska efikasnost, što je jedan dobar pomak kada su u pitanju naše evropske integracije. Prisetimo se samo već potpisanih sporazuma sa "KfW bankom".

Takođe, postoje drugi ciljevi, naravno, a to je povećanje, pre svega, prihoda tih ustanova kulture, tih zavoda i tih institucija od naplate karata, naplate raznih predmeta koji će se tu prodavati. Takođe, poboljšaće se rad tih ustanova, ali će se i povećati broj posetilaca, što je jako značajno.

Kada govorimo o toj okvirnoj listi institucija koje su obuhvaćene ovim velikim projektom - Infrastrukture u kulturi, navešću sledeće podprojekte. To su svakako, naravno, pozorišta u Beogradu, odnosno radovi na obnovi održavanju enterijera, obnova istočne fasade koja gleda na Francusku ulicu. Scena izvođačkih umetnosti takođe će biti rekonstruisana. Muzej Jugoslavije u Beogradu je jedan od tih podprojekata. Narodno pozorište u Nišu, obnova zgrade i izgradnja mala scene, obnova Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu, digitalizacija 11 centara kulture u celoj Srbiji, obnova i pretvaranje stare Železničke stanice na Savskom Trgu u muzej. Ranija ložionica stare železničke stanice u Beogradu će biti obnovljena. Naravno, obnova i izgradnja Galerija umetnosti na Kosančićevom vencu i one stare zgrade i, naravno, izgradnja kulturnog centra u Pirotu. Naravno, ova lista podprojekata nije konačna i to je jako važno napomenuti.

Direktni korisnici ovog projekta - Infrastruktura u kulturi su, pre svega, građani Beograda, negde oko dva miliona ljudi, kao i oko hiljadu ljudi koji su zaposleni u tim ustanovama i zavodima kulture.

Naravno, ciljna grupa, odnosno indirektni korisnici, kada govorimo o njima, možemo govoriti o čitavoj Srbiji, odnosno o svim građanima Republike Srbije, kao i, naravno, o našoj dijaspori, što će dalje doprineti razvoju kulturnog turizma u našoj zemlji.

Ovaj projekat je značajan ne samo što će država imati tu finansijsku dobit. Znači, nije samo taj finansijski momenat bitan, već je bitno i to što mi ulažemo u kulturu, ulažemo u našu istoriju, ulažemo u tradiciju, upoznavanje naše istorije, a to je najvažnije. To znači da će naši mladi ljudi moći da posete te muzeje, da pogledaju sve te eksponate koji će se nalaziti u tim muzejima i na taj način ćemo uložiti ne samo upoznavanje istorije i kulture našeg naroda, nego na taj način mi ulažemo u našu budućnost, a sve to na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić i, naravno, ministarke kulture i informisanja Maje Gojković.

S obzirom da sam govorio o tim nekim budućim projektima, odnosno podprojektima u okviru velikog projekta - Infrastruktura u kulturi, želeo bih da se osvrnem na neke ključne institucije ili spomenike kulture koje smo mi rekonstruisali ili izgradili, a koji predstavljaju uspeh naše politike.

Dame i gospodo, pogledajte samo kako je nekada izgledao naš Narodni muzej, a pogledajte kako on danas izgleda u potpunosti rekonstruisan.

Dame i gospodo, želeo bih sada da vas upoznam sa dva možda i najznačajnija spomenika kulture u našoj zemlji koja se nalaze u Beogradu, a to su svakako spomenik rodonačelniku naše najveće, najslavnije dinastije Nemanjića, Stefanu Nemanji na Savskom trgu. Naravno, tu je i stara železnička stanica, koja će postati muzej. Pogledajte kako velelepno izgleda ovaj spomenik.

Pogledajte samo naš predivni Hram Svetog Save na Vračaru. Pogledajte samo kako su oslikane ove freske. Pogledajte Hrista Pantokratora, Bogorodicu i heruvime koji su predstavljeni u ovom velelepnom izdanju.

Sve ovo je zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću. Da nije bilo njega, ovo nikada ne bi bilo dovršeno.

Takođe, kada govorimo o kulturi, moramo imati na umu da su i filmovi bitni elementi kulture.

Spomenuo bih dva jako značajna filma koji su nedavno napravljeni, a to su svakako filmovi „Zaspanka za vojnike“ i „Kralj Petar I“ koji govore o našoj slavnoj armiji, o našim vojničkim, junačkim podvizima u velikom ratu, a govorio bih o još jednom jako bitnom filmu, možda i najvažnijem, a to je film „Dara iz Jasenovca“. To je film istine, film koji govori o stradanju srpskog, romskog i jevrejskog naroda u ustaškoj NDH, film koji verno prikazuje torturu, muke kroz koje je naš narod prolazio tamo, koji pokazuje naše najveće stratište u istoriji. Više od 75 godina je prošlo od kraja Drugog svetskog rata i niko se nije libio da napravi ovakav film.

Razni komunistički ideolozi i političari, kao i oni posle njih, oni političari, navodno, pripadnici nekakve demokratske i liberalne političke provenijencije nisu bili kadri da makar simbolički prikažu stradanje našeg naroda.

Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću snimljen je film o našim postradalim mučenicima i prikazana je tortura kroz koju je naš narod svakodnevno prolazio.

Ja smatram da ovaj film, iako je jako težak za gledanje, mora postati sastavni deo školskih programa u Republici Srbiji, smatram da ovaj film mora da predstavlja zaveštanje našoj deci, našim mladima da nikada ne zaborave ove zločine i da se ti zločini nikada više ne ponove.

Kada govorimo o kulturi, po prvi put, inicijativa predsednika Aleksandra Vučića, naši domaći autori će pisati i naše domaće izdavačke kuće će štampati srpske udžbenike, udžbenike iz srpskog jezika i književnosti, iz istorije i geografije. To je još jedan jako bitan projekat kada je kultura u pitanju, naša istorija i naša tradicija.

Kultura je dosta širok pojam i kao neko ko je imao ocenu 10 iz predmeta Teorija kulture na Fakultetu političkih nauka, moram da naglasim da kultura ne podrazumeva samo književnost, muziku, film, istoriju, etnologiju, antropologiju, ustanove kulture, institucije, zavode kulture, već kultura kao širok pojam podrazumeva i ono što se nekada zvalo etikecija, što se danas naziva bonton, odnosno lepo, pristojno ponašanje, kulturno, pristojno ophođenje prema drugim ljudima.

Dame i gospodo, danas imamo primer brojnih pripadnika bivšeg žutog režima kako se ne treba ponašati u društvu. Oni ne prezaju ni od čega. Oni napadaju naše porodice, a to je svakom čoveku najsvetije – porodica. Oni napadaju naše institucije, oni vređaju svakoga. Oni konstanto, svaki dan, uporno napadaju, vređaju decu predsednika Aleksandra Vučića, njegovog brata, njegove roditelje.

Dame i gospodo, ta gospođa Marinka Živku Čobanu Tepić, gospodin Đilas, gospodin Obradović, gospodin Tadić, gospodin Jeremić, gospodin Aleksić, dame i gospodo, oni nikada neće biti budućnost naše zemlje i oni moraju da završe u političkoj prošlosti. Živela Srbija!

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovano rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre sa svojim saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjem Drugom vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o dva jako bitna sporazuma. Ti sporazumi se tiču politike odbrane, politike bezbednosti, a to su sporazumi između Republike Srbije i Kraljevine Lesoto u oblasti odbrane i između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije u oblasti borbe, odnosno sprečavanja krijumčarenja migranata.

