LUKA KEBARA

Srpska napredna stranka

Rođen je 1994. godine u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirani politikolog i master menadžer bezbednosti.

Bio je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva omladine i sporta.

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu radio je kao saradnik-demonstrator na predmetima “Lokalna samouprava” i “Javne politike”.

Polaznik je Akademije mladih lidera Srpske napredne stranke i obrazovnog programa “PolitiKAS” Beogradske otvorene škole.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 02.10.2020, 10:45

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2020.

Poštovani predsedavajući, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre finansija, gospodine Siniša Mali, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, pre nego što započnem današnje izlaganje želeo bih da izrazim svoje iskreno žaljenje zbog upokojenja Njgegove svetosti, gospodina Irineja, našeg patrijarha SPC. To je jedan veliki gubitak za našu zemlju.

Kao što znamo, na današnjoj sednici govorimo o predlozima zakona o sklapanju i potvrđivanju određenih sporazuma između renomiranih međunarodnih institucija, agencija i banaka i Vlade Republike Srbije, naravno na predlog Vlade Republike Srbije. Ovi sporazumi su jako bitni i neophodni kako bi se realizovali neki značajni projekti za naše građane i za našu državu.

Projekat hitnog odgovora Republike Srbije na posledice pandemije virusa Kovid-19, njime se predviđa 92 miliona evra za nabavku najmodernije zdravstvene opreme, medicinske opreme, lekova, ali i druge sanitetske opreme, kao i repromaterijala. Ovim zajmom od 92 miliona evra se predviđa i izgradnja dve moderne PCR laboratorije u Univerzitetskom centu u Kragujevcu, ali i Univerzitetskom kliničkom centru u Vojvodini.

Takođe, sledeći projekat je projekat finansiranja javnog sektora kao podrške naporima Vlade Republike Srbije da ublaži posledice pandemije virusa Kovid-19. Ovim projektom je predviđen iznos do 200 miliona evra za nabavku najmodernije opreme, vozila i drugih sredstava koja će značiti, pre svega, našim medicinskim radnicima, ali i svim našim građanima. Kada govorim o građanima, ovde prema ovom projektu pre svega se misli na naše građane starije od 65 godina kojima je neophodna neka lekarska pomoć.

Sledeći projekat, odnosno program energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti je svojevrsni vid nekakvog zelenog projekta. Taj tzv. „zeleni projekat“ podrazumeva da 28 centralni republičkih institucija, podeljenih u pet kategorija koje se nalaze u Beogradu dobiju novo ruho. Tačnije, njihovi energetski sistemi će se na taj način modernizovati i svakako ovaj program pomaže Srbiji u evrointegracijama, naročito kada je u pitanju pregovaračko poglavlje koje se tiče zaštite životne sredine.

Program vodosnabdevanja i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je jedan od ključnih projekata. Njima je predviđen iznos u ukupnoj vrednosti od 300 miliona evra, ali moram da napomenem jednu stvar. Znači, 200 miliona evra je iznos zajma, a 100 miliona evra je iz investicija i iz donacija evropskih institucija, što je jasan indikator toga da mi vodimo jednu uspešnu spoljnu politiku, uspešnu ekonomsku politiku. Evropska unija ima poverenja u naše institucije i zato nam donira ovoliki novac.

Postoje dva segmenta u ovom programu. Prvi segment se tiče obnove i rekonstrukcije već postojećih sistema za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacije, a drugi se tiče izgradnje novih sistema. Procene su da će blizu dva miliona ljudi u Srbiji u 60 različitih opština imati direktne koristi od ovog projekta. Ponoviću, znači dva miliona ljudi u Srbiji će imati direktne koristi. Ovo je jako važno.

Sledeći projekat je projekat rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji, tzv. „Faza 5“, kao i projekat energetske efikasnosti u objektima javne namene „Faza 2“. Ta dva projekta su u skladu sa ovim sporazumom, odnosno Sporazumom sa nemačkom KfW bankom Frankfurt na Majni. To je jedna eminentna banka koja sarađuje sa našim institucijama. Prema prvom projektu predviđen je iznos zajma do 30 miliona evra, a prema drugom do 20 miliona evra.

