Na tri stvari samo da reagujem. Prvo, da će nezavisne institucije voditi našem padu sa vlasti, a u nezavisnim institucijama su sve ljudi koji su bliski SNS kao Rodoljub Šabić, Antonela Riha itd. To nam je izbor koji nam se sada stavlja, tako da su sigurno ljudi koji su politički neopredeljeni i ljudi koji nemaju nikakve veze sa politikom.

Sa druge strane, ovde smo čuli dve teze koje zapravo ocrtavaju šta je ono što najviše smeta opoziciji. Prvo, kontakt predsednika Vučića sa građanima, to mora da se prekine. On ne sme da se obraća, on ne sme da govori, on ne sme da se pojavljuje. Njemu se prebrojava svaki put kada se obrati građanima i ta direktna komunikacija između predsednika i građana mora da bude prekinuta na svaki način. Pošto ne mogu drugačije da je prekinu, pokušavaju napadima na njega i brojanjem tih njegovih obraćanja to da urade.

Sa druge strane, ono što ne sme da se dozvoli to je bagatelizovanje i sprdanje sa pretnjama za bezbednost predsednika Vučića i njegove porodice. Dakle, bilo ko da je predsednik Srbije to ne sme da bude tema kojom će bilo ko da se igra. U ovoj zemlji je bilo političkih atentata unazad dovoljno da bi nas svaki sledeći izbacio iz koloseka na ko zna koliko. Zato apsolutno ne sme da se dozvoli bilo kakvo igranje tim stvarima, i Zorana Đinđića i pre njega Slobodana Penezića i pre njega kralja Aleksandra i pre njega drugog kralja Aleksandra i pre njega kneza Mihajla. Postoji tradicija da se na svaki neki period tako nešto desi. Sa tim mora da se prekine i to mora da se završi.

Najzad, ne postoji REM i ne postoje institucije koje će vama posle ovako darovitih govornika pomoći da pojačate svoj rejting i da srušite SNS. Hvala.

Toliko su važne komunikacije tu da su NATO-u dali da tu ima kancelariju, da kontroliše i Generalštab i ono ispod Generalštaba. To je veleizdaja.

Koleginica je iznela veliki broj sjajnih ideja i jedan deo tih ideja bih i prihvatio da su predložene. Međutim, ništa od tih ideja nije predloženo. Predloženo je samo da se briše, tako da te ideje nažalost ne mogu da budu deo ovog zakona, ali da su bile predložene, to bi bilo svakako razmatrano.

Kao što smo reagovali kada je u pitanju bio Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, kada smo prihvatali amandmane, tako bismo i ovde verovatno neke amandmane prihvatali, međutim oni nisu hteli raspravu, nego da se sve briše.

Žao mi je, te ideje ostaće samo na nivou ideja zbog toga što ne mogu da se realizuju.

Što se tiče tubelesa, tu nemam šta ni da kažem i da dodam. On o sebi govori najbolje.

Hvala.

Što se tiče zaposlenih u zavodima i gospođe Živkov, bio sam maksimalno suzdržan i vrhunski korektan u odnosu na ono što stvarno mislim o njima. Hvala.

Znate kako izgleda taj stručni rad tih velikih stručnjaka? Tako što Žiči ukinu prostor koji je zaštićen da bi se gradio akva park. E, tako izgleda rad tih stručnih. Tako što po Beogradu stave na zgradu zaštitu i zabeležbu da je kulturno dobro, a onda se spusti cena, pa investitor kupi zgradu, a onda skinu zgradu da je kulturno dobro. E, to je rad tih stručnih službi. To kako će te stručne službe da svoj rad predstavljaju baviće se neki drugi organi kada bude došlo vreme za to.

Naravno da je ovo karikiranje i da nikome ne pada na pamet da memorijal stavlja pored đakuzija itd. Očigledno je fascinacija time tolika da jednostavno ne mogu ni da zamisle da može da bude na drugom mestu.

Ono što je takođe činjenica to je da ono što bude trebalo da se gradi će biti izgrađeno, biće plaćeno i moći će da se vidi. Dakle, neće biti stelt bulevara, kao što je bilo u Novom Sadu.

Sa treće strane, iskustva dugogodišnje saradnje sa Bojanom Pajetićem i boravka u zatvoru ostavite za neko drugo mesto, ne mora kontakt svaka dva muškarca da znači i seks. Hvala.

Da, se zahvalim svima na raspravi, nažalost neke ideje koje su bile zanimljive koje smo danas čuli nisu predložene ni u kakvim amandmanima, a što se tiče svega ostalog, već sam govorio i samo ću ponoviti par stvari.

Dakle, to da nam oni koji su simbole, pravi simboli borbe protiv NATO agresije su ljudi koji su tu borbu izneli to su generali Lazarević, Pavković, Ojdanić, to su heroji sa Košara, to su svi ljudi koji su branili ovu zemlju. Sve te ljude su ponižavali, zakrvavljenim očnjacima su ih dočekivali kada su dolazi iz Haga protestvovali zašto Vladimir Lazarević predaje na Vojnoj akademiji, smejali se i seirili kada je preminuo Nebojša Pavković i sada nam pričaju o tome kako je njima stalo da ostane neki spomen na NATO agresiju. Nije njima stalo do toga. Oni su protiv ovog projekta zato što ga je predložila vlast, kao što su bili protiv svakog projekta koji je predložila vlast.

Pričaju o korupciji, kakva korupcija kada još ništa ne postoji? Koja korupcija? Ako je korupcija taj posao je već završen, posao niti je završen, niti nije ni počeo, tek usvajamo zakon.

Dakle, teze koje su ponavljali unedogled su se potpuno pokazale besmislenim i apsolutno netačnim kao što su se pokazali u slučaju Mosta na Savi, kao što su se pokazali u slučaju „Beograda na vodi„ i svega ostalog.

Ono, međutim, što zaista sam dužan da kažem, to je da ponovo, istaknem da je jedini koji je pokušao ovu zgradu da obnovi je predsednik Vučić 2016. godine i dobili smo mišljenje juče sam ga čitao instituta koji je utvrdio da su oštećenja takva da bi to prvo bili jako skupo, a drugo zbog nedostatka bračkog i ovog drugog kosjeričkog kako se već zove? Kamena, je nemoguće za izvesti i to je takođe činjenica.

Prema tome Srbija treba da ide napred. Treća stvar koja je važna Srbiji, odnosno Vojsci Srbije koja je u ovakvim okvirima kakvim jeste i koja je mnogo manja od Vojske SFRJ ili JNA svakako takva zgrada ne bi bila ni potrebna. I kada se sve sabere i oduzme jedino i najbolje rešenje je da se napravi korak dalje. Dakle, da se ide napred, da Srbija dobije jedan memorijal koji će podsećati na žrtve NATO agresije i da se na takav način zaista oda počast ljudima koji su u toj agresiji stradali.

