LUKA KEBARA

Srpska napredna stranka

Rođen je 1994. godine u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirani politikolog i master menadžer bezbednosti.

Bio je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva omladine i sporta.

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu radio je kao saradnik-demonstrator na predmetima “Lokalna samouprava” i “Javne politike”.

Polaznik je Akademije mladih lidera Srpske napredne stranke i obrazovnog programa “PolitiKAS” Beogradske otvorene škole.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 02.10.2020, 10:45

Osnovne informacije

Statistika

  • 14
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Tvrdišiću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, kao što znate, na današnjoj sednici govorimo o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Lazarevcu, ali i o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Što se tiče samog odbora, odnosno izmena u sastavu tog odbora, radi se o Odboru za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja koji je, slobodno mogu reći, ključan odbor za funkcionisanje Narodne skupštine Republike Srbije, a samim tim je najvažniji i za naše građane. Ove izmene se vrše kako bi on radio u svom punom kapacitetu i kako bi na najefikasniji način donosio ključne odluke neophodne za rad ovog veličanstvenog doma.

Što se tiče konstatovanja prestanka funkcije predsednika suda u Lazarevcu, stvari su jasne. Sudstvo u Srbiji je nezavisno. Naša država, odnosno ceo naš politički sistem počiva na toj kruni demokratije, na podeli na izvršnu vlast, zakonodavnu vlast i na sudsku vlast. Naša država se temelji na demokratskim načelima i mi u skladu sa zakonima, u skladu sa Ustavom i u skladu sa drugim propisima vršimo i ovu funkciju. Ovde se radi o navršetku radnog veka, tako da ćemo svakako konstatovati da je to u skladu sa propisima.

Kada već govorimo o pravosuđu na ovoj sednici, ne mogu a da se ne osvrnem na jednu jako bitnu stvar koja se desila, naime, svesni smo da Đilasovi megafoni, odnosno njegovi mediji, konstantno prete predsedniku Aleksandru Vučiću, prete članovima njegove porodice, prete i našim poslanicima, ali određeni njihovi kompanjoni pretili su i uvaženom dr Vladimiru Orliću, potpredsedniku Narodne skupštine Republike Srbije. To je kažnjivo. Ovo je pravna država i pozivam sve nadležne organe da reaguju.

Krivični zakonik Republike Srbije, naime, član 138. u svoja tri stava, naročito u 3. stavu, govori da je ugrožavanje sigurnosti krivično delo, odnosno da ukoliko, između ostalih, vi pretite narodnom poslaniku ili nekom drugom funkcioneru, propisana je sankcija, odnosno kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Ovo krivično delo, ako pročitate naš Krivični zakonik, naročito član 153, videćete da se za ovo krivično delo preduzima gonjenje po službenoj dužnosti.

Zato ponovo apelujem na sve nadležne organe, na tužilaštvo, da pod hitno reaguje. Jer ovo je strašno šta se dešava. Strašno je kako se pojedini pripadnici te žute tajkunske kamarile i njihovi sledbenici ponašaju u današnjem političkom životu. Taj Đilasov megafon, odnosno sam Đilas, megafon Belivukove grupe, izmišlja razne laži. Oni pišu razne laži na svojim portalima, ne bi li stvorili nekakav rat između nekih navijačkih grupa i drugih klanova, kako bi u to upleli i mladog Danila Vučića, sina našeg predsednika Aleksandra Vučića. Ovo je sramotno šta se radi. Vi nameštate najgnusnije, najmonstruoznije, najmizernije laži jednom nedužnom mladiću, jednom časnom, poštenom mladiću. Sramota! Koristite nečije dete da biste zaradili neke jeftine političke poene. Vi koji se zalažete za demokratiju, navodno, vi koji se zalažete za ljudska prava, vi koji se zalažete za prava dece. Konstantno napadate nedužno dete. Pa gde to ima?

(Predsedavajući: Vreme, kolega.)

Završavam, uvaženi predsedavajući. Hvala vam.

Pozivam sve nadležne institucije, a naročito tužilaštva, ali i one institucije koje se bave medijima da reaguju, da spreče ovaj teror, da spreče ovu mržnju, jer ovo je sramotno. I sve te mržnje koje su upućene i predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovom sinu i našim narodnim poslanicima, sve te pretnje, sve te ružne reči, sve te uvrede, sve te izmišljotine, sve te laži moraju stati. Mora se stati sa tim i mora pravda pobediti. Živela Srbija!

