Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća gospođo Kovač.

Uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi predstavniče Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jako bitnim temama, o jako važnim izborima u razne državne organe, međutim govorimo i o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Uveren sam da su NBS i nadležni odbor u Skupštini Srbije, Odbor za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava doneli ispravnu, dobru odluku i da su izabrali člana koji će zaista doprineti razvoju našeg monetarnog sistema. Svakako ću tu odluku podržati.

Što se tiče tih tekućih makroekonomskih kretanja, naveo bih da su makroekonomska kretanja tokom 2021. godine značajno povoljnija do inicijalno projektovanih onom fiskalnom strategijom prethodne godine i Zakonom o budžetu, BDP u ovom periodu je bio vođen građevinarstvom, industrijskom proizvodnjom, ali i rastom obima izvoza. Dobra dinamika proizvodnje kroz efektuiranje stranih direktnih investicija, odlike su uspešne politike Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića.

Kreatori te ekonomske politike kontinuirano rade na merama koje imaju za cilj dalje ubrzanje privredne aktivnosti, očuvanje radnih mesta, otvaranje novih radnih mesta i održanje ukupne makroekonomske stabilnosti. Uz to smo imali paket ekonomskih mera koji je realizovan tokom 2021. godine, koji direktno utiče na povećanje likvidnosti privrednih subjekata i olakšanje tog poslovanja. Polazeći od kretanja u međunarodnom okruženju, kao i od povoljnijih tekućih trendova domaće ekonomske aktivnosti, od očekivanih i uzimajući u obzir efekte donetih mera za podršku privredi i stanovništvu, projekcija BDP za 2021. godinu i za sledeću godinu je revidirana za 1%, sa 6%, na 7%, u zavisnosti koja se metodologija koristi taj procenat, odnosno rast BDP može biti znatno veći.

Ako se kumulativno gleda i prošla i tekuća godina, mi se nalazimo u top tri evropske ekonomije kada je stopa rasta BDP u pitanju i to upravo u doba pandemije virusa Kovid 19 i rasta cena hrane i energenata na svetskom tržištu.

Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu je omogućilo da se kroz rebalans budžeta stvore uslovi za nastavak finansiranja borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi i umanjenja negativnih posledica po privredu koje je prouzrokovala pandemija virusa Kovid 19.

Zahvaljujući ovim uspešnim rezultatima, uspešnom rebalansu budžet za 2022. godinu podrazumeva povećanje plata i penzija, povećanje minimalne cene rada, rast BDP, ali i rekordna izdvajanja za kapitalne investicije. Znači, izdvajanja za kapitalne investicije, odnosno za kapitalna ulaganja.

Nivo javnog duga je pod kontrolom i nastaviće se sa tim kapitalnim investicijama i podizanjem plata i penzija tj. javni dug je i dalje ispod nivoa Mastrihta koji određuje kriterijume konvergencije Evropske centralne banke i to sve zahvaljujući uspešnoj fiskalnoj politici koju vodi pre svega Ministarstvo finansija, na čelu sa ministrom Sinišom Mali, ali i celokupna Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i naravno predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić.

Obzirom da govorimo o Savetu guvernera, odnosno izboru člana Saveta guvernera Narodne banke, moram se osvrnuti i na rezultate u monetarnoj politici koja je i te kako podjednako bitna komponenta celokupne ekonomske politike jedne države, naravno uz fiskalnu politiku. Što se tiče monetarne politike, ekonomija i radna mesta su očuvani tokom pandemije i nastavlja se dalji rast, a referenta kamatna stopa kao osnovno sredstvo monetarne politike, osnovna alatka monetarne politike je zadržana na nivou od 1%, što je za 1,25% manje u odnosu na period pre pandemije, kada je iznosila 2,25% i sve to sa ciljem da se dodatno podstiče ta kreditna aktivnost uz dalji rast učešća dinarskih kredita u ukupnim kreditima, što je dobro, jer se time jača politika dinarizacije. Naravno, to je izrazito kontrolisan proces, ne treba ni sa tim preterivati i koji uspešno sprovodi NBS.

Takođe bih napomenuo još jedan bitan podatak za te intrade kredite nema kamatne stope. To su oni dnevni krediti za likvidnost banaka i velikih preduzeća. Narodna banka Srbije očekuje da će se međugodišnja inflacija u narednih nekoliko meseci najverovatnije naći na nivou višem nego u avgustu. Slična je situacija u ostalim zemljama u okruženju i u svetu, iznad gornje granice ciljanog koridora, to je kod nas 3%, 1,5% poena iznad ili ispod, ali da će se iščezavanjem tih efekata ovogodišnjeg rasta svetskih cena primarnih proizvoda, hrane i energenata u drugoj polovini naredne godine očekivati povratak inflacije u taj ciljni okvir, ciljni koridor, a potom i na taj bazni nivo ispod centralne vrednosti cilja.

Ali, da će se iščezavanjem tih efekta novogodišnjeg rasta svetskih cena primarnih proizvoda, hrane i energenata, u drugoj polovini naredne godine očekivati povratak inflacije u taj ciljni okvir, u ciljni koridor, a potom i na taj bazni nivo ispod centralne vrednosti cilja, a to je dodatni pokazatelj da smo mi integrisana ekonomije. Integrisani smo u sve svetske trendove, delovi smo svetske privrede, članovi međunarodnih organizacija, članovi nadnacionalnih organizacija, upravo zato što ta cena, odnosno povećanje energenata, cene energenata, povećanje cena hrane se dešava na svetskom nivou i zato to utiče i kod nas, to su ti egzogeni šokovi kod nas, ali to je, rekao sam, pokazatelj da smo deo te svetske privrede što je jako bitno.

Narodna banka Srbije u ovom periodu deluje i te kako proaktivno i u periodu od prethodnog sastanka izvršni Odbor Narodne banke preduzeo je nekoliko aktivnosti ka održanju te monetarne stabilnosti u Republici Srbiji.

Naime, donete su dve ključne odluke. Prva odluka je da se od oktobra prestane s organizovanjem repoaukcija kupovine hartije od vrednosti putem kojih je bankama u prethodnom periodu obezbeđivana likvidnost, dinarska likvidnost na rok od tri meseca po veoma povoljnim uslovima od 0,10%, a pored toga na prvoj repoaukciji u oktobru Narodna banka Srbije povećala prosečnu izvršnu ili ponderisanu stopu za čak 23 baznih poena sa prethodnih 0,11%, koliko je u proseku iznosila od početka godine, na 0,34%. Inflacija 7,5% međugodišnja, ali još uvek znatno niža ona bazna inflacija, znači, indeks potrošačkih cena po isključenju cena hrane, energije, alkohol i cigareta i ona iznosi 2,7% što je dobar rezultat, i očuvanju te bazne inflacije na niskom nivou doprinosi dugogodišnja stabilnost deviznog kursa koje je sidro cenovne stabilnosti koja će biti očuvana i za sledeću godinu u srednjem roku.

Na ovaj način efektivno su i proaktivno pooštreni monetarni uslovi bez promene referentne kamatne stope, kao osnovnog sredstva, odnosno alatke monetarne politike i koridora kamatnih stopa, kako je najavljeno, koristeći na pravi način fleksibilnost u sprovođenju monetarne politike koji domaći monetarni okvir pruža Narodna banka Republike Srbije.

U odnosu na početak pandemije povećali smo, za razliku od brojnih evropskih zemalja, naše devizne rezerve za čak 3,3 milijarde evra i one sada bruto iznose 12,8 milijardi evra, a takođe imamo gotovo 37 tona zlata što je čak za 2,5 puta više nego na kraju 2012. godine. To je još jedan dobar indikator šta su radili svi oni prethodni guverneri, šta se radilo za vreme žutog tajkunskog režima od 2000. godine do 2012. godine. Čak 2,5 puta imamo više zlata nego na kraju 2012. godine. Ovo je jedan sjajan podatak.

To znači, da Narodna banka Srbije deluje proaktivno u uslovima pandemije virusa Kovid – 19, u uslovima povećanja cene energenata i hrane na svetskom tržištu i pravovremenim i blagovremenim merama sa tom proaktivnom politikom, sa odgovornim merama utiče na monetarnu stabilnost u Republici Srbiji, sve to zahvaljujući naravno guvernerki Narodne banke Srbije, gospođi Jorgovanki Tabaković koja vrlo ozbiljno, vrlo marljivo, vrlo predano radi da se ovaj sistem održi kako treba, kako valja.

Naveo bih i to da su te stabilne javni finansije i likvidna kasa, uz odličnu saradnju Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije, oni čine tu savršenu energiju, savršen spoj, odnosno savršenu sinergiju, bolje tako reći.

Naravno, postoji još instrumenata da se održi stabilna monetarna politika, odnosno cenovna stabilnost. To su robne rezerve i akcize, naravno imamo još instrumenata koje možemo iskoristiti.

Ovde je jako bitno da je ta povezanost monetarne politike i cenovne stabilnosti sa cenom energenata. To stoji, međutim nama razni opskurni likovi pričaju o tome i oni nam spočitavaju rezultate. Na primer, imate Dragana Đilasa, prosto nemam više šta da kažem o njemu, svi znamo šta je Dragan Đilas uradio za srpsku privredu, svi znamo kako je Dragan Đilas devastirao u potpunosti srpsku ekonomiju, kako je uništio fabrike, kako je gradski budžet koristio, tako ću slobodno reći, kao svoju sopstvenu kasicu prasicu. Neko ko je ceo svoj politički opus posvetio sticanju ogromnog bogatstva, ogromnog novca i to upravo narodnih para, znači na račun budžeta Srbije, na račun naroda.

On je svet o učinio i onda on sa svojim sledbenikom Nikezićem, inače grofom od „Cas Mecon“, a ta Nikezić familija i te kako je upletena u razne afere. Svi znamo šta se desilo sa Azotarom, svi znamo šta su oni činili tokom svih ovih godina. Oni nama govore o ekonomiji, o politici, o ceni energenata, o električnoj energiji, ja mislim da je to jako smešno, jako komično da takvi ljudi uopšte danas govore kako treba neko da radi, kako treba neko da se ponaša, da govore o rezultatima.

To su ljudi, kažem, koji su ceo svoj politički opus posvetili sticanju ogromnog bogatstva, ispunjavajući isključivo svoje partikularne političke interesa. Njih nije zanimala ni energetika, ni zdrava životna sredina, ni bolnice, ni škole, ni vrtići, ni putevi, ni infrastruktura, ni međunarodni ugled Srbije u svetu, ni bezbednost Srbije, ni stabilnost celokupnog finansijskog sistema. Njih ništa apsolutno nije zanimalo, isključivo ih je zanimalo da što više novca pokradu i to je to.

Sad, taj isti mašinski mozak Dragana Đilasa, taj mozak veruje da će uprkos tome što je ono bio ključni, slobodno tako mogu da kažem, ključni, odnosno glavni uništitelj Republike Srbije u tom periodu, isti taj mašinski mozak veruje da će da osvoji 25,5% glasova na parlamentarnim izborima njegova partija sa njegovim koalicionim partnerima, a da će se takođe doći do drugog kruga na predsedničkim izborima.

Gospodine Dragane Đilas, vi slobodno verujte u te snove, odnosno u te bajke, a 4. aprila, odnosno u noći uoči 4. aprila vi ćete se probuditi iz tog zimskog sna i shvatićete da je relanost sasvim drugačija za vas.

Zahvaljujem i živela Srbija.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, dr Orliću.

Uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena ministarko pravde, gospođo Popović, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije raspravljamo o jedno jako bitno temi, možda i najvažnijoj, odnosno o ustavnim promenama tj. o utvrđivanju predloga Akta za promenu Ustava.

Menjati Ustav je jako obiman posao, jako ozbiljan posao i to se ne radi svaki dan. Sama ta promena iziskuje više etapa kako bi Ustav bio udešen na jedan adekvatan način, na način da se može primenjivati i kako bi zadovoljio potrebe svih građana Republike Srbije, ali i da ispunjava određene evropske standarde, norme i vrednosti.

Naime, pregovaračka poglavlja koja se uslovno bave ovom tematikom, a to su Poglavlje 23, ali i Poglavlje 24, su jako korisna poglavlja, a svakako mogu reći korska zato što su u tim poglavljima sadržane neke ključne norme i ključni principi koji se vezuju za vladavinu prava, pravnu državu, ali neki osnovni demokratski principi. Oni čine srž tih klastera po novoj pregovaračkoj metodologiji, tzv. klasterskoj metodologiji.

Ovim izmenama se dodatno jača demokratija u našoj državi, odnosno nezavisnost sudstva koje i te kako postoji u ovoj zemlji, ali se svakako dodatno snaži sa ovim izmenama, odnosno ustavnim promenama i celokupno sudstvo, civilno društvo, ali i drugi prerogativi demokratije u ovim izmenama dostići će svoju punu suštinu i formu, a za demokratiju nije važan samo i isključivo ishod ili cilj, već i proces. Znači, bitna je i ta forma. Demokratičnost procesa i što veća prihvaćenost od strane relevantnih činioca jeste najbolji pokazatelj političke zrelosti jednog društva za bilo kakav vid promena, političkih promena koje su pred nama.

Moram da napomenem da je ovaj Odbor, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a upravo na insistiranje uvažene predsednice Odbora, gospođe Jelene Žarić Kovačević održao niz javnih slušanja vezanih za ustavne promene ne samo u Beogradu, već i u Nišu, i u Kragujevcu i u Novom Sadu i to u dva navrata. Bili su pozvani svi, apsolutno svi predstavnici struke, pravosuđa, akademske zajednice, predstavnici pravnih fakulteta i rukovodioca katedri za Javno pravo, Ustavno pravo, Teoriju prava i Filozofiju prava, kao i rukovodioci sudova svih vrsta, tužilaštava, civilnog društva, nevladinih organizacija, celokupnog civilnog sektora, ali i pojedini predstavnici međunarodnih organizacija sa sedištem u Beogradu. Svi oni su imali priliku da iskažu svoje mišljenje i da u jednom civilizovanom, mirnom, demokratskom tonu argumentovano naglase ili iznesu neko mišljenje, iznesu neki svoj stav, ali da se u skladu sa važnosti teme ponekad i argumentovano sukobe i polemišu o nekim jako bitnim temama.

Sve korisne sugestije i predlozi uvršteni su u ove ustavne amandmane, a potom u više navrata potvrđeni od strane Venecijanske komisije koja Srbiji priznaje veliki pomak, veliki napredak kada je u pitanju demokratičnost i ljudska prava.

Takođe, formirana je bila i Radna grupa za izradu Akta o promeni Ustava Republike Srbije u kojoj su učestvovali predstavnici pravnih fakulteta, sudova i tužilaštava, naši najveći eksperti za Ustavno pravo. Oni su izradili sam Nacrt Akta.

Moram samo da naglasim da sve te promene isključivo su neophodne zarad naših građana, a ne zarad stranih interesa.

Mi smo na evropskom putu i normalno je da mi prihvatamo određene evropske, da kažem, vrednosti norme, kriterijume, sve u skladu sa normama evropskih prava, odnosno evropskog korpusa ljudskih prava, međunarodnog prava i ostalih normi.

Međutim, ovo se ne radi zbog EU, zbog nekih nevladinih organizacija, međunarodnih organizacija, bilo kakvih organizacija nad nacionalnom nivou. Ovo se isključivo radi zbog građana Republike Srbije i to je jako bitno naglasiti. Nama su naši građani najvažniji, zato mi ovo radimo i ovo se radi kako bi se dodatno ojačala pravna sigurnost u ovoj zemlji.

