| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Niko nije bio predviđen za žrtvovanje, svi su dobrovoljno prodali svoju imovinu. Prema tome, niko nije bio predviđen za žrtvovanje.
Ja znam da buzundžije koje je ovde gazda opozicije uveo da viču i halaču rade svoj posao. Ono što je problem ovih dana to je što su očigledno buzundžije postale strateški mislioci pa prave strategiju nastupa opozicije u parlamentu. Tu već ulazimo u drugu fazu, a to je ono - majmun je ušao u tenak i biti će katastrofa.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Tu katastrofu evo gledamo, pošto vidite kako izgleda kada majmun uđe u tenak. Evo i drugi buzundžija se javlja. Treći vam nije tu, ali doći će i treći buzundžija, samo čekamo da se pojavi. Doduše, i četvrti nije tu.
(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje.)
Tu si, tu si. Čuješ se.
Dakle, 157 ljudi prodalo imanja i otišlo sa svojih imanja, uzelo novac, kupilo stanove u Loznici, Beogradu, Šapcu, gde je ko mislio, ostale još dve porodice i kada je Aleksandar Vučić rekao da ne treba da pravimo štetu veću od one koja mora da se pravi, pa to se na to odnosi. Na to se odnosi.
Dakle, onih 157 porodica koje su bile tamo gde bi trebalo da bude rudnik, koje su prodale svoja imanja, to je to. Nema više od toga, ali ne vredi.
I ona generalno danas i juče reč ne govori o zakonu. Ja molim samo građane na to da obrate pažnju. Ni reči o zakonu, ni reči o tome zašto bismo mi koji smo protiv zakona trebalo da glasamo za taj zakon. Ni reči o tome.
Pazite sada ovo, ona primećuje, kaže - ima na listi neodlučnih, pa šta ste uradili da te neodlučne ubedite da budu za? Šta se uradili da glasaju za vas? Ovog buzundžiju puštate da urla na ljude? To vam je način da nas ubedite? Ovog što je zamenio vinjak medom pa mu udarilo u glavu? To vam je ideja? Nemojte. Na taj način nas ne možete ubediti.
Dakle, hajde vratite se na zakon i nemojte da čitate ono što ste već sto puta objavili na Tviteru, Fejsbuku, svim mogućim društvenim mrežama. Dajte nam recite zašto i kako će taj vaš zakon da promeni stvari. To da čujemo, a na to odgovora nema, nego čitate citate od pre godinu, dve i pet. Pa znamo svi to, sve je u redu. Ponovili ste. Ponavljajte i dalje, nije problem, ali nećemo da jednostavno na taj način ulazimo u polemiku. Dajte o zakonu. Vaš je zakon. Hajde, molim vas, recite nešto u korist vašeg zakona.
Ja se od srca zahvaljujem na ovom govoru, ja zaista od srca zahvaljujem na ovom govoru zato što je ovaj govor potvrdio sve ono što smo mi govorili danima unazad.
Dakle, govorili smo danima unazad da su ovi ljudi protiv svega, da ovi ljudi žele da zaustave bilo kakav razvoj Srbije i to smo danas čuli. Ne, da ne može rudnik o kome govorimo sada i za koga ćemo videti da li će se uopšte otvoriti ili neće koji se tiče litijuma? Nego ne mogu ni oni koji već postoje da rade.
Dakle, rudari ovi će da vam uzmu hleb iz usta slušajte šta govore uzeće vam hleb iz usta to je njihova politika. I, sada da vidimo što se tiče Bora, srednja godišnja vrednost sumpor-dioksida u Boru evo je ovako. Dakle, u vreme kada su ovi brinuli o Boru 116, pa sledeće godine 115, pa sledeće godine 112, to je kada su ovi koji su jako zabrinuti za Bor brinuli o Boru, a sada 16 i 14. Znači, to je za prošlu i pretprošlu godinu 16 i 14 to kada mi ne brinemo o Boru.
Dalje, broj dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti sumpor dioksida u Boru, kada su bili ovi koji brinu o Boru, 72, 2012. gdoine, pa 101, 2011. godine, pa 112, 2016. godine, a sada kada smo mi koji ne brinemo, su 2, odnosno 2023. godine nula. Tako vam to izgleda.