Što se tiče Sporazuma sa Kraljevinom Lesoto moramo imati na umu da je ovo jedan tipski sporazum, tipski međunarodni ugovor. Lesoto je jedna prijateljska zemlja, jako nam je bliska, dosta nam je pomogla i u Interpolu, a takođe nam je pomogla jer je povukla priznanje nezavisnosti tzv. Kosova.

Lesoto jeste udaljena zemlja, Lesoto jeste mala zemlja, može se reći da je ostrvo na kopnu, odnosno jedna enklava unutar Južnoafričke Republike, ali Lesoto je zemlja koja ima tradiciju, koja je međunarodno priznata u okvirima međunarodnog ili javnog prava i dobro je za Republiku Srbiju da razvija što bolje odnose sa Kraljevinom Lesoto, naravno i sa drugim zainteresovanim prijateljskim zemljama.

Što se tiče konkretno ovog sporazuma, on se tiče pre svega vojno-tehničke saradnje, vojno-medicinske, ali i vojno-ekonomske saradnje, što je odličan podstrek za našu vojnu namensku industriju, za naše lekare koji su često u Africi na mirovnim misijama, koji su vrhunski priznati u svetu, jedni od najboljih u svom poslu. Naravno, moramo imati na umu da smo mi jedna vojno neutralna zemlja i da je naš cilj da sarađujemo i sa zemljama na zapadu i sa zemljama na istoku.

Kada je borba protiv krijumčarenja migranata u pitanju, a koja se tiče ovog Sporazuma sa Republikom Severnom Makedonijom moramo imati na umu da smo mi već ostvarili jednu značajnu saradnju i značajnu policijsku saradnju i da već imamo nekoliko potpisanih sporazuma sa Republikom Severnom Makedonijom, naročito kada je u pitanju borba protiv krijumčarenja migranata ili kada je u pitanju organizovani kriminalitet ili neki drugi vidovi kriminaliteta, poput nasilničkog kriminaliteta.

Sporazum sa Republikom Severnom Makedonijom nam omogućava da predupredimo svaki od vidova kriminaliteta. Područje Severne Makedonije jeste pogođeno migrantskom krizom i kada gledamo na karti ceo taj deo jugoistočnog Balkana, preko Grčke, Bugarske, Severne Makedonije, sve su to područja koja su, prosto našla su se pod udarom još od 2015. godine ilegalnih migracija. Često ti migranti prelaze preko granica Republike Srbije i idu dalje ka zapadnoj Evropi koja im je često krajnji cilj.

Među tim migrantima šta je taj bezbednosni rizik? Šta je taj izazov? Među tim migrantima često su jako dobri ljudi, vredni ljudi, radni ljudi, često su to učeni ljudi intelektualci. Imamo primer sirijaca lekara koji su nekada studirali u Beogradu, sedamdesetih i osamdesetih godina. Opet, sa druge strane tu se mogu naći neki potencijalni teroristi. Setimo se samo Francuske, setimo se samo Austrije.

Zato, da bismo razumeli taj fenomen terorizma najbolje je da konsultujemo najveće stručnjake, svetski priznate stručnjake za terorizam. Jedan od njih je svakako i Dragan Simeunović koji daje odličnu definiciju terorizma. Ona glasi – više dimenzionalni, politički fenomen savremeni terorizam se može teorijski najopštije odrediti kao složeni oblik organizovanog grupnog i ređe individualnog ili institucionalnog političkog nasilja obeležen ne samo zastrašujućim brahijalno fizičkim i psihološkim metodama, već i sofisticirano tehnološkim metodama političke borbe kojima se obično u vreme političkih i ekonomskih kriza, a retko i u uslovima ostvarene ekonomske i političke stabilnosti jednog društva sistematski pokušavaju ostvariti veliki ciljevi na morbidno spektakularan način, a ne primereno datim uslovima, pre svega u društvenoj situaciji istorijskih mogućnostima onih koji ga kao političku strategiju i upražnjavaju.

Taj društveno ugrožavajući opus tog terorizma, tog savremenog političkog problema obuhvata i pretnju silom u okviru intenzivne psihološke propagandne delatnosti, zloupotrebu interneta u terorističke svrhe, otmice, ucene, psihofizičko zlostavljanje, odnosno torturu, atentate, sabotaže, diverzije, samoubilačke napade, pojedinačna i masovna politička ubistva i intenciju ispoljavanja ređe nad stvarnih i potencijalnim političkim protivnicima, a češće nad predstavnicima sistema i nevinim žrtvama. Kao vid individualnog, ne legitimnog, nelegalnog i ne institucionalnog nasilja savremeni terorizam je uvek okrenut protiv neke države. Upravo iz ove obimne ali i ozbiljne definicije Dragana Simeunovića, našeg najvećeg stručnjaka za terorizam, možemo da izvučemo strah kao osnovni element terorizma. Takođe i u njegovom latinskom nazivu, odnosno korenu – teror, terorist.

A za izvršenje tih krivičnih dela terorističkih akata ali i vršenja terorističkih aktivnosti da bi se izvršila teroristička krivična dela mi možemo da razumemo to da jedna mala grupa ljudi može da izvrši takve akte. To bi se u našem narodu reklo, traženje igle u plastu sena. Zato su bitni ovi sporazumi, zato je bitno da naše službe bezbednosti, da naša država sarađuje i sa zemljama u regionu po pitanju bezbednosti i sa Interpolom i sa Fronteskom i sa EU i sa mnogim drugim svetskim silama. Upravo se u ovome ogleda značaj svih ovih sporazuma jedne mudre politike Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije.

Aleksandar Vučić na najodgovorniji mogući način vodi ovakvu politiku. Setimo se kako su neki predstavnici određenih ekstremno desnih, ekstremnim levih organizacija ranije komentarisali ovu migrantsku krizu. Setimo se samo kako onaj fašista, onaj najodvratniji fašista Boško Obradović komentarisao migrante, šta je on za njih govorio sve. Setimo se samo onog njegovog famoznog eksperimenta kada je mešao tečnost odnosno vodu sa nekom crnom tečnošću. On je na taj način pokušao da ne fašistički nego nacističkim metodama sve migrante stavi u isti koš. Sa druge strane imamo ekstremno leve ideje, ideologije, poput imamo i te opskurne organizacije poput „Ne davimo Beograd“ koji su kompletno ignoranti kada je u pitanju ovaj problem.

Za razliku od svih njih Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije, oprezno postupaju sa svim migrantima, štiteći naše građane i poštujući ljudska prava tih migranata. Mi poštujemo sve evropske deklaracije i konvencije i konvencije i deklaracije UN kada su u pitanju ljudska prava. To je odgovorna, ozbiljna politika.

Hteo bih još pošto je oblast jako slična da čestitam pre svega ministru Aleksandru Vulinu, direktoru BIA Bratislavu Gašiću i predsedniku Aleksandru Vučiću na hapšenju Veljka Belivuka, tzv. Velje Nevolje i njegove organizovane kriminalne grupe, odnosno bande jer smo na taj način pokazali da smo mi u potpunosti rešeni da se obračunamo sa organizovanim kriminalitetom u našoj zemlji. Ali kao stručnjak za bezbednost moram da primetim jednu stvar, ovde se ne radi samo o organizovanoj kriminalnoj grupi Velje Nevolje.

Smatram da je to kriminalna organizacija. To je jako bitno, jer kriminalne organizacije su često onaj viši i opasniji stupanj, one su složenije i imaju ozbiljnije političke ciljeve koji se često kose sa terorizmom. Zamislite samo da vi kod te jedne organizovane kriminalne grupe pronađete snajper i to ne samo jedan snajper nego više snajpera od kojih je jedan snajper koji može da probije oklope.

