LUKA KEBARA

Srpska napredna stranka

Rođen je 1994. godine u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirani politikolog i master menadžer bezbednosti.

Bio je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva omladine i sporta.

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu radio je kao saradnik-demonstrator na predmetima “Lokalna samouprava” i “Javne politike”.

Polaznik je Akademije mladih lidera Srpske napredne stranke i obrazovnog programa “PolitiKAS” Beogradske otvorene škole.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 02.10.2020, 10:45

Osnovne informacije

Statistika

  • 17
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Jevđić, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvažena ministarko Matić, sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Skupštine Republike Srbije govorimo o jednom jako bitnom sporazumu, odnosno o izmenama tog sporazuma. Naime, govorimo o zakonu o potvrđivanju Odluke zZajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, CEFTA br.1/2021, o izmeni Aneksa 4. Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi CEFTA 2006, kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje iz člana 14, stav 1. i 3. i ukidanju i zameni odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br.3/2013. i 3/2015.

Naime, u prethodnom govoru sam naglasio značaj ovih promena, ali one su se ticale izmena u EFTA Sporazumu, a ovo su izmene u CEFTA sporazumu, odnosno Centralnoj organizaciji slobodne evropske trgovine, odnosno Centralno-evropskog sporazuma o slobodnoj trgovini koga čine Srbija, Crna Gora, Moldavija, Severna Makedonija, Albanija i Bih. Takođe, čini i predsedništvo UNIMIK za Prištinu, ali ipak za nas to je samo šest članica, šest država, zato što je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i o tome nema govora.

Na zajedničkoj sednici tog Komiteta CEFTA, koji je nadležan za sprovođenje ovog sporazuma, došlo je do određenih izmena koje se tiču tog Protokola B o poreklu proizvoda i poreklu roba, ali i određenih izmena koje se tiču metoda nove administrativne saradnje, novih propisa i procesa koji su uokvireni u tom procesu digitalizacije.

One podrazumevaju sledeće bitne stvari, odnosno ciljeve, a to su svakako mogućnost primene pune kumulacije roba i usluga, ukidanje načela zabrane povraćaja i oslobođenje od plaćanja carina, povećanja praga tolerancije za poljoprivredne proizvode na 15% od neto-mase proizvoda, a za industrijske proizvode 15% gotove vrednosti proizvoda, fleksibilnije načelo teritorijalnosti i direktnog transporta, kao i nove odredbe o dokazima i o poreklu i o mogućnostima za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu, kao i alternativno specifična pravila za poljoprivrednike, za poljoprivredno-industrijske proizvode, ali i da bi se omogućio lakši način sticanja tih roba.

Ove izmene se provode u skladu sa PEM Konvencijom, Pan-Evrpsko-Mediteranskom Konvencijom o preferncijalnom poreklu roba, kojoj smo pristupili još 2013. godine. Tu se podrazumevaju određena pravila, određene procedure, određeni propisi koji će našoj zemlji omogućiti bolju spoljno-trgovinsku razmenu, bolje rezultate, bolji protok roba i usluga i sve će to doprineti jačanju naše privrede, naše ekonomije i našeg BDP-a.

Naravno, za ove izmene i dopune Protokola B i metoda administrativne saradnje, pored zemalja CEFTA, zainteresovane su i EU i zemlje EFTA, ali i Turska, što je dodatni indikator da se radi o jako dobrom sporazumu, odnosno o jako kvalitetnim izmenama ovog CEFTA sporazuma, koje će doprineti stvaranju još bolje atmosfere u međunarodnoj trgovini.

Kada govorimo o spoljnoj politici Srbije, moramo imati na umu da je za sve ove uspehe zadužen naš predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije.

Bitno je napomenuti da je ugled Srbije u svetu sada na jako zavidnom nivou, da je sve veći broj stranih direktnih investicija i da se sve više bilateralnih sporazuma potpisuje, ali i multilateralnih sporazuma sa brojnim međunarodnim organizacijama.

