Nekoliko stvari samo, a da ne ulazim sada u kompletnu analizu, jer nema ni smisla i imali biste svega dva minuta da odgovorite, a dosta tema ste otvorili.

Ono gde bih voleo da ste u pravu, iskreno bih voleo da ste u pravu, a nisam siguran da ste u pravu, to je taj konsenzus koji ste spomenuli i saglasje između studenata, nekih političkih struktura itd. Šta mi govori da tu treba biti oprezan? Onaj snimak iz Novog Sada gde vi vidite da postoji struktura, a ne pričam o bilo kome, ja pričam o strukturi koja je pokrenula sve ovo.

Dakle, Mila Pajić i ti ljudi koje smo imali prilike da slušamo su prvi krenuli u blokade fakulteta, jer Novi Sad je krenuo, a Beograd se priključio, a onda i ostali. Ti ljudi su sami govorili o tome da su, pod jedan, na plenume, već gurali priču o prelaznoj Vladi i, pod dva, da su hteli na samom skupu da krenu sa pričom prelazna Vlada itd.

Sad, to meni govori dve stvari. Prvo da jedan deo njih u najblažem, u najmanju ruku, nije iskreno apolitičan, kako želi da se predstavi, nego je vrlo političan, a drugo, da postoji među njima veliki broj ljudi koji su podložni različitim uticajima i faktički su amorfni što se tiče tih nekih stavova i lako nekim pritiskom itd. ti stavovi mogu da im se nametnu.

Zato je i izabran sistem plenuma, kao sistem organizovanja celih tih ćelija, kako već da ih zovemo, celog tog protesta, zato što tu više nema nikakvog uvida ko ima pravo da prisustvuje plenumu, a ko nema pravo da prisustvuje plenumu. Dođe sa jednog fakulteta na drugi fakultet, njih 20 preglasa 10 sa onog fakulteta itd.

Ja tu ne pričam o onome što nisam se nešto i susretao, nego pričam o onome što je pričao Čedomir Antić. To nije čovek koji podržava ovu vlast, nema razloga da govori bilo šta što nije istina da bi im rekao u prilog vlasti. On je sam pričao o tome da je sa njegovih vežbi ili predavanja bukvalno neka nepoznata grupa izbacila njegove studente. E, sada to znači da oni imaju mehanizme uticaja na to da jednog dana i prelazna Vlada postane tema.

Ono što u ovom trenutku i u budućnosti je brana prelaznoj Vladi, to je predsednik Republike, jer vi kad vidite i stavove Proglasa, gde se oni zalažu za narodnu ili kako se više i zove, suština da je prelazna Vlada, kako je krste nije ni važno, gde i oni sami kažu - mandat mora da da predsednik Republike. Predsednik Republike je rekao da za to mandat neće dati, tačka i tu se ta priča završava.

Što se tiče ovog drugog dela, što se tiče nas kao organizacije, mi smo apsolutno svesni činjenice da neke stvari i kod nas moramo da menjamo, da moramo da menjamo i neke ljude i neka ponašanja.

Ali, na kraju krajeva, mi smo politička organizacija, koja je u prošlosti pokazala i to u bliskoj prošlosti pokazala da je vrlo otvorena i sklona takvim izmenama i takvim promenama i menjali smo i u poslaničkom klubu i u Vladi i na raznim drugim nivoima i lično, ako mogu da budem krajnje ličan u ovom trenutku, moje neko mišljenje i ne bežim od toga i smatram da apsolutno ne treba bežati od ozbiljnih promena, dakle, kada govorimo o kadrovskim promenama i po dubini i po širini, dakle, i dubinski i vodoravno da se što šire zahvati, da se sve preispita i ne vidim da bilo ko od nas treba nekakvo svoje mesto i svoju poziciju da doživljava takvom da iz nekog razloga ima problem da mu se kaže - slušaj ideš malo u drugi plan.

Na kraju krajeva, to su sve normalni politički procesi i to je nešto što je potpuno uobičajeno.

Sada stepen korupcije je jedno percepcija, korupcije je drugo. Ta priča, opet kažem, ja nemam problem sa tim da se bilo šta ispita, istraži, još pre par godina ili 2020. godini, u tom mandatu u ovoj Skupštini govorio da je za mene najveća hulja i najveća bitanga onaj ko se sakrije iza imena Aleksandra Vučića i onda to zloupotrebljava tako da se bogati, da otima od naroda, ali vi jednostavno za sve to moraju da postoje dokazi znate i sami. Pravnik ste, vrlo dobar pravnik, dakle, znate kako stvari tu funkcionišu. Da bi se te stvari dokazale tu mora mnogo ozbiljnije da se dokazuje od onoga što je percepcija i od onoga što se priča i od onoga što se da čuti.

Tako da, sve u svemu, nadam se da ste za ovo u pravu. Kažem, voleo bih da ste u pravu. Plašim se da niste, ali ajde da neka Bog da da bude da ja grešim, a da vi budete u pravu. Bilo bi dobro za ovu zemlju pre svega, a za ovo ostalo, to je naša interna stvar i mi ćemo se time ozbiljno pozabaviti. Ali, opet kažem, svesni smo mi da postoje građani koji su protiv nas, koji su protiv ove vlasti, koji smatraju da mi sve što radimo radimo naopako i to nije sporno. To je demokratija, na kraju krajeva.

Ono što je problem i gde ja vidim problem, na kraju krajeva i vi ste protiv ove vlasti, ali vi niste sebi dozvolili da vas N1, „Nova S“ ili neko treći radikalizuje dotle da nas ovde gađate dimnim bombama. Neki drugi ljudi su tome podlegli i mi se sa tim suočavamo.

Sad, šta se tu dalje iza brda valja i šta je tu dalje iza kulisa i ko to želi i zašto želi, tu sam apsolutno saglasan sa ovim što ste rekli. Malo je to širi plan, malo je to šira priča, ali da ne ulazim u to. Hvala.

Ja se načelno sa većim delom onoga što je rečeno slažem, samo sam uvek protiv toga da guramo kao noj glavu u pesak i da ne posmatramo stvari onakve kakve jesu. Znate, ako imate četiri meseca kampanje "Pumpaj" i ako četiri meseca obećavate ljudima kroz izjave, upravo te impotentne, politički impotentne opozicije, da će doći jedan trenutak i jedan dan kada će cela Srbija doći u Beograd i tada će sve biti rešeno, onda morate da imate u vidu da će razni ludaci da prihvate to kao poziv da sprovedu tu ideju. E, to je neodgovornost koju gledamo četiri meseca. Ja o tome govorim.