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća, gospođo Kovač.

Uvažena predsedavajuća, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena ministarko Kisić Tepavčević, uvaženi državni sekretare, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građeni Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o tri jako bitna bilateralna sporazuma za Republiku Srbiju.

Naime, govorimo o bilateralnim sporazumima između Vlade Republike Srbije, sa jedne strane i između sledećih država, a to je Sporazum sa Ruskom Federacijom koji se tiče fitosanitarnih inspekcija, odnosno zaštite bilja i karantinskog bilja, zatim bilateralni sporazum sa SAD koji se tiče nauke i tehnološkog razvoja i saradnje i bilateralni sporazum sa Vladom Kvebeka koji se tiče socijalne sigurnosti.

Prvo ću govoriti o tom sporazumu sa Vladom Kvebeka. Naime, Kvebek poseduje malo drugačije radno pravo u odnosu na čitavu Kanadu. Ta provincija ima neku svoju autonomiju, ima neke posebnosti, a naročito kada je u pitanju radno pravo i socijalno pravo.

Ovim Sporazumom se omogućava lakši vid saradnje između naše dve Vlade, a naročito se on tiče naših građana koji tamo rade, negde se procenjuje da je više hiljada tih naših građana koji rade u Kvebeku i koji će zahvaljujući ovim Sporazumom ostvariti mnogo lakša prava i pogodnosti, naročito kada se tiču PIO.

Ovaj Sporazum je jako bitno. Takođe sa Kvebekom ali i sa čitavom Kanadom mi baštinimo jedne dobre odnose, baštinimo dobru saradnju, kvalitetnu saradnju. Ta saradnja je, pre svega u oblasti privrede, jača naš izvoz u Kanadu.

Smatram da je ova saradnja plodotvorna, da je jedna dobra saradnja koja ima potencijal za dalji razvoj i naša ta ekonomska saradnja će sigurno biti na još većem nivou.

Kanada je jedna velika zemlja po svojoj teritoriji i posle Ruske Federacije druga na svetu i zemlja koja ima ogromna rudna bogatstva, ima ogromna privredna i poljoprivredna bogatstva i mogućnosti da postane apsolutni lider u tom delu sveta.

Takođe, Kanada je deo NAFTA sporazuma sa SAD i SMD. Siguran sam da mi možemo ostvariti mnogo bolju saradnju, naročito kada je u pitanju privreda, IT sektor, ali svakako i drugi privredni sektori.

Što se tiče sledećeg Sporazuma, a to je Sporazum sa Ruskom Federacijom u oblasti biljnog karantina i zaštiti bilja, on se naročito tiče olakšavanja u našoj trgovini, odnosno u oblasti fitosanitarne inspekcije i izvoza naše robe, najčešće tih poljoprivrednih proizvoda u Rusku Federaciju.

Naime, Rusija, odnosno Ruska Federacija ali i Belorusija, sa njom takođe imamo sličan odnos, to su zemlje koje za svoje građane žele naravno najbolje, ali oni žele da postave određene standarde koji se tiču fitosanitarne inspekcije i fitosanitarnih propisa i pravila, što znači da su one jako stroge kada uvoze određene poljoprivredne proizvode, inspekcije su rigorozne i mi se trudimo, ali i druge zemlje, recimo mnoge članice EU da te standarde usklade.

Zato je jako bitno da pomoću ovog sporazuma mi omogućimo našim poljoprivrednicima, njihovim kooperantima da što više poljoprivrednih proizvoda izvezemo u Rusiju, to su jabuke, drugo voće, povrće, svi oni proizvodi sa kojima Srbija i te kako raspolaže, a koji se mogu plasirati na to rusko tržište. Tu se stvara ogromna mogućnost, ogroman potencijal za saradnju i za unapređenje tih ekonomskih odnosa.

