LUKA KEBARA

Srpska napredna stranka

Rođen je 1994. godine u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirani politikolog i master menadžer bezbednosti.

Bio je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva omladine i sporta.

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu radio je kao saradnik-demonstrator na predmetima “Lokalna samouprava” i “Javne politike”.

Polaznik je Akademije mladih lidera Srpske napredne stranke i obrazovnog programa “PolitiKAS” Beogradske otvorene škole.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 02.10.2020, 10:45

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre Udovičiću sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije.

Na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj i Saveta Evrope i Vlade Republike Srbije, u iznosu od 20 miliona evra, kada je u pitanju projekat infrastruktura u kulturi.

Ovaj projekat infrastruktura u kulturi je jako značajan za našu zemlju. Želeo bih da naglasim da ukupna vrednost ovog Sporazuma nije isključivo 20 miliona evra, već ona iznosi 30 miliona evra. Dvadeset miliona evra iz zajma, a gotovo 10 miliona evra, s obzirom da je 400.000 evra iz donacija, gotovo 10 miliona evra je direktno iz našeg budžeta. Naša Vlada ulaže novac u kulturu, za razliku od onih, prisetimo se samo kako su pripadnici bivšeg žutog režima, kako oni nama spočitavaju da je nama, recimo, kultura zadnja rupa na svirali.

Prisetimo se samo kako su oni upravljali tim novcem, šta su oni postigli kada je u pitanju kultura. Da li su bili takvi milionski iznosi kada je ulaganje u kulturu? Ništa. Bili su neki simbolični projekti i to je to. Mi smo ti koji ulažemo u kulturu, u istoriju i poznavanje naše tradicije, to je jako bitno.

Kada govorimo o ovom projektu - Infrastruktura u kulturi, glavni ciljevi ovog projekta obuhvataju renoviranje, obnavljanje i proširenje kapaciteta već postojećih institucija, ustanova i zavoda kulture u našoj zemlji, naročito u Beogradu, sa ciljem da se poveća njihova energetska efikasnost, što je jedan dobar pomak kada su u pitanju naše evropske integracije. Prisetimo se samo već potpisanih sporazuma sa "KfW bankom".

Takođe, postoje drugi ciljevi, naravno, a to je povećanje, pre svega, prihoda tih ustanova kulture, tih zavoda i tih institucija od naplate karata, naplate raznih predmeta koji će se tu prodavati. Takođe, poboljšaće se rad tih ustanova, ali će se i povećati broj posetilaca, što je jako značajno.

Kada govorimo o toj okvirnoj listi institucija koje su obuhvaćene ovim velikim projektom - Infrastrukture u kulturi, navešću sledeće podprojekte. To su svakako, naravno, pozorišta u Beogradu, odnosno radovi na obnovi održavanju enterijera, obnova istočne fasade koja gleda na Francusku ulicu. Scena izvođačkih umetnosti takođe će biti rekonstruisana. Muzej Jugoslavije u Beogradu je jedan od tih podprojekata. Narodno pozorište u Nišu, obnova zgrade i izgradnja mala scene, obnova Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu, digitalizacija 11 centara kulture u celoj Srbiji, obnova i pretvaranje stare Železničke stanice na Savskom Trgu u muzej. Ranija ložionica stare železničke stanice u Beogradu će biti obnovljena. Naravno, obnova i izgradnja Galerija umetnosti na Kosančićevom vencu i one stare zgrade i, naravno, izgradnja kulturnog centra u Pirotu. Naravno, ova lista podprojekata nije konačna i to je jako važno napomenuti.

Direktni korisnici ovog projekta - Infrastruktura u kulturi su, pre svega, građani Beograda, negde oko dva miliona ljudi, kao i oko hiljadu ljudi koji su zaposleni u tim ustanovama i zavodima kulture.

Naravno, ciljna grupa, odnosno indirektni korisnici, kada govorimo o njima, možemo govoriti o čitavoj Srbiji, odnosno o svim građanima Republike Srbije, kao i, naravno, o našoj dijaspori, što će dalje doprineti razvoju kulturnog turizma u našoj zemlji.