Ne znam kako niko nije primetio da je ovoj deci u parku prišao čovek i niko od poslanika nije to govorio, pa čak ni ovi iz vladajuće koalicije, neki su bili na N1 a neki su ovde u sali govorili o tome šta se događa u Pionirskom parku, ali niko nije primetio da je toj deci prišao čovek i rekao - ja dolazim 15. ne da vas bijem nego da vas ubijem sa tri sina i dva belgijska ovčara. To nije uradio niko iz vlasti.

Taj čovek je priveden. Ali, koliko je još takvih koji još nisu skupili hrabrost da dođu dan ili dva ranije, a za to nema odgovornosti.

Danas imate pumpanje od strane Đilasove stranke koja kaže - na tajnoj sednici Administrativnog odbora, koja će se održati telefonskim putem, njima će biti skinuti mandati. Svako ko je prošao pored Narodne skupštine zna da Narodna skupština nema telefonske sednice i da je nemoguće, ali oni to namerno rade da bi pumpali.

Pa nismo svi podjednako krivi. Ja ne mogu da prihvatim da se kaže - gađali su se poslanici. Nisu se gađali poslanici, nego su nas gađali. Ja nisam pogodio nikog dimnom bombom, a mne su pogodili dva puta.

Prekoračio sam vreme. Izvinjavam se.

Molim vas samo da stvari postavimo onakvim kakve jesu, da ono što je za osudu osudimo, ma sa koje strane dolazi.

Apsolutno ne pozivamo na nasilje. Država se maksimalno suzdržavala, a to da li je neko doživeo kao slabost, nažalost, u jednom trenutku će država morati da reaguje, a ko će da odgovara za one ludake koji su poziv da dođu 15. u Beograd shvatili kao poziv na revoluciju, to ćemo da vidimo u narednom periodu, jer neko mora biti odgovoran.

Hvala.

Replika, naravno prvo pošto je tražio odgovor na pitanje. Nema nikakve veze sa SNS i nisu nikakva Vučićeva opozicija ne znam.

Što se tiče ovog svega ostalog, to je kada pokušavate da se dodvorite svima i pokušavate da vodite politiku „dobro jutro čaršijo“ na sve četiri strane. Nemoj slučajno da kažem nešto jer bi možda neko nešto da zameri na društvenim mrežama, nemoj slučajno da nešto kažem pa će da izvuku, pa će neko da mi kaže nešto, napisaće mi neki komentar, a kako ja da živim sa tim kad sam navikao da živim na lovorikama zahvaljujući „Hepi“ televiziji.

Ko doliva ulje na vatru? Ko doliva benzin na vatru? Koja vlast doliva benzin na vatru? Povlačimo se četiri meseca. Četiri meseca vagamo ne reč, nego slovo koje ćemo da izgovorimo. Četiri meseca policija stoji mirno. Ta policija koju je na početku govora napao zato što se usudila da proveri da li unosi u sali nešto što je možda bilo u sali pre nedelju dana.

Čekaj, prošle nedelje kad je bio haos svi su postavljali pitanje – pa, ako je to policija dozvolila, pa kako je to uneto? Sad policija radi svoj posao, ne dozvoljava da se unosi, a što me diraju? Šta hoćete, bre, vi, ljudi? Šta hoćete vi na kraju? Ni sami valjda ne znaju šta hoće.

Dakle, kako smo mi to dolivali benzin na vatru? Nego ćemo da odlijemo, ugasićemo vatru tako što ćemo da kažemo – ajde da se sklonimo ponovo?

Evo jedne informacije za koju možda zna, možda ne zna, pošto se hvali kako ima razne kontakte i razne informacije. Celu noć su plenumi većali da li da imaju skup na Novom Beogradu pred Palatom Federacije i izvećali da idu tamo, negde posle ponoći, a onda jutros se pojavljuju plenumi i kažu – ne dolazi u obzir. Drugi plenumi – ne dolazi u obzir, idemo pred Skupštinu. Šta sad? Jel ima osude? Nema.

Muka mi je da mi neko drži lekcije o nekakvoj, sa neke ne znam ni ja kakve visine, a da pritom se ni jednom nije odvažio da osudi nasilje, golo nasilje, nasilje nad policijom, nasilje nad državom, nasilje nad prolaznicima, nasilje nad radnicima, nasilje nad svima koji žele da žive normalno u ovoj zemlji, nasilje nad ovom decom, jer ova deca nikome nisu pretila.

Ova deca nisu odlazila pred fakultete na kojima spavaju blokaderi da im trube i bude celu noć, nego su njima dolazili da im trube i da ih bude celu noć, da im bacaju topovske udare.

Jel to neko osudio? Nije. Nego, opet ono najlicemernije, najodvratnije, najogavnije – molimo obe strane da se prizovu pameti jer obe strane moraju, vlast mora. Šta vlast još može da uradi? Jedino još da legnemo da nas gaze.

Jedino još da legnemo da nas gaze. E, pa to je malo mnogo.

Hvala.

Prvo, dok je tu kolega iz ove poslaničke grupe, želim da se zahvalim i njemu i Milošu Parandiloviću na tome što su učestvovali u raspravi, što su dokazali da će opozicija učestvovati u raspravi, iako je rekla da neće, da im se zahvalim na tome što su učestvovali u raspravi o tačkama dnevnog reda za koje su rekli da ne treba ni da se nađu na dnevnom redu. Da im se zahvalim što su pokazali da nikakvom principa nemaju, da se nikakvog principa ne drže. Da im se zahvalim što su pokazali da nisu u stanju da odbrane svojih, koliko je još ostalo, tridesetak amandmana, koliko je ostalo, 40 amandmana, dakle, da govore ovde naizmenično svaki još po dvadesetak minuta.

Da im se zahvalim na tome što su pokazali kako zaista izgleda kada te neko pozove da izađeš napolje iz sale i onda ti saopšti da nemaš šta da tražiš u sali, pa se vratiš u salu, pa završiš govor i kažeš – ja sada odoh jer nema šta sa vama da pričam, a pre toga si došao da pričaš, jer Miloš Parandilović nikada u ovu zgradu nije ušao pre 12.00 časova, a danas je došao, poranio, pa u 10.00 časova stigao.