To je otprilike sve ono što je, što se tiče samog dela i to smo takođe slušali kako je to neviđeno delo. Međutim, ja još jednom podsećam da u samoj odluci gde se ovo stavlja pod zaštitu države kaže se da je to jedino i najkompleksnije delo ovog istog autora. Tako da taj autor više ništa, ni pre, ni posle toga u Beogradu nije radio. I, to vam govori dosta toga i o samom autoru i o njegovom delu takođe. Onaj za koga ga je pravio i ko je bio vrhovni komandant vojske u kojoj se tu nalazila nikada u taj Generalštab ušao nije, odnosno Savezni sekretarijat za narodnu odbranu.

To da se ispod nalaze važna sredstava komunikacije je zanimljiva teza, ali sa druge stane o tome su trebali da vode računa onog momenta kada su NATO-u dali kancelariju u istoj tog zgradi. Bukvalno, iznad kancelarije ministra odbrane ili tu nekako se ta kancelarija nalazi. Dakle, na istom mestu iznad svega nalazi se kancelarija NATO, izgleda to nije smetalo i tad nije bilo problema šta se nalazi ispod. Ispod se nalazi podrum, u podrumu je voda, zgrada je oronula i hvala Bogu za svo ovo vreme što do sada nije pala i što od toga niko nije stradao.

Vreme je da se nastavi dalje. Vreme je da Srbija dobije pravi memorijal i uveren sam da će u tom kontekstu stvari dalje ići. Mi nismo ovde govorili o tome kako će da izgleda projekat i šta će da se radi, govorili smo o onome što je na dnevnom redu, a to je Predlog zakona i taj zakon će, nadam se biti usvojen. Hvala vam.

Vreme ovlašćenog.

Mislim da su građani imali prilike da vide sada u ova dva segmenta ne samo priznanje nemoći, nego i odgovor na pitanje – zašto im traže zamenu i zašto su njihovi birači i oni koji su ih podržavali, vrlo gorljivo, rešili da ih faktički obrišu sa političke scene time što će da ih zamole da ne izlaze na izbore, nego da podrže neznanu listu, za koju niko ne zna ni kako izgleda, ni ko se na njoj nalazi. To je prva stvar.

Druga stvar. Ako neko kaže da želi da vodi zemlju i istovremeno tvrdi da ga neko potkrada 12 godina, onda taj zaista ili ne zna šta priča ili ne shvata kako to građani razumeju, jer to onda znači da su oni ili idioti ili potpuno nesposobni. Ali, i u jednom i u drugom smislu ne mogu da vode zemlju.

(Narodni poslanik: To je vređanje.)

Ne, nije vređanje. Ja nisam rekao da ste vi to. Ja mislim da ste nesposobni. Ja mislim da ste nesposobni zato što za sve ovo vreme, za ovih 12 godina da ste svake nedelje pravili po jedan mesni odbor u Srbiji, vi biste napravili organizaciju koja može da se suprotstavi SNS. Da ste svake nedelje obišli po jedno selo, vi biste napravili organizaciju koja može da nam se suprotstavi. Da ste gledali ono šta radi onaj ko je uspešniji od vas, evo recimo ti kol centri, ti kol centri, pošto su dolazili ovde neki stranci pa razgovarali sa nama, kao što su i sa vama, i onda sam ih ja pitao – šta je problem sa kol centrima, a oni kažu – pa nije ništa, to i mi radimo. Naravno da to svi rade.

Šta vi radite kao genijalni predstavnici nove političke generacije? Umesto da kažete – pa, evo, ovi su napravili ovo, možda mi nemamo tu snagu, možda nemamo toliko mogućnosti, nemamo toliko aktivista, ne možemo da imamo kol centar sa 100 linija, ajde napravićemo sa pet, pa ćemo sa pet da zovemo, ali nešto da radimo. Ne, vi tog dana idete i tražite gde su naši kol centri.

Ko vaše birače izvodi na dan izbora da glasaju, pobogu ljudi, dok vi jurite šta mi radimo? Pa niko. Vaš izborni dan izgleda tako što možete da se prekrstite, zapalite sveću i zamolite Boga da vam pomogne, jer vi pojma nemate ni ko vam je na listi sigurnih glasova, ni ko vam je na listi kapilarnih glasova, niti vi to radite, niti znate da radite, niti hoćete da radite. Pritom, sve to znaju mnogi od vas vrlo dobro, kao i ja, da se to u ovoj zemlji radi od 1996. godine i „VDV“ kampanja i sve ostalo. Kao četvrta faza kampanje, ako ćete da vam predajem „NDA“ treninzi sada vam je – izađi i glasaj. „DžOTV“, to je četvrta faza kampanje.

I šta vi radite tog dana? Ništa. Ukazujete prstom ovaj broj „Škode“. Došla zelena „Škoda“ dovela birače, dovela žuta „Škoda“ biračke, dovela crvena „Škoda „ birače i evo im tablice. A koje je birače dovela vaša „Škoda“ ili bilo koji drugi auto? Pa nema. Zašto? Pa zato što ste nesposobni i zato vam traže zamenu, zato što nemate pojma ko treba da izađe da glasa.

Vi ste pokazali u Kosjeriću koliko ste nesposobni. Posle 10 meseci histerije koju ste napravili, posle 10 meseci iživljavanja dovukli ste tamo od lažnih bajkera, bugarskih bajkera, svakog siledžije kojeg ste imali, da maltretiraju ljude, da ih presreću, da ih vređaju – pa evo „ćaci“ idu da glasaju. Ovaj sam kaže da ih je jurio po šumama i livadama. Vi ste godinu dana utvrdili da je zemljoradnik tamo odande napujdao pčele na vas i da pčele jure vaše aktiviste, a ove „ćacije“ ne jure zato što su dirigovane.

Onda kažete da vam je birački spisak tema, ili vam je tema mediji, ili vam je tema nešto drugo. Nije, tema ste vi. Ako hoćete da vidite problem, stanite pred ogledalo, tamo će vam se problem pokazati.

Šta je još veći problem i šta još građani ne mogu da vam oproste? To što nikad od vas niko nije poneo odgovornost. Nikad od vas niko nije rekao – e, ljudi, možda ja nisam za ovo, hajde da pustimo ovog drugog. Ne, podelite se ko amebe. Da li imate lidera među sobom? Pa, nemate. Svađate se svaki dan ko je važniji. Svaki dan se svađate ko je važniji. Niko nikome ne veruje. Vi nemate vertikalnu organizaciju, što je osnova svake organizacije po teoriji. Imate horizontalnu organizaciju. Svi su podjednako bitni i svi su mnogo pametni, a istina je da baš i nisu. Istina je da nije dovoljno lepo se nasmešiti na plakatu. Nije to ono zbog čega ljudi glasaju, nego morate da razgovarate sa njima, da vas oni razumeju, da vas saslušaju, da im ponudite nešto.

