Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon koji su podržale poslaničke grupe vladajuće koalicije i neke poslaničke grupe opozicije, sve ukupno, dakle, tu ima i više od broja poslanika koji su dali potpis, jer neki od naših poslanika nisu bili u zemlji, pa nisu mogli da daju potpis, što znači da ne pričamo više ni o dvotrećinskoj, nego bliže o tročetvrtinskoj većini koja je stala iza ovog predloga.
Predlogom se predviđaju sledeće izmene Zakona o lokalnim izborima: da se odluka o raspisivanju lokalnih izbora donosi najranije 150 dana, a najkasnije 45 dana pre isteka mandata odbornika, do sada je bilo 120 dana, da od dana raspisivanja lokalnih izbora do dana glasanja ne može da prođe manje od 30, a ni više od 60 dana, do sada je bilo 45, dodaje se novi član kojim se reguliše koordinirano sprovođenje izbora za odbornike Skupštine grada i odbornike skupštine gradskih opština, iz prostog razloga što je to često unosilo konfuziju i nerazumevanje kako i da li postoje onda u gradovima koji imaju gradske opštine, dakle, Beograd, Niš, Požarevac, dakle, da li na biračkom mestu imamo dva biračka odbora za izbore koji su gradski i opštinski ili jedan birački odbor
itd, sada se to reguliše zakonom i treći član reguliše pitanje stupanja na snagu ovog zakona, gde kaže da će stupiti na snagu narednog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“ Republike Srbije.
Sve ovo i sve ove izmene su posledica razgovora koji su vođeni u prethodnim nedeljama između predstavnika poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije zajedno sa ljudima iz nevladinog sektora. Zahtev je bio da izbori budu održani u isto vreme. Čitaćemo kasnije i stenograme ko je šta tražio. Traženo je da to bude 2. juna.
Ovo nije naš predlog. Formalno jeste naš predlog, faktički ovo je predlog koji je predložen od strane opozicionih stranaka. Pročitaću vam kasnije i čućete i ko i kako i na koji način.
Imali smo određene rezerve prema ovom predlogu. Međutim, imajući u vidu situaciju u kojoj se zemlja nalazi, zaista, pritiske koji su nezabeleženi kada je naša zemlja u pitanju i što se tiče Kosova i Metohije, što se tiče Republike Srpske i što se tiče rezolucije koja se priprema o Srebrenici, dakle, pritisak na naš narod je takav da želimo da pokušamo da barem te unutrašnje tenzije spustimo. U tom kontekstu smo prihvatili ne jedan ili dva, nego sva tri predloga koja su dolazila od strane opozicionih stranaka.
U tom kontekstu, pozivam sve koji su ovaj predlog potpisali, da za ovaj predlog glasaju. Naravno, kako to kod nas obično biva, neki su se u međuvremenu predomislili, ali imaćemo prilike da čujemo i te argumente, pa ćemo na njih odgovarati i o svemu polemisati.
U svakom slučaju, ovo je trebalo da bude kompromis koji će na neki način zatvoriti to pitanje kada će biti izbori. Zahtevano je da budu, još jednom kažem, u istom danu. Zahtevano je da budu 2. juna. Ovim izmenama i dopunama omogućićemo glasanje 2. juna u gradu Beogradu i svim onim lokalnim samoupravama koje u decembru nisu imale izbore. Hvala.

Vrlo kratko kao predlagač.
Dakle, ja moram pre svega zbog građana koji su imali prilike ovo da slušaju, da ih obavestim da je poslanik koji je maločas, dakle pre gospodina Orlića govorio o svemu i svačemu, najmanje o tački dnevnog reda, potpisao ovaj Predlog.
Dakle, on je potpisnik ovog Predloga, prosto da građani znaju da možda on tako ne zvuči, ali potpisao je, evo ga potpis, prvi na listi svoje poslaničke grupe koja je ovo potpisala i ja mu se zahvaljujem na tome.
Sad, ovo ostalo što su građani imali prilike da čuju, to vam je otprilike sada neka unutar opoziciona priča, gde se oni sada postavljaju ko je prava, ko nije prava opozicija. Oni sada moraju da opravdaju ovaj potpis, mada ja ne vidim zašto na ovaj način. Pri tome, mislim da su bili vrlo konstruktivni, iako on konkretno nije učestvovao u ovim razgovorima.
Tako da, u tom smislu treba očekivati u narednom periodu ponovo priče o tome ko je prava, a ko nije prava opozicija, ko je Vučićeva opozicija, ko nije Vučićeva opozicija. Ja u tom smislu mogu da im kažem samo – svi ste vi naši i ne bi smo vas menjali ni za šta na svetu. Hvala.

Mislim da smo pored ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima mogli da predložimo izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i da obavezno ustanovimo kao obavezan psihijatrijski pregled za svakog kandidata za poslanika, jer onaj ko misli da ovde deli lekove je očigledno postao otporan na sve lekove koji su poznati današnjoj medicini, pa imamo priliku da vidimo kako to izgleda.
Ono što želim da kažem građanima to je da će i on da glasa za ovaj predlog, ali imaju jedan drugi problem oni. Po statutu njihovom, posle svakih izbora imaju unutarstranačke izbore. Posle svakih republičkih izbora imaju unutarstranačke izbore. Sada je počelo prestrojavanje unutar, jer se pojavio neki Bane Kuzmanović koji bi da se kandiduje, pojavio se bivši poslanik Gavrilović koji bi da se kandiduje, itd. Ali, problem je u tome što kažu da od ovog koji je sada govorio zavisi ko će da pobedi. I onda, da bi se dodvorili njemu da im da nekakvu jadnu podršku, daju mu ovde da lupeta čovek, da se ovde poverava, da ovde iznosi otprilike šta je ono što ga tišti, šta je ono što mu leži na duši, itd.
Ove bljuvotine koje ste imali prilike da čujete, poštovani građani, čuli ste od personifikacije onoga što oni zovu lepšom, pametnijom, pristojnom, obrazovanom, kulturnom, elitnom Srbijom. Kad god zamislite kako izgleda, pošto ste čuli kakva je ova naša odvratna, ružna, lopovska, naprednjačka Srbija, e, imali ste prilike, kad vidite ovog čoveka u žutom džemperiću, da vidite kako izgleda ta lepa, moderna budućnost u koju vas oni vode. Ako ta personifikacija bilo kom građaninu garantuje odlazak u lepšu budućnost, imaće i njih na glasačkom listiću pa neka im daju podršku, a onda će da vide kako izgleda "Povratak u budućnost", kao što se zvao onaj film, dakle, kako izgleda kada se na vlast vrate oni koji su pljačkali, uništavali sve ovo, koji su potpisivali upravo za te tablice sporazume, a onda nama, koji smo se borili 13 godina da ono što su potpisali ne bude sprovedeno, zameraju što, evo, nismo izdržali još, još 13, još 313, još 1313, da mi izdržimo ono što su oni potpisali da se ne sprovede. Pa sad vi vidite koji je to genijalni način razmišljanja.
Još jednom da ponovim, za građane Srbije, prosto da imaju u vidu, kada god pomisle da je ovo, i poveruju u ovu bujicu uvreda i laži i pomisle da je ovde ova ružna, gadna, blatnjava, odvratna Srbija, neka pogledaju kako izgleda personifikacija lepe, pametne, obrazovane, elokventne, kulturne, pristojne, obrazovane Srbije.