Zahvaljujući Aleksandru Vučiću, mi imamo saradnju i sa zemljama EU i sa zemljama regiona i sa Bliskim istokom i sa Dalekim istokom i sa Rusijom i sa svim drugim zemljama. Bitno je naglasiti tu saradnju na tom multilateralnom nivou, koju takođe imamo sa brojnim međunarodnim organizacijama i sa EU i sa UN i sa svim drugim organizacijama sa kojima svakako već baštinimo dobre odnose od ranije.

Naravno, naš predsednik Vučić, još jedan zanimljiv podatak, ima u poslednjih šest godina više od 100 susreta sa premijerima, više od 100 susreta sa šefovima država širom sveta, uključujući susrete sa Trampom, sa Bajdenom, Merkelovom, Makronom, Putinom, Siđipingom i Erdoganom.

Zanimljiv je još jedan podatak, naravno, ako izuzmemo ovu pandemiju koronavirusa, da se trenutno na Henlejevoj listi, odnosno na Henlejevom indeksu svetskih pasoša, srpski pasoš nalazi na jednom jako dobrom 36. mestu, što znači da naši građani mogu bezvizno putovati, odnosno putovati u bezviznom režimu u 135 zemalja sveta.

Za razliku od predsednika Aleksandra Vučića, bivša žuta vlast je na sve načine pokušavala samo da ostvari neke partikularne političke interese. To u prevodu znači da ostvare koji glas više na izborima i da napune svoje džepove. Spoljna politika Srbije se svodila samo na puko protokolarne odnose sa zemljama sa kojima već imamo ustanovljene međunarodne, odnosno diplomatske odnose, bez velikih rezultata i potpisanih bilateralnih sporazuma.

Mi u Narodnoj skupštini Republike Srbije gotovo svake nedelje ratifikujemo jedan bilateralni sporazum, što je dodatni pokazatelj koliko naša diplomatija radi na tom polju.

Vuk Jeremić, njegova klika bestidnika, secikesa, autošovinista, ona je samo brinula o sopstvenim partikularnim političkim interesima i svojom lenjošću, neaktivnošću, nesposobnošću na polju diplomatije, ona je samo unizila Srbiju, unizila je ugled Srbije u svetu, devastirala je kompletno našu privredu, kompletno našu ekonomiju.

Ali, Vuk Jeremić, kada je u pitanju njegov džep, on je itekako bio uspešan nazovi diplomata. On je sklapao sumnjive dilove širom sveta, sa raznim belosvetskim hohštaplerima. On se i dan danas pravi naivan kada ga pitamo za onu aferu u kojoj je do guše upleten, a gde su glavni akteri uhapšeni i osuđeni, pravosnažno. To su Šeik Gadi, Patrik Ho i Emlio Lozoja.

Zahvaljujući tim sumnjivim poslovima, Patrik Ho i Emilio Lozoja uplatili su više od, verovali ili ne, sedam miliona dolara na račun Jeremićeve privatne firme i njegove nevladine organizacije koju je osnovao u Beogradu, a da ne pričamo o sumnjivim poslovima koje ima sa stranim ambasadama i o prihodima koje iz tih ambasada on redovno dobija. Ali, nije Jeremić jedini taj koji je devastirao Srbiju i koji nije mario za potpisane trgovinske sporazume. Naime, tu imamo i Đilasa npr. Đilas se itekako i pored Beograda bavio i nekim pitanjima na republičkom nivou. Setimo se da je bio i ministar i direktor one kancelarije za javna ulaganja.

Njegovi mediji i mediji Šolaka i te kako podržavaju klan Belivuk – Miljković, podržavaju razne pripadnike kriminalnih organizacija i organizovanih kriminalnih grupa, oslanjajući se na njihove izjave kao da su verodostojne, kao da su to nekakve apsolutne istine.

