LUKA KEBARA

Srpska napredna stranka

Rođen je 1994. godine u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirani politikolog i master menadžer bezbednosti.

Bio je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva omladine i sporta.

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu radio je kao saradnik-demonstrator na predmetima “Lokalna samouprava” i “Javne politike”.

Polaznik je Akademije mladih lidera Srpske napredne stranke i obrazovnog programa “PolitiKAS” Beogradske otvorene škole.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 02.10.2020, 08:45

Osnovne informacije

Statistika

  • 25
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2021.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća gospođo Kovač.

Uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi predstavniče Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jako bitnim temama, o jako važnim izborima u razne državne organe, međutim govorimo i o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Uveren sam da su NBS i nadležni odbor u Skupštini Srbije, Odbor za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava doneli ispravnu, dobru odluku i da su izabrali člana koji će zaista doprineti razvoju našeg monetarnog sistema. Svakako ću tu odluku podržati.

Što se tiče tih tekućih makroekonomskih kretanja, naveo bih da su makroekonomska kretanja tokom 2021. godine značajno povoljnija do inicijalno projektovanih onom fiskalnom strategijom prethodne godine i Zakonom o budžetu, BDP u ovom periodu je bio vođen građevinarstvom, industrijskom proizvodnjom, ali i rastom obima izvoza. Dobra dinamika proizvodnje kroz efektuiranje stranih direktnih investicija, odlike su uspešne politike Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića.

Kreatori te ekonomske politike kontinuirano rade na merama koje imaju za cilj dalje ubrzanje privredne aktivnosti, očuvanje radnih mesta, otvaranje novih radnih mesta i održanje ukupne makroekonomske stabilnosti. Uz to smo imali paket ekonomskih mera koji je realizovan tokom 2021. godine, koji direktno utiče na povećanje likvidnosti privrednih subjekata i olakšanje tog poslovanja. Polazeći od kretanja u međunarodnom okruženju, kao i od povoljnijih tekućih trendova domaće ekonomske aktivnosti, od očekivanih i uzimajući u obzir efekte donetih mera za podršku privredi i stanovništvu, projekcija BDP za 2021. godinu i za sledeću godinu je revidirana za 1%, sa 6%, na 7%, u zavisnosti koja se metodologija koristi taj procenat, odnosno rast BDP može biti znatno veći.

Ako se kumulativno gleda i prošla i tekuća godina, mi se nalazimo u top tri evropske ekonomije kada je stopa rasta BDP u pitanju i to upravo u doba pandemije virusa Kovid 19 i rasta cena hrane i energenata na svetskom tržištu.

Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu je omogućilo da se kroz rebalans budžeta stvore uslovi za nastavak finansiranja borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi i umanjenja negativnih posledica po privredu koje je prouzrokovala pandemija virusa Kovid 19.

Zahvaljujući ovim uspešnim rezultatima, uspešnom rebalansu budžet za 2022. godinu podrazumeva povećanje plata i penzija, povećanje minimalne cene rada, rast BDP, ali i rekordna izdvajanja za kapitalne investicije. Znači, izdvajanja za kapitalne investicije, odnosno za kapitalna ulaganja.

Nivo javnog duga je pod kontrolom i nastaviće se sa tim kapitalnim investicijama i podizanjem plata i penzija tj. javni dug je i dalje ispod nivoa Mastrihta koji određuje kriterijume konvergencije Evropske centralne banke i to sve zahvaljujući uspešnoj fiskalnoj politici koju vodi pre svega Ministarstvo finansija, na čelu sa ministrom Sinišom Mali, ali i celokupna Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i naravno predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić.

Obzirom da govorimo o Savetu guvernera, odnosno izboru člana Saveta guvernera Narodne banke, moram se osvrnuti i na rezultate u monetarnoj politici koja je i te kako podjednako bitna komponenta celokupne ekonomske politike jedne države, naravno uz fiskalnu politiku. Što se tiče monetarne politike, ekonomija i radna mesta su očuvani tokom pandemije i nastavlja se dalji rast, a referenta kamatna stopa kao osnovno sredstvo monetarne politike, osnovna alatka monetarne politike je zadržana na nivou od 1%, što je za 1,25% manje u odnosu na period pre pandemije, kada je iznosila 2,25% i sve to sa ciljem da se dodatno podstiče ta kreditna aktivnost uz dalji rast učešća dinarskih kredita u ukupnim kreditima, što je dobro, jer se time jača politika dinarizacije. Naravno, to je izrazito kontrolisan proces, ne treba ni sa tim preterivati i koji uspešno sprovodi NBS.