Dakle, kad god pogledaju kolegu, imaće priliku da vide kako zapravo njihova Srbija izgleda i šta je ono što nam nude. Hvala.

Mene iznenađuje sada, mada sam video i u medijima stavove gospodina Ponoša, ali zbog građana ću da pokažem i da pročitam kako je to izgledalo tokom razgovora.
Dakle, ovo je stenogram od 1. aprila. To je prvi put kada smo razgovarali. Treća tačka je bilo spajanje izbora. Citiram: „Ova 3. tačka je jedina koja ima automatizam u sebi i ona jeste izborni uslov u suštini. Ona onemogućava izborne manipulacije. Ako vi to prihvatite, onda je jasno da pokazujete dobru volju i odričete se mogućnosti da bilo ko u sistemu pribegne tim manipulacijama. Zato nije jasno zašto tako bežite od toga“. „Pozivanje na pravne norme“, pošto smo izrazili određenu rezervu prema rešenjima koja su data, „naravno, uvek je moguće, ali ovde govorimo o ozbiljnoj političkoj krizi koja može da se reši koristeći pravne alate. Oko vas sede ljudi kojima je to struka“, tu je bio gospodin Dejan Đurđević, „koji jako dobro znaju da je moguće da se nađe način“.
Da vas podsetim, ako se dobro sećam, 2020. godine, dva meseca pre izbora promenjen je izborni cenzus. To je mnogo ozbiljniji zahvat bio u toku za rešavanje neke političke krize. Da li je to bilo dobro ili nije bilo dobro, sada je to za nama, ali svakako ozbiljniji zahvat nego pomeranje lokalnih izbora par nedelja gore-dole. Uostalom, ti lokalni izbori opštinski u Srbiji i ovako i onako ne mogu da se dese isti dan bez nekog izbornog inženjeringa, koliko ja razumem, njemu mora da se pribegne ovako i onako, kaže gospodin Zdravko Ponoš 1. aprila.
Zatim, 11. aprila kaže gospodin Zdravko Ponoš, opet citiram: „Naš predlog da u tri tačke, koji je podrazumevao i tu treću tačku, spojimo preostale izbore u junu“, još jednom naglašavam, spojimo preostale izbore u junu, „poslužio je da mi damo svoj doprinos izlasku iz te krize, da ipak imamo te izbore bez pravnih zavrzlama koje bi omogućavale pomeranje, vi niste imali razumevanja za to“.
Da bi na kraju, 17. aprila, gospodin Ponoš govorio o tome da za ovo kako je predloženo postoji najmanje dvotrećinska većina u Skupštini Republike Srbije i da to na neki način garantuje i da se ovakve stvari neće ponavljati, kao i da to daje dovoljan legitimitet odlukama o pomeranju izbora.
Ovako je bilo na razgovorima. Šta se desilo u međuvremenu, ja ne znam, niti sam dužan da znam. Ali prosto, građani su dužni da znaju da su oni koji su nam predlagali ovo, a mi govorili da imamo određene rezerve, i želim da podvučem da niko od nas danas nije presrećan što ćemo da glasamo za ovo, ali je ovo bio jedini način da se izađe u susret zahtevima opozicija, koja je tada jedinstveno tražila, da ne čitam ponovo, jun, dakle, to je bio jedini način da se izađe u susret i odjednom sada više, ni kada ispunite ono što traže, ne valja.
E sada, pošto je mnogo teže govoriti kako se to, jer za razliku od njih, mi jesmo promenili stav, ali smo ga promenili u cilju postizanja kompromisa i, drugo, to nije bio naš predlog. Mi nismo odustali od nečega što je naš predlog. Nisu oni prihvatili predlog koji ste vi dali, a mi stali iza tog predloga da se beogradski izbori održe u junu, a da sve ostale lokalne samouprave idu kako se dogovorimo do kraja godine, odnosno na jesen. Dakle, nisu oni prihvatili taj predlog, pa mi se predomislili, nego smo mi prihvatili njihov predlog, a oni se predomislili.
E, da ne bi pričali o tome kako se predomišljaju i kako više neće ni kako su hteli, lakše je pričati o nekim velikim temama, izmišljati stvari koje se tiču prijema tzv. Kosova u Savet Evrope i svemu ostalom. Dakle, mi danas prisustvujemo nečemu, završnici jednog procesa, gde su ljudi koji su nam predlagali ultimativno da mora sve da bude 2. juna odustali od toga, bez ikakvog objašnjenja i rekli – puj pike, ne važi, to što ste prihvatili, mi smo se nadali da nećete da prihvatite, a sad pošto ste prihvatili, propao nam plan, pa sad hajde da pričamo o svemu ostalom. Eto, otprilike tako izgleda.
Dakle, mi smo prihvatili kompromis zbog situacije u kojoj se država nalazi. A zašto kompromis? Nije to bio kompromis, to su bili ultimativni zahtevi. Mi smo prihvatili njihove zahteve, u želji da postignemo nekakvu saglasnost i da nastavimo dalje. I evo vam dokaza da smo prihvatili njihove predloge, čitaću još, a onda su oni sami odustali od tih predloga, i umesto da objasne građanima zašto su odustali od tih predloga, e, hajmo sada o svemu, što kaže naš narod, o Markovim konacima.
Prema tome, mi ostajemo privrženi onome što smo rekli i za nas reč važi, ne samo potpisi. Dakle, rekli smo da ćemo podržati i glasaćemo u danu za glasanje za ove predloge, a oni koji su se predomišljali neka objašnjavaju zašto su se predomišljali. Hvala.

Prosto, zbog građana, nije to baš tako bilo.
Dakle, prvu ideju o tome da se menja Zakon o lokalnim izborima, nismo rekli mi, to je bila ideja koju su predlagali ljudi iz opozicije. Dakle, opet citiram, a posle ćemo citirati to malo više. Kaže, učesnik u raspravi, koji nije sada tema ovog dijaloga, pa ga neću imenovati, kroz izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, odnosno da se pomeri rok sa 120 na 150 dana, dakle, lokalni i preostali sa beogradskim, što predstavlja ovu drugu alternativnu mogućnost da se i lokalni održe 2. juna. Dakle, vi sada, znate, već se govori o 2. junu, od strane predstavnika opozicije se već govori o 2. junu, i oni znaju da je 2. jun. Drugo, ako postoji nešto što je baš onako, podebljana crvena linija, to je bilo pomeranje beogradskih izbora.
Sada da podsetim na još jednu stvar, pošto oni kažu neće biti dovoljno vremena da se primene preporuke ODIHR-a, neće biti dovoljno vremena da se izmene uslovi i tako dalje, oni su tražili ponavljanje beogradskih izbora odmah. Dakle, odmah, ne u aprilu, 28. aprila, ne u junu, nego odmah u decembru, u januaru, bilo kada. Jel, tako bilo? Takve su bile izjave u medijima. Pa, kako onda, kad tražite nešto odmah, istog trenutka, pa, kako tu ima dovoljno vremena da se primene preporuke ODIHR-a, ima dovoljno vremena da se izvrše određene izmene i tako dalje, a kada se to prolongira za šest meseci onda nema dovoljno vremena.