Znači, takvog kalibra, takve proizvodnje da on može da probije oklop, da može da probije pancir, vozilo ili zid. Šta će to nekoj običnoj organizovanoj kriminalnoj grupi ili nekim sitnim dilerima droge? Kome je namenjen taj snajper? Kako se vrše atentati? Jasno je, preko snajpera. Snajperi se koriste za atentate. Ko su tu mete? Najviši državni funkcioneri, dame i gospodo. Oni koji se bore protiv organizovanog kriminaliteta.

Setimo se samo kako su neke opskurne novine, kako su crtale razne karikature gde su našem predsedniku stavljale metu na čelo, metu na grudi, a druge strane je bio uperen snajper. Poruka je jasna. Ovde je jasno ko je bio meta. Ovde je sve jasno.

Zato predsedniče, Aleksandar Vučiću, vi imate podršku svih nas. Ceo narod Srbije je uz vas, i siguran sam da ćete, ne samo maljem, kao što ste najavili, nego ćete u potpunosti zgaziti sve organizovane kriminalne grupe i kriminalne organizacije u ovoj zemlji. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o Predlogu zaključka Izveštaja Evropske komisije za Republiku Srbiju za 2020. godinu, a koji se tiče pristupanja Srbije u EU. S obzirom da je članstvo Srbije u EU jedan od naših ključnih strateških ciljeva, a uzimajući u vidu to da su ti godišnji izveštaji jako bitni za naš proces evropskih integracija, jedna grupa narodnih poslanika je uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije taj Predlog zaključka o Izveštaju Evropske komisije za Republiku Srbiju za 2020. godinu.

Vlada Republike Srbije temeljno i odgovorno sprovodi jako složen proces pristupanja Srbije EU, taj čitav proces evropskih integracija. Jako je bitno naglasiti da je proces pristupanja EU veoma složen politički proces za svaku državu kandidata.

Početak pristupnih pregovora sa EU, baš na tom političkom nivou, je započet 2014. godine na prvoj međuvladinoj konferenciji u Briselu, a 2017. godine mi smo osnovali Ministarstvo za evropske integracije kako bismo unapredili efektivnost i efikasnost već postojeće Kancelarije za evropske integracije. Na taj način smo dali dodatni zakonodavni i institucionalni okvir kako bismo unapredili čitav naš proces pristupanja Srbije EU.

Srbija je od 2018. godine potpisala više bilateralnih, ali i više multilateralnih sporazuma sa zemljama članicama, sa potencijalnim kandidatima, ali i sa kandidatima koji pristupaju EU kako bi unapredila svoj položaj u procesu evropskih integracija i kako bi razmenila neka znanja i iskustva sa drugim zemljama.

Mi smo otvorili 18 od 35 pregovaračkih poglavlja, dva smo privremeno zatvorili, a takođe smo predali i pet pregovaračkih pozicija za pet novih poglavlja, a dva se privode kraju. U 2019. godini, moram to da napomenem, smo jedini na prostoru zapadnog Balkana otvorili dva nova pregovaračka poglavlja što je jako bitan pomak na ovom prostoru.

Ono što je najvažnije je da je prihvaćena nova klasterska metodologija. Ta nova klasterska metodologija podrazumeva grupisanje pregovaračkih poglavlja u određene sektore. Konkretno tu imamo šest sektora, odnosno šest oblasti, kao i Poglavlje 34 i 35, koja su posebna Poglavlja.

Jako je bitno naglasiti da nema nazadovanja u procesu evropskih integracija kada je Republike Srbija u pitanju i mi smo jednom u dobrom delu ovih pregovaračkih poglavlja ostvarili veoma vidljiv napredak, a to je jako bitno, jer moram da naglasim da je naša Vlada Republike Srbije i druge naše institucije, da su radile u veoma složenim uslovima pandemije virusa Kovida-19 i opet smo ostvarili napredak u svim poljima.

Koristim ovu priliku da kao član poslaničke grupe "Aleksandar Vučić – Za našu decu" u Narodnoj skupštini Republike Srbije pozovem Evropsku komisiju da što pre uobliči tu novu metodologiju i da ubrza naš proces evropskih integracija, a takođe i da adekvatno valorizuje sve naše uspešne, sve naše rezultate koje smo postigli.

Najvažnija poglavlja koja se tiču svih evropskih integracija su Poglavlja 23 i 24, koja se inače po pravilu prva otvaraju i poslednja zatvaraju. Ona se tiču vladavine prava, osnovnih ljudskih sloboda ali i bezbednosti.

Kada je u pitanju Poglavlje 23, mi smo stavili jedan dobar napredak. Dobri indikatori tog napretka su zapravo sve veći broj rešenih sudskih sporova, preduzimanje koraka u cilju osnaživanja te nezavisnosti raznih kontrolnih tela, kontrolnih agencija i institucija u Republici Srbiji, kao i unapređenje položaja nacionalnih manjina, zašta što smo posebno pohvaljeni.

Bitan element ovog Poglavlja 23 je i borba protiv korupcije i organizovanog kriminaliteta, što je jedna od ključne politike naše Vlade Republike Srbije i našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Što se Poglavlja 24 tiče, koje govori o bezbednosti mi imamo sve bolju saradnju sa evropskim institucijama koje se bave tom problematikom, poput Evrodžast-a, Evropol-a, CEPOL-a, ali i Fronteks-a. Moram napomenuti da smo u 2019. godini skinuti sa sive liste FATF. Taj FATF predstavlja jednu zajedničku akciju na međudržavnom nivou koja se bavi problematikom, znači pranja novca i finansiranja terorizma, odnosno sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Još jedan bitan element našeg pridruživanja Evropskoj uniji su IPA fondovi. IPA fondovi predstavljaju jedan bespovratni pretpristupni finansijski instrument koji je omogućen zemljama kandidatima, ali i zemljama koji su potencijalni kandidati za ulazak u Evropsku uniju. I našoj zemlji od 2014. godine do 2020. godine opredeljen je iznos od oko 1,5 milijardi evra za kapitalne projekte.

Bitno je naglasiti da je Evropska unija naš najveći spoljno-trgovinski partner. Mi smo kada su u pitanju te ekonomske reforme ostvarili najbolje rezultate, što govori i sam izveštaj. A, podršku svim tim ekonomskim reformama pružaju naši građani, više od dve trećine naših građana, a na osnovu naše analize, odnosno analize Ministarstva za evropske integracije koje se bazira na formulama već korišćenog u Evropskoj uniji – evro barometra.

Takođe, brojni evropski zvaničnici poput gospodina Lajčaka, gospodina Mekalistera, gospodina Borelja, gospodina Varhelja, ali i šefa delegacije Evropske unije u Srbiji, gospodina Fabricija, konstantno izražavaju pohvale na naš račun, na račun naših evropskih integracija.

Nedavno smo usvojili Kodeks o ponašanju narodnih poslovnika koji i te kako u skladu sa svim tekovinama i normama Evropske unije, a to su uglavnom vrednosti poput slobode medija, slobode govora, borbe protiv korupcije, ali i zaštite celokupnih ljudskih prava.

Ono što je najvažnije je to da su naši građani prepoznali da napredujemo u svim poljima, naročito na polju ekonomije, bezbednosti, zdravstva, privrede, međunarodnih odnosa, ali i evropskih integracija, sve to zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću.