Oni pričaju o svojim utiscima, oni ne pričaju dokumentima, njih ne zanima struka, njih ne zanima ništa, oni pričaju na osnovu onoga što oni misle da treba da kažu, a da li to ima veze sa istinom, to nema veze i opterećenja za njih. Najzad, Ziđin će imati profit? Ma nemoj, stvarno, a ja mislio da dolazi iz altruizma čisto. Naravno da će svaka firma imati profit, ali ja razumem da vi i to ne razumete, ne razumete zato što su kod vas i banke propadale, kod vas je Razvojna banka Vojvodine uništena, kod vas je Agrobanka uništena. Vi ste banke upropaštavali a ne kompanije, rudnike i sve ostalo. Vi ste bre elementarna nepogoda za sve što postoji u ovoj zemlji i vi ste zakon koji treba ekologija da tretira. Vaša vlast, a ne bilo šta drugo.
Znači, Bajden je poplavio Floridu, to se dešava sada trenutno. Bajden poplavio Floridu, a mi Kolubaru? Ovo je bolesno, ovo je stvarno već bolesno. Ja to morbidno i nekrofilsko poimanje politike stvarno već nema nikakvog smisla. Tri dana slušamo ovde kako postoji eksperimentalna dozvola za eksperimentisanje, gde je dozvola? Gde je papir? Pa, gde je?
(Srđan Milivojević: Pitaj gazdu.)
Prvo, ja nemam gazdu, gazdu imate vi, vlasnika i gazdu i to je poznato. Gazda te je ovde i uveo, unapredio te na listi, gazda te zvao da budeš buzundžija. To je pod jedan.
Pod dva, gde je dozvola? Gde je papir? Nema papira. On čovek izmisli, izmisli i ponavlja i laže i laže i nema kraja. Dajte da vidimo dozvolu? Hajde, uslikajte dozvolu, objavite na društvenim mrežama? Objavite tu eksperimentalnu dozvolu? Gde je? Ne, nego se onda desilo nešto drugo izgleda, ono o čemu je Miroslav Aleksić pričao prethodnih dana, a to je da je Rio Tinto sklon da menja vlasti koje neće da mu izađu u susret, pa onda dođe do promene vlasti, pa onda se promeni zakon, pa se prvo osnuje kompanija, pa se menja zakon jedno, pa se menja zakon drugi put, pa se dovedu neki, biće da je to priča koju smo imali prilike da gledamo.
Znate šta je najluđe? Što je ovaj koji sada viče, ovaj buzundžija, 2011. godine glasao lično za to da samo onaj ko istražuje ima pravo i da eksploatiše. Lično on, njegovo ime i prezime na listingu i on nam priča o tome da je neko lobista Rio Tinta. Pa, za šta ste radili? Za kikiriki?
Moje pitanje će biti usmereno ka, pre svega Tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal, a odnosi se na to da li ovo tužilaštvo i samostalno bez prethodnih prijava vodi računa o onome što se dešava na društvenim mrežama u poslednjih 15 dana, posebno na društvenoj mreži "tviter".
Dakle, kao po nekom pravilu, isti ljudi u dva različita perioda rade iste stvari. Prvi period se desio tokom onih protesta koji su se zvali „Jedan pet miliona“, drugi je sada u ovim opozicionim protestima i očigledno da kada opozicija i mediji koji su im naklonjeni, podignu atmosferu u tom delu našeg društva, usledi nešto što su pretnje, uvrede, pozivanje na obračun na ulicama i sve ostalo.
Budući da je nadležnost ovog tužilaštva da vodi računa kada je u pitanju javni red i mir, zaista se pitam da li oni prate sve ove naloge i da li išta rade da preduprede ono što je očigledno da jedan broj ljudi u ovoj zemlji radi, a to je da uvlače ovu zemlju i vode je korak po korak ka građanskom ratu.
