Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Milenko Jovanov

Milenko Jovanov

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala najlepše.
Poštovani gospodine Milojeviću, poštovane kolege, mi smo dobili predlog koji ste vi obrazložili. Dobili smo i biografiju koju ste obrazložili. Ja se na tome neću nešto zadržavati iskreno rečeno. Primetili smo i mi, ne bih ja to nazvao šumovima, ne bih nazvao na način ili definisao na način na koji ste vi to učinili, ali jesmo primetili aktivnosti nekih ljudi iz pravosuđa koji su na dnevnom nivou gosti tajkunskih medija i koji za potrebe jedne političke grupacije okupljene oko najbogatijih ljudi u politici, ne samo u Srbiji nego i šire, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ostalih, iznose određene stavove i iznose određene stvari koje u principu nemaju mnogo utemeljenja sa onim što su činjenice, ali verovatno tim gore po same činjenice.
Meni je drago da danas baš govorimo o tome da se gospodin Miodrag Majić oglasio u NIN-u. Ispozirao je na naslovnoj strani. Vidite, imate ovu sliku ovako sa ovim rukama i blagim pogledom ka gore levo, a imate i ovu fotografiju posebno sa prekrštenim rukama, a pogled se negde u daljini gubi dok brine o tome kako će funkcionisati država Srbija.
Za čim žali gospodin Majić, pa ću onda i tome šta je rekao o kandidatkinji o kojoj danas govorimo. Gospodin Majić je pre četiri godine najavio pobunu u pravosuđu koja se na njegovu žalost nije desila i sada lamentira nad tom činjenicom, najgore govoreći o svojim kolegama, gospodine Milojeviću. On o vama govori u prvom delu svog intervjua, pa kaže da ste pristali na nivo činovnika, kaže da ste razočarana i defetistični. Žali se i na narod jer narod želi čvrstu ruku pa mu ništa ne smeta u ovoj zemlji. Žali se na mlade ljude koji su prihvatili poltronstvo, a ne kao on nekakvu borbu ili šta već. Dakle, kriv je narod, krive su mu kolege. Naravno, kriv mu je predsednik Republike koji se provlači kroz svaki odgovor, a kriva mu je i Skupština Srbije jer se moj uvaženi kolega Verolju Arsić u jednoj raspravi drznuo da ga pita o tome zašto štiti silovatelje i da bi on kao poslanik voleo da vidi gospodina Majića ovde, da ga priupita šta on to radi.
Naravno, sudija Majić je skandalizovan, samom idejom da njega neko pozove u Skupštinu da on odgovara. Evo ja mu sada poručujem da niti ćemo ga zvati, niti želimo da ga vidimo. Mi se njega iskreno rečeno gadimo, jer ja ne mogu da nađem drugi izraz za čoveka koji je sudio onako kako je on sudio i obrazlagao presude onako kako ih je on obrazlagao. I posebno mi je drago, što danas na Svetski dan Roma koji želim da čestitam našim sugrađanima i prijateljima Romima, imamo priliku da govorimo o skandaloznoj presudi sudije Majića za koju kaže da niko od nas nije pročitao. Evo je presuda – KŽ 1392/2019 od 10. juna 2019. godine kojom je sudija Majić kao predsednik Veća oslobodio od optužbe optuženog, okrivljenog da je od 20. jula 2017. godine do 24. avgusta 2017. godine počinio krivično delo obljuba sa detetom iz člana 180. stav 2, a u vezi stav 1. KZ.
Pošto želi kolega Majić da se priča o presudi, evo pričaćemo i o presudi. Prvostepeni sud kaže da okrivljeni nije postupao u neotklonjivoj pravnoj zabludi koja isključuje postojanje krivičnog dela i izveo je zaključak da je okrivljeni kao prosečan građanin bio svestan da je stupanje u polne odnose sa detetom zabranjeno, da je pre prvog stupanja u polne odnose sa detetom insistirao na starosnoj dobi oštećene, da je kasnije utvrđena trudnoća kod oštećene, kao i da se stiču sva obeležja krivičnog dela koja mu se stavljaju na teret određena zakonom i tako dalje i tako dalje.
Međutim, tada na scenu stupa upravo sudija Majić. A, ja sam uveren da poštovane dame iz SPS poseban senzibilitet imaju kada su u pitanju devojčice od 13 godina, nad kojima neko vrši obljubu. I da su posebno zainteresovane da iskažu svoj protest zbog toga što osoba koja vrši obljubu nad detetom od 13 godina bude oslobođena zbog neotklonjive pravne zablude, jer je oštećena bila pripadnica Romske nacionalne zajednice. I to poštovane dame stoji u obrazloženju presude sudije Majića.
Polazeći od činjenice da su okrivljeni i oštećena pripadnici Romske nacionalne manjine, Apelacioni sud u Beogradu je najpre okolnosti konkretnog slučaja cenio u sklopu sociološko-kulturoloških osobenosti navedene etničke zajednice u pogledu obrasca bračnih i porodičnih odnosa. Ovo je draga gospodo fašizam, ovo je rasizam. I zato nam se gadi sudija Majić i zato ga nikada nećemo pozvati da sedi ovde sa nama.
Ono što nas zanima, to je da srpsko pravosuđe smogne hrabrosti da sudi onima koji za sebe smatraju da imaju pravo da ne odgovaraju nikome za ono što su radili. Nažalost jedan deo srpskog pravosuđa je saučesnik u maltretiranju političkih protivnika Dragana Đilasa.
Više stotina tužbi je taj giga lopov podneo protiv svakoga ko mu je rekao da je giga lopov, jer kada je krao i otimao od ovoga naroda i ove države niko nije smeo da ga pita šta to radiš, jer je bio vlast, a sada kada treba da odgovara za ono što je radio, niko ne sme da ga pita, jer će da ga tuži. I to je ideja kojom se on vodi kada podnosi više stotina tužbi protiv svojih političkih protivnika. To je taktika nazvana „slap“ ili „slep“u SAD, kao šamar, kojom se suštinski strahom i materijalnim iscrpljivanjem postiže tišina koju on želi. Da se niko ne usudi da kaže lopovu da je lopov, da se niko ne usudi da pita odakle ti pare na Mauricijusu, u Luksemburgu, u Holandiji, u SAD, u Švajcarskoj, u Italiji, u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini, u Crnoj Gori, u Srbiji, u Makedoniji, u Bugarskoj, u Moldaviji, u Češkoj, u Sloveniji, Kipru, Hong Kongu?
Gde bre više nemaš pare čoveče? I sve ukupno 67.966.814 dolara i 35 centi. Vaših para, naših para, jer ove pare nisu pale s neba, nego su otete od vas, od vaših roditelja, od vaših baka i deka. I kada pitaju što nema ovoga i što nema onoga, pa evo zašto nema i zašto nije bilo. Jer ne može da bude i 68 miliona dolara na računima Dragana Đilasa i puta od Zrenjanina do Novog Sada u četiri trake. Ne može, nema dovoljno za sve.
Evo šta je bio prioritet i njega i njegove vlasti. Ne to da mi imamo puteve, ne to da mi imamo bolnice, ne to da penzioneri imaju penzije, nego da on ima 68 miliona dolara u 17 zemalja, na 53 računa.
Sada se pokreće pitanje odgovornosti. Konačno pitanje odgovornosti. To rade državni organi. Imaćemo uskoro, odnosno već je počela primena Zakona o ispitivanju porekla imovine, pa ćemo da vidimo ko je kako stekao imovinu i ko je kako postao toliko bogat. Da li su tu oštećeni i koliko su oštećeni, jer sam uveren da jesu i država i njeni građani.
U svakom od tih slučajeva mora neko da sudi. Neko ko ima dovoljno hrabrosti i neko ko ima dovoljno integriteta da se odupre ovoj kriminalnoj hobotnici Dragana Đilas, neko ko ima dovoljno hrabrosti i dovoljno integriteta da odgovori na pitanje zašto je jedna strana ambasada Vuku Jeremiću uplaćivala novac za bavljenje politikom u Srbiji? Odakle sedam miliona evra za predsedničku kampanju 2017. godine predsedničkom kandidatu Vuku Jeremiću itd.?
Odakle milioneri u evrima nakon svega nekoliko godina provedenih na vlasti? Odakle su došli i kako su došli dotle da njihovo čukununuče ništa osim kašike ne treba da podigne, a da bude milioner? I kako su došli baš u tu poziciju u vreme kada je ova država najviše propadala, kada su podelili 500.000 otkaza, kada su uništili privatni sektor, kada su posle toga uništili javni sektor, kada su faktički uništili sve?
Pravdu čeka narod. Pravdu želi da vidi. Znam i razumem da su pravo i pravda nažalost dve različite kategorije, ali treba težiti tome da budu koliko toliko bliske. Narod čeka pravdu, jer mu je dosta lopuža poput Dragana Đilasa koje ga pravim blesavim svih ovih godina, koji nas gledaju u lice i koji nam se smeju i koji sada podnosi krivične prijave protiv onih koji kažu da ima ove račune, ali ne piše u krivičnim prijavama da računa nema, nego da ono što je pokazano nisu izvodi.
Znači, predmet spora nije to da li Đilas ima ili nema pare, nego to da li je ono izvod ili nije izvod, da li je šija ili vrat. Pa, ako nije šija, nego je vrat, onda ćemo da mašemo presudom i kažemo - aha, evo, vidite kako su lagali. Niko nije lagao. Lažov je Đilas, kao što je i lopov. Normalno je da neće da kaže da ima 68 miliona dolara na stranim računima, jer je to kraj političke karijere. Zato je i ćutao tri dana, jer nije znao šta će da odgovori kada su ga pitali. Onda se setio da ne odgovara na pitanja, kao genijalnu taktiku da primeni ćutanje, brani se ćutanjem. Kako će se braniti pred državnim organima i pred sudovima ove zemlje, to ćemo imati prilike da vidimo.
Ono što nama treba, to su sudije koje su slobodne, koje su nezavisne i koje su hrabre da sude po zakonu i prema svima jednako, i kada su u pitanju Đilas i njegovi lopovi, i kada su u pitanju ljudi koji su zloupotrebili činjenicu da Aleksandar Vučić svakoga dana radi za Srbiju, pa su iza njegovih leđa trpali u džepove. I oni moraju da odgovaraju i nikome članska karta ne može da bude ni izgovor niti oproštajnica, nijedne stranke, ni vladajuće, ni opozicione, ni SPS.
Prema tome, to je ono što će dovesti do zadovoljenja pravde i vere naroda u pravosuđe, da vidi da konačno sve one bitange po lokalnim samoupravama koje su ni iz čega postali milioneri odgovaraju na to kako su stekli te pare dok su oni krpili kraj sa krajem.
Na kraju, drago mi je da je kandidatkinja Jasmina Vasović, između ostalog, prošla obuke o pravima deteta, o krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica itd, i jako bi me zanimalo šta bi imala da kaže na ovaj skandal od presude Miodraga Majića.
Dakle, da se još jednom osvrnem na presudu broj KŽ 1392/2019, pošto kaže uvaženi sudija da se mi time ne bavimo i da bi ga ovde neko gađao paradajzom kad bi došao. Kao što rekoh, ne bavimo se mi njime zato što nam je to zadovoljstvo, nego zato što ovo ne sme da bude uzor ni za jednog sudiju. Ovo ne sme da bude slika našeg pravosuđa. Ovo ne može i ne sme da bude pravilo u Srbiji. Umesto da se bavi svojim poslom, on deli lekcije drugima, čekajući pobunu valjda sudija, na čijem će čelu biti on, pa će tako svi pobunjeni da urade ne znam ni ja šta.
Nije on 5. oktobra bio u nekoj mišjoj rupi. Pošto je mnogo osetljiv na političko postavljenje, nije mu smetalo političko postavljenje njegovo od strane pokojnog ministra Zorana Stojkovića. To je bilo u redu? Znači, kada je on u pitanju, onda politika nema veze, onda je politika u redu. Ali, kada su drugi u pitanju, onda traži dlaku u jajetu i trun u oku koji mu ne smeta kada je u njegovom pitanju.
Sve u svemu, mi ćemo, naravno, u danu za glasanje, odnosno danas podržati izbor kandidatkinje za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, Jasminu Vasović, sa uverenjem i nadom da će i ovo postavljenje dovesti do toga da građani Srbije, da Srbija vidi pravdu, oseti pravdu i da se svakom sudi u skladu sa onim što je radio. Hvala vam.
Hvala najlepše.