Takođe bih napomenuo još jedan bitan podatak za te intrade kredite nema kamatne stope. To su oni dnevni krediti za likvidnost banaka i velikih preduzeća. Narodna banka Srbije očekuje da će se međugodišnja inflacija u narednih nekoliko meseci najverovatnije naći na nivou višem nego u avgustu. Slična je situacija u ostalim zemljama u okruženju i u svetu, iznad gornje granice ciljanog koridora, to je kod nas 3%, 1,5% poena iznad ili ispod, ali da će se iščezavanjem tih efekata ovogodišnjeg rasta svetskih cena primarnih proizvoda, hrane i energenata u drugoj polovini naredne godine očekivati povratak inflacije u taj ciljni okvir, ciljni koridor, a potom i na taj bazni nivo ispod centralne vrednosti cilja.

Ali, da će se iščezavanjem tih efekta novogodišnjeg rasta svetskih cena primarnih proizvoda, hrane i energenata, u drugoj polovini naredne godine očekivati povratak inflacije u taj ciljni okvir, u ciljni koridor, a potom i na taj bazni nivo ispod centralne vrednosti cilja, a to je dodatni pokazatelj da smo mi integrisana ekonomije. Integrisani smo u sve svetske trendove, delovi smo svetske privrede, članovi međunarodnih organizacija, članovi nadnacionalnih organizacija, upravo zato što ta cena, odnosno povećanje energenata, cene energenata, povećanje cena hrane se dešava na svetskom nivou i zato to utiče i kod nas, to su ti egzogeni šokovi kod nas, ali to je, rekao sam, pokazatelj da smo deo te svetske privrede što je jako bitno.

Narodna banka Srbije u ovom periodu deluje i te kako proaktivno i u periodu od prethodnog sastanka izvršni Odbor Narodne banke preduzeo je nekoliko aktivnosti ka održanju te monetarne stabilnosti u Republici Srbiji.

Naime, donete su dve ključne odluke. Prva odluka je da se od oktobra prestane s organizovanjem repoaukcija kupovine hartije od vrednosti putem kojih je bankama u prethodnom periodu obezbeđivana likvidnost, dinarska likvidnost na rok od tri meseca po veoma povoljnim uslovima od 0,10%, a pored toga na prvoj repoaukciji u oktobru Narodna banka Srbije povećala prosečnu izvršnu ili ponderisanu stopu za čak 23 baznih poena sa prethodnih 0,11%, koliko je u proseku iznosila od početka godine, na 0,34%. Inflacija 7,5% međugodišnja, ali još uvek znatno niža ona bazna inflacija, znači, indeks potrošačkih cena po isključenju cena hrane, energije, alkohol i cigareta i ona iznosi 2,7% što je dobar rezultat, i očuvanju te bazne inflacije na niskom nivou doprinosi dugogodišnja stabilnost deviznog kursa koje je sidro cenovne stabilnosti koja će biti očuvana i za sledeću godinu u srednjem roku.

Na ovaj način efektivno su i proaktivno pooštreni monetarni uslovi bez promene referentne kamatne stope, kao osnovnog sredstva, odnosno alatke monetarne politike i koridora kamatnih stopa, kako je najavljeno, koristeći na pravi način fleksibilnost u sprovođenju monetarne politike koji domaći monetarni okvir pruža Narodna banka Republike Srbije.

U odnosu na početak pandemije povećali smo, za razliku od brojnih evropskih zemalja, naše devizne rezerve za čak 3,3 milijarde evra i one sada bruto iznose 12,8 milijardi evra, a takođe imamo gotovo 37 tona zlata što je čak za 2,5 puta više nego na kraju 2012. godine. To je još jedan dobar indikator šta su radili svi oni prethodni guverneri, šta se radilo za vreme žutog tajkunskog režima od 2000. godine do 2012. godine. Čak 2,5 puta imamo više zlata nego na kraju 2012. godine. Ovo je jedan sjajan podatak.