Tako da, hvala im na svemu onome što su pokazali ovih dana. Hvala im na prostoti i primitivizmu koje su pokazivali, bar jedan od njih, ovaj drugi nije. Dakle, hvala im na svemu. Pokazali su i potvrdili su sve ono što smo o njima znali i što su govorili i hvala im i na tome što su nam ukazivali na tom kako Poslovnik treba da se primenjuje isti oni ljudi koji su ovde gađali jajima, bacali dimne bombe, gurali se, tukli i radili sve ostalo. To još do sada nismo imali prilike da vidimo da neko ko je ovu Skupštinu pretvorio umalo u prah i pepeo i umalo je zapalio pre dva dana danas nama govori da li je trebalo iskoristiti ovaj ili onaj izraz u obraćanju njima. To je stvarno neverovatno.

U svakom slučaju, hvala im, jer, evo, da nije bilo njih ova bi rasprava bila još juče završena, ovako smo dobili još jedan radni dan i još jedan dan da pokažemo i dokažemo da Skupština radi i da je oni neće zaustaviti. Hvala.

Ja sam zaista ovo slušao.

Sad moram da se obraćam ovako u kameru pošto onaj ko je govorio je izašao iz sale.

Ja sam ovo slušao sa namerom da čujem i da razumem, a ne sa namerom samo da glumim da slušam. Međutim, ono što sam čuo kao argumente, iskreno rečeno, ništa drugo ne mogu da kažem nego da je strašno na koji način ovi ljudi razmišljaju i kako oni zamišljaju da država treba da funkcioniše.

11/3 GD/JG

Neću se osvrtati tačku po tačku od onoga što je rečeno. Ima tu mnogo kontradiktornost. Krenuću od ove poslednje. Predsednica Skupštine je kriva zato što nije prekinula sednicu, a nisu krivi oni koji su sednicu prekidali.

Dakle, oni su nas juče optužili, lider njene stranke Miroslav Aleksić nas je juče optužio da držimo sednice na silu i to je veliki greh predsednice Skupštine, ali zato nije greh njihovih kolega poslanika koji prekidaju sednice na silu.

Jako zanimljiv ugao gledanja stvari. To pokazuje koliko je ta logika potpuno iščašena.

S druge strane, traži nagrađivanje nastavnika koji ne rade, jer, kaže, oni drže časove života toj deci, životne časove i životne lekcije. Ja nisam dozvolio ni jednom nastavniku i ni jednom profesoru koji uči moju decu da im drži životne lekcije. To je moj posao kao oca i posao moje supruge, njihove majke. Njihov posao je da ih nauče biologiju, geografiju, hemiju, fiziku, matematiku ili šta već predaju.

12/1 BN/IR 11.55 – 12.05

Ko njima daje pravo i ko je njima dao pravo da oni moju decu uče o životu? Ko je njima dao pravo da targetiraju decu roditelja koji se ne slažu sa onim što oni rade? Ko je njima dao pravo da maltretiraju decu roditelja, pa i roditelje koji se ne slažu sa onim što rade? Kao čopor besnih pasa nasrću na svakoga ko se usudi da im kaže - ljudi šta radite ovo. Ali, treba za to da dobiju duplu platu, zašto, po kom osnovu? Zato što ne rade svoj posao? Jel će oni bolje od mene, krezubog, neškolovanog naprednjaka da vaspitaju moju decu, jel tako, jer mi nismo sposobni ni decu da vaspitavamo, pa će oni da nam vaspitaju?

Ja sam mislio da je greška i mislio sam da je skandal kada je Žaklina Tatalović sa „N1“ na skupu u Novom Sadu, kada je onaj Bačulov doterao cisternu sa fekalijama, pa ih sve redom polivao, nekima se primetilo, a nekima se nije primetilo na licu, dakle, kada je na tom skupu intervjuisala dete, ja sam mislio da je to skandal epskih razmera, nikad viđen na ovim prostorima, a zapravo smo imali tada samo najavu i to od onog za koga se posle ispostavilo da on rukovodi svim ovim procesom. Dakle, Šolakovi mediji rukovode svim ovim. I nije slučajno Žaklina Tatalović intervjuisala dete, jer je posle usledilo to da se deca guraju u pravi plan, ne studenti, deca i ne govori potpuno koleginica iz Narodnog pokreta Srbije, ne srednjoškolci i studenti, nego i đaci prvog razreda i njih izvodite na ulicu. I nije vas sramota to da radite? Po kom osnovu nekoga ko je maloletan izvodite na ulicu? Koga ste pitali? Kako to može?

Napali ste nas pre nekoliko godina zato što je hor jedne srednje škole u Novom Sadu trebalo da peva na stranačkoj konvenciji u Novom Sadu. Rekli ste da je to zloupotreba dece u političke svrhe. A, šta je ovo? Dakle, mi ćemo da pravimo svinjarije i onda ćemo te svinjarije da proglasimo da su ispravne. To je otprilike njihova politika i to je otprilike njihovo gledište. Kad mi kažemo da je ispravno da deca idu na ulicu, to je ispravno, nema veze šta kažu konvencije, nema veze šta kaže Ustav, nema veze šta kažu zakoni, mi smo rekli da to tako treba.

Bori se koleginica protiv lažnih diploma i kupljenih fakulteta itd, pa neka krene od svog šefa, neka krene od svog šefa stranke. Pa, taj ne zna da pokaže zgradu u kojoj je stekao diplomu, ne znam da li zna da potrefi grad iz koga mu je stigla diploma. Pa ako već to hoće da radi, neka pokaže na svom primeru, nemoj na nama da pokazuju svoju principijelnost. Znate, ne mogu ja pokazati svoju principijelnost tako što ću vama da ukazujem šta treba da radite, nego svojim primerom da pokažem da se držim principa.

Prema tome, lepo Mikiju Aleksiću prvo diplomu na sunce, da vidimo ko je izdao, kada je izdao, kada je studirao, šta je imao. Za srednju smo videli. On ne da nije išao u školu, kao što oni sada propagiraju, on je išao u školu i kada niko nije išao u školu, u avgustu, on je produženo trajao u školovanju.

Prema tome, ajmo malo principijelnosti. Mi smo bivša vlast, mi smo ovo, mi smo ono, vaš je početak, kraj itd. Početak našeg kraja je prvog dana posle 2012. godine, to je početak kraja i on traje, i naravno da svakog novog dana, kao što se svaki čovek novim danom približava času svoje smrti, tako se jedna vlast svakim novim danom približava danu svog odlaska sa vlasti, to je normalan proces. Ali, to se neće desiti na način na koji oni to žele, to je ono što oni ne mogu da shvate. Jel imaju većinu? Pa, evo izračunala je, doduše, nije izračunala koliko onda izgleda ta njena brojka u biračkom telu, jer ako je polovina polovine četvrtina, šta je onda 3% ili 2% od te polovine? Dakle, hajde da vidimo ko je to onda promil koga oni predstavljaju?

