Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Milenko Jovanov

Milenko Jovanov

Srpska napredna stranka

Obaveštenja i objašnjenja

Hvala predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani građani, moje pitanje danas će biti postavljeno ponovo istražnim organima države Srbije i policiji i tužilaštvu, ali i BIA i odnosi se na jednu temu koja nije toliko bila prisutna u javnosti, a mislim da je veoma važna, jer je direktno nanela štetu građanima Srbije, ali i kompaniji o kojoj se radi.

Naime, radi se o višegodišnjoj, a može se reći čak i višedecenijski smišljenoj, organizovanoj, planiranoj pljački „Telekoma Srbija“. Dakle, u ovom pitanju imamo tri važne tačke koje su se dešavale u ovom procesu.

Prva tačka je suštinsko uništavanje „Telekoma“ kroz loše upravljanje, ako se to može nazvati lošim upravljanjem.

Kao primer daću nekoliko podataka. „Telekom“ je svoju infrastrukturu za bagatelu prepuštao svojoj konkurenciji i sada se postavlja jedno logičko pitanje – zašto neko to radi? Zašto nešto što je vaše komparativna prednost vi za bagatelu prepustite direktno konkurentu?

U periodu od, recimo, 2006, 2007, 2008, 2009. godine, znači u tih nekoliko godina, kada su se na tržištu operatora kablovskih televizija dešavala ozbiljna previranja, ozbiljne promene „Telekom“ je spavao. Dok je SBB kupovao male operatere, „Telekom“ nije radio ništa. Posledica toga bila je ta što je SBB, kao direktni konkurent narastao na 54% tržišta.

Najgora situacija pljačke „Telekoma“ vidljiva je kroz pitanje interneta. Godine 2012. „Telekom“ je imao 331 hiljadu korisnika interneta više od SBB, već 2018. godine zato što „Telekom“ nije radio ništa, SBB da pretiče u broju korisnika interneta.

Sada se postavlja pitanje – zašto je to tako? Zato što je postojala politička i zato što je postojala menadžerska organizacija, organizovana grupa koja je uticala na to da se „Telekom“ ovako ponaša, da se „Telekomu“ u trci sa konkurencijom vežu i ruke i noge, da bi konkurencija rasla, „Telekom“ stagnirao i propadao i to se sve dešava do 2018.godine kada „Telekom“ konačno počinje da se ponaša normalno, počinje da se ponaša kako se ponaša ozbiljna kompanija, kupuje određene operatore, proširuje broj korisnika, ali tada u tom trenutku se dešava treći važan momenat, a to je da SBB formira svoje političko krilo.

Mi danas svedočimo o tome da političko krilo SBB na dnevnom nivou pokušava da ruši „Telekom“, pokušava da „Telekomu“ ospori pravo da se takmiči na tržištu, pokušava da „Telekomu“ ospori pravo da raste i razvija se, pokušava da uradi ono što su shvatili da moraju da urade. Da bi zaustavili rast „Telekoma“, da bi nastavili rad kompanije SBB, oni moraju da preuzmu političke poluge u ovoj zemlji da bi sprečili i zamenili strategiju razvoja „Telekoma“ razvojem privatne kompanija, tako što će menadžment „Telekoma“ raditi za privatnu kompaniju, a ne za sam „Telekom“.

Zato želim da pitam – ko su ti ljudi u „Telekomu“ koji su radili za SBB? Ko su ti ljudi koji su bili plaćeni od SBB da ne radi za kompaniju u kojoj vrše funkcije, nego za protivničku, odnosno konkurentsku kompaniju? Ko su ti ljudi koji su omogućili SBB da od 2012. do 2018. godine tri puta uveća vrednost kompanije, a u periodu od 2007. do 2018. godine za devet puta, ne za 9%, nego za devet puta uveća vrednost kompanije? Ko su ti ljudi koji su omogućili da SBB dođe na 2,6 milijardi evra vrednosti, a da „Telekom“ nije mogao da bude prodat ni za milijardu? Ko su ti ljudi koji su na taj način, građani Srbije, iz vašeg džepa izbijali pare, jer vi dobijate dividende od „Telekoma“? Ko su ti koji su iz budžeta države Srbije izbijali pare? Za ovu pljačku neko mora da odgovara. Ovo pitanje mora da se raspravi i želim odgovore na ova pitanja. Hvala vam.
Gospodin Milićević je naveo neke stvari koje bi mogle da posluže kao šlagvort za ono što ja želim da pitam i Državno tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i sve državne organe.