Dakle, juče se desio napad na Dejana Vuka Stankovića u centru Beograda. Junački su mu prišla trojica momaka, pretila mu, vređala ga a onda je na "tviteru" sledila salva podrške ovome. Naravno, dovođenje u pitanje da li se išta i desilo i kakva je to uopšte pretnja, a onda je jedna od perjanica ovog dela naše političke scene koja ima mnogo veći uticaj preko društvenih mreža, nego neki od njih preko svojih političkih stranaka, postavila pitanje i citiraću, s tim da neću govoriti ime, bez obzira na sve, jer mi nije želja da neko drugi krene u kontra pravcu onoga što ona traži. Kaže – neviđena mi je enigma kako oni hodaju Beogradom, da li komšije pljuju na njih, sva ta Krletova, DJV-ovi i ostale kreature.
Sada se postavlja jedno drugo pitanje – da li bi i kako reagovali isti ovi da neko od ljudi koji podržavaju vladajuću koaliciju poziva na pljuvanje političkih protivnika? Dakle, da mi pozovemo svoje pristalice kojih je mnogo više uzgred, da ih pljuju gde god stignu? U šta bismo pretvorili zemlju? Ne vidim stvarno razlog za cerekanje Vladeta Jankovića, mada znam da on uživa u ovakvim stvarima da se cereka, jer to njegovo licemerje beskonačno valjda sada treba da dođe do izražaja, ali se stvarno pitam šta bi se desilo da vas neko pljune na ulici kada vas vidi da šetate kroz Svetogorsku? Kako biste se poneli? Ili, da kada budete šetali kroz Svetogorsku priđu vam tri bilmeza i krenu da vas vređaju? Jel bi ste se i tada cerekali? Nestao osmeh sa lica i to mi je drago.
Dakle, važno je da ove ljude koji su možda labilniji, na koje njihovi tvitovi, politički poklici, TV emisije, javne ličnosti mogu da utiču tako da u njima probude nekakvu agresiju, budu u skladu sa zakonom i procesuirani.
Dakle, mislim da su ti ljudi najveće žrtve onoga što oni rade, jer ih stalno drže pod određenom tenzijom, stalno im obećavaju evo sad ćemo, evo samo što nismo, evo dođite da blokiramo Gazelu, evo dođite da spavamo na Gazeli, evo samo što nismo rešili sve, preuzimamo vlast, sutra ulazimo u Skupštinu, prekosutra pada RTS itd. To su stvari koje oni govore svojim biračima. Ti ljudi to očekuju od njih zato što im nažalost veruju. Onda se posle razočaraju, sada ih upućuju da pljuju po ulici itd.
Molim nadležno tužilaštvo da radi svoj posao, da reaguje u svim ovim situacijama kako ova zemlja ne bi otišla putem koji nije put, nego stranputica, jer onda nam svima zajedno spasa nema, jer to gde će se završiti sam Bog zna. Hvala.
Moje pitanje je, poštovani predsedniče i poštovane kolege, upućeno državnim organima koji su zaduženi da vode istragu vezano za ove račune koji su pronađeni u inostranstvu na ime Dragana Đilasa ili njegovih kompanija i želim da pitam – da li se išta dešava po tom pitanju i kada možemo da očekujemo konkretno neke rezultate tih istraga?
Zašto to pitam? Zato što je juče Dragan Đilas imao potrebu da se obrati javnosti i ono što je rekao zapravo pokazuje da on namerava da nastavi tamo gde je stao. Dakle, on ne misli da je bilo gde pogrešio, on ne misli da je bilo šta uradio kako ne treba, on ne misli da to što je za vreme dok je bio na vlasti svojim firmama, zahvaljujući poziciji u vlasti koju je imao, obezbedio prihod od 619 miliona evra. Dakle, on ne smatra da je to pogrešno. On ne smatra da to više ne treba da radi, nego smatra da treba sutra da se vrati na vlast i da prekosutra nastavi tamo gde je stao. Znači, na 620, 630, 650, 700, 800, milijardu evra naših para dok ne pokupi, a onda raseje ko lipa seme po celom svetu negde pet, negde deset, a valjda u nadi da ga niko ne uhvati.
Zašto je ovo bitno i zašto pitam državne organe? Zato što sankcija tera čoveka da malo razmisli šta je radio. Znači, sankcija za počinjeno delo, sa druge strane, ima preventivni karakter, pa neki drugi ljudi razmišljaju da li bi to radili ili bi trebalo to da rade ili to ne bi smeli da rade, jer će biti kažnjeni.