Dakle, koliko god to ne bilo prijatno predstavnicima nekih opozicionih stranaka, uskočili su sami sebi u stomak, sami su sebe demantovali. Sami su odustali od sopstvenih stavova, i teško da mogu da nam objasne šta se u stvari desilo. Ako vi kažete, imamo zahtev jedan, dva i tri, i druga strana kaže prihvatamo zahtev jedan, dva i tri, a, vi onda kažete, ne, ne, to više ne važi, onda tu postoji pitanje koje se postavlja, a to je da li su u startu ušli u razgovore sa idejom da se nešto dogovori, ili da se nešto ne dogovori.
Po mom najdubljem uverenju ovo drugo, po mom najdubljem uverenju ovo drugo, opet zbog nekih upadica koje se ovde mogu čuti i stalne pretnje latentnim nekim odlaskom i napuštanjem razgovora, ako nas pogledate popreko, naravno, ovo karikiram, ne piše tako, ako uradite ovo, možemo i mi da odemo. I, to je kao neki mač nad glavama svima stajalo sve vreme. Možemo mi da ne izađemo na izbore, možemo mi ovo, možemo mi ono, kao da se tražio dovoljan razlog da se na izbore ne izađe. Onda čak i kada prihvatite sve zahteve, oni kažu – e, pa dobro, onda nema veze, prihvatili ste sve, ali na izbore nećemo da izađemo.
Sada, najveći aplauz, najveću podršku ovim odlukama da se na izbore ne izađe, ljudi koji tu poziciju brane dobijaju od onih koji su na svojim predsedništvima stranke glasali da se na izbore izađe. Znači, on svoju stranku poslao na izbore, a aplaudira ovima koji kažu, neće na izbore.
Zato vam kažem, u pitanju je proces prestrojavanja kod njih. Kao što vidite, neki su radosni zbog toga što nekih na izbore neće da izađu, jer, ja drugačije ne mogu da objasnim da onaj koji svoju stranku želi na izborima i za to glasa na telima sopstvene stranke, aplaudira onome koji objašnjava da neće na izbore i šta su mu razlozi, osim da ga ne želi ka konkurenciju u nekoj perspektivi. Hvala.

Dobro, vidi se ko izlazi na izbore, da ne ostane nedorečeno. Dakle, mora čovek da održi ozbiljan govor.
Dakle, pokradeni izbori. Ovaj zakon zbog pokradenih izbora nije. Ovaj zakon je zbog toga što smo se tako dogovorili, jer izbori nisu pokradeni.
Najbolji dokaz da izbori nisu pokradeni je to što vidimo kolege iz opozicije sa druge strane. Ja sam siguran da su oni toliko pošteni, toliko časni, da imaju tako čist obraz da oni nikada u životu ne bi želeli da saučestvuju u nečemu što je krađa, jer ako su izbori pokradeni, onda su oni saučesnici u toj krađi. Prihvatili su mandate proistekle iz izborne krađe. Uzeli su kancelarije proistekle iz izborne krađe. Uzeli su plate proistekle iz izborne krađe. Uzeli su mandate proistekle iz izborne krađe. Pa, nije valjda da tako časni ljudi, odgovorni ljudi, prihvataju da budu saučesnici u nečemu tako strašnom kao što je izborna krađa? Pa, naravno da su prihvatili zato što znaju da je sve bilo čisto i zato što se i sami smeju svojim genijalnim… i sada ću o tome da pričam, jer o tome nismo do sad imali prilike da čujemo bar u Skupštini, jer su to zaboravili, pa su se naprasno setili, o 40.000 hiljada ljudi koje je glasalo iz Republike Srpske.
E, sada, poštovani građani, kako 40.000 ljudi iz Republike Srpske može da dođe u Beograd, a da se to ne primeti? Znači, to je jedan ceo grad veličine Kikinde, stavite u autobuse, u automobile i dovezete u Beograd.
E, sada, ovako, ako u autobusu po 50 ljudi ide, to je 800 autobusa. Pazite, 800 autobusa u Beogradu? Mi kada držimo konvenciju u Areni, pa dođe stotinak autobusa iz Srbije, to je potpuni kolaps na Novom Beogradu, a 800 autobusa iz Republike Srpske niko nije primetio? Valjda je bila nedelja, pa nisu se šetali, nisu se vozali.
Ako su došli automobilima, znači, vozač i još četiri glasača iz Republike Srpske, fantoma iz Republike Srpske, to je pet, to je osam hiljada automobila. Zamislite, osam hiljada automobila je došlo u Beograd i niko nije primetio? Evo, sada su se setili onoga od čega su i sami odustali iz prostog razloga što je toliko glupo i toliko netačno.
Dakle, onda ste im i vi dali, predsednice, podatak koliko je ukupno ljudi iz Republike Srpske prešlo granicu taj dan, a nemaju svi pravo glasa, ali kakve veze ima – 40.000 i to je to.
Dalje kaže – menjamo zakon, između ostalog, krađa, ovo, ono, zbog biračkog spiska. A gde ovo piše? Pa, potpisali ste zakon. Valjda ste pročitali šta ste potpisali? Mi ovde nismo potpisali ništa što se tiče biračkog spiska.
Mi smo prihvatili i to želim da kažem, prosto, za građane koji ne znam koliko su pratili ili nisu pratili, mada mislim da im to nije bila najvažnija tema ovih dana.
Dakle, mi smo prihvatili da zajednički radimo na biračkom spisku u skladu sa vašim zahtevom. Dakle, predstavnici poslaničkih grupa iz vladajuće koalicije, predstavnici poslaničkih grupa iz opozicije, predstavnici nevladinih organizacija i još ćemo se dogovoriti da li će tu prisustvovati ili neće prisustvovati predstavnici ministarstva itd. To je ostalo sporno, ali smo se oko toga saglasili da to hoćemo da raščistimo iz prostog razloga što apsolutno nemamo ništa da krijemo, pa tako da nismo ni jataci za ovih 40.000 fantoma iz Republike Srpske.
Na kraju dolazi ovo što je stvarno bilo neukusno, a to je da se porede se 1914. ili ne znam ni ja čime. Oni brane Beograd od štuka i oni brane Srbiju od austro-ugarskog napada iz prostog razloga što je ono, ajde bar ovo prvo da demistifikujemo, jer ono što su tražili u Strazburu je upravo i dovelo do tog napada – zato što Srbija nije prihvatila da se odrekne suvereniteta i zato što Srbija nije prihvatila da Austro-ugarska prati kako naši organi rade na rešavanju eventualne umešanosti nekih ljudi iz Kraljevine Srbije u atentat u Sarajevu. Dakle, samo da prate kako se to dešava. E, to je naša država odbila, a oni su tražili da se država odrekne suvereniteta i da stranci ovde otprilike određuju kako će stvari da idu, kao što su tražili posredovanje i svašta nešto još.
Što se tiče 1941. godine, to najbolje da razgovarate sa vašim kolegama zelenima, pošto tamo ima dosta onih koji su 1941. godine marširali u različitim pravcima, uglavnom ka istoku, pa sa njima raspravite šta je bilo 1941. godine, jer tamo se nalaze oni čije su dede bili nacisti i koji su o tome sami pričali. Dakle, ništa ja sada novo ne otkrivam. Oni su sami pričali da su im dede bili nacisti.
Prema tome, apsolutno su neukusna ova poređenja. Ova poređenja vređaju srpski narod, vređaju osećanja našeg naroda kada je u pitanju borba protiv stranih zavojevača, a to što ste izmišljali i što pokušavate da opravdate sopstvenu poziciju da potpišete ovaj predlog zakona, ja razumem. Imam razumevanja za to. Dakle, to je sve u redu. Kampanja ide, ali i u toj kampanji ćemo, uveren sam, pobediti.