To znači, da Narodna banka Srbije deluje proaktivno u uslovima pandemije virusa Kovid – 19, u uslovima povećanja cene energenata i hrane na svetskom tržištu i pravovremenim i blagovremenim merama sa tom proaktivnom politikom, sa odgovornim merama utiče na monetarnu stabilnost u Republici Srbiji, sve to zahvaljujući naravno guvernerki Narodne banke Srbije, gospođi Jorgovanki Tabaković koja vrlo ozbiljno, vrlo marljivo, vrlo predano radi da se ovaj sistem održi kako treba, kako valja.

Naveo bih i to da su te stabilne javni finansije i likvidna kasa, uz odličnu saradnju Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije, oni čine tu savršenu energiju, savršen spoj, odnosno savršenu sinergiju, bolje tako reći.

Naravno, postoji još instrumenata da se održi stabilna monetarna politika, odnosno cenovna stabilnost. To su robne rezerve i akcize, naravno imamo još instrumenata koje možemo iskoristiti.

Ovde je jako bitno da je ta povezanost monetarne politike i cenovne stabilnosti sa cenom energenata. To stoji, međutim nama razni opskurni likovi pričaju o tome i oni nam spočitavaju rezultate. Na primer, imate Dragana Đilasa, prosto nemam više šta da kažem o njemu, svi znamo šta je Dragan Đilas uradio za srpsku privredu, svi znamo kako je Dragan Đilas devastirao u potpunosti srpsku ekonomiju, kako je uništio fabrike, kako je gradski budžet koristio, tako ću slobodno reći, kao svoju sopstvenu kasicu prasicu. Neko ko je ceo svoj politički opus posvetio sticanju ogromnog bogatstva, ogromnog novca i to upravo narodnih para, znači na račun budžeta Srbije, na račun naroda.

On je svet o učinio i onda on sa svojim sledbenikom Nikezićem, inače grofom od „Cas Mecon“, a ta Nikezić familija i te kako je upletena u razne afere. Svi znamo šta se desilo sa Azotarom, svi znamo šta su oni činili tokom svih ovih godina. Oni nama govore o ekonomiji, o politici, o ceni energenata, o električnoj energiji, ja mislim da je to jako smešno, jako komično da takvi ljudi uopšte danas govore kako treba neko da radi, kako treba neko da se ponaša, da govore o rezultatima.

To su ljudi, kažem, koji su ceo svoj politički opus posvetili sticanju ogromnog bogatstva, ispunjavajući isključivo svoje partikularne političke interesa. Njih nije zanimala ni energetika, ni zdrava životna sredina, ni bolnice, ni škole, ni vrtići, ni putevi, ni infrastruktura, ni međunarodni ugled Srbije u svetu, ni bezbednost Srbije, ni stabilnost celokupnog finansijskog sistema. Njih ništa apsolutno nije zanimalo, isključivo ih je zanimalo da što više novca pokradu i to je to.

Sad, taj isti mašinski mozak Dragana Đilasa, taj mozak veruje da će uprkos tome što je ono bio ključni, slobodno tako mogu da kažem, ključni, odnosno glavni uništitelj Republike Srbije u tom periodu, isti taj mašinski mozak veruje da će da osvoji 25,5% glasova na parlamentarnim izborima njegova partija sa njegovim koalicionim partnerima, a da će se takođe doći do drugog kruga na predsedničkim izborima.

Gospodine Dragane Đilas, vi slobodno verujte u te snove, odnosno u te bajke, a 4. aprila, odnosno u noći uoči 4. aprila vi ćete se probuditi iz tog zimskog sna i shvatićete da je relanost sasvim drugačija za vas.

Zahvaljujem i živela Srbija.

Osma posebna sednica , 30.11.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, dr Orliću.

Uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena ministarko pravde, gospođo Popović, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije raspravljamo o jedno jako bitno temi, možda i najvažnijoj, odnosno o ustavnim promenama tj. o utvrđivanju predloga Akta za promenu Ustava.

