Kratko vrlo.

Dakle, bitno mi je zbog građana da vide kako je ovo izgledalo, ova briga o prosvetnim radnicima. Prva rečenica – prosvetni radnici, ne znam sada kako oni sada žive, možda žive bolje, možda žive gore, to oni najbolje znaju, ali sada ću ja da vam pričam o botovima. Kakve to veze ima sa tačkom dnevnog reda? Nema nikakve. Pri tome, i to što ispriča nema veze sa onim.

„Bot“, skraćenica od „robot“. Znači, to je ono veliki broj komentara koji se kompjuterski generišu preko mašina, pišu komentare da bi ne znam ni ja šta radili. Niti to radimo, niti to imamo, ali hajde, ne možete vi njima izbiti iz glave njihove teze koje su stalne. Dakle, sad će uskoro da krene, samo što nije krenulo, evo sad će Jovanjica, pa će da krene naplatna rampa, pa će da krene ono, to već ide tim redosledom. Sad su botovi došli na red, ali uskoro će i ovo ostalo.

Nema šta ko da mi govori. Dakle, radio, doživeo, video. Imao platu 40.000 dinara, plata ostala, krediti porasli jer su tako vodili računa o državi. Krediti porasli za 50%. Dakle, 20.000 dinara, to vam je bilo možda nekih 150 evra, a onda je 150 evra tridesetak hiljada dinara. To vam je problem, tako su brinuli.

Sada će, zato što će da vam pričaju o botovima, to je otprilike poruka prosvetnim radnicima, mi ne znamo da vam sačuvamo plate, mi ne znamo da vam povećamo plate, mi ne znamo da vam omogućimo da živite bolje, a super vam pričamo o botovima. Glasajte za nas, imaćete 24 časa priče o botovima i kada vam ispričamo o botovima, odmah vam život bude lepši.

Evo, kome je sada lepše posle ove priče, neka glasa za DS, oni bolje od toga ne znaju. Hvala.

Pa, dobro, ovo smo već sve slušali, ne bih da ulazim uopšte u te više priče, zato što oni ljudi imaju svoju agendu koju moraju da ispucaju za jedan dan i to ne vredi, to šta god odgovarao, koliko god tražio argumente isto se hvata.

Međutim, ono što jeste interesantno, to pominjanje Aleksandra Vulina. Vidite, prvo, građani Srbije treba da vide kako u Srbiji postoje ljudi koji seire i raduju se kada se neki građanin Srbije nađe na udaru SAD ili bilo koje druge države. Recimo, ja se uopšte ne bih radovao da je bilo ko od njih, na bilo kakvom spisku, bilo čijem spisku i to je valjda razlika.

Sa druge strane, mi ovih dana dobijamo polako ali sigurno, stižu odgovori na pitanje, otkud te sankcije. Ovo o čemu on govori, to više niko i ne spominje, to uopšte nije tema. Za one koji su te sankcije uveli, znači govorim o njima, o ljudima koji dolaze iz administracije SAD, za njih to nije tema. A šta tema jeste? Kosovo - Rusija, Rusija – Kosovo, Kosovo – Rusija, Kosovo – Kosovo, Rusija, Rusija, Rusija. Eto, to su teme.

Prema tome, ta priča i te teze koje pokušava da brani, na ovaj način apsolutno ne stoje, a građani Srbije sami imaju prilike da vide šta je pravi razlog i da čuju i pročitaju šta je pravi razlog zašto je Aleksandar Vulin pod sankcijama. Dakle, ne zbog ovih priča koje oni pričaju, jer za to na kraju krajeva nijedan dokaz nije dat, niti se iko time više i bavi, nego pre svega i suštinski njegovog odnosa prema Ruskoj Federaciji. Ništa više i ništa manje od toga.

I ako je to razlog da se neko raduje, ja verujem, poznavajući Aleksandra Vulina dovoljno, da je on verovatno zadovoljan što je eto, svetskim učinio neke ljude, pa ako ih to čini srećnim, eto neka budu srećni i radosni, verujem da je to jedno dobro delo za današnji dan. Hvala vam.