Ovaj projekat je značajan ne samo što će država imati tu finansijsku dobit. Znači, nije samo taj finansijski momenat bitan, već je bitno i to što mi ulažemo u kulturu, ulažemo u našu istoriju, ulažemo u tradiciju, upoznavanje naše istorije, a to je najvažnije. To znači da će naši mladi ljudi moći da posete te muzeje, da pogledaju sve te eksponate koji će se nalaziti u tim muzejima i na taj način ćemo uložiti ne samo upoznavanje istorije i kulture našeg naroda, nego na taj način mi ulažemo u našu budućnost, a sve to na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić i, naravno, ministarke kulture i informisanja Maje Gojković.

S obzirom da sam govorio o tim nekim budućim projektima, odnosno podprojektima u okviru velikog projekta - Infrastruktura u kulturi, želeo bih da se osvrnem na neke ključne institucije ili spomenike kulture koje smo mi rekonstruisali ili izgradili, a koji predstavljaju uspeh naše politike.

Dame i gospodo, pogledajte samo kako je nekada izgledao naš Narodni muzej, a pogledajte kako on danas izgleda u potpunosti rekonstruisan.

Dame i gospodo, želeo bih sada da vas upoznam sa dva možda i najznačajnija spomenika kulture u našoj zemlji koja se nalaze u Beogradu, a to su svakako spomenik rodonačelniku naše najveće, najslavnije dinastije Nemanjića, Stefanu Nemanji na Savskom trgu. Naravno, tu je i stara železnička stanica, koja će postati muzej. Pogledajte kako velelepno izgleda ovaj spomenik.

Pogledajte samo naš predivni Hram Svetog Save na Vračaru. Pogledajte samo kako su oslikane ove freske. Pogledajte Hrista Pantokratora, Bogorodicu i heruvime koji su predstavljeni u ovom velelepnom izdanju.

Sve ovo je zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću. Da nije bilo njega, ovo nikada ne bi bilo dovršeno.

Takođe, kada govorimo o kulturi, moramo imati na umu da su i filmovi bitni elementi kulture.

Spomenuo bih dva jako značajna filma koji su nedavno napravljeni, a to su svakako filmovi „Zaspanka za vojnike“ i „Kralj Petar I“ koji govore o našoj slavnoj armiji, o našim vojničkim, junačkim podvizima u velikom ratu, a govorio bih o još jednom jako bitnom filmu, možda i najvažnijem, a to je film „Dara iz Jasenovca“. To je film istine, film koji govori o stradanju srpskog, romskog i jevrejskog naroda u ustaškoj NDH, film koji verno prikazuje torturu, muke kroz koje je naš narod prolazio tamo, koji pokazuje naše najveće stratište u istoriji. Više od 75 godina je prošlo od kraja Drugog svetskog rata i niko se nije libio da napravi ovakav film.

Razni komunistički ideolozi i političari, kao i oni posle njih, oni političari, navodno, pripadnici nekakve demokratske i liberalne političke provenijencije nisu bili kadri da makar simbolički prikažu stradanje našeg naroda.

Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću snimljen je film o našim postradalim mučenicima i prikazana je tortura kroz koju je naš narod svakodnevno prolazio.

Ja smatram da ovaj film, iako je jako težak za gledanje, mora postati sastavni deo školskih programa u Republici Srbiji, smatram da ovaj film mora da predstavlja zaveštanje našoj deci, našim mladima da nikada ne zaborave ove zločine i da se ti zločini nikada više ne ponove.

Kada govorimo o kulturi, po prvi put, inicijativa predsednika Aleksandra Vučića, naši domaći autori će pisati i naše domaće izdavačke kuće će štampati srpske udžbenike, udžbenike iz srpskog jezika i književnosti, iz istorije i geografije. To je još jedan jako bitan projekat kada je kultura u pitanju, naša istorija i naša tradicija.

Kultura je dosta širok pojam i kao neko ko je imao ocenu 10 iz predmeta Teorija kulture na Fakultetu političkih nauka, moram da naglasim da kultura ne podrazumeva samo književnost, muziku, film, istoriju, etnologiju, antropologiju, ustanove kulture, institucije, zavode kulture, već kultura kao širok pojam podrazumeva i ono što se nekada zvalo etikecija, što se danas naziva bonton, odnosno lepo, pristojno ponašanje, kulturno, pristojno ophođenje prema drugim ljudima.

