Mi smo ovde sada, prosto da odgovorim čoveku koji dobacuje danas ceo dan, a sada se svi uzbude kada mu neko nešto vikne, ali smo saznali danas zahvaljujući Goranu Vesiću nekoliko važnih stvari.

Druga stvar, videli smo da on čovek ne radi ništa za džabe. Ovo je jedan renta poslanik koji još samo cenovnik da okači oko vrata i da svako zna da može da ga iznajmi za ono što mu treba.

Dakle, kada kum seče stabla to je u radu, to je plaćeno, to može. Kada treba da se brane Nedeljice pet ari placa, odnosno njive pa će da brani Nedeljice. Kada treba reka u cev može i to. Predsedniče, imam sjajan projekat - kada je ono zaskočio predsednika Vučića - imamo moj drugar i ja jedan sjajan projekat, ajde nam progurajte, pa projekat ne prođe onda je protiv toga da se trpaju reke u cevi itd. I vi vidite jedan modus operandi, način funkcionisanja, Ćuto, da ti prevedem odmah da se ne zamaraš. Nije to ništa uvredljivo.

Dakle, to je njegov način ponašanja. Dakle, tamo gde on ima koristi, tamo će da preti hapšenjima, da leže pod prugu. Ja samo molim da ne legne pod prugu. Dakle, mi bismo bez njega ovde stvarno bili u velikom deficitu. Dakle, nemojte na prugu da ležete. Ali, čovek ima cenu za svaku akciju koju vodi. Nije on nikakav gerilac, nije on nikakav ekološki aktivista, on je jedan čovek na iznajmljivanje, koga neko ko ne dobije nešto što želi, neko ko želi da zaštiti neki svoj interes mimo zakona angažuje da halabuči ne bi li na taj način skrenuo pažnju javnosti na svoj problem. I to je to. Najobičniji buzundžija, samo što, buzindžijo, ovo ti nije Boj na Kosovu i nema potrebe to da radiš. To što te je Đilas doveo ovde u ovu Skupštinu da budeš buzundžija, to je u redu, i to što te plaćaju da budeš buzundžija, to je tvoja stvar, ali prestani da pretiš, prestani da se obraćaš ovde neprimereno ljudima, ponašaj se koliko možeš civilizovano, a ovo što radiš ćemo raskrinkavati dok si tu. Nemoj da mi glumiš nekakvo poštenje i nekakvu ideologiju, jer nemaš ni jedno ni drugo.

Gde su pare sa računa nevladine organizacije ili stranke koju imaš? Gde su završile pare? Zašto te ljudi napuštaju? Zato što si sve pare skinuo sa računa stranke. I to si uradio. I to si uradio.

(Aleksandar Jovanović: Šta pričaš, bre? Lažeš ko pas.)

Pričam o tome da ti država prebacuje pare, a pare završavaju u tvojim džepovima, ne za stranku, nego za tebe lično. Eto, o tome pričam. Eto o tome pričam.

Čovek rentiran za svaku glupost u ovoj zemlji. Buzundžija koji halabuči, pravi problem ljudima. Što ne odeš u Pirot? Gde ti je poslanica iz Pirota? Šta priča? Molim? Molim samo da se notira da me je oterao u materinu, ukupno sve. Sve ukupno. Izgleda je mnogo nervozan gospodin.

Nema potrebe za tim psovanjem, gospodine Jovanoviću. Veliki gospodine Jovanoviću, pa što ste toliko nervozni?

Gde su pare? Gde su pare sa stranačkog računa, gospodine Jovanoviću?

(Aleksandar Jovanović: Ja nemam stranku.)

Gde su pare? A nevladine organizacije? Pa, odakle se finansiraš? Je li? Šta je? Hajde sad da vidimo ovako, gde su pare završile? Što vas napuštaju ljudi? Dajte dovedite onu ženu iz Pirota što je bila poslanik u prošlom mandatu da progovori koju o vama. Da čujemo kako ste je mučili i maltretirali, vi lično, kako ste je proganjali, vi lično. Šta radite sa ljudima koji vam okrenu leđa, vi lično? Sram vas bilo. I vi se predstavljate kao neki borac, ometate sednicu ovde ceo dan. Vi ste nešto? Običan buzundžija. Buzundžija, da halače i buče. Eto, to ste vi.

Ja bih se zahvalio kolegi Novakoviću na tome što je potvrdio sve ono što sam jutros govorio. Dakle, on je na kraju ovog zapaljivog govora, za koji je i sam rekao da mu ne treba ništa verovati, da se iza toga sigurno krije neki kriminal, jer čim je tako emotivno i vikanje itd. to je kriminal. To je on rekao, ja ponavljam.

Dakle, on je tim govorom na kraju potvrdio moje reči da zapravo nije priča nikakav litijum, nego je priča okupljanja oko pokušaja da se promeni vlast u Srbiji. Kakav litijum, kakva priča?

Istu ovu priču, doduše na jednoj mnogo tragičnijoj osnovi, su gurali prošle godine, tako da oni svaki put traže nešto oko čega će da se okupe, danas je to litijum, sutra nešto drugo, prekosutra treće.

Međutim, predsednice, mislim da ste i vi morali da reagujete kada čovek koji nam je držao patriotske govore ovde, dva puta u svom govoru srpski narod naziva nacionalnom zajednicom. Znači, Srbi na Kosovu i Metohiji nisu nacionalna zajednica, niti bilo gde drugde na teritoriji Republike Srbije.

Najzad, mislim da ste morali da ga opomenete i kada je izneo brutalnu neistinu da je ovde neko doneo odluku o tome da će krenuti eksploatacija litijuma.

Ja ponovo kažem građanima da ovo plašenje vas je usmereno na to da se oni politički rehabilituju. Neće oni vas da zaštite, nego sebe da bi mogli da opstanu politički na političkoj sceni pošto su izgubili sve moguće izbore, pošto su obećavali kako će biti gradonačelnici Novog Sada, Niša i ne znam ni ja čega sve, pa su ostali tropa, kao i svaki put i sada, da bi opstali u politici, sada su se okupili oko litijuma i sada vas plaše da će neko da raskopa celu Srbiju itd.

Ponovo podvlačim stav vladajuće koalicije i stranke kojoj pripadam, Srpske napredne stranke, neće biti ni ašova u zemlji ukoliko nije sve u skladu sa ekološkim standardima koje traži i EU i više od toga. Dakle, ili će biti ispunjeni svi ekološki standardi ili nikakve eksploatacije neće biti, a eksploataciju su obećali upravo oni u čijoj stranci je bio gospodin Novaković. Oni su doveli Rio Tinto. Oni su im omogućili da sve živo kopaju po Srbiji. Oni su im donosili zakone gde su vezali istraživanje i eksploataciju i 2006. i 2011. godine, dva puta potvrđeno da ko istražuje samo taj može da eksploatiše, tako da kada priča o eksploataciji, govore o sebi.