Hvala.

Drago mi je da ćete konačno da izađete na izbore za mesne zajednice, do sad je to bilo dosadno, pošto smo uglavnom sami trčali, sami smo se sa sobom takmičili. To ću rado da podržim zaista, to mi je zaista drago i da konačno i tu dobijemo neku konkurenciju.
Ovaj sad Čerčilovski govor, ono borićemo se na plažama, borićemo se na aero-pistama, borićemo se na ulicama i gradovima, u redu je, ide kampanja, sve u redu, razumem, ali poštujem, jer smo napravili iskorak u odnosu na one nacističke potomke sa kojima se inače druže.
Što se tiče svega ovog ostalog, dakle, ponovo izborna krađa, dakle, izborne krađe nije bilo, ali jeste bilo, traje i biće bežanja od odgovornosti za izborni poraz. To je ono što vidimo svaki dan.
Dakle, radije će da pričaju o tome da je 800 autobusa ili 8.000 automobila došlo u Beograd, a da niko nije primetio, umesto da stanu pred ogledalo i kažu – ljudi, gde smo pogrešili, da kažu – treba nam neko vredniji ko će obilaziti Srbiju, ko će u svakom selu da pravi mesni odbor, ko će da pravi organizaciju itd. Govorio im Veroljub Arsić to u prošlom mandatu, oni vikali, nisu hteli da ga slušaju, on je čovek crtao kako se organizuje stranka, da shvate da nije sve na Tviteru, da ne vredi da napišeš dva tvita itd.
Najzad, imali smo nedavno izbore u jednoj susednoj zemlji, pa ću vam pročitati nešto, a vi sami recite da li vam liči ili ne liči na nešto što je i ovde slučaj. Dakle, kaže ovako – rad na terenu zamenili su kreveljenjem na društvenim mrežama i lovom na srca na Instagramu i lajkove na Fejsu, izradu alternativnih zakonskih predloga zamenili su komentarisanjem po Iksu, stvaranje neke alternativne vlade u senci sa grupama stručnjaka zamenili su guranjem potpuno nekompetentnih likova koji pričaju osrednje viceve, dodatno, u toj opoziciji već 15 godina gledamo manje-više ista lica, dosadili su. Piše jedan hrvatski portal o hrvatskoj opoziciji, nakon izbora i debakla koji su tamo doživeli, odnosno rezultata koje nisu očekivali.
Izgleda od reči do reči, jeste ovo Srbija, svestan sam ja da ovo jeste Srbija, ali je činjenica da se ovo od reči do reči odnosi i na ovu opoziciju u Srbiji, od reči do reči, pa tako da izgleda to nije samo naš fenomen, dakle, fenomen Srbije, nego je to balkanski fenomen očigledno sa ljudima koji 15 godina jedni te isti beže od sopstvene odgovornosti. Evo, najavljuju konačno iskorak u tom smislu i ja ih zaista podržavam da će bar da izađu na te izbore za mesne zajednice, jer dosad ni na izborima za kućni savet nisu mogli da pobede. Hvala.

Dakle, čuli smo da su građani nezadovoljni, čuli smo da smo najgora vlast u istoriji, čuli smo dosta toga lošeg. Ja sam ubeđen da onog momenta kada predsednice Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić bude raspisala izbore da će građani da pohrle u lokalne kancelarije opozicionih stranaka da daju potpise i da neće biti nikakvih problema da se ti potpisi skupe u vrlo kratkom roku, jer malo je kontradiktorno da pričate da je ovo nikad gora vlast i da ne možete da skupite potpise. Nekako mi to nije baš logično. Dakle, ako je vlast toliko loša, logično je da narod jedva čeka da tu vlast skloni, pa će vam dati potpise za opoziciju.
Drugo, što se tiče samog Beograda, na primer, treba vam pet hiljada potpisa da biste izašli na gradske izbore. Grad Beograd ima 17 opština. Dakle, negde plus, minus 300 potpisa po beogradskoj opštini, 5.000 potpisa za grad od milion i nešto stanovnika, milion i po stanovnika i više od toga. Dakle, minimalni su to uslovi.
Drugo pitanje je bilo, a koje nije vezano za zakon, a to je da li predsednik Vučić može da da svoje ime listama na izborima i ovo je još jedno licemerno traženje nečega od predsednika Vučića, što niko pre njega nije radio. Dakle, predsednik Milošević je bio nosilac svih lista, posle njega i Vojislav Koštunica kao predsednik SRJ, predsednik Tadić kao predsednik Republike. Dakle, jedini predsednik koji nije bio nosilac liste je bio Milan Milutinović, ako se ja ne varam, jedini.
Ovo što je sve važilo za ove pre, e, sad za Vučića ne može da važi. Zašto? nemamo pojma. Jel piše u zakonu? Ne piše. Jel piše u Ustavu? Ne piše. Zašto? Zato što ga narod hoće i onda dolazimo dotle da vidite kako i ovi koji sada predstavljaju kao nekakvu alternativu, kao nekakvu nacionalnu alternativu ili čak nacionalističku, srpsku, zovite kako hoćete, imaju istovetne stavove sa onima koji u Strazburu kažu – samo nam sklonite Vučića sa lista i sve će biti u redu. Potpuno istovetni stavovi.
Na samom kraju, posebno je pomalo degutantno da sada u celoj situaciji u kojoj se nalazimo i izlasku iz te situacije govore oni koji su nas u tu situaciju uveli – svojim ne odgovornim odnosom a sa željom da možda dobiju koji mandat više na nekim narednim izborima. Evo, imaćete izbore, pa će vam se i ta želja možda ispuniti, a možda i neće. Hvala.

Koliko god glasno da laje francuska pudla ostaje francuska pudla. Nikad neće biti ni rotvajler, ni nešto drugo. Tako da, džaba, džaba pokušaj – pudlica je pudlica uvek.
Da nam spočitava promenu i poturištvo neko ko se odrekao sopstvene zemlje i uzeo tuđi pasoš, koga neće da se odrekne ni za živu glavu i ima ga i on i cela mu porodica i ne pada im na pamet da se toga odreknu, to je stvarno degutantno.
Ali, ajmo da krenemo sa ovim što je već rečeno. Zanimljivo da niko u Savetu Evrope nije iskoristio argumente koje smo sada čuli. Da Dora Bakojani, pomenuta, nijednom nije rekla – pa šta vi Srbi hoćete, šta ti Pilja tražiš ovde, pa vi ste potpisali Ohridski sporazum, vi ste prihvatili Ohridski sporazum, ja samo sprovodim ono što ste vi tražili. Što nije rekla? Zato što nije tačno. Neće Dora Bakojani da kaže ono što govore francuske pudle. Neće, zato što zna da nije istina i da joj to nije nikakav argument, ali francuska pudla ne bi bila francuska pudla da ne reži i ne laje ono što bi želela da vidi, a to je da ugura srpski narod u nekakvu nesreću novu, u neku pogibiju novu, a on će ponovo za Francusku, kao i 1999. godine.