Dame i gospodo, danas imamo primer brojnih pripadnika bivšeg žutog režima kako se ne treba ponašati u društvu. Oni ne prezaju ni od čega. Oni napadaju naše porodice, a to je svakom čoveku najsvetije – porodica. Oni napadaju naše institucije, oni vređaju svakoga. Oni konstanto, svaki dan, uporno napadaju, vređaju decu predsednika Aleksandra Vučića, njegovog brata, njegove roditelje.

Dame i gospodo, ta gospođa Marinka Živku Čobanu Tepić, gospodin Đilas, gospodin Obradović, gospodin Tadić, gospodin Jeremić, gospodin Aleksić, dame i gospodo, oni nikada neće biti budućnost naše zemlje i oni moraju da završe u političkoj prošlosti. Živela Srbija!

Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovano rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre sa svojim saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjem Drugom vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o dva jako bitna sporazuma. Ti sporazumi se tiču politike odbrane, politike bezbednosti, a to su sporazumi između Republike Srbije i Kraljevine Lesoto u oblasti odbrane i između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije u oblasti borbe, odnosno sprečavanja krijumčarenja migranata.

Što se tiče Sporazuma sa Kraljevinom Lesoto moramo imati na umu da je ovo jedan tipski sporazum, tipski međunarodni ugovor. Lesoto je jedna prijateljska zemlja, jako nam je bliska, dosta nam je pomogla i u Interpolu, a takođe nam je pomogla jer je povukla priznanje nezavisnosti tzv. Kosova.

Lesoto jeste udaljena zemlja, Lesoto jeste mala zemlja, može se reći da je ostrvo na kopnu, odnosno jedna enklava unutar Južnoafričke Republike, ali Lesoto je zemlja koja ima tradiciju, koja je međunarodno priznata u okvirima međunarodnog ili javnog prava i dobro je za Republiku Srbiju da razvija što bolje odnose sa Kraljevinom Lesoto, naravno i sa drugim zainteresovanim prijateljskim zemljama.

Što se tiče konkretno ovog sporazuma, on se tiče pre svega vojno-tehničke saradnje, vojno-medicinske, ali i vojno-ekonomske saradnje, što je odličan podstrek za našu vojnu namensku industriju, za naše lekare koji su često u Africi na mirovnim misijama, koji su vrhunski priznati u svetu, jedni od najboljih u svom poslu. Naravno, moramo imati na umu da smo mi jedna vojno neutralna zemlja i da je naš cilj da sarađujemo i sa zemljama na zapadu i sa zemljama na istoku.

Kada je borba protiv krijumčarenja migranata u pitanju, a koja se tiče ovog Sporazuma sa Republikom Severnom Makedonijom moramo imati na umu da smo mi već ostvarili jednu značajnu saradnju i značajnu policijsku saradnju i da već imamo nekoliko potpisanih sporazuma sa Republikom Severnom Makedonijom, naročito kada je u pitanju borba protiv krijumčarenja migranata ili kada je u pitanju organizovani kriminalitet ili neki drugi vidovi kriminaliteta, poput nasilničkog kriminaliteta.

Sporazum sa Republikom Severnom Makedonijom nam omogućava da predupredimo svaki od vidova kriminaliteta. Područje Severne Makedonije jeste pogođeno migrantskom krizom i kada gledamo na karti ceo taj deo jugoistočnog Balkana, preko Grčke, Bugarske, Severne Makedonije, sve su to područja koja su, prosto našla su se pod udarom još od 2015. godine ilegalnih migracija. Često ti migranti prelaze preko granica Republike Srbije i idu dalje ka zapadnoj Evropi koja im je često krajnji cilj.

Među tim migrantima šta je taj bezbednosni rizik? Šta je taj izazov? Među tim migrantima često su jako dobri ljudi, vredni ljudi, radni ljudi, često su to učeni ljudi intelektualci. Imamo primer sirijaca lekara koji su nekada studirali u Beogradu, sedamdesetih i osamdesetih godina. Opet, sa druge strane tu se mogu naći neki potencijalni teroristi. Setimo se samo Francuske, setimo se samo Austrije.