Prema tome, nikakva problem nije. Jel imate većinu? Pa, ajmo na izbore, ljudi. Vi pokradete izbore, pa kako možeš, ljudi moji, ja ne mogu da shvatim, znači, oni sada imaju devet poslaničkih grupa u ovoj Skupštini, svi imaju predstavnika u stalnom

12/2 BN/IR

sastavu biračkih odbora, svi imaju po dva člana u proširenom sastavu biračkih odbora, doduše, kada naprave te svoje koalicije, boga pitaj ko s kim i kako. Pa, koliko je to ljudi na biračkim mestima? Pa, kako, pa koga birate na biračka mesta kad mi pokrademo svake izbore, aman?

Od 2012. godine pričate kako su svi izbori pokradeni. Pa, jeste li vi idioti, jeste li nesposobni, jeste li slepi, jeste li glupi, šta ste, kad vas neko krade 12 godina konstantno i vi niste u stanju to više da sprečite? Kako je moguće to?

Apsolutno nenormalne stvari pričaju. Oni su sebe ubedili u to da to stvarno tako funkcioniše. Na kraju krajeva, evo, ako je to polovina polovine i četvrtina ukupnog biračkog tela, prihvatam, evo, znači 75% ljudi je protiv nas, pa ajmo na izbore. Pa, što nisu prihvatili referendum? Jel im nudio predsednik referendum? Jednostavna, vrlo jednostavna kampanja, da li si za ili si protiv. Nema stranaka, nema politika, nema ničega, jesi li za Vučića ili si protiv Vučića, da se izjasni narod. Onog momenta kad se kaže da je protiv, on podnosi ostavku. Vi kažete - nećemo. Pa, kako sa 75% ljudi odbijate tako nešto, 75% podrške odbijate tako nešto?

Hajde, dajte mi logiku, samo mi dajte logiku. Ja ne mogu da pronađem tu logiku i ne mogu da shvatim da neko smatra da ima 75% podrške u biračkom, u ukupnom biračkom telu Srbije, ne onome što izađe na izbore, nego u ukupnom biračkom telu Srbije i kaže – mi ne možemo na izbore, ne možemo na referendum, vi ćete da nas pokradete. Kako, bre, da pokradeš 75%, kako da spustiš 75%, ljudi moji? Na koliko možeš da spustiš, na 60, na 50, na 30, ne znam na koliko možeš da spustiš. Pa kako god okreneš, spustićeš opet na ono da vi budete većina. Vi kažete – ne. Zašto? Zato što znate koliko neistina govorite. Zato što znaju šta pričaju, znaju kako su slabi, kako su jadni, šta rade na tim svojim opštinskim odborima, gde ih imaju. Mrzi ih da prave organizacije, mrzi ih bilo šta da rade itd.

Prema tome, zaista sam slušao da čujem, zaista sam želeo da čujem šta su argumenti, ali ja ništa više ne znam nego pre onoga što je počela koleginica da izlaže. Ja ništa novo osim parola nisam čuo u optužbi da smo mi ovakvi, onakvi. Oni su divni, mi smo katastrofa i to je sve super.

To što oni vide kao rešenje i to što oni misle da će da bude rešenje, neće se desiti, ni obojene revolucije, ni nasilne promene vlasti itd. Zašto? Pa, zato što je svako ko je na taj način došao na vlast tražio nekakav legitimitet.

Hajde da se vratimo unazad. Godine 2000. su bili izbori, kakvi-takvi, bili ovakvi, bili onakvi. Dok Slobodan Milošević nije izašao i rekao da priznaje rezultate izbora, tu ništa nije bilo završeno. To što oni misle bilo je ovako, bilo je onako, sve super. Godine 1996. bili izbori, neko dobio neke glasove, pa neko prekržio, pa rekao – puj pike ne važi. Narod izašao na ulicu, branio svoje glasove. Narodna skupština donela leks specijalis, pa to prihvatila. Opet nekakav legitimitet.

Čak i unazad još da se vratite, pa da se vratite na 1945. godinu i na ono što svi zovemo revolucijom, tu je 1944. godine, 12. septembar kralj Petar II održao govor, gde je sve pozvao da se stave pod komandu maršala Tita i stupe u redove NOB, sve svoje Srbe, Hrvate i Slovence. Pa, posle toga održani izbori, one ćorave kutiju, kako je bilo, ali izbori, nekakvi izbori, jesu li bili demokratski, jesu bili ovakvi, onakvi. Dakle, komunisti sa svom svojom golom silom, naoružani do zuba, nisu sproveli revoluciju bez kontinuiteta, pa prelazna vlada Tito Šubašić i sve ostalo. Znači, čak ni tu se nije išlo na ono što oni traže danas u Srbiji, čak ni tu se nije išlo da takav brutalan prekid bilo kakvih normi i bilo kakvog poretka.

12/3 BN/IR

Šta oni onda hoće? Ono što nikada nigde nije bilo, da od Srbije naprave banana državu u kojoj će neko da se pogađa ko može, a ko ne može da bude vlast na osnovu toga što su se oni dogovorili na nekom plenumu itd. Pa, kako da vam kažem, to neće da može.

13/1 TĐ/MJ 12.05 – 12.15

Sa druge strane, i opet dolazimo do tog pitanja legitimiteta pošto koleginica drže do obrazovanja i do svega ostalog, ne znam gde je to naučila da postoji taj manjkavi legitimitet, delimični legitimitet, ne znam ni kako bih ga nazvao, Martinoviću, ti kao profesor pravnog fakulteta možda možeš da mi pomogneš, ja ne razumem kako to može da postoji, pa smo legitimni da predložimo zakon posle ostavke Vlade. Znači, nakon što je Miloš Vučević podneo ostavku, Vlada podnese zahtev, predloži zakon Skupštini, i to je u redu i o tome se raspravlja, o tome može da se glasa, ali o svim zahtevima koje je Vlada predložila dok je bila u punom kapacitetu, dakle nije bila u ostavci, ne može da se glasa i da se raspravlja, jer je ona pala, a u tom trenutku nije pala, a onda kad je pala onda predlaže zakone i o tome može da se raspravlja, a onda Skupština koja nema legitimitet ni za šta ima samo legitimitet da izabere prelaznu Vladu. Znači, nemamo legitimitet, imamo legitimitet da glasamo za studentske zahteve i da izaberemo prelaznu Vladu. Gde to piše, u kom aktu? Ja ne znam.