Najzad, šta je politika koju ste ponudili? Vi ste uspeli ono što niko pre vas nije uspeo - da se politikom bavite bez politike, bez ikakve politike. Evo, ovo je najbolji dokaz. Birački spisak, birački spisak, birački spisak, birački spisak, promenite, promenite, promenite. Mi promenimo, vi kažete – a, pa nećemo. Zašto? Zato što ćete vi u budućnosti ko zna šta da radite. Pa, dobro, kad budućnost dođe vi reagujte, a ne da predviđate. Ali, i drugi je problem tu.

To vam je kao da igrate fudbal bez lopte, kao da igrate košarku bez lopte. Vi se tako bavite politikom. Vi za sve ovo vreme niste ponudili alternativu. Vama se sve svelo na - ua Vučić! Vi ste doveli dotle, juče ste pričali ovde, ovaj je mahao nekim papirima, evo kako glasa Cicko Bjelica. I to je veliki problem? Ali, nije vam problem što dođe osoba koju ste vi instrumentalizovali, ne mislim na vas lično, mislim generalno na kompletnu tu blokadersku opoziciju, dakle svi blokaderi, od onih na univerzitetu, preko medija, javnih ličnosti, do vas, svi zajedno, da je došla da izbode policajca nožem pred stanicom policije.

Da ste gledali isto kao što sam i ja gledao kako, ja ne znam šta je ono, razularena rulja, ne znam kako da ih nazovem, šutira u zadnjicu profesora Mašinskog fakulteta, šta god on misli, da ste imali ovu nesrećnicu koja je napala dete ometeno u razvoju zato što je mislila da je došla iz „ćacilenda“ i izvinila se, kaže.

(Narodni poslanik Dalibor Jekić dobacuje s mesta.)

Šta, izmišljam? Pa, pogledajte na društvenim mrežama šta je uradila. Na društvenim mrežama se izvinjavala posle, nemušto doduše. Jer, eto, neko je zloupotrebio dete da dođe u „ćacilend“, a ono se ispostavilo da je došla majka sa detetom, preskočila ogradu, bila tamo sa one strane, a time izrazila svoj protest.

Vi ste radikalizovali i ekstremizovali te svoje birače do kraja i vi im više niste interesantni. Oni traže nešto drugo. Vi više ne znate šta da radite. Vi ste uspeli logički da poništite sve što zdrava pamet i logika nalaže, da iz ćorsokaka idete u ćorsokak.

Mi se plašimo izbora? Pa, u januaru, kada ste bili u piku popularnosti, mi smo vam nudili izbore. U januaru, kada niko nije smeo da kaže da podržava SNS. I vi ste ih odbili. Zašto? U januaru smo vam ponudili referendum. Za vas najpovoljnija politička opcija koja je mogla da se ponudi, najpovoljnija. Glasa se za i protiv Vučića. Nema veze ko vam je lider, nema veze ko je na listi, nema veze ko vodi kampanju.

Dakle, za i protiv Vučića. I, šta ste uradili? Odbili ste. Pa, što ste odbili kada ste tako jaki? Evo, sada ja vas pitam to. Zato što nije bio dobar birački spisak, je li tako? Evo, sada menjamo birački spisak i to je taj začarani krug. I pitaju se zašto gubite izbore. Evo, zato gubite izbore, ljudi.

Onda kaže - šta vi poklanjate na dan izbora? A šta vam je ovo? Pogledajte ovo. Da li je to koalicija u kojoj ste i vi lično bili? Broj 1. „Za budućnost Srbije“, nosi čovek dve kese. Broj 1. „Za budućnost Srbije“, nosi žena i letak i kesu žutu. Dostaviću vam, pa pogledajte. A u kesi paket pašteta, neki pirinač, kokošije supe i sve ostalo. Šta sa tim?

Šta je to? Pa, to su vam robne rezerve Vojvodine koje ste zloupotrebljavali 2012. godine. To vam je to. Evo, dostaviću vam, pa gledajte sami. Hoćete da vidite? Da li želite da vidite? Evo, dostaviću vam, pa gledajte.

Hajdemo još jednom. Evo, ja tvrdim, a vi mi dokažite da nije tako, ja tvrdim, 4. maj 2012. godine, dva dana pred izbore, izbori bili na Đurđevdan, evo šta ste radili iz robnih rezervi Autonomne pokrajine Vojvodine i to je to. Doneću vam, pa gledajte. Dođite i uzmite da vidite. To su vaša remek dela.

Da ne pričamo šta je radila „Petoletka“, kako je „Petoletka“ i lažno angažovala i lažne ugovore potpisivala i lažne firme formirala i lažne plate isplaćivala, a sve odlazilo u kasu G17 plus. To je posebna tema.

(Dalibor Jekić: Pola G17 plus je kod vas.)

Da, pola G17 plus, ona bolja polovina je ovde, a ona gora polovina je kod vas. Tako da, što se G17 plus tiče takva je situacija. Ali, što imate potrebu da vičete? Šta vas to toliko vređa?

Uglavnom, to su razlozi vaše propasti. Ni stranci, ni…

(Dalibor Jekić: Napada Ivicu Kojića.)

Eto, jel to politika? Šta će to da vam reši? Evo, ja napadam Ivicu Kojića. I, šta vam to sad rešava? Jeste li sada srećni? Jeste li sada zadovoljni? Evo, ja želim da vam učinim, pošto vidim da vam to mnogo znači, evo kod nas je pola DS, pola DSS, pola G17, svi su kod nas. Kod vas su ostali bolji i opet vas niko neće. I, šta sad?

Da li vi shvatate da tim petparačkim glupostima, to nije politika, to je lajanje iza plota? To nije politika, vi politiku nemate. Sve vreme je nemate i ni u jednoj temi je nemate. Ovi su počeli nešto na tu temu, pa su se brzo pokajali. Napravili neku poslaničku grupu Evropa sad, Evropa odmah, kako su je već zvali, Pravac Evropa, više se i ne sećam. Počeli protesti, bacaj sve u vodu, kreći iz početka, idemo na proteste, donesi čegrtaljku, to je politika. E, to vama fali.