Poštovani gospodine Milojeviću, poštovane kolege, mi smo dobili predlog koji ste vi obrazložili. Dobili smo i biografiju koju ste obrazložili. Ja se na tome neću nešto zadržavati iskreno rečeno. Primetili smo i mi, ne bih ja to nazvao šumovima, ne bih nazvao na način ili definisao na način na koji ste vi to učinili, ali jesmo primetili aktivnosti nekih ljudi iz pravosuđa koji su na dnevnom nivou gosti tajkunskih medija i koji za potrebe jedne političke grupacije okupljene oko najbogatijih ljudi u politici, ne samo u Srbiji nego i šire, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ostalih, iznose određene stavove i iznose određene stvari koje u principu nemaju mnogo utemeljenja sa onim što su činjenice, ali verovatno tim gore po same činjenice.

Meni je drago da danas baš govorimo o tome da se gospodin Miodrag Majić oglasio u NIN-u. Ispozirao je na naslovnoj strani. Vidite, imate ovu sliku ovako sa ovim rukama i blagim pogledom ka gore levo, a imate i ovu fotografiju posebno sa prekrštenim rukama, a pogled se negde u daljini gubi dok brine o tome kako će funkcionisati država Srbija.

Za čim žali gospodin Majić, pa ću onda i tome šta je rekao o kandidatkinji o kojoj danas govorimo. Gospodin Majić je pre četiri godine najavio pobunu u pravosuđu koja se na njegovu žalost nije desila i sada lamentira nad tom činjenicom, najgore govoreći o svojim kolegama, gospodine Milojeviću. On o vama govori u prvom delu svog intervjua, pa kaže da ste pristali na nivo činovnika, kaže da ste razočarana i defetistični. Žali se i na narod jer narod želi čvrstu ruku pa mu ništa ne smeta u ovoj zemlji. Žali se na mlade ljude koji su prihvatili poltronstvo, a ne kao on nekakvu borbu ili šta već. Dakle, kriv je narod, krive su mu kolege. Naravno, kriv mu je predsednik Republike koji se provlači kroz svaki odgovor, a kriva mu je i Skupština Srbije jer se moj uvaženi kolega Verolju Arsić u jednoj raspravi drznuo da ga pita o tome zašto štiti silovatelje i da bi on kao poslanik voleo da vidi gospodina Majića ovde, da ga priupita šta on to radi.

Naravno, sudija Majić je skandalizovan, samom idejom da njega neko pozove u Skupštinu da on odgovara. Evo ja mu sada poručujem da niti ćemo ga zvati, niti želimo da ga vidimo. Mi se njega iskreno rečeno gadimo, jer ja ne mogu da nađem drugi izraz za čoveka koji je sudio onako kako je on sudio i obrazlagao presude onako kako ih je on obrazlagao. I posebno mi je drago, što danas na Svetski dan Roma koji želim da čestitam našim sugrađanima i prijateljima Romima, imamo priliku da govorimo o skandaloznoj presudi sudije Majića za koju kaže da niko od nas nije pročitao. Evo je presuda – KŽ 1392/2019 od 10. juna 2019. godine kojom je sudija Majić kao predsednik Veća oslobodio od optužbe optuženog, okrivljenog da je od 20. jula 2017. godine do 24. avgusta 2017. godine počinio krivično delo obljuba sa detetom iz člana 180. stav 2, a u vezi stav 1. KZ.