Istovremeno nas pozivaju na zakonitost, na ustavnost, na to da, ne znam, predsednik ili ovaj ili onaj ministar ili premijer ili, ne znam više ko, predsednica Skupštine izlazi iz svojih nadležnosti itd, a gde ovo piše ljudi u pravnom sistemu Republike Srbije da Skupština ima mandat samo da glasa o studentskim zahtevima i da izabere prelaznu Vladu ja ne znam i onda vidite da je to sve jedan bućkuriš različitih parola bez ikakve sadržine i bez ičega. Hajde da opravdamo akcije koje su što luđe itd. Ja ne mogu da verujem.

Hajde prihvatiću uz veliku rezervu da je iskren zahtev za brzo ozdravljenje koleginicama, ali znate onda kada održite konferenciju za štampu nakon onakvog dana juče, izađete na tu konferenciju, pa osudite to ponašanje, a ne da optužite predsednicu Skupštine da je kriva za to što je onaj koji je umislio da je Napoleon jer je studirao na Sorboni, pa je onda Napoleona dosegao samo u visini, ni u čemu drugom u životu, prskao biber sprejom u lice narodnim poslanicima. Ko je za to kriv? Ana Brnabić? Poslanici vladajuće većine?

Oni su hteli, i to treba građani da znaju, da mi napustimo salu, to je bila ideja, i da kažu zaustavili su sednicu, a onda je bila ideja da izađemo iz te sale napolje, pa da nas gađaju jajima, pošto su doneli jaja na kojem je svako pisalo prezime. Ne znam da li ste videli tu sliku. To je bila ideja. I sad kao, eto, mi osuđujemo, nisu bili normalni uslovi za rad. Nažalost, i time da zaključim jesu, na žalost od kad su oni u parlamentu.

Ono što ste videli juče, poštovani građani, to su nama redovni uslovi za rad. Ovo što danas vidite je vanredno. Ovo što danas vidite nije normalno, da se normalno diskutuje, da se iznesu neki stavovi, da se kažu neke stvari, da poslanici opozicije nešto govore, da im se nešto odgovori i da rasprava teče dalje. To nije normalno ovde. Od 2022. godine mi ovde imamo permanentno i kontinuirano nasilje, nasilje, nasilje i nasilje. I sve se svodi na to - zabranićemo, sprečićemo, onemogućićemo i ne znam ni ja šta i evo sad, na kraju krajeva, da budem potpuno iskren, pošto sam svedok u dva potpuno različita pristupa vođenju Narodne skupštine Republike Srbije.

Bio sam predsednik poslaničke grupa kada je predsedavao Vladimir Orlić i sada kada predsedava Ana Brnabić. Dva potpuno različita principa. Vlada je bio dosta rigidniji, dosta oštriji itd. Predsednica Skupštine, sadašnja, dakle, Ana Brnabić, ja ne znam, ne postoji granica koliko je liberalna i koliko tolerantna. U oba slučaja imate isti rezultat, u oba slučaja imate isti rezultat. U oba slučaja imate vuvuzele. U oba slučaja imate lupanje klupa. U oba slučaja imate tuče. U oba slučaja imate isto ponašanje. Čekajte, šta je onda rešenje? U kome je onda problem? Dakle, ako imate dva potpuno različita pristupa istoj stvari i imate varijable, imate jednu konstantu, a to su oni, pa neće biti da je greška u onome što je promenljiva, nego u onome što je

13/2 TĐ/MJ

konstanta, a to je njihovo nasilje, isključivo i samo nasilje. Oni nisu bili u stanju da smisle kako može sednica da traje, kako mogu duže da govore, kako mogu bilo šta. Imali smo ovde opozicione stranke, neki ljudi su sa nama u klupama, a govorim o stranci koja je obeležila parlamentarizam u nekom prethodnom periodu – SRS. Ljudi su se dovijali kako da pritiskaju vlast, da sednice traju duže, da oni dobiju na važnosti kao opozicioni poslanici, da sebe podignu time što kontrolišu sednicu Skupštine na nivo vlasti i da razgovaraju sa ravnopravnih osnova, bez nasilja, bez ičega. Bilo je incidenata nekih, neću da kažem, ali u odnosu na ovo, pa ono je kisela voda. Ne može da se poredi, bre! Ne može da se poredi. Prema tome, da, to su zlatna vremena bila u odnosu na ovo danas.

Prema tome, žao mi je, ne znam kako ćemo razgovarati, a moramo da razgovaramo, jer ovde neko misli da treba da sprovodi neku revolucionarnu pravdu koja nigde nikad nije sprovedena. Ono što mene plaši, o tome sam juče po grimasama ljudi, po pogledu ljudi, stekao utisak da ovde sa nama sede ljudi koji bi bez problema fizički lišavali života sve koji sede sa ove druge strane. To je nešto što ne znam kako i na koji način možemo da prevaziđemo, ali na nama je da probamo da nađemo način kako da preko toga pređemo, ne zbog njih nego zbog ove zemlje. Hvala.

Ima nekih stvari o kojima bih želeo da govorim, a prethodni govornik me je na to podstakao. Ukoliko dozvolite da vam se obratim na taj način i ako vam znači nešto što ću reći, ali ako ste zaista raskrstili u tom delu sa tviter zajednicom da vas ne interesuje šta oni pišu i da ćete da raditi ono što vi mislite da treba, onda vam je to, po mom skromnom sudu, prvi korak ka tome da napravite ozbiljno nešto u politici.

Ono što imamo prilike da vidimo ovde je sve suprotno tome. Znači mi imamo političke stranke koje ne vode svoje pristalice, nego pristalice preko društvenih mreža vode političke stranke. I to po pravilu nije onaj najširi krug pristalica, nego najekstremniji deo pristalica koji im podižu lestvicu što više i više i onda dođete do toga da onaj ko uđe u salu i pristojno razgovara i iznosi svoje argumente i kritikuje vlast na normalan način taj će da bude optužen i taj će da prođe kroz toplog zeca na društvenim mrežama, a pohvale će dobiti onaj ko baca dimne bombe, prska ljudima sprej u oči i ne znam ni ja šta. To vam je tviter zajednica, ali to je siguran put u propast i ja sam u to uveren, jer i ta tviter zajednica vrlo lako sutra može da kaže nije to ono što smo mi hteli ili treba još radikalnije i još ekstremnije.