Dovoljno je, ljudi, da pređete cenzus da kažete da ste za NATO. Niko ne sme od vas da kaže da je za to, a jeste za to. Dovoljno je, ljudi, da pređete za cenzus da kažete – ja sam za sankcije Rusiji. Svi ste za to, niko ne sme da kaže to, nego nama to pripisujete. Pa, kažite to, ljudi. Izađite sa politikom, dobićete procenu te politike i to je to. Ali, vi to ne smete. Vama je cela politika – ne valja Vučić, i onda dolazi do kraja. To je onda vrh cele priče.

Kaže – vi tamo, vi ste svi idioti, mi ovde sa ove strane, zato što ste vi tu samo zbog Vučića. Pa da, mi smo tu zbog Vučića. I vi ste tu samo zbog Vučića. Samo što vi mislite da je za vas neko glasao jer ste lepi i pametni. Ne, za vas su glasali jer ste bili jedina lista protiv Aleksandra Vučića. E, sad to više neće biti slučaj, pa ćete videti ko će da glasa.

Imaju politiku, ali je kriju, to je toliko dobra politika da se oni plaše da je neko ne ukrade. Onda je kriju, pa su je i od sebe sakrili, pa ni nama neće u Skupštini, gde je mesto da tu politiku izlože, da je kažu. Takva je to politika, genijalna politika.

Što se svega ostalog tiče, da, tačno sam rekao. A moje pitanje vama je – a šta radite sa parama iz budžeta, ako Nestorović dobija 92.000 svakog meseca na račun, koliko vi dobijate svakog meseca na račun, u evrima? Gde odu te pare, na šta ih trošite? Da nije možda na advokate i na lažne advokatske kancelarije da se to izvlači? Ili je nešto drugo u pitanju? Mislim, možemo i to da čitamo, samo mi nije ovde papir, samo da mi donesu.

Umesto da ulažete taj novac u infrastrukturu, u odbore, vi ga izvlačite preko lažnih advokatskih kancelarija. Onda kažete – nemamo sredstava. Pa ko vam je kriv? To je još jedan dokaz zašto ne možete da vodite zemlju. Zato što niste u stanju da upravljate resursima, zato što ste u stanju samo da otmete nešto, pa makar i sami od sebe, kao što su ovi pokrali sopstvenu Demokratsku stranku, tako vi sada organizujete izvlačenje novca od sopstvene stranke. Evo, kažite građanima koliko para mesečno dobijate iz budžeta, koliko para mesečno dobijate na račun iz budžeta od države Srbije, na osnovu broja poslanika, u skladu sa zakonom, na osnovu broja poslanika koji imate?

Šta još imate od privatnih donacija, koliko je to novca? Onda recite – mi sa ovim parama ne možemo da napravimo ništa, pa ćete da čujete šta će građani i na to da vam kažu. Verujem da će potvrditi ono što sam i ja rekao, a to je da ste nesposobni. Hvala.

Nezgodno je kada narodni poslanik ne sedi u sali, nego se o tome šta se dešava u Skupštini informiše preko medija, pritom Šolakovog blokadersko-terorističkog smeća, koje uglavnom prenosi sve pogrešno i ono što sam rekao i ono kako sam govorio.

To što je kopirala ono što sam im rekao pre dva dana ili juče, kada sam već rekao, da su „lafufu“ opozicija, to mi prija i to mi godi zato što je kopiranje najviši oblik divljenja, tako da to je u redu.

Što se tiče toga da sam rekao da sam do kasno čitao planove „lafufu“ opozicije, imate snimak pa gledajte... Dakle, i „Labubu“ i „lafufu. Da ste vi „lafufu“, a „Labubu“ da će da dođe. Imate snimak, ljudi, pa pogledajte. Imate u stenogramu, imate snimak sednice.

Ja kažem, vi niste tu. Kada vas prozivaju, niste u sali, ko zna šta radite, i onda ponavljate stvari koje su davno rečene.

U svakom slučaju, hvala na tome. To divljenje mi zaista imponuje.

Uglavnom, ono što je poenta to je da nikad nisam rekao da sam čitao bilo kakve nacrte, da sam čitao bilo kakve analize arhitekata i da sam to čitao duboko u noć. Ne, čitao sam pisma nevladinih organizacija koje su od mene tražile da povučem zakon i zaključio posle duge analize i podrobno i baš sam se koncentrisao na to sve što su napisali, odlučio da to ne uradim.

Drugo, i time da zaključim, to koliko je vama stalo da se obeleži bilo šta što ima veze sa NATO bombardovanjem, NATO agresijom, što ne smete ni da izgovorite, meni je pokazalo ono što vam je Marina Raguš uradila u prethodnom mandatu, kada vas je 20 puta pozivala da izgovorite NATO agresija, a niste smeli. Eto to. To mi je pokazalo koliko vam je stalo, a to šta ćete da pričate, možete da pričate šta god hoćete, okačite mačku o rep.

Hvala.

Prvo od onoga što mislim da je bilo pitanje direktno upućeno i nama kao poslaničkoj grupi vladajuće većine i možda najteže kvalifikovano u ovome – da li mislimo da smo samo mi patriote? Vi konkretno kada ste u pitanju, smatram da ste svoj odnos prema ovoj državi pokazali u vreme obojene revolucije.

Da li govorim tiho? Dakle, smatram da ste vi svoj odnos prema državi, ne prema vlasti, pokazali tokom ove obojene revolucije i nemam nikakav problem sa tim da se sa vama razlikujem po ovom pitanju, ali da vas nazovem bilo kojim imenom koje bi značilo da ste protiv ove države ne mogu i neću. To ne bi bilo korektno. To je pod jedan.

E sad, probaću sve ove neke argumente koje smo danas čuli da stavimo u neki kontekst, pa redom da idemo.

Dakle, što se tiče Evrope nostra, Evropa nostra je nevladina organizacija izuzetno uticajna, izuzetno važna, ali nevladina organizacija. To nije nikakav vrhovni autoritet ili ne znam ni ja šta zbog kojeg svi treba da stanemo mirno kad im izgovorimo ime. Znači, nevladina organizacija. Pritom, nevladina organizacija koja reč nije rekla i nije se oglasila kada su Albanci srpsku crkvu pravoslavnu iz 14. veka u Novom Brdu proglasili za katoličku katedralu. Evropa nostra je ćutala. Kad su ćutali tada, mogli su da ćute i sada, da nam o simbolima i o ovom najvažnijem simbolu, kako oni kažu, borbe protiv NATO agresije govore oni koji su se drvljem i kamenjem danima bacali na generala Pavkovića, koji je personifikacija te borbe protiv NATO agresije, kada se vratio iz Haga.