Dakle, još jednom, stav vladajuće koalicije je ili puni ekološki standardi, zaštita države, građana i životne sredine ili nema kopanja. Kraj.

To što vas oni plaše, čuli ste i sami, na kraju krajeva, poštovani građani, da je to pokušaj da se stvori jedan široki pokret i stranaka i nevladinih organizacija i pojedinaca, sve ono što smo imali prošle godine, kada su brutalno zloupotrebili smrt dece u „Ribnikaru“.

Hvala.

U svakom slučaju, ono što je takođe rečeno, ali hajde kad me već pita, rekao kako je Zajednica srpskih opština jedna obična nevladina organizacija, bez ikakve nadležnosti itd, a što onda ne daju kad je tako? Što onda ne dozvoljavaju da se formira ako je sve to tako jedno veliko ništa? Šta im je teško da formiraju jedno veliko ništa i završe sa tim?

Dakle, mi imamo sada u našoj zemlji ponovo nipodaštavanje nečega što ide u korist našem narodu na Kosovu i Metohiji ili kako je kolega govorio nacionalnoj zajednici Srba na Kosovu i Metohiji, jer nacionalna zajednica, znate, može postojati samo kao nekakva manjina, jer to je izraz koji je pokupio iz statuta AP Vojvodine, jer tamo postoje nacionalne zajednice, da se ne bi uvredile nacionalne manjine, eto da vam kažem odakle taj termin. E, sad ako on Srbe smatra nacionalnom manjinom na Kosovu i Metohiji, to mnogo govori o njihovoj politici.

Što se tiče zastave sa svinjskom glavom, to je zastava tribala, nema veze sa Obrenovićima, nego sa Karađorđevićima, ali hajde da ne ulazim u to, čovek je marksista, to se tamo u marksizumu verovatno nije nalazilo, tamo se verovatno nipodaštavajuće Marks misli i o jednima i o drugima, tako da to nije ni bitno.

Ali, ja ponovo govorim, vi ste sada čuli, svi ekološki standardi i dalje znače uništenu životnu sredinu. Ali, kako? I drugo, nude nam poljoprivredu, kao valjda čistu ekološku granu proizvodnje. Ali, ja vas sada pitam, evo, poštovani građani preslišajte se sami, kad ste čuli poslednji put da neko ide da kopa kukuruz ili se baca hemija da se unište korov? Kad ste čuli poslednji put da neko ide da kopa, ne znam, krompir ili vinograd ili bilo šta drugo? Nema više okopavanja, nema više toga, sve je hemija. Pa, gde završava ta hemija? Pa, u zemlji. A gde iz zemlje? Pa, u vodi. Ko je potrovao srne u ataru Banatskog Velikog Sela, na primer? Pa, poljoprivrednici. Kako? Pa, tako što su bacali nasumično otrov da bi uništili glodare.

Gde ste bili vi Zeleni, zainteresovani za ekologiju, da se bunite, da protestujete? Nigde nikad, nigde nikad, nigde nikad. Dakle, 80 hiljada pčela su isprskali pretprošle godine, 80 hiljada pčela uništili i šta s tim? I to je ta vaša čista ekologija, i to je čista proizvodnja? Nemate pojma ni o čemu.

Građani, osim što vas plaše, ovde vam predavanja o tome kako funkcioniše ruda, znači, rudarenje, rudarstvo drže nesvršeni student, čovek bez zanimanja, marksista i ja više ne znam ko.

Dakle, dajte više da razgraničimo to da nama ovde niko nije stručno rekao šta je problem, nego ponavljaju političke floskule u nadi da ćete vi da se uznemirite, a da će oni to da iskoriste tako što će napraviti ponovo neki blok i onda valjda ponovo tražiti izbore, na koje neće da izađu ili na kojima će da izgube, svejedno, znaju bar šta će da im se desi. Hvala.

Prvo, ja stvarno mislim da bismo mogli da pristupimo nekim izmenama Poslovnika i da uvedemo ono kao što je nekada bilo u osnovnim školama takmičenje za čitalačku značku, ima dosta kandidata i mislim da bi svake godine mogao neko drugi da ponese tu vrednu nagradu, da prosto i Skupština da jedan doprinos čitanju, ne baš knjiga, ali govora, kad već imamo.

Da se vratim na ovo, bilo je rečeno, nekoliko tema, a odgovaraće verujem i ljudi iz Vlade, dakle, čuli smo hvalospev Tadićevoj vladi. Samo da podsetim, da je upravo Borisa Tadića, gospodin Đilas najurio iz DS, a na poslednjim izborima mu nije dozvolio da čak ni posredno bude deo njegove koalicije. Toliko poštuje rad tog čoveka.

Drugo, što se tiče uvrede upućene Miloradu Dodiku, pogledajte ovu fotografiju, ovo je Vuk Jeremić, ovo je gospodin Tadić, ovo je Milorad Dodik, a ovaj ovde što se smeška i priča sa gospodinom Dodikom je gospodin Đilas. Tada nije gospodin Dodik bio mečka Božana, tada je bio, ne znam ni ja šta. Tada je bio prihvatljiv.

Ne znam zaista ni ko su kumovi Dragana Đilasa, niti me zanima, za razliku od njih koji se bave decom predsednika Vučića, ne znam ni ko su mu deca, ni kako se zovu, i ponosim se time, ali znam ko je senator Bob Menendez, iz novina znam ko je senator Bob Menendez, to je, evo pogledajte sada ovu sliku, to je ovaj čika što stoji ovde pored gospodina Stefanovića, gospođe Tepić i gospodina Đilasa. Taj čovek je osuđen, jer je bio između ostalog, u bliskim poslovima i vezama sa Gazmednom Litom, zvani Gas, rođenim bratom političara iz Demokratske partije u Albaniji, osuđen za vođenje kockarnica albanske mafije u SAD. Menendez povezan sa trećom nacijom čije međunarodne intrige se mešaju Albanijom, koordinirao sa albanskom američkom zastupničkom grupom u kojoj je Lita bio uključen, sastao se sa bratom biznismena članom Demokratske partije Albanije koji je u to vreme bio član albanskog parlamenta i sa njima razmatrao svoje zvanične izjave. Pozivao na uvođenje sankcija Srbiji, zagovarao oštrije taktike Prištine u pregovorima sa Beogradom. Ugostio pored gospodina Đilasa i Vljosu Osmani i prištinskog premijera Aljbina Kurtija. Zatražio od američke administracije da se posveti pitanju Albanaca u Preševskoj dolini tzv. kako oni kažu. Tražio kritičkiji odnos prema Srbiji i predsedniku Vučiću i tu su se sada, sledeće, verovatno našli. Tražio da se uvedu sankcije Srbiji zbog ovog povećanog oružja iz Rusije.