Kaže, pazite vi ovu priču, predsednice Skupštine, a i građani Srbije, kada je krenulo oko bombardovanja, on je seo u autobus i onda je došao u Srbiju. E, sada samo da nam je još rekao da je u autobusu bio jedan što je pevao, jedan sa brčićima i jedna baba što je sedela u ćošku, gledali bismo film „Ko to tamo peva“. On je nama film „Ko to tamo peva“ ponudio kao vrhunski dokaz njegovog patriotizma, sedanja u autobusu u Parizu i vozikanja baš uoči bombardovanja. Još da je rekao – tačno kada sam stigao udarila u bomba i sve se raspala i svi mi poginuli. Ostala samo dvojica da sviraju posle toga. To bi otprilike bila tačna pričao.
Toliko i o kukavičluku. Svoju hrabrost ste imali priliku da dokažete više puta. Svaki put kada je ovoj zemlji bilo teško, vi ste se pokupili i otišli u vašu drugu, rezervnu zemlju, svaki put, i 1999. i 2004. godine. Tada ste mogli da pokažete koliko ste hrabri. E, sada kada je malo prošlo vremena, sada kada je mir, e sada nadoknadi ono kada je šetao Sojke po Šanzelizeu, e sada ćemo to da nadoknadimo tako što ćemo da gurnemo zemlju u rat. I to će tako da izgleda.
Kaže – biće erupcija. I dva puta preti – biće erupcija i biće naplata. Samo jednu stvar da znate. I od erupcije i od naplate, batina ima dva kraja. Uvek batina ima dva kraja. Pazite kada pretite.
Dolazimo do onoga što je suština i što ima veze sa tačkom dnevnog reda. To je istina. Da čujemo kako ta istina zvuči, pošto me nekoliko puta poziva da ne čitam stenograme. Ja gledam, zašto da ne čitam stenogram, bacim pogled pa vidim, zašto da ne čitam stenograme.
Kaže, prvo ovu tačku 3. ne treba tumačiti kao zahtev za odlaganje beogradskih izbora. Vrlo precizno piše da se održe svi izbori u isto vreme, dakle, preostali sa beogradskim što ostavlja ovu drugu alternativu, mogućnost da se i lokalni izbori održe 2. juna – kraj citata. Sada smo mi krivi, kaže – vi ste to govorili da je to neustavno. Pa jesmo. Vi ste bili rezolutno protiv ovoga. Jesmo. Mi smo prihvatili ono što ste vi govorili. Mi prihvatili ono što ste vi govorili, a vi se toga odrekli. Zašto? To je sada posebno pitanje.
Ko se igra francuskom pudlom u ovo vreme? Ko baca keksiće francuskoj pudli i kome francuska pudla maše repićem ovih dana? To je jako važno da saznamo. Da vidimo ko je taj kome je podveo celu svoju stranku i ponovo je uključio, sa svim onim žutima koji su hteli da im hapse Koštunicu, koji su ih rasturali, pravili specijalne emisije, a oni ponovo tamo kao ono Štokholmski sindrom se vratili tamo kod onoga ko ih je maltretirao. Njihova stvar.
Kaže dalje. Kroz izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, odnosno da se pomeri rok sa 120 na 150 dana. Isto on kaže. Šta piše u zakonu? Pa pomeranje roka sa 120 na 150 dana. Ali ne, oni odustaju. Zašto? Vukli nas na razgovore nedeljama i onda rekli – e pa sada je prošlo vreme, mi sada više nećemo o tome da razgovaramo. Mi odustajemo, ali ne kažu javno da odustaju od svog zahteva.
Najzad. Pošto ovde afektira i glumi neko ludilo veliki srpski patriota sa rezervnom domovinom. Njega njegovi rođeni odbori ne slušaju. Njegov potpredsednik u medijima kaže – svaki odbor će posebno donositi odluku. Njegovi odbori ne misle ono što on ovde priča. On je samo pokazao šta misli o njima i da ih baš briga za to, da li njegovi odbori mogu da dobiju nekog odbornika, da li će da funkcionišu, da li će dobiti neka sredstva iz budžeta. Ne interesuje njega to. Njega interesuje njegov budžet.
On je svoju stranku uvalio i one koji su mu bitni u parlament. Apanažica budžetska redovna, plata redovna, a ostalo vi po Srbiji, i to njima poruka, ne nama, vi po Srbiji snalazite se, radite šta hoćete, snalazite se kako znate i umete, baš me briga li ćete imati za struju i vodu u kancelarijama, baš me briga da li ćete imati da vam neko otvori vrata. To je njihov problem.
Zato ga odbori i ne slušaju. Zato njih baš briga šta je ono što on priča i izlaziće na izbore, čak i pored njegovog poziva svima da na te izbore ne izađu. I izlaziće po celoj Srbiji, da li kao grupe građana, da li u okviru neke koalicije, tu ćemo šarolikost imati prilike da vidimo u periodu koji je pred nama.
Na kraju kaže – vi radite „vdv“, da mi svi radimo „vdv“, za razliku od vas, elitista lažnih kojima je teško da razgovarate sa ljudima i kada vas sretnu na ulici. Da, mi radimo „vdv“ i mi razgovaramo sa narodom. I vama bi bilo bolje da radite „vdv“, jer da nešto znate o stranci koju vodite, znali biste da je prvog odbornika 1996. godine dobila tako što je u Kruševcu radio „vdv“. Tadašnji predsednik gradskog odbora, posle je bio potpredsednik stranke. Da nešto znate o tome, ali baš vas briga, jer elita ne radi „vdv“, elita živi u Parizu, svrati ponekad u Srbiju, nabavi pet stanova. Kaže – mi smo opozicija, a vi ste vlast, vi ste nepošteni, a oni iz opozicije pet stanova u vlasništvu. Šta bi radio da je na vlasti, 555, u centru Beograda, 555 u strašnoj diktaturi Aleksandra Vučića, u katastrofalnoj medijskoj situaciji. U celoj to j situaciji jadan krpi kraj sa krajem, jedva se nekako skrpio, ali izgleda Rokfelerova fondacija je vrlo izdašna kada treba finansirati projekte nevladine organizacije i sve ostalo. Vrlo su izdašne i to je super.
Na kraju, vi nemate pravo da govorite u ime Srbije, jer je Srbija o vama rekla šta misli time što vas je kaznila i za ono što ste radili u prošlom mandatu. Imate jedan mandat manje od onoga što ste imali u prethodnom. Sada ćete u buduće imati još manje i to će tako da ide. Zašto? Zato što je Srbija videla koliki ste licemer, kakav ste prevarant i koliko vam je sve drugo draže od zemlje za koju se navodno zalažete.
Dakle, čovek koji Srbiju gura u sukobe i u rat da bi se ponovo pokupio i otišao u Francusku i odande nam mahao, a možda će ponovo da glumi neki film. Videćemo u kom će sada sledećem filmu da bude. Ono što je suština, to je da Srbiju neće gurnuti u tragediju da bi on glumio komedije. Hvala.

Mene čudi da se baš ovi iz Vojvodine jave da mi zameraju izraz "sojke", a sad ću vam reći zašto.
Kaže Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u četiri toma, priredili mr Dejan Milorad, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad, "sojka" - mlada devojka, devojčurak, žargonski, stari, arhaični izraz. Toliko o tome kako sam ja govorio uvredljivo. Dakle, Matica srpska ne bi rekla, ali dobro, nema veze. Nećete to pronaći kod mene iz prostog razloga što i supruga i ćerke mi ne dozvoljavaju da tako nešto kažem, a ovo što sam rekao apsolutno je prihvatljivo u govoru u Vojvodini.