Hajde pogledajte samo novinske naslove, pogledajte statuse sa društvenih mreža i pogledajte šta su sve izgovarali za tog čoveka. Šta su sve izgovarali za generala Lazarevića, isti ovi, kada se vratio iz Haga, kada je dočekan ovde onako kako dolikuje, kada mu je dato da predaje na Vojnoj akademiji. Rečeno je – ratne zločince ste doveli da predaju na Vojnoj akademiji. Oni su nam to govorili. E, to je personifikacija ljudi koji su branili ovu zemlju. E, oni su nebitni, bitne su ruševine. Dosta sa tim licemerjem više.

Da li ova zemlja ima još neke spomenike i obeležja NATO agresije? Ima. Ima spomenik Milici Rakić, koji je podignut 24-og, da li septembra, da li marta, sad ne mogu tačno da se setim, 2000. godine. Marta, na početak bombardovanja, 2000. godine. Šta je sa njim bilo? Pokrali delove sa spomenika i zvrjao tako prazan i nisu ga obnovili do 2015. godine, dok ga Aleksandar Vučić nije obnovio.

(Bogdan Radovanović: Što ga ti nisi obnovio?)

I to je to, to je njihov odnos. To je njihov odnos. Molim konduktera da ne dobacuje.

(Bogdan Radovanović: Šta ga nisi obnovio?)

To vam je tako.

Sada kažu – šta ćemo sa spomenikom „Večna vatra“? Isto tako otvoren, isto tako otkriven i isto tako zapušten. Toliko o tome koliko nam je stalo da obeležimo zaista to bombardovanje, kako kažu, agresiju – kako mi kažemo, svejedno, na kraju krajeva, na isto se svodi, samo znam da nije intervencija i kampanja.

Do juče, do pre stavljanja ovog zakona na dnevni red, najvrednije zemljište u Beogradu je bilo zemljište Beograda na vodi. Jel tako bilo? Jesu li tako ponavljali iz dana u dan – poklanjate Arapima najvrednije zemljište u Beogradu? Sad više nije to najvrednije, sad istu retoriku, potpuno istu retoriku sada primenjuju. Sad je ovo najvrednije zemljište u Beogradu. Ne, sad je ovo zemljište Beograda na vodi najvrednije zemljište u Beogradu, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, jer je one udžerice i smeštaj za narkomane i narkodilere pretvorio u najlepši deo grada, u kome sami kažu da rado provode vreme. Evo sad smo maločas čuli i da su ga prihvatili.

Onda kažu – remek delo od najviše vrednosti. Pazite sad taj paradoks. Remek delo od najviše vrednosti, koje je proglašeno za kulturno dobro kad je bilo srušeno. Dok je bilo celo, niko ga nije proglasio za kulturno dobro ove zemlje, tek kad je srušeno proglašeno je za kulturno dobro. Jel realno da ti ljudi to tako misle? Kulturno dobro je, znači, tek kad smo ga srušili. Znate li kakvo će kulturno dobro tek da bude kad ga poravnamo sa zemljom? Biće idealno, bile najbolje na svetu.

Sada da vidimo, da se vratimo na stvari koje se tiču tog perioda prethodnog. Dakle, kaže u odluci iz 2005. godine, kaže tada, između ostalog, pazite sad još jedno svedočenje o genijalnosti dela, kaže – ovo je najkompleksnije i jedino delo Nikole Dobrovića. Jedino i najkompleksnije. Pa čim je jedino, znači da je najkompleksnije. Da je ciglu postavio, to bi mu bilo najkompleksnije. Da je stavio ciklu na kant, to bi mu bilo najkompleksnije. Sve mu je najkompleksnije kad je jedino. Sa čim drugo da se uporedi?

Ali onda dolazi 2007. godina. Godine 2007. stiže dopis Direkcije za imovinu Ministarstvu kulture, koji kaže sledeće…

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Dakle, G 17+.

(Bogdan Radovanović: A vi ste bili u koaliciji sa njima.)

Da, brojali smo „škode“ i ređali ih po bojama ispred Vlade.

Ma ne, mogu da dobacuju, nije to nikakav problem. Šta sad, ovaj što broji „škode“ će da me omete u toku misli? Da se obesim odmah.

Dakle, pred Republičkom direkcijom za imovinu u toku je postupak raspolaganjima nepokretnostima u državnoj svojina korisnika Vojske Srbije Ministarstva odbrane koje čine objekti Generalštaba Vojske Srbije, u Beogradu, Ulica Kneza Miloša, la-la-la. S tim u vezi, Direkcija je u postupku utvrdila da je Vlada donela Odluku o utvrđivanju prava Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, Ministarstva odbrane u Beogradu za spomenik kulture, 05, broj taj i taj, nije ni važno.

Utvrđeni spomenik kulture, kojom odlukom su takođe utvrđene mere…

(Bogdan Radovanović: Ček, ček, šta tu piše?)

Pa tebi mogu da podvlačim, tebi ću dati napismeno, da možeš da podvlačiš. Trebaće ti jedno dve godine ti da ovo protumačiš. Jedno dve godine će tebi trebati da ti ovo razumeš. Mogu da govorim i brzo i sporo, nemam ja nikakvu garanciju da ćeš ti razumeti. Tako da, ne brini ti. Ako budem govorio ti da razumeš, to će zvučati ovako – s tim… u vezi… Direkcija… to znači Direkcija za imovinu… Direkcija za imovinu predstavlja telo, predstavlja instituciju ove zemlje itd. Ne mogu, bre, to će da traje godinama, a ni tad nemam nikakvu garanciju da ćeš ti da razumeš.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju reč o objektima koji su znatno oštećeni bombardovanjem SRJ tokom 1999. godine, čija eventualna rekonstrukcija radi dovođenja u funkciju potreba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane zahteva znatna sredstva, koja nisu obezbeđena u budžetu Republike Srbije za tu godinu, to se u pogledu raspolaganja predmetnim objektima kao najcelishodnije rešenje nameće potreba da se isti otuđe iz državne svojine, po tržišnim uslovima, na način u postupku propisanim pomenutim zakonima o sredstvima svojine Republike Srbije, pri čemu bi se sredstva od prodaje nepokretnosti namenski usmerila Ministarstvu odbrane za podsticanje i podršku reformi i funkcionisanje sistema odbrane Srbije i za poboljšanje materijalnog položaja Vojske Srbije.

Na osnovu gorenavedenog, Direkcija smatra da bi u konkretnom slučaju bilo celishodno utvrditi prestanak svojstva spomenika kulture na navedenim nepokretnostima, iz gorepomenutih razloga, u kom smislu je dopisom pod gornjim brojem i datumom predložilo Ministarstvo kulture da preispita i svoj stav itd. Toliko o tome da to nije bila tema. I te kako jeste, nego nije imalo kome, niko nije hteo to da uzme.