Vidite, nije baš tako da ne vodimo računa da mladi ostanu u zemlji. Evo, vidite mi smo jako vodili računa da ovaj mladi čovek ostane u našoj zemlji, pa smo mu pre četiri godine dali posao, pa Nenada Đorđević kadrdovik Vlade Srbije intervenisao pre četiri godine i zaposlio ga u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Vidite, da ne bi otišao iz ove zemlje, dobio čovek posao, jer smo vodili o mladim, sposobnim kadrovima, a na insistiranje njegovih kolega koji su ga predstavljali kao budućnost ove zemlje, dobio je posao. Svega nekoliko godina kasnije, pojavljuje se isti ovaj mladi perspektivni čovek i pokazuje da smo bili u pravu i da je on izuzetno sposoban, jer kupuje stan u Beogradu za sto hiljada evra i daje kaparu od devet hiljada evra, sve u kešu.

Vidite, kako mlad, sposoban čovek i kako mi umemo da prepoznamo ta mlade sposobne ljude da ih zadržimo u Srbiji. On nije otišao. Kaže odlaze mladi, sposobni, a ostao nam on. Pa, to je stvarno tragedija za ovu zemlju ako je to stvarno tako, a nije. I, sad šta on radi? Gleda gužve, gospodine Vesiću na aerodromima ovih dana i kaže – ne mogu da stignu da se ukrcaju u avion. On ne shvata uopšte šta se tamo dešava. On je video negde, menjao kanale, video gužvu i kaže – eno, nagrnuli svi da odu. Pazite vi taj stepen ludila. Pa, nije smešno, možda deluje smešno, ali stvarno nije.

Prema tome, ovi mladi kadrovi ovog tipa ostaju u ovoj zemlji, ali mi radimo na tome ne samo da mladi ostanu, nego da se mladi i vraćaju. Po prvi put imamo ozbiljan broj mladih ljudi, pre svega u IT sektoru, ali i u nekim drugim sektorima, koji se vraćaju u ovu zemlju. Zašto? Pa, zato što su prepoznali da ova zemlja ima perspektivu, da u njoj mogu da žive, da mogu da rade posao za koji su se školovali i da ovde zasnivaju svoje porodice, da imaju neke prednosti u odnosu na zemlje u kojima su bili. Njima nije trebao kadrovik Vlade da ih zaposli u Nacionalnoj službi za zapošljavanje nego su negde drugde izgradili svoje karijere i sad se vraćaju. To je ta perspektiva Srbije. A vi šta ste? Pa, to se najbolje zna i to ćete najbolje sebi odgonetnuti kada se pogledate u ogledalu, ako imate hrabrosti za to. Hvala vam.

Ja verujem da je ovo sve baš tako i da je ovo jedan revolucionarni borac za prava naroda i čak 411 građana Priboja, odakle dolazi, je to prepoznalo i glasalo za njega.

Dakle, 411 ljudi, koje poštujemo, koje cenimo, ali teško da vam to baš daje legitimitet za ovo sve što govorite. Teško. Kažem nije mali broj, ali nije baš takav da može da vam da argumente i da vam da legitimitet da delite lekcije svima. To pod jedan.

Pod dva, da vas otpuštamo? Bože sačuvaj. Pa, vi ste nama dragoceni. Vas da nema, trebalo bi vas izmisliti. trebalo bi pronaći nekog takvog, tako ne da ćemo da vas otpuštamo, to što vi želite da vas mi sada proganjamo itd. Mi smo vama otvorili sve moguće.

Pa, vi ste niste skidali sa „Hepi“ televizije. Vi ste dobili inventarski broj krajem godine. Vodili vas, bre, u popisu stvari televizije „Hepi“. Ujutru u jutarnjem programu, popodne "Posle ručka" i uveče u „Ćirilici“. Čovek nije mogao da okrene televiziju, a da on ne iskoči od nekud.

Obučavali ga za javne nastupe i sve to i 411 glasova. Velikih 411 glasova, ali nije to samo njegov.

Sada kaže – vi me progonite, vi uzmite mi ovo… Ne, niti to radimo, niti ćemo time da se služimo, niti je to naš manir. Vi nama trebate baš takvi da pokažete kakva je alternativa ovoj vlasti, vi i svi ovi drugi.