Menjati Ustav je jako obiman posao, jako ozbiljan posao i to se ne radi svaki dan. Sama ta promena iziskuje više etapa kako bi Ustav bio udešen na jedan adekvatan način, na način da se može primenjivati i kako bi zadovoljio potrebe svih građana Republike Srbije, ali i da ispunjava određene evropske standarde, norme i vrednosti.

Naime, pregovaračka poglavlja koja se uslovno bave ovom tematikom, a to su Poglavlje 23, ali i Poglavlje 24, su jako korisna poglavlja, a svakako mogu reći korska zato što su u tim poglavljima sadržane neke ključne norme i ključni principi koji se vezuju za vladavinu prava, pravnu državu, ali neki osnovni demokratski principi. Oni čine srž tih klastera po novoj pregovaračkoj metodologiji, tzv. klasterskoj metodologiji.

Ovim izmenama se dodatno jača demokratija u našoj državi, odnosno nezavisnost sudstva koje i te kako postoji u ovoj zemlji, ali se svakako dodatno snaži sa ovim izmenama, odnosno ustavnim promenama i celokupno sudstvo, civilno društvo, ali i drugi prerogativi demokratije u ovim izmenama dostići će svoju punu suštinu i formu, a za demokratiju nije važan samo i isključivo ishod ili cilj, već i proces. Znači, bitna je i ta forma. Demokratičnost procesa i što veća prihvaćenost od strane relevantnih činioca jeste najbolji pokazatelj političke zrelosti jednog društva za bilo kakav vid promena, političkih promena koje su pred nama.

Moram da napomenem da je ovaj Odbor, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a upravo na insistiranje uvažene predsednice Odbora, gospođe Jelene Žarić Kovačević održao niz javnih slušanja vezanih za ustavne promene ne samo u Beogradu, već i u Nišu, i u Kragujevcu i u Novom Sadu i to u dva navrata. Bili su pozvani svi, apsolutno svi predstavnici struke, pravosuđa, akademske zajednice, predstavnici pravnih fakulteta i rukovodioca katedri za Javno pravo, Ustavno pravo, Teoriju prava i Filozofiju prava, kao i rukovodioci sudova svih vrsta, tužilaštava, civilnog društva, nevladinih organizacija, celokupnog civilnog sektora, ali i pojedini predstavnici međunarodnih organizacija sa sedištem u Beogradu. Svi oni su imali priliku da iskažu svoje mišljenje i da u jednom civilizovanom, mirnom, demokratskom tonu argumentovano naglase ili iznesu neko mišljenje, iznesu neki svoj stav, ali da se u skladu sa važnosti teme ponekad i argumentovano sukobe i polemišu o nekim jako bitnim temama.

Sve korisne sugestije i predlozi uvršteni su u ove ustavne amandmane, a potom u više navrata potvrđeni od strane Venecijanske komisije koja Srbiji priznaje veliki pomak, veliki napredak kada je u pitanju demokratičnost i ljudska prava.

Takođe, formirana je bila i Radna grupa za izradu Akta o promeni Ustava Republike Srbije u kojoj su učestvovali predstavnici pravnih fakulteta, sudova i tužilaštava, naši najveći eksperti za Ustavno pravo. Oni su izradili sam Nacrt Akta.

Moram samo da naglasim da sve te promene isključivo su neophodne zarad naših građana, a ne zarad stranih interesa.

Mi smo na evropskom putu i normalno je da mi prihvatamo određene evropske, da kažem, vrednosti norme, kriterijume, sve u skladu sa normama evropskih prava, odnosno evropskog korpusa ljudskih prava, međunarodnog prava i ostalih normi.

Međutim, ovo se ne radi zbog EU, zbog nekih nevladinih organizacija, međunarodnih organizacija, bilo kakvih organizacija nad nacionalnom nivou. Ovo se isključivo radi zbog građana Republike Srbije i to je jako bitno naglasiti. Nama su naši građani najvažniji, zato mi ovo radimo i ovo se radi kako bi se dodatno ojačala pravna sigurnost u ovoj zemlji.