Sa Ruskom Federacijom imamo odlične odnose. Oni nisu samo na toj ekonomskoj ravni, već su to i kulturni odnosi, politički odnosi. Profesor Atlagić je govorio o našim velikanima koji su i te kako učestvovali u izgradnji čitave ruske istorije, čitave ruske države i učestvovali su u tom tzv. zlatnom dobu Ruske Federacije. Mnogi Rusi, pogotovo „beli Rusi“, odnosno njihova emigracija je dosta toga izgradila po Srbiji, najviše po Beogradu. Jedan od arhitekata ovog velelepnog zdanja Krasnov je takođe ruskog porekla.

Želeo bih da naglasim da su ti odnosi iz godine u godinu sve jači i jači. Mi imamo odličnu saradnju sa Ruskom Federacijom, a na tom političkom nivou Rusija je zemlja koja ima pravo da uloži veto u Savetu bezbednosti UN. Ona nam je više puta pomogla i mi to nikada nećemo zaboraviti. Rusija se trudi da te odnose održava na jednom jako, jako visokom nivou.

Setimo se svi da smo, zahvaljujući tim dobrim odnosima, dobili posle 175 godina deo „Miroslavljevog jevanđelja“ odnosno tu jednu jako bitnu stranicu.

Između Ruske Federacije i Republike Srbije su snažni kulturni odnosi. Ti odnosi imaju jak, dubok, temeljan, istorijski nivo, to su jezički odnosi, sličan nam je jezik, uglavnom pripadamo istoj veri. Rusko pismo, ćirilica, i naša ćirilica su jako slični, tako da ti odnosi imaju dobru osnovu i smatram da će se oni i dalje razvijati u budućnosti.

Naravno, moramo se zahvaliti Rusiji, pre svega ruskim umetnicima, ruskim slikarima i ruskim vajarima, naročito kada su u pitanju ta dva ključna kulturna spomenika koja smo izgradili u prethodnom periodu, a to je pre svega spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu i oslikavanje hrama Svetog Save na Vračaru.

Što se tiče odnosa sa SAD, odnosno o ovom bilateralnom sporazumu u oblasti naučnog i tehnološkog razvoja i saradnje, moram napomenuti da SAD jako neguju te naše ekonomske odnose. Nedavno je potpisan i Vašingtonski sporazum i DFC je otvorio svoju kancelariju, odnosno podružnicu u Beogradu i siguran sam da će se ti odnosi na polju nauke, tehnološkog razvoja i generalno na polju privrede razvijati.

Želeo bih da napomenem da je ovaj bilateralni sporazum u skladu sa pravilima Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, što dodatno naglašava da se radi o jednom jako ozbiljnom sporazumu, o jednom sporazumu koji će omogućiti pre svega našim naučnicima da još snažnije i još efikasnije sarađuju sa SAD, da učestvuju u brojnim projektima koji su od značaja ne samo za Srbiju, region, Evropu, već za čitav svet.

Kada govorimo o naučnicima, svesni smo da su čvrste te veze između SAD i Republike Srbije – Tesla, Pupin, famoznih sedam naučnika koji su učestvovali u Apolo 11 misiji. Oni su samo neki od onih koji su na neki način preokrenuli čitav tok američke istorije, ne samo srpske, jer ti ljudi su svojim znanjem, svojom sposobnošću, svojim umećem, oni su od SAD napravili svetsku silu. Zamislite da su u prošlom veku naši naučnici aktivno učestvovali u izgradnji jednog tako velikog projekta kakav je Apolo 11. Oni su doprineli čitavoj današnjoj NASI.

Pupin, čovek koji je, ne mogu reći da je on samo bio naš naučnik, reći ću i da je on bio jedan veliki diplomata. To je čovek koji je na najbolji način prikazao taj hrabri srpski narod, borbeni narod, koji se borio u mnogim ratovima i koji je uvek izvojevao pobede. Taj hrabar narod je dobio tu veliku čast da na krovu Bele kuće ima svoju zastavu pored američke zastave. I sve to zahvaljujući njegovom umeću, toj diplomatskoj veštini i sposobnosti, ali i odličnim odnosima sa tadašnjim predsednikom SAD Vudro Vilsonom.

Naravno, tu su brojni drugi njihovi glumci, političari, generali, privrednici, biznismeni, naučnici, mnogi ti američki velikani imaju upravo srpsko poreklo. To je jako bitno naglasiti.

