Iskreno rečeno, ja sam nešto sasvim drugo hteo da kažem, ali posle ove premudrosti da dok su građani živi živeće i država, ja stvarno ne znam šta da kažem. Ovo je toliko genijalno, da ja reči nemam.

(Narodni poslanik Rastislav Dinić dobacuje sa mesta.)

Poštovani građani, čuli ste…

8/2 JD/LjL

(Rastislav Dinić: Baš ti je fora. Svi se smejemo.)

Opet si naduvan? Nije to fora, ja bih voleo da je fora, ali je istina. Ceo Niš zna da ne može da ti se uđe u kabinet, smrdi na marihuanu. Saberi se malo, smiri se. Promeni gandžu, loša ti je ova, radi te na agresiju, nađi onu što te radi na smirenje.

(Rastislav Dinić: Predsedavajuća, čujete ovo?)

Naravno da čuje. Ti sam tražiš da ti se ja ovako obratim. Ja uopšte nisam tebi hteo da se obraćam, ali kad tražiš, ja iskoristim priliku da te podsetim šta si i ko si.

Uglavnom, na ovu genijalnu misao da žive građani jer dok su živi građani živeće i zemlja, ja stvarno nemam šta ni da dodam ni da oduzmem, a ni na ovaj jadni literalni sastav koji je izražajno pročitan i izražajno čitanje u celom mandatu od iste osobe koja isto tako sa ogromne visine koju je sama sebi dodelila govori o svima drugima.

I sad bih ja razumeo da mi ovde imamo sa druge strane nekog Cicerona koji nama ovde drži pridike o tome jer jednostavno zna i dominira svojom verbalnom ekspresijom, ali mi imamo osobu koja se uvek hvali svojim obrazovanjem a za lidera izabrala ponavljača i čoveka koji ne zna gde je diplomirao, ne zna da pokaže zgradu. Sa druge strane, to pokazuje šta i ona suštinski misli o sebi, jer lider je onaj koji je najbolji među njima, tako da je to njeno obrazovanje izgleda samo za neku ličnu upotrebu u smislu da sama sebe nekako hvali i podiže.

Ali, ni tu nije kraj, budući da ona, evo danas, koliko ja vidim, zamera poslanicima što rade svoj posao. Znači, kad govore, ne valja što govore, kad ne govore, ne valja što ne govore. A šta da rade? Da izađu, da ne postoje? Ili da se ponašaju kao ona, dođe, pročita…

(Narodni poslanik Rastislav Dinić dobacuje sa mesta.)

Vidi ga, opet ovaj.

Dobro bre, čoveče, saberi se. Lokalizuj se. Šta ti je?

(Rastislav Dinić: Šta znači lokalizuj se.)

(Bogdan Radovanović: Samo se svađa se sa ljudima.)

Najbolje bi bilo da te gađam toalet papirom, to bi bilo parlamentarno. To bi bilo u skladu sa parlamentarnom praksom.

(Rastislav Dinić: Svi imaju neograničeno vreme.)

Čoveče, ja imam vreme po amandmanu. Imam 54 minuta.

(Bogdan Radovanović: Ti si bre… Svaka ti čast.)

Ovaj Šojić što se vratio bez čalme. Bolji si bio dok si imao čalmu.

(Bogdan Radovanović: I to je dobra fora.)

Bolji si bio dok si imao čalmu.

(Bogdan Radovanović: Kako si se tako duhovit probudio od jutros.)

Nisam ja duhovit nego ste vi smešni, a ja samo primećujem.

(Bogdan Radovanović: Juče ... a danas duhovit.)

Eto vidiš, a ti ni jedno, ni drugo nisi u stanju da razumeš.

(Bogdan Radovanović: Zamislite šta je život.)

Zamisli ti ni jedno, ni drugo nisi u stanju da razumeš. Kada tebi budem želeo da se obratim ja ću čitati „Ivicu i Maricu“ jer je to tvoj nivo. Kada budem želeo da me ti razumeš. Znači, obratiću ti se na nivou „Ivice i Marice“, jer to je nivo na koji ti možeš.

(Bogdan Radovanović: Ti da mi se obratiš. Ti si nerazumljiv.)

Je li je tako?

(Bogdan Radovanović: Jeste.)

Dobro. Da li si sada završio?

8/3 JD/LjL

(Bogdan Radovanović: Hajde sada pričaj po amandmanu, legendo.)

Da li si sada završio? Vidi, ja ću da pričam ono što ja hoću da pričam. Nećeš mi ti određivati šta ću da pričam.

(Bogdan Radovanović: Ne možeš da pričaš.)

Mogu da pričam šta hoću.

(Bogdan Radovanović: Evo, neka te opomene predsedavajuća. Ne možeš da pričaš šta ti hoćeš.)

Hajde da vidiš. Hoćeš da vidiš? Ajde, objasni mi ti.

(Bogdan Radovanović: Ne možeš da pričaš šta hoćeš.)

Dobro, dobro. Da li će tata biti zadovoljan kako si danas.

(Bogdan Radovanović: Ne možeš da pričaš šta hoćeš, patronac.)