Zato, da bismo razumeli taj fenomen terorizma najbolje je da konsultujemo najveće stručnjake, svetski priznate stručnjake za terorizam. Jedan od njih je svakako i Dragan Simeunović koji daje odličnu definiciju terorizma. Ona glasi – više dimenzionalni, politički fenomen savremeni terorizam se može teorijski najopštije odrediti kao složeni oblik organizovanog grupnog i ređe individualnog ili institucionalnog političkog nasilja obeležen ne samo zastrašujućim brahijalno fizičkim i psihološkim metodama, već i sofisticirano tehnološkim metodama političke borbe kojima se obično u vreme političkih i ekonomskih kriza, a retko i u uslovima ostvarene ekonomske i političke stabilnosti jednog društva sistematski pokušavaju ostvariti veliki ciljevi na morbidno spektakularan način, a ne primereno datim uslovima, pre svega u društvenoj situaciji istorijskih mogućnostima onih koji ga kao političku strategiju i upražnjavaju.

Taj društveno ugrožavajući opus tog terorizma, tog savremenog političkog problema obuhvata i pretnju silom u okviru intenzivne psihološke propagandne delatnosti, zloupotrebu interneta u terorističke svrhe, otmice, ucene, psihofizičko zlostavljanje, odnosno torturu, atentate, sabotaže, diverzije, samoubilačke napade, pojedinačna i masovna politička ubistva i intenciju ispoljavanja ređe nad stvarnih i potencijalnim političkim protivnicima, a češće nad predstavnicima sistema i nevinim žrtvama. Kao vid individualnog, ne legitimnog, nelegalnog i ne institucionalnog nasilja savremeni terorizam je uvek okrenut protiv neke države. Upravo iz ove obimne ali i ozbiljne definicije Dragana Simeunovića, našeg najvećeg stručnjaka za terorizam, možemo da izvučemo strah kao osnovni element terorizma. Takođe i u njegovom latinskom nazivu, odnosno korenu – teror, terorist.

A za izvršenje tih krivičnih dela terorističkih akata ali i vršenja terorističkih aktivnosti da bi se izvršila teroristička krivična dela mi možemo da razumemo to da jedna mala grupa ljudi može da izvrši takve akte. To bi se u našem narodu reklo, traženje igle u plastu sena. Zato su bitni ovi sporazumi, zato je bitno da naše službe bezbednosti, da naša država sarađuje i sa zemljama u regionu po pitanju bezbednosti i sa Interpolom i sa Fronteskom i sa EU i sa mnogim drugim svetskim silama. Upravo se u ovome ogleda značaj svih ovih sporazuma jedne mudre politike Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije.

Aleksandar Vučić na najodgovorniji mogući način vodi ovakvu politiku. Setimo se kako su neki predstavnici određenih ekstremno desnih, ekstremnim levih organizacija ranije komentarisali ovu migrantsku krizu. Setimo se samo kako onaj fašista, onaj najodvratniji fašista Boško Obradović komentarisao migrante, šta je on za njih govorio sve. Setimo se samo onog njegovog famoznog eksperimenta kada je mešao tečnost odnosno vodu sa nekom crnom tečnošću. On je na taj način pokušao da ne fašistički nego nacističkim metodama sve migrante stavi u isti koš. Sa druge strane imamo ekstremno leve ideje, ideologije, poput imamo i te opskurne organizacije poput „Ne davimo Beograd“ koji su kompletno ignoranti kada je u pitanju ovaj problem.

Za razliku od svih njih Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije, oprezno postupaju sa svim migrantima, štiteći naše građane i poštujući ljudska prava tih migranata. Mi poštujemo sve evropske deklaracije i konvencije i konvencije i deklaracije UN kada su u pitanju ljudska prava. To je odgovorna, ozbiljna politika.

Hteo bih još pošto je oblast jako slična da čestitam pre svega ministru Aleksandru Vulinu, direktoru BIA Bratislavu Gašiću i predsedniku Aleksandru Vučiću na hapšenju Veljka Belivuka, tzv. Velje Nevolje i njegove organizovane kriminalne grupe, odnosno bande jer smo na taj način pokazali da smo mi u potpunosti rešeni da se obračunamo sa organizovanim kriminalitetom u našoj zemlji. Ali kao stručnjak za bezbednost moram da primetim jednu stvar, ovde se ne radi samo o organizovanoj kriminalnoj grupi Velje Nevolje.