Na tim sankcijama su se verovatno našli i to im je zajednička tema, pošto su i oni tražili sankcije za Srbiju u Evropskom parlamentu. Hvala.

Hvala.

Gospođo predsednice, džaba ta objašnjenja koja dajete, pošto se gospodin takmiči sa ostalim poslanicima na otvorenom parlamentu da ima najviše javljanja. To mu je životna želja i zato traži Poslovnik hiljadu puta na istu temu. To je radio u prošlom mandatu, tako da ćete to gledati i u ovom. Čisto da znate o čemu se radi. Ne morate gubiti ni vreme ni energiju da odgovarate na nebuloze.

Teško je odgovoriti čoveku koji u istoj rečenici govori o crkvi i „crvenim fenjerima“. To je stvarno muka. U crkvu ne znam koliko se razume, ali u „crvene fenjere“ kažu da se razume odlično i da je to otprilike nosilac „crvenog fenjera“ treći dan, u stvari treću noć, da se to tako zove.

Ovde je nešto drugo bitno. Kaže – raseljavanje seljaka. Ko je raselio seljaka? On koji je dobio zemlju od Kokanovića da bi radio ovo u Skupštini što sada radi. Ne radi on ovo besplatno. Ovo posebno građanima želim da kažem. Ne radi on ovo besplatno. On je od Kokanovića dobio zemlju na poklon da bi ovde skakutao, vikao, pretio, mlatio prstom itd. Toliko košta njegova ljubav prema Srbiji. Samo vidite u katastru koliko je zemlje dobio na poklon. Pet ari je dobio na poklon. Koliko je to, kada Rio Tinto preračuna?

Polako, smirite se, niste u „crvenim fenjerima“. Ovo je Skupština, ovde drugačija pravila važe.

Druga stvar, nikakvog iskopavanja neće biti ukoliko se ne ispoštuju, kako se to moderno kaže, apsolutno svi ekološki standardi za ovu zemlju. I naša zemlja je ovo i naša deca žive ovde i mi živimo ovde i nama je stalo da zemlja napreduje, ali da se obezbedi kompletna ekološka zaštita za našu zemlju, za vazduh, za sve ono što treba.

To što se oni predstavljaju da više vole našu zemlju od nas, evo vidite koliko je vole. Dobijete pet ari i onda volite zemlju.

Na kraju, čestitam predsedniku Vučiću na otvaranju nove fabrike u Nišu, 75 miliona evra ulaganja, novih 300 zaposlenih. To je ono što je vest. To je ona Srbija koja ide napred.

Danas u Srbiji 22.000, danas u Nišu 22.000 ljudi više radi nego 2012. godine. Da je ovaj rezultat od 22.000 više zaposlenih za celu Srbiju, bilo bi mnogo, a ne samo za grad Niš. E, tako ćemo da vodimo Srbiju napred i tako ćemo raditi i kada je eksploatacija litijuma u pitanju, ako do nje uopšte dođe, jer je važno da se ispune svi ekološki standardi. Zato nećemo ljude koji su stručni za „crvene fenjere“ da pustimo da nam drže predavanje o ekologiji. Hvala.

Replika, da.

Prvo, što se tiče sednice, 5. maja 2010. godine spojili ste 94 tačke dnevnog reda u jednu raspravu. Devedeset i četiri tačke dnevnog reda, postavili presedan, prema tome nemojte sad da se žalite na ono što je i dalje manje, i to za 50%, odnosno 30% manje od onoga što ste vi radili, za trećinu.

Što se tiče ovog, ja ne znam ni kako bih to nazvao, govora koji na jedan takav način bagateliše državu Srbiju, nisam mogao da je moguće takav govor čuti u Skupštini Srbije. Doduše, dobili smo jedan drugi odgovor na pitanje zašto se nisu zakleli pred grbom i zastavom, jer vidimo da to njima ne znači ništa, nego su išli da se zakunu tamo pred kamerama Šolakove televizije i logom „N1“.

U svakom slučaju, ono što je bitno to je da nema šta da se očekuje od ljudi koji su imali predsednika države koji je rekao da mu nije čast to i da mu ne predstavlja preteranu čast to što je predsednik Srbije, koji bi menjao i zemlju i narod za Severinin autogram i kome je glavno bilo da mu obećaju svetionik na Jadranu. To je njihov san bio. Naš san je ova zastava i ovaj grb, za razliku od vas koji to nipodaštavate i ne znači vam ništa. Da, nama znači grb Srbije. Da, nama znači zastava Srbije. Da, zasuzimo kad čujemo himnu Srbije, kada se svira na sportskim takmičenjima ili bilo gde drugo.

Što se tiče toga da porede autonomiju i državu, pa da, to su radili u Vojvodini. I tamo su pokušali od autonomije da naprave državu, pa su hteli da prave i glavni grad i predstavništvo u inostranstvu i ambasade i posebnu poresku upravu i posebnu finansijsku policiju, potpuno da se odvoje od Srbije na svaki mogući način. Tako da, to što svugde vide državu gde je autonomija to im je specijalnost.

Na kraju, gospodine Vesiću, molim vas da naplaćujete putarine po regionalnim putevima. Preklinjem vas kao neko ko je mrdnuo malo iz kruga dvojke da naplaćujete putarine po tim putevima, zato što se voze kamioni koji su pretovareni, zato što se ti putevi koriste da bi se obišao Koridor 10 i izbegla putarina na autoputu. Uništavaju lokalne puteve a onda posle lokalne samouprave, pa ni Republika to ne može da isfinansira da se to sredi. Molim vas, naterajte ih tim da se koriste autoputevima, kao što treba da se koriste, a ne da zarađuju malu razliku za sebe a u stvari prave veliku štetu državi.

Tako da, ne da smo protiv toga, nego smo za to. Nastavite, video sam da na tome radite, imate punu podršku da nastavite tako. Hvala.

Čovek koji je za šest godina od majora došao do načelnika Generalštaba, na jedan vrlo interesantan i volšeban način, čovek koji je radio na tome da u ovoj zemlji samo "Železara Smederevo" radi i da topi oružje i oruđe Vojske Srbije, tad se, ne što se nije razumeo u metalurgiju, nego se nije brinuo za životnu sredinu i to je ono što peče i boli. Dakle, on je te tenkove sekao, rashodovao, svodio jedinice na čete i ne znam ni ja šta sve nije radio, a sad se setio da brine i o životnoj sredini i najviše od svega, sebi dodelio pravo, najluđe od svega, da on nekoga pozove za izdaju. On, koji je kao kišna glista gmizao pred američkim ambasadorom da ga postavi za načelnika Generalštaba, nekoga da prozove za izdaju! Zaista neverovatno. Ali, ima i nešto drugo, što je mnogo važnije od ovog karaktera kišne gliste.