Svaki put kada govorite, svaki put kada se pojavite, svaki put kada ni svoj amandman rođeni niste ustanju da odbranite, vi radite za nas. Baš zato smo vas verovatno i zaposlili, da ovako radite, da se ovako ponašate.

A ovo što ste prihvatili da radite, što ovi drugi vaši bivši nisu hteli, pa sa Šolakom dogovorili šta ćete da radite, koga ćete da napadate, to vam je obaška ovako, da imate i za džeparac i da otplatite taj stan. Nama je važno da ste vi na državnim jaslama, što u nacionalnoj službi, što ovde. To je bitno, a sve ostalo to se vi snalazite obaška. U to uopšte nećemo da diramo. Odlično radite svoj posao. Odlično pokazujete građanima Srbije na šta liči alternativa ovoj vlasti. Vi ste sjajan primer za to. Samo nastavite.

Hvala.

Ovo sada već postaje stvarno malo degutantno zato što oni već godinama izmišljaju. Dakle, udostojiću vas odgovora kada budete citirali ono što sam rekao.

(Miloš Parandilović: To mi je muka da vas citiram.)

Nije vama muka. Za to nije potreban stomak, nego mozak.

Znate, nemate vi problem sa stomak. Ne citirate valjda iz stomaka? Valjda glava treba za nešto u životu. Nije samo tiba. Ja znam da je vama tiba glavni i najvažniji organ, ali nije to jedini koji funkcioniše.

S druge strane, to da majke prete deci mnome nisam čuo, nije nemoguće, ja nisam tako savršen kao vi, verovatno neke stvari radim i pogrešno, ali verovatno majke po Srbiji, kad žele deci nešto dobro da kažu, kažu deci - hajde budi kao Parandilović. Valjda tako majke vaspitavaju decu, tako kad im žele dobro, jer je valjda nešto jako važno i lepo biti Miloš Parandilović. To je jako pametno, veliko i važno biće u našoj politici, pa se ljudi na njega ugledali. U redu, ne znam, nisam čuo za to, ali nije nemoguće.

Najzad, što se tiče toga da ćemo mi vama nešto da oduzimamo, ja vam lepo kažem nećemo ništa da vam oduzimamo. Nismo mi uzimala davala. Vi ono za šta ste taj posao dobili revnosno odrađujete i mi smo zadovoljni, nemamo razloga da vam bilo šta uzimamo. Naprotiv, možda dobijete još nešto, pored onog lokala u Bulevaru Despota Stefana, možda dobijete još nešto od nas. Svašta može još tu od nas da se dobije. Samo vi radite svoj posao ovako kako ga radite do sada, odlično vam ide. Kažem, velikih 411 glasova, nije to mala stvar.

To da li se mi i iza koga krijemo itd. koga će Vučić da kandiduje, itd, i onda nas genije politike pozove da mi svi valjda kolektivno istupimo iz SNS i pravimo svoje liste. Jako je to lepo zamislio. Samo, nismo mi svi kao vi, da izađemo na listi sa Žikom Gojkovićem, a onda završimo na listi sa nekim drugim. Kako to? Nije bitno sa kim se u rat ode, nego s kim se iz rata vrati. Jel tako? Otišao kao četnik, vratio se kao partizan.

Odlično je to, ali tu praksu koju ste zasnovali radite vi. Verujem da će te majke koje žele deci da budu kao vi, reći - evo, budi kao Parandilović u tom delu, ne samo da kupiš za tri godine u Beogradu stan od 100.000 evra, nego i neke druge stvari u životu da uradiš. Hvala.

Znate li koji je amandman u pitanju? A koji je zakon u pitanju? Jel ovo zakon o srpskom selu, malinama, o avio saobraćaju, o čemu je? Jedni pričaju o avio saobraćaju. Teško mi je da se snađem već.

Ja sam hteo da podržim amandman, ali ne znam šta je tema amandmana. Leteće maline? Jel se amandman odnosi na to kako se maline prenose avionima? Jel to? Kako spasiti srpsko selo avio saobraćajem, jel to tema amandmana? Ne znam šta je. Briše se, jel to tema amandmana? Šta je tema amandmana? Dajte više objasnite nešto a da ima smisla. Novo lice Srbije da nam kaže šta je tema amandmana.