Da li će danas da bude – tata, vidi kako sam rekao Milenku. Vidi šta sam rekao Milenku. Tata, budi ponosan na mene.

(Bogdan Radovanović: Opet neka duhovitost izbija.)

Ne, ne. Nego tvoji kompleksi. Nije moja duhovitost, nego tvoji kompleksi.

(Bogdan Radovanović: Pričaj o amandmanu.)

Nije moja duhovitost nego tvoji kompleksi.

Dobro, da li si završio?

(Bogdan Radovanović: Ajde vrati se po amandmanu.)

Dobro, da li si gotov? Kraj? Dobro, samo ti radi svoj posao. Tvoj posao je, druže, da ovde objasniš tati da treba da te voli.

(Bogdan Radovanović: Ja ti nisam drug.)

Voli me tata. Nisam ja kriv što sam glup. Nisam ja kriv što sam prodavao gume iz Belorusije. Ja mogu da budem pravnik. Uzmi me za advokata. Uzmi me barem za pripravnika. Uzmi me za bilo šta.

(Bogdan Radovanović: Ništa nisi radio u životu.)

Dobro, ti si radio. Prodavao si gume iz Belorusije.

(Bogdan Radovanović: Naravno da jesam.)

Menjao si gume, da li je tako?

(Bogdan Radovanović: Između ostalog. I nisam preletao iz DSS u SNS. Iz vlasti u vlast.)

Nisi ali si menjao gume.

9/1 GD/JG 11.25 – 11.35

(Bogdan Radovanović: Menjao gume jesam.)

Dobro, to je u redu.

(Bogdan Radovanović: Za razliku od tebe, nepoštenjačino.)

Eto, ti si radio pošten…

(Bogdan Radovanović: Prelazio si iz vlasti u vlast.)

Iz vlasti u vlast? A juče je bilo iz opozicije u vlast?

(Bogdan Radovanović: To si ti radio.)

Dobro. I šta još?

(Bogdan Radovanović: Hajde sad se vrati i pričaj po amandamnu.)

Neću. Ovo mi je super ovako. Ovo mi odgovara baš.

(Bogdan Radovanović: Dobro, ne moraš.)

Super mi je. Ajde, samo ti nastavi.

(Bogdan Radovanović: Možeš.)

Nastavi ti, nemam ja nikakav problem, samo ti udri. Super si.

(Bogdan Radovanović: Nećete da ga opomenete?)

Ovo je sada najbolje. Opomenite me, samo da ovo prestane.

Je l' ovo realno?

Opomenite me, samo da ovo prekine. Uradite nešto, izbacite me iz sale, samo da prestane ovo više.

(Bogdan Radovanović: Samo „šapicu“ dovedite u red.)

Dobro, bolje da si ti ostao da menjaš gume.

Da si nastavio da menjaš gume, svega ovoga ne bi bilo.

Da nisi imao potrebu da se dokažeš tati kako može da se baviš nečim ozbiljnim, a ne da menjaš gume, mi ne bismo sada svedočili o ovome.

(Bogdan Radovanović: Ja sam prestao da bih došao da tebe više ovde nema.)

A mene da nema, a doveo si do toga da tebe više ovde nema. Čekaj, prestao si da menjaš gume da mene ne bi bilo i doveo si do toga da ne bi bilo.

(Bogdan Radovanović: Pa ću da se vratim.)

A gde ćeš da se vratiš?

(Bogdan Radovanović: Kada promeniš temu…)

Ti tek treba da ideš.

(Bogdan Radovanović: Vratiću se da menjam gume samo promeni temu.)

Vidi, u konkurenciji sa tvojom pameću, ja sam stvarno mizerija.

(Bogdan Radovanović: Ti si, bre, probušena guma.)

Probušena potpuno. U odnosu na tebe, ja sam stvarno katastrofa. To je toliko očigledno i tebi i meni, tako da nikakav problem nije.

Dobro, da se vratim na ono što sam počeo da pričam pre nego što se ovaj naduvani i ovaj bivši vulkanizer…

(Bogdan Radovanović: Bivša vlast.)

Bivši vulkanizer koji je umislio da je dovoljno to što mrzi dovoljno da se bavi politikom, ali to su kompleksi koji te rukovode, šta ja da radim. Ne mogu ja tu da pomognem. Ja nisam stručan da pomognem.

(Bogdan Radovanović: Ja te ne mrzim, mene je tebe žao.)

Dobro, sve je u redu. Ajde sada žali u sebi.

Prestani da se blamiraš ovde. Žali u sebi.

(Bogdan Radovanović: Nastavi po amandmanu.)

Dobro, bre. Dosta je bilo, čoveče. Saberi se, bre, malo.

Znam da si sirovina, da si buzdovan, ali sad ga stvarno pretera.

Ne moraš svaki put to da pokažeš i ne moraš svaki put da to dokažeš.