Dakle, 16. marta 2023. godine, kaže ovaj čovek: "Ceo sporazum iz Ohrida služi da pet EU zemalja nepriznavača prizna Kosovo". Ko je priznao Kosovo u međuvremenu, evo, prošlo je više od godinu dana? Niko.

Kaže dalje: "Vučić će uvesti sankcije Rusiji", 9. oktobra 2022. godine. Jesu uvedene sankcije Rusiji? Nisu.

"Imam saznanje o Vučićevom uvođenju sankcija Rusiji posle izbora", kaže ovaj informisani genije. I šta je bilo posle toga? Opet ništa.

Jel se izvinio za sve ove laži? Naravno da nije. A šta radi danas? Opet laže. Opet laže i zajedno sa Juratovićem, gle čuda kako su se našli on i Juratović, na zajedničkom projektu se našli, putovnica ih valjda spojila, da baca zlu krv između Srbije i Republike Srpske.

Slaviće se 9. januar, ali da se pitao Zdravko Ponoš, slavio bi se 9. januar onoliko koliko se danas slavi bilo koji srpski praznik u Kninu ili u bilo kom drugom gradu u Hrvatskoj gde su Srbi nekada živeli, jer da se pitao on, opet bi pobegao negde u Beograd, ženi pod suknju, pa da tamo viče - joj, Tuđmane, kad ti jednom dođem, jer je tako izgledalo njegovo ratovanje dok mu je familija branila kućni prag na koji je pljunuo i koji je takođe izdao.

Hvala.

Ajmo još jednom da čujemo u kom kontekstu je govoreno.

Imam saznanje, znači, citat od reči do reči: „Imam saznanja o Vučićevom uvođenju sankcija Rusiji posle izbora“. Jel dovoljno jasno? Ne uvozi ovo, izvozi ono, nego - imam saznanja o Vučićevom uvođenju sankcija Rusiji posle izbora. Gde su saznanja, isparila, slagao, šta se desilo?

Idemo dalje. Oktobar iste godine – Vučić će uvesti sankcije Rusiji, vikend propovedi postaće uobičajene, 9. oktobar. Gde su sankciji Rusiji?

Ponovo, 16. mart 2023. godine – ceo Sporazum iz Ohrida služi da pet EU zemalja nepriznavača prizna Kosovo. Te zemlje ne stoje iza ovog Sporazuma. Ko je priznao Kosovo u međuvremenu od pet zemalja nepriznavača? Niko, niko.

Dokle dolazimo? Dolazimo da nastavlja da iznosi neistine, nastavlja da bez ikakvog problema dalje optužuje i ukazuje na ne znam ni ja šta. Nema izvinjenja, nema povlačenja, nema ničega. Nema povlačenja reči, na to sam mislio. Nema ničega, kao da se ništa nije desilo. To radi čovek koji da ima morala zrno koliko se predstavlja, ali zrno koliko se predstavlja, bi ćutao, ćutao, pokrio se ušima i molio Boga da ga se niko nikada ne seti za sve ono što je uradio ovoj zemlji, vojsci ove zemlje, njenom imidžu i svemu ostalom. Juratovićev saborac, automehaničar i major za šest godina koji je postao načelnik Generlštaba se našli da nam drže lekcije o tome šta može, a šta ne može u Srbiji, ko šta može da garantuje, itd. Niko drugi se nije našao pozvaniji.

Dakle, šta ćemo sa ovim izjavama? Obratio se javnosti i rekao da će nešto da se desi, nije se desilo. Istim žarom danas govori o tome kako će Republika Srpska da ukine 9. januar. Dokle više te laži? Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane će glasati za predložene izmene i dopune Zakona, ne zato što smatramo da su one dobre, ne zato što smatramo da su one neophodne. Naprotiv, naše mišljenje je da je ovo jedan neodgovoran predlog.

U razgovorima koje smo imali u prethodnim danima videli smo da se vrlo često predlozi temelje ne na bilo kakvim dokazima, ne na bilo kakvim činjenicama, nego na strahovima i sličnim vrlo neuhvatljivim pojmovima. Što reče Dejan Đurđević na sastanku, jedino nam je falio neko da saljeva strah i olovo ne bi li se taj strah nekako odagnao.

Međutim, postoji nešto što nas ipak opredeljuje da glasamo za ovo. To je viši cilj koji imamo pred sobom, a to je stabilnost u državi. Ja bih voleo da mogu neodgovorno da kažem – neću glasati za ovo zato što mi to zabranjuje moja pravnička, ova ili ona struka itd. voleo bih da sam u takvoj poziciji. Na moju veliku žalost nisam. To je otprilike i razlika među nama. Lako je raditi za državu ono što voliš i ono što ti prija. Na ovakvim stvarima se pokazuje kome i kako je stalo do države, kada mora da proguta ne žabu, nego žabetinu zarad nečega što je viši cilj, a to jeste nekakva politička stabilnost, barem na partijskoj sceni ove zemlje ako ništa drugo.

Čuli smo fantastične dokaze o tome šta se dešavalo u prethodnom periodu, između ostalog i to kako su neki ljudi iz Beograda preseljeni, gle čuda, na Zvezdaru, koja je isto u Beogradu, da bi glasali na izborima koji se održavaju u Beogradu, jer je time broj glasača u Beogradu ostao isti ali je napravljena prevara. Sada vi vidite da tu jednostavno nikakvog ozbiljnog razgovora nema, kao što nema razgovora ni sa onima koji danas drže ovde govore zapaljive i tribinaške, a ne razumeju, politički ne razumeju jer su politički nepismeni, da su im izbori za dvadesetak dana i manje od toga, da imaju kandidata za gradonačelnika na tim izborima, koji evo nije ni u sali. Onda će im ponovo neko drugi biti kriv za to što će na tim izborima da dožive debakl. Nekim ljudima će ovim izmenama i dopunama biti otežano glasanje na izborima, neki ljudi će biti faktički onemogućeni da glasaju na izborima.

To će biti posledica ovih zakona kojih smo svesni. Ali, zbog nečega što za nas jeste najvažnija, to jeste reč i dogovor, za razliku, evo i sada kada pogledam ovu listu govornika vidim da nekima to ništa ne znači, barem ne da traje duže od ne znam koliko sekundi, nano sekundi već, u svakom slučaju i bez obzira na to svesni smo te činjenice, ali ćemo zato što je to zahtev, ultimativni zahtev opozicije podržati ovo zakonsko rešenje.