Naravno, ovi uspesi Srbije nekome očigledno smetaju i tu imate jednu tragikomičnu situaciju, odnosno jedan paradoks. Naime, određeni pripadnici žutog režima kritikuju ove promene bezuspešno koketirajući i sa prodesničarskim, a ponekad i sa prolevičarskom ideologijom, odnosno idejama, čak im se ne dopada ta naša patriotska pozicija kojom jačamo sopstvenu državu, sopstveni identitet, čas im ne valja to što sa druge strane idemo ka EU, što donosimo moderne zakone, liberalne zakone, što menjamo Ustav na način da ispunjavamo i te evropske norme, oni su se u potpunosti pogubili i u jednom beznađu su se našli.

Na primer, njihova nekada isključivo proevropska ideja, ideologija pravac ili orjentacija, više nije ista, više nije u toj ravni, kada postižemo ogromne uspehe na tom planu po pitanju evropskih integracija, otvaranja novih poglavlja, napredovanje u toj klaserskoj metodologiji kada dobijemo pozitivni izveštaj od strane i Evropske komisije i Evropskog parlamenta, kada dobijemo pohvale od strane Venecijanske komisije onda im to ne valja, a nekada su se oni isključivo za to zalagali.

Danas im to ništa ne valja. Upravo sada oni postaju najveći kritizeri nečega što su doduše bezuspešno zastupali, e to je upravo razlog zašto se oni tako ponašaju, jer nisu ostvarili nikakav uspeh po pitanju evropskih integracija i onda sada su frustrirani, sada su besni, jer mi smo ti koji uspevamo da sve te kriterijume i norme ispunimo i da napredujemo po pitanju evropskih integracija. Oni to ne mogu da podnesu, oni su besni, frustrirani. Zaista je tragikomična situacija i sa Đilasom, Jeremićem, Lutovcem, Marinikom i ostalim tim kvazievropejcima, a imate i onu organizaciju, pokret, stranku, ne znaju ni oni sami šta su, „Ne davimo Beograd“.

Njihove aktivistkinje su pre neki dan izjavile kako se ove ustavne promene tiču „Rio Tinta“, nekih drugih stvari, kako su se sprovele na način da javnost ne učestvuje u tome, da se to dešava iza nekih zatvorenih vrata, iza nekih koterija, kabineta, da se sve nešto u tajnosti radi. Malopre sam napomenuo da smo održali čitav niz javnih slušanja gde su svi bili pozvani, svi, celokupno civilno društvo, struka, pravosuđe, pravni fakulteti, svi su mogli da učestvuju. Svi su dobili pozive, a onda pre nekoliko dana njihovi aktivisti, njihovi funkcioneri iz „Ne davimo Beograd“ kažu kako je sve to rađeno onako ispod žita.

Takođe, ono što je jako bitno, ove ustavne promene se ne sprovode zarad „Rio Tinta“ ili zarad izbacivanja KiM iz preambule našeg Ustava. Nema diskusije o tome, KiM su sastavni deo Republike Srbije. To će zauvek ostati, o tome se ne govori.

Ne služe ove ustavne promene da bi se to menjalo. Ove ustavne promene se isključivo tiču oblasti pravosuđa. Nažalost, na tajkunskim medijima Đilasa i Šolaka možete čuti upravo ono suprotno.

Navešću jedan primer, obzirom da govorimo o reformama u oblasti pravosuđa, koje se tiču recimo izbora sudija. Izneću bez nekog vrednosnog stava, izneću jednu uporedno pravnu analizu. Na primer, u Kini sudije bira Centralni komitet komunističke partije Kine, njihov politbiro, a Svekineski narodni kongres, to je parlament, ponekad ima ulogu vrhovnog suda. U SAD imate pet osnovnih modela za izbor sudija. Sudije vrhovnog suda bira predsednik države, a ostale sudije se biraju na pet načina u tim saveznim državama. Na primer, vi u SAD imate tzv. partijski model gde narod glasa na izborima, zaokruži ime sudije, a pored imena sudije piše partijska pripadnost. Na primer, narod glasa za Džona Džonsona koji pripada demokratskoj stranci ili za Marka Vitakera koji pripada republikanskoj. Znači, imate partijski model u određenim saveznim državama.

U nekim imate i nepartijski model gde jednostavno glasanje za sudiju. Imate njegovo ime i prezime, iz koje je izborne jedinice i glasanje za njega. Potom imate guvernerski model gde direktno guverner kao predsednik izvršne vlasti bira sudiju. Onda imate „imerit misuri plam“ to je jedan hibridni kombinovani model, gde stručna komisija daje guverneru predlog da on da sudiji probni mandat, a onda narod na tzv. „retenš elekš“, odnosno izborima glasa da li će taj sudija da nastavi mandat ili ne. Znači, imate više tih hibridnih modela.

U mišljenju konsultativnih veća evropskih sudija, koje nije pravno obavezujuće, ali se jako ceni, jer tu sede zaista dobri stručnjaci kada je u pitanju ustavno pravo, tu piše da je za punu nezavisnost sudija neophodno telo koje bi biralo sudije, odlučivalo o njihovoj karijeri, radu, disciplini, disciplinskoj odgovornosti i napredovanju. Mi to već imamo, to je VSS, s tim što ćemo izbor sudija premestiti iz Skupštine u VSS. Baš u skladu sa tim liberalnim i evropskim principima i načelima. Dobar primer iz prakse gde VSS ima manje ili više sličnu ulogu kao i kod nas, to su recimo evropske zemlje poput Andore, Belgije, Danske, Finske, Francuske, Islanda, Irske, Italije, Holandije, Norveške, Slovenije, Mađarske. Mi smo upravo u rangu sa tim zemljama, sa najrazvijenijim evropskim zemljama, a sa ovim ustavnim promenama ćemo dodatno ojačati tu našu poziciju.

Takođe još jedna važna stvar, dokaz da je vladavina prava i te kako ovde u Srbiji prisutna i da imamo pravnu državu, da vladaju demokratski principi je to da je zabranjeno političko delovanje sudija u sadašnjem Ustavu, a ta odredba se neće menjati. Ona će ostati sa tim ustavnim promenama. Znači, zabranjeno je političko delovanje sudija. To je i te kako u skladu sa liberalnim, demokratskim principima koji vladaju u EU.

Takođe, sudije se biraju u parlamentu, ali kao što sam rekao, to će se preneti na VSS, što je i te kako u skladu sa tim evropskim principima.

U Srbiji je sudska vlast sada nezavisna, a sa ovim ustavnim promenama ta nezavisnost će se dodatno osnažiti, u skladu sa tim pravilima razvijenih evropskih zemalja.

Zato ponavljam da smo mi u toj ligi, u tom vrhu evropskih zemalja, najrazvijenijih evropskih zemalja kada su u pitanju vladavina prava, funkcionisanje pravne države, ali i snažna demokratija.

Ovo su sve pokazatelji da ovim ustavnim promenama zaista ispunjavamo na najbolji mogući način te evropske kriterijume koji su uzusi demokratije i vladavine prava. Na ovaj način se biraju najbolji kandidati, stručni i odgovorni ljudi za sudije, a ne kao u vreme bivšeg žutog režima gde su sudije bile birane u opštinskim odborima Demokratske stranke. Onda nam takvi ljudi danas sole pamet. Takvi ljudi koji su isključivo po partijskoj liniji postavljali sudije, oni se danas bune protiv ustavnih promena. Zaista sramota.

Ovo se radi da bi se dodatno ojačala vladavina prava koja i te kako postoji u ovoj zemlji, da bi se dodatno ojačala, kao i da se poveća dodatno i da se dodatno osnaži pravna sigurnost svih naših građana. S toga, podržaću zajedno sa kolegama i koleginicama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu ove predloge, jer su ovi predlozi i te kako korisni za sve građane Republike Srbije. Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući Narodne skupštine Republike Srbije dr Orliću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jako bitnim međunarodnim sporazumima, i to o dva jako bitna sporazuma.

Prvo bih se osvrnuo na Sporazum sa Narodnom Republikom Kinom. Ovim sporazumom se olakšava razmena osoblja i vožnja na teritorijama ovih zemalja. To znači da se omogućava našim državljanima sa prebivalištem u Kini da po jednostavnim uslovima zamene važeću srpsku vozačku dozvolu za kinesku, i to bez polaganja vozačkog ispita i bez trošenja sredstava za lekarski pregled, ali se to garantuje i kineskim državljanima ovde, znači ima reciprociteta.

Analizom sadržaja ovog dokumenta došao sam do jednog zanimljivog podatka. Naime, kuriozitet je da u samom sporazumu rešavanja sporova nije propisana ona standardna klauzula koja se koristi u međunarodnim sporazumima da će se eventualne nedoumice, eventualni nesporazumi rešavati putem normi ili institucija međunarodnog javnog prava. Naime, u ovom sporazumu to nije propisano, već je propisano da će se sve eventualne nedoumice rešavati isključivo mirnim putem, prijateljskim putem, putem diplomatskih kanala. E to je upravo dokaz da sa Narodnom Republikom Kinom imamo savršene prijateljske, a slobodno mogu reći i bratske odnose.

Takođe, spomenuću samo nekolik projekata. Naime, nedavno je otvoren i rudnik zlata i bakra „Čukaru Peki“ kod Bora. Kineske investicije su, kao što znamo, spasile čitav istok Srbije, a mogu reći i celu Srbiju. Smederevo je doživelo ekonomski oporavak, ali i cela Srbija, zahvaljujući tim investicijama.

Kinezi ulažu u infrastrukturu. Pomenuću samo neke realizovane projekte, ali i neke projekte koji će biti tek realizovani. Deo metroa, deo Fruškogorskog koridora, završetak auto-puta Čačak-Požega i Požega-Boljare, obilaznica oko Loznice i Novog Sada. Takođe, Kinezi su angažovani i na delu brze pruge Beograd-Novi Sad, ali i na obilaznici oko Beograda. Sinofarm vakcine, kolektori i sistemi za prečišćavanje otpadnih voda, „Linglong“ Zrenjanin, „Singju“ Niš, „Mint“ Šabac i Loznica, samo su neki od primera realizovanih ili projekata koji će tek biti realizovani.

Sve su to indikatori, odnosno pokazatelji uspešne saradnje i političke, privredne, ali i ekonomske između naše dve zemlje, i sve to zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS.

Drugi važan sporazum je Sporazum o saradnji u zaštiti od prirodnih katastrofa na Zapadnom Balkanu, koji predstavlja svojevrsni nastavak one „Mini-Šengen“ inicijative ili ovog projekta „Otvoreni Balkan“ – „Open Balkan“. Naime, cilj je da se zajednički interesi ove tri zemlje slože, odnosno da unaprede svoju saradnju u oblasti zaštite od prirodnih katastrofa i ublažavanja posledica tih prirodnih katastrofa. Doprineće se učvršćivanju veza na Zapadnom Balkanu podizanjem saradnje na jedan viši nivo, radeći na spasavanju stanovništva, ali i materijalnih i nematerijalnih kulturnih dobara i životne sredine.

Glavni cilj ovog sporazuma, kao tog dela inicijative „Mali-Šengen“, odnosno „Open Balkan“ je da se unesu pozitivne promene u ceo region, da se podstakne preduzetništvo i da se što više približe ova tri naroda.

Moram napomenuti da je Republika Srbija zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, poslala ogromnu pomoć i u ljudstvu, odnosno u spasiocima, ali i u novcu i u drugim sredstvima, odnosno opremi kada su katastrofe, zemljotresi, ali i požari pogodili Albaniju i Severnu Makedoniju respektivno. Ovim sjajnim potezima, mi smo pokazali koliko smo otvoreni za svaki vid saradnje na prostoru Zapadnog Balkana, ali i da smo uvek spremni da pomognemo svojim komšijama u nevolji, kao što je i Severna Makedonija poslala tim od 40 ljudi sa opremom, sećamo kada su bile poplave ovde u Srbiji još 2014. godine.

Znači, konkluzija koja se može izvući iz svih ovih činjenica je, da je Srbija zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i zahvaljujući SNS ima jednu otvorenu politiku, politiku mira, politiku stabilnosti, politiku saradnje sa svim zemljama u regionu. Bosna i Hercegovina i Crna Gora su takođe pozvane da se priključe ovoj inicijativi, znači, mi smo taj promotor razvoja ovog regiona, jer smo privredno najveća zemlja u ovom regionu svakako.

Ove sjajne rezultate, nažalost, žele da unize i da ponize onih pripadnici bivšeg žutog tajkunskog režima, šireći razne laži i neistine o porodici predsednika Republike. Razlog za takvo bedno ponašanje je samo frustriranost Dragana Đilasa i pripadnika te žute kamarile uspesima Aleksandra Vučića na međunarodnom planu i na unutrašnjem planu ovde u Srbiji. Niko ovde od prisutnih i ne zna kako se zovu deca Dragana Đilasa i dobro je što ne znamo, i niko i ne želi da zna kako se njegova deca zovu, ali svedočimo da gotovo svaki dan Đilas, pripadnici te žute kamarile i njihovi tajkunski mediji napadaju iz sveg oružja napadaju sina predsednika Republike Srbije, Danila Vučića. Međutim, ti Đilasovi mediji i te partijske, odnosno kolege iz te „Multikom firme“, odnosno te partije bratije, oni bez ikakvih skrupula napadaju sina predsednika Republike, Aleksandra Vučića i sve to samo što je on sin predsednika Republike.

Pogledajte samo, ovde u ruci držim hrpu novinskih naslova, hrpu naslova na portalima, na ovim Đilasovima i Šolakovim tajkunskim portalima, pogledajte koliko naslova držim u svojim rukama. Pogledajte šta njima smeta? Njima smeta to što je sin predsednika Republike Srbije, Danilo Vučić, njima smeta to što je on uvek sa svojim narodom. Ovaj momak, ovaj pošteni momak, srpski domaćin, on svoje slobodno vreme koristi da provodi sa svojim građanima, sa svojim narodom. Pogledajte kako divna slika i ovo njima smeta, oni prave sprdnju od ovoga.

A da li znate zašto to rade? Pa, oni to rade zato što znaju da ih je narod provalio. Zato što znaju da ih narod više nikada neće birati. Znaju da su opljačkali taj narod, oni su svesni, svesni su da je narod to zapamtio dobro i oni taj narod mrze. Đilas, Šolak, pripadnici te žute kamarile, oni mrze narod, oni mrze običan narod, oni beže od naroda kao đavo od krst i zato njima ova predivna slika smeta. Slika gde je Danilo Vučić sa jednom srpskom domaćicom. Pogledajte, ova predivna slika njima smeta. Na Đilasovom portalu pišu najgroznije komentare, ja sada, evo imam, verujte da mi da drhte ruke kada čitam šta sve pišu o njemu. Punu hrpu papira ovih naslova ja držim, sramota, zaista sramota.

Nije Đilas jedini koji se bavi ovim gnusnim napadima i pretnjama, Đilasov radnik, uposlenik u toj „Multikom“, partiji bratiji, Marinika Živku čobanu Tepić, ona redovno baca drvlje i kamenje na Danila Vučića, ali i na samog predsednika Aleksandra Vučića, a sa druge strane, upravo ta svetica, nazovi svetica se vozi „Audijem Q7“, „Poršeom“, ali nedavno smo je u Vranju videli kako vozi „BMW X5“, koji vredi više desetina hiljada evra i to polovan, a nov verovatno i preko 100.000 evra. Zaista, skromno nema šta.

Mene takođe zanima na koji način određene institucije poput institucije Poverenika za informacije od javnog značaja šalju nekakve inspektore, a za koje je dokazano da su partijski aktivisti žutih stranaka, ne bili zastrašivali sina predsednika Republike Srbije. Da li je to nadležnost institucije Poverenika, pitam se ovde.