Pošto želi kolega Majić da se priča o presudi, evo pričaćemo i o presudi. Prvostepeni sud kaže da okrivljeni nije postupao u neotklonjivoj pravnoj zabludi koja isključuje postojanje krivičnog dela i izveo je zaključak da je okrivljeni kao prosečan građanin bio svestan da je stupanje u polne odnose sa detetom zabranjeno, da je pre prvog stupanja u polne odnose sa detetom insistirao na starosnoj dobi oštećene, da je kasnije utvrđena trudnoća kod oštećene, kao i da se stiču sva obeležja krivičnog dela koja mu se stavljaju na teret određena zakonom i tako dalje i tako dalje.

Međutim, tada na scenu stupa upravo sudija Majić. A, ja sam uveren da poštovane dame iz SPS poseban senzibilitet imaju kada su u pitanju devojčice od 13 godina, nad kojima neko vrši obljubu. I da su posebno zainteresovane da iskažu svoj protest zbog toga što osoba koja vrši obljubu nad detetom od 13 godina bude oslobođena zbog neotklonjive pravne zablude, jer je oštećena bila pripadnica Romske nacionalne zajednice. I to poštovane dame stoji u obrazloženju presude sudije Majića.

Polazeći od činjenice da su okrivljeni i oštećena pripadnici Romske nacionalne manjine, Apelacioni sud u Beogradu je najpre okolnosti konkretnog slučaja cenio u sklopu sociološko-kulturoloških osobenosti navedene etničke zajednice u pogledu obrasca bračnih i porodičnih odnosa. Ovo je draga gospodo fašizam, ovo je rasizam. I zato nam se gadi sudija Majić i zato ga nikada nećemo pozvati da sedi ovde sa nama.

Ono što nas zanima, to je da srpsko pravosuđe smogne hrabrosti da sudi onima koji za sebe smatraju da imaju pravo da ne odgovaraju nikome za ono što su radili. Nažalost jedan deo srpskog pravosuđa je saučesnik u maltretiranju političkih protivnika Dragana Đilasa.

Više stotina tužbi je taj giga lopov podneo protiv svakoga ko mu je rekao da je giga lopov, jer kada je krao i otimao od ovoga naroda i ove države niko nije smeo da ga pita šta to radiš, jer je bio vlast, a sada kada treba da odgovara za ono što je radio, niko ne sme da ga pita, jer će da ga tuži. I to je ideja kojom se on vodi kada podnosi više stotina tužbi protiv svojih političkih protivnika. To je taktika nazvana „slap“ ili „slep“u SAD, kao šamar, kojom se suštinski strahom i materijalnim iscrpljivanjem postiže tišina koju on želi. Da se niko ne usudi da kaže lopovu da je lopov, da se niko ne usudi da pita odakle ti pare na Mauricijusu, u Luksemburgu, u Holandiji, u SAD, u Švajcarskoj, u Italiji, u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini, u Crnoj Gori, u Srbiji, u Makedoniji, u Bugarskoj, u Moldaviji, u Češkoj, u Sloveniji, Kipru, Hong Kongu?

Gde bre više nemaš pare čoveče? I sve ukupno 67.966.814 dolara i 35 centi. Vaših para, naših para, jer ove pare nisu pale s neba, nego su otete od vas, od vaših roditelja, od vaših baka i deka. I kada pitaju što nema ovoga i što nema onoga, pa evo zašto nema i zašto nije bilo. Jer ne može da bude i 68 miliona dolara na računima Dragana Đilasa i puta od Zrenjanina do Novog Sada u četiri trake. Ne može, nema dovoljno za sve.

Evo šta je bio prioritet i njega i njegove vlasti. Ne to da mi imamo puteve, ne to da mi imamo bolnice, ne to da penzioneri imaju penzije, nego da on ima 68 miliona dolara u 17 zemalja, na 53 računa.

Sada se pokreće pitanje odgovornosti. Konačno pitanje odgovornosti. To rade državni organi. Imaćemo uskoro, odnosno već je počela primena Zakona o ispitivanju porekla imovine, pa ćemo da vidimo ko je kako stekao imovinu i ko je kako postao toliko bogat. Da li su tu oštećeni i koliko su oštećeni, jer sam uveren da jesu i država i njeni građani.

U svakom od tih slučajeva mora neko da sudi. Neko ko ima dovoljno hrabrosti i neko ko ima dovoljno integriteta da se odupre ovoj kriminalnoj hobotnici Dragana Đilas, neko ko ima dovoljno hrabrosti i dovoljno integriteta da odgovori na pitanje zašto je jedna strana ambasada Vuku Jeremiću uplaćivala novac za bavljenje politikom u Srbiji? Odakle sedam miliona evra za predsedničku kampanju 2017. godine predsedničkom kandidatu Vuku Jeremiću itd.?

Odakle milioneri u evrima nakon svega nekoliko godina provedenih na vlasti? Odakle su došli i kako su došli dotle da njihovo čukununuče ništa osim kašike ne treba da podigne, a da bude milioner? I kako su došli baš u tu poziciju u vreme kada je ova država najviše propadala, kada su podelili 500.000 otkaza, kada su uništili privatni sektor, kada su posle toga uništili javni sektor, kada su faktički uništili sve?

Pravdu čeka narod. Pravdu želi da vidi. Znam i razumem da su pravo i pravda nažalost dve različite kategorije, ali treba težiti tome da budu koliko toliko bliske. Narod čeka pravdu, jer mu je dosta lopuža poput Dragana Đilasa koje ga pravim blesavim svih ovih godina, koji nas gledaju u lice i koji nam se smeju i koji sada podnosi krivične prijave protiv onih koji kažu da ima ove račune, ali ne piše u krivičnim prijavama da računa nema, nego da ono što je pokazano nisu izvodi.

Znači, predmet spora nije to da li Đilas ima ili nema pare, nego to da li je ono izvod ili nije izvod, da li je šija ili vrat. Pa, ako nije šija, nego je vrat, onda ćemo da mašemo presudom i kažemo - aha, evo, vidite kako su lagali. Niko nije lagao. Lažov je Đilas, kao što je i lopov. Normalno je da neće da kaže da ima 68 miliona dolara na stranim računima, jer je to kraj političke karijere. Zato je i ćutao tri dana, jer nije znao šta će da odgovori kada su ga pitali. Onda se setio da ne odgovara na pitanja, kao genijalnu taktiku da primeni ćutanje, brani se ćutanjem. Kako će se braniti pred državnim organima i pred sudovima ove zemlje, to ćemo imati prilike da vidimo.

Ono što nama treba, to su sudije koje su slobodne, koje su nezavisne i koje su hrabre da sude po zakonu i prema svima jednako, i kada su u pitanju Đilas i njegovi lopovi, i kada su u pitanju ljudi koji su zloupotrebili činjenicu da Aleksandar Vučić svakoga dana radi za Srbiju, pa su iza njegovih leđa trpali u džepove. I oni moraju da odgovaraju i nikome članska karta ne može da bude ni izgovor niti oproštajnica, nijedne stranke, ni vladajuće, ni opozicione, ni SPS.

Prema tome, to je ono što će dovesti do zadovoljenja pravde i vere naroda u pravosuđe, da vidi da konačno sve one bitange po lokalnim samoupravama koje su ni iz čega postali milioneri odgovaraju na to kako su stekli te pare dok su oni krpili kraj sa krajem.