Na kraju želim da se obratim članovima, simpatizerima i glasačima SNS. Pobeđivali ste i pobeđivali smo godinama unazad. Ni jednu pobedu nam nisu dozvolili da proslavimo onako kako se pobede slave. Svaku su pokušali da oskrnave, svaku su pokušali da upropaste. Svaku pobedu koju ste vi svojim radom postigli, svaku pobedu koji ste postigli zahvaljujući politici predsednika Vučića, verom i poverenjem u njega, oni su pokušali da ospore, da bi time sakrili svoju nesposobnost, svoj nerad, svoje neznanje.

Poštovani dragi prijatelji, vi ste sada već obišli na hiljade domaćinstava, razgovarali sa hiljadama ljudi, održali hiljade štandova, ne viđate svoje porodice danima, mesecima. Ja vas samo molim da izdržite još ovih dvadeset dana koliko nam je ostalo, a onda baš onako kako kažu – po njihovim uslovima da ih pobedimo nikada ubedljivije, da vide da nikakvi uslovi ne mogu da zamene to što nemaju politiku, to što nemaju ideje i to što nemaju lidera, kao što mi imamo lidera, predsednika Vučića. Nema zamene za to. I mogu da donose kakve god hoće zakone. Pobeda da bude naša. Da izdržimo još ovo što nam je ostalo, da odradimo u kampanji i da ubedljivo, ubedljivo pobedimo. Živela Srbija.

Mi stvarno prisustvujemo, ovo je već drugi dan, jednom potpunom teatru apsurda i gledamo stvari koje u normalnim okolnostima verovatno nikada ne bi smo gledali. Nama o principima govori onaj koji je najlicemerniji i najnepozvaniji da govori o principima. Nama o vojsci govori onaj ko je vojsku uništio. Sada o korupciji i kriminalu govori onaj ko je trčao u Prekršajni sud da ne bi krivično odgovarao, a to je uradio ovaj do njega, pomenuti, kako ga zovu već, „Bora lopov“, koji je ukrao ceo bulevar i isto tako trčao kod sudije za prekršaje da ne bi odgovarao krivično.

To vam je zadatak u borbi protiv korupcije, gospodine Vučeviću, da se takve stvari više ne dešavaju, da lopovi budu u zatvoru a ne da sede u Skupštini i još druge da prozivaju za korupciju.

Da on priča o tome kako se neko svađa, gde će da sedne, pa oni su se dva meseca u prošlom sazivu svađali ko će gde da sedi u tim stolicama poslaničkim, nisu mogli da se dogovore, psovali majku jedni drugima, u medije izlazilo kako se psuju zbog toga ko je kome seo na mesto i sad oni nama drže.

Pogledajte vi taj apsurd. To su stvari u kojima pristojni ljudi bi najbolje bilo da ćute ako već neće ništa pametno da kažu, ali ne, oni će da prozivaju druge da se otimaju za stolice. Dakle, oni koji su se za stolice otimali.

Kaže - pokupili smo sve najgore i doveli u Vladu. Da smo pokupili sve najgore, urodilo bi plodom, ono što je pokušavao i Majkl Devenport da od vas napravi ministra poljoprivrede.

Dakle, za vas te hoklice nema, jer sa lopužama koje su pljačkali svoje opštine nema nikakve saradnje. A to, gospođo Paunović, da je bio predsednik opštine, ne da je bio predsednik opštine sa SNS nego je toliko hvalio SNS da je to neprijatno gledati i slušati da je to cunami na političkoj sceni, da je to realnost koja mora da se prihvati i sve dok nije dobio hoklicu. E, za njega ne da nema hoklica, ni hoklica ni fotelja, ni tronožac za takve nikad, ne zato što mi nećemo, nego zato što ih narod neće. Neće narod lopuže koji naprave nevladinu organizaciju pa opljačkaju Trstenik.

Nažalost, jeste govorio o Kosovu i Metohiji, ali nema apsolutno nikakvo pravo da govori o Kosovu i Metohiji onaj ko je dozvolio, odnosno naredio ili usvojio na organima svoje stranke dao nalog svojoj potpredsednici da na, šta je ovo neki forum, zapadni Balkan, potpiše ovu deklaraciju. Evo je deklaracija, u kojoj se svi oni zajedno, uključujući i tu stranku i druge socijaldemokratske stranke Balkana, zalažu za što brži ulazak tzv. Kosova u EU. To vam je politika njihova o Kosovu. Šta god vam oni pričali, to im je politika.

Što se tiče „Beograda na vodi“, zanimljiv je ovaj kopernikanski obrt, ali gospodine Vučeviću, gospođo Brnabić, tome prisustvujemo već dva dana, kaže ovako – „Beograd na vodi“ nije marketing, već lepa saradnja grada i države, datum 16. avgust 2013. godine. Ko je bio gradonačelnik? Evo, kviz pitanje, da probamo da saznamo ko je bio gradonačelnik i ko je govorio o lepoj saradnji grada i države.

Kaže dalje. Ima još interesantnija situacija. Kaže – „Beograd na vodi“ i metro promeniće sliku grada. Kaže – danas je sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem postigao konsenzus o značaju projekta „Beograd na vodi“, koji bi uz metro mogao da promeni sliku grada. Pa ko je bio taj gradonačelnik koji je sa prvim potpredsednikom Vlade dogovarao sve ovo? Pa isti ovaj koji je doživeo kopernikanski obrt, pa sada priča nešto drugo.

Dalje nam priča o tome kako je sve u Srbiji postavio Aleksandar Vučić. A ja pitam sada – a Košarkaški savez? Jel i to postavio Aleksandar Vučić ili je to bio najjači bedem opozicione borbe na čelu Košarkaškog saveza Srbije, najveći opozicionar? Ili je i to u dogovoru sa Aleksandrom Vučićem?

I na kraju krajeva, samo da zamolim i da reagujete ubuduće, hajde da se ne dozvoli to vređanje Republike Srpske, hajde braći koja su danas pod strašnim udarom da olakšamo, a ne da im otežavamo, da ih ovde napadaju oni koji su ih prozvali da ih je 40.000 došlo ovde da glasa i da su oni odlučili sudbinu ovih ili onih izbora. Ima svi da glasaju, ako žele da glasaju, to su Srbi, ovo je njihova matična država, ovde oni nisu uljezi, oni su naša braća i sestre i uvek su dobrodošli, ma šta oni govorili.

Poslovnik – dostojanstvo.

Mislim da ste na ovo morali da reagujete i da presečete iz prostog razloga što je ovo narativ koji je jako opasan.