Sad ću vam reći, dame i gospodo, malo da definišemo te metode. U knjizi sa Pravnog fakulteta organizovani kriminalitet, koju su napisali profesor Đorđe Ignjatović i profesor Milan Škulić, a koji su i rukovodioci katedre za krivično pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u ovoj sjajnoj knjizi „Organizovani kriminalitet“, u uvodnom delu, znači u uvodnom delu koji se tiče kriminološke analize organizovanog kriminaliteta u svetu, imate ovako: „Članovi kriminalnih organizacija, na primer, po pravilu poriču svoju pripadnost ovakvim grupama, što je i prirodno, s obzirom da se za njihove aktivnosti krivično odgovara. Oni mogu negirati pripadanje tom svetu organizovanog kriminaliteta ubeđeni da je njihova banda nešto sasvim različito od u javnosti stvorene slike mafije“.

Šta to dalje znači, dame i gospodo? To dalje znači da je na tom teorijskom, naučnom, stručnom nivou već jasno definisano koje su to metode tih pripadnika organizovanih kriminalnih grupa, pripadnika kriminalnih organizacija i normalno je da će takvi likovi, takvi koljači, takve ubice da izmišljaju i da lažu ne bi li izbegli ruku zakona, ali imamo još.

Konstantni napadi na Srbiju, na Aleksandra Vučića što od propalih Đilasovih i Šolakovih tajkunskih medija, ali i od strane jednog sarajevskog medija, ali i od strane zemlje iz koje su originalno upravo ta dva klana koja su se sukobljavala, nažalost, prethodnih godina na ulicama Beograda… Od tih zemalja i od njihovih političara isključivo slede napadi koji su usmereni prema Srbiji, prema Aleksandru Vučiću. Zašto? Zato što Srbija ekonomski napreduje. Srbija je ekonomski lider u regionu i po broju stranih direktnih investicija i po GDP i po GDP per kapita i po brojnim drugim ekonomskim, odnosno makroekonomskim pokazateljima.

Umesto da se njihovi mediji, njihovi zvaničnici pozabave jadom u kom su se oni našli, jer grcaju u siromaštvu, da pomognu sopstvenom narodu… Evo primer, zašto oni iz tih sarajevskih medija ili ovih Đilasovih i Šolakovih ne bi pomogli tim ljudima da se oni priključe sjajnoj inicijativi, kao što je mini Šengen inicijativa? Da pomognu svom narodu i da zaborave malo na sopstvene partikularne političke interese, da pomognu svom siromašnom narodu, ali ne. Ne. Njihov džep je najvažniji, džep tih tajkuna, tih tajkunskih političara.

Takođe, brojni ti pojedinci iz puke ljubomore ad homine napadaju predsednika Aleksandra Vučića, jer su svesni koliko su mali i bedni u odnosu na našeg predsednika. To su i Đilas, i Šolak, i Jeremić, i Marinika, i Tadić, i Aleksić, i pojedini političari iz regiona koji nisu ni sposobni kao on, ni obrazovani kao on, ni razboriti kao on, ni inteligentni kao on, ni uspešni kao on. Aleksandar Vučić je car Dušan 21. veka, čovek koji je za kratko vreme uspeo da od jedne siromašne devastirane Srbije napravi respektabilnu evropsku državu.

Građani Srbije su prepoznali rezultate SNS, Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, ali i rezultate, odnosno nedela i sramotu Vuka Jeremića, njegove tajkunske klike, Dragana Đilasa, Šolaka i ostalih tajkuna i na narednim izborima pobediće ona politika, politika napretka na svim poljima, politika rada, politika zalaganja, politika truda, politika konstantnog zalaganja da Srbija bude još bolje mesto za život. Živela Srbija! Živeo predsednik Aleksandar Vučić!

Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući dr Orliću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena ministarko Vujović sa svojim državnim sekretarkama, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanske i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jako bitnim sporazumima koji se tiču trgovine, odnosno međunarodne trgovine u vezi sa poljoprivrednim proizvodima.

Naime, mi treba da potvrdimo zaključke Vlade koji su doneti na osnovu Sporazuma između Republike Srbije i Islanda, kao i između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije, a sve to na osnovu onog Sporazuma sa državama članicama EFTE, odnosno Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu iz 2009. godine, koji je kasnije stupio kod nas na snagu 2010. godine.