9/2 GD/JG

Dakle, poštovani građani, da krenem ispočetka. Poštovani građani, kada imate nekoga ko u celom mandatu izražajno čita svoj govor, u želji da na taj način pokaže nešto svoje, onda taj nema pravo drugima da prebacuje bilo šta, jer nije u stanju onako iz glave, iz srca da kaže bilo šta. Sa druge strane, taj neko i te kako ima svoju istoriju. Taj neko je neko ko je bio u ovom sistemu, ko je u ovom sistemu Srpske napredne stranke obavljao određene pozicije i ko je u tom sistemu napravio štetu državi Srbiji i poslu kojim se bavio i zato ta osoba ovde pročita izražajno to što napiše a onda napusti salu zato što zna da će da usledi odgovor, a zato što na odgovor nema daljeg odgovora i zato, poštovani građani, ako mislite da verujete ovima kojima samo mrze i ništa drugo osim što mrze, koji se iz nekog razloga nadaju da će naredni izbori da ostvare njihove patološke želje da nekoga ne bude, da nekoga ne vide, da nekoga ne, bojim se, kao što rekoh juče, da se to neće desiti iz prostog razloga što jedino koga nećemo imati prilike da vidimo u sledećem sazivu su oni sami. Nikoga od njih. Nikoga od ovih ovde koje sada možete da gledate nećete videti u sledećem sazivu, jer jedni znajući koliko su mizerno rangirani u vašim očima neće ni da izađu na izbore, a drugi će i na tim izborima proći kao bosi po trnju i to je jedina istina.

Najzad, ne možete poslanicima zamerati to što rade svoj posao. Dakle, kritikujete zato što n e govore, a onda ih kritikujete zato što govore. Kada ne izlažu - zašto ne izlažu? Kada izlažu – zašto izlažu?

Svaki poslanik je ovde uradio deo posla koji je vrlo važan za građane Srbije i poslao poruku koja je nama bila bitna, kao što su i oni mogli da koriste ovu priliku na ovoj poslednjoj sednici da kažu nešto što misle da bi bilo bitno za njih, da bi bilo bitno za njihov rejting, da bi bilo bitno za njihovu politiku, ali pošto politiku nemaju, a o rejtingu više nemaju razloga da brinu jer on i onako ne postoji, rade ovo što rade, ponašaju se kako se ponašaju, ono što me samo plaši, a to ćemo videti, poštovani građani, i to će u najvećoj meri zavisiti od vas, to je da oni koji treba da dođu sakriveni iza lista koje nemaju ime u ovom trenutku, koji neće da kažu svoja imena, nego samo kodne nazive i nadimke, mogu da budu još gori od ovih koji su sa ulice većina njih došli, misleći da je politika nešto čime baš svako može da se bavi i da time što mrze i ovako urlaju i dobacuju ili slično, zapravo nekoga zastupaju. To koliko zastupaju vas pokazali ste time što su trenutno statistička greška u svim istraživanjima.

Najzad, od osobe koje je slavodobitno rekla kako eto ona ima svoju karijeru, pa jedva čeka da se ovo završi, pa će da se vrati svojoj karijeri, ne možete očekivati da razume da svako ozbiljan traži da probleme koje ima rešavaju oni koji su posvećeni poslu kojim se bavi, kojima to nije hobi, a mi imamo hobi političare, koji žele ili se predstavljaju barem da rešavaju probleme građana. To je davno prošlo vreme kada je seoski kovač u isto vreme bio i stomatolog, pa vadio ljudima zube. Čisto sumnjam da bi u 21. veku neko išao kod kovača na stomatološku intervenciju. Isto tako je i u politici. Onaj ko nije posvećen, ko nije usmeren na to, ko nije u potpunosti fokusiran na probleme građana i kako da ih rešava i to da radi svaki dan kao posao ne može da zna ni šta su problemi građana, ni kako ti problemi mogu da se reše. Zato i jesu tu gde jesu i zato oni ni ne shvataju koliko greše i zato na izborima koji dolaze nemaju šta da traže, a na vama, kao što sam rekao juče, je to da odlučite za koga mislite da te probleme koje imate i koje ova zemlja ima može da reše – da li su to oni koji rade posvećeno i bave se ovim poslom ili su to oni kojima je politika hobi, da ispune slobodno vreme, pa neki skupljaju markice, a neki se bave politikom. Ako mislite da su to hobisti, vi ćete glasati za hobiste.

(Narodni poslanik Rastislav Dinić dobacuje iz klupe.)

9/3 GD/JG

Šta si sada rekao?

Pa ti samo kukaš što vam ne daju pare iz Vlade. Samo ti si pričao ovih dana o parama.

Znači, neko će da glasa za ovo, neko će da glasa za ono, ali je činjenica da od onoga kako bude narod odlučio, zavisi od toga u kom će pravcu Srbija ići, jer ako je budu vodili hobisti kojima je to zanimacija ili prilika ili pokušaj da dobiju neku pohvalu od roditelja zato što su ih razočarali svojim neznanjem, neobrazovanjem i svim ostalim, onda je to problem koji će napraviti nove probleme i koji će dovesti dotle da Srbija ponovo uđe u jedan loš ciklus iz koga je pitanje da li će uspeti da se izvadi.