Dakle, ovo je uvredljivo za državu Srbiju i sramota je da se ovakve reči kažu u ovom parlamentu, jer nije ni zbog koga u Srbiji ni jedna majka zakukala, nego se srpski narod branio na vekovnim ognjištima na kojima je živeo i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, a to što je neko branio sopstveni narod, ne može biti greh, nego u svakom slučaju, može biti samo nešto što treba pozdraviti.

Dakle, ne može se napadati neko zato što je narod branio, nego treba postaviti pitanje onima koji ga nisu branili gde su bili kad se branio srpski narod. Hvala.

Poštovani gospodine Vučeviću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, za našu poslaničku grupu je vrlo važno ono što ste rekli u samom uvodu i u vašem ekspozeu, da se ovde radi o Vladi kontinuiteta. Radi se o kontinuitetu politike koja je napravila rezultate na svim poljima. Iskreno rečeno, da nema tog kontinuiteta ne bi bilo ni podrške naše poslaničke grupe.

Vrlo je važno da se nastavi politika koju je predsednik Vučić definisao, kojom je predsednik Vučić prokrčio put i koja danas Srbiju u celom svetu čini ne samo interesantnom, nego i poštovanom zemljom zato što vodimo politiku nezavisne zemlje, zato što vodimo politiku slobodne i slobodarske zemlje, zato što vodimo politiku suverene zemlje i zato što samostalno donosimo odluke.

To mnogi u Srbiji ne mogu da razumeju. Oni su navikli na to im neki drugi govore šta treba da rade, kad treba da rade. Setite se, gospodine Vučeviću da je na vašem, odnosno ne još uvek na vašem, ali na mestu na kome ćete, uveren sam, biti izabrani, bio čovek koji je dnevni red Vlade slao na odobrenje u nekoliko ambasada u Beogradu da mu oni odbore dnevni red Vlade, a da onda Vlada o tom dnevnom redu odlučuje. U takvu sramotu i u takvo nepoštovanje sopstvene države nikada ne smemo da se vratimo. To je praksa sa kojom smo raskrstili onog momenta kada je predsednik Vučić došao na čelo Vlade i ta praksa nikada više ne sme da se vrati.

Uveren sam da ćete biti u tom smislu apsolutno na visini zadatka, kao što je bila i vaša prethodnica, dakle i da tu nikakvih popuštanja neće biti. Nije sporno da sa svima imamo dobre odnose, nije sporno da sa svima sarađujemo, ali ovo je naša zemlja i u našoj zemlji odlučuje naš narod. Odlučuje naš parlament i odlučuje naša Vlada.

Nećete upravljati Vladom u lakim međunarodnim okolnostima, naprotiv. Međunarodne okolnosti su nikada složenije i ceo svet izgleda kao bure baruta koje svakog trenutka treba da eksplodira. Samo je pitanje - gde? Vaša je obaveza, naša obaveza, obaveza svakoga ko se danas bavi javnim poslom u Srbiji je da to bure baruta ne eksplodira na Balkanu, da ne eksplodira ovde. To ne znači da ne treba da štitimo svoje nacionalne interese, to ne znači da treba da ćutimo da nam udaraju ćuške i zauške. To znači da treba da se borimo, ali da budemo mudri i da čekamo trenutak da ostvarimo svoje nacionalne interese.

Juče ste govorili o tome da nam je cela država i Vlada i vojska i jedan deo naroda 1915. godine napustilo teritoriju. Ostala je zemlja pod okupacijom bez ikakve strukture i bilo čega. Čekali smo i dočekali, da na celoj teritoriji tadašnje Srbije, a onda i široj teritoriji Srbi gde svuda žive, ponovo bude uspostavljena vlast koja je izabrana od strane našeg naroda, a ne okupacijska.

Isto tako sam uveren, a verujem da delite to uverenje da će doći dan kada će Srbija ponovo na celoj svojoj teritoriji ostvariti punu suverenost i odlučivati na svakom pedlju svoje teritorije, one teritorije kako je primljena u UN i u tom sam siguran i verujem da će taj dan doći. Ali, moramo da radimo mudro da taj dan dođe i da ima ko da ga dočeka, a ne da se zaletimo pre vremena i da rezultat toga bude da nikada ne možemo da ostvarimo ono što nam je plan i ono što nam je ideja.

Ideja nam je da ostanemo slobodni i da naša zemlja bude u potpunosti pod upravom Vlade koju ćete u ovom slučaju voditi vi, u nekoj perspektivi ili neko drugi. Ali, to nije pitanje personalno i nije sprint u pitanju u političkom smislu, nego maraton. Mi taj maraton moramo da istrčimo i zato puna podrška Vlade, očekujem da bude svim naporima predsednika Republike, Aleksandra Vučića, u svemu onome što radi ovih dana i onome što je radio u prethodnom periodu.

Posebno naglašavam ovih dana, jer ovih dana on je obavio na desetine, na stotine razgovora sa raznim predstavnicima čitavog sveta, da pokušamo da osujetimo sramnu rezoluciju koja treba da se donese na Generalnoj skupštini UN.

I sada pitam sve one koji su nam ovde delili patriotske lekcije – šta su oni uradili da pomognu Srbiji? Da li su jedan SMS poslali kolegi sa kojim su studirali u inostranstvu ili nekoga koga poznaju da kažu- e, jel možeš, jel znaš nekoga, jel poznaješ nekoga koga bi mogao da utiče da naša zemlja ne bude obeležena stigmom, sramnom stigmom kojom ničim nismo zaslužili? I tu stigmu da nam nameću oni koji su u ovoj zemlji proizveli i Kragujevac i Kraljevo i vešanje po Pančevu i sve ostalo.

Ali, da jednostavno u tom smislu morate znati da ćete biti sami i osim podrške predsednika, osim podrške naše parlamentarne većine očigledno ničiju drugu podršku nećete imati osim časnih pojedinaca o kojima politički ne misle ništa dobro koji su se priključili u toj borbi i u tom smislu im zaista treba čestitati, ali ti ljudi su predmet podsmeha i kritike onih koji ne rade ništa i koji kažu i njihov jedan od ideologa, Vladeta Janković, to javno govori - to su idealne stvari, to je prilika za nas da Srbija bude genocidna, da Srbi budu genocidni, da Kosovo uđe u Savet Evrope, to je odlična prilika da mi na tome rušimo Vučića i rušimo vlast. Evo, vidite onda u kakvim okolnostima unutrašnjim morate da upravljate Vladom uz sve ove spoljne okolnosti o kojima sam govorio.