Ovo su jako bitni sporazumi. Naravno, na sednici tog Mešovitog komiteta između EFTA i Srbije, koji je zadužen za sprovođenje tog sporazuma, je došla do određenih izmena koje se tiču ažuriranja tog Protokola B, o definicijama porekla proizvoda, odnosno roba, konkretno ovde poljoprivrednih proizvoda, ali i onih metoda administrativne saradnje, odnosno novih administrativnih procedura, propisa i elemenata.

U okviru ovog sporazuma ima više tih nekih izmena. Ja ću navesti one najvažnije svakako. One podrazumevaju mogućnost primene pune kumulacije porekla robe, ukidanje načela zabrane povraćaja i oslobođenja od plaćanja carine, uvećanje praga tolerancije za poljoprivredne proizvode na 15% od neto mase proizvoda, a za industrijske proizvode od 15% od gotove vrednosti proizvoda, fleksibilnije načelo teritorijalnosti i direktnog transporta, kao i nove odredbe o dokazima i o poreklu i o mogućnosti za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu, kao i alternativno specifična pravila za poljoprivredne i industrijske proizvode kako bi se omogućio lakši način sticanja te robe.

Ove izmene se sprovode u okviru primene alternativnih prelaznih pravila PEM konvencije, odnosno Pan evropsko-mediteranska konvencija o preferencijalnom poreklu roba, a mi smo tu pristupili 2013. godine.

To sve podrazumeva određena pravila, određene izmene i dopune ovih sporazuma, a svi oni zajedno obuhvataju interese naše zemlje. To su, pre svega, interesi naše zemlje na prvom mestu, naravno kao i interesi naših spoljno-trgovinskih partnera, naročito na ovom prostoru EFTA, a to su svakako Švajcarska, Island, Norveška i Lihtenštajn.

Ovo će nama omogućiti bolju spoljno-trgovinsku razmenu, brži protok roba i usluga i sve će to doprineti jačanju našeg BDP-a i generalno naše celokupne privrede i naše ekonomije.

Naravno, za ove izmene i dopune ovog Protokola B i metoda administrativne saradnje svakako su zainteresovane i zemlje članice EU, ali i zemlje CEFTA, zemlje EFTA, kao i Turska, što je dodatni indikator da su izmene ovih sporazuma jako dobre i da će doprineti stvaranju još bolje atmosfere u međunarodnoj trgovini.

Kada govorimo o međunarodnim odnosima, tačnije spoljnoj politici Srbije, s obzirom da ovde imamo dva bilateralna sporazuma sa Švajcarskom Konfederacijom i sa Islandom, moramo napomenuti jednu jako bitnu stvar. Sa Islandom imamo dobru saradnju, dobre bilateralne odnose. Naime, te odnose treba i dalje razvijati. Naša ukupna spoljno-trgovinska razmena je negde oko nepunih tri miliona evra, a sa njima imamo i dva međunarodna sporazuma. To je, naravno, ovaj sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA, kao i sporazum koji proističe iz tog ugovora pojedinačno sa Islandom vezano za poljoprivredne proizvode.

Naravno, ti odnosi će se i dalje razvijati, ali kažem da je potrebno dosta raditi na tome kada su u pitanju odnosi sa Islandom, pogotovo ti ekonomski odnosi, jer smatram da je tri miliona evra još uvek jako malo suma i mislim da ćemo u budućnosti moći više nekih naših poljoprivrednih proizvoda tamo da izvozimo.

Što se tiče odnosa sa Švajcarskom Konfederacijom, tu su odnosi na jako visokom nivou. Oni su jako bogati, jako raznovrsni. Napomenuću samo da više od 200.000 Srba živi i radi u Švajcarskoj. Još jedan jako zanimljiv podatak, ja sam negde našao podatak da je 1916. godina u pitanju, ali ipak 1879. godine mi smo uspostavili diplomatske odnose. Znači, Švajcarska Konfederacija zapravo je jedna od zemalja sa kojom smo prvo uspostavili te diplomatske odnose. Danas imamo ambasadu u Bernu, kao i generalni konzulat u Cirihu. Naravno, nakon onog konsekutivnog predsedavanja OEBS-om od 2014. do 2015. godine, mi razvijamo dodatnu tu političku saradnju. Imali smo više tih bilateralnih susreta, dolazak njihovog rukovodstva u Republiku Srbiju, ali i predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić i naše rukovodstvo je takođe posetilo Švajcarsku Konfederaciju u zadnjih nekoliko godina.