Svi ovi bilateralni sporazumi predstavljaju rezultat naše uspešne politike, naše uspešne diplomatije i napora našeg rukovodstva, naročito našeg predsednika, Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije, premijerke Ane Brnabić, ministra Nikole Selakovića. To su rezultati naše uspešne politike, upravo ovi bilateralni sporazumi. Ali, to su takođe rezultati svih tih naših ljudi koji su decenijama gradili i SAD i Rusku Federaciju i Kanadu, ti ljudi su učestvovali u izgradnji zlatnog doba tih država.

Mi stalno moramo u tim našim bilateralnim odnosima da naglašavamo značaj svih naših velikana koji su ceo svoj radni vek proveli upravo u tim državama, gradeći ih i praveći od njih svetske sile. Naravno, to su, pre svega, Rusija i SAD.

To su rezultati naše uspešne politike, ovi bilateralni sporazumi, i naših uspešnih diplomata.

Za razliku od njih, dame i gospodo, dragi građani i građanke Srbije, za razliku od njih, od 2000. do 2012. godine imali smo sijaset tih diplomata, nazovi karijernih diplomata, ljudi koji su u potpunosti urušili ugled Republike Srbije u svetu. Na primer, imali smo Vuka Jeremića. Taj gospodin Vuk Jeremić, to je čovek koji je svojevremeno bio i na ključnoj poziciji u UN. To je čovek koji je bio i naš ministar spoljnih poslova. Taj čovek je, slobodno mogu reći, sveo našu diplomatiju na nivo najobičnijeg vrtića, dečijeg vrtića. Namerno ću iskoristiti taj izraz i ponoviću, dečiji vrtić. Zašto?

Pa, setimo se svi kako je taj Vuk Jeremić postavio ono nesrećno, moguće i nespretno, a siguran sam da je to bilo zlonamerno, pitanje koje je postavio Međunarodnom sudu pravde vezano za nezavisnost Kosova i Metohije. To pitanje nas je upropastilo.

Zahvaljujući odluci tog suda, mi smo danas svesni da pitanje, odnosno problem tzv. nezavisnog Kosova i Metohije je i dan danas aktuelan i dan danas raspravljamo o tome, a sve zahvaljujući Vuku Jeremiću. Svedoci smo da je taj Vuk Jeremić jedan od omiljenih likova u albanskim medijima i u samoj Albaniji, ali i najčešće na prostoru Kosova i Metohije.

Kada njih pitate ko vam je omiljeni političar? Pa Vuk Jeremić. Zašto Vuk Jeremić? Evo zašto. Zbog tog nesrećnog pitanja, nesrećnog, nespretnog, malicioznog, zlog pitanja, pitanja koje nas je uništilo. Takav čovek više nikada neće doći na vlast. Takav čovek će postati deo političke istorije.

Nije on jedini taj, nazovi, karijerni diplomata, uspešan nazovi diplomata, već tu imamo još jednog diplomatu koji se zove Dragan Đilas. Taj gospodin Dragan Đilas je čovek koji voli da putuje, znate. To je čovek koji je posetio brojne zemlje. Taj čovek je učinio dosta toga za našu politiku, za naše spoljne poslove. Znate, on je učinio ogromne promene. On je ukrao novac, izvukao novac iz džepova naših građana, iz budžeta grada Beograda, iz republičkog budžeta. Sav taj novac je taj gospodin Dragan Đilas pohranio na brojne račune, na preko 50 bankarskih računa u više od 17 zemalja sveta. Pa šta je to? Je li to neki vid diplomatije?

Dame i gospodo, to je Dragan Đilas, čovek koji je uništio našu privredu, čovek koji je u potpunosti devastirao Beograd, budžet grada Beograda. Setimo se da je dug bio 1,2 milijarde evra. To je nezamisliv dug. Zamislite, 1,2 milijarde evra, a da ne govorimo brojnim aferama koje se vezuju za njega. O tome su pričale i moje kolege, naravno, tu su i „Multikom grupa“, tu je svakako afera vezana za Most na Adi, brojne njegove nekretnine kojima se ne zna poreklo, imovina njegovog brata, 619 miliona evra. O tome smo mnogo puta govorili u ovom veličanstvenom zdanju i taj čovek nas je u potpunosti devastirao, kada je u pitanju ekonomija, ali i kada su u pitanju spoljni poslovi. Zamislite koliko je on urušio ugled Republike Srbije u svetu.