Na kraju, drago mi je da je kandidatkinja Jasmina Vasović, između ostalog, prošla obuke o pravima deteta, o krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica itd, i jako bi me zanimalo šta bi imala da kaže na ovaj skandal od presude Miodraga Majića.

Dakle, da se još jednom osvrnem na presudu broj KŽ 1392/2019, pošto kaže uvaženi sudija da se mi time ne bavimo i da bi ga ovde neko gađao paradajzom kad bi došao. Kao što rekoh, ne bavimo se mi njime zato što nam je to zadovoljstvo, nego zato što ovo ne sme da bude uzor ni za jednog sudiju. Ovo ne sme da bude slika našeg pravosuđa. Ovo ne može i ne sme da bude pravilo u Srbiji. Umesto da se bavi svojim poslom, on deli lekcije drugima, čekajući pobunu valjda sudija, na čijem će čelu biti on, pa će tako svi pobunjeni da urade ne znam ni ja šta.

Nije on 5. oktobra bio u nekoj mišjoj rupi. Pošto je mnogo osetljiv na političko postavljenje, nije mu smetalo političko postavljenje njegovo od strane pokojnog ministra Zorana Stojkovića. To je bilo u redu? Znači, kada je on u pitanju, onda politika nema veze, onda je politika u redu. Ali, kada su drugi u pitanju, onda traži dlaku u jajetu i trun u oku koji mu ne smeta kada je u njegovom pitanju.

Sve u svemu, mi ćemo, naravno, u danu za glasanje, odnosno danas podržati izbor kandidatkinje za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, Jasminu Vasović, sa uverenjem i nadom da će i ovo postavljenje dovesti do toga da građani Srbije, da Srbija vidi pravdu, oseti pravdu i da se svakom sudi u skladu sa onim što je radio. Hvala vam.
Nije to apsolutno ništa sporno, koleginice Paunović, samo smatram da postoje neke teme…
Inače, meni ne smeta ni graja ni dobacivanje, apsolutno nemam problem sa tim. Parlament je takav da prosto živi i kada neko od nas govori ljudi razgovaraju, nije to ništa sporno. Na kraju krajeva, i neki naši poslanici razgovaraju kada ja govorim i kada vi govorite. Nije to ništa sporno, ali prosto smatram da postoje nekad neke teme pred kojima treba zaćutati i koje ne znam ni kako bih okarakterisao.
Znate, kada dođete u situaciju da moramo danas da objašnjavamo čoveku koji svima deli lekcije ovde, vama i meni, Vladi, ministarstvima, predsedniku, svojim kolegama, građanima i narodu, mladima, dakle, svima on zna šta treba da kaže, onda se bavimo time da moramo da objasnimo da ne može objašnjenje da bude onako kakvo je dato.
Postavlja se samo jedno jedino pitanje – da li bi gospodin Majić isto presudio da je u pitanju njegova ćerka od 13 godina i deset meseci, kako piše u presudi? Samo to neka mi kaže. Da li bi isto presudio ili bi rekao – eto, znate, moja ćerka nije Romkinja i na nju se ne odnose ta pravila koja sam primenio u ovom slučaju?
Zato samo molim i apelujem na kraju, ove po ambasadama koje posećuje, a za šta kažu ovi ljudi iz tih tajkunskih medija, koji su prepoznali u mojim rečima i kada ga nisam spomenuo da je baš on taj koji ide po stranim ambasadama, da mu više ne daju vetar u jedra pričajući mu kako je on mnogo bitan itd, jer posle mi s tim ludacima koje oni napumpaju informacijama i pohvalama ne znamo šta da radimo. Neka mu objasne da treba da radi svoj posao, pošto izgleda samo njih sluša. Neka mu kažu da treba da sudi po zakonu i neka mu kažu da je dete dete, ma čije bilo. Hvala.
Nije to apsolutno ništa sporno, koleginice Paunović, samo smatram da postoje neke teme…

Inače, meni ne smeta ni graja ni dobacivanje, apsolutno nemam problem sa tim. Parlament je takav da prosto živi i kada neko od nas govori ljudi razgovaraju, nije to ništa sporno. Na kraju krajeva, i neki naši poslanici razgovaraju kada ja govorim i kada vi govorite. Nije to ništa sporno, ali prosto smatram da postoje nekad neke teme pred kojima treba zaćutati i koje ne znam ni kako bih okarakterisao.

Znate, kada dođete u situaciju da moramo danas da objašnjavamo čoveku koji svima deli lekcije ovde, vama i meni, Vladi, ministarstvima, predsedniku, svojim kolegama, građanima i narodu, mladima, dakle, svima on zna šta treba da kaže, onda se bavimo time da moramo da objasnimo da ne može objašnjenje da bude onako kakvo je dato.

Postavlja se samo jedno jedino pitanje – da li bi gospodin Majić isto presudio da je u pitanju njegova ćerka od 13 godina i deset meseci, kako piše u presudi? Samo to neka mi kaže. Da li bi isto presudio ili bi rekao – eto, znate, moja ćerka nije Romkinja i na nju se ne odnose ta pravila koja sam primenio u ovom slučaju?

Zato samo molim i apelujem na kraju, ove po ambasadama koje posećuje, a za šta kažu ovi ljudi iz tih tajkunskih medija, koji su prepoznali u mojim rečima i kada ga nisam spomenuo da je baš on taj koji ide po stranim ambasadama, da mu više ne daju vetar u jedra pričajući mu kako je on mnogo bitan itd, jer posle mi s tim ludacima koje oni napumpaju informacijama i pohvalama ne znamo šta da radimo. Neka mu objasne da treba da radi svoj posao, pošto izgleda samo njih sluša. Neka mu kažu da treba da sudi po zakonu i neka mu kažu da je dete dete, ma čije bilo. Hvala.
Sve ste vi u pravu, samo ima jedna stvar znate. Nekada su ljude sa viškom ambicija vodili na određena mesta, pa im objašnjavali da to baš ne biva. Kad neko umisli da je Napoleon ne daju mu vojsku, nego mu objašnjavaju da nije Napoleon. To se leči ako se krene na vreme.
Mi ovde imamo jedan drugi problem da se nešto pospešuje i gura da to raste, da buja, da ne znam ni ja šta. Vraćam se na ono što je problem, da, rekao sam i sam, da je eto igra sudbine dovela dotle da danas pričamo o čoveku koji je doneo tu skandaloznu presudu sa još skandaloznijim obrazloženjem.
Znači, obrazloženje je sporno više nego sama presuda. Vi možete da kažete ovo ili ono, ali kada vidite na kojim vrednostima je to zasnovano, pa to je stvarno da se čovek zapita ko je ovde lud. I, onda nam ti isti pričaju o vrednostima, o tome šta je bitno, šta nije, kako ko treba da se ponaša itd. Tako da kažem, nije stvar u tome šta ko o sebi misli, nego je problem u onima koji ih ne razuveravaju kada su ta uverenja u pitanju. Hvala.
Sve ste vi u pravu, samo ima jedna stvar znate. Nekada su ljude sa viškom ambicija vodili na određena mesta, pa im objašnjavali da to baš ne biva. Kad neko umisli da je Napoleon ne daju mu vojsku, nego mu objašnjavaju da nije Napoleon. To se leči ako se krene na vreme.

Mi ovde imamo jedan drugi problem da se nešto pospešuje i gura da to raste, da buja, da ne znam ni ja šta. Vraćam se na ono što je problem, da, rekao sam i sam, da je eto igra sudbine dovela dotle da danas pričamo o čoveku koji je doneo tu skandaloznu presudu sa još skandaloznijim obrazloženjem.