10/1 TĐ/MJ 11.35 – 11.45

Eto, to vam je suština onoga što je rečeno. A to sa visine obraćanje narodnim poslanicima ovde, možda bi i moglo da ostavi neki utisak da je to uradio neko ko je na nas ostavio utisak da imamo bilo kakvo poštovanje i bilo kakvo, osim kolegijalnog, poštovanja koje, za razliku od njih, mi imamo. Dakle, ko ima poštovanje tako da ta reč ima neku težinu i da ta reč ima neku osnovu. Pošto je to sve suprotno rečeno, što kaže naš narod – na jedno ušlo, na drugo izašlo bez bilo kakvih posledica. Hvala.

I, evo, pustite ga bez dobacivanja, bez ičega i dobijete da je deponija javno dobro, i to je to. Ne treba ništa ni dodati, ni oduzeti. Deponija, dakle, još jednom, poštovani građani, deponija je po njemu javno dobro. Toliko. Rekao je sve o sebi. Nema potrebe ja bilo šta više ni da dodam ni da oduzimam. Može da dobacuje sad koliko god hoće. Mi smo naš razgovor završili. Nema potrebe da mu na bilo koji način pridajem važnosti, jer je sam pokazao koliko šta zna i koliko barata pojmovima. Kad tako samouvereno lupeta, što bi ga prekidali?

Na fakultetu koji sam završio se učilo šta su javna dobra. Pošto taj fakultet očigledno nije bio u stanju da završi, pa je otišao na neki drugi, naučio je javna dobra drugačije. Ja poštujem to što je tamo naučio, pa može i deponija u tom učenju da bude javno dobro, ako je to za njega javno dobro i ako to može da bude javno dobro, pritom da ne kaže da je to dobro od opšteg interesa ili nešto slično, nego javno dobro. A možda i to nisu učili kako se razlikuje. U svakom slučaju, ja prihvatam, evo, i to što je naučio na tom fakultetu koji je završio, ali mi je jasno zašto nije bio u stanju da završio onaj koji je upisao. Hvala.

Ja samo zbog građana, dakle, ja sam juče govorio o tome, ministarka je govorila o tome, niko ne misli da je sve urađeno i niko ne misli da je sve idealno, ali postoji jedan problem koji se uporno ponavlja, a to je da se predstavljaju stvari kao da je otprilike sve je bilo sjajno, sve je bilo med i mleko, svaka lokalna samuprava je bila Monako i onda smo mi došli i onda imamo nerazvijene lokalne samouprave. Pa, nije to tako.

Dakle, ja ne živim u Beogradu, živim u unutrašnjosti. Evo, ja bih voleo da čujem to magično, pošto evo mi nismo rešili kako da ljudi ne odlaze iz manjih mesta ka većim mestima. Evo, recite mi šta je ta magična formula. A ja vam sada kažem, da smo doneli zakon ili da smo predložili zakon kojim ćemo reći, na primer, ko je završio državni univerzitet o državnom trošku, bio na budžetu, ima da ide tamo gde mu država kaže, u Bojnik, u Kikindu, u Čoku ili bilo gde drugo. Pa, znate šta bi bilo? Ustanak. Ko ste vi da sprečavate pravo čoveka da bira gde će da živi. Ko ste vi da odredite pravo čoveka gde će da radi? Da vi sada kažete nekome – završio se Pravni fakultet u Beogradu ili u Novom Sadu ili u Kragujevcu ili u Nišu, i sada lepo pošto te je školovala država ideš iz Niša u Čoku zato što tamo u opštinskoj upravi nemaju pravnika. Pa, to bi bio ustanak u zemlji protiv nas zato što mi sada se ne znam čime bavimo.

Dakle, u svakom slučaju, da li je ovo tema? Pa, mogli smo, da ste kvalifikovali ovo kao temu, kao što vidite imate sagovornika na tu temu, ali ne možete da postavljate stari – e, bilo je idealno, bilo je ovo. Zato je važno ovo što je ministarka pročitala, sva ta mesta koji su procenat nezaposlenosti imali i koji imaju danas. Pa, nije moguće samo da nemaju ljude.

(Jelena Milošević dobacuje sa mesta.)

14/3 JJ/MP

Dakle, nije samo to, da li ima ljudi manje. Pa, svuda ima ljudi manje, ali nije to, imate 500 hiljada više zaposlenih, dakle, na manji broj stanovnika. To vam je ne statistika, to vam je činjenica.

Tako da u tom kontekstu zaista i te kako može da se razgovara o tome, ali onda mi kao društvo treba da napravimo konsenzus o tome da ćemo prihvatiti neka rešenja koja neće biti tako jednostavna. Pa, kada upisuješ fakultet bilo koji ti treba dobro da razmisliš da li hoćeš da budeš samofinansirajući student, pa sam sebi plati i živi gde hoćeš ili ćeš da te školuje država i da živiš tamo, na primer gde ti država odredi. Isto važi i za lekare. Juče smo slušali, nemate ovog, nemate onog, a kako da ga zadržiš? Opet govorim iz perspektive nekog ko živi u unutrašnjosti. Dođe, dobije radno mesto, položi specijalizaciju, istog momenta ode. Da se vrati opet ona varijanta – opet ukidamo specijalizacije. To opet ne valja iz drugog razloga.