Sada postoje tri stvari o kojima posebno želim da govorim. Prvo, juče je već počela da se potura teza u javnosti kako je ovo nekakav dogovor vlasti i opozicije, jer ovo opoziciji uopšte ne odgovara. Ja neću u tom kontekstu polemisati sa kolegom

21/2 TĐ/MP

poslanikom, nego želim da se obratim onima koji su pisali te svoje elaborate na društvenim mrežama. Vi ljudi, uz moje dužno poštovanje vašeg prava na izbor, morate da preuzmete odgovornost za to da ste vi te ljude birali i da prestanete da tešite sebe, da se oni ponašaju kao manijaci i kao teroristi zato što su se tako sa nekim dogovorili. Ne, oni se ponašaju tako zato što su takvi, a vi ste im za to dali mandat i vi ste im za to dali glas i zato treba da razmislite da li ćete im ponovo dati glas i priliku da sede ovde i da vas brukaju na taj način. To je moja poruka vama, da li ćete je čuti ili nećete, vaša stvar, ali apsolutno nikakvog dogovora ni sa kim nije bilo.

Ta priča kako bi oni to uneli, pa to se i mi pitamo, kako su uneli? Recimo za jaja znamo kako su uneli. To smo juče imali prilike ujutru da čujemo kako su uneli, tako što nisu hteli da daju to pripadnicima obezbeđenja, nego su rekli - mi to nosimo u naš poslanički klub, kao da u poslaničkom klubu, što kaže predsednica Skupštine, imaju šporet pa će tamo da ta jaja pripremaju. Dakle, propust.

Kako je ovo ostalo? Po onome što mi znamo, taj omot, kapisla, kako se već zove, patron, nemam pojma, je ili od plastike ili od kartona, pa je zbog toga prošao kroz detektor. Da li je dovlačeno ranije, da li je juče? To je sada već nebitno. Tu smo gde smo. Na kraju krajeva, dokaz da su pravili haos radi haosa i da nije bitno šta su unosili i kako su uneli je činjenica da je Radomir Lazović doneo protivpožarni aparat, pa to nije niko uneo, nego ga je doneo iz hodnika i prskao ovde po ministrima i po poslanicima.

Prema tome, svi vi koji u ovome vidite poraz opozicionih partija, svi vi koji u ovome vidite da ti ljudi više nisu u stanju da se iskontrolišu, nemojte nas da petljate u to, nego preuzmite odgovornost za to što ste ih birali, pa sledeći put birajte neke druge, bolje, drugačije, normalnije, kako god hoćete.

Kome je ovo u interesu? Ovo je sad već ozbiljno pitanje. Mnogima je u interesu. Ovo što smo juče imali prilike da vidimo mnogima je u interesu. Ja vidim, prvo, taj interes kod onih koji se raduju ovome što su juče imali prilike da vide – u Prištini, u Sarajevu, u Zagrebu, u opoziciji u Podgorici. Dakle, gde god treba pritisnuti srpski narod, oni su se radovali ovome što se dešava.

Paralelni procesi se odvijaju. Istovremeno imate da neko slabi Republiku Srpsku, brutalnim napadima na Republiku Srpsku, napadom na predsednika Republike Srpske, ali ne samo napadom na predsednika Republike Srpske, nego već kvalifikovanjem novog pitanja koje će da se otvara, a to je pitanje status Distrikta Brčko koje, ako se reši onako kako oni hoće, seče Republiku Srpsku na dva dela i nema kopnene veze između istočnog i zapadnog dela Republike Srpske ili severoistočnog i zapadnog dela Republike Srpske. U tom kontekstu, onima koji to rade odgovara da imaju ovakav haos u Skupštini.

Odgovara onima koji će u narednim danima pokušati da ukradu mandat Srpskoj listi na Kosovu i Metohiji i da uvedu tamo nekog Rašića, ovoga ili onoga, da mu daju mandat. Njima odgovara i oni su slavili ovo što se… Njima je interes da se ovo dešava.

Interes je onima koji pokušavaju u Crnoj Gori po svaku cenu da se vrate na vlast i nekako da i ono malo daha do koga su Srbi došli ponovo im oduzme. I njima je u interesu da se ovo dešava.

Naravno, tradicionalno prijateljskoj domovini Tonina Picule koja uvek nađe načina kako da se raduje kada se ovakve stvari u Srbiji dese. Nismo očekivali da će biti drugačiji komentari, nego baš ovakvi kakvi su bili. Prema tome, jasno nam je kome je to u interesu.

21/3 TĐ/MP

U interesu je i onih struktura koje su danas u defanziva nakon pobede Donalda Trampa. Dakle, svima onima koji su se osetili pogođenim nakon njegovog početka čišćenja Augijevih štala koje su se tamo našle. I njima je u interesu. Prema tome, razni su interesi.

Onaj kome znam sigurno da nije u interesu je država Srbija i srpski narod. Nikome u Srbiji ovo nije u interesu, čak ni ovima koji su to radili, a oni će to tek da nauče na teži način.

22/1 AL/CG 13.35 – 13.45

Što se nastavnika tiče, ja bih voleo da mi pričamo, kada su oni u pitanju, o socijalnim pravima i socijalnim pitanjima, radnim pravima nastavnika, ali to nije tema. Oni su dobili ono što su pregovarali i ispregovarali, ali su nakon tih pregovora i nakon realizacije onoga što su dogovorili, rekli – nas to ne interesuje, mi ćemo da obustavimo nastavu, bez obzira na to mi obustavljamo nastavu.

Moje pitanje je - a šta ćemo sa targetiranim ljudima zato što se protive ovome što oni rade, sa targetiranim njihovim kolegama koje maltretiraju, sa targetiranom direktorkom Pete gimnazije, sa targetiranom decom koju maltretiraju, sa targetiranim studentima ako se usude da pitaju kada mogu da polože ispite, kako će da polažu ispite, šta ćemo sa svima njima? Ko o njima brine?

Ne sme da se spomene da postoje studenti koji žele da studiraju, a ne da blokiraju, jer ako se spomene, i ovo što je kolega Bajatović govorio, iako su ogromna većina, nastaje problem, jer ne sme da se kaže, ne sme da se skrene pažnja da postoje neki ljudi koji se ne slažu sa ovim i žele da žive normalno. E oni se targetiraju.

Zašto ta deca i ti studenti, to je pitanje na koje sam dobio odgovor, ne smeju da se oni organizuju pa da kažu – evo mi smo većina, mi smo ovako, mi smo onako? Zato što ovo ne rade samo njihove kolege studenti, nego i njihovi profesori.

Onda kada ode dete na konsultacije kod nekog profesora, pita kako će i šta će biti sa njenim ispitom, a znam za taj slučaj, onda joj profesor održi predavanje upravo ono koje smo imali maločas prilike da slušamo o moralu, etici, o tome kako treba da se solidariše i kako će se pomučiti da položi taj ispit kod njega, zbog toga što je pitala. Šta ćemo sa tim? Ko je tu targetiran? Profesor koji ne drži nastavu? Neće biti.