On meni drži lekcije šta ja treba da radim, a bilo bi dobro da nam on pokaže, bar jedan amandman da odbrani onako kako poslanik treba da ga brani. Iako nisam vredan pomena, pola vremena potrošio na mene. Izgleda da baš nije da nisam vredan pomena, čim toliko vremena potroši, od dragocena dva minuta, minut od na mene. Kako to? Jel ima neke konzistentnosti kod vas? Jel ima nešto smisla, jedan početak? Sve vam je to – odem u četnike, a vratim se sa partizanima. Sve vam je tako. Kako krene da govori, krene sa jednom pričom, nije Milenko bitan, onda odjednom op, Milenko minut vremena od dva minuta vremena. Pa, kako to?

Hajde nešto samo napravite. Hajde, novo lice Srbije. Vidite, repliku možete da dobijete kada vas poslanik, evo, da naučite nešto, pošto niste često u sali, sad ću da vas naučim. Znam da su radili ovi stručnjaci ozbiljni sa vama strani, domaći da vas uče za emisije, ovo vam ja dajem fraj ovako. Poslovnik kaže – repliku može da traži poslanik koji je uvredljivo pomenut po imenu i prezimenu, a ako je spomenuta poslanička grupa ili predsednik stranke, onda šef poslaničke grupe, uvredljivo spomenut.

Niste spomenuti, niti uvredljivo. Evo, da naučite nešto. Upišite to negde sebi, pa da znate.

Vidite, ja ću vama reći bravo kada budem video da umete to da primenite, ali to mora iz glave, to ne može iz stomaka. To mora iz glave, tu stomak ne pomaže.

Nemojte da mi aplaudirate, a ne morate ni da dobacujete.

(Aleksandar Jovanović: Ja ne mogu da izdržim, moram.)

Hvala, Ćuto, od tebe mi je najdraže. Ti si mučenik. Ti si opozicioni prvomučenik. Ti si prvomučenik opozicije.

Kako ti je bilo danas kad sam te se setio? Niko te nije pozvao da kaže – hajde Ćuto ti s nama na Azurnu obalu, nego ti Ćuto na vruć beton da ideš da mitinguješ, a mi ćemo na Azurnu obalu da se brčkamo. A jedini sam te se ja setio. Jedini sam ja pitao gde ide Ćuta, kad Ćuta nigde. I ti tako sad vičeš i dovikuješ. Nemoj, nije u redu.

(Aleksandar Jovanović: Jel to učiš na akademiji mlade?)

Ne, ja sam tamo predavao mladima, a mogao bih i tebi.

(Aleksandar Jovanović: Šta si ti predavao?)

Šta sam predavao? Evo, sad ću da ti kažem – nikada ne pijte pre javnog nastupa. To je bila osnovna lekcija. Tremu ne smete ubijati alkoholom. To je osnovna lekcija bila. Da si bio, i ti bi za to znao, pa ne bi radio to što radiš.

(Aleksandar Jovanović: Ti si prodavao svoje dupe.)

Šta sam prodavao, zadnjicu svoju? Ćuto, nemoj mojom zadnjicom da se baviš, molim te. Rekao sam ti već jednom, neprijatno mi je zbog toga. Za koga god da je rezervisano, to je moja stvar. Nisam iz te priče, rekao sam ti, ali ti si se na to najviše navrzao. Nemoj to da radiš. Kako god okreneš, ti završiš na mojoj zadnjici. Čoveče, mani se više toga.

(Aleksandar Jovanović: Pod kiriju si dao dupe.)

Pod kiriju? A ti sad patiš što ti nikako da dođeš da budeš kirijaš. Jel to poenta? Dobro, čoveče, mani se, okani se. Rekao sam ti, nisam zainteresovan. Mani me, bre, više s tim. Jel u redu?