Dakle, za sve može da postoji nekakvo rešenje, ali za takvo rešenje koje bi u ovom smislu bilo i te kako inovativno i nešto novo u našoj politici i u našoj zemlji, mora da postoji opšti konsenzus i nema iskakanja iz toga. A ja sam siguran da do takvog konsenzusa ne došlo iz prostog razloga što su ljudi koji danas to zameraju, zloupotrebili sve što su mogli da zloupotrebe, nas da napadnu i ne bi rekli – hajde da to zajedno guramo, zato što je dobro za male sredine, nego bi rekli – aha, evo šta radite, ograničavate ljudima gde će da žive, gde će da rade.

15/1 JD/LjL 12.25 – 12.35

Dakle, da, to jeste tema i imamo problem. Problem je mnogo veće, problem je bezbednosni, istok zemlje, od Novog Kneževca do krajnjeg juga imamo depopulaciju, to je bezbednosni problem jer nam je tamo granica. Postoje brojni problemi i svi smo toga svesni, ali, ljudi, za te probleme mora da postoje neka rešenja koja svi zajedno treba da podržimo.

Ja nisam stekao utisak do sada da ste vi bili spremni da podržite bilo šta što smo mi predložili, pa čak ni u ovakvom pravcu što bi išlo. A vi sami niste predložili ništa, nego samo popišete šta su sve problemi i kažete – aha, za sve ste vi krivi. Pa, neće biti da smo za sve krivi. I niko ne beži od odgovornosti. Ne kažem, verovatno negde ima gde jesmo krivi, ali, nemoguće da smo krivi za sve. Jer, kažem, zato je bitno, koliko god to smetalo ljudima i iz opozicije i ljudima koji ih podržavaju, kada se spominje ta 2012. godina, mora da se kaže od čega se krenulo, jer nije zatečen med i mleko pa je neko upropastio, nego je zatečena ruina i neko je nešto podigao. A onda kažete – e, pa, niste dovoljno.

Da li je dovoljno ili nije dovoljno, da li je moglo više ili nije moglo više, to je sad za svaku analizu i svaku lokalnu samoupravu, a niti imamo vremena, niti je ovo mesto gde o tome treba da pričamo. Ali, kažem, generalno, nas to čeka kao društvo, inače će zemlja da se pretvori u Koridor 10 i naselja oko Koridora 10.

Zato, i putevi koje gradi Aleksandar Vučić doprinose tome da se zemlja ravnomerno razvija. Vi iz Zrenjanina, na primer, nećete imati razloga da se selite u Beograd i Novi Sad kad budu dobili dva auto-puta. Nećete imati razloga da se selite, jer će vam do Beograda trebati 35-40 minuta, do Novog Sada manje od pola sata, sad treba pola sata, znači, trebaće vam 20 minuta.

Pruge koje će se graditi tome doprinose i koje se grade tome doprinose. A vi nas onda napadate – gradite puteve, vi se tu ugrađujete, to su najskuplji putevi u Evropi itd. Pa, hajde, ljudi, šta hoćemo više? Ne vi, ne mi, nego svi zajedno kao društvo, šta hoćemo više?

Mi znamo šta hoćemo i radimo u pravcu toga da svaki deo zemlje bude razvijen. Ali, problem je što smo stvarno krenuli iz debelog minusa. I nisu neki poslanici koji su mlađi za to lično krivi, ali, znate, neki od tih ljudi koji su doprineli tom glibu u kome se zemlja nalazila se nalaze oko vas, pa onda otuda i reakcija ministarke.

Dakle, sve su to teme o kojima će se razgovarati, ali u nekom drugom sazivu, sada smo pri kraju, teško da možemo sada da donosimo takva rešenja. Hvala.

Pa ovo vam je, gospodine Mali, još jedna posledica onoga o čemu su govorile neke kolege iz opozicije, dolaska velikog broja ljudi iz unutrašnjosti u Beograd i onda im cena stana ne odgovara, ali mi nije jasno zašto onda nisu ostali u svojim lokalnim samoupravama. Meni zato što nije odgovarala cena stana

18/3 AL/MO

u Beogradu, ja sam ostao u Kikindi. A sad nisam došao u Beograd pa da učim Beograđane kako oni treba da žive i koliko treba da im vredi cena kvadrata zato što se meni ne isplati iz Kikinde da dolazim ovde.

Tako da…

(Natalija Stojmenović dobacuje.)

Ja Vranje nisam spomenuo, ali mi je drago što ste se prepoznali. Drago mi je što ste se prepoznali. Ja Vranje nisam…

Ja sam čuo da koleginicu zovu Beovranjanka, ali sada mi je jasno. Nisam znao da je to razlog.

U svakom slučaju, što se tiče ove cele priče sada ste, poštovani građani, imali prilike da čujete kako to izgleda.