Mi smo posvećeni poštovanju ključnih vrednosti normi i tekovina Evropske unije, ali mi svakako vodimo našu suverenu i nezavisnu srpsku politiku i takođe razvijaćemo još jače odnose, još snažnije odnose i sa zemljama u regionu, ali i sa SAD i sa Rusijom, i sa Kinom i sa drugim zainteresovanim zemljama, kao i sa drugim relevantnim međunarodnim institucijama i međunarodnim organizacijama.

Mi verujemo u uspeh Srbije, mi verujemo u napredak Srbije, a mi smo već najbrže rastuća ekonomija na prostoru Zapadnog Balkana. Prema projekcijama MMF u naredne dve godine, imaćemo najveće stope rasta u Evropi. Mi moramo da radimo još snažnije, mi moramo da radimo još marljivije kako bi smo ostvarili još bolje rezultate. Zapamtite, mi ni u čemu nismo loši od drugih.

Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre Siniša Mali sa državnom sekretarkom Savičić, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, danas na sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jako bitnim sporazumima za Republiku Srbiju koji se tiču i naše fiskalne politike, nabavke medicinske opreme iz drugih sredstava, ali i obrazovanja.

Kada govorimo o obrazovanju moramo imati na umu značaj politike našeg predsednika Aleksandra Vučića koji je još 2012. godine prepoznao da je jako kvalitetno obrazovanje ključno za opstanak našeg društva. Bez kvalitetnog obrazovanja nema uspešne države, a kada govorimo o važnosti obrazovanja, moramo imati na umu jednu lepu misao. Naš, slobodno mogu reći, najveći um, prosvetitelj, najveći erudita svog doba, Dositej Obradović je u knjizi „Saveti zdravog razuma“ zabeležio jednu jako lepu misao: „Knjige, braćo moja! Knjige, a ne zvona i praporci.“

Naš predsednik Aleksandar Vučić kada je bio u poseti Izraelu je upoznat od strane legendarnog izraelskog lidera Šimana Pereza sa sistemom dualnog obrazovanja. Taj koncept dualnog obrazovanja podrazumeva dobitnu kombinaciju između sistema koji podrazumeva eks katedra predavanja, znači, strogo teorijskog načina učenja sa jedne strane, a sa druge strane sticanja prakse i sticanja veština već tokom školovanja. Takav sistem imamo danas u Srbiji, zahvaljujući Aleksandru Vučiću a takav sistem postoji i u moćnim ekonomijama poput Izraela, Austrije, Švajcarske, ali i Nemačke.

Ovaj vid obrazovanja pruža našim mladim studentima, odnosno učenicima da već posle završetka svog školovanja mogu da započnu svoj neki privatni biznis ili da se već zaposle jer su tokom školovanja stekli određeno radno iskustvo.

Postoji i namera naše vlasti, predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, da se ovakav sistem dualnog obrazovanja primeni i kada je u pitanju visokoškolstvo kada su u pitanju osnovne strukovne studije, master strukovne studije ali i osnovne akademske i master akademske studije.

To će omogućiti, naravno, našim tek svršenim studentima takođe da započnu svoj biznis ili da se odmah po završetku školovanja zaposle negde. Kako bi takav model bio značajno unapređen, potrebno je da se čitav taj proces obrazovanja digitalizuje dodatno. Napominjem dodatno, zato što je naša vlast već započela ovaj proces i on je, slobodno mogu reći, uzeo maha.

Pomenuću elektronski dnevnik. To je jedan dobar sistem koji omogućava roditeljima da imaju uvid u školovanje svoje dece, u sam taj tok i proces školovanja, što je jako značajni bezbednosni, ali i vaspitni element.

Takođe, opremili smo i 10.000 digitalnih učionica, ali smo nabavili i 36.000 mikrobitova. Za one koji nisu upoznati sa tim, mikrobit je mali džepni računar. On omogućava našoj deci da na jedan zabavan, na jedan zanimljiv način upoznaju svet programiranja i kodiranja, što im jako može pomoći u daljoj karijeri i to sve u okviru Programa „Škole za 21. vek“. To su, naravno, sve uspešni pokazatelji naše obrazovne politike.

Informatika je, kao što znamo, obavezan predmet u svim školama, a povećane su i kvote za upis na fakultetima kada su u pitanju studije informatike i računarstva ili softverskog inženjerstva. Navešću jedan lep primer master akademskih studija na tri rektorata Univerziteta u Beogradu, koji predstavlja određeni spoj, to su multidisciplinarne studije između društveno humanističkih nauka sa jedne strane, ali i tehničko-tehnoloških i prirodno matematičkih sa druge strane.

Vlada Republike Srbije je potpisala i na današnjoj sednici Narodne skupštine upravo raspravljamo o tom sporazumu, potpisala jedan sporazum sa Evropskom investicionom bankom u iznosu od miliona evra. To je jedan zajam koji će nama omogućiti da čitav projekat povezanih škola u Srbiji koji iznosi ukupno111 miliona 290 hiljada evra, sprovedemo u delo. Ostatak novca biće direktno usmeren iz našeg budžeta, ali i iz nekih evropskih fondova u vidu donacija.

Ovim projektom se predviđa modernizacija celokupnog sistema obrazovanja u Srbiji, naročito kada je u pitanju Akademska mreža Republike Srbije, tzv. „AMRES“. Intencija je da se radi na jačanju njegove bezbednosne komponente, zaštite tih baza podataka, ali i na povećanju brzina protoka informacija.

Naravno, namera je i da se uvede bežična vajrles ili wf ili WLAN mreža u našim školama, ali već u 880 škola je taj vajrles sistem uveden. Naravno, planira se da ukupan broj škola sa tim sistemom iznosi 1.900 škola.

Očekivan ishod ovog projekta je pružanje naprednih elektronskih usluga koje su neophodne kako ni se dalje razvijali sistemi elektronskog dnevnika, raznih digitalnih obrazovnih sadržaja, ali i sistema učenja na daljinu, što se u ovim kriznim korona vremenima pokazalo kao jako korisno.

Ovim projektom se predviđa i nabavka 48.000 laptopova sa propratnom opremom ili projektorima, kao i nabavka 50.000 računara kako bi se zamenili oni stari računari između pet i sedam godina starosti ili sedam i 10 godina.

Takođe, ovim projektom se predviđa i obuka 250 trenera ali i oko 50.000 nastavnika. Cilj ovog projekta je pod 1.) unapređenje obrazovanja, pod 2.) modernizacija sredstava za učenje i pod 3.) digitalizacija u nastavi. Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija omogućava veću konkurentnost na tržištu rada, što kasnije utiče na celokupnu našu ekonomiju, na rast celokupne naše privrede i na otvaranje novih radnih mesta. Posebna pažnja se usmerava ka nekim ruralnim i nerazvijenim područjima, a ona će prva dobiti ove vajles sisteme, kao i laptop računare i desktop konfiguracije.

Kad smo već kod škola koje se nalaze u tim ruralnim, nerazvijenim delovima Srbije moramo imati na umu da je prethodna bivšu žutu, tajkunsku, režimsku vlast, te škole uopšte nisu zanimale. Oni su toliko malo ulagali u naše školstvo.