Što se amandmana tiče, a želeo sam zaista da govorim o amandmanu, on je visoko umno napisan, još bolje branjen. Želim da pohvalim i to kako je pisan i kako je branjen. Jedino što nema veze sa tačkom dnevnog reda i to predstavlja ogroman problem za moje dalje opredeljivanje na ovu temu. Ja sada ne znam kako da podržim nešto što nema veze sa tačkom dnevnog reda. Zašto nema veze sa tačkom dnevnog reda, pa zato što ako hoćete da govorite o zakonu morate da ga pročitate, morate da pogledate malo sistemski šta sve obrađuje taj zakon i sistem zakona koji se bavi tom temom, pa da kažete šta valja, šta ne valja. Ovako dođete, napišete briše se i udri šta ti padne na pamet o malinama, o selu, o ovome, o onome, ko da je bitno.

Prema tome, novo lice Srbije mora da shvati da, ako zaista želi da bude novo, mora da unese neke stvari koje se tiču parlamentarnog života. Evo ja sam pomogao sa moje strane koliko sam mogao. Dakle, dao sam neke smernice i uputstva kako to treba da ide kada je u pitanju replika. Za neke druge stvari ipak mora da pokaže sam svoj talenat, a ovaj amandman kažem uz svu želju da podržim, uz svu nameru da se zaista divim ovom…

(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje iz klupe.)

Izvolite, Cakiću. Jesi li i ti razumeo? Ako je i Cakić razumeo mogu da završim govor. Hvala.

Kao što ste videli, čovek je opterećen zadnjicama i ja na to da odgovorim ne mogu, niti sam stručan, niti umem, ali on stvarno potrebu neku. Evo, jel dok sam govorio je pričao o zadnjici mojoj? Jeste. Sad kad ne govorim, on opet priča o zadnjicama. Ja stvarno molim ovog čoveka, koji je malopre ponovo spominjao, nemam nikakvih ideja u tom smislu. Shvatite, obiđite me sa tim pričama o zadnjicama. Vašu fascinaciju zadnjicama na neki drugi način artikulišite, a mene ostavite na miru ko Boga vas molim. Ja stvarno sa tim ne želim da imam nikakve veze.

Probajte to negde drugo. Znam da to posle određene količine alkohola valjda čoveku padne klapna pa više ga ništa drugo i ne zanima pa se ohrabri valjda da ono što duboko krije u sebi javno ispolji. Izgleda da je došao u tu fazu i ja stvarno sa tim nemam veze. Ali, nemojte više mene dovodi u kontekst sa bilo kakvim zadnjicama. Rešavajte to negde sami.

Ako vam je teško, ako to želite da pobedite, poverite se nekom, idite kod psihoterapeuta, lezite tamo na kauč, pričajte o najranijem detinjstvu, radite nešto, a mene ostavite na miru, ko Boga vas molim.

Evo, imali smo priliku da čujemo i građani su imali priliku konačno da čuju kako izgleda razmišljanje onih koji su tragediju koja je pogodila Srbiju pokušali da iskoriste da dođu na vlast.

Pošto svako polazi od svoje psihologije i to je jednostavno tako i to ne može da se promeni, šta god čovek radio, mi smo konačno čuli način razmišljanja onih koji će biti upisani u istoriju beščašća kao jedini koji su ikada u ovoj zemlji pokušali onakve tragedije da iskoriste da dođu na vlast.

Sada, pazite ovog zabrinutog čoveka koji kaže – koliko je bilo, desetoro dece, kako beše, desetoro, nije važno. Jel tako rekao? I vi nekome da pričate o sramoti, sramoto, bre, jedna. A onda vam objašnjava kako je tekao tok misli tih ljudi. Evo ga, to je ta tragedija, konačno se desilo, idemo na ulicu i tražimo vlast.

(Nebojša Cakić: I ukrademo 10 milijardi.)

Ne verujem da ćete vi da ukradete više bilo šta. Šta ste krali, krali ste.

Mi ne krademo, jer da krademo, narod bi nas kažnjavao kao što vas kažnjava. Narod dobro zna ko šta radi. I to što vi lažete i lažete i lažete i lažete, ne znači da narod to misli. To mislite vi.

(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje iz klupe.)

I to nemoj da mi dobacuješ ti, ti koji si sve sporove u životu izgubio. Ni kod rođene žene nisi mogao na sudu da pobediš. Žena sudija, a ti zastupaš firmu i izgubiš spor. Pa, jel ima negde gde možeš da pobediš? Najnesposobniji advokat, odnosno pravnik u istoriji Leskovca.