Naravno, ovi uspesi Srbije nekome očigledno smetaju i tu imate jednu tragikomičnu situaciju, odnosno jedan paradoks. Naime, određeni pripadnici žutog režima kritikuju ove promene bezuspešno koketirajući i sa prodesničarskim, a ponekad i sa prolevičarskom ideologijom, odnosno idejama, čak im se ne dopada ta naša patriotska pozicija kojom jačamo sopstvenu državu, sopstveni identitet, čas im ne valja to što sa druge strane idemo ka EU, što donosimo moderne zakone, liberalne zakone, što menjamo Ustav na način da ispunjavamo i te evropske norme, oni su se u potpunosti pogubili i u jednom beznađu su se našli.

Na primer, njihova nekada isključivo proevropska ideja, ideologija pravac ili orjentacija, više nije ista, više nije u toj ravni, kada postižemo ogromne uspehe na tom planu po pitanju evropskih integracija, otvaranja novih poglavlja, napredovanje u toj klaserskoj metodologiji kada dobijemo pozitivni izveštaj od strane i Evropske komisije i Evropskog parlamenta, kada dobijemo pohvale od strane Venecijanske komisije onda im to ne valja, a nekada su se oni isključivo za to zalagali.

Danas im to ništa ne valja. Upravo sada oni postaju najveći kritizeri nečega što su doduše bezuspešno zastupali, e to je upravo razlog zašto se oni tako ponašaju, jer nisu ostvarili nikakav uspeh po pitanju evropskih integracija i onda sada su frustrirani, sada su besni, jer mi smo ti koji uspevamo da sve te kriterijume i norme ispunimo i da napredujemo po pitanju evropskih integracija. Oni to ne mogu da podnesu, oni su besni, frustrirani. Zaista je tragikomična situacija i sa Đilasom, Jeremićem, Lutovcem, Marinikom i ostalim tim kvazievropejcima, a imate i onu organizaciju, pokret, stranku, ne znaju ni oni sami šta su, „Ne davimo Beograd“.

Njihove aktivistkinje su pre neki dan izjavile kako se ove ustavne promene tiču „Rio Tinta“, nekih drugih stvari, kako su se sprovele na način da javnost ne učestvuje u tome, da se to dešava iza nekih zatvorenih vrata, iza nekih koterija, kabineta, da se sve nešto u tajnosti radi. Malopre sam napomenuo da smo održali čitav niz javnih slušanja gde su svi bili pozvani, svi, celokupno civilno društvo, struka, pravosuđe, pravni fakulteti, svi su mogli da učestvuju. Svi su dobili pozive, a onda pre nekoliko dana njihovi aktivisti, njihovi funkcioneri iz „Ne davimo Beograd“ kažu kako je sve to rađeno onako ispod žita.

Takođe, ono što je jako bitno, ove ustavne promene se ne sprovode zarad „Rio Tinta“ ili zarad izbacivanja KiM iz preambule našeg Ustava. Nema diskusije o tome, KiM su sastavni deo Republike Srbije. To će zauvek ostati, o tome se ne govori.

Ne služe ove ustavne promene da bi se to menjalo. Ove ustavne promene se isključivo tiču oblasti pravosuđa. Nažalost, na tajkunskim medijima Đilasa i Šolaka možete čuti upravo ono suprotno.

Navešću jedan primer, obzirom da govorimo o reformama u oblasti pravosuđa, koje se tiču recimo izbora sudija. Izneću bez nekog vrednosnog stava, izneću jednu uporedno pravnu analizu. Na primer, u Kini sudije bira Centralni komitet komunističke partije Kine, njihov politbiro, a Svekineski narodni kongres, to je parlament, ponekad ima ulogu vrhovnog suda. U SAD imate pet osnovnih modela za izbor sudija. Sudije vrhovnog suda bira predsednik države, a ostale sudije se biraju na pet načina u tim saveznim državama. Na primer, vi u SAD imate tzv. partijski model gde narod glasa na izborima, zaokruži ime sudije, a pored imena sudije piše partijska pripadnost. Na primer, narod glasa za Džona Džonsona koji pripada demokratskoj stranci ili za Marka Vitakera koji pripada republikanskoj. Znači, imate partijski model u određenim saveznim državama.