Smatram da je to kriminalna organizacija. To je jako bitno, jer kriminalne organizacije su često onaj viši i opasniji stupanj, one su složenije i imaju ozbiljnije političke ciljeve koji se često kose sa terorizmom. Zamislite samo da vi kod te jedne organizovane kriminalne grupe pronađete snajper i to ne samo jedan snajper nego više snajpera od kojih je jedan snajper koji može da probije oklope.

Znači, takvog kalibra, takve proizvodnje da on može da probije oklop, da može da probije pancir, vozilo ili zid. Šta će to nekoj običnoj organizovanoj kriminalnoj grupi ili nekim sitnim dilerima droge? Kome je namenjen taj snajper? Kako se vrše atentati? Jasno je, preko snajpera. Snajperi se koriste za atentate. Ko su tu mete? Najviši državni funkcioneri, dame i gospodo. Oni koji se bore protiv organizovanog kriminaliteta.

Setimo se samo kako su neke opskurne novine, kako su crtale razne karikature gde su našem predsedniku stavljale metu na čelo, metu na grudi, a druge strane je bio uperen snajper. Poruka je jasna. Ovde je jasno ko je bio meta. Ovde je sve jasno.

Zato predsedniče, Aleksandar Vučiću, vi imate podršku svih nas. Ceo narod Srbije je uz vas, i siguran sam da ćete, ne samo maljem, kao što ste najavili, nego ćete u potpunosti zgaziti sve organizovane kriminalne grupe i kriminalne organizacije u ovoj zemlji. Živela Srbija!

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o Predlogu zaključka Izveštaja Evropske komisije za Republiku Srbiju za 2020. godinu, a koji se tiče pristupanja Srbije u EU. S obzirom da je članstvo Srbije u EU jedan od naših ključnih strateških ciljeva, a uzimajući u vidu to da su ti godišnji izveštaji jako bitni za naš proces evropskih integracija, jedna grupa narodnih poslanika je uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije taj Predlog zaključka o Izveštaju Evropske komisije za Republiku Srbiju za 2020. godinu.

Vlada Republike Srbije temeljno i odgovorno sprovodi jako složen proces pristupanja Srbije EU, taj čitav proces evropskih integracija. Jako je bitno naglasiti da je proces pristupanja EU veoma složen politički proces za svaku državu kandidata.

Početak pristupnih pregovora sa EU, baš na tom političkom nivou, je započet 2014. godine na prvoj međuvladinoj konferenciji u Briselu, a 2017. godine mi smo osnovali Ministarstvo za evropske integracije kako bismo unapredili efektivnost i efikasnost već postojeće Kancelarije za evropske integracije. Na taj način smo dali dodatni zakonodavni i institucionalni okvir kako bismo unapredili čitav naš proces pristupanja Srbije EU.

Srbija je od 2018. godine potpisala više bilateralnih, ali i više multilateralnih sporazuma sa zemljama članicama, sa potencijalnim kandidatima, ali i sa kandidatima koji pristupaju EU kako bi unapredila svoj položaj u procesu evropskih integracija i kako bi razmenila neka znanja i iskustva sa drugim zemljama.

Mi smo otvorili 18 od 35 pregovaračkih poglavlja, dva smo privremeno zatvorili, a takođe smo predali i pet pregovaračkih pozicija za pet novih poglavlja, a dva se privode kraju. U 2019. godini, moram to da napomenem, smo jedini na prostoru zapadnog Balkana otvorili dva nova pregovaračka poglavlja što je jako bitan pomak na ovom prostoru.

Ono što je najvažnije je da je prihvaćena nova klasterska metodologija. Ta nova klasterska metodologija podrazumeva grupisanje pregovaračkih poglavlja u određene sektore. Konkretno tu imamo šest sektora, odnosno šest oblasti, kao i Poglavlje 34 i 35, koja su posebna Poglavlja.

Jako je bitno naglasiti da nema nazadovanja u procesu evropskih integracija kada je Republike Srbija u pitanju i mi smo jednom u dobrom delu ovih pregovaračkih poglavlja ostvarili veoma vidljiv napredak, a to je jako bitno, jer moram da naglasim da je naša Vlada Republike Srbije i druge naše institucije, da su radile u veoma složenim uslovima pandemije virusa Kovida-19 i opet smo ostvarili napredak u svim poljima.