E, onda dolazimo do stručnog mišljenja o stanju konstrukcije saniranog, stabilizovanog kontrolnog dela ka Nemanjinoj ulici, zgrade A Generalštaba Vojske Srbije u Beogradu, investitor Republika Srbija, Ministarstvo odbrane, Sektor za materijalne resurse, Vojno-građevinski centar Beograd, Nemanjina 15, Institut za ispitivanje materijala a.d. Beograd, Centar za konstrukcije i prednaprezanje, od 2. avgusta 2016. godine.

Između ostalog, kaže…

(Narodni poslanik Bogdan Radovanović dobacuje.)

Pa da, ja sam uvek na vlasti, a ti nećeš biti nikad. Ali ćemo te uzeti da brojiš „škode“. Dok si živ, brojaćeš „škode“, nemoj da brineš. Dok si živ, brojaćeš „škode“. Žuta, zelena, plava, crvena, sve boje dugine ćeš da prebrojiš u „škodama“. Samo ti broj „škode“ i to će da te dovede na vlast. Ja sam zadovoljan, nisi u stanju ni da prebrojiš.

(Bogdan Radovanović: Imaš godina na vlasti koliko ja godina.)

Ali hajmo dalje. Imam, imam. Imam, i ti treba da se zapitaš zbog toga.

(Bogdan Radovanović: Ti treba da se zapitaš.)

Tako, tako. Ti treba najviše da se zapitaš. Ja se svaki put zapitam kad čujem da si ti Pravni fakultet završio, a ni „škode“ nisi u stanju da prebrojiš, ni boje da odrediš.

(Bogdan Radovanović: Imam i Ekonomski.)

I Ekonomski imaš, dva fakulteta imaš? Jadna ova zemlja u kojoj ti imaš dva fakulteta. Stvarno treba to obrazovanje da rešimo.

U svakom slučaju, kaže ovako, nakon dopisa…

(Narodni poslanik Bogdan Radovanović dobacuje.)

A što ti smeta sad? Pa ja odgovaram na tvoje dobacivanje. Pa nije valjda da ti smeta moj odgovor na tvoje dobacivanje?

(Bogdan Radovanović: Ne smeta mi.)

Ne, ne, ne, završićeš i treći fakultet.

(Bogdan Radovanović: Smeta mi što si ti na vlasti.)

A smeta ti to? Pa to ćeš morati još da trpiš, šta da radim? Završićeš ti i šesti fakultet dok ću ja biti na vlasti. Nemoj ti ništa da brojiš. Ali nećeš naučiti da prebrojiš „škode“. To će i dalje da ti bude nepoznanica, kako ćeš „škode“ da prebrojiš. A što ti koleginica sakriva lice? A što ti koleginica sakriva lice? Pa šta je ovo? Da te ne vidim? Pa bolje da ga ne gledam, jel? I vi ne mislite da treba da ga gledam. Dobro, vratiću se na čitanje.

Nakon dopisa dobijenog od strane Republike Srbije 2016. godine ekipa IMS je izašla na teren i obilaskom lokacije konzolnog erkera, konstatovala sledeće: Prema utvrđenoj dokumentaciji od strane IMS izvršeno je propisno postavljanje čelične konstrukcije u vidu spregova po etažama. Urađena je nova armiro-betonska ploča na trećem, četvrtom spratu, od ose deset pa do kraja erkera po grafičkoj dokumentaciji kao i izrada novog stuba i sanacija postojećeg…

Posle toga, prilikom pregleda armirano-betonske konstrukcije erkera koja je sada oslobođena od svih obloga, može se konstatovati sledeće stanje po etažama: podrum - u podrumskim prostorijama suterena prisutna voda; suteren - prisutna oštećenja ploče prizemlja, oštećena dva rebra sitno-rebraste tavanice, slika 1; prizemlje - na gredama prvog sprata prisutna su oštećenja u vidu otpalog zaštitnog sloja betona, veza sprega i stuba u pojedinim delovima nije odrađena u potpunosti, takođe oštećenje rebara i sitno-rebrastih tavanica na erkeru oštećena ploča i pojava prsline u stubu u osi devet, slike 2, 3, 4, 5; prvi sprat - pojava prsline u stubu po sredini i vrhu, otpao zaštitni sloj betona na gredi osi 9; drugi sprat - pukotina u gredi u osi A; treći sprat - pojava prsline na gredi, na rebru, u ploči četvrtog sprata; četvrti sprat - ploča petog sprata od ose devet do ose deset čitavom širinom ima pojavu ugiba, cela tavanica ploče pet ima prisustvo prsline i pukotina; peti sprat - na petom spratu nema vidnih oštećenja; šesti sprat - pojava prsline ka gredi ka Nemanjinoj ulici, otpao zaštitni sloj betona ka ulici Kneza Miloša, čitava tavanica ima oštećenja i prsline; sedmi sprat - pojava prsline u stubu u osi A i osi 11; osmi sprat - greda u osi 9 potpuno oštećena, otpao zaštitni sloj betona u gredi osi A; deveti sprat - nema prisutnih oštećenja.

Naša je preporuka da investitor izvrši detaljnu tehno-ekonomsku analizu isplativosti pomenute sanacije i očuvanja dela objekta, do trenutka privođenja objekta nameni. Sve ovo treba posmatrati uzimajući u obzir ograničen vremenski rok trenutnog stanja konstrukcije, još jednom - ograničeni vremenski rok trenutnog stanja konstrukcije, zatim, potrebne radove na sanaciji uklapanja postojeće konstrukcije u novoprojektovani konstruktivni sistem, konzervaciju objekta itd.

Prilikom pregleda objekta koje je bilo predmet ovog mišljenja, konstatuje se da blok B, tj. deo zgrade A, predviđen da bude zadržan, nema dovoljnu stabilnost, kako globalnog tako i lokalnog karaktera. Naime, mogu se zapaziti na fotografiji broj 10, u prilogu, lokalno oslabljeni delovi konstruktivnih elemenata poput grumena betona koji visi na armaturi, zatim poluurušene tavanice na posebnim etažama, otpali zaštitni slojevi, itd, itd.

Prema tome, objekat je u stanju koje zahteva izuzetno visoke investicije, a onda dolazimo do objektivnih problema u rekonstrukciji objekta. Dakle, zbog izloženih atmosferskih i drugih uticaja preko 26 godina, izgradnja potpuno istih o državnom trošku je budžetski neizdrživo, ogromna sredstva su potrebna, a sanacija, čak i ako bi bila moguća, koštala bi još više. Takođe, postavljalo bi se pitanje i svrhe novih odnosno saniranih i rekonstruisanih zgrada koje su svojevremeno projektovane i građene radi smeštaja vojne birokratije SFRJ. Dakle, govorimo o zemlji od 22 miliona stanovnika, što Srbija svakako danas nema i vojsku koja je bila mnogo veća. Sada svakako taj prostor ne bi imao svrhu za vojsku Srbije.