Umesto da ostvari dobru ekonomsku saradnju sa tim zemljama, to je više od 17 zemalja, umesto da se ponaša kao pravi diplomata, da sarađuje sa njima, da on sa svojim saradnicima doprinese da se potpišu neki novi sporazumi, da te zemlje otvore neke fabrike kod nas, da investiraju u Srbiju, ne on to ništa nije radio. On je naš novac pohranio na više od 50 računa, upravo u tih 17 zemalja. E, to je Dragan Đilas, ali tome je došao kraj.

Zahvaljujući Aleksandru Vučiću i SNS, danas su stvari u potpunosti drugačije. Danas je Srbija zemlja koja ostvaruje veoma dobre rezultate na polju ekonomije. Svesni smo da smo u zadnjih nekoliko godina ostvarili najveću stopu privrednog rasta u čitavoj Evropi. Svesni smo i toga da smo apsolutni lideri, mogu reći šampioni vakcinacije, ne samo na prostoru Evrope, već i na prostoru celog sveta. U celom svetu mi smo maltene prvi, kada je u pitanju vakcinacija. Naši građani imaju četiri različite vakcina ne raspolaganju, a svesni smo da jedan broj evropskih državljana dolazi u Srbiju i da se vakcinisao besplatno.

To je pokazatelj jedne uspešne, odgovorne politike, politike koja označava pobedu, politike koja kaže nema više mesta za ovakve lopove, nema više mesta za ovakve, nazovi karijerne diplomate, nema više mesta za ovakve ljude koji su naš ugled u svetu u potpunosti urušili, za ljude koji su našu zemlju ponizili. Nema više mesta ni za Đilasa, ni za Jeremića, ni za ostale pripadnike te žute bande. Ima mesta samo za uspešnu Srbiju, za Srbiju koja pobeđuje. Živela Srbija!

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.04.2021.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Kovač, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministre finansija, gospodine Mali, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i dragi građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, govorimo o tri jako bitna bilateralna sporazuma za našu zemlju. Prvi Sporazum između Srbije i Francuske, takođe Sporazum između Srbije i Narodne Republike Kine, kao i Sporazum sa SAD.

Ja ću se osvrnuti najpre na onaj Sporazum sa Francuskom, ali i Sporazum sa SAD, a potom ću govoriti mali detaljnije o Sporazumu sa Narodnom Republikom Kinom.

Što se tiče naših odnosa sa Francuskom imamo prijateljske odnose, to su jako dobri odnosi, odnosi na jednom, mogu reći, čistom nivou. Oni su nama prijatelji. Francuska nam je dosta pomogla tokom Prvog svetskog rata, uvek je bila uz nas i smatram da će se ti odnosi i dalje razvijati, a još je bitna stvar to što smo mi na evropskom putu i što je Francuska uz Nemačku lider, odnosno taj promotor razvoja čitave EU.

Što se odnosa sa SAD državama tiče, takođe mi smo bili saveznici u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu i mi danas imamo jako kvalitetne odnose, najpre te ekonomske odnose, a o tome svedoči i nedavno otvorena Kancelarija DVC u Beogradu. Smatram da će ti odnosi biti na još većem nivou i da će se ti politički odnosi i dalje razvijati. Naravno, ekonomski su već na jednom zavidnom nivou.

Što se tiče sporazuma sa Narodnom Republikom Kinom, moram naglasiti da je ovo jako bitan sporazum kada je u pitanju naša međunarodna trgovina, odnosno otklanjanje brojnih carinskih barijera.

Konkretno, radi se o dvostranom međunarodnom sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju programa AEO, odnosno ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost Uprave carina Ministarstva finansija Republike Srbije i Programa za upravljanje kreditima preduzeća Generalne carinske administracije Narodne Republike Kine radi korišćenja olakšica u odnosu na carinske kontrole.

Za sprovođenje ovog sporazuma su nadležni naše Ministarstvo finansija, Uprava carina, ali i Generalna carinska uprava Narodne Republike Kine.