Ali, hajmo da vidimo jednu drugu stvar koja je interesantna. Kaže - nije on 2004. godine mogao biti u inostranstvu, a sam u svojoj biografiji navodi i kaže da je od 2001. do 2005. godine bio zadužen za izvođenje vežbi iz ustavnog prava i političkih institucija, kao i komparativnih političkih sistema na Pravnom fakultetu Univerziteta u Parizu 1 Panteon-Sorbona. Kako? Kad ima vežbe, onda je Panteon- Sorbona, a kad nema vežbe, onda malo služi vojsku i bori se za Srbiju. Znači, opet na autobus, opet "Ko to tamo peva", opet sve ono što smo videli.
Što se tiče pomenutog Gujona, da, mi Francuzu damo srpsko državljanstvo, a vi Srbinu francusko. U tome je razlika između nas.

Krenuću od poslednjeg.
Dakle, u principu, sve što je rečeno je tačno. Dakle, sve je tačno. Zakoni su predloženi, Zakoni su ušli u proceduru. Mi smo bili voljni zakone da prihvatimo, ali je tada jedan drugi deo opozicije optuživao vas da ste ono za šta vi optužujete njih.
Mi smo stalno u tom nekom procepu. Mi smo između dve vatre, gde oni jedni druge optužuje ko je Vučićev, ko nije Vučićev.
Ponovo podsećam, oni tada nisu hteli da glasaju za vašeg kandidata za potpredsednika Skupštine. On je izabran našim glasovima isključivo, jer oni nisu hteli da glasaju za to. Imali su svog kandidata, jer su rekli da ste se vi, citiram, prodali Vučiću.
Zato ja kažem, nema potrebe da se svađate. Svi ste vi naši i apsolutno smo zadovoljni svima vama.
Što se tiče samog rezultata, biće da su vas i tu preglasali na predsedništvu koalicije, šest prema tri, pa nije prošlo dalje da se o tim zakonima razgovara.
Što se tiče broja birača u Beogradu, dakle, 2004. godine bilo je 1.443.665 birača, a 2014. godine, na kraju mandata gospodina Đilasa bilo je 1.588.996 birača, odnosno 145.331 birač više nego kada je počeo mandat, a od 2014. do 2024. godine svega 19.477 birača. Dakle, tih više stotina hiljada koje smo mi dovelo se na kraju svede na 19.477 za deset godina, a ovih deset godina njihove vlasti, od 145.331 birač, to ne spominjemo.
Drugo, nemate vi ponovo problem sa nama, kada pričate, odnosno da budem potpuno precizan, samo sa nama kada pričate o fantomskim biračima, nego i sa vašim nosiocem liste „Srbija protiv nasilja“ u Beogradu i kandidatom za zamenika gradonačelnika tada. Dakle, citiram – dosta nam je priča kako će SNS da naseli 100 hiljada birača u Beograd i da preokrenu trend po kome gube gradske izbore. To je bio pokušaj da se obeshrabre birači opozicije, jer prema poslednjim podacima, broj birača u Beogradu u odnosu na poslednje izbore je za oko 13 hiljada veći i taj rast može se oceniti kao prirodan trend. Neće biti fantomskih birača, jer ne može ta količina ljudi, mada se ljudi ne mogu meriti u količini, ali ajde, da uđe neprimećena u Beograd. Rekao je Dobrica Veselinović. Nisam to rekao ja, odnosno ne samo ja, ali ja bih sve što je rekao mogao da potpišem, nikakav problem nije. Ali, to je sad opet vaš problem, vaše koalicije, vašeg predsedništva, preglasavanja i svega ostalog. Nije to nešto sa čim ja želim da uradim.
Vidite, gospodine Đilas, kako ovi ljudi žele da vam kažu da i dalje da ostanu u prijateljskim odnosima sa vama. Oni dobacuju da ih vi čujete, ne da ih ja čujem, nisam ja bitan ovde u celoj ovoj priči, nego vi.
Dalje, šupe, prijavljeni glasači, demantovano, dakle, od mesta do mesta, ali opet kažem, nemamo nikakav problem sa tim, prihvatili smo komisiju koja će da ispita birački spisak, ono što samo tražimo, a to je da se definišu ta izvršna ovlašćenja. Dakle, to moramo da vidimo iz prostog razloga što ne želimo da se ulazi u delokruge i u nadležnosti ministarstava. Dakle, nemoguće je da komisija ulazi u nešto što je nadležnost ministarstva.
Tužilaštvo i policija, niste bili na razgovorima, da ste bili, čuli biste odgovor o tome kakve su prijave bile podnete. Dakle, ako se prijava podnese tako da o njoj može da se dalje radi, da se procesuira, oni to rade i rekli su u koliko slučajeva su to radili. Mi smo dobili izveštaj. Ono što je zamereno i od opozicije i od vlasti, dakle, od predsednice Skupštine, to je da nisu bili dovoljno u javnosti i nisu bili prisutni u javnosti toliko koliko je bilo potrebno da se kaže šta je ono sve što su uradili po prijavama vezano za izbore, i to se takođe desilo.
Što se tiče N1 i Nove S, ja sam tražio da se N1 i Nova S pozovu na te razgovore, prvo, zato što se sami hvale da imaju fantastičnu gledanost u Beogradu, a izbori su pretežno u Beogradu i tad su bili za jun, po našem viđenju, samo u Beogradu, a sa druge strane, spomenuo ih ODIHR u svom izveštaju i to kao nekoga ko je kršio određena pravila i tako dalje.
Što se vaših zahteva tiče, ni na jednim konsultacijama se niste pojavili. Dakle, do prvog aprila ni na jedne konsultacije niste došli ni sa predsednikom Republike 4. marta, ni sa predsedavajućim Skupštine u to vreme, gospodinom Radenovićem, dakle, nigde se niste pojavili da iznesete sve te svoje zahteve, pa da se o njima razgovara. Onog momenta kada ste došli, i to sad želim da podsetim, zato što sam na to sam reagovao, jer sam smatrao da to nije korektno, međutim, predsednica parlamenta je prihvatila vašu, a ne moju inicijativu, došli ste, dakle, na razgovor koji je sazvan povodom preporuka ODIHR.
Dobro je, čuo te je, zna da ti je žao što odlaziš, razumeo je sve, nema potrebe. Evo, smeje se čovek. Smešan si, bre. Dugo ćete vi mene još ovde da gledate, neće to tako brzo da vam prođe.
(Radomir Lazović: Hajde Milenko.)
Hajde Milenko? A, šta Milenko? Nemojte, gospodine Lazoviću, stvarno niste fer. Ako ćete da se obratite nekome, onda se obratite vašim kolegama koji dobacuju i koji pokušavaju lideru bivše vaše koalicije, kažem bivše, zato što koalicija više ne postoji, da pokažu da i dalje može da računa na njih, ali nekako mi deluje njegov izraz lica da nešto nije zainteresovan.
Dakle, ni na jednim konsultacijama niste učestvovali, a i ovaj što je na svom predsedništvu glasao za to da se ide na izbore, pokušava da se dodvori. Ne vredi, grize ga savest sirotog, ali nema to savesti, grize ga, žulja ga novčanik. To će biti problem. Aman zaman, i to razumem, sve je u redu, samo budite strpljivi, svemu dođe kraj, pa i mom odgovoru. Šta da radim, 20 minuta govora, biće odgovor. Nemojte da brinete, aman, biće aman gotovo, ne brinite.