Proganjaju ga u kafiću, proganjaju ga na poslu, samo još fali da ga čekaju ispred kućnog praga. To je užasno šta se radi. Naime, proganjanje je u Krivičnom zakoniku Republike Srbije, član 138a krivično delo i stav 1. ovog člana 138a upravo govori o ovim stvarima. Sve ovo što oni rade, ti žuti tajkunski mediji, pripadnici te žute kamarile, sve što rade ovom nedužnom detetu, sve se može prepoznati u stavu 1. člana 138a Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Zato pozivam sve nadležne državne, pravosudne organe, sve nezavisne institucije, organizacije civilnog društva, nevladine organizacije, da reaguju konačno. Krajnje je vreme da se stane sa svim ovim gnusnim napadima i pretnjama koje su upućene predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsedavajući Narodne skupštine Republike Srbije, dr Orliću.

Uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani i građanke Srbije, na ovoj današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo u pojedinostima, odnosno o amandmanima na Predlog zakona o Zaštitniku građana.

Ovim izmenama usklađuje se taj postojeći Zakon o Zaštitniku građana sa određenim pravnim normama, standardima i načelima Evropske unije, odnosno evropskog prava AKI komunitera. Takođe, usklađuje se i sa određenim standardima nadnacionalnih organizacija poput OEBS-a i SIGME, kako bi se taj zakon dodatno unapredio.

Takođe, novi zakon je dosta inkluzivniji i omogućava da mnogo veći broj lica ima priliku da postane Ombudsman, znači, ne samo diplomirani pravnik, već i lice koje se takođe bavilo ovom tematikom u svom radnom veku. Naravno, pri tome ne žrtvujući onaj kriterijum integriteta, časti, ali i intelektualne potkovanosti. Znači, to je jako bitno za izbor tog lica.

Ja bih se nastavio na govor koji je na početku današnjeg zasedanja izneo gospodin dr Martinović, šef naše poslaničke grupe. Doktor Martinović, koji je inače doktor pravnih nauka i profesor na Pravnom fakultetu, odlično je analizirao rad Ombudsmana, odnosno ovog državnog organa, odnosno Zaštitnika građana, u nekom prethodnom periodu.

Naime, govorili smo o Saši Jankoviću, o čoveku koji umesto da brani građane, da brani prava građana, da zastupa ljude, građane ove zemlje, on je isključivo branio sopstveni politički partikularni interes. Zašto kažem politički? Pa, kao što znamo, on je i bio kandidat za predsednika. Znači, neko ko je zloupotrebio, to je eklatantni primer zloupotrebe svoje funkcije koja treba da bude izvan politike, on je direktno iskoristio tu svoju funkciju kako bi zadobio određene političke poene, što je zaista sramotno.

Dodao bih još jedan bitan podatak. S obzirom da sam ja završio Fakultet političkih nauka i na jednom od predavanja Saša Janković je bio gost, dok je još bio Ombudsman. Saša Janković se nama hvalio kako je svojevremeno na nekoj međunarodnoj konferenciji podržao jednog kineskog disidenta, iako je stav države tada u tom trenutku bio da on to ne čini, jer mi baštinimo odlične odnose sa Narodnom Republikom Kinom. On se nama studentima hvalio kako njega nije zanimao taj stav Vlade, već je on na svoju ruku otišao, prisustvovao toj konferenciji i kako je on tobož branio ljudska prava tog disidenta. Znači, on je svesno stavio svoj neki lični interes iznad nacionalnog, iznad državnog interesa.

Saša Janković, u svom intervjuu koji je nedavno dao, sam priznaje da je bio i te kako politički upleten, politički involviran i kako su određene strane ambasade činile sve i vrbovale razne ljude kako bi na nasilan način srušili predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića.

On više nije Ombudsman, ali svakako se pitam gde je ta institucija Ombudsmana kada neko preti predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici? Postavlja se logično pitanje, da li je Aleksandar Vučić građanin ove zemlje? Da li je njegova porodica, da li je njegov brat Andrej, otac Anđelko, mama Angelina, da li su njegova deca građani ove zemlje, cela njegova familija? Kada njih neko uvredi nikom ništa, niko ne reaguje. Ni razna novinarska udruženja, nezavisna udruženja, predstavnici civilnog sektora, nevladine organizacije, tada apsolutno niko ne reaguje. Znači, može se izvesti jedna konkluzija da je to sve dozvoljeno, nažalost.

Tako da, prosto, ja moram stati u odbranu ovih ljudi, jer svedočimo da gotovo svakodnevno razne monstruozne, gnusne, monstruozne laži i neistine su upućene ovim ljudima. Vi neke članove porodice Vučić poredite sa nekim monstruoznim kriminalcima. Pa, da li je to normalno? I niko to neće da osudi. Znači, nekakvi novinari na raznim Đilasovima i Šolakovim televizijama maltene iz dana u dan, iz nedelje u nedelju upućuju jako primitivne uvrede i komentare na račun predsednika, na račun njegovog oca, njegovog brata, njegovog sina Danila. Čak im je i mali Vukan, bebica, mali Vukan, i on im je kriv za nešto. Pa, da li je to normalno ponašanje?

Ovde bih izneo jedan zanimljiv podatak. Naime, u Velikoj Britaniji, koja je svakako u određenim teoretskim raspravama možda i kolevka demokratije, postoji jedna institucija, u Londonu tačnije, u Hajd parku, najpoznatijem, koja se zove „Speaker’s Corner“. Taj „Speaker’s Corner“ predstavlja jednu binu, a ja ću vam sada ukratko objasniti o čemu se radi. To je jedna bina gde postoji mikrofon, ozvučenje i gde svaki građanin može da iskaže neki svoj stav, u bilo koje doba dana ili noći.

Taj „Speaker’s Corner“, odnosno to mesto koje treba da predstavlja simbol demokratije, tu često izlažu razni mladi neafirmisani umetnici, razne muzičke grupe, ali izlažu i predstavnici civilnog sektora, raznih političkih organizacija, političkih partija iz inostranstva, ali i iz Velike Britanije, razne nevladine organizacije, njihovo rukovodstvo. Tu se govori o najširem mogućem dijapazonu raznih tema. Ali, postoji jedno pravilo, postoji jedna zabrana, a to je vređanje njihovog šefa države. U tom slučaju to je njihova kraljica. Znači, možete da kažete bilo šta, možete da pevate, možete da govorite o politici, da govorite o kulturi, o umetnosti, o nekim ličnim problemima, ali nikako ne smete da uvredite instituciju šefa države, odnosno kraljice.

Kod nas, u našem uređenju, u našem političkom sistemu šef države je svakako predsednik Republike, to je Aleksandar Vučić. Zato, ja smatram da je potrebno da se posebna pažnja posveti i da se posebno kažnjava to kada neko preti i vređa instituciju predsednika. Da li je to Aleksandar Vučić, da li je to neki drugi predsednik, ovde isključivo sada govorim o instituciji, predsednik Republike, šef države, on se mora poštovati, jer njega su građani neposredno izabrali na izborima.

Pre neki dan je naš predsednik gospodin Aleksandar Vučić dao jedan intervju na jednoj televiziji i u toku razgovora novinar je predstavio građanima jedan snimak gde je bivši predsednik Boris Tadić izneo najgnusnije i najmonstruoznije laži na račun našeg rukovodstva, na račun predsednika Republike Aleksandra Vučića i na račun cele Vlade i svih rezultata koje smo mi postigli. Gospodin Aleksandar Vučić je na jedan dostojanstven način to prokomentarisao i nije mu palo napamet da se spušta na neki nivo da vređa Tadića, iako je Tadić neko ko je, evo ja ću reći, upropastio ovu zemlju, neko ko je pobegao u Rumuniju kada su šiptarski teroristi proglašavali nezavisno Kosovo, odnosno kada je započet taj pogrom nad srpskim narodom.

Znači, Tadić je bio kukavica, neko ko je devastirao našu vojsku, zajedno sa svojim ministrima, topili su naše tenkove, uništavali su celokupnu našu namensku industriju. Da ne govorim u kakvim smo ekonomskim, privrednim ili kakvim god problemima bili. Tada je plata bila na najnižem nivou, minimalna zarada na najvišem nivou, inflacija je stalno oscilirala, referentna kamatna stopa je bila na nenormalno visokom nivou, stopa nezaposlenosti je bila preko 25%. Znači, zemlja je bila u potpunosti devastirana.

Normalno je da se za takvog čoveka, Tadića i pripadnike njegove žute kamarile, žute družine, iznese određena kritika na njegov račun, da se kaže šta je on sa svojom kamarilom uradio za ovu zemlju, a opet, šta je uradio za sopstveni džep i za sopstvenu političku poziciju. Naš predsednik Aleksandar Vučić je sa puno respekta, sa puno poštovanja, dao odgovor tom novinaru i lepo se, na jedan dostojanstven način, poneo.

Ponavljam, posebna pažnja mora biti usmerena ka tome i posebno se mora kazniti ako neko vređa instituciju predsednika. Baš sam se bavio tom analizom, verujte mi, svaki dan u tim Šolakovim, Đilasovim medijima, na raznim društvenim mrežama, na Fejsbuku, na Tviteru, na Instagramu, na brojnim društvenim mrežama, svakodnevno se vređa predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, preti se njegovoj deci, preti se maloj Milici, preti se malom Vukanu, on je bebica, govori se da je njegov brat Andrej kriminalac, bez ikakvih dokaza, bez ičega. Ljudi, da li to normalno? Da li je normalno da takve reči upućujete jednoj poštenoj, časnoj, srpskoj domaćinskoj porodici?

Čak i ako izuzmemo da predsednik predstavlja jednu instituciju, to su pošteni ljudi. Taj Danilo, on je jedan dobar momak, fino vaspitan momak, neko ko je pravi srpski domaćin, mlad i perspektivan momak. I vi govorite najmonstruoznije laži, najbednije moguće reči koristite da ga opišete. Sramota.

Nadam se da se više to neće dešavati. Siguran sam da će pristojna i napredna Srbija pobediti. Živela Srbija!

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministre Mitroviću sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o izmenama Zakona o muzejskoj delatnosti.

Ovaj Zakon je jako bitno, naime ove izmene Zakona se tiču određenih promena u normativnom smislu, odnosno usklađivanja sa onim normama koje su deo Zakona o kulturi. Ovde se radi o određenim izmenama u kojima su propisani određeni zahtevi da bi neko postao direktor muzeja.

Sve to imamo u Zakonu o kulturi. Znači, radi se o jednom, da kažem, tehničkom usklađivanju sa tim važnim Zakonom o kulturi, kako u praksi ne bi došlo do primene različitih odredaba jednog ili drugog zakona.

Inače, Zakon o muzejskoj delatnosti je samo jedan od primera kako Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić deluju u pravcu očuvanja naše kulture, naše tradicije i našeg identiteta, očuvanje ćirilice, obnova muzeja, izgradnja spomenika Stefanu Nemanji, dovršetak radova na Hramu Svetog Save, ulaganje u filmove koji govore o stradanju srpskog naroda samo su neki od tih uspešnih indikatora, odnosno rezultata politike Srpske napredne stranke, politike napretka, politike progresa.

Ali, vi sa jedne strane imate upravo to, zalaganje, trud i rezultate Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića, a sa druge strane, nažalost, imate određeno delovanje pojedinih pripadnika tajkunskog žutog režima, ljudi koji su devastirali ovu državu.

Moram da se osvrnem na prošlonedeljna dešavanja, jer sam zaista šokiran i zgrožen, mogu tako da se izrazim sa tim nekim dešavanjima.

Naime, prostačko vređanje predsednika Republike Aleksandra Vučića od strane Đilasovog „novinarčića“, kvazi novinara, čoveka koji je od Pravnog fakulteta video samo pauzu između časova predavanja i časova vežbi i takav kvazi novinar, kvazi pravnik u sred svoje emisije vređa majku predsednika Aleksandra Vučića.

Zamislite samo ovu situaciju da je jedan funkcioner, aktivista, član, bilo ko iz Srpske napredne stranke opsovao majku Đilasu, Jeremiću, Aleksiću, Mariniki Tepić ili bilo kom drugom pripadniku tog tajkunskog režima? Zamislite samo da je izgovorio tako gnusne reči, tako gnusne, prostačke, kafanske uvrede? Pa, ja mislim da bi se svi mogući zaštitnici slobodnih medija, razna udruženja, razne organizacije, svi bi se obrušili na nas i rekli bi da smo, maltene, u nekoj diktaturi.

Potom, Lutovac, koji za sebe tvrdi da je istaknuti pripadnik neke elite, demokratske elite, on u svom jednom citatu na Tviteru kaže da je taj Đilasov novinarčić ostao nedorečen. Pa, na šta je on mislio? Da li je trebao taj Đilasov novinarčić onda da opsuje… Znači, nije dovoljno onda što je opsovao majku, već je trebao da opsuje i oca, i brata, i sinove i kćerku predsednika Aleksandra Vučića, da bi ovaj Lutovac bio zadovoljan? Pa, na šta to liči? Na šta to liči?

Potom, sin funkcionera Jeremićeve partije demolira prostorije GO SNS u Novom Sadu. Zamislite ovu situaciju da je jedan bilo koji član SNS otišao ispred prostorija Đilasove ili Jeremićeve partije i da je jednim kamenom pogodio vrata od tih prostorija? Pa, ja mislim da bi nas bombardovali. Mislim da bi se svi obrušili na nas, proglasili bi nas za nekakav diktatorski režim, za nekakav totalitarni, autoritarni režim. Mislim da bi Srbija bila, maltene, poistovećena sa Severnom Korejom. Zamislite samo tu situaciju.

Onda funkcioner Đilasove partije preti da će srušiti vlast na ulici i da će svaki njihov član loviti po jednog naprednjaka. Ljudi, ja mislim da su ove reči, ove intencije, ova namera tog Đilasovog funkcionera eklatantni primer fašizma. To je čist fašizam. Dakle, vi pretite da ćete na ulici loviti, doslovce, po jednog svog političkog protivnika. Da li je ikada i jedan funkcioner, aktivista, član SNS izgovorio takve monstruozne stvari Đilasu, Jeremiću, Tadiću i ostalima? Nikada nam ne bi palo na pamet da radimo takve stvari, a taj Đilasov funkcioner, onako, bez ikakvih skrupula izgovara najstrašnije, najmonstruoznije uvrede i pretnje na naš račun i niko to ne osuđuje.

Ove grozne stvari se ne smeju dešavati i više se neće dešavati. Pristojna Srbija, Srbija napretka, Srbija progresa će pobediti. Živeo naš predsednik Aleksandar Vučić! Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Kovač, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre Popoviću sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani i građanke Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jednom važnom zakonu. Naime, o Predlogu zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Sveti manastir Hilandar koji je inače osnovan 1198. godine predstavlja centralnu monašku ustanovu uobličenu u srži srpstva, u srži srpskog jedinstva, duhovnosti, kulture, istorije i tradicije, a sa baštinom Svete Gore Atonske on je upisan u listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO.

Zarad očuvanja ovog celokupnog materijalnog i nematerijalnog dobra manastira Hilandar, Republika Srbija pruža pomoć i podršku preko svojih nadležnih organa i institucija kako bi sačuvali sva ta kulturna, verska i istorijska nasleđa, rekonstruisali postojeće objekte ili izgradili čak nove objekte u okviru Svetog manastira Hilandar ili vršili konzervaciju ili restauraciju fresaka i ikonopisa druge arhivske građe.

Takođe, preko svojih organa Srbija će pomoći i organizaciju, učestvovaće da kažem i u toj organizaciji raznih proslava i značajnih datuma koji se vezuju za Sveti manastir Hilandar.

Radiće se naravno i na podizanju svesti, naravno preko našeg sistema školstva o srpskoj kulturnoj i istorijskoj tradiciji o nasleđu na Svetoj gori Atonskoj, jer mi u Hilandaru štitimo isključivo srpstvo.