Znači, obrazloženje je sporno više nego sama presuda. Vi možete da kažete ovo ili ono, ali kada vidite na kojim vrednostima je to zasnovano, pa to je stvarno da se čovek zapita ko je ovde lud. I, onda nam ti isti pričaju o vrednostima, o tome šta je bitno, šta nije, kako ko treba da se ponaša itd. Tako da kažem, nije stvar u tome šta ko o sebi misli, nego je problem u onima koji ih ne razuveravaju kada su ta uverenja u pitanju. Hvala.
Prvo, apsolutno ne vodimo politiku „Evropska unija nema alternativu“, kod nas samo Srbija nema alternativu, gospodine Glišiću. Za Srbiju se borimo, za Srbiju živimo, sve što možemo da uradimo radimo za Srbiju i vodimo računa o tome šta je interes Srbije.
Što se antivakcinaša tiče, pa najveći antivakcinaš je u Srbiji, prvi antivakcinaš je bio Dragan Đilas, kako se njega niste setili? On je prvi rekao da neće dati da se u Srbiji vakcinišu tamo nekim vakcinama kineskim, pa on nam je prvu kampanju protiv kineskih vakcina vodio. Kako se njega niste setili? Ali ne samo da je
vodio kampanju protiv kineskih vakcina, gospodine Glišiću, nego je vodio kampanju i protiv kineskih investicija u Smederevu, protiv kineskih investicija u Boru, kineske izgradnje puteva u Srbiji, svemu tome je protivnik Dragan Đilas, ali niste to primetili.
Što se tiče tog našeg, kako ste rekli, „Evropska unija nema alternativu“, pa vidite i sami ko ima podršku danas nekih struktura koje dolaze iz Evropske unije, nije to sigurno SNS, mnogo drugih ljudi može da se pohvali ozbiljnijom podrškom, posebno nekih evroposlanika.
Što se našeg odnosa sa NATO-om tiče, gospodine Glišiću, lepo je i bezbrižno biti neodgovoran i znati da sve što kažeš ne pravi nikakve posledice za zemlju. Mi moramo da vodimo računa o tome da smo jedina zemlja u potpunom okruženju NATO-a, zajedno sa Republikom Srpskom, ali ljubomorno čuvamo svoju vojnu neutralnost. Imamo saradnju sa NATO-om, imamo saradnju sa ODKB-om, znači, trudimo se da tu neutralnost sačuvamo. Od koga smo nabavljali oružje? Odakle MIG-ovi? Od NATO-a? Pa neće biti da NATO daje MIG-ove srpskoj vojsci.
Što se na kraju antivakcinaša tiče, jedno je sumnjati u vakcine, a drugo je širiti paniku. To su dve različite stvari. U jednoj se reaguje argumentima, a u drugom mora da reaguje država.
Na kraju, nemojte se zamajavati, otkriću vam tajnu, stranim službama, tajnim organizacijama koje stoje iza SNS, iza SNS stranke stoji srpski narod i zato imamo snagu koju imamo. Nikakve strane službe gospodine Glišiću.
Prvo, apsolutno ne vodimo politiku „Evropska unija nema alternativu“, kod nas samo Srbija nema alternativu, gospodine Glišiću. Za Srbiju se borimo, za Srbiju živimo, sve što možemo da uradimo radimo za Srbiju i vodimo računa o tome šta je interes Srbije.

Što se antivakcinaša tiče, pa najveći antivakcinaš je u Srbiji, prvi antivakcinaš je bio Dragan Đilas, kako se njega niste setili? On je prvi rekao da neće dati da se u Srbiji vakcinišu tamo nekim vakcinama kineskim, pa on nam je prvu kampanju protiv kineskih vakcina vodio. Kako se njega niste setili? Ali ne samo da je

vodio kampanju protiv kineskih vakcina, gospodine Glišiću, nego je vodio kampanju i protiv kineskih investicija u Smederevu, protiv kineskih investicija u Boru, kineske izgradnje puteva u Srbiji, svemu tome je protivnik Dragan Đilas, ali niste to primetili.

Što se tiče tog našeg, kako ste rekli, „Evropska unija nema alternativu“, pa vidite i sami ko ima podršku danas nekih struktura koje dolaze iz Evropske unije, nije to sigurno SNS, mnogo drugih ljudi može da se pohvali ozbiljnijom podrškom, posebno nekih evroposlanika.

Što se našeg odnosa sa NATO-om tiče, gospodine Glišiću, lepo je i bezbrižno biti neodgovoran i znati da sve što kažeš ne pravi nikakve posledice za zemlju. Mi moramo da vodimo računa o tome da smo jedina zemlja u potpunom okruženju NATO-a, zajedno sa Republikom Srpskom, ali ljubomorno čuvamo svoju vojnu neutralnost. Imamo saradnju sa NATO-om, imamo saradnju sa ODKB-om, znači, trudimo se da tu neutralnost sačuvamo. Od koga smo nabavljali oružje? Odakle MIG-ovi? Od NATO-a? Pa neće biti da NATO daje MIG-ove srpskoj vojsci.

Što se na kraju antivakcinaša tiče, jedno je sumnjati u vakcine, a drugo je širiti paniku. To su dve različite stvari. U jednoj se reaguje argumentima, a u drugom mora da reaguje država.

Na kraju, nemojte se zamajavati, otkriću vam tajnu, stranim službama, tajnim organizacijama koje stoje iza SNS, iza SNS stranke stoji srpski narod i zato imamo snagu koju imamo. Nikakve strane službe gospodine Glišiću.
Srpski narod i građani Srbije vrlo dobro znaju ko se zalaže za njegove interese i ne treba niko sa strane da mu kaže - e, ovo je tvoj interes, ovo nije tvoj interes. Oni sami znaju šta je interes i zato glasaju za SNS i zato podržavaju Aleksandra Vučića. Nema potrebe da vi sad narodu govorite - ovi rade u interesu ili ne, zna narod kako ko radi i zato smo tu gde smo.
Istorijsku šansu koju smo dobili, koristimo odlično. Srbija danas ekonomski raste, ne stagnira, ne nazaduje. Broj zaposlenih je veći nego ikada. Plate rastu, penzije rastu, imamo snage i finansijskih mogućnosti da se nosimo sa ovom krizom koja je usledila nakon korone bolje nego sve zemlje u regionu i boga mi bolje od najvećeg broja zemalja u Evropi. Da li koristimo mi tu šansu? To što biste vi da mi sa 700 hiljada članova jurimo veštice po ulici to se neće desiti, zato što smo odgovorni, ne zato što nas je strah. Najlakše je tako reći, odstranite sve, odsecite sve. Ja vas pitam šta su posledice? Jel vi stvarno mislite, prvo da te NATO strukture kako ih zamišljate, ne mogu ni da percipiram, ali da to stvarno postoji ako stvarno mislite da tako postoji da bismo mi mogli tek tako da se time bavimo, a da to ne ostavi nikakve posledice po zemlju, hajde razmislite o tome.
Dakle, ne radi se o tome da se ičega plašimo, nego se radi o tome da vodimo računa o državi Srbiji, a što se tiče vakcina i antivakcinaša i Sulejmana Ugljanina i Radovanovića, itd, ja samo građane mogu da pozovem da se vakcinišu. Ja sam dobio i prvu i drugu vakcinu, nemam čip, ne pretvaram se u reptila, ne mislim da je zemlja ravna ploča, ne mislim da ljudi noću menjaju oblike itd. Sve je ostalo isto, samo sam zaštićeniji od ovog opakog virusa koji ozbiljno napada ljude i koji može da dovede do vrlo teških ishoda. Ljudi treba da se vakcinišu, niko od nas nije stručan ni kad je u pitanju aspirin, pa ga koristimo. Hvala.
Srpski narod i građani Srbije vrlo dobro znaju ko se zalaže za njegove interese i ne treba niko sa strane da mu kaže - e, ovo je tvoj interes, ovo nije tvoj interes. Oni sami znaju šta je interes i zato glasaju za SNS i zato podržavaju Aleksandra Vučića. Nema potrebe da vi sad narodu govorite - ovi rade u interesu ili ne, zna narod kako ko radi i zato smo tu gde smo.