Zamislite kada je SNS došla na vlast 2012. godine jedan od prvih njegovih zadataka je bio da sva škola u Srbiji ima normalan toalet. Zamislite da u 21. veku nama je višedecenijski san normalni toalet sa funkcionalnim toaletom, odnosno VC papirom, sapunom. To je bila misaona imenica. To je nešto najosnovnije. Ti pripadnici tog bivšeg tajkunskog režima, taj Đilas, taj Jeremić, taj Tadić, oni nisu najosnovnije ulagali, a kamoli da su nabavljali nekakve moderne IT sisteme, računarsku opremu, mrežnu opremu i ostalo. Sve što su žuti tajkuni radili to su bile isključivo nekakve kozmetičke prepravke ili ispravke određenih nastavnih planova i programa, nekih udžbenika, ali se ništa konkretno nije uradilo.

Danas zahvaljujući Aleksandru Vučiću mi imamo konstantnu nabavku nove opreme, digitalizaciju celokupnog procesa obrazovanja, usavršavanje nastavnog, konstantno usavršavanje nastavnog kadra i povećanje njihovih zarada, rekonstrukcije školskih objekata, veću izbornost kurikuluma kada je u pitanju gimnazijsko obrazovanje, uvođenje novih programa za nadarene učenike, ali i novih specijalizovanih IT odeljenja u školama, dualno obrazovanje, snažnu mrežu naučno-tehnoloških parkova, reformisane strukovne škole. Neke strukovne škole su danas združene u moderne akademije, raznovrsne master-akademske programe na našim univerzitetima, ali i uspostavljene centre za srpski jezik, kulturu i književnost na prestižnim svetskim univerzitetima. Sve to zahvaljujući Aleksandru Vučiću. Živeo Aleksandar Vučić, živela SNS, živela Srbija.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući gospodine Orliću.

Uvaženi predsedavajući, poštovano rukovodstvo Narodne skupštine, poštovani ministre Siniša Mali sa svojim saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, danas na sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o amandmanima na Predlog budžeta, govorimo i možda o najvažnijoj temi za nas, možda i najvažnijem zadatku svake Narodne skupštine.

Kada govorimo o budžetu Narodne skupštine Republike Srbije, želeo bih, pre svega, da se zahvalim Vladi Republike Srbije na odličnim amandmanima, jer pomoću ovih amandmana mi ćemo izvesti mnogo više projekata u narednoj godini.

Konkretno, novac će biti preraspoređen na mnogo efikasniji način kada je u pitanju Kancelarija za Kosovo i Metohiju, ali ovi amandmani nam pružaju mogućnost da ostvarimo mnogo bolje aranžmane sa inostranim investicionim fondovima i bankama, konkretno sa Francuskom kada je u pitanju modernizacija naše železnice, ali i kada je u pitanju projekat „Zelene efikasnosti“, odnosno oporavka našeg javnog sektora u tom smeru.

Ovi projekti biće mnogo povoljniji samo zato što ćemo ovim amandmanima, ali i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, kao i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu uvesti jedan specifičan finansijski instrument koji se zove hedžing.

Hedžing podrazumeva jedan finansijski instrument koji se koristi u javnim transakcijama, u raznimtransakcijama, ali i investicijama i on će nam omogućiti da se mi zaštitimo od bilo kakvog rizika.

Hedžing bi u bukvalnom prevodu značio postavljanje ograde, odnosno ograđivanje. Na taj način mi ćemo sebe da ogradimo od bilo kakvog rizika u budućnosti, naročito po pitanju eventualnog kreditnog zaduživanja ili emitovanja državnih hartija od vrednosti, odnosno obveznica.

Kada je u pitanju hedžing, on podrazumeva korišćenje određenih finansijskih derivata poput opcija, svopova i fjučersa koji će nama omogućiti da na mnogo racionalniji način u startu možemo fiksirati određenu cenu da bismo izbegli svaku moguću negativnu ekstranaliju kada su u pitanju razne fluktuacije u cenama, deviznim kursevima ili kamatnim stopama. Ovo je jako koristan instrument, a svakako mnoge zapadne zemlje, i SAD, ga i te kako obilato koriste.

S obzirom da sam u prošlom izlaganju govorio o rezultatima, pogotovo na ekonomskom i privrednom planu, koje smo mi postigli od 2012. godine, pa do danas zahvaljujući naporima, ideji i viziji Aleksandra Vučića i njegovog tima, danas ću više govoriti o nekim ključnim stavkama za budžet za narednu godinu.

Predviđamo povećanje plata i penzija, kao i minimalne zarade. Plate će biti povećane u javnom sektoru u iznosu od 3,5% u januaru, 1,5% u aprilu, za lekare u januaru 5%, a penzije će biti povećane po tom švajcarskom modelu u iznosu od 5,9%, naravno po švajcarskoj formuli koja podrazumeva i inflaciju u svom računanju.

Predviđa se i povećanje minimalne zarade sa prosečnih 30.137 dinara na 32.216 dinara, što je mogu reći oko 2.000 dinara više, pogotovo u ovim uslovima korona krize.

Planirani ekonomski rast biće oko 6% za narednu godinu, a što je najvažnije, naš izvoz će porasti za oko 9,6% u odnosu na prethodnu godinu usled povećanja i jačanja naših proizvodnih kapaciteta, ali i zahvaljujući jačoj spoljnoj tražnji i rasta u zoni evra.

Što se tiče budžeta za 2021. godinu, predviđeni ukupni prihodi su 3,5% viši nego oni koji su predviđeni rebalansom budžeta iz 2020. godine. Predviđa se i rast prihoda od poreza na dohodak, poreza na dodatnu vrednost, donacija, akciza, ali i od poreza na registraciju vozila.

Taj raspoloživi fiskalni prostor ćemo iskoristiti na najbolji mogući način i usmerićemo ga na kapitalna ulaganja i javne investicije, jer je to najbolja osnova za dinamičan privredni rast, a opet ćemo održavati stabilne javne finansije. U naredne dve godine imaćemo najveći rast u Evropi. To je prema projekcijama MMF-a.

Takođe, u narednim godinama se očekuje veći priliv stranih direktnih investicija i to sve doprinosi ostvarivanju našeg plana Srbija 2025, kojim predviđamo prosečnu platu u iznosu od 900 evra i penzije u iznosu od 430 do 440 evra.

Mi smatramo da je privredni rast najvažniji segment ekonomskog razvoja jedne države, tako da ćemo povećati onaj neoporezivi deo zarade sa 16.300 na 18.300 dinara i na taj način ćemo rasteretiti privrednike, omogućiti da se otvore nova radna mesta.

Kapitalna ulaganja u narednoj godini su rekordna. U kapitalne investicije će biti uloženo 2,8 milijardi evra, jačaće privreda, naš proizvodni sektor, saobraćaj, sektor turizma, građevinarstva, a to će pratiti jačanje celokupnih domaćih kapaciteta, proizvodnih kapaciteta i domaće tražnje.

Što se naše monetarne politike tiče, naša inflacija jeste i biće niska, oko 2%. Referentna kamatna stopa je najniža u iznosu od 1,25%, što dodatno podstiče kreditne aktivnosti u našoj državi i naš devizni kurs će biti stabilan, oko 117 dinara za evro, što doprinosi očuvanju stabilnosti naših cena, a javni dug u narednim godinama će i dalje biti ispod nivoa mastrihta od 60%.

U ovoj kriznoj godini, bitno je da napomenem to, smo mi uvećali rezerve zlata na 35,4 tone, što je jako veliki rezultat i veliki uspeh za našu zemlju. Na osnovu ovoga ćemo mi u dodatnom periodu, naročito naša NBS, raditi na dinarizaciji čitavog finansijskog sistema u Republici Srbiji.