Vlada će obrazovati i komisiju za manastir Hilandar kako bi lakše obavljali te zadatke i naravno iz budžetskih sredstava će se izdvajati novac za očuvanje Svetog manastira Hilandar, kao i iz budžeta AP Vojvodine i naravno iz budžeta lokalnih samouprava, ali i iz raznih donacija.

Značaj Hilandara ogleda se pre svega u srpskoj kulturi, ne samo hrišćanskoj, već isključivo srpskoj koja podrazumeva više autohtonih, arhitektonskih stilova, kao što su Raški, Moravski, Vardarski, o čemu je i uvaženi profesor Atlagić govorio juče.

Svakako, taj Srpsko-vizantijski stil odiše celokupnom arhitekturom Svetog manastira Hilandar. Svi oni u manjoj ili većoj meri inkorporiraju i te latinske i vizantijske elemente, a osnivači manastira Stefan Nemanja i Sveti Sava bili su pre svega svetovni vladari. Naravno, oni i njihov opus, sakralni opus je veoma značajan, ali su oni izgradili pre svega srpsku državu i srpstvo je ono što je za nas najbitnije.

Srpska srednjovekovna država je napredovala upravo zato što je postojala ta sinergija ili kako brojni istoričari kažu – simfonija sa crkvom, dobar odnos sa crkvom, ali pre svega je prevagu odnela tadašnja nauka koja se ogledala u našoj arhitekturi, građevini, vojnoj nauci, strategiji, poljoprivredi, trgovini i naravno rudarstvu zbog kojeg je srpska srednjovekovna država toliko i napredovala. Zahvaljujući toj sinergiji svetovnog i sakralnog, mi smo uvećali svoje granice i proširili srpsku srednjovekovnu državu.

Danas, zahvaljujući SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću, Srbija napreduje. Upravo napreduje, jer se služi tim istim principima. Imamo odličnu saradnju, odlične odnose sa crkvom, ali se ulaže u sve sfere društva, u celokupno naše društvo, a pre svega u nauku. To mora u budućnosti biti prioritet.

Setimo se šta je bilo 2000. do 2012. godine. Znate, često istoričari znaju da opisuju srednji vek kao nekakvo mračno doba, kažu – to je mračno, srednji vek je mračno doba. Smatram da je u Srbiji mračno doba nastupilo 2000. godine i da je to mračno doba završeno 2012. godine dolaskom SNS na vlast. Tadašnji žuti vladari, ti tadašnji žuti, nazovi velikani, oni radili sve suprotno od naših srednjovekovnih vladara. Recimo, srednjovekovni vladari su bili ktitori, gradili brojne manastire, a žuta tajkunska kamarila isključivo jedna, slobodno ću se tako izraziti, banda lopova. Iza srednjovekovne vlastele ostale su crkve, ostali su brojni zamkovi, utvrđenja, a iza žutih tajkuna isključivo lanci i katanci na fabrikama.

Mi veru moramo posmatrati kroz prizmu srpstva. Srpstvo mora biti naša zvezda vodilja. Plan „Srbija 2025“ mora biti naša ideologija, ideologija bogatstva, napretka, uspeha i ugleda na međunarodnom planu, ideologija bolnica, škola, vrtića, fabrika, novih radnih mesta, kvalitetnog zdravstva, puteva i autoputeva.

Stoga, svi moramo ovde pružiti snažnu podršku našem predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS kako bi naša voljena Srbija još više napredovala.

Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući dr Orliću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvažena potpredsednice Vlade Republike Srbije gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, pre svega, želim da svim Srbima čestitam Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ma gde oni živeli.

Takođe, želeo bih i da podržim ove amandmane koje su kolege iz poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara podneli, jer smatram da je dobro da mi razvijamo i dalje te odnose sa nacionalnim manjinama. Slobodno mogu reći da sa Mađarima imamo ne samo korektne, već izrazito prijateljski bliske odnose.

Mi Srbi smo jedan bogat narod, narod koji ima istoriju, koji ima kulturu, koji ima snažan identitet. Ima snažan identitet čojstva i junaštva. Poznati teoretičar Maks Veber je svojevremeno govorio da velike narode odlikuje neko zlatno doba u istoriji i mi Srbi imamo to zlatno doba u istoriju i tome svedoče brojni manastiri i naša književnost, umetnost, bitke, bitke za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, naša arhitektura.

Naše crkve koje su građene po tim hrišćanskim pravilima imaju izrazito srpski stil. O tome govori i raški i moravski i vardarski stil. Znači, oni imaju i latinske i vizantijske elemente, shodno crkvenim pravilima, ali u izrazito srpskom duhu su one građene.

Takođe, ovde bih se saglasio sa svim mojim kolegama, pre svega kolegama i koleginicama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, koji su danas o ovome diskutovali, a naročito sa kolegom Lavom Pajkićem, koji je dobro pisao šta su Hrvati uradili generalno kroz našu istoriju da bi se srpska ćirilica unizila, da bi se srpsko pismo unizilo.

Ja bih pomenuo još jedan podatak. Krajem 19. i početkom 20. veka su još u Zagrebu bile vođene izrazite antisrpske demonstracije, gde su još tada lomljene ćiriličke table, odnosno srpske table sa tim ćiriličkim pismom.

Takođe, s druge strane, ne samo da se ta srpska ćirilica unižava, pokušava da se totalno dekonstruiše kao jedno pismo, kao deo jedne kulture, već se otima takođe ono što je srpsko, a to je i srpska latinica.

Dame i gospodo, upravo je Ljudevid Gaj konstruisao tu tadašnju srpsko-hrvatsku latinicu. Pritom, Ljudevid Gaj je bio Nemac, ni Srbin, ni Hrvat, ali je potom Đura Daničić, jedan od najvećih naših filologa i leksikografa, taj koji je tu latinicu dodatno unapredio. Evo, slovo „Đ“ je taj primer. To znači da brojni narodi pokušavaju da otmu i ono što je naše, ali mi to nikada nećemo da dozvolimo. Po gotovo istom principu deca u Hrvatskoj uče o Katarini Kotromanić. Imaju i ulice posvećene Katarini Kotromanić, što je dobro. U Sloveniji uče o Katarini Cerskoj, a u Nemačkoj o Barbari Cerskoj i to je dobro. One pripadaju tim narodima. Međutim, naša deca u našim srpskim školama ne uče ni o Barbari Cerskoj, ni o Katarini Cerskoj, ni o Katarini Kotromanić, iako sve one imaju izrazito srpsko poreklo. One sve potiču od dinastije Nemanjić.

Znači, mi naša deca, mi moramo da učimo o tim srpskim velikanima, o srpskim princezama koje su bile jedne od najvećih u Evropi i od te Barbare Cerske, koja ima tu srpsku krv, nemanjićku krv, su potekle sve evropske kraljevske porodice, s obzirom da je ona bila carica Svetog rimskog, odnosno Svetog rimskog nemačkog carstva.

Takođe, s obzirom da je ovako jedan svečan trenutak, neću mnogo govoriti o pojedinim pripadnicima naše opozicije, o Đilasu, Jeremiću, Mlađanu Đorđeviću, Tepićki, Tadiću, Borislavu Stefanoviću, zato što njihovo ponašanje, taj njihov politički opus ipak spada u jedan domen psihopatologije. Ja ne želim jednostavno ovaj svečan, dostojanstveni trenutak da kvarim pominjući njih i njihova dela, odnosno nedela.

Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, mi smo znatno unapredili celokupno naše školstvo, a mnogi naučnici širom sveta kažu da je školstvo ključno, ključno za očuvanje identiteta i kulture jedne države, jednog naroda.

Stoga pozivam sve narodne poslanike da u ovom svečanom danu, u danu za glasanje podrže ovaj sjajan zakon kojim se brani srpstvo, srpsko pismo, jača naša svest o identitetu.

Neka nam je srećan praznik Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Živela Srbija! Živeo predsednik Aleksandar Vučić!

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospodine Tvrdišiću.

Poštovano rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministre Selakoviću sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani i građanke Srbije.

Na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, govorimo o jednom jako bitnom sporazumu, a to je sporazum o ratnim memorijalima, sa Saveznom Republikom Nemačkom. Naime, ovo je jedan značajan sveobuhvatni sporazum, koji će urediti tu materiju zaštite vojnih, civilnih grobalja, ali i ratnih memorijala koje mi imamo, bez obzira naravno na tu nacionalnu pripadnost.

To je jako bitno. Zašto? Zato što zbog jednog humanog, pre svega, razloga u prijateljskom duhu mi želimo da ovekovečimo te uspomene na sve naše žrtve koje su stradale u ratu, i na našim prostorima i na prostoru Savezne Republike Nemačke.

Ovo je jedan sveobuhvatni sporazum, podrazumeva da će ove ugovorne strane, Srbija i Nemačka, obavezati da u skladu sa propisima, urede ova groblja i memorijale, ali i da će te lokalne samouprave vršiti konstantno održavanje tih spomenika.

Ja želim da se zahvalim gospodinu ministru, gospodinu Selakoviću zato što je na početku današnjeg zasedanja pomenuo taj spomenik koji se nalazi na Banovom brdu, a ja dolazim sa Banovog brda, tako da je meni to jako značajno.

Naime, nemački vojskovođa August fon Makenzen je neprijateljski general i on je, znajući da smo mi jedna velika vojska, da smo mi jedan veliki narod i toliko je bio zadivljen tim otporom koji smo mi pružili, jesmo mi izgubili tu bitku, ali on je bio toliko zadivljen i iznenađen da je odlučio da izgradi i da podigne spomenik jednoj neprijateljskoj vojsci, naravno za njega.

Mislim da je to jedinstveni primer u svetu, da neprijateljska vojska, da njihov general gradi suparničkoj vojsci spomenik.

Taj spomenik se nalazi na Banovom Brdu. Na njemu piše „Hier ruhen serbishe Helden“, što znači „Ovde počivaju srpski junaci“, srpski vitezovi, To je jako bitni. On je prepoznao taj srpski duh, taj srpski duh, to srpsko srce koje snažno kuca, taj srpski duh koji je ne salomiv.

Želeo bih da naglasim da ti odnosi, sa Saveznom Republikom Nemačkom iako nisu bili dobri kroz našu istoriju danas su na jednom korektnom, mogu reći čak i prijateljskom nivou, podignuti su na viši nivo.

Evo i prema podacima Ministarstva spoljnih poslova u 2020. godini, čak 5,3 milijardi evra je iznosila ukupna robna razmena, a imamo više od 400 nemačkih kompanija koje zapošljavaju više od 70.000 radnika.

Naš predsednik, Aleksandar Vučić, evo najavio je da će 13. septembra, kancelarka Angela Merkel doći u Srbiju, a do kraja godine i Ursula fon der Lajen, što znači da će dve najmoćnije Nemačke političarke do kraja godine doći će u Srbiju.

Želim da zaključim, da mi predvođeni našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, snažno ćemo se boriti da Srbiju ojačamo na svim poljima, a naročito na polju spoljne politike, međunarodnih odnosa i ugled u svetu će biti još veći i još snažniji.

Živela Srbija, živeo naš predsednik Aleksandar Vučić.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Jevđić, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvažena ministarko Matić, sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Skupštine Republike Srbije govorimo o jednom jako bitnom sporazumu, odnosno o izmenama tog sporazuma. Naime, govorimo o zakonu o potvrđivanju Odluke zZajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, CEFTA br.1/2021, o izmeni Aneksa 4. Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi CEFTA 2006, kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje iz člana 14, stav 1. i 3. i ukidanju i zameni odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br.3/2013. i 3/2015.

Naime, u prethodnom govoru sam naglasio značaj ovih promena, ali one su se ticale izmena u EFTA Sporazumu, a ovo su izmene u CEFTA sporazumu, odnosno Centralnoj organizaciji slobodne evropske trgovine, odnosno Centralno-evropskog sporazuma o slobodnoj trgovini koga čine Srbija, Crna Gora, Moldavija, Severna Makedonija, Albanija i Bih. Takođe, čini i predsedništvo UNIMIK za Prištinu, ali ipak za nas to je samo šest članica, šest država, zato što je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i o tome nema govora.

Na zajedničkoj sednici tog Komiteta CEFTA, koji je nadležan za sprovođenje ovog sporazuma, došlo je do određenih izmena koje se tiču tog Protokola B o poreklu proizvoda i poreklu roba, ali i određenih izmena koje se tiču metoda nove administrativne saradnje, novih propisa i procesa koji su uokvireni u tom procesu digitalizacije.

One podrazumevaju sledeće bitne stvari, odnosno ciljeve, a to su svakako mogućnost primene pune kumulacije roba i usluga, ukidanje načela zabrane povraćaja i oslobođenje od plaćanja carina, povećanja praga tolerancije za poljoprivredne proizvode na 15% od neto-mase proizvoda, a za industrijske proizvode 15% gotove vrednosti proizvoda, fleksibilnije načelo teritorijalnosti i direktnog transporta, kao i nove odredbe o dokazima i o poreklu i o mogućnostima za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu, kao i alternativno specifična pravila za poljoprivrednike, za poljoprivredno-industrijske proizvode, ali i da bi se omogućio lakši način sticanja tih roba.

Ove izmene se provode u skladu sa PEM Konvencijom, Pan-Evrpsko-Mediteranskom Konvencijom o preferncijalnom poreklu roba, kojoj smo pristupili još 2013. godine. Tu se podrazumevaju određena pravila, određene procedure, određeni propisi koji će našoj zemlji omogućiti bolju spoljno-trgovinsku razmenu, bolje rezultate, bolji protok roba i usluga i sve će to doprineti jačanju naše privrede, naše ekonomije i našeg BDP-a.

Naravno, za ove izmene i dopune Protokola B i metoda administrativne saradnje, pored zemalja CEFTA, zainteresovane su i EU i zemlje EFTA, ali i Turska, što je dodatni indikator da se radi o jako dobrom sporazumu, odnosno o jako kvalitetnim izmenama ovog CEFTA sporazuma, koje će doprineti stvaranju još bolje atmosfere u međunarodnoj trgovini.

Kada govorimo o spoljnoj politici Srbije, moramo imati na umu da je za sve ove uspehe zadužen naš predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije.

Bitno je napomenuti da je ugled Srbije u svetu sada na jako zavidnom nivou, da je sve veći broj stranih direktnih investicija i da se sve više bilateralnih sporazuma potpisuje, ali i multilateralnih sporazuma sa brojnim međunarodnim organizacijama.

Zahvaljujući Aleksandru Vučiću, mi imamo saradnju i sa zemljama EU i sa zemljama regiona i sa Bliskim istokom i sa Dalekim istokom i sa Rusijom i sa svim drugim zemljama. Bitno je naglasiti tu saradnju na tom multilateralnom nivou, koju takođe imamo sa brojnim međunarodnim organizacijama i sa EU i sa UN i sa svim drugim organizacijama sa kojima svakako već baštinimo dobre odnose od ranije.

Naravno, naš predsednik Vučić, još jedan zanimljiv podatak, ima u poslednjih šest godina više od 100 susreta sa premijerima, više od 100 susreta sa šefovima država širom sveta, uključujući susrete sa Trampom, sa Bajdenom, Merkelovom, Makronom, Putinom, Siđipingom i Erdoganom.

Zanimljiv je još jedan podatak, naravno, ako izuzmemo ovu pandemiju koronavirusa, da se trenutno na Henlejevoj listi, odnosno na Henlejevom indeksu svetskih pasoša, srpski pasoš nalazi na jednom jako dobrom 36. mestu, što znači da naši građani mogu bezvizno putovati, odnosno putovati u bezviznom režimu u 135 zemalja sveta.