Istorijsku šansu koju smo dobili, koristimo odlično. Srbija danas ekonomski raste, ne stagnira, ne nazaduje. Broj zaposlenih je veći nego ikada. Plate rastu, penzije rastu, imamo snage i finansijskih mogućnosti da se nosimo sa ovom krizom koja je usledila nakon korone bolje nego sve zemlje u regionu i boga mi bolje od najvećeg broja zemalja u Evropi. Da li koristimo mi tu šansu? To što biste vi da mi sa 700 hiljada članova jurimo veštice po ulici to se neće desiti, zato što smo odgovorni, ne zato što nas je strah. Najlakše je tako reći, odstranite sve, odsecite sve. Ja vas pitam šta su posledice? Jel vi stvarno mislite, prvo da te NATO strukture kako ih zamišljate, ne mogu ni da percipiram, ali da to stvarno postoji ako stvarno mislite da tako postoji da bismo mi mogli tek tako da se time bavimo, a da to ne ostavi nikakve posledice po zemlju, hajde razmislite o tome.

Dakle, ne radi se o tome da se ičega plašimo, nego se radi o tome da vodimo računa o državi Srbiji, a što se tiče vakcina i antivakcinaša i Sulejmana Ugljanina i Radovanovića, itd, ja samo građane mogu da pozovem da se vakcinišu. Ja sam dobio i prvu i drugu vakcinu, nemam čip, ne pretvaram se u reptila, ne mislim da je zemlja ravna ploča, ne mislim da ljudi noću menjaju oblike itd. Sve je ostalo isto, samo sam zaštićeniji od ovog opakog virusa koji ozbiljno napada ljude i koji može da dovede do vrlo teških ishoda. Ljudi treba da se vakcinišu, niko od nas nije stručan ni kad je u pitanju aspirin, pa ga koristimo. Hvala.
Mi smo danas tokom cele rasprave čuli argumente za, a nismo čuli nijedan argument protiv izbora predloženog kandidata. Pratio sam i današnje medije koje su pomno pratile današnju sednicu, ni oni nisu izneli nijedan argument protiv izbora današnje kandidatkinje. Jedini argument koji je ostao da stoji od strane zaduženog u Đilasovom savezu za pravosuđe, dakle, od sudije Majića koji je u ovom njegovom intervjuu, koji kaže da je najvažniji argument protiv izbora kandidatkinje Vasović na ovu funkciju to što poznaje predsednika Republike. Dakle, ne da postoji nekakav uticaj, ne da postoji nekakva veza, već zato što ga poznaje. Ovo je toliko besmisleno i glupo da je očigledno Majić sam smislio.
Na kraju, budući da su tajkunski mediji ceo dan pomno pratili današnji rad Skupštine i beležili kako govorimo i o čemu pričamo, želim da im se od srca zahvalim na pažnji koju su nam ukazali i da ih sve pozdravim tradicionalnim narodnim pozdravom – hej, hej, Đilase, vrati pare lopove. Hvala vam.
Mi smo danas tokom cele rasprave čuli argumente za, a nismo čuli nijedan argument protiv izbora predloženog kandidata. Pratio sam i današnje medije koje su pomno pratile današnju sednicu, ni oni nisu izneli nijedan argument protiv izbora današnje kandidatkinje. Jedini argument koji je ostao da stoji od strane zaduženog u Đilasovom savezu za pravosuđe, dakle, od sudije Majića koji je u ovom njegovom intervjuu, koji kaže da je najvažniji argument protiv izbora kandidatkinje Vasović na ovu funkciju to što poznaje predsednika Republike. Dakle, ne da postoji nekakav uticaj, ne da postoji nekakva veza, već zato što ga poznaje. Ovo je toliko besmisleno i glupo da je očigledno Majić sam smislio.

Na kraju, budući da su tajkunski mediji ceo dan pomno pratili današnji rad Skupštine i beležili kako govorimo i o čemu pričamo, želim da im se od srca zahvalim na pažnji koju su nam ukazali i da ih sve pozdravim tradicionalnim narodnim pozdravom – hej, hej, Đilase, vrati pare lopove. Hvala vam.
Hvala najlepše.

Poštovane kolege, najpre ću da kažem nešto što možda ne znate, možda niste čuli, ali je moja dužnost i moja obaveza i kao potpredsednika SNS i kao čoveka koji dolazi iz Kikinde da upoznam i vas i javnost da je pre dva dana našoj koleginici iz Pokrajinske skupštine Stanislavi Hrnjak nepoznata osoba demolirala auto ispred zgrade u kojoj živi sa porodicom.

To samo po sebi, pitanje koliko bi i u kom pravcu vodilo razgovor, raspravu i analizu da se neke druge stvari nisu dogodile nekoliko dana pre. Naime, 17. marta ove godine četiri osobe je privela kikindska policija zbog ispisivanja grafita i deljenja nekih letaka u kojima je pisalo - Milenko Jovanov je sramota za Kikindu, potpisanih od strane Stranke slobode i pravde i to nije ništa sporno. Politička borba podrazumeva i tu vrstu komunikacije. Međutim sporno je nešto drugo. Od četiri osobe, tri su iz Beograda dovedene. Od te tri osobe dve su osobe koje su izvršile sledeća krivična dela: 2008. godine – razbojništvo, 2009. godine – pokušaj ubistva, 2013. godine – korišćenje opojnih droga, 2015. godine – razbojništvo i iznuda, 2016. godine – teška krađa, dva krivična dela, 2017. godine – teška krađa, dva krivična dela, 2018. godina – razbojnička krađa i ugrožavanje javnog saobraćaja. To su osobe koje je Dragan Đilas poslao da u ime njegove stranke u jednom mirnom gradu, u kome ovakvih kriminalaca, uveren sam, čak i da nema za njegov račun škrabaju parole i dele letke. Na vrata građana Kikinde doveo okorele kriminalce.

Stanislava Hrnjak, koleginica iz Pokrajinskog parlamenta i poverenica naše stranke u Kikindi, jedna hrabra i otresita žena je javno osudila ovo divljanje Đilasovih kriminalaca i u medijima i na konferenciji za štampu, na društvenim mrežama, a onda joj se gle čuda ispred kuće desilo to što se desilo.

Sada ja pitam, budući da za sva ova navedena krivična dela postoji samo jedna presuda na osam meseci kućnog pritvora – šta treba da rade i šta treba da urade kriminalci da bi bili osuđeni? Da li je ovaj koji je pokušao ubistvo treba i da izvrši ubistvo tamo gde ga Đilas pošalje i da li će i tada biti osuđen ili će opet biti nekih olakšavajućih okolnosti, pa će mu se dati da sedi kod kuće, da gleda televizor i gricka kokice i osam meseci izlazi samo u dvorište?

Mi nećemo prihvatiti model ponašanja Marinike Tepić iz Pančeva koja kriminalcima preti novinarima da će da ih iseljavaju. Nas iz Kikinde niko iseliti neće ni Đilasovi kriminalci, ni njegovi lokalne kriminalci poput Zorana Mileševića. Dakle, niko nas iz Kikinde iseliti neće. Neće nas zastrašiti i nastavićemo da se borimo za politiku Aleksandra Vučića i SNS i protiv Đilasa i protiv njegovih kriminalaca.