Što se nekih konkretnih projekata tiče, osvrnuo bih se na jedan jako bitan projekat. Mi smo potpisali sporazum sa Francuskom, ali i sporazum sa Kinom, kako bismo izgradili metro. Konačno, metro posle više od gotovo 100 godina.

Prvi pomen metroa, to je naš višedecenijski san, je još iz 1938. godine, a kada je izvesni gospodin Ratimir D. Nikolić u Beogradskim opštinskim novinama, znači 1938. godine, predvideo izgradnju radijalne mreže sa tri linije sa zajedničkom stanicom ispod Terazija.

Meni je to jako bitno zato što dolazim iz gradske opštine Čukarica, ponosan sam Čukaričanin i radio sam u gradskoj opštini Čukarica kao koordinator Kancelarije za mlade. Mogu da uvidim taj značaj za Čukaricu, a naročito za Makiš i Makiško polje. Zašto? Zato što se predviđa ovim sporazumom da će prva linija metroa ići iz pravca Makiša, preko centra grada, pa sve do Mirijeva. To će doprineti da više domaćih i stranih investitora investira u Makiš, i to će vremenom postati jedan od najluksuznijih delova Beograda, jer će to omogućiti da se razvija i privredna aktivnost na Makišu, otvaraće se i nove škole i vrtići, i to će biti dodatni projekat za Beograd koji će se jako uspešno pokazati.

Upravo se na ovaj način, dame i gospodo narodni poslanici, građani i građanke Srbije, vodi jedan republički budžet, a prisetimo se samo kako je, recimo, to radio Dragan Đilas i kako su to radili pripadnici njegove političke kamarile, odnosno bivšeg žutog tajkunskog režima. Zamislite samo da je jedan funkcioner SNS prihodovao 619 miliona evra ili da njegov brat ima više od 30 nekretnina u strogom centru Beograda na najluksuznijim lokacijama, zamislite, kroz kakvu bi medijsku hajku i harangu prošao onaj, kroz kakvog toplog zeca bi prošao onaj koji bi prihodovao na ovakav način, ali s obzirom da je to gospodin Dragan Đilas, nikom ništa, je li? Zato pozivam kontrolne organe, nadležne organe, da se pozabave ovom tematikom.

Njegov brat Gojko Đilas ima više od 30 nekretnina u strogom centru Beograda, a on nije poznat u biznis krugovima, u privrednim krugovima, niko ga ne zna. Kako onda objašnjavate svo to bogatstvo, da on preko njegovih firmi, preko bratovljevih firmi ima tolike nekretnine, a koje se mogu meriti u hektarima?

Kada govorimo o nekim konkretnim projektima, delima, odnosno nedelima Đilasa, gospodina Dragana, imate primer mosta na Adi. Kako je moguće da inženjerski, po konstrukciji, sličan most u Francuskoj, koji je malo veći, košta tri puta manje? Kako je to moguće? To nešto nije u redu, zar ne? To je bio budžet građana Srbije, odnosno građana Beograda. Sad smo saznali da je jedna konsultantska agencija njega savetovala, prvo smo govorili o iznosu od 2,5 miliona, sad smo saznali da je on osam miliona evra uplatio konsultantskoj agenciji da ga savetuje da izvede ovaj veličanstven projekat, koji je najviše njemu doprineo, odnosno doprineo je njegovom budžetu. Pitam nadležne organe - kako je to moguće?

Gospodin Đilas Dragan, dok je bio gradonačelnik Beograda, gradio kontejnere koji ne mogu da se prazne na Vračaru, Starom Gradu, u samom centru Beograda. Ti kontejneri su tako loše postavljeni da oni, kada padne kiša, maltene pogoduju bilo kakvoj poplavi.

Dok je bio gradonačelnik on je doneo onu groznu odluku, infamoznu odluku o studiji o visokim objektima u Beogradu i četiri godine je bio blokiran razvoj Beograda. Zamislite da vi sprečavate da se u vašem glavnom gradu, metropoli kao što je Beograd, grade oblakoderi, neboderi. Zašto vam je to smetalo? Ili niste bili kadri da shvatite značaj tako velikih, krupnih investicija ili ste jednostavno bili dovoljno maliciozni i zli da sprečite razvoj Beograda. Ja ne znam koje je objašnjenje.

Kada govorimo o medijima, pa oni mediji u vlasništvu Šolaka Dragana i Đilasa Dragana i njihovih kompanjona, oni, kao što znamo, plaćaju porez u Luksemburgu, reemituju program ovde. Na šta to liči? Kakva je to poreska evazija? Taj licemerni Đilas Dragan je prvi uvezao rijaliti program u Srbiju preko svoje produkcijske kuće „Emotion“, a danas kada nije na vlasti on kritikuje sve te rijaliti programe. Gospodine Đilas, vi ste prvi započeli eru rijalitija u Srbiji, i to građani moraju da znaju.

Gospodin Đilas Dragan se predstavlja za nekakvog liberala, demokratu, prosvećenog evropskog političara, ima nekakvu Stranku slobode i pravde, mislim da se tako zove ta nebitna stranka, ali moram da naglasim da ti pripadnici njegove stranke i pripadnici celokupne njegove političke kamarile, razni, na primer Srđan Nogo i tako neki njegovi Aleksići, Jeremići, kako se već nazivaju, nebitni su, kritikuju naše rezultate i, što je najcrnje, pripadnici te režimske kamarile, neki od njih, tuku žene, pale knjige u centru Beograda, to je čist fašizam, podsetiću vas, prete novinarima. Na šta to liči?

Što je najmonstruoznije, oni konstantno napadaju predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu i prete im. Nadležno tužilaštvo ne reaguje. Sećamo se Srđana Noga kako je u jednoj emisiji uživo pretio predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, pretio je maloj deci Aleksandra Vučića. Sramota! Niko nije reagovao.

Krivični zakonik, član 138, definisao je krivično delo ugrožavanja sigurnosti i u stavu 1. tog zakona se pominje reč „pretnja“. Dakle, vi pretite nekome i niko ne reaguje. Da li je to moguće?

Zašto taj gospodin Đilas Dragan nije stao u odbranu predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, pošto je on nekakav prosvećeni, liberalni političar? Zašto nije rekao – aman, ljudi, stanite sa tim, valjda smo mi jedno evropsko društvo? Na šta je to ličilo?

Zato takvi kao on, srećom, nikada više neće doći na vlast, jer narod u Srbiji, oni pošteni domaćini, je prepoznao tog Dragana Đilasa i njegove političke kompanjone, tu bivšu žutu tajkunsku kamarilu. Oni su njih prepoznali i oni nikada više neće doći na vlast. Jedino što preostaje Đilasu Draganu i njegovim drugarima jeste da tvituju, da pišu razne komentare na društvenim mrežama i da gorko plaču ispred svojih monitora, znajući da više nikada neće doći na vlast, znajući da su oni isključivo bivši političari, naglašavam, bivši žuti tajkunski političari.

Poslanika grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje će podržati predloženi Zakon o budžetu i propratne akte, jer je to put ka još snažnijoj, još modernijoj Srbiji. Živela Srbija! Živeo Aleksandar Vučić!

Poštovani predsedavajući, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre finansija, gospodine Siniša Mali, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, pre nego što započnem današnje izlaganje želeo bih da izrazim svoje iskreno žaljenje zbog upokojenja Njgegove svetosti, gospodina Irineja, našeg patrijarha SPC. To je jedan veliki gubitak za našu zemlju.