Za razliku od predsednika Aleksandra Vučića, bivša žuta vlast je na sve načine pokušavala samo da ostvari neke partikularne političke interese. To u prevodu znači da ostvare koji glas više na izborima i da napune svoje džepove. Spoljna politika Srbije se svodila samo na puko protokolarne odnose sa zemljama sa kojima već imamo ustanovljene međunarodne, odnosno diplomatske odnose, bez velikih rezultata i potpisanih bilateralnih sporazuma.

Mi u Narodnoj skupštini Republike Srbije gotovo svake nedelje ratifikujemo jedan bilateralni sporazum, što je dodatni pokazatelj koliko naša diplomatija radi na tom polju.

Vuk Jeremić, njegova klika bestidnika, secikesa, autošovinista, ona je samo brinula o sopstvenim partikularnim političkim interesima i svojom lenjošću, neaktivnošću, nesposobnošću na polju diplomatije, ona je samo unizila Srbiju, unizila je ugled Srbije u svetu, devastirala je kompletno našu privredu, kompletno našu ekonomiju.

Ali, Vuk Jeremić, kada je u pitanju njegov džep, on je itekako bio uspešan nazovi diplomata. On je sklapao sumnjive dilove širom sveta, sa raznim belosvetskim hohštaplerima. On se i dan danas pravi naivan kada ga pitamo za onu aferu u kojoj je do guše upleten, a gde su glavni akteri uhapšeni i osuđeni, pravosnažno. To su Šeik Gadi, Patrik Ho i Emlio Lozoja.

Zahvaljujući tim sumnjivim poslovima, Patrik Ho i Emilio Lozoja uplatili su više od, verovali ili ne, sedam miliona dolara na račun Jeremićeve privatne firme i njegove nevladine organizacije koju je osnovao u Beogradu, a da ne pričamo o sumnjivim poslovima koje ima sa stranim ambasadama i o prihodima koje iz tih ambasada on redovno dobija. Ali, nije Jeremić jedini taj koji je devastirao Srbiju i koji nije mario za potpisane trgovinske sporazume. Naime, tu imamo i Đilasa npr. Đilas se itekako i pored Beograda bavio i nekim pitanjima na republičkom nivou. Setimo se da je bio i ministar i direktor one kancelarije za javna ulaganja.

Njegovi mediji i mediji Šolaka i te kako podržavaju klan Belivuk – Miljković, podržavaju razne pripadnike kriminalnih organizacija i organizovanih kriminalnih grupa, oslanjajući se na njihove izjave kao da su verodostojne, kao da su to nekakve apsolutne istine.

Sad ću vam reći, dame i gospodo, malo da definišemo te metode. U knjizi sa Pravnog fakulteta organizovani kriminalitet, koju su napisali profesor Đorđe Ignjatović i profesor Milan Škulić, a koji su i rukovodioci katedre za krivično pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u ovoj sjajnoj knjizi „Organizovani kriminalitet“, u uvodnom delu, znači u uvodnom delu koji se tiče kriminološke analize organizovanog kriminaliteta u svetu, imate ovako: „Članovi kriminalnih organizacija, na primer, po pravilu poriču svoju pripadnost ovakvim grupama, što je i prirodno, s obzirom da se za njihove aktivnosti krivično odgovara. Oni mogu negirati pripadanje tom svetu organizovanog kriminaliteta ubeđeni da je njihova banda nešto sasvim različito od u javnosti stvorene slike mafije“.

Šta to dalje znači, dame i gospodo? To dalje znači da je na tom teorijskom, naučnom, stručnom nivou već jasno definisano koje su to metode tih pripadnika organizovanih kriminalnih grupa, pripadnika kriminalnih organizacija i normalno je da će takvi likovi, takvi koljači, takve ubice da izmišljaju i da lažu ne bi li izbegli ruku zakona, ali imamo još.

Konstantni napadi na Srbiju, na Aleksandra Vučića što od propalih Đilasovih i Šolakovih tajkunskih medija, ali i od strane jednog sarajevskog medija, ali i od strane zemlje iz koje su originalno upravo ta dva klana koja su se sukobljavala, nažalost, prethodnih godina na ulicama Beograda… Od tih zemalja i od njihovih političara isključivo slede napadi koji su usmereni prema Srbiji, prema Aleksandru Vučiću. Zašto? Zato što Srbija ekonomski napreduje. Srbija je ekonomski lider u regionu i po broju stranih direktnih investicija i po GDP i po GDP per kapita i po brojnim drugim ekonomskim, odnosno makroekonomskim pokazateljima.

Umesto da se njihovi mediji, njihovi zvaničnici pozabave jadom u kom su se oni našli, jer grcaju u siromaštvu, da pomognu sopstvenom narodu… Evo primer, zašto oni iz tih sarajevskih medija ili ovih Đilasovih i Šolakovih ne bi pomogli tim ljudima da se oni priključe sjajnoj inicijativi, kao što je mini Šengen inicijativa? Da pomognu svom narodu i da zaborave malo na sopstvene partikularne političke interese, da pomognu svom siromašnom narodu, ali ne. Ne. Njihov džep je najvažniji, džep tih tajkuna, tih tajkunskih političara.

Takođe, brojni ti pojedinci iz puke ljubomore ad homine napadaju predsednika Aleksandra Vučića, jer su svesni koliko su mali i bedni u odnosu na našeg predsednika. To su i Đilas, i Šolak, i Jeremić, i Marinika, i Tadić, i Aleksić, i pojedini političari iz regiona koji nisu ni sposobni kao on, ni obrazovani kao on, ni razboriti kao on, ni inteligentni kao on, ni uspešni kao on. Aleksandar Vučić je car Dušan 21. veka, čovek koji je za kratko vreme uspeo da od jedne siromašne devastirane Srbije napravi respektabilnu evropsku državu.

Građani Srbije su prepoznali rezultate SNS, Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, ali i rezultate, odnosno nedela i sramotu Vuka Jeremića, njegove tajkunske klike, Dragana Đilasa, Šolaka i ostalih tajkuna i na narednim izborima pobediće ona politika, politika napretka na svim poljima, politika rada, politika zalaganja, politika truda, politika konstantnog zalaganja da Srbija bude još bolje mesto za život. Živela Srbija! Živeo predsednik Aleksandar Vučić!

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući dr Orliću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena ministarko Vujović sa svojim državnim sekretarkama, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanske i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jako bitnim sporazumima koji se tiču trgovine, odnosno međunarodne trgovine u vezi sa poljoprivrednim proizvodima.

Naime, mi treba da potvrdimo zaključke Vlade koji su doneti na osnovu Sporazuma između Republike Srbije i Islanda, kao i između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije, a sve to na osnovu onog Sporazuma sa državama članicama EFTE, odnosno Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu iz 2009. godine, koji je kasnije stupio kod nas na snagu 2010. godine.

Ovo su jako bitni sporazumi. Naravno, na sednici tog Mešovitog komiteta između EFTA i Srbije, koji je zadužen za sprovođenje tog sporazuma, je došla do određenih izmena koje se tiču ažuriranja tog Protokola B, o definicijama porekla proizvoda, odnosno roba, konkretno ovde poljoprivrednih proizvoda, ali i onih metoda administrativne saradnje, odnosno novih administrativnih procedura, propisa i elemenata.

U okviru ovog sporazuma ima više tih nekih izmena. Ja ću navesti one najvažnije svakako. One podrazumevaju mogućnost primene pune kumulacije porekla robe, ukidanje načela zabrane povraćaja i oslobođenja od plaćanja carine, uvećanje praga tolerancije za poljoprivredne proizvode na 15% od neto mase proizvoda, a za industrijske proizvode od 15% od gotove vrednosti proizvoda, fleksibilnije načelo teritorijalnosti i direktnog transporta, kao i nove odredbe o dokazima i o poreklu i o mogućnosti za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu, kao i alternativno specifična pravila za poljoprivredne i industrijske proizvode kako bi se omogućio lakši način sticanja te robe.

Ove izmene se sprovode u okviru primene alternativnih prelaznih pravila PEM konvencije, odnosno Pan evropsko-mediteranska konvencija o preferencijalnom poreklu roba, a mi smo tu pristupili 2013. godine.

To sve podrazumeva određena pravila, određene izmene i dopune ovih sporazuma, a svi oni zajedno obuhvataju interese naše zemlje. To su, pre svega, interesi naše zemlje na prvom mestu, naravno kao i interesi naših spoljno-trgovinskih partnera, naročito na ovom prostoru EFTA, a to su svakako Švajcarska, Island, Norveška i Lihtenštajn.

Ovo će nama omogućiti bolju spoljno-trgovinsku razmenu, brži protok roba i usluga i sve će to doprineti jačanju našeg BDP-a i generalno naše celokupne privrede i naše ekonomije.

Naravno, za ove izmene i dopune ovog Protokola B i metoda administrativne saradnje svakako su zainteresovane i zemlje članice EU, ali i zemlje CEFTA, zemlje EFTA, kao i Turska, što je dodatni indikator da su izmene ovih sporazuma jako dobre i da će doprineti stvaranju još bolje atmosfere u međunarodnoj trgovini.

Kada govorimo o međunarodnim odnosima, tačnije spoljnoj politici Srbije, s obzirom da ovde imamo dva bilateralna sporazuma sa Švajcarskom Konfederacijom i sa Islandom, moramo napomenuti jednu jako bitnu stvar. Sa Islandom imamo dobru saradnju, dobre bilateralne odnose. Naime, te odnose treba i dalje razvijati. Naša ukupna spoljno-trgovinska razmena je negde oko nepunih tri miliona evra, a sa njima imamo i dva međunarodna sporazuma. To je, naravno, ovaj sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA, kao i sporazum koji proističe iz tog ugovora pojedinačno sa Islandom vezano za poljoprivredne proizvode.

Naravno, ti odnosi će se i dalje razvijati, ali kažem da je potrebno dosta raditi na tome kada su u pitanju odnosi sa Islandom, pogotovo ti ekonomski odnosi, jer smatram da je tri miliona evra još uvek jako malo suma i mislim da ćemo u budućnosti moći više nekih naših poljoprivrednih proizvoda tamo da izvozimo.

Što se tiče odnosa sa Švajcarskom Konfederacijom, tu su odnosi na jako visokom nivou. Oni su jako bogati, jako raznovrsni. Napomenuću samo da više od 200.000 Srba živi i radi u Švajcarskoj. Još jedan jako zanimljiv podatak, ja sam negde našao podatak da je 1916. godina u pitanju, ali ipak 1879. godine mi smo uspostavili diplomatske odnose. Znači, Švajcarska Konfederacija zapravo je jedna od zemalja sa kojom smo prvo uspostavili te diplomatske odnose. Danas imamo ambasadu u Bernu, kao i generalni konzulat u Cirihu. Naravno, nakon onog konsekutivnog predsedavanja OEBS-om od 2014. do 2015. godine, mi razvijamo dodatnu tu političku saradnju. Imali smo više tih bilateralnih susreta, dolazak njihovog rukovodstva u Republiku Srbiju, ali i predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić i naše rukovodstvo je takođe posetilo Švajcarsku Konfederaciju u zadnjih nekoliko godina.

Jako su kvalitetni odnosi. Naravno, pomenuću samo legendarnog Arčibalda Rajsa. Prosto, svi znamo o njegovoj knjizi, o njegovom opusu koji se tiče naše kulture, naše istorije. On je dosta nama pomogao u Prvom svetskom ratu, pre svega kao kriminolog, kao hemičar, kao veliki, veliki prijatelj Srbije.

Naravno, u poslednjih nekoliko godina, to sam pomenuo, ostvareno je više uzajamnih poseta najvišeg ranga, ali moram napomenuti da je Švajcarska Konfederacija devedesetih godina dosta pomogla našim izbeglim i raseljenim licima.

Ekonomski odnosi su, naravno, višestruko razvijeni i raznovrsni. U 2020. godini se beleži da ukupna trgovinska razmena u iznosu od 410 miliona evra, što je ipak jako dobra suma novca.

Naravno, spomenuću investiciju Bari Kalebo u Novom Sadu. To je jedna fabrika čokolade, naravno, ali i doniranih više od 400 miliona franaka u poslednjih 30 godina.

Švajcarske kompanije u Srbiji zapošljavaju oko 11.000 radnika, a zanimljiv podatak je svakako i to da je između Srbije i Švajcarske Konfederacije potpisan čak 51 bilateralni ugovor, a prvi je krajem 19. veka, posle uspostavljanja diplomatskih odnosa iz 1879. godine.

Ovako dobru saradnju sa Švajcarskom Konfederacijom i sa nekim drugim zemljama imamo, pre svega, zahvaljujući radu i trudu našeg predsednika Aleksandra Vučića i naše Vlade Republike Srbije. Napori koje oni ulažu prosto rezultovali su tome da se međunarodni ugled Srbije u svetu jako unapredi i da, prosto, mi razvijamo danas odnose sa svim regionima sveta, i sa Afrikom i sa Azijom i sa Evropom i sa SAD, sa Kinom i sa svim drugim zemljama.

Ja sam ubeđen da bi ovi odnosi, konkretno odnosi sa Islandom i sa možda nekim drugim afričkim zemljama bili na još većem nivou, ali, nažalost, mi smo imali do 2012. godine jednu vlast koja je isključivo marila za svoj džep, jednu vlast koju uopšte nisu zanimali međunarodni odnosi. Oni su se svodili na puki diplomatski protokol, puku saradnju, onu nužnu saradnju koja je morala da se odvija između Srbije i nekih drugih zemalja, na osnovu nekih potpisanih bilateralnih sporazuma. Uopšte se nije detaljno radilo na tom planu, na planu spoljne politike Srbije.

Mi smo na čelu Ministarstva spoljnih poslova imali gospodina Vuka Jeremića. Taj gospodin Vuk Jeremić, dame i gospodo narodni poslanici, to je čovek koji je pre svega jako obrazovan, studirao je na Harvardu, bio je ministar spoljnih poslova Republike Srbije, a potom je bio i predsednik Generalne skupštine UN. To je čovek koji je bio na možda najvažnijem položaju na svetskom nivou, na nivou UN, a danas taj isti gospodin Vuk Jeremić, taj veliki intelektualac, pripadnik elite, veliki političar, veliki poznavalac međunarodnih odnosa, danas je taj Vuk Jeremić, dame i gospodo, čovek koji se na jedan maloumni, primitivni način obračunava sa svojim političkim protivnicima. Taj gospodin Vuk Jeremić, kao što znamo, nedavno je upao u Predsedništvo sa svojom grupom propalih političara i autošovinista, ušao je u Predsedništvo i onda je pokušao da provocira instituciju kakva je predsednik Republike.

Institucija predsednika Republike se mora poštovati, nebitno koja je to osoba. U svakoj zemlji je predsednik Republike neko ko ima najveći respekt. I sad imate tog jednog Vuka Jeremića, čoveka političara možda i svetskog ranga, koji se spustio na taj nivo da hoće fizički da se obračuna sa svojim političkim protivnicima. Kakvo je to ponašanje? Ja bih rekao da je to vrlo detinjasto ponašanje, vrlo smešno, vrlo mizerno, pre svega tragikomično, takav jedan intelektualac da to radi. A zašto on to radi?

On to radi zato što je frustriran. On to radi zato što je svestan da građani ne žele više njega da vide na vlasti. Ne žele više tu politiku. On pripada prošlosti. On pripada toj žutoj tajkunskoj prošlosti i on će tu zauvek ostati. Njega niko ne želi. On prosto od besa ne zna šta hoće da uradi i onda pokušava na neki najprimitivniji, najmaloumniji način da ostvari neki politički poen, prosto da ispuni neki svoj partikularni politički interes.