Dakle, ni na jednim konsultacijama se niste pojavili i niste izneli te zahteve, osim 1. aprila, kada ste izneli zahteve i o njima se i samo o njima se faktički od tada i razgovaralo, kako smo odmakli oko preporuka ODIHR-a, tako ste nas vraćali na sve zahteve, pa onda na treći zahtev itd. Prema tome, to je dokaz da smo želeli da razgovaramo.
S druge strane, što se parlamentarnih izbora tiče, ovo je prvi put da se ističe da su i parlamentarni izbori sporni. Kažem, prihvatili mandate, prihvatili plate, uselili se u kancelarije, ništa nije bilo sporno. Nijednom, a evo stenogrami ovde kod mene, niko parlamentarne izbore spomenuo nije na svim ovim razgovorima i niko ni u jednom trenutku nije tražio raspisivanje novih parlamentarnih izbora, ni u ona vaša tri zahteva, ni u bilo kakvim drugim zahtevima, niko parlamentarne izbore spomenuo nije, isključivo lokalne i beogradske.
Najzad, što se tiče prevoda sa srpskog na srpski, on je potreban da bi opravdao vašu poziciju da objasnite ljudima da ono što ne piše u stvari piše. Dakle, ono što ne piše u izveštaju ODIHR, vi želite da prevedete, a u stvari da vi kažete šta je ono što je ODIHR rekao iako nije. Dakle, oni su ili nemušti ili nesposobni da se izraze, pa onda ubuduće bolje da im vi napišete izveštaj, kao što ste verovatno pisali ovim likovima koje ste uspeli da angažujete iz Evropskog parlamenta i koji su otprilike i pisali u svojim izveštajima ono što ste im govorili da pišu, jer kad su sami definisali te izborne nepravilnosti, to je izgledalo smešno, tipa – šetao sam Knez Mihailovom i ljudi nisu znali gde da idu, video sam veliki broj ljudi, to je dokaz da je izborna krađa, pošto nisu znali gde im je biračko mesto. Eto, to je otprilike bilo rečeno kao najveća kritika.
Prema tome, ja bih se vratio na ono što sam rekao i u jednom drugom slučaju. Umesto svega ovoga, ja razumem zašto navodite, ali umesto svega ovoga treba da pokrenete pitanje sopstvene odgovornosti kao lidera, i to dugogodišnjeg lidera opozicije, za sve neuspehe koje ste imali u prethodnim godinama, za sve ono što niste uspeli, a obećavali ste, za sve pobede koje ste obećali, a niste ih realizovali.
Još jednu stvar da vam kažem, pošto se sad i vi bavite vašim bivšim partnerima, koliko ste verovali, ili bar neki od vas koliko su verovali u pobedu koju ste najavljivali, pokazali ste ovde, odnosno pokazali su ovde poslednjih dana prethodnog mandata kada su najavljivali velike pobede, kada su najavljivali odmazde posle tih pobeda, a onda sam ih pozvao samo da obećaju javno da ako toga ne bude, oni više nikad neće da se bave politikom. Niko se nije usudio to da kaže, apsolutno niko. Ponavljao sam ne znam koliko puta, različitim ovde poslanicima. E, toliko ste verovali sami u ono što ste javno objavljivali.
Prema tome, osnovi i razlozi vaših poraza nalaze se oko vas, možda i kod vas samog. I tu treba da tražite odgovore za to zašto i kako gubite izbore, a ne da pričate o prevodu sa srpskog na srpski, jer to što pričate ne piše, da jurite po Beogradu i tražite mesta gde su ljudi prijavljeni, a onda se posle pokaže da ti ljudi postoje i sve ovo ostalo.
Što se samih zakona, koje ste naveli, tiče, mi smo otvoreni za razgovore, ako ćete ih ponavljati itd. Nemamo nikakav problem da razgovaramo i ubuduće, ali opet kažem vam, tada je bila ideja da ih predlože sve predstavnice poslaničkih grupa, baš dame, ali se od toga odustalo.
(Aleksandar Jovanović: Dosadan si.)
Kažem, čuo te je, nema potrebe. Nemoj dobacivati, ozbiljni ljudi razgovaraju. Hajde sad budi miran, pa ti posle. Sad mogu još jedno deset minuta, da te nerviram. Kad završe odrasli ljudi, onda ćemo tebe da slušamo. Slušaj, naučićeš nešto, možda.
Tako da, ako ćete taj zahtev da ponovite i ukoliko to ponovo bude došlo, siguran sam da ćemo razgovarati o tome, nadam se i naći rešenje i nadam se da će i oni sa kojima ćete to dogovarati sa te strane biti neko ko se drži reči koju ako ne daju nama, onda bar da je daju vama, pošto ih izgleda ne obavezuje ni jedno, ni drugo, bar kako vi govorite, ali to su vaše stvari.
Ja vam još jednom ponavljam, nema potrebe da se optužujete ko je, a ko nije naš, svi ste naši, ne bismo vas dali ni za šta na svetu. Hvala.

Ima mnogo njih koji su potvrdili njihove teze. To su: Šenak, Šider, Juratović, Groše, Rot i Fon Kramon. Tu se negde spisak završava. Sve go prijatelj ove zemlje, sve veliki poštovaoci srpskog naroda, alal vam ekipa kojoj ste se priključili.
Što se tiče ovog drugog, verujem da je Aleksandar Vučić to rekao, a verujem da je i dalje u politici samo nakon što je pročitao izveštaj Verice Barać, više mu ništa nije bilo potrebno. Hvala.

Dakle, da vam kaže ponovo da kada hoćete da diskutujete, da treba da siđete u klupu, to ću vam reći ja umesto njega.
Dakle, Stari grad, Vračar, Voždovac, Novi Beograd, Savski venac i ovo što ste nabrojali zapravo daje odgovor na pitanje građanima zašto vi stalno gubite izbore. Vi saberite broj birača koje imate u ovim opštinama koje navodite, a za koje neki od vaših opozicionih aktivista, lidera, kako bih rekao, likova za uzor, kažu da je to zapravo Beograd, a da ovo ostalo ništa i nije Beograd, da su to ljudi koji dođu vikendom da vide tržni centar i onda se vrate kući.
Dakle, Stari grad, Vračar, Voždovac, Novi Beograd, Savski venac, tu ste zaboravili Palilulu, pošto ona uhvati jedan deo centralnih opština ovamo kod Pravnog fakulteta, ali ko ga šiša, pretežniji je onaj deo sa one strane Dunava, pa ćemo to da zanemarimo.
U svakom slučaju, kada pogledate broj birača koji ima upravo ta Palilula, koju ne spominjete, Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac itd. i uporedite sa tim rezultatima koje ste pročitali, onda ćete videti zašto u Beogradu ne možete da pobedite. Fer je da ste rekli da je ovo bio vaš zahtev, nije fer da nas opet optužujete za odugovlačenje. Istu matricu koristite kao u prošlom sazivu, kada ste nas optužili da smo mi krivi zato što ste vi ovde danima se nadgornjavali međusobno i trošili vreme, umesto nešto što smo mogli da rešimo za nekoliko dana, trajalo je nedeljama, mesecima faktički, dva i po meseca smo sedeli u sali i raspravljali o četiri tačke dnevnog reda koje ste vi predložili, a trajalo je toliko zato što ste međusobno pokušavali da se izborite za što bolju poziciju pred građanima ili već u javnosti ili šta je već bila tema, pa smo imali situaciju da nam se desetak ili 15 puta dnevno čitaju jedni te isti govori unedogled, sa sve istim naglašavanjem stvari itd.