Ovim sporazumom se predviđaju brojne olakšice, a one se mogu sumirati u pet ključnih olakšica. Ja ću ih sada pročitati. Znači, to je manji broj dokumentarnih kontrola, manji broj fizičkih kontrola uvozne robe, prioritetni postupak za fizičku kontrolu robe, specijalizovane carinske službenike koji će imati posebna zaduženja za komunikaciju i za brzo i efikasno otklanjanje eventualnih problema i obezbeđivanje prioriteta u slučaju zastoja prilikom međunarodne trgovine.

Ove olakšice se zasnivaju na jednom bitnom principu međunarodnog privatnog, ali pre svega međunarodnog javnog prava, a to je princip reciprociteta.

Ja sam siguran da taj princip reciprociteta ne baštini se samo u tom nekom pravu, zato što mi imamo neke dobre odnose koji su na tom protokolarnom nivou. Ne, ja sam siguran da je ovaj princip reciprociteta snažan i da će se primenjivati baš zato što mi imamo jako dobre i produbljene odnose sa Narodnom Republikom Kinom. Slobodno mogu reći da ti odnosi polako postaju bratski odnosi i zbog toga ove olakšice će doprineti i Narodnoj Republici Kini i Republici Srbiji kada je u pitanju ta međunarodna trgovina.

Svi ovi razlozi se mogu sumirati u neke tri ključne ideje. Prva je svakako ta da ćemo jačati naše ekonomske odnose, našu ekonomsku saradnju, drugi je da ćemo otklanjati sve prepreke u našoj međunarodnoj trgovini, a treći je da ćemo na taj način obezbediti, odnosno unaprediti bezbednost u samom tom procesu trgovine, naročito kada su u pitanju carine.

Kina je, slobodno mogu reći, veliki prijatelj Srbiji, naša bratska država i to je dokazano mnogo puta, a neću samo govoriti o našoj ekonomskoj saradnji. Takođe, tu je i jako razvijena vojna saradnja. Naravno, ne mogu detaljnije govoriti o tim stvarima, ali Republika Srbija i njena namenska industrija svakako da postaju jako bitan faktor u regionu, a siguran sam da postoji i mogućnost da se saradnja sa Narodnom Republikom Kinimo razvije i u tom polju. Siguran sam da je kineska strana takođe zainteresovana.

Ali, što se tiče naše ekonomije, mogu vam reći jedan podatak da u poslednjih pet godina čak je 15 puta povećan izvoz naših proizvoda u Narodnu Republiku Kinu i to je sjajan rezultat. Takođe, Kina je naš treći spoljnotrgovinski partner, a ja sam siguran da tu ima potencijala da jednog dana oni budu naš najveći spoljnotrgovinski partner.

Što se borbe sa koronavirusom tiče, Kina je Srbiji mnogo pomogla i svi smo svesni toga. Setimo se samo prošle godine kako je kada je ceo ovaj, slobodno mogu reći, haos oko korone nastao, da je Kina bila ta koja je prva pružila ruku prijateljstva, ruku pomoći, da je poslala svoje najbolje eksperte. Sećamo se onog famoznog tima koji je došao ovde u Srbiju, koji je pomogao nama da naše bolnice preuredimo na taj način da mogu da primaju kovid pacijente. Setimo se samo da su nam Kinezi prvi i poslali brojne maske, respiratore, raznu medicinsku opremu. To je sve uradila Narodna Republika Kina. Izgradili su i dve vrlo moderne laboratorije po najvećim svetskim standardima za otkrivanje tog virusa, virusa Kovid-19.

Danas, Narodna Republika Kina nama u gotovo pravilnim vremenskim intervalima šalje kontingente od po pola miliona kineskih vakcina „Sinofarm“. To je jedan jako bitan rezultat. Pola miliona kineskih vakcina gotovo redovno u pravilnim razmacima oni nama šalju. Znači, to je 250 hiljada revakcinisanih osoba.

Što se infrastrukture tiče, ja ću pobrojati samo neke ključne projekte. To su na primer projekat izgradnja obilaznice oko Kragujevca, deonica do Moravskog koridora preko Mrčajevaca. Očekuje se do kraja godine, tačnije do sv. Nikole i završetak autoputa Čačak – Požega, ali i deo od Požege do Boljara. Kinezi će graditi i fruškogorski koridor, ali i obilaznicu oko Loznice i obilaznicu oko Novog Sada.