Šta je ključno kod ova dva projekta? Što se prvog projekta tiče sledeći gradovi će dobiti modernizovane sisteme daljinskog grejanja. To su Beograd, Jagodina, Kragujevac, Leskovac, Negotin, Niš i Pirot. Što se drugog projekta tiče, između 50 i 60 objekata, školskih objekata, objekata socijalne zaštite, sportskih terena kao i objekata koji su namenjeni za primarne zdravstvene usluge, oni će biti u potpunosti rekonstruisani. Tačnije, radi se o konkretnim rekonstrukcijama mokrih čvorova, krečenja fasada i postavljanja specijalnih izolacionih i termoizolacionih sistema.

Zahvaljujući tom projektu naši mališani će imati priliku, pogotovo ovi iz nerazvijenih, ruralnih područja Srbije da se nesmetano bave sportom im da bezbrižno idu u te nove rekonstruisane škole, naravno po suzbijanju pandemije virusa Kovida – 19.

Cilj svih ovih projekata i programa je taj da Vlada ima još snažniji i još brži odgovor na pandemiju virusa Kovid – 19, kako bi ublažila te posledice. Samo ću vas podsetiti da je oko 70 miliona evra namenjeno za izgradnju dve specijalne Kovid bolnice u Kruševcu i u Beogradu, tačnije Batajnici. Takođe, naša Vlada je u prethodnom periodu izgradila i savremeni Klinički centar u Nišu, a taj Klinički centar u Nišu se može meriti sa najznačajnijim ne evropskim, već svetskim kliničkim centrima i bolnicama.

Takođe, našim zdravstvenim radnicima je isplaćena jednokratna pomoć u iznosu od 10.000 dinara, a svakako to prati i povećanje plata i penzija za njih.

Što se tiče sledećih projekata, želeo bih samo da zaključim da na ovaj način Aleksandar Vučić pokazuje da brine o svim građanima Republike Srbije i da za njega zdravlje građana nema cenu.

Takođe, bitno je naglasiti, da su svi ovi sporazumi i projekti omogućeni samo zato što je Srbija uspela da svoje javne finansije izvede na takav tok da mi više nismo u minusu kao nekada, naša ekonomija ne pada.

Aleksandar Vučić je sa svojim timom preokrenuo u potpunosti, napravio ogroman zaokret kada je u pitanju srpska ekonomija i srpski privreda. Setimo se samo za vreme vladavine ovih bivših žutih tajkuna od 2000. do 2012. godine, oni su zarad jeftinih političkih poena, zarad sopstvenog, partikularnog, političkog interesa uzimali skupe kredite i povećavali plate i penzije bez ikakvog realnog osnova.

Aleksandar Vučić je uradio drugu stvar. Aleksandar Vučić je sproveo snažne, odlučne, čvrste mere fiskalne konsolidacije, kako bi stabilizovao javne finansije. To pokazuje njegovu odgovornost, odgovornost prema svim građanima Republike Srbije. To su tzv. mere štednje, sećamo ih se svi, i te mere nikako nisu išle u korist naše partije. Ali, on je stavio život svih naših građana ispred. Naši građani su najbitniji. E, to je ono ključno. Za razliku od ovih žutih tajkuna koji su isključivo razmišljali o svojim foteljama. Tu se vidi ta razlika.

Kada govorimo o tim nekim ekonomskim uspesima, tačnije uspesima naše monetarne i fiskalne politike, želeo bih da se osvrnem ukratko na par ključnih rezultata u proteklih nekoliko godina.

Naš BDP ostvaruje konstantan rast, aproksimativno njegov rast iznosi oko 4,2 do 4,3% godišnje. Takođe, Narodna banka Srbije targetira našu inflaciju na nekih 2% već sedam godina zaredom, vrlo uspešno. I naš dinar, stabilan kurs dinara, prati sve to, u iznosu od 117 dinara za jedan evro.