Kao što znamo, na današnjoj sednici govorimo o predlozima zakona o sklapanju i potvrđivanju određenih sporazuma između renomiranih međunarodnih institucija, agencija i banaka i Vlade Republike Srbije, naravno na predlog Vlade Republike Srbije. Ovi sporazumi su jako bitni i neophodni kako bi se realizovali neki značajni projekti za naše građane i za našu državu.

Projekat hitnog odgovora Republike Srbije na posledice pandemije virusa Kovid-19, njime se predviđa 92 miliona evra za nabavku najmodernije zdravstvene opreme, medicinske opreme, lekova, ali i druge sanitetske opreme, kao i repromaterijala. Ovim zajmom od 92 miliona evra se predviđa i izgradnja dve moderne PCR laboratorije u Univerzitetskom centu u Kragujevcu, ali i Univerzitetskom kliničkom centru u Vojvodini.

Takođe, sledeći projekat je projekat finansiranja javnog sektora kao podrške naporima Vlade Republike Srbije da ublaži posledice pandemije virusa Kovid-19. Ovim projektom je predviđen iznos do 200 miliona evra za nabavku najmodernije opreme, vozila i drugih sredstava koja će značiti, pre svega, našim medicinskim radnicima, ali i svim našim građanima. Kada govorim o građanima, ovde prema ovom projektu pre svega se misli na naše građane starije od 65 godina kojima je neophodna neka lekarska pomoć.

Sledeći projekat, odnosno program energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti je svojevrsni vid nekakvog zelenog projekta. Taj tzv. „zeleni projekat“ podrazumeva da 28 centralni republičkih institucija, podeljenih u pet kategorija koje se nalaze u Beogradu dobiju novo ruho. Tačnije, njihovi energetski sistemi će se na taj način modernizovati i svakako ovaj program pomaže Srbiji u evrointegracijama, naročito kada je u pitanju pregovaračko poglavlje koje se tiče zaštite životne sredine.

Program vodosnabdevanja i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je jedan od ključnih projekata. Njima je predviđen iznos u ukupnoj vrednosti od 300 miliona evra, ali moram da napomenem jednu stvar. Znači, 200 miliona evra je iznos zajma, a 100 miliona evra je iz investicija i iz donacija evropskih institucija, što je jasan indikator toga da mi vodimo jednu uspešnu spoljnu politiku, uspešnu ekonomsku politiku. Evropska unija ima poverenja u naše institucije i zato nam donira ovoliki novac.

Postoje dva segmenta u ovom programu. Prvi segment se tiče obnove i rekonstrukcije već postojećih sistema za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacije, a drugi se tiče izgradnje novih sistema. Procene su da će blizu dva miliona ljudi u Srbiji u 60 različitih opština imati direktne koristi od ovog projekta. Ponoviću, znači dva miliona ljudi u Srbiji će imati direktne koristi. Ovo je jako važno.

Sledeći projekat je projekat rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji, tzv. „Faza 5“, kao i projekat energetske efikasnosti u objektima javne namene „Faza 2“. Ta dva projekta su u skladu sa ovim sporazumom, odnosno Sporazumom sa nemačkom KfW bankom Frankfurt na Majni. To je jedna eminentna banka koja sarađuje sa našim institucijama. Prema prvom projektu predviđen je iznos zajma do 30 miliona evra, a prema drugom do 20 miliona evra.

Šta je ključno kod ova dva projekta? Što se prvog projekta tiče sledeći gradovi će dobiti modernizovane sisteme daljinskog grejanja. To su Beograd, Jagodina, Kragujevac, Leskovac, Negotin, Niš i Pirot. Što se drugog projekta tiče, između 50 i 60 objekata, školskih objekata, objekata socijalne zaštite, sportskih terena kao i objekata koji su namenjeni za primarne zdravstvene usluge, oni će biti u potpunosti rekonstruisani. Tačnije, radi se o konkretnim rekonstrukcijama mokrih čvorova, krečenja fasada i postavljanja specijalnih izolacionih i termoizolacionih sistema.

Zahvaljujući tom projektu naši mališani će imati priliku, pogotovo ovi iz nerazvijenih, ruralnih područja Srbije da se nesmetano bave sportom im da bezbrižno idu u te nove rekonstruisane škole, naravno po suzbijanju pandemije virusa Kovida – 19.

Cilj svih ovih projekata i programa je taj da Vlada ima još snažniji i još brži odgovor na pandemiju virusa Kovid – 19, kako bi ublažila te posledice. Samo ću vas podsetiti da je oko 70 miliona evra namenjeno za izgradnju dve specijalne Kovid bolnice u Kruševcu i u Beogradu, tačnije Batajnici. Takođe, naša Vlada je u prethodnom periodu izgradila i savremeni Klinički centar u Nišu, a taj Klinički centar u Nišu se može meriti sa najznačajnijim ne evropskim, već svetskim kliničkim centrima i bolnicama.

Takođe, našim zdravstvenim radnicima je isplaćena jednokratna pomoć u iznosu od 10.000 dinara, a svakako to prati i povećanje plata i penzija za njih.

Što se tiče sledećih projekata, želeo bih samo da zaključim da na ovaj način Aleksandar Vučić pokazuje da brine o svim građanima Republike Srbije i da za njega zdravlje građana nema cenu.

Takođe, bitno je naglasiti, da su svi ovi sporazumi i projekti omogućeni samo zato što je Srbija uspela da svoje javne finansije izvede na takav tok da mi više nismo u minusu kao nekada, naša ekonomija ne pada.

Aleksandar Vučić je sa svojim timom preokrenuo u potpunosti, napravio ogroman zaokret kada je u pitanju srpska ekonomija i srpski privreda. Setimo se samo za vreme vladavine ovih bivših žutih tajkuna od 2000. do 2012. godine, oni su zarad jeftinih političkih poena, zarad sopstvenog, partikularnog, političkog interesa uzimali skupe kredite i povećavali plate i penzije bez ikakvog realnog osnova.

Aleksandar Vučić je uradio drugu stvar. Aleksandar Vučić je sproveo snažne, odlučne, čvrste mere fiskalne konsolidacije, kako bi stabilizovao javne finansije. To pokazuje njegovu odgovornost, odgovornost prema svim građanima Republike Srbije. To su tzv. mere štednje, sećamo ih se svi, i te mere nikako nisu išle u korist naše partije. Ali, on je stavio život svih naših građana ispred. Naši građani su najbitniji. E, to je ono ključno. Za razliku od ovih žutih tajkuna koji su isključivo razmišljali o svojim foteljama. Tu se vidi ta razlika.

Kada govorimo o tim nekim ekonomskim uspesima, tačnije uspesima naše monetarne i fiskalne politike, želeo bih da se osvrnem ukratko na par ključnih rezultata u proteklih nekoliko godina.

Naš BDP ostvaruje konstantan rast, aproksimativno njegov rast iznosi oko 4,2 do 4,3% godišnje. Takođe, Narodna banka Srbije targetira našu inflaciju na nekih 2% već sedam godina zaredom, vrlo uspešno. I naš dinar, stabilan kurs dinara, prati sve to, u iznosu od 117 dinara za jedan evro.

Najviši priliv stranih direktnih investicija smo imali proteklih nekoliko godina u iznosu od 3,8 milijardi evra. Smanjenje referentne kamatne stope na 2,25% je omogućilo da se, to je bio impuls, podstrek da se još više razvija kreditna aktivnost među građanima Srbije, a to su krediti za preduzetništvo, za mlade preduzetnike, kao i gotovinski, odnosno potrošački krediti.