Što se obilaznice oko Beograda tiče, Kinezi su već angažovani na toj jednoj deonici, a i sa Rusima grade brzu prugu Beograd – Novi Sad, što je možda i najveći infrastrukturni projekat, u poslednjih 50 godina u našoj državi, zato što ćemo za manje od pola sata moći iz Beograda da stignemo do Novog Sada, a to je jako bitna stvar i Kinezi tu nama dosta pomažu. Naravno ta deonica će ići od Beograda do Novog Sada, brza pruga, ali kasnije se nastavlja do Budimpešte.

Još jedna važna kineska investicija, sad govorim o fabrikama, je svakako nova fabrika „Mint“, u Šapcu, za proizvodnju auto delova, pored već postojećeg izgrađenog pogona u Loznici. Pokrenuće se, naravno, i novi pogon „Linglong“ fabrike u Zrenjaninu, kao i fabrike „Sinju“ u Nišu. Sve ove investicije vrede negde oko milijardu dolara.

Takođe, Narodna Republika Kina će nam pomoći i kada su u pitanju kolektori, ali i sistemi za prečišćavanje otpadnih voda. Tu je ta pomoć jako bitna.

Naravno, još jedan ključni projekat, možda ne samo za Beograd, već za čitavu Srbiju, a to je beogradski metro. Krajem godine na Makišu biće započeta izgradnja beogradskog metroa. Tu će nam pomoći i francuska kompanija, ali i kineska kompanija sa kineskim radnicima. Svesni smo da Narodna Republika Kina ima, kao i Republika Francuska, imaju razrađene sisteme metroa i znamo da će ta njihova, pre svega, ekspertiza nama pomoći da na što bolji i što efikasniji način izgradimo metro ovde u Beogradu.

Meni je to jako bitno zato što dolazim sa Čukarice i na to sam veoma ponosan i zato stalno ističem ovaj jako bitan projekat.

Hoću za kraj da napomenem da Srbija ostaje na evropskom putu. Srbija će razvijati svoje odnose i sa Francuskom koja je, uz Nemačku, lider EU. Razvijaćemo odnose i sa SAD, ali mi kao suverena zemlja mi ćemo razvijati odnose i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom i sa arapskim zemljama i sa svim drugim koji su spremni da sa nama grade bolju budućnost.

Moram napomenuti da imamo ogromnu političku podršku kada je Narodna Republika Kina u pitanju i to se zasniva ne samo na reciprocitetu, već i na bratstvu, slobodno mogu tako reći, zato što oni poštuju naš suverenitet, naš teritorijalni integritet, a i mi poštujemo tu politiku jedne snažne Kine.

Kineske investicije su spasile Smederevo, spasile su Bor. Ceo istok Srbije, a mogu reći i čitavu Republiku Srbiju, jer njihove fabrike su u potpunosti preporodile čitav taj jedan deo Srbije koji je godinama bio zapostavljen.

Godinama se tamo ništa nije gradilo, ništa se nije ulagalo. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, zahvaljujući kineskim prijateljima ceo taj potez istočne Srbije je danas jako, jako, slobodno mogu reći, razvijen i mi to nikada nećemo zaboraviti. Mi svoje prijatelje nikada nećemo izdati. Mi poštujemo Narodnu Republiku Kinu i smatram da će naši odnosi biti na još jednom većem nivou, a to se svakako može sumirati kroz neke dve ključne rečenice, da su Srbija i Kina dobri prijatelji, da je naše prijateljstvo čelično i to ću reći na još jedan način. Reći ću na jedan način na koji bi i predsednik Narodne Republike Kine gospodin Si Đinping rekao, ali i naš predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, koji je u Kini poznat kao „vu ći ći“, što u prevodu inače znači 577. Oni bi svakako rekli: „Zhōngguó hé sài'ěrwéiyǎ shì hǎo péngyǒu! Wǒmen de gāngtiě yǒuyì wànsuì!“ i onda ću dodati ono što ćemo svi razumeti, a to je svakako: „Sài'ěrwéiyǎ wànsuì! Zǒngtǒng Wǔqīqī wànsuì!“ Hvala.