Dame i gospodo narodni poslanici, nasilje, agresija, jednostavno će doprineti da se njegov rejting dodatno uruši. Po nekim istraživanjima javnog mnjenja, Vuk Jeremić i ta njegova partija imaju jedva 1%. Zamislite, 0,8%, 0,9% oni trenutno imaju. To je razlog zašto se on ponaša tako, tako primitivno, tako agresivno, tako bahato. On je frustriran. On zna da nikada više neće doći na vlast. Gospodin Jeremić se grdno vara.

Inače, to je čovek koji je utro put kosovskoj nezavisnosti. Setimo se samo onog nespretnog pitanja koje je postavio Međunarodnom sudu pravde. Taj čovek je u potpunosti devastirao našu spoljnu politiku. On je ponizio državu Srbiju i zato tog gospodina Jeremića više niko neće. Građani Srbije su prepoznali njegovu politiku i sa druge strane su prepoznali politiku Aleksandra Vučića, Ane Brnabić, celokupnog našeg Ministarstva spoljnih poslova, celokupne Vlade Republike Srbije, prepoznali su rad, prepoznali su rezultate, prepoznali su tu marljivost, taj trud. I zato taj Vuk Jeremić i njegova infamozna žuta tajkunska kamarila više nikada neće doći na vlast. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća gospođo Kovač, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena premijerko Brnabić, uvažena ministarko Joksimović, uvažena ministarko Popović, uvažena ministarko Čomić, uvaženi viši savetniče Vinš, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici OEBS-a, EU u Srbiji, drugih strukovnih udruženja, organizacija koje se bave tematikom pravosuđa, poštovane kolege iz civilnog društva i svi drugi predstavnici advokatskih komora, sudija i tužilaca, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj Posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, govorimo o jednoj jako bitnoj temi, a to je predlog za promenu Ustava Republike Srbije. Mogu vam reći da su ove predložene promene i te kako u skladu sa našim evro integracijama. Kao što znate mi smo država koja je kandidat za članstvo u EU, dosta smo odmakli na tom putu evropskih integracija i ove predložene ustavne promene će nam jako pomoći na tom putu i naravno uticaće na celokupnu demokratizaciju našeg društva i unapređenju celokupnog našeg sistema pravosuđa.

Ove predložene ustavne promene nisu samo bitne iz tog ugla. Kada pogledate mi samo, kao suverena država, mi bismo i te kako i da nismo na tom putu evropskih integracija, mi bismo doneli ovakve ustavne promene jer su one neophodne da se dodatno demokratizuje naše društvo.

Pravosuđe u Srbiji i jeste nezavisno i zaista je nezavisno i kada pogledate taj Ustav iz 2006. godine i kasniju praksu videćete da pravosuđe, odnosno sudska vlas u Srbiji jeste nezavisno, ali postoje određene manjkavosti na polju efikasnosti i efektivnosti tog pravosuđa. U tom Ustavu iz 2006. godine primetne su određene manjkavosti, odnosno nedoslednosti i neke odredbe su čak i u koliziji, neke odredbe su delimično prenormirane ili delimično podnormirne, nejasno redigovane, a zato je neophodno da se, ili prosto malu su drugačije definisane, pa je stoga neophodno da se te ustavne promene sprovedu na najbolji mogući način.

Republika Srbija se pre jedno dvadesetak godina opredelila da krene tim putem evropskih integracija i mi smo u skladu sa tim doneli veći broj akata, a i sa EU smo potpisali više bilateralnih sporazuma, što sa EU, što sa njenim državama, članicama pojedinačno. Recimo, imamo nacionalnu strategiju reforme pravosuđa koja je identifikovala potrebu da se izmeni Ustav kako bi se uklonio eventualno postojeći uticaj zakonodavne izvršne vlasti kada je u pitanju pravosuđe, izbor članova Visokog saveta sudstva, sudija, tužilaca i drugih tela.

Takođe, neophodnost promene Ustava prepoznata je u i toj Strategiji razvoja pravosuđa za 2020. do 2025. godine. Strategija je usvojena 10. jula 2020. godine na sednici Vlade Republike Srbije i tu je takođe prepoznato, uočen je niz slabosti, ali ne u smislu da sudstvo nije nezavisno, već samo da je ono neefikasno u određenim segmentima i neefektivno.

Naravno, brojni problemi koji narušavaju taj nivo efikasnosti u odnosu na efektivnosti tog našeg pravosudnog sistema u praksi je konstatovano da je koren određenog broja tih problema upravo izvire iz tih ustavnih odredbi koje moraju biti promenjene i to i te kako taj predlog za promenu su podržale i brojne organizacije, brojna tela koja se bave tom problematikom, a to zeleno svetlo nam je dala i Venecijanska komisija koja se tu nekako najviše pita kada su te promene u pitanju. Opet ima i najveći legitimitet i najveću stručnost da kaže da li su te promene u skladu sa „aki komuniter“, odnosno tim korpusom prava EU i u skladu sa tim nekim evropskim načelima, normama i tekovinama demokratije.

Ministarka pravde, Maja Popović, je prepoznala da je u tom akcionom planu za pregovaračku Poglavlje 23 bitno sprovesti neophodnu reformu kako bi se sistem dodatno demokratizovao i kako bi se te neke evropske tekovine inkorporirale u naš sistem. Naravno, tu je i Poglavlje 24 uključeno, ali ta dva poglavlja su kao što znamo ključna za čitav proces evropskih integracija i ona će doprineti da se čitava taj jedan klaster, kada su u pitanju naše evropske integracije što skorije i otvori.

Predviđeno je naravno, da Republika Srbija analizira te postojeće odredbe Ustava sa stanovišta tih opšte prihvaćenih evropskih normi i načela, a naravno, oni su izraženi kroz dokumenta EU, UN, organizacije OEBS-a, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca, organizacije države za borbu protiv korupcije GREKO, organizacije SEPEŠ, ali i Evropske mreže saveta pravosuđa.

Konkretne ove ustavne promene bi se ticale da se omogući ulazak u pravosuđe mladim sudijama, mladim tužiocima i oni bi stalno prolazili jedan proces stručnog usavršavanja i napredovanja u službi, naravno, uz poštovanje stalnosti sudijske funkcije. Znači, nećemo više imati onaj probni mandat od tri godine, već jednom kada sudije ili tužilac bude izabran, on će ostati na toj funkciji. Oni će proći kroz, da kažem, taj proces stručnog usavršavanja, a za to će biti zadužena Pravosudna akademija. Pravosudna akademija će biti ustavna kategorija i ona će doprineti tom usavršavanju tih novih sudija i tužilaca.

Neophodno je utvrditi tu veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Naravno, kasnije ćemo precizirati u narednoj fazi ovih ustavnih promena, samim amandmanima, ali verovatno će Državno veće tužilaca promeniti naziv u Visoki savet tužilaca, ne bili postojala analogija sa već postojećim Visokim savetom sudstva, pa tako i Visoki savet tužilaca. Oni će imati po deset članova, umesto po jedanaest.

Pomenuo sam i stalnost sudijske funkcije, a naravno neophodno je promeniti i sam naziv Vrhovnog kasacionog suda. Kao što znamo u pravnoj teoriji imamo ta dva neka modela ili je Kasacioni sud ili je Vrhovni sud. Znači, ili vraća na ponovno odlučivanje, ako je Kasacioni ili jednostavno Vrhovni, da odlučuje o meritumu odluke onih nižih sudova. Mi ćemo se opredeliti za taj model Vrhovnog suda gde će se odlučivati o meritumu odluke nižih sudova i to je jedna praksa u brojnim evropskim zemljama koja je jako pozitivna i dala je pozitivne rezultate. Mi smo prepoznali da je to neophodno da na taj način te ustavne reforme sprovedemo u Srbiji.

Naravno, ono ključno, političko pitanje, prosto važno je napomenuti, da ovim Ustavom mi nikako ne menjamo našu preambulu. Mi nećemo menjati preambulu, nećemo menjati onu odredbu koja se tiče Kosova i Metohije. Kosovo i Metohija ostaju definitivno u sastavu Republike Srbije. Kosovo i Metohija jesu sastavni deo Republike Srbije i biće i to se nikada neće menjati. Mi novim ustavnim reformama, promenama, zakonima, Kosovo i Metohija jesu sastavni deo Republike Srbije. Neće se menjati one odredbe, koje se tiču kataloga ljudskih prava, ekonomskog uređenja, teritorijalnog uređenja ili generalno izbora ili uređenja vlasti.

Moram napomenuti još jednu stvar, da proces ustavnih promena od samog početka je transparentan, inkluzivan, a predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u Narodnoj skupštini Republike Srbije Jelena Žarić Kovačević, je u današnjem izlaganju rekla da su pozivani svi akteri, svi koji su bili zainteresovani da uzmu učešće u tom dijalogu, u javnim slušanjima koje smo mi organizovali kao Odbor. Oni su mogli da dođu da iznesu svoje mišljenje, da daju neki predlog, neku sugestiju.

Želim još da napomenem da smo mi organizovali čak sedam javnih slušanja. Sedam javnih slušanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali smo organizovali i javno slušanje u Novom Sadu, javno slušanje u Nišu, javno slušanje u Kragujevcu, sve to da bi se postigao što širi društveni konsenzus, jer ovo je najvažnije pitanje, dame i gospodo. Ustavne promene su za jednu Narodnu skupštinu najvažnije pitanje, važnije možda i od budžeta. Zato je bitno postići što širi društveni konsenzus da bismo imali legitimitet da zaista donesemo te odluke, odnosno te ustavne promene na najbolji mogući način.

Zato ja molim sve prisutne narodne poslanike da prihvate ove ustavne promene, odnosno ovaj predlog za ustavne promene da prihvate, jer ovaj proces je, čitav proces promene Ustava je inače zvanično i započet i to je profesor Petrov, koji je inače član Venecijanske komisije ispred Republike Srbije, on je lepo objasnio na prethodnim javnim slušanjima da je ovaj proces zvanično započet onog trenutka kada je Vlada kao ovlašćeni predlagač, ja mislim, 4. decembra još uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo predlog za promenu Ustava Republike Srbije.

Ovaj proces smo započeli, zato molim sve građane, a pre svega, sve narodne poslanike da jednostavno shvate da je ovo jako važan posao za nas i ovo više nije ni političko pitanje, ovde ne možemo, ni kome mi pripadamo, kojoj stranci, ovo se tiče svih građana Republike Srbije i zato molim sve, ali sve narodne poslanike da glasaju, da podrže ove promene, jer sa ovim promenama naše sudstvo će biti još efikasnije, još efektivnije, celokupno društvo će se dodatno demokratizovati i samim tim cela naša država će napredovati.

Zato ponovo apelujem i molim na sve prisutne narodne poslanike da glasaju, da podrže ovo, jer ovo je pitanje koje se tiče svih nas, svih građana Republike Srbije. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Tvrdišiću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, kao što znate, na današnjoj sednici govorimo o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Lazarevcu, ali i o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Što se tiče samog odbora, odnosno izmena u sastavu tog odbora, radi se o Odboru za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja koji je, slobodno mogu reći, ključan odbor za funkcionisanje Narodne skupštine Republike Srbije, a samim tim je najvažniji i za naše građane. Ove izmene se vrše kako bi on radio u svom punom kapacitetu i kako bi na najefikasniji način donosio ključne odluke neophodne za rad ovog veličanstvenog doma.

Što se tiče konstatovanja prestanka funkcije predsednika suda u Lazarevcu, stvari su jasne. Sudstvo u Srbiji je nezavisno. Naša država, odnosno ceo naš politički sistem počiva na toj kruni demokratije, na podeli na izvršnu vlast, zakonodavnu vlast i na sudsku vlast. Naša država se temelji na demokratskim načelima i mi u skladu sa zakonima, u skladu sa Ustavom i u skladu sa drugim propisima vršimo i ovu funkciju. Ovde se radi o navršetku radnog veka, tako da ćemo svakako konstatovati da je to u skladu sa propisima.

Kada već govorimo o pravosuđu na ovoj sednici, ne mogu a da se ne osvrnem na jednu jako bitnu stvar koja se desila, naime, svesni smo da Đilasovi megafoni, odnosno njegovi mediji, konstantno prete predsedniku Aleksandru Vučiću, prete članovima njegove porodice, prete i našim poslanicima, ali određeni njihovi kompanjoni pretili su i uvaženom dr Vladimiru Orliću, potpredsedniku Narodne skupštine Republike Srbije. To je kažnjivo. Ovo je pravna država i pozivam sve nadležne organe da reaguju.

Krivični zakonik Republike Srbije, naime, član 138. u svoja tri stava, naročito u 3. stavu, govori da je ugrožavanje sigurnosti krivično delo, odnosno da ukoliko, između ostalih, vi pretite narodnom poslaniku ili nekom drugom funkcioneru, propisana je sankcija, odnosno kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Ovo krivično delo, ako pročitate naš Krivični zakonik, naročito član 153, videćete da se za ovo krivično delo preduzima gonjenje po službenoj dužnosti.

Zato ponovo apelujem na sve nadležne organe, na tužilaštvo, da pod hitno reaguje. Jer ovo je strašno šta se dešava. Strašno je kako se pojedini pripadnici te žute tajkunske kamarile i njihovi sledbenici ponašaju u današnjem političkom životu. Taj Đilasov megafon, odnosno sam Đilas, megafon Belivukove grupe, izmišlja razne laži. Oni pišu razne laži na svojim portalima, ne bi li stvorili nekakav rat između nekih navijačkih grupa i drugih klanova, kako bi u to upleli i mladog Danila Vučića, sina našeg predsednika Aleksandra Vučića. Ovo je sramotno šta se radi. Vi nameštate najgnusnije, najmonstruoznije, najmizernije laži jednom nedužnom mladiću, jednom časnom, poštenom mladiću. Sramota! Koristite nečije dete da biste zaradili neke jeftine političke poene. Vi koji se zalažete za demokratiju, navodno, vi koji se zalažete za ljudska prava, vi koji se zalažete za prava dece. Konstantno napadate nedužno dete. Pa gde to ima?

(Predsedavajući: Vreme, kolega.)

Završavam, uvaženi predsedavajući. Hvala vam.

Pozivam sve nadležne institucije, a naročito tužilaštva, ali i one institucije koje se bave medijima da reaguju, da spreče ovaj teror, da spreče ovu mržnju, jer ovo je sramotno. I sve te mržnje koje su upućene i predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovom sinu i našim narodnim poslanicima, sve te pretnje, sve te ružne reči, sve te uvrede, sve te izmišljotine, sve te laži moraju stati. Mora se stati sa tim i mora pravda pobediti. Živela Srbija!

Zahvaljujem, predsedavajuća, gospođo Kovač.

Uvažena predsedavajuća, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena ministarko Kisić Tepavčević, uvaženi državni sekretare, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građeni Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o tri jako bitna bilateralna sporazuma za Republiku Srbiju.

Naime, govorimo o bilateralnim sporazumima između Vlade Republike Srbije, sa jedne strane i između sledećih država, a to je Sporazum sa Ruskom Federacijom koji se tiče fitosanitarnih inspekcija, odnosno zaštite bilja i karantinskog bilja, zatim bilateralni sporazum sa SAD koji se tiče nauke i tehnološkog razvoja i saradnje i bilateralni sporazum sa Vladom Kvebeka koji se tiče socijalne sigurnosti.

Prvo ću govoriti o tom sporazumu sa Vladom Kvebeka. Naime, Kvebek poseduje malo drugačije radno pravo u odnosu na čitavu Kanadu. Ta provincija ima neku svoju autonomiju, ima neke posebnosti, a naročito kada je u pitanju radno pravo i socijalno pravo.

Ovim Sporazumom se omogućava lakši vid saradnje između naše dve Vlade, a naročito se on tiče naših građana koji tamo rade, negde se procenjuje da je više hiljada tih naših građana koji rade u Kvebeku i koji će zahvaljujući ovim Sporazumom ostvariti mnogo lakša prava i pogodnosti, naročito kada se tiču PIO.