Danas biramo sudije koje će, kao što je i rečeno, otići na više pozicije, i ja sam prošli put kada smo govorili o sudijama rekao nešto što je posle toga tumačeno na način na koji ja to nisam rekao. Ja ću zbog toga da pročitam šta sam rekao, ali mi je zanimljivo kako su to protumačili. Dakle, ja sam rekao ovako – „Ja ne mogu da prihvatim da je sudska vlast nezavisna ako ne nezavisna od Vlade Srbije, ali je zato zavisna od stranih vlada. Ne mogu da prihvatim da je nezavisan sudija koji svakodnevno na medijima napada Vladu ili Vučića, a zato kao kuče stoji ispred stranih ambasada i maše repićem kada ga puste na prijem za tri kanapea i dva koktela“, kraj citata.

Kako su to sa tajkunske televizije Đilasa i Šolaka prepoznali sudiju Majića ja živ nisam da saznam? Da li su ga prepoznali u mahanju repićem ili u čekanju ispred stranih ambasada ili znaju da navali na kanapee i koktele čim uđe na prijem? Ja ne znam, ali ja čoveka spomenuo nisam u tom kontekstu.

Dakle, gospodin Majić, pošto se zbog toga silno uzrujao treba da se obratio Đilasu i Šolaku i njihovim urednicima oko toga što ga dovode u kontekst onoga što niko nije rekao i kako to oni baš u njemu prepoznaju ono što nije rečeno?

Međutim, rečeno je nešto drugo, a to je da postoji sprega između pojedinih sudija, pojedinih medija i pojedinih političara. I ta sprega je lepo dokazana osmog i devetog marta ove godine. Dakle, osmog marta, sve se dešava nakon one konferencije za novinare gde je predsednik Vučić objavio one strahovite slike o monstruoznim delima uhapšenog klana Veljka Belivuka, u osam sati negde izlazi vest na jednoj od tih tajkunskih televizija – fotografije nisu dovoljan dokaz protiv Belivukove grupe. Posle toga na istom mediju, televiziji – šta je sve Vučić prekršio na konferenciji za štampu, to je negde u 14 sati. Onda osmi mart u 16 sati – fotografije ubijenih mogu biti dokaz, ali teško do presude. Onda novine koje su nedavno kupili kažu – uznemirujući sadržaj koji je državni vrh objavio nije smeo da se prikazuje na nacionalnim frekvencijama.

Vidite i sami u kom pravcu stvari idu i šta mediji pokušavaju da urade, ali nedostaje kredibilitet i ko će da da kredibilitet? Naravno, sudija Majić. Na toj istoj televiziji on se pojavljuje u devet sati uveče da lupi pečat na celu priču i kaže – Vučićeva konferencija je degradacija pravosuđa. Eto vam sada. Da li postoji ta saradnja i ta simbioza između pojedinih medija, tajkunskih medija, pojedinih stranaka, tajkunskih stranaka, i pojedinih sudija koji učestvuju i saučestvuju u svemu ovome? Zaključite sami.

Ono što je moja želja to je da se sudije ne ponašaju onako kako se ponaša gospodin Majić i da on se zbog toga mnogo uzrujao, ali on jeste negativan primer svega onoga što jedan sudija može da bude, jer ko je ovlastio gospodina Majića da govori u ime pravosuđa Srbije kad nije pravosuđe Srbije on, nije pravosuđe Srbije čak ni njegov sud? Dakle, mi imamo sada već situaciju da neki ljudi zloupotrebljavaju činjenicu da su sudije ili predsednici sudova kao onaj Stefanović Aleksandar…

(Aleksandar Martinović: Zvani Stepa.)

… To će sada u nekom drugom postupku da se traži i nadimak i godište i sve ostalo.

Uzme čovek i potpiše saopštenje suda koje nije video niko osim njega i njegovih najbližih saradnika, a u tom sudu stoji dvadeset i nešto sudija. Na šta to liči? To je ono što smeta kada je pravosuđe u pitanju. Ne znam što im smeta kritika iz Skupštine. Ako su oni grana vlasti nezavisna i mi smo grana vlasti nezavisna. Ako oni kao grana vlasti nezavisna za sebe misle da imaju pravo da kritikuju i izvršnu i zakonodavnu vlasti i kako ko govori u Skupštini i šta su nam teme i zašto ovako nastupamo i zašto onako nastupamo i zašto spominjemo ovoga, a ne spominjemo onoga itd. onda i mi imamo puno pravo kao predstavnici zakonodavne vlasti da kritikujemo neku drugu granu vlasti, a pod tim podrazumevam i sudsku vlast i šta tu nije jasno? Ili oni ponovo idu sa tim da postoje neki ljudi koji su svete krave u ovoj zemlji, koji smeju da rade šta god hoće, da pričaju o kome god hoće, da iznose šta god hoće i da o njima niko ništa ne sme da bekne i da progovori.

Dakle, nastavićemo da govorimo o onome što su anomalije, želimo da sudovi rade brže i efikasnije, da nam se Đilasovi kriminalci ne šetaju po gradovima po Srbiji, da ih Đilas ne šalje po lokalnim samoupravama u kojima nije u stanju da napravi lokalne odbore, da ne kucaju ljudima na vrata. Sve to tražimo, a ne da osnovano sumnjamo da lupaju ljudima automobile, nego da sede iza rešetaka gde im je i mesto i naravno da se nađe neko ko će imati dovoljno hrabrosti i dovoljno nezavisnosti da nam kaže, kako čovek za života može da zaradi i iznese iz zemlje 67,8 miliona dolara.

Na koliko destinacija se nalaze svi ti računi? U koliko zemalja, u koliko valuta taj čovek sve drži pare i za to mora da se odgovara. Moguće je i razumem kao političar odluku Dragana Đilasa da ne odgovara novinarima. Šta bi im i odgovorio? Ali, Boga mi, državnim organima Dragane Đilas, moraćeš da odgovaraš. Hvala.
Član 107.

Samo jedna stvar, gospodine ministre, koju ste napomenuli, voleo bih samo da podvučete, kada ste već rekli, zbog poslanika i zbog javnosti.

U svih tih 1572 razgovora nije bilo slušanja lica bezbednosno interesantnih, a onda upadanja po nalogu suda u te razgovore, jer to je teza koju pojedini ljudi danima provlače, da je predsednik Republike Srbije razgovarao sa bezbednosno interesantnim licima i tako upao u praćenje. Ne, bez odluke suda, mimo svakog zakona, mimo svakog pravila i namerno i vrlo svesno je nezakonito prisluškivan i on i njegova porodica. Pa vas molim još jednom samo to, zbog javnosti i zbog poslanika, da se to dobro podvuče, da se zna kako je i šta je rađeno. Hvala.
Hvala, gospodine Orliću.

Pred nama je danas izbor sudija i Skupština će danas ovim izborom vršiti svoju funkciju, pored ostalih, važnu funkciju - izbor određenih organa.

Upravo je ta funkcija najžešće napadana, funkcija Skupštine, najžešće napadana u nekom prethodnom periodu. Napadana je, rekao bih, sa tri strane - od strane nekih sudija, od strane nekih medija i od strane nekih političara. Pa, hajde da vidimo koje to sudije, koji to mediji i koji to političari su napadali ovu funkciju Skupštine i po svaku cenu insistiraju da se Skupštini oduzme ovo pravo, pa da sudije same sebe biraju valjda po onom dečijem principu – Kolariću, Paniću, sami sebe zapilićemo, sami sebe rasplićemo, pa sami sebe sad malo biraju, sami sebe da postavljaju na određene funkcije. Pitanje je vremena kada će nekom drugom da padne na pamet, recimo, ne znam, što poslanici ne bi sami sebe birali za naredne mandate, pa tako onda redom da idemo do kraja, da očuvamo svu tu nezavisnost svake grane vlasti.

Suština problema je u tome što nas lažu, što lažu građane Srbije da tri grane vlasti, ili četiri, kako neki teoretičari kažu, ako upravu uzmemo posebno, moraju u praksi. To ne postoji nigde u svetu. Grane vlasti međusobno treba da se kontrolišu, međusobno da se dopunjuju, a ne da budu faktički, fizički i na svaki drugi način odvojene i antagonizovane, jer će to da dovede u kolaps sam sistem.