Pošto sankcije nema, mi vidimo da on, čovek, traži, i to su mu zahtevi u ovom razgovoru, koji vi predsedniče vodite, dakle, jednu nacionalnu frekvenciju za svoje televizije. Šta će mu nacionalna frekvencija? Pa da preprodaje sekunde. Od cele priče o tome kako izgleda politički sistem u Srbiji, kako je u Srbiji politički sistem ovakav ili onakav, kako manjka ovo ili ono, mi smo došli dotle da Đilasu treba nacionalna frekvencija da opet preprodaje sekunde. To što je njegova ideja da se ponovo bavi tim biznisom da ostavimo po strani, nego je upregao i čitavu bulumentu, nazovi, opozicionih stranaka, jer to i više nisu političke stranke ni po svojoj definiciji, ni po organizaciji, ni po podršci građana, tih tzv. lidera, pa da svi oni zajedno rade na tome da on dobije nacionalnu frekvenciju, da preprodaje sekunde. Dakle, svi sada oni rade za „Multikom“ ili kako se već zovu te njegove kompanije, odnosno njihovo političko krilo koje predvodi Dragan Đilas i preko politike pokušava da ostvari mogućnost da za sebe i svoje kompanije ostvaruje prihode.
To je ono što je problem. To je ono što je problem za ovo društvo da takvi ljudi za sve ono što su uradili ne budu sankcionisani, ako se to naravno desi, a ja ase nadam da se to neće desiti, ali je važna poruka za građane. Oni ovih dana obilaze Srbiju, imaju tu neku svoju kampanju i pričaju o tome kako oni zamišljaju dan posle. Evo vam, dragi građani, kako zamišljaju dan posle. Isto onako kako je izgledao dan pre. Znači, „Multikom“ ili njegove firme, kako li se zovu, preprodaju sekunde, Đilas puni džepove i onda se pare nose na Mauriciju, i to je cela ideja, to je cela kampanja, to je ceo projekat i vidite da tu nema ni P od politike, da tu nema nikakvog političkog programa, da tu nema nikakvih političkih ideja, nego samo dajte da dođemo u poziciju da ponovo punimo džepove.
E, zato državni organi moraju da reaguju i državni organi su dužni da u što kraćem roku pošalju odgovor javnosti da li je Đilas pošteno zaradio 68 miliona dolara koje je posejao po svetu, malo u Hong Kongu, malo na Mauricijusu, malo u Švajcarskoj, malo po Bosni, malo po Moldaviji? Dakle, jel to sve pošteno stečeno ili nije? Ako jeste, da mu se čestita na tome što je od 100% minus 20% plus 20% minus 20%, a to sve njegov genijalni mozak uspe da izračuna, jer to niko drugi u Srbiji nije uspeo da izračuna, jer niko drugi nije uspeo da zaradi 619 miliona evra, pa da se onda svi damo da učimo procente i računanje procenata napamet, da i mi budemo milioneri.
A ako to nije slučaj i ako Đilas nije zaradio pare tako što je 100% plus 20% minus 20% plus 20% itd, e, onda da odgovara i da nikom više u Srbiji ne padne na pamet da opljačka građane Srbije da te pare iznese iz zemlje i da im se ruga u lice na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, da im priča o tome kako, eto, još samo mu ta jedna televizija treba, da i on ima televiziju na nacionalnoj frekvenciji, da po ceo dan visi na njoj, ali ne da šalje političke poruke nego ponovo da preprodaje sekunde.
Dakle, dokle se stiglo sa tom istragom i hoćemo li konačno videti epilog? Hvala.
Hvala predsedniče.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani građani, moje pitanje danas će biti postavljeno ponovo istražnim organima države Srbije i policiji i tužilaštvu, ali i BIA i odnosi se na jednu temu koja nije toliko bila prisutna u javnosti, a mislim da je veoma važna, jer je direktno nanela štetu građanima Srbije, ali i kompaniji o kojoj se radi.
Naime, radi se o višegodišnjoj, a može se reći čak i višedecenijski smišljenoj, organizovanoj, planiranoj pljački „Telekoma Srbija“. Dakle, u ovom pitanju imamo tri važne tačke koje su se dešavale u ovom procesu.