Moje pitanje, nakon svega ovoga što su uradili, nakon što su dozvolili školske plenume, školske plenume, kako ti ljudi misle da nastave da drže predavanja, da imaju autoritet? Ja na to pitanje ne mogu da vidim odgovor i ne mogu da pronađem odgovor. Da se ne lažemo, iz raznih razloga ne možemo baš reći da nažalost su nastavnici u školi imali preteran autoritet i pre svega ovoga. Iz raznih razloga. Nešto je do njih, nešto je do okolnosti.

Kako ćete sada? Šta ćete da radite ako vam se sastane plenum i kaže – nećemo da imamo pismeni iz matematike sutra? Da im kažete - pa plenum više ne važi. Onda će oni vama da kažu – pa kako je važio kada je trebalo da se sastajemo na plenumima za vaša prava, a sada kada mi nećemo pismeni plenum više ne važi. Šta ćete da radite ako plenum odluči da neće baš Pera da bude nastavnik matematike, nego hoćemo Žiku da nam bude nastavnik matematike?

Pustili ste duha iz boce za koga niko ne zna u ovoj zemlji trenutno, verujem, kako da ga i na koji način vrati.

Dali ste moć odlučivanja onima koji po Ustavu i zakonu nemaju pravo na takve odluke u ovom trenutku. Možda će jednog dana da se spusti, pa će imati pravo i deca od sedam godina da glasaju na izborima, da biraju, da budu birani, itd. U ovom trenutku nemaju. Moraju da budu punoletni.

Ja vas pitam - šta ćemo da radimo kada krene ovo? Onda ćete da tražite, isti ovi koji se sada busaju u plenumske grudi će da traže zaštitu države, direktora, ministarstva, svih onih koje sada ponižavaju, koje sada targetiraju, koje sada maltretiraju, itd. Kako će ministarstvo to da sprovede, na koji način? Kako će direktor to sada da sprovede, kada ste podržali linč direktorke Pete beogradske gimnazije? Linč. Podržali ste decu koja linčuju direktora škole. Mislite da se to neće desiti vama. Pa da vas razočaram, desiće vam se prvog trenutka kada budete uradili nešto što se njima ne sviđa. Možete da mi verujete, a ne morate da mi verujete, videćete i sami. Šta ćemo onda?

22/2 AL/CG

Mnogo su dublje ove stvari od onoga kako nam se predstavlja - eto neko ima neke zahteve, neko te zahteve neće da ispuni, pa će onda ne znam šta da se desi, pa će onda opet će onda ovo, pa će onda ono. Ne, neko je iste večeri rekao da će zbog pada nastrešnice u Novom Sadu biti i političke i krivične odgovornosti. Onda se nije sačekalo da tužilaštvo krene da radi svoj posao, nego se krenulo u pravljenje haosa, a onda se neko dosetio da taj haos napravi kakav nikada u ovoj zemlji nije bio, a to je da se udari na školstvo.

Pričao sam sa kolegom, koji je studirao sa mnom, on je iz Foče i kaže m, da je prilikom napada bošnjačkih ili muslimanskih snaga na Foču držana nastava, ne skraćena, redovna nastava. Mi smo imali situaciju da u najgorim i najtežim vremenima se ne prekida nastava. A, neko je danas rekao – može da se ne ide u školu. Sada je ključno pitanje…

Što se tiče fakulteta i što se tiče ovih drugih koji su punoletni, iskreno rečeno, što se mene tiče njihova stvar, neka rade šta god hoće. Ne moraju da završe nikada. Samo ne znam kako će tu da reše pitanje ako sledeće godine treba da se upiše ponovo prva godina. Kako ćemo imati dve prve godine? Prva jedan i prva dva? Šta? Kako će da podele krevete u Studenjaku? Imate jedan krevet. Šta – jedan će da spava glavom gore a drugi će da spava glavom dole? Mi nismo videli. Pa nema na spratu. Svaki krevet se računa kao poseban ležaj jer tamo gde leže jedan treba da leže dvojica.

Samo postavljam pitanje. Ono što mi nismo dobili. Mi smo dobili zahtev koji ćemo ispuniti, koji nije sporan, ali iako je rektor ovde u ovom domu rekao da ima plan nadoknade, rada, da ima plan za sve, niko taj plan nije video. Niko to ni video nije, ni čuo za to nije i šta ćemo sa tim? Ko će da upiše prvu godinu, kako će da upiše prvu godinu, kako će da upiše prvu godinu srednje škole? Nemamo pojma. Kako će ova deca iz prvog razreda što nisu završila... Kaže – oni su već prešli ono što je najvažnije za njih, ovo sad što je ostalo, to i nije toliko bitno, oni su pametna deca, oni će to sve zaključiti. Pa čekajte – što onda imamo sve te lekcije? Što smo onda preopteretili tu decu? Dajte da redukujemo te programe. Ako može ono što treba da se radi godinu dana da se kompresuje, da se kolokvijalno izrazim, u dva meseca ili mesec dana, pa šta će nam onda godinu dana? Pa dajte da škola traje osam meseci, da završi za osam meseci osnovnu školu i gotova stvar. Šta ima.

Mi pravimo od dece kursadžije. To će biti kursevi. To neće biti škole. I onda kaže – neko se targetira. Ja mislim da su ovde targetirani oni koji su većina, oni koji žele da uče, oni koji žele da im deca uče i o tome niko živ ne vodi računa i koji moraju da ćute po Viber grupama, jer ako napišu nešto onda će da dožive linč na društvenim mrežama ili negde drugde. I te proklete društvene mreže i era u kojoj živimo u mnogome utiču da ti ljudi ćute i kako i na koji način će se to promeniti – videćemo.

Ali, na ova pitanja, dakle, kako dalje, niko od tih ljudi koji bojkotuju nastavu, ne održavaju nastavu, podržavaju bojkot, nema odgovor i ne daje nam odgovor. Evo gledam ih i po televizijama Šolakovim i po ovim drugim televizijama. Gde god se pojave čeznem da čujem da kažu nešto. Odgovora nema, osim to – lako ćemo mi to. Kada ih pita – dobro, kako lako, e tu nema dalje.

Dakle, nije stvar toliko jednostavna da se sve može svesti na to da neko nekog targetira zato što ima nekakav stav koji je suprotan vlasti. Naprotiv, mi smo došli dotle da je danas najveća hrabrost u Srbiji izaći javno i reći da podržavate predsednika Vučića i vlast u Srbiji. Danas je to hrabrost, a ne biti u čoporu koji će da reži i krvavim očnjacima da gleda na svakoga ko to ima hrabrosti da izusti.