U nekim imate i nepartijski model gde jednostavno glasanje za sudiju. Imate njegovo ime i prezime, iz koje je izborne jedinice i glasanje za njega. Potom imate guvernerski model gde direktno guverner kao predsednik izvršne vlasti bira sudiju. Onda imate „imerit misuri plam“ to je jedan hibridni kombinovani model, gde stručna komisija daje guverneru predlog da on da sudiji probni mandat, a onda narod na tzv. „retenš elekš“, odnosno izborima glasa da li će taj sudija da nastavi mandat ili ne. Znači, imate više tih hibridnih modela.

U mišljenju konsultativnih veća evropskih sudija, koje nije pravno obavezujuće, ali se jako ceni, jer tu sede zaista dobri stručnjaci kada je u pitanju ustavno pravo, tu piše da je za punu nezavisnost sudija neophodno telo koje bi biralo sudije, odlučivalo o njihovoj karijeri, radu, disciplini, disciplinskoj odgovornosti i napredovanju. Mi to već imamo, to je VSS, s tim što ćemo izbor sudija premestiti iz Skupštine u VSS. Baš u skladu sa tim liberalnim i evropskim principima i načelima. Dobar primer iz prakse gde VSS ima manje ili više sličnu ulogu kao i kod nas, to su recimo evropske zemlje poput Andore, Belgije, Danske, Finske, Francuske, Islanda, Irske, Italije, Holandije, Norveške, Slovenije, Mađarske. Mi smo upravo u rangu sa tim zemljama, sa najrazvijenijim evropskim zemljama, a sa ovim ustavnim promenama ćemo dodatno ojačati tu našu poziciju.

Takođe još jedna važna stvar, dokaz da je vladavina prava i te kako ovde u Srbiji prisutna i da imamo pravnu državu, da vladaju demokratski principi je to da je zabranjeno političko delovanje sudija u sadašnjem Ustavu, a ta odredba se neće menjati. Ona će ostati sa tim ustavnim promenama. Znači, zabranjeno je političko delovanje sudija. To je i te kako u skladu sa liberalnim, demokratskim principima koji vladaju u EU.

Takođe, sudije se biraju u parlamentu, ali kao što sam rekao, to će se preneti na VSS, što je i te kako u skladu sa tim evropskim principima.

U Srbiji je sudska vlast sada nezavisna, a sa ovim ustavnim promenama ta nezavisnost će se dodatno osnažiti, u skladu sa tim pravilima razvijenih evropskih zemalja.

Zato ponavljam da smo mi u toj ligi, u tom vrhu evropskih zemalja, najrazvijenijih evropskih zemalja kada su u pitanju vladavina prava, funkcionisanje pravne države, ali i snažna demokratija.

Ovo su sve pokazatelji da ovim ustavnim promenama zaista ispunjavamo na najbolji mogući način te evropske kriterijume koji su uzusi demokratije i vladavine prava. Na ovaj način se biraju najbolji kandidati, stručni i odgovorni ljudi za sudije, a ne kao u vreme bivšeg žutog režima gde su sudije bile birane u opštinskim odborima Demokratske stranke. Onda nam takvi ljudi danas sole pamet. Takvi ljudi koji su isključivo po partijskoj liniji postavljali sudije, oni se danas bune protiv ustavnih promena. Zaista sramota.

Ovo se radi da bi se dodatno ojačala vladavina prava koja i te kako postoji u ovoj zemlji, da bi se dodatno ojačala, kao i da se poveća dodatno i da se dodatno osnaži pravna sigurnost svih naših građana. S toga, podržaću zajedno sa kolegama i koleginicama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu ove predloge, jer su ovi predlozi i te kako korisni za sve građane Republike Srbije. Živela Srbija. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući Narodne skupštine Republike Srbije dr Orliću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jako bitnim međunarodnim sporazumima, i to o dva jako bitna sporazuma.

Prvo bih se osvrnuo na Sporazum sa Narodnom Republikom Kinom. Ovim sporazumom se olakšava razmena osoblja i vožnja na teritorijama ovih zemalja. To znači da se omogućava našim državljanima sa prebivalištem u Kini da po jednostavnim uslovima zamene važeću srpsku vozačku dozvolu za kinesku, i to bez polaganja vozačkog ispita i bez trošenja sredstava za lekarski pregled, ali se to garantuje i kineskim državljanima ovde, znači ima reciprociteta.