19/1 MV/CG 13.05 – 13.15

Pronađu vam nešto za šta nije bilo vremena, okolnosti, ovoga ili onoga, da se reši i kažu ovo niste uradili, ovo niste uradili. Ja vam sada garantujem glavom, gospodine Mali, da nije sređeno to priobalje, danas bi nas kritikovali zato što nije sređeno i isto to bi govorili – prošlo je 14 godina, imate tamo nasukane brodove, tamo se narkomani skupljaju, šta ste uradili za 14 godina. E, sad kada je sređeno, opet ne valja što je sređeno. Tako da, iskreno rečeno…

(Natalija Stojmenović: Za koga?)

Za kralja i otadžbinu. Ovo nije normalno, stvarno.

Uglavnom, ono što jeste poenta, evo Ćuta je razumeo, to je da šta god radili, oni će da kritikuju, oni će da traže načina da vam objasne da to tako nije trebalo. Oni bi to bolje zato što je dokazano da su bolje već radili, je li tako? Jer, sve ovo što nama zameraju, oni su već sto puta radili. Gradili stanove za mlade, gradili zgrade za mlade. Dakle, oni traže od države da postane stanodavac. To je sada nova varijanta. To je odlično, samo to kada vaše komunističke i neokomunističke budalaštine dođu na vlast, onda ćete moći to da sprovodite. Tu vrstu angažmana ova zemlja je negde prekinula 2000. godine, kada je rečeno tržište, tržište i tržište. Sada odjednom vraćamo se u vreme Tita, da se prave stanovi i da, kako se ono zvalo, SIZ za stanovanje, fondovi solidarnosti i te fore…

Imaš kuću, vrati stan, ne može sve. I onda će to tako da ide. Zašto. Pa zato što su njima nemački zeleni rekli da to tako treba.

(Narodna poslanica Natalija Stojmenović dobacuje s mesta.)

Tako da, politika nemačkih zelenih preko ovih domaćih zelembaća neće u Srbiji biti sprovođena nikada, ali nikada, jer su deo NVO hidre, koja se spolja finansira da ovu zemlju podriva, koja se spolja finansira da ovu zemlju urušava. Ovi ljudi sve što govore, govore zato što je tako naručeno, zato što je tako plaćeno, a ne zato što imaju bilo kakav plan i bilo kakvu ideju. Zato su statistička greška, zato na izbore ne izlaze, zato ćemo ih istrpeti još danas, sutra i u ponedeljak eventualno, i više ih, na našu veliku sreću i zadovoljstvo, nikada i nigde ni sresti, ni videti nećemo, jer će izmigoljiti iz javnog prostora tamo gde im je i mesto. Hvala.

Živeće te i vi u državnim stanovima kada budete bili neka vlast, pa službe koje su zadužene za vašu bezbednost procene da je tako nešto neophodno zarad vaše bezbednosti. Do tada nećete.

(Rastislav Dinić: Jel je ovo pretnja?)

E sad, što se države tiče, država je bila…

Šta je pretnja, kakva pretnja?

Ko se to dere o pretnji?

Uglavnom, država je bila i stanodavac i poslodavac i sve ostalo. Taj sistem je funkcionisao kako je funkcionisao do 1990. godine ili 1989. godine, a onda je blago modifikovan. Onda je rečeno da se sa tim raskida i da to ništa nije valjalo i da se ide u jednom drugom pravcu i sada živimo u tom drugom pravcu. Kada bude većina rekla da se vraća u taj pravac koji vi tražite to će da se desi.

(Dobrica Veselinović: Šta je vaš stav? Šta ti misliš, Milenko, jel treba?)

Ne treba.

Pošto me je pitao šta mislim, da li država treba da bude stanodavac, poslodavac i sve ostalo, najveći jedini poslodavac, ne treba. Državna imovina, državna svojina pokazalo se ono što je svačije da je ničije.

Grad Kikinda, na primer, evo da vam dam primer, ima stanove u svojini grada. Faktički, to je u javnoj svojini, kako već sad ide formalno, nije ni važno. Da hoće da me poslušaju, a neće, to sve treba da se rasproda. Ko hoće da kupi da kupi, jer je to katastrofa jedna potpuna. Jer, niti može da se održava, niti se održava. Ogromne probleme grad ima zbog toga. Ogromne probleme imaju i ljudi koji… Jedni dođu, drugi odu, ostave dugove. Naprave dugove za struju, izađu napolje, mora grad da plaća milionske dugove za struju, itd. Ulaže se neprestano u te objekte, ni na šta to ne liči. I to da je pameti to bi trebalo da se proda.

(Dobrica Veselinović: Sve da se proda.)

Tako je. Ko hoće da kupi neka kupi, država kroz pakete socijalne pomoći da pomaže i to je to.

Ono što ne nabrajate, to su zemlje koje to niti rade, niti im pada na pamet da rade. A, to da ima tih levih i liberalnih i levo liberalnih gradonačelnika koji se takvim stvarima ponose, siguran sam da ima. Ovde na sreću našu ne, niti će, kada ste vi u pitanju, to da se desi. Možda ste imali priliku nekada, ali ta prilika je otišla, prohujalo sa vihorom, i neće više da se vrati.