Ne dobacuj. Ne deri se.

I da sam radio, ne bih radio kao ti.

Iskoristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Prvo, ovako. To licemerje, gospođo Kovač, koje pokazujete, možete negde drugo da probate. Okej?

Sad vi mene slušajte dobro. Dok se vi smeškate, Zečević se dere – majmunčino i majmune.

Predsedavajuća, samo da obratite pažnju na to šta se dešava u sali.

Pre pet minuta onaj što sisa srednji prst mi je vikao da sam majmun i majmunčina. Sada dok ja govorim, Cakić urla.

Molim vas da obratite pažnju na to.

Ali, molim vas da reagujete.

Prema tome, rešili da iskoriste smrt dece da dođu na vlast i sada smo konačno čuli kako je izgledao taj tok misli. Ajmo na ulicu, ajmo da zaljuljamo, ovo ne mogu da izdrže, njih ćemo da optužimo jer su oni valjda lično krivi svi i onda dođe rasprava i onda vidimo da nema ni jednog argumenta za to što pričaju, ali nema veze. Hvala vam što ste nam to konačno predstavili.

Sada da vidimo, što kaže naziv onog filma „Vidi ko mi kaže“, ko nama drži predavanje o svemu ovome. Čovek koji je ojadio Šabac, opljačkao sve što je moglo da se opljačka i sada, naravno, opet polazeći od sopstvene psihologije vidi lopove svuda oko sebe, jer pošten čovek vidi poštene ljude, a lopuža vidi lopuže. On nama objašnjava šta bi on radio da je na mestu Gorana Vesića. On nama objašnjava kako bi on sada posle ovog donošenja zakona išao pa reketirao. Šta bi on u stvari radio, to je cela priča.

Dakle, posilni Dušana Petrovića, čuvenog dupe, čoveka koji je poznat bio i u onom žutom režimu, lopovskom režimu, kao najveći lopov među njima, a to je bila ozbiljna konkurencija lopovska, dakle, on koji je nosio burek i tašnu kada je trebalo, sada je ono, što kaže Toma Nikolić, poraslo dete, osamostalilo se, e sada bi on malo. Nema ova zemlja više ni vremena, ni resursa da vas istrpi. Ni vašu politiku, ni vaše ideje, ni vaš lopovluk. Tako da sve to što ste zamislili možete da isprobate u vašim strankama, kao što ste i stranke sopstvene pljačkali i sve ostalo.

To da urlate ovde 15 minuta, da se derete na nas, da smo ovo, da smo ono, da nam pretite. Maločas prete da ćemo da odgovaramo zbog usvajanja zakona. Ej, bre ljudi. Ja ne znam kako ćemo da odgovaramo, po listingu, po glasanju. Šta pričate, vi ljudi? I dokle pretite? Dokle pretite?

(Tatjana Manojlović: Po zakonima ove države.)

Jel to u Nici? To su neki zakoni sa Azurne obale, jel? Jel to tamo važi? U Nici važe takvi zakoni. E, super. Dobro. Gospođa sišla sa bicikla iz Nice pa sada bi da sudi po ondašnjem zakonu. Da li znate da pravo važi na određenoj teritoriji.

Ja sam jadan, pa možda sam ja jadan, nemam para da idem na Azurnu obalu, šta da radim. Vi niste jadni, vi ste mnogo moćni, čim možete tamo da se rasipate.

Prema tome, gospodine narodni poslaniče, mi jednostavno donosimo nešto što je objašnjeno zašto donosimo. Ko nam dalje drži predavanje? Onaj ko je crkvenu zemlju iz restitucije prodavao u Šapcu, pa sa crkvom se sada svađa i sada će opet da bude nije, kada mu kažeš kako je došao do stana - nije. Mi u stvari radimo sa jednim ekstremno poštenim čovekom, za koga ceo Šabac zna da je pošten, da mrava ne bi zgazio, znači on metar od zemlje hoda da ne bi neku štetu načinio nekom insektu jadnom koji šeta ispred njega. To je tako jedno divno stvorenje.