Takođe, na tržištu je danas nemoguće nabaviti brački kamen "Veselje/ Unito", znači, tog bračkog kamena više nema i ne može da se nađe "Unito A", dakle "Veselje/Unito" i "Unito A", ali ni kamena "Koral", čija je eksploatacija obustavljena 1971. godine. Znači, ne postoji način da se izvrši restauracija i rekonstrukcija, da to mi uradimo onako kako je neko rekao u raspravi, nemoguće je jer nema tog kamena da se to vrati onako kako je bilo.

Da li je ovo bila neka posebna simbolika kada je u pitanju bio agresor? Rekao bih da nije, jer ako pogledate šta se dešava u poslednje neko vreme po pitanju bombardovanja različitih zgrada, videćete da je došlo do gađanja i Generalštaba iračke vojske tokom njihove agresije ili intervencije na Irak, da je Izrael tokom kampanje 1973. godine gađao Generalštab sirijske vojske, da je sada, tokom ovih sukoba u Ukrajini Ukrajina gađala sedište Crnomorske flote, da su Rusi gađali sedište u Odesi neko ukrajinsko, nema potvrde ni za jedno ni za drugo, ali ne vidim da je ovo bio nekakav poseban simbol za njih.

Ono što mislim da je bio poseban simbol, jer nema nikakvu vojnu vrednost, ništa se tu vojno nije dešavalo, to je kuća u kojoj je živeo Slobodan Milošević, zato što je to kuća u kojoj je živeo čovek… Da li su sada Rusi gađali kuću u kojoj živi Zelenski? Nisu. Da li su Ukrajinci gađali kuću u kojoj živi Putin? Nisu. Znači, ovo je bio čist teroristički akt i to je bio simbol. Simbol je gađanja tornja na Avali, to je bilo simbolično. Generalštab ne toliko. Zašto nije obnovljen, to sam objasnio vrlo detaljno i jasno.

Dolazimo do pitanja šta znači Sutjeska? Svakako velika bitka, svakako izuzetno važna bitka u Drugom svetskom ratu i rekao bih prelomna bitna za partizanski pokret u Drugom svetskom ratu. Međutim, nakon te bitke, vrhovni komandant vojske koja je, kažete, pobedila u toj bici, je naredio da se Koča Popović, komandant Prve proleterske uhvati i strelja, a da komandovanje Prvom proleterskom preuzme Velimir Terzić. Da li je Velimir Terzić? Pa, je Velimir Terzić odgovorio – ali, druže stari kako da ja zamenim Koču? Tada je u potpunosti žrtvovana Treća udarna narodnooslobodilačka divizija, čini mi se da se tako zvala, Save Kovačevića, kompletno žrtvovanja, sa većim delom centralne bolnice, svi pobijeni. Ostala je pesma Save Kovačevića dok se vrhovni štab sa drugom Titom izvukao iz cele operacije. Koča Popović jeste poslao poruku Peku Dapčeviću da on ide napred, a ovaj da krene za njim, ali izgleda da vrhovni komandat za to nije znao, pa je optužio druga Koču da je pobegao sa bojišta. To su kontraverzne koje su pratile život Koče Popovića do njegovog okončanja. Do kraja života je objašnjavao da li je pobegao sa Sutjeske ili nije pobegao sa Sutjeske.

Što se tiče same bitke i kako je do nje došlo, bitno je ono što je prethodilo bici, a bici je prethodilo to da je bilo najava da sledi savezničko iskrcavanje na Jadran i da je potrebno obezbediti pozadinu za to iskrcavanje. Tim povodom Titovi generali, Velebit, Koča Popović i da li je bio Đilas, su bili u Zagrebu. Sve naoružani su pregovarali sa Nemcima tada i martovski pregovori, kako je to već išlo, posle toga su verovavši u taj sporazum poverovali u reč Nemcima, upali u klopku koju su primetili iz obaveštajne službe ovog drugog pokreta i nisu upali u tu klopku. Ideja je bila da se oba pokreta unište u klancu Sutjeske. To je bila ideja. Nijedan ni drugi nisu bili poželjni za Nemce, s tim da su se više plašili ovog drugog, jer su se plašili tog iskrcavanja na Jadranu i onda dočeka i stvaranja prostora da se te savezničke trupe iskrcaju, a ovi drugi su nudili, oni posle kažu da su to nudili u obmani i to je legitimno sredstvo u ratu, da se zajedno sa Nemcima bore protiv saveznika prilikom iskrcavanja na Jadran. Pa, su pevali pesme – kada dođu debeli Englezi kosi će ih naši mitraljezi i tako dalje, ali to sad već nije toliko bitno.

Tako da, ako je ta bitka takva i ako je bitka suština onda moramo da gledamo širi, mnogo širi kontekst bitke i šta se tu dešavalo i ko je na kraju kako prošao u toj bici, ali da su ljudi stradali jesu. Da su najviše stradali čak ne toliko, ne Srbi, više Dalmatinci su stradali od svih na Sutjesci. Tako da u tom kontekstu zaista jeste jedna od epskih bitaka Drugog svetskog rata koja je, uveren sam prelomila sudbinu Drugog svetskog rata, jer to kad su pretekli posle su mogli da preteknu sve ostalo. Doduše pomoglo im je to što su sovjetske tenkovi prešli Dunav i ušli u okupiranu Kraljevinu Jugoslaviju i faktički time odlučili pobednika u građanskom ratu. Dakle, to je što se tiče same Sutjeske.

Rekao sam zašto nije obnovljeno, rekao sam šta znači sama Sutjeska, a što se ustavnosti tiče vaše je pravo da osporavate ustavnost, imate i Ustavni sud pa se obratite Ustavnom sudu, dobićete odgovor Ustavnog suda da li je ustavno ili nije, a ja verujem da jeste, jer ne bih ni predlagao da ne mislim da jeste.

U svakom slučaju mi ćemo u ovo remek delo kako kažu jedino i najkompleksnije remek delo Nikole Dobrovića. U svakom slučaju dovesti do onog što vi pričate da ono jeste sada kao ruševina.

Dakle, ono je za vas sada kao ruševina, simbol nekakav NATO agresije, a mi ćemo napraviti memorijal koji će zaista biti simbol otpora NATO agresiji i to će biti razlika između onoga što mi pričamo i vi pričate, a realno niti vam je stalo do toga, niti vas je briga za to, jer da vas je briga, nešto biste uradili tim povodom. Neki su nešto i radili doduše, ali to ćemo kada oni dođu na red, pa ćemo onda da čujemo šta su tada oni radili i kako su oni radili kada su bili u mogućnosti.