Tako da, to da će država da gradi stanove, pa država da izdaje stanove, pa države da vodi računa o tome ko kako održava taj stan, pa kako to sve funkcioniše, itd., to je završeno i ta se priča ponoviti neće. I to je, na kraju krajeva, dobro, jer se pokazalo da je za državu to loše. Uvek čovek o sopstvenoj svojini bolje brine nego o tuđoj. U nju može da ulaže, njom može da raspolaže i sve ostalo, a ovo, da budu zakupci nečega što nije njihovo, a onda da u to ne ulažu, da mora da ulaže onaj ko je vlasnik, a to je opet država.

Tako da, kad pravite te proračune i kad imate te ideje izračunajte koliko bi to koštalo državu, lokalne samouprave i sve ostale, pa ćete videti zašto za to nema, šta se dobija.

(Dobrica Veselinović: Neki ljudi žive.)

Neki ljudi žive. To u zemljama zapada služi uglavnom za imigrantsku, odnosno migrantsku populaciju koja tamo živi. Vrlo, vrlo malo koristi autohtono stanovništvo.

Ali, ja nemam problem nikakav sa tim, meni je jasno da biste vi i to uradili, jer to što rade zeleni tamo vi biste radilo vamo. Srećom, kao što rekoh, ta politika neće da se sprovede. U Nemačkoj 80% ljudi nema stan. Generalno, ta svojina nad nekretninom u Srbiji je mnogo više izražena i ona potiče ne samo od toga što je neko doneo političku odluku, nego i nečega što je istorija, nečega što je tradicija, nečega što je imanje, a ne nemanje, nečega što je ostalo u tradiciji ovog naroda.

20/3 MT/VZ

Tako da, nemojte da rušite tu tradiciju tim vašim levičarskim budalaštinama. Em nećete uspeti, em samo nas zamajavate sve zajedno.

Hvala.

Skočio kvadrat za pola sata! Ova reče malo pre 3,5 hiljade, sad je već 10 hiljada evra. Do kraja sednice će doći na 15, 20 hiljada.

Ali hajde, pošto smo krenuli sa izvrtanjem reči i teza, sada ćemo ovako, pošto nije to samo njihov specijalitet, možemo i mi time da se bavimo.

Poštovani građani, sada ste čuli šta je njihova politika. Oni ako pobede i ako budu sprovodili svoju politiku, vi nećete imati ni stanove, niti ćete biti vlasnici bilo čega. Njihova politika je da vam oduzimaju imovinu, njihova politika je da sva imovina bude isključivo državna. Nećete moći da imate stanove, nećete moći da imate kuće, nećete moći da imate vikendice, nećete moći da imate ništa.

Vlasnici privatnih firmi, da znate da će vam oduzimati privatne firme i od tih firmi praviti državne firme. Evo, hoćete tako da pričamo?

(Dobrica Veselinović: Niko to nije rekao.)

Pa, nisam ni ja rekao ono što je on rekao da sam rekao. I zato sam i naveo da ako ćemo tako da pričamo, onda nije nikakav problem. Obrnem ja to, kao i vi. Hajde, prestanite to da radite.

Da, rekao sam da je država loš stanodavac i da država ne treba da pravi stanove i da ima stanove. Kraj. Ne znam šta je tu bilo sporno?

Ali, evo sada konkretnog primera kako oni ne znaju o čemu pričaju i kako je to jedna floskula teza koja nije razrađena čak ni u njihovim glavama, a da ne pričam da nije razrađena u realnom životu kako izgleda.

Dakle, država Srbija je imala taj, odnosno grad Beograd, ko je već bio formalno vlasnik, "Sava centar". Plaćali, investirali, rupa bez dna, nikad kraja. Danas taj "Sava centar" donosi budžetu Srbije i imamo najveći kongresni centar u ovom delu Evrope i više novca u budžet dobijamo od poreza nego kad je država bila vlasnik i pravila konferencije i sve ostalo. E, to vam je privatni kapital i interes države od privatnog kapitala. Ali, to je ono što oni neće, oni ne razrade ideju do kraja, nego sve je super, nek sve bude državno. Ne, sa tom pričom je završeno.

22/2 JD/LjL

Sa druge strane, nije to tako kao što vi predstavljate da sam ja rekao, niti je to onako kao što mi radimo u potpunosti. Potpuno ste iskarikirali ono što sam ja govorio. Na primer, zadržana je ta "Ložionica", pa je država uložila, pa se taj prostor koristi zato što je procenjeno da može da se koristi za šta da se koristi. Tako da neka izbalansirana priča i te kako ima osnova, a ove utopijske ideje i ove varijante da se vratimo ponovo na 44. godinu, da oni proveravaju koliko kvadrata ima čovek u svojoj kući pa da proceni da ne može da se baškare u 100 kvadrata njih dvoje, ima da vam uselimo još pet zaštićenih podstanara i te slične stvari, to zaboravite, bilo, prošlo, neće se vratiti. Baš kao i vaša politička opcija.