Jednostavno ti isti građani Šapca posle su primorani devet puta da idu na izbore, jer ne vide to što on vidi kada se pogleda u ogledalo. Ne primete to poštenje, tu čast, taj moral, tu gromadu političku, nego vide čoveka koji nosi burek Dušanu Petroviću i neće za to da glasaju. Onda ponište izbore, onda im sipa ricinus u čajeve, onda ne znam ni ja šta je sve radio itd.

To je valjda nešto što treba da nam bude ovde neka ideja vodilja. Dakle, on će nama da kaže, on će nekome da drži predavanje, nekoga da tera da se stidi i nekoga da poziva na sramotu. To je stvarno kraj sveta. Priznao nezavisnost Kosova, rekao da je rešio pitanje Kosova tako što je sadio jagode sa nekim tamo separatistima, slikao se pod zastavom lažne države, priča nam o tome da hoće sve granice da ostanu na Balkanu iste uz granicu nezavisnost Kosova. To je sve njegova politika, to je sve lepo smislio. Sada je došlo vreme da dalje materijalizuje, dakle malo je ovo sve, e sada idemo da on rešava pitanja na način u Srbiji kako je rešavao u Šapcu, pa neće moći.

Ne zato što vam to kažem ja, nego zato što vas neće narod na gomili sa svim ovim koji vas okružuju niste u stanju da skupite, ne dovoljno glasova da vladate Srbijom, nego jedva imate za poslaničku grupu, i to vam je trenutno stanje, vaše. Budući kakva vam je politika, postaće i trajna.

Prestanite više da sebe podižete na nekakav pijedestal pravednosti i poštenja i bilo čega. To bi možda moglo da vas ljudi ne znaju, ali dovoljno vas znamo. To što vam zastare postupci za lopovluk i kriminal ne znači da ste pošteni, nego da je zastareo postupak. Lopov je lopov, iako je postupak zastareo. To da znate. Znate. Odlično. Znaju i građani Šapca i zato i morate izbore u devet krugova da održavate ne bi li ste nekako sebe održali, ali toga nema, ni na ovim izborima nije bilo, neće biti ni na sledećim, ni na onim tamo, jer su građani Šapca videli kako može da se funkcioniše u Šapcu kada je normalna, a ne lopovska vlast. Hvala.

Vidite kako je to interesantno, on se pita otkud mi u kampanji u Šapcu, ali mu ni na koji način ne smeta da on sa Bastaćem dođe na vrata kuće ili stana u kome živi Goran Vesić, da mu tamo mitinguje i pravi ludilo i to je bilo okej i to je bilo smešno. Šta je smešno? Ja stvarno ne znam šta je tu smešno?

Što se tiče ovoga što sisa prst srednji, ja stvarno nisam kvalifikovan da to ocenjujem, ali bih svašta mogao da pomislim i svakakve bih tu verovatno eseje mogli da pišu oni koji jesu, dakle šta treba čoveku u tim godinama da gura srednji prst u usta i da ga sisa, šta on time, kakve svoje potrebe time zadovoljava, svesne, podsvesne. Šta taj prst predstavlja itd, to je stvarno nešto što ne znam da li ima veze sa mojim hormonima, nadam se da nema i nadam se da ti hormoni nisu ni na koji način nisu izazvali takvu reakciju kakvi god bili, ali da je normalno - nije.

Još je manje normalno, niste predsedavali, niste bili u sali, da se čovek iz čista mira okreće i viče „majmune, majmunčino itd“. Evo i sad ponovo dobacuje.

Dakle, kasno jeste za neke, za nas nije. Meni nije kasno, možemo da radimo još nekoliko sati bez ikakvih problema kao što pretpostavljam i da hoćemo, tako da ne vidim da je toliko kasno i da su sitni sati kao što kaže, ali očigledno da je došlo vreme da se nešto, da ne kažem sad izraz do kraja, ali tiče se tog srednjeg prsta i stavljanja usta i da očigledno da nema mogućnost da to obavi ovde pa nervoza nastaje, ne zna šta će itd.

U svakom slučaju…

(Ivna Parlić: Predsedavajuća, vi ovo dozvoljavate?! Pa prekinite ga!)

Šta je problem?