Drago mi je da danas imamo priliku kada se u jednoj susednoj zemlji bira Vlada i to posebno želim da naglasim i kada je jedan od zahteva jedne stranke koja razgovara o tome da će da uđe u Vladu, radi se o Hrvatskoj i radi se o domovinskom pokretu, koja je istakla jedan važan zahtev, da nikako Srbi ne smeju da budu u toj Vladi. Mi danas biramo predstavnika Hrvata u Vladi i drago mi je i ponosan sam zbog toga što naša država ne liči na tu državu u susedstvu, koja nam stalno deli lekcije i packe, koja stalno ima potrebu da nam kaže kako smo mi ovo ili ono. Evo tamo gde su oni, a evo gde smo mi. Ponosan sam i radostan što smo pokazali razliku i zaista ćemo svim srcem glasati za taj vaš predlog, kao i za druge predstavnike manjina.

Posebno to želim da kažem na današnji dan kada se obeležava godišnjica akcije „Bljesak“, u kojoj je proterano 18.000 Srba sa svojih ognjišta, 283 ih je ubijeno, 57 žena i devetoro dece je stradalo.

Dakle, u tim danima kada se to obeležava oni kažu – Srbi u Vladu ne smeju. Mi imamo jednu drugačiju politiku i mi pokazujemo kako izgleda moderna, normalna, rekao bih pre normalna evropska država, neopterećena kompleksima, raznih nacionalizama i sličnih gluposti, koja poštuje sve svoje građane i to je lekcija njima i odlično je što ste tu lekciju baš vi održali.

Podržavamo vaš evrorealistički stav. Dakle, apsolutno smo svesni toga šta je naša politika i tu politiku podržavamo, dakle da ostanemo na evropskom putu i budemo punopravna članica EU, ali ne možemo da budemo gluvi i nemi na sve ono što vidimo svojim očima i čujemo svojim ušima.

U tom kontekstu, lakše je kad čovek postavi stvari onakvim kakve jesu. Da bi ste našli lek, morate imati pravu dijagnozu. Dakle, ne možete se lečiti od kancera aspirinima, tako da je i u ovom slučaju ako znamo kakva nam je tamo situacija i šta oni misle o nama, znamo i mi šta i kako treba da radimo, ali to ne znači da treba da menjamo politiku. Naprotiv, želimo da imamo društvo koje je uređeno na takav način, želimo da budemo ono čega smo uvek bili deo, a da li oni to hoće ili neće, to je već i na njima. Na kraju krajeva, ta odluka i nije na nama. To nije jednosmeran proces, nego je potrebno i sa druge strane da bude pozitivnog odgovora.

Izuzetno nam je važno što ste spomenuli i kulturu sećanja i nacionalni identitet i sve ono u čemu smo utemeljeni kao narod i kao država. Mora da se nastavi i sa snimanjem filmova i serija iz naše istorije. Vi kad pogledate „Netfliks“, gospodine mandataru, videćete da su je kroz filmove koje imate u pregledu na tematiku Drugog svetskog rata, da su se protiv Nemaca borili i Francuzi, i Belgijanci, i Holanđani, i Norvežani, svi. Ispadosmo samo mi nismo učestvovali u toj borbi i naravno Sovjetski Savez koji iz poznatih razloga niko neće ni da spominje, niti ih više zovu na bilo kakve proslave, ali to su opet njihove stvari, neću u to da se mešam. Mi moramo da radimo na tome da neke buduće generacije tamo gde se oni edukuju i uče kako je i šta bilo, a nažalost to često i jesu takve aplikacije, a ne knjige istorijske ove ili one, da budemo prisutni i da kažemo šta je ono što se dešavalo ovde.

Zato je jako važno ono što se desilo pre neki dan na Savetu bezbednosti UN, gde su govorile žrtve, srpske žrtve u BiH za koje niko ne zna da postoje, za koje niko ne zna kroz šta su prošli.

Nažalost, to ni naše medije, ni našu javnost nije preterano zanimalo, ali mi generalno kao narod smo tako nemarni prema svojim žrtvama već vekovima. Mi još nismo popisali ni žrtve u Jasenovcu, ni u Jadovnom, ni u Lagarevicama, ako se nađe neki entuzijasta koji se time bavi on to uradi, ako ne nikom ništa, idemo dalje kao da nas je pet milijardi a ne ovoliko koliko nas je.

U svakom slučaju, da nastavite sa tom kulturom sećanja, da se obeležavaju svi bitni datumi naše istorije, da se obeležavaju kroz modernu umetnost, sve ono što je važno, kroz filmsku umetnost, kroz serijske programe i sve ostalo. I da se kroz te filmove uvede nešto što ste nazvali nacionalni optimizam, jer to smatram vrlo važnim. Naravno da smo stradalni narod, naravno da smo narod mučenika i toga smo svi svesni, ali smo i narod pobeda, narod koji je pobedio u dva svetska rata. Narod koji je pobeđivao kroz svoju istoriju. I te pobede ljudi treba da vide. Nismo samo stradali, a jesmo i stradali, nego smo i pobeđivali i to želim i da vam kažem, da to treba da bude i to je ministru kulture pre svega poruka, da to bude takođe jedna bitna stavka u tim nekim tačkama koje će on staviti na nekom svom putu i planu da i te pobede konačno proslavimo i njih ovekovečimo na velikom platnu ili na koji drugi način.

Kao osnovu ekonomske politike i daljih ekonomskih kretanja naveli ste plan i program „Skok u budućnost“ koji naravno ima našu punu podršku koji podrazumeva i EKSPO i sve ostalo. Ovo zaduženje koje ste pokušali da objasnite, odmah da vam kažem dignite ruke od toga. Pokušavao sam da im to objasnim na 100 dinara. vi ste pričali o 50.000 i 100.000, to je tek visoka matematika. Dakle, na 100 dinara nisu uspeli da razumeju, tako da očekujte ponovo tu priču da smo više zaduženi nego što smo bili. Nemojte da gubimo vreme.

Naveli ste nešto što je posebno važno za sve građane. Prosečne plate da budu 1400 evra, penzije 650 evra, minimalna zarada 650 evra. To je cilj i to je ono što je glavni razlog svega onoga što radimo. Dakle, ne radi se ekonomska reforma, niti izgradnja puteva, niti dovođenje investitora zbog statistike, da kažemo statistički takva i takva situacija. Nego narod da oseti u svom novčaniku da Srbija raste, da se razvija. Ovo će biti taj rezultat koji nam je neophodan i imaćete punu podršku da do tog rezultata dođemo, jer sve pobede koje postižemo i na planu ekonomije i na planu politike i na planu međunarodne politike, postižemo zbog naroda, da narod živi bolje, da narod živi u slobodnoj zemlji, da narod živi u nezavisnoj zemlji, jer samo život u samostalnoj, nezavisnoj, suverenoj Srbiji garantuje vama pravo i mogućnosti i širinu delovanja da možete da donosite sve odluke koje su u interesu ove zemlje.