Prva tačka je suštinsko uništavanje „Telekoma“ kroz loše upravljanje, ako se to može nazvati lošim upravljanjem.
Kao primer daću nekoliko podataka. „Telekom“ je svoju infrastrukturu za bagatelu prepuštao svojoj konkurenciji i sada se postavlja jedno logičko pitanje – zašto neko to radi? Zašto nešto što je vaše komparativna prednost vi za bagatelu prepustite direktno konkurentu?
U periodu od, recimo, 2006, 2007, 2008, 2009. godine, znači u tih nekoliko godina, kada su se na tržištu operatora kablovskih televizija dešavala ozbiljna previranja, ozbiljne promene „Telekom“ je spavao. Dok je SBB kupovao male operatere, „Telekom“ nije radio ništa. Posledica toga bila je ta što je SBB, kao direktni konkurent narastao na 54% tržišta.
Najgora situacija pljačke „Telekoma“ vidljiva je kroz pitanje interneta. Godine 2012. „Telekom“ je imao 331 hiljadu korisnika interneta više od SBB, već 2018. godine zato što „Telekom“ nije radio ništa, SBB da pretiče u broju korisnika interneta.
Sada se postavlja pitanje – zašto je to tako? Zato što je postojala politička i zato što je postojala menadžerska organizacija, organizovana grupa koja je uticala na to da se „Telekom“ ovako ponaša, da se „Telekomu“ u trci sa konkurencijom vežu i ruke i noge, da bi konkurencija rasla, „Telekom“ stagnirao i propadao i to se sve dešava do 2018.godine kada „Telekom“ konačno počinje da se ponaša normalno, počinje da se ponaša kako se ponaša ozbiljna kompanija, kupuje određene operatore, proširuje broj korisnika, ali tada u tom trenutku se dešava treći važan momenat, a to je da SBB formira svoje političko krilo.
Mi danas svedočimo o tome da političko krilo SBB na dnevnom nivou pokušava da ruši „Telekom“, pokušava da „Telekomu“ ospori pravo da se takmiči na tržištu, pokušava da „Telekomu“ ospori pravo da raste i razvija se, pokušava da uradi ono što su shvatili da moraju da urade. Da bi zaustavili rast „Telekoma“, da bi nastavili rad kompanije SBB, oni moraju da preuzmu političke poluge u ovoj zemlji da bi sprečili i zamenili strategiju razvoja „Telekoma“ razvojem privatne kompanija, tako što će menadžment „Telekoma“ raditi za privatnu kompaniju, a ne za sam „Telekom“.
Zato želim da pitam – ko su ti ljudi u „Telekomu“ koji su radili za SBB? Ko su ti ljudi koji su bili plaćeni od SBB da ne radi za kompaniju u kojoj vrše funkcije, nego za protivničku, odnosno konkurentsku kompaniju? Ko su ti ljudi koji su omogućili SBB da od 2012. do 2018. godine tri puta uveća vrednost kompanije, a u periodu od 2007. do 2018. godine za devet puta, ne za 9%, nego za devet puta uveća vrednost kompanije? Ko su ti ljudi koji su omogućili da SBB dođe na 2,6 milijardi evra vrednosti, a da „Telekom“ nije mogao da bude prodat ni za milijardu? Ko su ti ljudi koji su na taj način, građani Srbije, iz vašeg džepa izbijali pare, jer vi dobijate dividende od „Telekoma“? Ko su ti koji su iz budžeta države Srbije izbijali pare? Za ovu pljačku neko mora da odgovara. Ovo pitanje mora da se raspravi i želim odgovore na ova pitanja. Hvala vam.
(Kikinda, 05.09.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 105000.00 | RSD | 03.08.2020 - 03.04.2022. |
| Odbornik | Skupština opštine Kikinda | Opština | Mesečno | 15000.00 | RSD | 20.05.2016 - 21.08.2020. |
| Poslanik | Skupština AP Vojvodine | Pokrajina | Mesečno | 103284.00 | RSD | 02.06.2016 - 31.07.2020. |
| Poslanik | Skupština AP Vojvodine | Pokrajina | Mesečno | 35580.00 | RSD | 02.06.2016 - 31.07.2020. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 105000.00 | RSD | 03.04.2022 - |