LUKA KEBARA

Srpska napredna stranka

Rođen je 1994. godine u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirani politikolog i master menadžer bezbednosti.

Bio je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva omladine i sporta.

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu radio je kao saradnik-demonstrator na predmetima “Lokalna samouprava” i “Javne politike”.

Polaznik je Akademije mladih lidera Srpske napredne stranke i obrazovnog programa “PolitiKAS” Beogradske otvorene škole.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 02.10.2020, 10:45

Osnovne informacije

Statistika

  • 21
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministre Mitroviću sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o izmenama Zakona o muzejskoj delatnosti.

Ovaj Zakon je jako bitno, naime ove izmene Zakona se tiču određenih promena u normativnom smislu, odnosno usklađivanja sa onim normama koje su deo Zakona o kulturi. Ovde se radi o određenim izmenama u kojima su propisani određeni zahtevi da bi neko postao direktor muzeja.

Sve to imamo u Zakonu o kulturi. Znači, radi se o jednom, da kažem, tehničkom usklađivanju sa tim važnim Zakonom o kulturi, kako u praksi ne bi došlo do primene različitih odredaba jednog ili drugog zakona.

Inače, Zakon o muzejskoj delatnosti je samo jedan od primera kako Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić deluju u pravcu očuvanja naše kulture, naše tradicije i našeg identiteta, očuvanje ćirilice, obnova muzeja, izgradnja spomenika Stefanu Nemanji, dovršetak radova na Hramu Svetog Save, ulaganje u filmove koji govore o stradanju srpskog naroda samo su neki od tih uspešnih indikatora, odnosno rezultata politike Srpske napredne stranke, politike napretka, politike progresa.

Ali, vi sa jedne strane imate upravo to, zalaganje, trud i rezultate Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića, a sa druge strane, nažalost, imate određeno delovanje pojedinih pripadnika tajkunskog žutog režima, ljudi koji su devastirali ovu državu.

Moram da se osvrnem na prošlonedeljna dešavanja, jer sam zaista šokiran i zgrožen, mogu tako da se izrazim sa tim nekim dešavanjima.

Naime, prostačko vređanje predsednika Republike Aleksandra Vučića od strane Đilasovog „novinarčića“, kvazi novinara, čoveka koji je od Pravnog fakulteta video samo pauzu između časova predavanja i časova vežbi i takav kvazi novinar, kvazi pravnik u sred svoje emisije vređa majku predsednika Aleksandra Vučića.

Zamislite samo ovu situaciju da je jedan funkcioner, aktivista, član, bilo ko iz Srpske napredne stranke opsovao majku Đilasu, Jeremiću, Aleksiću, Mariniki Tepić ili bilo kom drugom pripadniku tog tajkunskog režima? Zamislite samo da je izgovorio tako gnusne reči, tako gnusne, prostačke, kafanske uvrede? Pa, ja mislim da bi se svi mogući zaštitnici slobodnih medija, razna udruženja, razne organizacije, svi bi se obrušili na nas i rekli bi da smo, maltene, u nekoj diktaturi.

Potom, Lutovac, koji za sebe tvrdi da je istaknuti pripadnik neke elite, demokratske elite, on u svom jednom citatu na Tviteru kaže da je taj Đilasov novinarčić ostao nedorečen. Pa, na šta je on mislio? Da li je trebao taj Đilasov novinarčić onda da opsuje… Znači, nije dovoljno onda što je opsovao majku, već je trebao da opsuje i oca, i brata, i sinove i kćerku predsednika Aleksandra Vučića, da bi ovaj Lutovac bio zadovoljan? Pa, na šta to liči? Na šta to liči?

Potom, sin funkcionera Jeremićeve partije demolira prostorije GO SNS u Novom Sadu. Zamislite ovu situaciju da je jedan bilo koji član SNS otišao ispred prostorija Đilasove ili Jeremićeve partije i da je jednim kamenom pogodio vrata od tih prostorija? Pa, ja mislim da bi nas bombardovali. Mislim da bi se svi obrušili na nas, proglasili bi nas za nekakav diktatorski režim, za nekakav totalitarni, autoritarni režim. Mislim da bi Srbija bila, maltene, poistovećena sa Severnom Korejom. Zamislite samo tu situaciju.

Onda funkcioner Đilasove partije preti da će srušiti vlast na ulici i da će svaki njihov član loviti po jednog naprednjaka. Ljudi, ja mislim da su ove reči, ove intencije, ova namera tog Đilasovog funkcionera eklatantni primer fašizma. To je čist fašizam. Dakle, vi pretite da ćete na ulici loviti, doslovce, po jednog svog političkog protivnika. Da li je ikada i jedan funkcioner, aktivista, član SNS izgovorio takve monstruozne stvari Đilasu, Jeremiću, Tadiću i ostalima? Nikada nam ne bi palo na pamet da radimo takve stvari, a taj Đilasov funkcioner, onako, bez ikakvih skrupula izgovara najstrašnije, najmonstruoznije uvrede i pretnje na naš račun i niko to ne osuđuje.