Ovaj Sporazum je jako bitno. Takođe sa Kvebekom ali i sa čitavom Kanadom mi baštinimo jedne dobre odnose, baštinimo dobru saradnju, kvalitetnu saradnju. Ta saradnja je, pre svega u oblasti privrede, jača naš izvoz u Kanadu.

Smatram da je ova saradnja plodotvorna, da je jedna dobra saradnja koja ima potencijal za dalji razvoj i naša ta ekonomska saradnja će sigurno biti na još većem nivou.

Kanada je jedna velika zemlja po svojoj teritoriji i posle Ruske Federacije druga na svetu i zemlja koja ima ogromna rudna bogatstva, ima ogromna privredna i poljoprivredna bogatstva i mogućnosti da postane apsolutni lider u tom delu sveta.

Takođe, Kanada je deo NAFTA sporazuma sa SAD i SMD. Siguran sam da mi možemo ostvariti mnogo bolju saradnju, naročito kada je u pitanju privreda, IT sektor, ali svakako i drugi privredni sektori.

Što se tiče sledećeg Sporazuma, a to je Sporazum sa Ruskom Federacijom u oblasti biljnog karantina i zaštiti bilja, on se naročito tiče olakšavanja u našoj trgovini, odnosno u oblasti fitosanitarne inspekcije i izvoza naše robe, najčešće tih poljoprivrednih proizvoda u Rusku Federaciju.

Naime, Rusija, odnosno Ruska Federacija ali i Belorusija, sa njom takođe imamo sličan odnos, to su zemlje koje za svoje građane žele naravno najbolje, ali oni žele da postave određene standarde koji se tiču fitosanitarne inspekcije i fitosanitarnih propisa i pravila, što znači da su one jako stroge kada uvoze određene poljoprivredne proizvode, inspekcije su rigorozne i mi se trudimo, ali i druge zemlje, recimo mnoge članice EU da te standarde usklade.

Zato je jako bitno da pomoću ovog sporazuma mi omogućimo našim poljoprivrednicima, njihovim kooperantima da što više poljoprivrednih proizvoda izvezemo u Rusiju, to su jabuke, drugo voće, povrće, svi oni proizvodi sa kojima Srbija i te kako raspolaže, a koji se mogu plasirati na to rusko tržište. Tu se stvara ogromna mogućnost, ogroman potencijal za saradnju i za unapređenje tih ekonomskih odnosa.

Sa Ruskom Federacijom imamo odlične odnose. Oni nisu samo na toj ekonomskoj ravni, već su to i kulturni odnosi, politički odnosi. Profesor Atlagić je govorio o našim velikanima koji su i te kako učestvovali u izgradnji čitave ruske istorije, čitave ruske države i učestvovali su u tom tzv. zlatnom dobu Ruske Federacije. Mnogi Rusi, pogotovo „beli Rusi“, odnosno njihova emigracija je dosta toga izgradila po Srbiji, najviše po Beogradu. Jedan od arhitekata ovog velelepnog zdanja Krasnov je takođe ruskog porekla.

Želeo bih da naglasim da su ti odnosi iz godine u godinu sve jači i jači. Mi imamo odličnu saradnju sa Ruskom Federacijom, a na tom političkom nivou Rusija je zemlja koja ima pravo da uloži veto u Savetu bezbednosti UN. Ona nam je više puta pomogla i mi to nikada nećemo zaboraviti. Rusija se trudi da te odnose održava na jednom jako, jako visokom nivou.

Setimo se svi da smo, zahvaljujući tim dobrim odnosima, dobili posle 175 godina deo „Miroslavljevog jevanđelja“ odnosno tu jednu jako bitnu stranicu.

Između Ruske Federacije i Republike Srbije su snažni kulturni odnosi. Ti odnosi imaju jak, dubok, temeljan, istorijski nivo, to su jezički odnosi, sličan nam je jezik, uglavnom pripadamo istoj veri. Rusko pismo, ćirilica, i naša ćirilica su jako slični, tako da ti odnosi imaju dobru osnovu i smatram da će se oni i dalje razvijati u budućnosti.

Naravno, moramo se zahvaliti Rusiji, pre svega ruskim umetnicima, ruskim slikarima i ruskim vajarima, naročito kada su u pitanju ta dva ključna kulturna spomenika koja smo izgradili u prethodnom periodu, a to je pre svega spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu i oslikavanje hrama Svetog Save na Vračaru.

Što se tiče odnosa sa SAD, odnosno o ovom bilateralnom sporazumu u oblasti naučnog i tehnološkog razvoja i saradnje, moram napomenuti da SAD jako neguju te naše ekonomske odnose. Nedavno je potpisan i Vašingtonski sporazum i DFC je otvorio svoju kancelariju, odnosno podružnicu u Beogradu i siguran sam da će se ti odnosi na polju nauke, tehnološkog razvoja i generalno na polju privrede razvijati.

Želeo bih da napomenem da je ovaj bilateralni sporazum u skladu sa pravilima Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, što dodatno naglašava da se radi o jednom jako ozbiljnom sporazumu, o jednom sporazumu koji će omogućiti pre svega našim naučnicima da još snažnije i još efikasnije sarađuju sa SAD, da učestvuju u brojnim projektima koji su od značaja ne samo za Srbiju, region, Evropu, već za čitav svet.

Kada govorimo o naučnicima, svesni smo da su čvrste te veze između SAD i Republike Srbije – Tesla, Pupin, famoznih sedam naučnika koji su učestvovali u Apolo 11 misiji. Oni su samo neki od onih koji su na neki način preokrenuli čitav tok američke istorije, ne samo srpske, jer ti ljudi su svojim znanjem, svojom sposobnošću, svojim umećem, oni su od SAD napravili svetsku silu. Zamislite da su u prošlom veku naši naučnici aktivno učestvovali u izgradnji jednog tako velikog projekta kakav je Apolo 11. Oni su doprineli čitavoj današnjoj NASI.

Pupin, čovek koji je, ne mogu reći da je on samo bio naš naučnik, reći ću i da je on bio jedan veliki diplomata. To je čovek koji je na najbolji način prikazao taj hrabri srpski narod, borbeni narod, koji se borio u mnogim ratovima i koji je uvek izvojevao pobede. Taj hrabar narod je dobio tu veliku čast da na krovu Bele kuće ima svoju zastavu pored američke zastave. I sve to zahvaljujući njegovom umeću, toj diplomatskoj veštini i sposobnosti, ali i odličnim odnosima sa tadašnjim predsednikom SAD Vudro Vilsonom.

Naravno, tu su brojni drugi njihovi glumci, političari, generali, privrednici, biznismeni, naučnici, mnogi ti američki velikani imaju upravo srpsko poreklo. To je jako bitno naglasiti.

Svi ovi bilateralni sporazumi predstavljaju rezultat naše uspešne politike, naše uspešne diplomatije i napora našeg rukovodstva, naročito našeg predsednika, Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije, premijerke Ane Brnabić, ministra Nikole Selakovića. To su rezultati naše uspešne politike, upravo ovi bilateralni sporazumi. Ali, to su takođe rezultati svih tih naših ljudi koji su decenijama gradili i SAD i Rusku Federaciju i Kanadu, ti ljudi su učestvovali u izgradnji zlatnog doba tih država.

Mi stalno moramo u tim našim bilateralnim odnosima da naglašavamo značaj svih naših velikana koji su ceo svoj radni vek proveli upravo u tim državama, gradeći ih i praveći od njih svetske sile. Naravno, to su, pre svega, Rusija i SAD.

To su rezultati naše uspešne politike, ovi bilateralni sporazumi, i naših uspešnih diplomata.

Za razliku od njih, dame i gospodo, dragi građani i građanke Srbije, za razliku od njih, od 2000. do 2012. godine imali smo sijaset tih diplomata, nazovi karijernih diplomata, ljudi koji su u potpunosti urušili ugled Republike Srbije u svetu. Na primer, imali smo Vuka Jeremića. Taj gospodin Vuk Jeremić, to je čovek koji je svojevremeno bio i na ključnoj poziciji u UN. To je čovek koji je bio i naš ministar spoljnih poslova. Taj čovek je, slobodno mogu reći, sveo našu diplomatiju na nivo najobičnijeg vrtića, dečijeg vrtića. Namerno ću iskoristiti taj izraz i ponoviću, dečiji vrtić. Zašto?

Pa, setimo se svi kako je taj Vuk Jeremić postavio ono nesrećno, moguće i nespretno, a siguran sam da je to bilo zlonamerno, pitanje koje je postavio Međunarodnom sudu pravde vezano za nezavisnost Kosova i Metohije. To pitanje nas je upropastilo.

Zahvaljujući odluci tog suda, mi smo danas svesni da pitanje, odnosno problem tzv. nezavisnog Kosova i Metohije je i dan danas aktuelan i dan danas raspravljamo o tome, a sve zahvaljujući Vuku Jeremiću. Svedoci smo da je taj Vuk Jeremić jedan od omiljenih likova u albanskim medijima i u samoj Albaniji, ali i najčešće na prostoru Kosova i Metohije.

Kada njih pitate ko vam je omiljeni političar? Pa Vuk Jeremić. Zašto Vuk Jeremić? Evo zašto. Zbog tog nesrećnog pitanja, nesrećnog, nespretnog, malicioznog, zlog pitanja, pitanja koje nas je uništilo. Takav čovek više nikada neće doći na vlast. Takav čovek će postati deo političke istorije.

Nije on jedini taj, nazovi, karijerni diplomata, uspešan nazovi diplomata, već tu imamo još jednog diplomatu koji se zove Dragan Đilas. Taj gospodin Dragan Đilas je čovek koji voli da putuje, znate. To je čovek koji je posetio brojne zemlje. Taj čovek je učinio dosta toga za našu politiku, za naše spoljne poslove. Znate, on je učinio ogromne promene. On je ukrao novac, izvukao novac iz džepova naših građana, iz budžeta grada Beograda, iz republičkog budžeta. Sav taj novac je taj gospodin Dragan Đilas pohranio na brojne račune, na preko 50 bankarskih računa u više od 17 zemalja sveta. Pa šta je to? Je li to neki vid diplomatije?

Dame i gospodo, to je Dragan Đilas, čovek koji je uništio našu privredu, čovek koji je u potpunosti devastirao Beograd, budžet grada Beograda. Setimo se da je dug bio 1,2 milijarde evra. To je nezamisliv dug. Zamislite, 1,2 milijarde evra, a da ne govorimo brojnim aferama koje se vezuju za njega. O tome su pričale i moje kolege, naravno, tu su i „Multikom grupa“, tu je svakako afera vezana za Most na Adi, brojne njegove nekretnine kojima se ne zna poreklo, imovina njegovog brata, 619 miliona evra. O tome smo mnogo puta govorili u ovom veličanstvenom zdanju i taj čovek nas je u potpunosti devastirao, kada je u pitanju ekonomija, ali i kada su u pitanju spoljni poslovi. Zamislite koliko je on urušio ugled Republike Srbije u svetu.

Umesto da ostvari dobru ekonomsku saradnju sa tim zemljama, to je više od 17 zemalja, umesto da se ponaša kao pravi diplomata, da sarađuje sa njima, da on sa svojim saradnicima doprinese da se potpišu neki novi sporazumi, da te zemlje otvore neke fabrike kod nas, da investiraju u Srbiju, ne on to ništa nije radio. On je naš novac pohranio na više od 50 računa, upravo u tih 17 zemalja. E, to je Dragan Đilas, ali tome je došao kraj.

Zahvaljujući Aleksandru Vučiću i SNS, danas su stvari u potpunosti drugačije. Danas je Srbija zemlja koja ostvaruje veoma dobre rezultate na polju ekonomije. Svesni smo da smo u zadnjih nekoliko godina ostvarili najveću stopu privrednog rasta u čitavoj Evropi. Svesni smo i toga da smo apsolutni lideri, mogu reći šampioni vakcinacije, ne samo na prostoru Evrope, već i na prostoru celog sveta. U celom svetu mi smo maltene prvi, kada je u pitanju vakcinacija. Naši građani imaju četiri različite vakcina ne raspolaganju, a svesni smo da jedan broj evropskih državljana dolazi u Srbiju i da se vakcinisao besplatno.

To je pokazatelj jedne uspešne, odgovorne politike, politike koja označava pobedu, politike koja kaže nema više mesta za ovakve lopove, nema više mesta za ovakve, nazovi karijerne diplomate, nema više mesta za ovakve ljude koji su naš ugled u svetu u potpunosti urušili, za ljude koji su našu zemlju ponizili. Nema više mesta ni za Đilasa, ni za Jeremića, ni za ostale pripadnike te žute bande. Ima mesta samo za uspešnu Srbiju, za Srbiju koja pobeđuje. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Kovač, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministre finansija, gospodine Mali, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i dragi građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, govorimo o tri jako bitna bilateralna sporazuma za našu zemlju. Prvi Sporazum između Srbije i Francuske, takođe Sporazum između Srbije i Narodne Republike Kine, kao i Sporazum sa SAD.

Ja ću se osvrnuti najpre na onaj Sporazum sa Francuskom, ali i Sporazum sa SAD, a potom ću govoriti mali detaljnije o Sporazumu sa Narodnom Republikom Kinom.

Što se tiče naših odnosa sa Francuskom imamo prijateljske odnose, to su jako dobri odnosi, odnosi na jednom, mogu reći, čistom nivou. Oni su nama prijatelji. Francuska nam je dosta pomogla tokom Prvog svetskog rata, uvek je bila uz nas i smatram da će se ti odnosi i dalje razvijati, a još je bitna stvar to što smo mi na evropskom putu i što je Francuska uz Nemačku lider, odnosno taj promotor razvoja čitave EU.

Što se odnosa sa SAD državama tiče, takođe mi smo bili saveznici u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu i mi danas imamo jako kvalitetne odnose, najpre te ekonomske odnose, a o tome svedoči i nedavno otvorena Kancelarija DVC u Beogradu. Smatram da će ti odnosi biti na još većem nivou i da će se ti politički odnosi i dalje razvijati. Naravno, ekonomski su već na jednom zavidnom nivou.

Što se tiče sporazuma sa Narodnom Republikom Kinom, moram naglasiti da je ovo jako bitan sporazum kada je u pitanju naša međunarodna trgovina, odnosno otklanjanje brojnih carinskih barijera.

Konkretno, radi se o dvostranom međunarodnom sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju programa AEO, odnosno ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost Uprave carina Ministarstva finansija Republike Srbije i Programa za upravljanje kreditima preduzeća Generalne carinske administracije Narodne Republike Kine radi korišćenja olakšica u odnosu na carinske kontrole.

Za sprovođenje ovog sporazuma su nadležni naše Ministarstvo finansija, Uprava carina, ali i Generalna carinska uprava Narodne Republike Kine.

Ovim sporazumom se predviđaju brojne olakšice, a one se mogu sumirati u pet ključnih olakšica. Ja ću ih sada pročitati. Znači, to je manji broj dokumentarnih kontrola, manji broj fizičkih kontrola uvozne robe, prioritetni postupak za fizičku kontrolu robe, specijalizovane carinske službenike koji će imati posebna zaduženja za komunikaciju i za brzo i efikasno otklanjanje eventualnih problema i obezbeđivanje prioriteta u slučaju zastoja prilikom međunarodne trgovine.

Ove olakšice se zasnivaju na jednom bitnom principu međunarodnog privatnog, ali pre svega međunarodnog javnog prava, a to je princip reciprociteta.