Najviši priliv stranih direktnih investicija smo imali proteklih nekoliko godina u iznosu od 3,8 milijardi evra. Smanjenje referentne kamatne stope na 2,25% je omogućilo da se, to je bio impuls, podstrek da se još više razvija kreditna aktivnost među građanima Srbije, a to su krediti za preduzetništvo, za mlade preduzetnike, kao i gotovinski, odnosno potrošački krediti.

Razne renomirane finansijske institucije, poput FIČ-a, Mudisa, Standard & Poor's, su nam dale odlične rezultate. One su u najmanju ruku zadržale, ako ne i povećale, jedna je i povećala naš kreditni rejting do nivoa investicionog kreditnog rejtinga, što je odličan pokazatelj u kom smeru teče srpska ekonomija. Ovo je jako bitno napomenuti. To nije rekla naša stranka ili neki naši stručnjaci, ovo su rekle renomirane svetske finansijske kuće, da imamo pozitivne, stabilne, kreditne rejtinge.

Naravno, "Džej-Pi Morgan", MMF, IBRD, svi su oni dodatno to potvrdili. A to sve u uslovima usporenog ekonomskog rasta, odnosno privrednog rasta u zoni evra. Sećamo se 2018. godine, imali smo 1,9% rast, a u 2019. godini 1,2%. To je pad. U SAD u 2018. godini pad sa 2,9% na 2,3% u 2019. godini. Znači, u uslovima usporenog privrednog rasta u Evropi i SAD mi postižemo odlične finansijske rezultate.

Što se fiskalne politike tiče, od 2017. godine u budžetu Republike Srbije beležimo po prvi put suficit, a rast javnog duga je zaustavljen. Čak i u ovim uslovima pandemije korona virusa, taj javni dug ne prelazi 60%, što je neka granica prema Mastrihtu, ali i kriterijumima konvergencije Evropske centralne banke. To je jedan od kriterijuma konvergencije. Ako računamo tada neophodno smanjenje penzija u 2014. godini, do 2020. godine su one ukupno povećane u intervalu 13,7 do 19,4%, a plate su konstantno rasle od 2016. do danas, na realnim osnovama, bez ugrožavanja fiskalne stabilnosti Republike Srbije.

Podsetiću vas, minimalna zarada za vreme vladavine bivših žutih tajkuna je bila, recimo, u 2012. godini iznosila je oko 20 hiljada dinara, a minimalna zarada danas iznosi u proseku oko 30 hiljada dinara. E, to je rezultat naše politike.

Takođe, mi imamo i rekordno nisku nezaposlenost. U drugom kvartalu, da budem precizan, 2020. godine ona je iznosila 78,3%, a za vreme bivšeg režima, recimo od 2000. do 2012. godine ona je u proseku iznosila aproksimativno 25%, 2012. godine 23,7%. Danas – 7,3%. E, to su sve indikatori uspešne i stabilne fiskalne, ali i monetarne politike.

Zahvaljujući postignutim rezultatima, mi ćemo moći da sprovedemo onaj naš plan „Srbija 2025“ i da 2025. godine prosečna plata iznosi 900 evra, a prosečna penzija između 430 i 440 evra.

Za kraj, pomenuo bih još jedan bitan rezultat i čestitam gospodinu Siniši Malom i gospođi Jorgovanki Tabaković, jer smo se uspešno vratili na dolarsko tržište hartija od vrednosti i nakon sedam godina pauze mi smo uspeli da izdamo obveznicu sa ciljem da refinansiramo onu infomoznu obveznicu, preskupu obveznicu, užasnu obveznicu iz 2011. godine sa jako ubitačnim stopama prinosa. Danas je šest puta veća stopa prinosa. Preko 200 renomiranih stranih direktnih investitora, stranih kompanija, holding kompanija je izrazilo želju da kupi tu našu obveznicu. E, to je odličan pokazatelj naše politike.

Prema projekcijama MMF-a u naredne tri godine imaćemo jednu od najviših stopi rasta u Evropi, a sve to u uslovima korona krize koja nas je zadesila, nažalost, tokom 2020. godine.