Razne renomirane finansijske institucije, poput FIČ-a, Mudisa, Standard & Poor's, su nam dale odlične rezultate. One su u najmanju ruku zadržale, ako ne i povećale, jedna je i povećala naš kreditni rejting do nivoa investicionog kreditnog rejtinga, što je odličan pokazatelj u kom smeru teče srpska ekonomija. Ovo je jako bitno napomenuti. To nije rekla naša stranka ili neki naši stručnjaci, ovo su rekle renomirane svetske finansijske kuće, da imamo pozitivne, stabilne, kreditne rejtinge.

Naravno, "Džej-Pi Morgan", MMF, IBRD, svi su oni dodatno to potvrdili. A to sve u uslovima usporenog ekonomskog rasta, odnosno privrednog rasta u zoni evra. Sećamo se 2018. godine, imali smo 1,9% rast, a u 2019. godini 1,2%. To je pad. U SAD u 2018. godini pad sa 2,9% na 2,3% u 2019. godini. Znači, u uslovima usporenog privrednog rasta u Evropi i SAD mi postižemo odlične finansijske rezultate.

Što se fiskalne politike tiče, od 2017. godine u budžetu Republike Srbije beležimo po prvi put suficit, a rast javnog duga je zaustavljen. Čak i u ovim uslovima pandemije korona virusa, taj javni dug ne prelazi 60%, što je neka granica prema Mastrihtu, ali i kriterijumima konvergencije Evropske centralne banke. To je jedan od kriterijuma konvergencije. Ako računamo tada neophodno smanjenje penzija u 2014. godini, do 2020. godine su one ukupno povećane u intervalu 13,7 do 19,4%, a plate su konstantno rasle od 2016. do danas, na realnim osnovama, bez ugrožavanja fiskalne stabilnosti Republike Srbije.

Podsetiću vas, minimalna zarada za vreme vladavine bivših žutih tajkuna je bila, recimo, u 2012. godini iznosila je oko 20 hiljada dinara, a minimalna zarada danas iznosi u proseku oko 30 hiljada dinara. E, to je rezultat naše politike.

Takođe, mi imamo i rekordno nisku nezaposlenost. U drugom kvartalu, da budem precizan, 2020. godine ona je iznosila 78,3%, a za vreme bivšeg režima, recimo od 2000. do 2012. godine ona je u proseku iznosila aproksimativno 25%, 2012. godine 23,7%. Danas – 7,3%. E, to su sve indikatori uspešne i stabilne fiskalne, ali i monetarne politike.

Zahvaljujući postignutim rezultatima, mi ćemo moći da sprovedemo onaj naš plan „Srbija 2025“ i da 2025. godine prosečna plata iznosi 900 evra, a prosečna penzija između 430 i 440 evra.

Za kraj, pomenuo bih još jedan bitan rezultat i čestitam gospodinu Siniši Malom i gospođi Jorgovanki Tabaković, jer smo se uspešno vratili na dolarsko tržište hartija od vrednosti i nakon sedam godina pauze mi smo uspeli da izdamo obveznicu sa ciljem da refinansiramo onu infomoznu obveznicu, preskupu obveznicu, užasnu obveznicu iz 2011. godine sa jako ubitačnim stopama prinosa. Danas je šest puta veća stopa prinosa. Preko 200 renomiranih stranih direktnih investitora, stranih kompanija, holding kompanija je izrazilo želju da kupi tu našu obveznicu. E, to je odličan pokazatelj naše politike.

Prema projekcijama MMF-a u naredne tri godine imaćemo jednu od najviših stopi rasta u Evropi, a sve to u uslovima korona krize koja nas je zadesila, nažalost, tokom 2020. godine.

Za kraj da zaključim, povećanje minimalne zarade, plate u javnom sektoru, ali i penzije se sprovode na realnim osnovama i u uslovima korona krize, kao i nabavka medicinske opreme, izdvajanja novca za dodatno povećanje plata našim zdravstvenim radnicima, ali i za opremanje kovid bolnica sve na realnim osnovama zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji i stabilizaciji javnih finansija iz 2014. godine, a to sve zahvaljujući ideji Aleksandra Vučića, ideji i viziji Aleksandra Vučića koji je u potpunosti preokrenuo negativne ekonomske trendove koji su bili prisutni u Srbiji od 2000. do 2012. godine, kao i naporima naravno guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković, ministra Siniše Malog i naše premijerke Ane Brnabić svih ovih godina. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, poštovano rukovodstvo Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, s obzirom da mi je ovo prvo obraćanje u ovom veličanstvenom Domu Narodne skupštine, želeo bih da se zahvalim, pre svega, predsedniku Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću i SNS koji su mi omogućili da postanem deo ovog veličanstvenog Doma i da u ovom predivnom, istorijskom zdanju govorim ovde pred vama.

S obzirom da danas razmatramo amandmane na Predlog zakona o ministarstvima, konkretno član 2, hteo bih da iznesem par bitnih činjenica koje se tiču ovog amandmana i stanja demokratije u našem društvu.

Često se nama spočitava kako smo mi ti koji sputavamo demokratiju, da smo mi krivci za nekakvo nepostojanje parlamentarizma u Srbiji, takozvano. Dame i gospodo, upravo Aleksandar Vučić, upravo SNS insistiraju na tome da mi moramo da razgovaramo sa svima. Mi smo ti koji promovišemo dijalog, pa mi smo osvojili ogroman broj glasova na izborima, mi smo mogli sami da oformimo Vladu, ali mi smo ti koji želimo da čujemo i stavove onih drugih, stavove manjina i stavove opozicije.

Sećamo se kako smo u prošlom sazivu parlamenta imali mnogo problema sa opozicijom. Konkretno, neki predstavnici opozicije, neki njihovi poslanici su uništavali inventar u Narodnoj skupštini, oni su remetili rad čitavog ovog parlamenta i mi smo to dopustili samo zato da bi pokazali da smo mi ti koji insistiramo na demokratiji. Neki naši poslanici su bili fizički napadani i kako smo mi reagovali?

Dame i gospodo, želeo bih da naglasim jednu bitnu činjenicu. Mi smo doneli Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina koji je predviđen po Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, što je i te kako tekovina demokratije i deo evropskog prava, odnosno „aki komuniter“, takozvanog. Takođe, imali smo izbore za nacionalne saveta nacionalnih manjina, što je jako bitan pokazatelj, odnosno indikator demokratičnosti u našem društvu.

Posle 15 godina doneli smo Uredbu o postupku raspodele sredstava iz budžetskog Fonda za nacionalne manjine, gde su odobrena 72 projekta nacionalnih manjina koje služe da se nacionalne manjine afirmišu, da se radi na promociji kulture nacionalnih manjina, i to je jako bitno, zahvaljujući politici Aleksandra Vučića i SNS.

Želeo bih da naglasim da mi je jako drago što imamo predstavnike nacionalnih manjina u vlasti. Konkretno, u našoj skupštinskoj vlasti imamo gospođu Elviru Kovač i gospodina Muamera Zukorlića koji su potpredsednici Narodne Skupštine.

Takođe, neki od kandidata za ministre su i pripadnici nekih drugih, je li, opozicionih partija ili su nestranačke ličnosti. To je pokazatelj da smo mi i te kako razvijeno demokratsko društvo koje poštuje sve evropske standarde po pitanju ljudskih prava. Zato je maliciozno govoriti da je SNS ta koja se protivi tome. Znači, podvukao bih da smo zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, njegovom zalaganju i politici SNS došli do tog nivoa da otvoreno razgovaramo sa svima, sa svim građanima Republike Srbije. Mi ne pravimo razliku. Hvala vam.