Jako su kvalitetni odnosi. Naravno, pomenuću samo legendarnog Arčibalda Rajsa. Prosto, svi znamo o njegovoj knjizi, o njegovom opusu koji se tiče naše kulture, naše istorije. On je dosta nama pomogao u Prvom svetskom ratu, pre svega kao kriminolog, kao hemičar, kao veliki, veliki prijatelj Srbije.

Naravno, u poslednjih nekoliko godina, to sam pomenuo, ostvareno je više uzajamnih poseta najvišeg ranga, ali moram napomenuti da je Švajcarska Konfederacija devedesetih godina dosta pomogla našim izbeglim i raseljenim licima.

Ekonomski odnosi su, naravno, višestruko razvijeni i raznovrsni. U 2020. godini se beleži da ukupna trgovinska razmena u iznosu od 410 miliona evra, što je ipak jako dobra suma novca.

Naravno, spomenuću investiciju Bari Kalebo u Novom Sadu. To je jedna fabrika čokolade, naravno, ali i doniranih više od 400 miliona franaka u poslednjih 30 godina.

Švajcarske kompanije u Srbiji zapošljavaju oko 11.000 radnika, a zanimljiv podatak je svakako i to da je između Srbije i Švajcarske Konfederacije potpisan čak 51 bilateralni ugovor, a prvi je krajem 19. veka, posle uspostavljanja diplomatskih odnosa iz 1879. godine.

Ovako dobru saradnju sa Švajcarskom Konfederacijom i sa nekim drugim zemljama imamo, pre svega, zahvaljujući radu i trudu našeg predsednika Aleksandra Vučića i naše Vlade Republike Srbije. Napori koje oni ulažu prosto rezultovali su tome da se međunarodni ugled Srbije u svetu jako unapredi i da, prosto, mi razvijamo danas odnose sa svim regionima sveta, i sa Afrikom i sa Azijom i sa Evropom i sa SAD, sa Kinom i sa svim drugim zemljama.

Ja sam ubeđen da bi ovi odnosi, konkretno odnosi sa Islandom i sa možda nekim drugim afričkim zemljama bili na još većem nivou, ali, nažalost, mi smo imali do 2012. godine jednu vlast koja je isključivo marila za svoj džep, jednu vlast koju uopšte nisu zanimali međunarodni odnosi. Oni su se svodili na puki diplomatski protokol, puku saradnju, onu nužnu saradnju koja je morala da se odvija između Srbije i nekih drugih zemalja, na osnovu nekih potpisanih bilateralnih sporazuma. Uopšte se nije detaljno radilo na tom planu, na planu spoljne politike Srbije.

Mi smo na čelu Ministarstva spoljnih poslova imali gospodina Vuka Jeremića. Taj gospodin Vuk Jeremić, dame i gospodo narodni poslanici, to je čovek koji je pre svega jako obrazovan, studirao je na Harvardu, bio je ministar spoljnih poslova Republike Srbije, a potom je bio i predsednik Generalne skupštine UN. To je čovek koji je bio na možda najvažnijem položaju na svetskom nivou, na nivou UN, a danas taj isti gospodin Vuk Jeremić, taj veliki intelektualac, pripadnik elite, veliki političar, veliki poznavalac međunarodnih odnosa, danas je taj Vuk Jeremić, dame i gospodo, čovek koji se na jedan maloumni, primitivni način obračunava sa svojim političkim protivnicima. Taj gospodin Vuk Jeremić, kao što znamo, nedavno je upao u Predsedništvo sa svojom grupom propalih političara i autošovinista, ušao je u Predsedništvo i onda je pokušao da provocira instituciju kakva je predsednik Republike.