Ako nije zemlja slobodna takvih odluka nema, jer vi onda donosite odluke koje su u skladu sa nečijim interesima. Ovako, ako smo slobodni, samostalni, nezavisno donosimo odluke koje su u našem interesu, ta odluka znači bliska saradnja sa SAD, ta odluka znači evropski put Srbije, ali ta odluka znači nema sankcija Rusiji i ta odluka znači Si Đinping u Beogradu. To je slobodna politika i za tu politiku imate apsolutnu podršku.

Na kraju, želim da budem i lokal patriotski nastrojen i da kažem da ovaj gasni interkonektor koji ste najavili iz Rumunije može da bude vrlo važna stvar, posebno kada je sever Banata u pitanju i posebno kada je MSK u pitanju. Dakle, vi znate i znaju ministri u Vladi da tamo imamo ogromnih problema sa cenom gasa. To je fabrika koja je vrlo važna za naš grad. Glavna komponenta koja je potrebna za bilo kakav input je glas. Ako je moguće da to ide preko Mokrina, bilo je takvih planova ranije, posle da ide na Rumuniju, na Valkan, kako već. Valkan je granični prelaz, sada da li će ići tuda ili negde drugde, potpuno je svejedno. Dakle, da se dođe do jeftinijeg gasa i da ta fabrika može da funkcioniše, to je bilo davno kada je ta fabrika izgrađena, ali je uvek bila ponos kikindske industrije koja je propala, koja je uništena zbog sankcija, koja je uništena privatizacijama, ali koja se oporavlja opet zahvaljujući predsedniku Vučiću i Vladi Republike Srbije. U tom kontekstu zaista ćete imati našu podršku za sve.

Najzad i da zaključim, dakle, temeljna vrednost na kojoj sve drugo možemo da baziramo i temeljna vrednost koja jedino može dovesti do svih rezultata koje ste sebi postavili jeste da ostanemo slobodni i svoji.

Verujem, ubeđen sam i činjenicom da vas poznajem, i lično i da znam kako razmišljate, da vam ništa osim Srbije i slobodne Srbije, baš onakve kako je predsednik Vučić uobličio, kako je predsednik Vučić definisao, nije ni na kraj pameti. Dakle, samo takva Srbija i čvrsto se držite tog kursa, imaćete našu apsolutnu podršku, a onda ćemo svi zajedno postići i pobedu. Hvala.

Gospodine Vučeviću, bio je obiman i sadržajan ekspoze koji ste pročitali, ali ni reč niste rekli o borbi protiv alkoholizma, ali kao što vidite i Skupština pati od alkoholizma. Dakle, Skupština pati a neki boluju i to vidite i sami.

Jednostavno, to doživljavamo iz kruga u krug. Ljudi koji jednostavno nisu u stanju ni „Crvenkapu“ da saslušaju do kraja i da je razumeju, sada govore o ekspozeu koji se bavi unutrašnjom, spoljnom politikom, privredom, demografijom itd. To je, prosto, nemoguće za očekivati da tako nešto može da procesira, da nešto kaže, da neku kritiku konstruktivnu da.

Dakle, isti ovaj govor, evo čisto da vas obavestim, mi smo slušali kada je birana predsednica Skupštine. Isti, identičan – Generalštab, Klinton, sve isto, samo što je tad vadio Vesićevu sliku iz novčanika, sada vadi ogledalce sa puderom. Iz torbice izvadi valjda ono što nosi itd.

Ekolog koji je sproveo iz toaleta cev u reku Temšicu i to njegove komšije znaju i prepričavaju, veliki ekolog. Ekolog, borac, siromašni borac za prava i ekologiju koji je hteo da gradi hidrocentralu, saradnik Ljubiše Ristića u pozorištu, kaže – dođe, dam mu unuče neko, dam mu koju crvenu da uzme tamo čovek nešto, pa ostavi opremu, nosio rekvizite itd. Sada od toga i od tako nečeg očekivati da kaže nešto smisleno o ekspozeu koji ste pročitali zaista je iluzorno.

Sa druge strane moram da kažem samo jednu stvar koja je vrlo važna, pošto je penio i skakao na prošloj sednici, pošto će u nekim narednim sednicama Darko Glišić imati priliku da dobije reč, onda ćemo čuti i ko je bio osnivač SNS i koji je broj članske karte i gde je potpisao pristupnicu i sve ostalo, tako da ćemo sve to imati prilike da čujemo i mi i Srbija, pa da vidite i ko je taj preletač koji treba da se gleda u ogledalo, samo onda kada mu Vučić nije ispunio želju. Hvala.

Gospodine Vučeviću, ja sam potpuno uveren da ste vi onim delom ekspozea gde ste govorili o tome da treba napraviti otklon od jugoslovenstva i jugonostalgije izazvali ovakvu, rekao bih, jadnu reakciju u smislu nekog ličnog pokušaja diskreditacije, ali naravno do toga nije došlo.

Ali, zašto to govorim? Molio bih samo predsednicu Skupštine da ubuduće kada kolega govori da ga ne prekidate, jer možemo da dođemo do jako interesantnih stvari, pa da dođemo do toga nekako. Vidite, kolega je na konferenciji u novembru 2022. godine u Sarajevu, u organizaciji Balkanske istraživačke mreže (BIRN) između ostalog istakao da je Srbija faktor destabilizacije u regionu, te da državno rukovodstvo naše zemlje učestvuje u stvaranju ekstremista.

Vidite, to vam je ta politika koja uvek i na svakom mestu u Srbiji vidi krivca za sve, ali i kad nema krivce, oni će da pripišu. Naravno, čim odu negde preko to im je omiljena tema.

Takođe, u kontaktu sa predstavnicima Bundestaga, sa kojima sarađuje inače na relaciji Demokratska stranka – Socijaldemokratska partija Nemačke, često je navodio da Srbija na negativan način utiče na region i ocenio da je dosadašnje postavljanje Beograda prema Crnoj Gori i BiH štetno.

E, sad, zašto kažem da je važno da pustimo da kolega do kraja kaže ono što misli? Zato što on u tim kontaktima govori o svojoj stranci, a o svom predsedniku stranke kaže da osim što ne poseduje liderske sposobnosti ima lošu komunikaciju sa članovima i ostaće na čelo stranke najkasnije do 2024. godine, budući da navedeni nije za politiku i tačnije da jednostavno ništa ne razume.

Ja sam taj detalj čekao da čujemo, ali, eto, vi ste vratili kolegu na tačku dnevnog reda i onda se on vratio na ekspoze, a ovo bi bilo mnogo zanimljivije da slušamo ko šta razume kod njih.

U svakom slučaju, gospodine Vučeviću, čvrstu podršku imate i najjaču moguću da završimo sa tom pričom jugoslovenstva, a nek se Jugosloveni bune koliko hoće. Hvala.