Međutim, postavlja se jedno interesantno pitanje, pošto nam oni stalno govore o tome kako sudska vlast mora po svaku cenu da bude nezavisna, što je tačno, ali se postavlja pitanje od koga nezavisna? Ja ne mogu da prihvatim da je sudska vlast nezavisna ako je nezavisna od Vlade Srbije, ali je zato zavisna od stranih vlada. Ne mogu da prihvatim da je nezavistan sudija koji svakodnevno na medijima napada Vladu ili Vučića, a zato kao kuče stoji ispred stranih ambasada i maše repićem kad ga puste na prijem za tri kanapea i dva koktela. Udara po Srbiji, udara po Vučiću i kaže - vidi ja sam nezavistan. Znate, to je kao kada bih ja sebe sad proglasio fudbalerom Barselone. Ko bi mi poverovao u to, neka poveruje i tim sudijama da su nezavisni.

Jedan od njih, često je spominjan ovde, sa razlogom je spominjan ovde, kritički je spominjan ovde, jer valjda i mi kao poslanici, kao nekakva grana vlasti, imamo pravo da kažemo svoju kritiku o nekome ili tu postoje neki ljudi za koje nas nisu obavestili, u Ustavu ne piše, ali ako je ustavna kategorija da o sudiji Majiću ne sme da se govori, ja vas molim da nas o tome informišete, da poslanici znaju da je sudija Majić Ustavom zaštićen i da ne sme da bude spomenut ni u kakvom kontekstu. Šta god radio, sve je dozvoljeno.

Pet dana je sprovođena anketa na jednom mediju, Šolakovom mediju. To je ovaj što čitamo sada kako je krao struju, pa postao tajkun. Trideset i pet miliona evra ukrao struje. Ej, ukrao struje 35 miliona evra? Dakle, sprovođena je anketa ko da bude idealan kandidat za predsednika Srbije i među tim kandidatima je jedan sudija. Da li je taj sudija rekao – izvinite, to utiče na moju nezavisnost, nemojte me svrstavati, ja sam nezavistan, ja se politikom ne bavim? Naravno da nije, on se politikom bavi. On je jedva dočekao što ga smatraju za predsedničkog kandidata. Neko računa na njega. Njegovi tvitovi su dali rezultata, sve ono što piše po Tviteru, po knjigama, po tribinama. Ej, sudija govori na tribinama političkih pokreta? Sudija govori na tribinama političkih stranaka? Sudija govori na tribinama, protestima i ne znam ni ja čemu sve, koji nemaju veze sa pravosuđem? Da li je to ta nezavisnost i opet pitam od koga nezavisnost? Nezavistan je od Vučića, ali je zavistan od Đilasa i Šolaka, pa je to kao nezavisno? Pa, nije nezavisno.

Ja očekujem da sve ove sudije na jedan drugačiji način pristupe svom poslu i da ne rade ovo što je radio sudija Majić, a ni ovaj koji se sada ovih dana spominje kao neko ko je imao interesantne kontakte sa interesantnim ljudima, bezbednosno interesantnim ljudima, pa onda kada mu kažu s kime je imao kontakte, onda njegov sud izda saopštenje da se on nije video sa onim sa kim je sedeo za stolom. Pa, šta je radio? Žmurio? Gledao na drugu stranu? Dakle, da li je to ta nezavisnost? Pa, nije ni to nezavisnost.

Dakle, pored tih sudija, imamo i određene medije koji to podržavaju, koji po svaku cenu insistiraju na tome da nikakve veze nijedna druga grana vlasti, u ovom slučaju zakonodavna, nema sa izborom sudija u Srbiji i to su ti mediji Šolakovi, Đilasovi portali, ta medijska imperija koja pokušava po svaku cenu da izvrši svoj uticaj na određene sudije, da zadrži onaj uticaj zasnovan još 2009. godine, nakon tog čuvenog reizbora Boška Ristića i DS, kada su, čuli smo sve, da ne ponavljam, na odborima svojih stranaka odlučivali ko jeste, a ko nije podoban da bude sudija u Srbiji i onda dolazimo do političara, a svi su iz tog žutog miljea, samo su se fragmentirali i delili ko amebe, pa sada umesto jedne stranke, kada su svi bili tamo, i Jeremić, i Đilas i svi kompletno, dakle i Tadić i ostali, sada svako ima svoju stranku – svaka vaška obaška. Sada oni nama drže predavanje o tome šta jeste, a šta nije nezavisno pravosuđe, jer kada oni na opštinskim odborima stranke biraju sudije, to je nezavisno pravosuđe, a kada sudije bira Skupština, to nije nezavisno pravosuđe, to je zavisno.

Na samom kraju dolazimo do nečega što je zloupotreba pravosuđa koja se vrši od strane nekih političara, a najviše u tome prednjači Dragan Đilas. Taj čovek zloupotrebljava pravosuđe podnošenjem ogromnog broja tužbi protiv svakoga ko se usudi da ga spomene. Mogu da se pohvalim da je mene dva puta optužio i mislim da je to čast. Ne bi bilo nešto drugo, ali, ovako, biti sa Đilasom i tu na drugoj strani je čast i zadovoljstvo. Međutim, nešto drugo je tu problem. Poenta je da se sa velikim brojem tužbi, sa medijima koji te tužbe i te procese prate, zapravo, stvara jedna drugačija atmosfera od one koja bi trebalo da bude u tim nezavisnim sudovima, da ti sudovi i sudije budu uplašene ili poplašene šta će biti, kako će biti i da se njima pošalje poruka na ovaj način otprilike kakva je direktno rečena onom policajcu – šta ćeš da radiš kada se promeni vlast? To je poruka koju Đilas šalje.

Međutim, ne treba da nas čudi što tuži političke protivnike. Preko sto tužbi je podneo. Da li je tako, Bakarec?

(Nebojša Bakarec: Četiristo.)

Četiri stotine. Eto, ja ga još častio. Dakle, četiri stotine tužbi je podneo, ali je kulminacija nešto drugo i to je nešto zbog čega treba da odam, jer sam dosta kritikovao pravosuđe, priznanje pravosuđu na onome što je uradilo, a to je da je gospodin Đilas na kraju tužio i državu Srbiju za milion dinara. Znači, malo je 619 miliona evra, malo je 35 stanova u centru Beograda, nego još milion dinara od države Srbije da uzme.

Onda ovih dana preti – ako ne uspeju razgovori, on će na ulicu. Bio si na ulici, kao što vidimo, ništa postigao nisi. Pravo je svakoga u ovoj zemlji da protestvuje kad ima, u skladu sa zakonom, prijavljen skup, itd. Što se nas tiče, može sutra odmah da krene da protestvuje, jer nas ucenama neće naterati ni na šta, a pri tom ne znamo ni kakve njegove zahteve da prihvatimo, pošto on zahteva i nema, jer ne mogud a se dogovore ni oko čega.

Ono što je bitno, i da time zaključim na kraju, ovo je, dragi građani Srbije, razlika između nas i njih. Mi državu Srbiju volimo, mi se za državu Srbiju borimo, podržavamo našeg predsednika koji svakog dana radi nešto da Srbiji bude bolje, da li su to nove fabrike, novi putevi, auto-putevi, da li su to vakcine i nove bolnice, da li je to bilo šta drugo. Suza nam bude u oku kada vidimo našu ponosnu trobojku istaknutu na nekom takmičenju, zadrhte nam grudi kad čujemo reči himne „Bože pravde“, a on tu državu tuži. E, to je razlika između nas i njih. I zato sam uveren da nikada neće dobiti poverenje da vodi državu koju tuži. Hvala.