Institucija predsednika Republike se mora poštovati, nebitno koja je to osoba. U svakoj zemlji je predsednik Republike neko ko ima najveći respekt. I sad imate tog jednog Vuka Jeremića, čoveka političara možda i svetskog ranga, koji se spustio na taj nivo da hoće fizički da se obračuna sa svojim političkim protivnicima. Kakvo je to ponašanje? Ja bih rekao da je to vrlo detinjasto ponašanje, vrlo smešno, vrlo mizerno, pre svega tragikomično, takav jedan intelektualac da to radi. A zašto on to radi?

On to radi zato što je frustriran. On to radi zato što je svestan da građani ne žele više njega da vide na vlasti. Ne žele više tu politiku. On pripada prošlosti. On pripada toj žutoj tajkunskoj prošlosti i on će tu zauvek ostati. Njega niko ne želi. On prosto od besa ne zna šta hoće da uradi i onda pokušava na neki najprimitivniji, najmaloumniji način da ostvari neki politički poen, prosto da ispuni neki svoj partikularni politički interes.

Dame i gospodo narodni poslanici, nasilje, agresija, jednostavno će doprineti da se njegov rejting dodatno uruši. Po nekim istraživanjima javnog mnjenja, Vuk Jeremić i ta njegova partija imaju jedva 1%. Zamislite, 0,8%, 0,9% oni trenutno imaju. To je razlog zašto se on ponaša tako, tako primitivno, tako agresivno, tako bahato. On je frustriran. On zna da nikada više neće doći na vlast. Gospodin Jeremić se grdno vara.

Inače, to je čovek koji je utro put kosovskoj nezavisnosti. Setimo se samo onog nespretnog pitanja koje je postavio Međunarodnom sudu pravde. Taj čovek je u potpunosti devastirao našu spoljnu politiku. On je ponizio državu Srbiju i zato tog gospodina Jeremića više niko neće. Građani Srbije su prepoznali njegovu politiku i sa druge strane su prepoznali politiku Aleksandra Vučića, Ane Brnabić, celokupnog našeg Ministarstva spoljnih poslova, celokupne Vlade Republike Srbije, prepoznali su rad, prepoznali su rezultate, prepoznali su tu marljivost, taj trud. I zato taj Vuk Jeremić i njegova infamozna žuta tajkunska kamarila više nikada neće doći na vlast. Živela Srbija!

Četvrta posebna sednica , 07.06.2021.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća gospođo Kovač, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena premijerko Brnabić, uvažena ministarko Joksimović, uvažena ministarko Popović, uvažena ministarko Čomić, uvaženi viši savetniče Vinš, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici OEBS-a, EU u Srbiji, drugih strukovnih udruženja, organizacija koje se bave tematikom pravosuđa, poštovane kolege iz civilnog društva i svi drugi predstavnici advokatskih komora, sudija i tužilaca, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj Posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, govorimo o jednoj jako bitnoj temi, a to je predlog za promenu Ustava Republike Srbije. Mogu vam reći da su ove predložene promene i te kako u skladu sa našim evro integracijama. Kao što znate mi smo država koja je kandidat za članstvo u EU, dosta smo odmakli na tom putu evropskih integracija i ove predložene ustavne promene će nam jako pomoći na tom putu i naravno uticaće na celokupnu demokratizaciju našeg društva i unapređenju celokupnog našeg sistema pravosuđa.

Ove predložene ustavne promene nisu samo bitne iz tog ugla. Kada pogledate mi samo, kao suverena država, mi bismo i te kako i da nismo na tom putu evropskih integracija, mi bismo doneli ovakve ustavne promene jer su one neophodne da se dodatno demokratizuje naše društvo.

Pravosuđe u Srbiji i jeste nezavisno i zaista je nezavisno i kada pogledate taj Ustav iz 2006. godine i kasniju praksu videćete da pravosuđe, odnosno sudska vlas u Srbiji jeste nezavisno, ali postoje određene manjkavosti na polju efikasnosti i efektivnosti tog pravosuđa. U tom Ustavu iz 2006. godine primetne su određene manjkavosti, odnosno nedoslednosti i neke odredbe su čak i u koliziji, neke odredbe su delimično prenormirane ili delimično podnormirne, nejasno redigovane, a zato je neophodno da se, ili prosto malu su drugačije definisane, pa je stoga neophodno da se te ustavne promene sprovedu na najbolji mogući način.