Analizom sadržaja ovog dokumenta došao sam do jednog zanimljivog podatka. Naime, kuriozitet je da u samom sporazumu rešavanja sporova nije propisana ona standardna klauzula koja se koristi u međunarodnim sporazumima da će se eventualne nedoumice, eventualni nesporazumi rešavati putem normi ili institucija međunarodnog javnog prava. Naime, u ovom sporazumu to nije propisano, već je propisano da će se sve eventualne nedoumice rešavati isključivo mirnim putem, prijateljskim putem, putem diplomatskih kanala. E to je upravo dokaz da sa Narodnom Republikom Kinom imamo savršene prijateljske, a slobodno mogu reći i bratske odnose.

Takođe, spomenuću samo nekolik projekata. Naime, nedavno je otvoren i rudnik zlata i bakra „Čukaru Peki“ kod Bora. Kineske investicije su, kao što znamo, spasile čitav istok Srbije, a mogu reći i celu Srbiju. Smederevo je doživelo ekonomski oporavak, ali i cela Srbija, zahvaljujući tim investicijama.

Kinezi ulažu u infrastrukturu. Pomenuću samo neke realizovane projekte, ali i neke projekte koji će biti tek realizovani. Deo metroa, deo Fruškogorskog koridora, završetak auto-puta Čačak-Požega i Požega-Boljare, obilaznica oko Loznice i Novog Sada. Takođe, Kinezi su angažovani i na delu brze pruge Beograd-Novi Sad, ali i na obilaznici oko Beograda. Sinofarm vakcine, kolektori i sistemi za prečišćavanje otpadnih voda, „Linglong“ Zrenjanin, „Singju“ Niš, „Mint“ Šabac i Loznica, samo su neki od primera realizovanih ili projekata koji će tek biti realizovani.

Sve su to indikatori, odnosno pokazatelji uspešne saradnje i političke, privredne, ali i ekonomske između naše dve zemlje, i sve to zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS.

Drugi važan sporazum je Sporazum o saradnji u zaštiti od prirodnih katastrofa na Zapadnom Balkanu, koji predstavlja svojevrsni nastavak one „Mini-Šengen“ inicijative ili ovog projekta „Otvoreni Balkan“ – „Open Balkan“. Naime, cilj je da se zajednički interesi ove tri zemlje slože, odnosno da unaprede svoju saradnju u oblasti zaštite od prirodnih katastrofa i ublažavanja posledica tih prirodnih katastrofa. Doprineće se učvršćivanju veza na Zapadnom Balkanu podizanjem saradnje na jedan viši nivo, radeći na spasavanju stanovništva, ali i materijalnih i nematerijalnih kulturnih dobara i životne sredine.

Glavni cilj ovog sporazuma, kao tog dela inicijative „Mali-Šengen“, odnosno „Open Balkan“ je da se unesu pozitivne promene u ceo region, da se podstakne preduzetništvo i da se što više približe ova tri naroda.

Moram napomenuti da je Republika Srbija zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, poslala ogromnu pomoć i u ljudstvu, odnosno u spasiocima, ali i u novcu i u drugim sredstvima, odnosno opremi kada su katastrofe, zemljotresi, ali i požari pogodili Albaniju i Severnu Makedoniju respektivno. Ovim sjajnim potezima, mi smo pokazali koliko smo otvoreni za svaki vid saradnje na prostoru Zapadnog Balkana, ali i da smo uvek spremni da pomognemo svojim komšijama u nevolji, kao što je i Severna Makedonija poslala tim od 40 ljudi sa opremom, sećamo kada su bile poplave ovde u Srbiji još 2014. godine.

Znači, konkluzija koja se može izvući iz svih ovih činjenica je, da je Srbija zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i zahvaljujući SNS ima jednu otvorenu politiku, politiku mira, politiku stabilnosti, politiku saradnje sa svim zemljama u regionu. Bosna i Hercegovina i Crna Gora su takođe pozvane da se priključe ovoj inicijativi, znači, mi smo taj promotor razvoja ovog regiona, jer smo privredno najveća zemlja u ovom regionu svakako.