Da li to čujem kokoške iz Morovića nešto kokodaču, ali ne čujem šta je poenta? Čujem samo kokodakanje.

U svakom slučaju odgovorio sam na sve, 22 minuta, 22, pa 22 minuta toliko ste mi pitanja postavili. Polako, pa vi ne vidite da ja radim za vas, vi ste meni toliko mili i dragi da ja sve vreme produžavam raspravu da vi što više budete u direktnom prenosu. Optužiće me ovi blokaderi da vam dajem više prostora, vama blokaderima u Skupštini, nego onima na ulici. Sve vam moguće vreme ovog sveta dajemo, produžili smo sednice, nikada ovoliko dugo nismo zasedali, da vas malo vratimo u život, da vas oporavimo od ovoga što vas išutiraše na svakom skupu na kom se pojavite. I vi toliko mi nezahvalni još se bunite što vam to pomažem. Pa, neću više ni da vam pomažem.

U svakom slučaju, mislim da sam odgovorio na sva ta pitanja. Tako da, još uvek za sve ovo vreme nismo dobili nijedan konkretan odgovor na pitanje zašto su oni zapravo protiv? Osim, zbog toga što je ovo predložila vlast. Hvala.

Da, možete sa Milenkom i o istoriji, možete i o fudbalu, možete o bilo o čemu, ali sa vama ne možemo ni o čemu. Hvala.

Ja sam bio ubeđen da smo na prethodnoj tački razgovarali o fantomskim biračima, a sad nam se fantomski birači obraćaju po ovoj tački dnevnog reda. Oni su sve pobrkali.

Dakle, fantomski birači iz Vranja koji je glasao u Beogradu, pa još odbornik u Beogradu, a vodi se i u Vranju, a novine vranjske pišu o tome kako je Vranjanka postala odbornica u Beogradu i ja sad ništa ne razumem otkud oni ovde.

U svakom slučaju, vidite kako je strašno, i jeste strašno, kada neko ostane bez posla, a zamislite koliko je bilo strašno kada su oni pola miliona ljudi ostavili bez posla i sada kukate i pričate vi nad tužnom sudbinom ne znam ni ja čijom.

Onaj ko je te ljude zaposlio, zaposliće ih ponovo, jer zna kako se taj problem rešava. Vi to nećete rešiti nikada, jer ste nesposobni za bilo šta.

(Slobodan Petrović: Kada?)

Kada završiš sa čitanjem vodomera. Čim očitaš sve vodomere, može.

(Slobodan Petrović: Tri godine lažeš!)

U svakom slučaju, što se tiče ovoga što se dešava ispred, pa to treba da vas je sramota. Dovukli ste ovde ljude da urlaju, da se svađaju sa zvučnicima šest dana. Da li ste vi normalni, bre? Šest dana se svađaju sa zvučnicima. Šest dana urlaju na zvučnike, bre! Da li ste vi normalni?

Doveli ste ljude dotle, do usijanja, da tuku ove vaše koji prolaze tuda. Doveli ste ljude dotle da se smeju vašim pristalicama koje dovedu decu ometenu u razvoju. Smejete se deci ometenoj u razvoju? Sram vas bilo, neljudi jedni. Dokle, bre, više? Zato što mislite da su „ćaci“, jer „ćaciju“ smeš da se smeješ i ako je dete ometeno u razvoju.

(Bogdan Radovanović: Šta pričaš, bre?)

Pa, znate vi dobro o čemu pričam. Šta se pravite blesavi svi?

U svakom slučaju, jedini ko je ovde napravio cirkus ovih dana ste vi vašim iživljavanjem, vašim pokušajem da još jednom preko tuđih leđa uberete neki politički poen, vašim pokušajem da na štrajku glađu Dijane Hrke vi postanete zapravo žrtve.

Pa, kako se niko od vas junaka nije tamo pridružio? Kako niko nije seo tamo pored nje kada ste se tako slikali sa njom da je podržavate i sve ostalo?

Ušli ste ovde da uzimate dnevnice i da vam stižu redovno plate. Jel tako?

(Stefan Janjić: A što vi ne sednete pored Uglješe?)

Pa, zato što niko od vas nije pokušao od Uglješu da se ogrebe, ko vi što ste. Kako vas nije sramota?

Još ste išli vi tog istog Uglješu da vređate i da maltretirate. Sram vas bilo i za to!

Prolazite tamo pored čoveka, pa se iživljavate.

(Stefan Janjić: Normalno.)

Normalno? Pa to je normalno za vas nenormalne. Zato sa tobom i nema šta da se priča, zato što nisi normalan, zato što si skakutao ovde ko veselo majmunče kada je „ćacilend“ goreo, zato što si se veselio, kezio se dok te nismo najurili iz sale.

(Stefan Janjić: Tako je.)

Tako je. Tako je.

Pa zato niste normalni, zato što ste doveli ovde ludake iz Bosne i Hercegovine da bodu policajce nožem, zato što ste nosili transparente „Svi su policajci kurvini sinovi“. Zato niste normalni.

Doveli ste ovu zemlju, bre, do toga… ne ovu zemlju, one koji vas prate ste doveli dotle da ti ljudi više nisu uračunljivi, bar deo njih, vi blokaderi svi zajedno.

Pucate u čoveka ispred Skupštine, a vi se smejete tome? Ej, bre, neljudi. Gde je kraj tome, neljudi?

I sada ti je smešno što je pucano u čoveka? Smešno ti je? Pa, dobro. Meni ne bi bilo smešno da neko puca u tebe. Uopšte mi ne bi bilo smešno.

Treba da vas je sramota, bre!

Jel si oprao kosu, džuboks? Jel si se okupao? Jel se kupaš? Jel si se okupao ili si došao smrdljiv opet, je li?

Dakle, nemojte vi nama da pričate o tome šta se događa ispred, svima je sve jasno i ono što se sinoć desilo, pokazalo je da je svima sve jasno i to što pored cele kampanje nisu u stanju pet hiljada ljudi više da skupite, pokazuje svima sve. Svima je sve jasno. Pa, dobro možda sam smešan, ali bar ne smrdim.

U svakom slučaju, prestanite sa pumpanjem, prestanite sa maltretiranjem ljudi, prestanite sa tim da se iživljavate nad policajcima, prestanite da se iživljavate nad svakim ko ne misli kao vi, prestanite sa tim. Prestanite više sa tim. Ništa dobro nije donelo ni vama, ni ovoj zemlji. Ništa niste postigli time, ništa promenili niste, osim što ste sebe izbrisali iz političke scene. I koliko god pokušavali da vam damo veštačko disanje, očigledno ne ide i ja taj posao očigledno nisam u stanju da obavim. Uz dužno poštovanje, niste ga ni zaslužili.