Republika Srbija se pre jedno dvadesetak godina opredelila da krene tim putem evropskih integracija i mi smo u skladu sa tim doneli veći broj akata, a i sa EU smo potpisali više bilateralnih sporazuma, što sa EU, što sa njenim državama, članicama pojedinačno. Recimo, imamo nacionalnu strategiju reforme pravosuđa koja je identifikovala potrebu da se izmeni Ustav kako bi se uklonio eventualno postojeći uticaj zakonodavne izvršne vlasti kada je u pitanju pravosuđe, izbor članova Visokog saveta sudstva, sudija, tužilaca i drugih tela.

Takođe, neophodnost promene Ustava prepoznata je u i toj Strategiji razvoja pravosuđa za 2020. do 2025. godine. Strategija je usvojena 10. jula 2020. godine na sednici Vlade Republike Srbije i tu je takođe prepoznato, uočen je niz slabosti, ali ne u smislu da sudstvo nije nezavisno, već samo da je ono neefikasno u određenim segmentima i neefektivno.

Naravno, brojni problemi koji narušavaju taj nivo efikasnosti u odnosu na efektivnosti tog našeg pravosudnog sistema u praksi je konstatovano da je koren određenog broja tih problema upravo izvire iz tih ustavnih odredbi koje moraju biti promenjene i to i te kako taj predlog za promenu su podržale i brojne organizacije, brojna tela koja se bave tom problematikom, a to zeleno svetlo nam je dala i Venecijanska komisija koja se tu nekako najviše pita kada su te promene u pitanju. Opet ima i najveći legitimitet i najveću stručnost da kaže da li su te promene u skladu sa „aki komuniter“, odnosno tim korpusom prava EU i u skladu sa tim nekim evropskim načelima, normama i tekovinama demokratije.

Ministarka pravde, Maja Popović, je prepoznala da je u tom akcionom planu za pregovaračku Poglavlje 23 bitno sprovesti neophodnu reformu kako bi se sistem dodatno demokratizovao i kako bi se te neke evropske tekovine inkorporirale u naš sistem. Naravno, tu je i Poglavlje 24 uključeno, ali ta dva poglavlja su kao što znamo ključna za čitav proces evropskih integracija i ona će doprineti da se čitava taj jedan klaster, kada su u pitanju naše evropske integracije što skorije i otvori.

Predviđeno je naravno, da Republika Srbija analizira te postojeće odredbe Ustava sa stanovišta tih opšte prihvaćenih evropskih normi i načela, a naravno, oni su izraženi kroz dokumenta EU, UN, organizacije OEBS-a, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca, organizacije države za borbu protiv korupcije GREKO, organizacije SEPEŠ, ali i Evropske mreže saveta pravosuđa.

Konkretne ove ustavne promene bi se ticale da se omogući ulazak u pravosuđe mladim sudijama, mladim tužiocima i oni bi stalno prolazili jedan proces stručnog usavršavanja i napredovanja u službi, naravno, uz poštovanje stalnosti sudijske funkcije. Znači, nećemo više imati onaj probni mandat od tri godine, već jednom kada sudije ili tužilac bude izabran, on će ostati na toj funkciji. Oni će proći kroz, da kažem, taj proces stručnog usavršavanja, a za to će biti zadužena Pravosudna akademija. Pravosudna akademija će biti ustavna kategorija i ona će doprineti tom usavršavanju tih novih sudija i tužilaca.

Neophodno je utvrditi tu veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Naravno, kasnije ćemo precizirati u narednoj fazi ovih ustavnih promena, samim amandmanima, ali verovatno će Državno veće tužilaca promeniti naziv u Visoki savet tužilaca, ne bili postojala analogija sa već postojećim Visokim savetom sudstva, pa tako i Visoki savet tužilaca. Oni će imati po deset članova, umesto po jedanaest.