Za kraj da zaključim, povećanje minimalne zarade, plate u javnom sektoru, ali i penzije se sprovode na realnim osnovama i u uslovima korona krize, kao i nabavka medicinske opreme, izdvajanja novca za dodatno povećanje plata našim zdravstvenim radnicima, ali i za opremanje kovid bolnica sve na realnim osnovama zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji i stabilizaciji javnih finansija iz 2014. godine, a to sve zahvaljujući ideji Aleksandra Vučića, ideji i viziji Aleksandra Vučića koji je u potpunosti preokrenuo negativne ekonomske trendove koji su bili prisutni u Srbiji od 2000. do 2012. godine, kao i naporima naravno guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković, ministra Siniše Malog i naše premijerke Ane Brnabić svih ovih godina. Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2020.

Uvažena predsedavajuća, poštovano rukovodstvo Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, s obzirom da mi je ovo prvo obraćanje u ovom veličanstvenom Domu Narodne skupštine, želeo bih da se zahvalim, pre svega, predsedniku Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću i SNS koji su mi omogućili da postanem deo ovog veličanstvenog Doma i da u ovom predivnom, istorijskom zdanju govorim ovde pred vama.

S obzirom da danas razmatramo amandmane na Predlog zakona o ministarstvima, konkretno član 2, hteo bih da iznesem par bitnih činjenica koje se tiču ovog amandmana i stanja demokratije u našem društvu.

Često se nama spočitava kako smo mi ti koji sputavamo demokratiju, da smo mi krivci za nekakvo nepostojanje parlamentarizma u Srbiji, takozvano. Dame i gospodo, upravo Aleksandar Vučić, upravo SNS insistiraju na tome da mi moramo da razgovaramo sa svima. Mi smo ti koji promovišemo dijalog, pa mi smo osvojili ogroman broj glasova na izborima, mi smo mogli sami da oformimo Vladu, ali mi smo ti koji želimo da čujemo i stavove onih drugih, stavove manjina i stavove opozicije.

Sećamo se kako smo u prošlom sazivu parlamenta imali mnogo problema sa opozicijom. Konkretno, neki predstavnici opozicije, neki njihovi poslanici su uništavali inventar u Narodnoj skupštini, oni su remetili rad čitavog ovog parlamenta i mi smo to dopustili samo zato da bi pokazali da smo mi ti koji insistiramo na demokratiji. Neki naši poslanici su bili fizički napadani i kako smo mi reagovali?

Dame i gospodo, želeo bih da naglasim jednu bitnu činjenicu. Mi smo doneli Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina koji je predviđen po Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, što je i te kako tekovina demokratije i deo evropskog prava, odnosno „aki komuniter“, takozvanog. Takođe, imali smo izbore za nacionalne saveta nacionalnih manjina, što je jako bitan pokazatelj, odnosno indikator demokratičnosti u našem društvu.

Posle 15 godina doneli smo Uredbu o postupku raspodele sredstava iz budžetskog Fonda za nacionalne manjine, gde su odobrena 72 projekta nacionalnih manjina koje služe da se nacionalne manjine afirmišu, da se radi na promociji kulture nacionalnih manjina, i to je jako bitno, zahvaljujući politici Aleksandra Vučića i SNS.

Želeo bih da naglasim da mi je jako drago što imamo predstavnike nacionalnih manjina u vlasti. Konkretno, u našoj skupštinskoj vlasti imamo gospođu Elviru Kovač i gospodina Muamera Zukorlića koji su potpredsednici Narodne Skupštine.

Takođe, neki od kandidata za ministre su i pripadnici nekih drugih, je li, opozicionih partija ili su nestranačke ličnosti. To je pokazatelj da smo mi i te kako razvijeno demokratsko društvo koje poštuje sve evropske standarde po pitanju ljudskih prava. Zato je maliciozno govoriti da je SNS ta koja se protivi tome. Znači, podvukao bih da smo zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, njegovom zalaganju i politici SNS došli do tog nivoa da otvoreno razgovaramo sa svima, sa svim građanima Republike Srbije. Mi ne pravimo razliku. Hvala vam.