Ja sam siguran da taj princip reciprociteta ne baštini se samo u tom nekom pravu, zato što mi imamo neke dobre odnose koji su na tom protokolarnom nivou. Ne, ja sam siguran da je ovaj princip reciprociteta snažan i da će se primenjivati baš zato što mi imamo jako dobre i produbljene odnose sa Narodnom Republikom Kinom. Slobodno mogu reći da ti odnosi polako postaju bratski odnosi i zbog toga ove olakšice će doprineti i Narodnoj Republici Kini i Republici Srbiji kada je u pitanju ta međunarodna trgovina.

Svi ovi razlozi se mogu sumirati u neke tri ključne ideje. Prva je svakako ta da ćemo jačati naše ekonomske odnose, našu ekonomsku saradnju, drugi je da ćemo otklanjati sve prepreke u našoj međunarodnoj trgovini, a treći je da ćemo na taj način obezbediti, odnosno unaprediti bezbednost u samom tom procesu trgovine, naročito kada su u pitanju carine.

Kina je, slobodno mogu reći, veliki prijatelj Srbiji, naša bratska država i to je dokazano mnogo puta, a neću samo govoriti o našoj ekonomskoj saradnji. Takođe, tu je i jako razvijena vojna saradnja. Naravno, ne mogu detaljnije govoriti o tim stvarima, ali Republika Srbija i njena namenska industrija svakako da postaju jako bitan faktor u regionu, a siguran sam da postoji i mogućnost da se saradnja sa Narodnom Republikom Kinimo razvije i u tom polju. Siguran sam da je kineska strana takođe zainteresovana.

Ali, što se tiče naše ekonomije, mogu vam reći jedan podatak da u poslednjih pet godina čak je 15 puta povećan izvoz naših proizvoda u Narodnu Republiku Kinu i to je sjajan rezultat. Takođe, Kina je naš treći spoljnotrgovinski partner, a ja sam siguran da tu ima potencijala da jednog dana oni budu naš najveći spoljnotrgovinski partner.

Što se borbe sa koronavirusom tiče, Kina je Srbiji mnogo pomogla i svi smo svesni toga. Setimo se samo prošle godine kako je kada je ceo ovaj, slobodno mogu reći, haos oko korone nastao, da je Kina bila ta koja je prva pružila ruku prijateljstva, ruku pomoći, da je poslala svoje najbolje eksperte. Sećamo se onog famoznog tima koji je došao ovde u Srbiju, koji je pomogao nama da naše bolnice preuredimo na taj način da mogu da primaju kovid pacijente. Setimo se samo da su nam Kinezi prvi i poslali brojne maske, respiratore, raznu medicinsku opremu. To je sve uradila Narodna Republika Kina. Izgradili su i dve vrlo moderne laboratorije po najvećim svetskim standardima za otkrivanje tog virusa, virusa Kovid-19.

Danas, Narodna Republika Kina nama u gotovo pravilnim vremenskim intervalima šalje kontingente od po pola miliona kineskih vakcina „Sinofarm“. To je jedan jako bitan rezultat. Pola miliona kineskih vakcina gotovo redovno u pravilnim razmacima oni nama šalju. Znači, to je 250 hiljada revakcinisanih osoba.

Što se infrastrukture tiče, ja ću pobrojati samo neke ključne projekte. To su na primer projekat izgradnja obilaznice oko Kragujevca, deonica do Moravskog koridora preko Mrčajevaca. Očekuje se do kraja godine, tačnije do sv. Nikole i završetak autoputa Čačak – Požega, ali i deo od Požege do Boljara. Kinezi će graditi i fruškogorski koridor, ali i obilaznicu oko Loznice i obilaznicu oko Novog Sada.

Što se obilaznice oko Beograda tiče, Kinezi su već angažovani na toj jednoj deonici, a i sa Rusima grade brzu prugu Beograd – Novi Sad, što je možda i najveći infrastrukturni projekat, u poslednjih 50 godina u našoj državi, zato što ćemo za manje od pola sata moći iz Beograda da stignemo do Novog Sada, a to je jako bitna stvar i Kinezi tu nama dosta pomažu. Naravno ta deonica će ići od Beograda do Novog Sada, brza pruga, ali kasnije se nastavlja do Budimpešte.

Još jedna važna kineska investicija, sad govorim o fabrikama, je svakako nova fabrika „Mint“, u Šapcu, za proizvodnju auto delova, pored već postojećeg izgrađenog pogona u Loznici. Pokrenuće se, naravno, i novi pogon „Linglong“ fabrike u Zrenjaninu, kao i fabrike „Sinju“ u Nišu. Sve ove investicije vrede negde oko milijardu dolara.

Takođe, Narodna Republika Kina će nam pomoći i kada su u pitanju kolektori, ali i sistemi za prečišćavanje otpadnih voda. Tu je ta pomoć jako bitna.

Naravno, još jedan ključni projekat, možda ne samo za Beograd, već za čitavu Srbiju, a to je beogradski metro. Krajem godine na Makišu biće započeta izgradnja beogradskog metroa. Tu će nam pomoći i francuska kompanija, ali i kineska kompanija sa kineskim radnicima. Svesni smo da Narodna Republika Kina ima, kao i Republika Francuska, imaju razrađene sisteme metroa i znamo da će ta njihova, pre svega, ekspertiza nama pomoći da na što bolji i što efikasniji način izgradimo metro ovde u Beogradu.

Meni je to jako bitno zato što dolazim sa Čukarice i na to sam veoma ponosan i zato stalno ističem ovaj jako bitan projekat.

Hoću za kraj da napomenem da Srbija ostaje na evropskom putu. Srbija će razvijati svoje odnose i sa Francuskom koja je, uz Nemačku, lider EU. Razvijaćemo odnose i sa SAD, ali mi kao suverena zemlja mi ćemo razvijati odnose i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom i sa arapskim zemljama i sa svim drugim koji su spremni da sa nama grade bolju budućnost.

Moram napomenuti da imamo ogromnu političku podršku kada je Narodna Republika Kina u pitanju i to se zasniva ne samo na reciprocitetu, već i na bratstvu, slobodno mogu tako reći, zato što oni poštuju naš suverenitet, naš teritorijalni integritet, a i mi poštujemo tu politiku jedne snažne Kine.

Kineske investicije su spasile Smederevo, spasile su Bor. Ceo istok Srbije, a mogu reći i čitavu Republiku Srbiju, jer njihove fabrike su u potpunosti preporodile čitav taj jedan deo Srbije koji je godinama bio zapostavljen.

Godinama se tamo ništa nije gradilo, ništa se nije ulagalo. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, zahvaljujući kineskim prijateljima ceo taj potez istočne Srbije je danas jako, jako, slobodno mogu reći, razvijen i mi to nikada nećemo zaboraviti. Mi svoje prijatelje nikada nećemo izdati. Mi poštujemo Narodnu Republiku Kinu i smatram da će naši odnosi biti na još jednom većem nivou, a to se svakako može sumirati kroz neke dve ključne rečenice, da su Srbija i Kina dobri prijatelji, da je naše prijateljstvo čelično i to ću reći na još jedan način. Reći ću na jedan način na koji bi i predsednik Narodne Republike Kine gospodin Si Đinping rekao, ali i naš predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, koji je u Kini poznat kao „vu ći ći“, što u prevodu inače znači 577. Oni bi svakako rekli: „Zhōngguó hé sài'ěrwéiyǎ shì hǎo péngyǒu! Wǒmen de gāngtiě yǒuyì wànsuì!“ i onda ću dodati ono što ćemo svi razumeti, a to je svakako: „Sài'ěrwéiyǎ wànsuì! Zǒngtǒng Wǔqīqī wànsuì!“ Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine govorim o jako bitnim predlozima zakona i izmenama zakona koji se tiču garantnih šema vezanih za pandemiju virusa Kovida - 19, ali ću se svakako nadovezati na rebalans budžeta koji smo imali na prethodnoj sednici.

Rebalans budžeta o kome smo pričali na prethodnoj sednici je jako bitan, jer je cilj da se ovim rebalansom država dodatno ojača, pogotovo sektor zdravstva, pogotovo sektor ekonomije što je za našu državu, za našu Vladu najbitnije.

Napomenuću da je razlika 31 milijarda dinara u odnosu na postojeći budžet. Ovim rebalansom izdvajamo više novca, a pogotovo za sektor zdravstva, a opet ne prelazimo onu granicu Mastrihta, stopu javnog duga od 60%.

Želim da napomenem da je ovaj rebalans usmeren pre svega ka izgradnji tih zdravstvenih kapaciteta. Gradi se nova kovid bolnica u Novom Sadu, a znamo da su kovid bolnice u Kruševcu i Batajnici izgrađene u rekordnom roku.

Naravno, u okviru pogona na "Torlaku" se proizvodi vakcina Sputnjik V. Nedavno je započeta ta proizvodnja, ali će se graditi i fabrika sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sa Narodnom Republikom Kinom kako bi se u Srbiji proizvodila vakcina kineskog proizvođača "Sinofarm".

Želeo bih da napomenem da smo mi šampioni vakcinacije, lideri vakcinacije, ne samo na prostoru Evrope, već i u celom svetu. Želim da iskoristim ovu priliku da ponovo apelujem na sve građane da se prijave preko portala e-uprava, ali i da kontaktiraju svoje mesne zajednice i svoje opštine, svoje opštinske uprave kako bi se na što efikasniji način vakcinisali u što bržem vremenskom roku i kako bi se vakcinisali na prostoru svojih opština, u svojim domovima zdravlja.

Naravno, bitno je napomenuti da setom ovih zakona, odnosno rebalansom budžeta predviđa se novčana pomoć, dva puta po 30 evra. Isplata će biti u maju i novembru. Prijava se vrši samo jednom u intervalu od 28. aprila do 15. maja, a za nezaposlene sleduje još 60 evra, za penzionere još 50 evra, a bitno je napomenuti da penzioneri, primaoci novčane socijalne pomoći i rezidenti Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija su automatski prijavljeni. Znači, potrebna je jedna prijava za sve punoletne građane i ta jedna prijava se vrši preko portala e-uprave za Trezor. Od 5. maja čak može i putem telefona.

Ono što je jako bitno, neću da oduzimam puno vremena, što se ovih garantnih tema i efekata tiče. Tri garantne šeme su u pitanju.

Prva garantna šema, kao što znamo, ona je vredela dve milijarde evra, 1,7 milijardi evra je već iskorišćeno, a 500 miliona evra će biti dodatno opredeljeno za privredu, sektor privrede.

Druga garantna šema obezbeđuje dodatnih 500 miliona evra za najugroženije sektore. To je sektor turizma, ugostiteljstva, hotelijerstva i sektor saobraćaja.

Izmene treće garantne šeme se odnose na pomoć u vidu tri puta jedne polovine minimalne zarade kao pomoć preduzetnicima, mikro-malim i srednjim, ali i velikim preduzećima. Jako je bitno da se one odnose i na produženu ročnost kredita na pet godina, grejs period od 18 do 24 meseca. Sa novim namenama koje se ne odnose samo na likvidnost i na finansiranje obrtnih sredstava u tim preduzećima i kod preduzetnika, već se to odnosi i na refinansiranje postojećih kredita, ali u okviru protfolija iste banke. To je jako bitno napomenuti.

Država tu preuzima obavezu da kao garant, odnosno kao žirant izmiri potraživanja banaka na osnovu potraživanja koja su deo tog sistema finansiranja garantne šeme, gde država, odnosno Narodna banka i Ministarstvo finansija kontroliše i nadzire čitav otvoreni transparentni proces. To znači da će država biti žirant pre svega onim preduzećima koja su najugroženija, koja su najviše pogođena ovom pandemijom. Naravno, to se odnosi i na preduzetnike, mala, srednja, mikro, ali i velika preduzeća.

Čitava ova garantna šema, odnosno paket od ove tri garantne šeme iznosi negde od 953 milijardi dinara, što je aproksimativno osam, 8,1 milijardi evra. Takav paket pomoći mnoge evropske zemlje nisu u stanju da obezbede svojim građanima.

Ovaj paket pomoći je toliko snažan, a opet sa ovim paketom pomoći mi ne prelazimo onu granicu od 60% stope javnog duga prema Mastrihtu, što je moj uvaženi kolega Kovačević na prethodnoj sednici objašnjavao, te kriterijume konvergencije.

Znači, tu i stopa javnog duga i eskortna kamatna stopa i stopa inflacije. Sve te kriterijume mi poštujemo, za razliku od brojnih evropskih zemalja, poput Nemačke, poput Francuske koje su mnogo razvijenije, ali koje same nisu u stanju da poštuju te kriterijume konvergencije. To je dobro i ti rezultati su dobri. To je pokazatelj uspešne politike Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića i čitavog tima koji radi na tom jednom važnom, jednom jako bitnom zadatku. To je dobro.

Ali nažalost postoji ono loše, a loše je ponašanje određenih pripadnika žutog tajkunskog preduzeća, onih bivših žutih političara koji su ovu zemlju ojadili. Tu pre svega mislim na najistaknutijeg među njima, a to je gospodin Dragan Đilas, koji se istakao u svom lopovluku. Svi znamo za 619 miliona evra, svi znamo da je čovek dok je upravljao Beogradom doveo Beograd do ruba propasti, do duga od 1,2 milijarde evra, 1,2 milijarde evra samo u Beogradu. To je čovek, kao što znamo, koji često zna nama da spočitava kako mi govorimo da je on bio nekakav republički funkcioner, a on je tobože bio samo gradski. Ne, gospodin Đilas je bio i republički funkcioner. Setimo se Narodne kancelarije za javna ulaganja. Znači, on je bio i na republičkom nivou funkcioner i na gradskom i na opštinskim funkcijama.

Naravno, neću govoriti o aferama Mauricijus, Švajcarska, Hong Kong, o Mostu na Adi, o mnogim brojnim drugim aferama, neću govoriti o njegovoj imovini, o imovini njegovog brata, ali imam jedno ključno pitanje – zašto gospodin Đilas, ako je sve stekao na legalan i legitiman način, zašto je stvorio jednu hobotnicu, finansijsku hobotnicu, ako je sve to radio kako treba? Zašto? Znači, on nešto prikriva. Taj gospodin Dragan Đilas nešto prikriva, u saradnji sa Šolakom, u saradnji sa Paskalom Šmitom, a setimo se svi da je Paskal Šmit jedan opskuran lik koji se proslavio, koji je postao poznat široj javnosti tako što je pevao pesmu o kokainu u nekim klubovima, noćnim klubovima.

On je sa takvim ljudima, dame i gospodo, dragi građani Srbije, on je sa takvim ljudima sarađivao, taj gospodin Dragan Đilas, i onda se izvlačio da to nisu njegovi računi, već je on korisnik određenih računa, ili njegov brat, ili da je Paskal Šmit naravno vlasnik, a da su oni samo korisnici, ili da ti računi ne pripadaju lično njemu, već da ti računi pripadaju njegovim firmama. Naš narod ima jednu dobru izreku – nije šija, nego vrat. Znači, to su tvoje pare, sad da li se vode na tvoju firmu ili si ti samo korisnik određenog računa, to znači da si ti duboko involviran. Zamislite šta je sve moglo biti urađeno ovim novcem, koliko medicinske opreme, koliko respiratora, koliko vakcina se moglo nabaviti, koliko se garantnih šema moglo sprovesti tim novcem.

Stoga je neophodno da sve nadležne institucije istraže do kraja ovaj slučaj, da konačno imamo epilog u slučaju Dragana Đilasa, a mi ćemo raditi, mi ćemo se boriti, Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije, svi smo zajedno, svi se borimo za jednu zdravu, još zdraviju Srbiju, još moderniju Srbiju, još snažniju Srbiju, Srbiju koja ima svetlu budućnost, Srbiju u kojoj nema mesta za ovakve opskurne likove kao što je Dragan Đilas, Srbiju koja će pobediti. Živela Srbija!