Tako da, nije fer da nas uključujete u to, kao što nije bilo fer što ste u celu priču koja je sledila nakon razgovora sedamnaestog uključili predsednicu Vlade, iako ste bili svesni i sedeli pored osobe koja je rekla šta je rekla za 2. jun, a vi ste onda optužili nas i predsednicu Skupštine da je zapravo ona odbila da o tome i razgovara. Ne, ona je ponudila tada 2. jun ili nešto drugo, a vi ste rekli – 2. jun više nije na stolu. Onda ste se vi javili u medijima, pa rekli da ipak jeste na stolu. Kapilarne glasove više ne radimo, čisto da vas obavestim, evo vam iz prve ruke informacija.
Podrška iz budžeta, u zamenu za glasove. Vi ste iz budžeta tog dobili traktor. Koliko ste nam glasova doneli? Da li ste doneli neki glas ili niste, to je važno. ODIHR preporuke koje smo mi dobili su dokaz da izbori nisu valjali, ODIHR preporuke ima Nemačka, ne pada im na pamet da ih realizuju, ODIHR preporuke dobijaju i SAD, ODIHR preporuke dobijaju i mnoge druge zemlje, pa valjda na kugli zemaljskoj nema ispravnih izbora, ako na taj način govorimo.
I na kraju, nije uputno i nije uopšte argumentovano da slušamo po N-ti put priču o Belivuku, posebno nakon toga što smo dobili transkripte gde se jasno govori kako je taj čovek učestvovao u političkom obaranju predsednika Vučića, da podsetim, tada je bila priča od Zvicera navedena da će da pokrenu sa tribine…
(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje.)
E sad, jel čujete ovo navijanje sa ove tribine? Dakle, ovo vam je eho koji je poručio Zvicer. To je eho koji je poručio Zvicer. Jer ovaj čovek koji sada dobacuje je uneo priču o Belivuku u ovaj parlament, on, niko drugi.
(Srđan Milivojević: Pa nisam ga ja uneo.)
On je taj koji je ovde za račun tog klana i tog Zvicera u političkom domu radio ono što je Zvicer tražio da Belivuk i drugi rade na tribini. On je deo te organizacije. I zato ako hoćete da pričate o tome, u odličnom pravcu gledate trenutno, gospodine Aleksiću, samo da podignete pogled malo iznad vaših poslanika i dobićete osobu sa kojom treba da pričate o Belivuku, jer on je ovde Belivukov megafon, on je ovde doveden da bi nam prenosio Zvicerove zahteve.
Na samom kraju, nije ovo prvi put da mi glasamo, barem, za predloge koji ne bi mogli da budu izglasani, a bili su predlozi opozicije. Dakle, izglasani ste i u odbore i u delegacije, u ovom sazivu ne, a u svim prethodnim i na potpredsednička mesta, zahvaljujući glasovima vladajuće koalicije, i to tako traje od 2012. godine. Mi nemamo problem sa tim, a razumem opet, sa druge strane, da vi imate sada potrebu da objašnjavate vašim biračima šta se promenilo ili se nije promenilo. Izbori će da dođu, ali ova računica koju ste napravili navodeći pet gradskih opština i zanemarujući 12, na neki način nam govori kako će i ti izbori 2. juna da se održe. Hvala.

Mislim da je ovde bilo prostora da se primeni član 103. budući da su više bile replike nego što su bila ukazivanja na povrede Poslovnika.
Ono što je veći problem, to je licemerje. Kako vam ne smeta kada poslanici odatle optužuju druge poslanike da imaju veze. Kome? Svima. Dobacuju ovde i povezuju nas.
Mi smo imali jednu situaciju na jednom od kolegijuma, gde je isti poslanik tražio, molio, rekao da nije fer da se oni optužuju i povezuju sa Belivukom, da oni na bilo koji način budu uvezani s tim čovekom, jer to nije ni tako, itd, onda ušao ovde i prva rečenica koju je izrekao, jer je tada imao manje poslanika, nisu ga darovali kao ovaj put da dobije kojeg više, pa je govorio prvi, okrenuo se na ovu stranu i vi i Belivukovi ovo, vi Belivukovi ono. Kako bih vam rekao, taj koji sada protestuje zbog toga je to radio. Tako da u tom nekom smislu zaista, to licemerje sada već počinje da zaudara.
Što se tiče mahanja presudama, polako, to je tek prvostepena, a drugo, drago mi je da postoji tako u Vučićevoj diktaturi, u Vučićevom ne slobodnom pravosuđu, u Vučićevoj potpunoj kontroli svega u Srbiji, poslanik opozicije i to tako jedan ozbiljni poslanik opozicije se hvali presudom koju diktatorska vlast valjda donela ili ne znam ja šta. I odjednom, pravosuđe slobodno, pa donosi odluke samo. Kada pravosuđe donese neku odluku koja ima veze sa njegovim interesom onda je slobodno, a kada donese odluku koja nije u njegovom interesu onda nije slobodno.
Evo ovaj megafon Zvicerov ovde u Skupštini dobacuje, šta je sa ubistvom Ćuruvije. Sa ubistvom Ćuruvije je to da je jedini svedok tog ubistva njegova nevenčana supruga rekla da oni ljudi koji su optuženi za ubistvo nisu bili tu. Ona koja je videla ubice. Sada treba sud da osudi ljude za koje jedini svedok kaže da oni nisu to izvršili, da bi Zvicerov megafon bio zadovoljan.
Prema tome, da se mi vratimo na tačku dnevnog reda, krajnje je vreme, pametno je slažem se. Vreme je da se vratimo tački dnevnog reda, ne da slušamo ovu dvojicu kao Mapetovci što kaže onaj, jedan od njih, kada je govorio gospodinu Radenoviću, sednu tamo u poslednju klupu i dobacuju kao oni najgori đaci koji ne daju drugima da rade ono što je na dnevnom redu.
(Aleksandar Jovanović: Žabac Kraka.)
Kao žabac, žabac Kraka? Kermit, ne Kraka, Kraka je drugi. Koliko je sati? Četiri sata i ja svašta tražim da on zna ko je Kraka, ko je Kermit, to se sada izmešalo.
(Aleksandar Jovanović: Dosadan si, ajde završavaj.)
Dobro, sve u redu. Ja verujem da je vama dosadno gospodine Jovanoviću i meni je dosadno kada slušam kvantnu fiziku, ništa živo ne razumem. Hvala.

Samo za rad istine. Dakle, dobili smo 20 hiljada glasova više u Beogradu nego što smo imali ranije, kao što smo i ovde u Skupštini dobili 129 mandata, pa smo dobili više nego što smo imali u prethodnom sazivu. Tako da to je to.
Što se tiče „Milenijum tima“ evo vidite, čuli ste i sami da je pravosuđe nezavisno i slobodno, donose presude u korist opozicionih poslanika tako da je red da se konačno i vi odazovete na pozive, da se uključite u procese koji se vode protiv vas, pa da onda tamo na sudu rešite međusobne sporove, a ne da nas ovde zamarate vašim prepucavanjem sa njima, a da posle kada vas tuže zbog onoga što govorite vi se pozovete na imunitet. Tako da čuli ste da je pravosuđe, još jednom kažem, slobodno, imate sada i dokaz, prema tome na sud sa advokatom, pa vidite onda sa njima ko šta radi. Hvala.