Pomenuo sam i stalnost sudijske funkcije, a naravno neophodno je promeniti i sam naziv Vrhovnog kasacionog suda. Kao što znamo u pravnoj teoriji imamo ta dva neka modela ili je Kasacioni sud ili je Vrhovni sud. Znači, ili vraća na ponovno odlučivanje, ako je Kasacioni ili jednostavno Vrhovni, da odlučuje o meritumu odluke onih nižih sudova. Mi ćemo se opredeliti za taj model Vrhovnog suda gde će se odlučivati o meritumu odluke nižih sudova i to je jedna praksa u brojnim evropskim zemljama koja je jako pozitivna i dala je pozitivne rezultate. Mi smo prepoznali da je to neophodno da na taj način te ustavne reforme sprovedemo u Srbiji.

Naravno, ono ključno, političko pitanje, prosto važno je napomenuti, da ovim Ustavom mi nikako ne menjamo našu preambulu. Mi nećemo menjati preambulu, nećemo menjati onu odredbu koja se tiče Kosova i Metohije. Kosovo i Metohija ostaju definitivno u sastavu Republike Srbije. Kosovo i Metohija jesu sastavni deo Republike Srbije i biće i to se nikada neće menjati. Mi novim ustavnim reformama, promenama, zakonima, Kosovo i Metohija jesu sastavni deo Republike Srbije. Neće se menjati one odredbe, koje se tiču kataloga ljudskih prava, ekonomskog uređenja, teritorijalnog uređenja ili generalno izbora ili uređenja vlasti.

Moram napomenuti još jednu stvar, da proces ustavnih promena od samog početka je transparentan, inkluzivan, a predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u Narodnoj skupštini Republike Srbije Jelena Žarić Kovačević, je u današnjem izlaganju rekla da su pozivani svi akteri, svi koji su bili zainteresovani da uzmu učešće u tom dijalogu, u javnim slušanjima koje smo mi organizovali kao Odbor. Oni su mogli da dođu da iznesu svoje mišljenje, da daju neki predlog, neku sugestiju.

Želim još da napomenem da smo mi organizovali čak sedam javnih slušanja. Sedam javnih slušanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali smo organizovali i javno slušanje u Novom Sadu, javno slušanje u Nišu, javno slušanje u Kragujevcu, sve to da bi se postigao što širi društveni konsenzus, jer ovo je najvažnije pitanje, dame i gospodo. Ustavne promene su za jednu Narodnu skupštinu najvažnije pitanje, važnije možda i od budžeta. Zato je bitno postići što širi društveni konsenzus da bismo imali legitimitet da zaista donesemo te odluke, odnosno te ustavne promene na najbolji mogući način.

Zato ja molim sve prisutne narodne poslanike da prihvate ove ustavne promene, odnosno ovaj predlog za ustavne promene da prihvate, jer ovaj proces je, čitav proces promene Ustava je inače zvanično i započet i to je profesor Petrov, koji je inače član Venecijanske komisije ispred Republike Srbije, on je lepo objasnio na prethodnim javnim slušanjima da je ovaj proces zvanično započet onog trenutka kada je Vlada kao ovlašćeni predlagač, ja mislim, 4. decembra još uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo predlog za promenu Ustava Republike Srbije.

Ovaj proces smo započeli, zato molim sve građane, a pre svega, sve narodne poslanike da jednostavno shvate da je ovo jako važan posao za nas i ovo više nije ni političko pitanje, ovde ne možemo, ni kome mi pripadamo, kojoj stranci, ovo se tiče svih građana Republike Srbije i zato molim sve, ali sve narodne poslanike da glasaju, da podrže ove promene, jer sa ovim promenama naše sudstvo će biti još efikasnije, još efektivnije, celokupno društvo će se dodatno demokratizovati i samim tim cela naša država će napredovati.

Zato ponovo apelujem i molim na sve prisutne narodne poslanike da glasaju, da podrže ovo, jer ovo je pitanje koje se tiče svih nas, svih građana Republike Srbije. Živela Srbija.