Ove sjajne rezultate, nažalost, žele da unize i da ponize onih pripadnici bivšeg žutog tajkunskog režima, šireći razne laži i neistine o porodici predsednika Republike. Razlog za takvo bedno ponašanje je samo frustriranost Dragana Đilasa i pripadnika te žute kamarile uspesima Aleksandra Vučića na međunarodnom planu i na unutrašnjem planu ovde u Srbiji. Niko ovde od prisutnih i ne zna kako se zovu deca Dragana Đilasa i dobro je što ne znamo, i niko i ne želi da zna kako se njegova deca zovu, ali svedočimo da gotovo svaki dan Đilas, pripadnici te žute kamarile i njihovi tajkunski mediji napadaju iz sveg oružja napadaju sina predsednika Republike Srbije, Danila Vučića. Međutim, ti Đilasovi mediji i te partijske, odnosno kolege iz te „Multikom firme“, odnosno te partije bratije, oni bez ikakvih skrupula napadaju sina predsednika Republike, Aleksandra Vučića i sve to samo što je on sin predsednika Republike.

Pogledajte samo, ovde u ruci držim hrpu novinskih naslova, hrpu naslova na portalima, na ovim Đilasovima i Šolakovim tajkunskim portalima, pogledajte koliko naslova držim u svojim rukama. Pogledajte šta njima smeta? Njima smeta to što je sin predsednika Republike Srbije, Danilo Vučić, njima smeta to što je on uvek sa svojim narodom. Ovaj momak, ovaj pošteni momak, srpski domaćin, on svoje slobodno vreme koristi da provodi sa svojim građanima, sa svojim narodom. Pogledajte kako divna slika i ovo njima smeta, oni prave sprdnju od ovoga.

A da li znate zašto to rade? Pa, oni to rade zato što znaju da ih je narod provalio. Zato što znaju da ih narod više nikada neće birati. Znaju da su opljačkali taj narod, oni su svesni, svesni su da je narod to zapamtio dobro i oni taj narod mrze. Đilas, Šolak, pripadnici te žute kamarile, oni mrze narod, oni mrze običan narod, oni beže od naroda kao đavo od krst i zato njima ova predivna slika smeta. Slika gde je Danilo Vučić sa jednom srpskom domaćicom. Pogledajte, ova predivna slika njima smeta. Na Đilasovom portalu pišu najgroznije komentare, ja sada, evo imam, verujte da mi da drhte ruke kada čitam šta sve pišu o njemu. Punu hrpu papira ovih naslova ja držim, sramota, zaista sramota.

Nije Đilas jedini koji se bavi ovim gnusnim napadima i pretnjama, Đilasov radnik, uposlenik u toj „Multikom“, partiji bratiji, Marinika Živku čobanu Tepić, ona redovno baca drvlje i kamenje na Danila Vučića, ali i na samog predsednika Aleksandra Vučića, a sa druge strane, upravo ta svetica, nazovi svetica se vozi „Audijem Q7“, „Poršeom“, ali nedavno smo je u Vranju videli kako vozi „BMW X5“, koji vredi više desetina hiljada evra i to polovan, a nov verovatno i preko 100.000 evra. Zaista, skromno nema šta.

Mene takođe zanima na koji način određene institucije poput institucije Poverenika za informacije od javnog značaja šalju nekakve inspektore, a za koje je dokazano da su partijski aktivisti žutih stranaka, ne bili zastrašivali sina predsednika Republike Srbije. Da li je to nadležnost institucije Poverenika, pitam se ovde.

Proganjaju ga u kafiću, proganjaju ga na poslu, samo još fali da ga čekaju ispred kućnog praga. To je užasno šta se radi. Naime, proganjanje je u Krivičnom zakoniku Republike Srbije, član 138a krivično delo i stav 1. ovog člana 138a upravo govori o ovim stvarima. Sve ovo što oni rade, ti žuti tajkunski mediji, pripadnici te žute kamarile, sve što rade ovom nedužnom detetu, sve se može prepoznati u stavu 1. člana 138a Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Zato pozivam sve nadležne državne, pravosudne organe, sve nezavisne institucije, organizacije civilnog društva, nevladine organizacije, da reaguju konačno. Krajnje je vreme da se stane sa svim ovim gnusnim napadima i pretnjama koje su upućene predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici. Zahvaljujem se.