23/1 MO/LjL 13.45-13.50

To nam je situacija, a svima nama u narednom periodu predstoji ozbiljan posao da sve to vratimo u normalu. Teško će biti i zato je važno da svi u tome uzmemo učešće, a do toga će doći onog momenta kada se ponovo budu uverili da njihovo nasilje, njihova prelazna Vlada i sve ostalo su samo pusti snovi i da im neće doneti ništa. Onaj ko im je obećao vlast u Beogradu, taj im je obećao i prelaznu Vladu. E, kako im je dao vlast u Beogradu, tako će dobiti i prelaznu Vladu. Hvala.

Nema potrebe za dva minuta želim samo da kažemo da sam i na ovaj oblik života i njegovo iskazivanje nečega, nekih zvukova, nećemo osvrtati uopšte, može da priča šta hoće.

Neću da repliciram, nego samo da kažem, pa da, da nam Aleksandar Vučić kaže da sedimo 480 dana, mi iz poštovanja i vere u Aleksandra Vučića, koga zaista zovemo šefe, mi bismo sedeli 480 dana.

Ali, zamislite vi tu stranku u kojoj je ovo biće šef i zamislite te ljude koji ovo slede. Ja stvarno ne znam šta je to što on njima može da kaže, a oni će da slušaju. To je valjda, kad oni čuju i kad kažu, evo nam ga šef, pa okače sliku na zid, pa ono iz pogleda, iz lica zasija mudrost, pamet i sve ostalo. I još jednu stvar da kažem i da se više ne osvrćem na ovo.

Dakle, nema on šta da brinem i da se plaši lobotomije to za njega apsolutno neprimenljivo.

Pa neka pokaže taj snimak, evo pošto kaže da postoji, neka ga pokaže sa konferencije za štampu u mom rodnom mestu, u Kikindi i neka…pokaže..

Nemate pravo da mi oduzimate reč, jer je replika, ali u svakom slučaju neka pokaže taj snimak, to pod jedan.

Pod dva, i kada nisam bio na ovoj strani, razlika je samo u tome što je on bio na toj strani i mi smo se mimoišli. Ja sam došao da podržim one koji se bore za Srbiju, a on je otišao da podrži oni koje je ruše. Tu je razlika između nas dvojice.

Ja znam šta se desilo sa tim minutima. Skinula ih je Marina Raguš kada je vodila sednicu danas. Pritiskom na dugme nestali minuti.

Hvala vam.

Mislim da morate imati više razumevanja. Neće to moći. On je krenuo da se zaukćava. Zagrejan je došao, to je uredu. Imate jednu scenu u jednoj kultnoj domaćoj seriji „kamiondžije“ se zove, kada Čkalja piše sastav, pa je napisao jednu rečenicu. Onda ga ova pita, u večernjoj školi, ima tu i neke veze, pa ga pita dokle, kaže dok se ja zaukćem, pa ću onda da krenem. Ja mislim da moramo da imamo toleranciju za zaukćavanje. Da se zaukće, da on krene, treba da se zagreje mozak da krene da funkcioniše.

Ovo do sada je bilo na nekom leru. Ja čekam da čujemo to što je sada epohalno. Ovo je sada samo zaukavanje, ovo je sada samo zagrevanje. Tek sledi najbolje. Nemojte da ometate molim vas, pustite neka priča čovek. Čekamo to najbolje da čujemo, pa možda i odgovorimo na nešto, možda nešto smisleno čujemo. Sumnjam, ali ko zna. Iznenađenja su razna u životu. Da pustimo mi to, da se on zaukće, pa da vidimo šta će da bude. Hajde da napravimo eksperiment, da vidimo, da gleda Srbija šta će da se desi kada se on zaukće.

Evo, zaukćava se, vidite da se zaukćava. Samo polako, stiže on, vidite, podiže temperaturu, crveni, viče, ide. Sad će on da dođe. Još malo, pa će da dođe do onoga šta je hteo da kaže. Moramo biti strpljivi, ne možemo mi sad da pustimo da on tako s neba pa u rebra upadne u Skupštinu i krene odmah da priča suštinu. Dakle, polako, jedno po jedno, da ga pustimo, jer ako krene da priča tako s neba pa u rebra, onda će ponovo da preti da će da se kastrira, da će ne znam ni ja šta da radi. Povrediće se čovek, nema smisla. Moramo biti pažljivi. Ja vas molim, predsednice, vi ste tolerantni i tolerantno vodite sednicu i stvarno, kapa dole za to, ali morate imati u vidu da imate posla s čovekom koji je izrazio volju da se kastrira, sam sebe. I svi mi moramo da vodimo računa o njemu da se ne povredi, da ne bude posle da mi budemo krivi zbog toga što je on sebi uradio.

Dakle, to da li će biti njegova odluka ili neće, to je njegova stvar. To je ono kad je pričao da nije imao ništa sa SNS, pa mu pokazivali slike kako je bio na našim listama, kako je bio kandidat za poslanika, doduše, tamo na nekom 187. mestu, pa bio kandidat za odbornika, pošto priča o doslednosti, prvo bio kao kandidat SPO, pa onda bio kandidat jednog POKS, pa bio kandidat drugog POKS. Treći POKS nije imao, onda je postao sam sebi lider i ima tu još nekih par ljudi koji ga prate, koji ga zovu šefe itd. I to je stvarno uspeh u životu kad ti je ovo šef. Ali, nije to bitno.

36/3 BN/CG

Moramo biti strpljivi, trpeljivi i moramo imati u vidu da je čovek sklon samopovređivanju i zato moramo paziti i kako s njim. Dakle, polako, da se on zaukće, pa ćemo onda da čujemo tu genijalnu misao, konačno. Evo, ja čekam, spremio sam se i da zapišem, evo, jer ja verujem da će to biti nešto što će ući u anale našeg parlamentarizma. To će biti onako šta je rekao Ivo Andrić ovde u ovom domu i šta je rekao ovaj ovde.

Tako da, polako samo i doći ćemo mi do suštine.

Kratko samo o dve stvari.

Prvo, što se tiče toga kako će svi koji su 13 godina, kao što reče kolega Marijan, osam godina je čovek bio tu, tako da će i njega neko da juri po zatvorenoj državi. To što je pobegao tamo ne znači da će biti aboliran.

Druga stvar, pošto je kolega za razliku od ovoga koji urla ovde i priča kao da nije zdrav, koji govori…

Izvinjavam se. To je ovako neartikulisano puštanje glasa.