Ne bih se saglasio sa tim da je ovo samo kampanja isfrustriranih ljudi. Ovo najbolje pokazuje koliko smo se na tu kampanju navikli i koliko više nikome nije stalo do toga šta ko govori o porodici predsednika Republike. Ovo najbolje pokazuje da nam je to postalo normalno, da nam je to postalo svakodnevno.

Zašto mislim da nije ovo pitanje samo isfrustriranih političara, kao što je rekao kolega Milićević? Zato što smo, i Aleksandar Martinović mi je svedok, zvao sam ga u subotu, pre pet dana, da ga zamolim da postavim ovo pitanje, dakle pre pet dana je plaćeni ubica, Čaba Der čini mi se da se zove, rekao istražnim organima Mađarske da je od dva kriminalna klana dobio ponudu da izvrši atentat na predsednika Vučića. Ta vest je prošla potpuno ispod radara, potpuno neopaženo, potpuno bez komentara.

Nema, drage kolege, političkog ubistva bez političke pozadine. Nema atentata na predsednika države bez političke pozadine. Danas ja pitam i sebe i vas i javnost u Srbiji da li slučajno, gospodine Milićeviću, svedočimo ovim kampanjama napada na predsednika Vučića?

Ne želim da optužujem nikoga, ne želim da ukazujem prstom ni na koga, ali ne mogu da se otmem utisku da ni malo slučajno nije da je na naslovnoj strani jednog nedeljnika, otprilike prošle godine u ovo doba, snajper uperen u glavu Aleksandra Vučića. Da ni malo slučajno nije od onog njihovog najduhovitijeg, kako ga oni nazivaju, a u stvari nije duhovit, nego je smešan i tužan i jadan, karikaturiste 10, 15, 20 meta po telu Aleksandra Vučića. Da nisu slučajni napadi na društvenim mrežama na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu od ljudi koje nazivamo „taj neki ludak, taj je za lečenje“. Ne, nije za lečenje. Ludak nema odgovornost, zato ga i nazivaju ludakom.

Kako to da sa lažnih naloga svi pišu isto i svi traže smrt Aleksandra Vučića i članova njegove porodice? Onda dolazimo do ovoga što ste rekli da se desilo juče, a desilo se i prekjuče. Desilo se i dva dana pre toga i dešava se svaki dan.

Šta je u pitanju? Po mom najdubljem uverenju pripremanje javnosti na ono što je trebalo da uradi Čaba Der ili će uraditi neki drugi Čaba Der.

To što je Aleksandar Vučić stao na žulj kriminalcima i objavio im rat. To je jedan deo priče. Ali, ti kriminalci uvek za svoje delovanje traže političku podršku. Meni se čini da im se politička podrška sama nudi, da neki ljudi sami izlaze u susret onome što oni žele da ostvare i stvaraju atmosferu time što crtaju metu na licu Aleksandra Vučića, na glavama njegove dece. Stvaraju atmosferu da sutra ako bi se tako nešto desilo svi slegnu ramenima i kažu – pa dobro, to je očekivano.

Zato ja pitam, misli li ko konačno da reaguje? Ja zato pitam šta još treba da se desi i da li treba da se desi nešto da bismo onda post festum reagovali ili ćemo probati da uradimo nešto da sprečimo ono što jedni priželjkuju, a drugi, čini se, žele da izvrše? Ili i jedni i drugi žele isto, kako vam volja?

Pet dana je prošlo od toga. Pet dana smo ovde slušali o ceni tovne teladi, pet dana smo slušali o tome gde i na kojoj televiziji je bio Predrag Kon, slušali smo razne govore i evo za pet dana niko Čabu Dera u ovom domu spomenuo nije do sada, čoveka koji je priznao da mu je nuđen novac da ubije Aleksandra Vučića.

Draga moja gospodo i dame, ovo je vreme da se svi mi zapitamo dokle je ova atmosfera došla kada nam ovakve stvari deluju tako da na njih nešto ne treba posebno ni reagovati. Hvala.