Ove grozne stvari se ne smeju dešavati i više se neće dešavati. Pristojna Srbija, Srbija napretka, Srbija progresa će pobediti. Živeo naš predsednik Aleksandar Vučić! Živela Srbija!

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Kovač, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre Popoviću sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani i građanke Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jednom važnom zakonu. Naime, o Predlogu zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Sveti manastir Hilandar koji je inače osnovan 1198. godine predstavlja centralnu monašku ustanovu uobličenu u srži srpstva, u srži srpskog jedinstva, duhovnosti, kulture, istorije i tradicije, a sa baštinom Svete Gore Atonske on je upisan u listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO.

Zarad očuvanja ovog celokupnog materijalnog i nematerijalnog dobra manastira Hilandar, Republika Srbija pruža pomoć i podršku preko svojih nadležnih organa i institucija kako bi sačuvali sva ta kulturna, verska i istorijska nasleđa, rekonstruisali postojeće objekte ili izgradili čak nove objekte u okviru Svetog manastira Hilandar ili vršili konzervaciju ili restauraciju fresaka i ikonopisa druge arhivske građe.

Takođe, preko svojih organa Srbija će pomoći i organizaciju, učestvovaće da kažem i u toj organizaciji raznih proslava i značajnih datuma koji se vezuju za Sveti manastir Hilandar.

Radiće se naravno i na podizanju svesti, naravno preko našeg sistema školstva o srpskoj kulturnoj i istorijskoj tradiciji o nasleđu na Svetoj gori Atonskoj, jer mi u Hilandaru štitimo isključivo srpstvo.

Vlada će obrazovati i komisiju za manastir Hilandar kako bi lakše obavljali te zadatke i naravno iz budžetskih sredstava će se izdvajati novac za očuvanje Svetog manastira Hilandar, kao i iz budžeta AP Vojvodine i naravno iz budžeta lokalnih samouprava, ali i iz raznih donacija.

Značaj Hilandara ogleda se pre svega u srpskoj kulturi, ne samo hrišćanskoj, već isključivo srpskoj koja podrazumeva više autohtonih, arhitektonskih stilova, kao što su Raški, Moravski, Vardarski, o čemu je i uvaženi profesor Atlagić govorio juče.

Svakako, taj Srpsko-vizantijski stil odiše celokupnom arhitekturom Svetog manastira Hilandar. Svi oni u manjoj ili većoj meri inkorporiraju i te latinske i vizantijske elemente, a osnivači manastira Stefan Nemanja i Sveti Sava bili su pre svega svetovni vladari. Naravno, oni i njihov opus, sakralni opus je veoma značajan, ali su oni izgradili pre svega srpsku državu i srpstvo je ono što je za nas najbitnije.

Srpska srednjovekovna država je napredovala upravo zato što je postojala ta sinergija ili kako brojni istoričari kažu – simfonija sa crkvom, dobar odnos sa crkvom, ali pre svega je prevagu odnela tadašnja nauka koja se ogledala u našoj arhitekturi, građevini, vojnoj nauci, strategiji, poljoprivredi, trgovini i naravno rudarstvu zbog kojeg je srpska srednjovekovna država toliko i napredovala. Zahvaljujući toj sinergiji svetovnog i sakralnog, mi smo uvećali svoje granice i proširili srpsku srednjovekovnu državu.

Danas, zahvaljujući SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću, Srbija napreduje. Upravo napreduje, jer se služi tim istim principima. Imamo odličnu saradnju, odlične odnose sa crkvom, ali se ulaže u sve sfere društva, u celokupno naše društvo, a pre svega u nauku. To mora u budućnosti biti prioritet.

Setimo se šta je bilo 2000. do 2012. godine. Znate, često istoričari znaju da opisuju srednji vek kao nekakvo mračno doba, kažu – to je mračno, srednji vek je mračno doba. Smatram da je u Srbiji mračno doba nastupilo 2000. godine i da je to mračno doba završeno 2012. godine dolaskom SNS na vlast. Tadašnji žuti vladari, ti tadašnji žuti, nazovi velikani, oni radili sve suprotno od naših srednjovekovnih vladara. Recimo, srednjovekovni vladari su bili ktitori, gradili brojne manastire, a žuta tajkunska kamarila isključivo jedna, slobodno ću se tako izraziti, banda lopova. Iza srednjovekovne vlastele ostale su crkve, ostali su brojni zamkovi, utvrđenja, a iza žutih tajkuna isključivo lanci i katanci na fabrikama.

Mi veru moramo posmatrati kroz prizmu srpstva. Srpstvo mora biti naša zvezda vodilja. Plan „Srbija 2025“ mora biti naša ideologija, ideologija bogatstva, napretka, uspeha i ugleda na međunarodnom planu, ideologija bolnica, škola, vrtića, fabrika, novih radnih mesta, kvalitetnog zdravstva, puteva i autoputeva.