Koristim ovu priliku da kao član poslaničke grupe "Aleksandar Vučić – Za našu decu" u Narodnoj skupštini Republike Srbije pozovem Evropsku komisiju da što pre uobliči tu novu metodologiju i da ubrza naš proces evropskih integracija, a takođe i da adekvatno valorizuje sve naše uspešne, sve naše rezultate koje smo postigli.

Najvažnija poglavlja koja se tiču svih evropskih integracija su Poglavlja 23 i 24, koja se inače po pravilu prva otvaraju i poslednja zatvaraju. Ona se tiču vladavine prava, osnovnih ljudskih sloboda ali i bezbednosti.

Kada je u pitanju Poglavlje 23, mi smo stavili jedan dobar napredak. Dobri indikatori tog napretka su zapravo sve veći broj rešenih sudskih sporova, preduzimanje koraka u cilju osnaživanja te nezavisnosti raznih kontrolnih tela, kontrolnih agencija i institucija u Republici Srbiji, kao i unapređenje položaja nacionalnih manjina, zašta što smo posebno pohvaljeni.

Bitan element ovog Poglavlja 23 je i borba protiv korupcije i organizovanog kriminaliteta, što je jedna od ključne politike naše Vlade Republike Srbije i našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Što se Poglavlja 24 tiče, koje govori o bezbednosti mi imamo sve bolju saradnju sa evropskim institucijama koje se bave tom problematikom, poput Evrodžast-a, Evropol-a, CEPOL-a, ali i Fronteks-a. Moram napomenuti da smo u 2019. godini skinuti sa sive liste FATF. Taj FATF predstavlja jednu zajedničku akciju na međudržavnom nivou koja se bavi problematikom, znači pranja novca i finansiranja terorizma, odnosno sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Još jedan bitan element našeg pridruživanja Evropskoj uniji su IPA fondovi. IPA fondovi predstavljaju jedan bespovratni pretpristupni finansijski instrument koji je omogućen zemljama kandidatima, ali i zemljama koji su potencijalni kandidati za ulazak u Evropsku uniju. I našoj zemlji od 2014. godine do 2020. godine opredeljen je iznos od oko 1,5 milijardi evra za kapitalne projekte.

Bitno je naglasiti da je Evropska unija naš najveći spoljno-trgovinski partner. Mi smo kada su u pitanju te ekonomske reforme ostvarili najbolje rezultate, što govori i sam izveštaj. A, podršku svim tim ekonomskim reformama pružaju naši građani, više od dve trećine naših građana, a na osnovu naše analize, odnosno analize Ministarstva za evropske integracije koje se bazira na formulama već korišćenog u Evropskoj uniji – evro barometra.

Takođe, brojni evropski zvaničnici poput gospodina Lajčaka, gospodina Mekalistera, gospodina Borelja, gospodina Varhelja, ali i šefa delegacije Evropske unije u Srbiji, gospodina Fabricija, konstantno izražavaju pohvale na naš račun, na račun naših evropskih integracija.

Nedavno smo usvojili Kodeks o ponašanju narodnih poslovnika koji i te kako u skladu sa svim tekovinama i normama Evropske unije, a to su uglavnom vrednosti poput slobode medija, slobode govora, borbe protiv korupcije, ali i zaštite celokupnih ljudskih prava.

Ono što je najvažnije je to da su naši građani prepoznali da napredujemo u svim poljima, naročito na polju ekonomije, bezbednosti, zdravstva, privrede, međunarodnih odnosa, ali i evropskih integracija, sve to zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću.

Mi smo posvećeni poštovanju ključnih vrednosti normi i tekovina Evropske unije, ali mi svakako vodimo našu suverenu i nezavisnu srpsku politiku i takođe razvijaćemo još jače odnose, još snažnije odnose i sa zemljama u regionu, ali i sa SAD i sa Rusijom, i sa Kinom i sa drugim zainteresovanim zemljama, kao i sa drugim relevantnim međunarodnim institucijama i međunarodnim organizacijama.

Mi verujemo u uspeh Srbije, mi verujemo u napredak Srbije, a mi smo već najbrže rastuća ekonomija na prostoru Zapadnog Balkana. Prema projekcijama MMF u naredne dve godine, imaćemo najveće stope rasta u Evropi. Mi moramo da radimo još snažnije, mi moramo da radimo još marljivije kako bi smo ostvarili još bolje rezultate. Zapamtite, mi ni u čemu nismo loši od drugih.

Živela Srbija.