Ispade sad da ja baš i nisam karikirao. Jer, sad smo već u sledećoj rečenici dobili da će da ograniči pravo vlasniku stana da odredi cenu stanarine. Znači, ja ću da izdajem svoj stan, evo vam, poštovani građani, kako to izgleda u njihovoj ideji, vi ćete da izdajete sopstvenu nekretninu po ceni koju vam oni kažu. To su vam rekli. E, taj film, kao što rekoh, u Srbiji gledati nećete.

(Robert Kozma: Isto kao što ste ograničili cenu hleba.)

Poštovani građani, vi samo razmislite gde će to da se završi. Krenuće od toga da će da vam ograničavaju po kojoj ceni možete da izdajete sopstvene nekretnine, a onda će to da se završi tako što će da vam određuju sve ostalo. Jer to kad jednom breša pukne, tu kraja više nema.

Dakle, oni ne govore sada o tome da lokalne samouprave koje imaju u svojini, kao navedena Kikinda, neke nekretnine, ograniče cenu tih nekretnina, odnosno cenu zakupa tih nekretnina, nego kažu – ima svi, u Beogradu zakup ima da bude 300 evra i tačka. I nema veze koliko vi mislite da to vredi.

E, pa gospodo i dame koji ovo gledate, razmislite da li vam je ova avantura interesantna i da li smatrate, posebno vi, koji ste vlasnici kvadrata koji se izdaju, jer danas će da krenu sa stanovima, a sutra će da krenu da se nastave na lokale, prekosutra na ko zna šta i doći ćemo mi do onoga što sam ja mislio da sam iskarikirao, a ispalo je da baš i nisam. Ispalo je da bi oni zaista na kraju uterivali ljude u zadrugu, ogrnuli se kožnim kaputima i čupali brkove onima koji neće to da rade.

Tako da, taj film, kao što rekoh, bio, prošao je, Bogu hvala i reprizu gledati nećemo, jer ovo nema veze sa životom u 21. veku, barem u Evropi, a čak i o toj Kini o kojoj govore te stvari ne funkcionišu baš onako kako su predstavili i kako je rečeno ali nije ni važno.

22/3 JD/LjL

Ono što meni samo nije jasno to je da svi ovi šatro levičari ne žive taj život koji drugima žele, pa bih voleo da znam kako neki od njih i po kojim cenama izdaju svoje nekretnine koje ne koriste, pa da nam pokažu primerom kako su, pošto im je krov nad glavom ljudsko pravo.

(Dobrica Veselinović: Predsedavajuća, vi se setite dostojanstva Skupštine.)

Šta je dostojanstvo skupštine.

(Robert Kozma: Zato što lažete.)

Šta lažemo?

(Robert Kozma: Lažete. Govorite ovde sa nama.)

Ne, ja govorim načelno.

(Robert Kozma: A načelno.)

Da, govorim načelno.

Ja kažem da se raspitate među vama, vašoj grupaciji, ne vama troje. Otkud znam od vas troje. Od vas troje znam samo za ovog jednog što je izašlo u medijima.

Otkud znam, u vašem predsedništvu, vašem glavnom odboru, malo veće, veliko veće, kako ste već davali ta imena, kako se zvalo ono – „Igra prestola“, dakle, vaših organa.

(Dobrica Veselinović: Igrao se predsednik Vučić sa vatrenom loptom.)

23/1 GD/JG 13.45 – 13.55

Nije to „Igra prestola“, to je igra Kurtija, samo što ste vi nedovoljno inteligentni to da shvatite sa jedne strane, a sa druge strane nikada o Kurtiju nećete reći lošu reč, ali nije ni važno.

Dakle, raspitajte se vi lepo u vašoj organizaciji po kojoj ceni vaši članovi izdaju svoje nekretnine? Svoje nekretnine po kojoj ceni?

(Dobrica Veselinović: Koje nekretnine?)

Sve je okej.

Dakle, raspitajte se u svojim okvirima, u okviru svoje organizacije po kojoj ceni izdaju ljudi sopstvene stanove, pa ćete onda videti da ni u svojoj organizaciji niste primenili te metode koje želite da nametnete celom društvu, a onda će se pokazati koliki ste licemeri.

Ja sam to govorio iks puta i dokazivao konkretno i da ono što drugima želite da nametne sami ne primenjujete, nego i te kako gledate tržišne cene i baš vas briga za krov nad glavom i ljudska prava kada je sopstvena imovina i sopstveni džep u pitanju, kao što vas baš briga i za sve ostalo kada uzimate pare od Rokfelera da budete deo NVO hidre i da kao NVO hidra prenosite tuđe stavove, prenosite tuđa mišljenja i prenosite i borite se za tuđe interese. Između ostalog, evo i interes tog Kurtija koji pokušava da izazove požare na teritoriji centralne Srbije, ali čak ni to ne dobija osudu od vas, nego pokušaj minimiziranja celog tog napada na državu Srbiju, suštinske napade na državu Srbiju i pokušaja pravljenja haosa.

Prema tome, sve te vaše ideje prvo primenite sami na sebi, pa onda da vidimo kako taj eksperiment „in vivo“ deluje na vas, pa ćemo onda videti da li ima smisla ili nema smisla da se primenjuje i na druge.