Stoga, svi moramo ovde pružiti snažnu podršku našem predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS kako bi naša voljena Srbija još više napredovala.

Živela Srbija!

Trinaesto vanredno zasedanje , 15.09.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući dr Orliću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvažena potpredsednice Vlade Republike Srbije gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, pre svega, želim da svim Srbima čestitam Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ma gde oni živeli.

Takođe, želeo bih i da podržim ove amandmane koje su kolege iz poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara podneli, jer smatram da je dobro da mi razvijamo i dalje te odnose sa nacionalnim manjinama. Slobodno mogu reći da sa Mađarima imamo ne samo korektne, već izrazito prijateljski bliske odnose.

Mi Srbi smo jedan bogat narod, narod koji ima istoriju, koji ima kulturu, koji ima snažan identitet. Ima snažan identitet čojstva i junaštva. Poznati teoretičar Maks Veber je svojevremeno govorio da velike narode odlikuje neko zlatno doba u istoriji i mi Srbi imamo to zlatno doba u istoriju i tome svedoče brojni manastiri i naša književnost, umetnost, bitke, bitke za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, naša arhitektura.

Naše crkve koje su građene po tim hrišćanskim pravilima imaju izrazito srpski stil. O tome govori i raški i moravski i vardarski stil. Znači, oni imaju i latinske i vizantijske elemente, shodno crkvenim pravilima, ali u izrazito srpskom duhu su one građene.

Takođe, ovde bih se saglasio sa svim mojim kolegama, pre svega kolegama i koleginicama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, koji su danas o ovome diskutovali, a naročito sa kolegom Lavom Pajkićem, koji je dobro pisao šta su Hrvati uradili generalno kroz našu istoriju da bi se srpska ćirilica unizila, da bi se srpsko pismo unizilo.

Ja bih pomenuo još jedan podatak. Krajem 19. i početkom 20. veka su još u Zagrebu bile vođene izrazite antisrpske demonstracije, gde su još tada lomljene ćiriličke table, odnosno srpske table sa tim ćiriličkim pismom.

Takođe, s druge strane, ne samo da se ta srpska ćirilica unižava, pokušava da se totalno dekonstruiše kao jedno pismo, kao deo jedne kulture, već se otima takođe ono što je srpsko, a to je i srpska latinica.

Dame i gospodo, upravo je Ljudevid Gaj konstruisao tu tadašnju srpsko-hrvatsku latinicu. Pritom, Ljudevid Gaj je bio Nemac, ni Srbin, ni Hrvat, ali je potom Đura Daničić, jedan od najvećih naših filologa i leksikografa, taj koji je tu latinicu dodatno unapredio. Evo, slovo „Đ“ je taj primer. To znači da brojni narodi pokušavaju da otmu i ono što je naše, ali mi to nikada nećemo da dozvolimo. Po gotovo istom principu deca u Hrvatskoj uče o Katarini Kotromanić. Imaju i ulice posvećene Katarini Kotromanić, što je dobro. U Sloveniji uče o Katarini Cerskoj, a u Nemačkoj o Barbari Cerskoj i to je dobro. One pripadaju tim narodima. Međutim, naša deca u našim srpskim školama ne uče ni o Barbari Cerskoj, ni o Katarini Cerskoj, ni o Katarini Kotromanić, iako sve one imaju izrazito srpsko poreklo. One sve potiču od dinastije Nemanjić.

Znači, mi naša deca, mi moramo da učimo o tim srpskim velikanima, o srpskim princezama koje su bile jedne od najvećih u Evropi i od te Barbare Cerske, koja ima tu srpsku krv, nemanjićku krv, su potekle sve evropske kraljevske porodice, s obzirom da je ona bila carica Svetog rimskog, odnosno Svetog rimskog nemačkog carstva.

Takođe, s obzirom da je ovako jedan svečan trenutak, neću mnogo govoriti o pojedinim pripadnicima naše opozicije, o Đilasu, Jeremiću, Mlađanu Đorđeviću, Tepićki, Tadiću, Borislavu Stefanoviću, zato što njihovo ponašanje, taj njihov politički opus ipak spada u jedan domen psihopatologije. Ja ne želim jednostavno ovaj svečan, dostojanstveni trenutak da kvarim pominjući njih i njihova dela, odnosno nedela.

Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, mi smo znatno unapredili celokupno naše školstvo, a mnogi naučnici širom sveta kažu da je školstvo ključno, ključno za očuvanje identiteta i kulture jedne države, jednog naroda.

Stoga pozivam sve narodne poslanike da u ovom svečanom danu, u danu za glasanje podrže ovaj sjajan zakon kojim se brani srpstvo, srpsko pismo, jača naša svest o identitetu.

Neka nam je srećan praznik Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Živela Srbija! Živeo predsednik Aleksandar Vučić!