Poštovana predsedavajuća, član 106. stav. 1. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Ovo vam skrećem pažnju, iako na jedan dobar i dostojanstven način vodite sednice, imate punu podršku naše poslaničke grupe za to, ali vidite da posle stižu optužbe na vaš i na naš račun, zbog toga što se oni ne drže dnevnog reda i pričaju šta im padne napamet.

Ovo je sada, poštovani građani, primer kako odugovlače sednicu i kako dovode do toga da sednica o litijumu ne može da se održi. Umesto da priča o tački dnevnog reda, a to je amandman jednog poslanika, koji se odnosi na to, ako se dobro sećam, da se u prvi član dopuni još javne politike, mislim da su samo te dve reči bile tema. Umesto o tome, on je čovek lično vređao i napadao ministra i potpredsednika Vlade, Aleksandra Vulina.

Umesto rasprave o dnevnom redu, o amandmanu, on je iskoristio priliku da priča stvari o kojima je već osuđen, jer je iznosio neistine i da lično napada čoveka, da priča o nekim vezama sa Rusima, sa Petruševim, itd. Kakve veze to ima sa dnevnim redom. Tako se odugovlači ova sednica. Vrlo to namerno i smisleno rade. Oni to ne rade slučajno, jer oni znaju šta ih čeka i kakav debakl čeka kada se bude pričalo o litijumu. Smislili su da odugovlače sednicu, a onda nas da optuže da mi se tobož, kao nečega plašimo. Zato vas ja molim. Ko god pomogne od dnevnog reda, ko se god udalji od dnevnog reda, da ga upozorite, da vrati, pa neka građani vide ko govori van dnevnog reda i ko zapravo odugovlači sednicu. Svako to upozorenje neko će čuti, pa neka se onda vidi. Posle neka razmisle na kraju, krajeva zašto opozicija beži od sednice koju je sama tražila. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ponovo ste propustili da prekinete govornika u skladu sa članom 106, pozivam se na taj član stav 1 – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Danas tačka dnevnog reda nije slobodna tema. Pročitali ste na kraju govora, dakle, koliko je i po minutima prethodni govornik govorio o onome što je tačka dnevnog reda i molim vas da smo to radite tako da dok govore pokušate da ih upozorite da se vrate na tačku dnevnog reda, a da ne pustimo 15 minuta nečega što je ništa, otprilike prepričava nam čovek šta je gledao na televiziji. Mislim, ne znam šta je sledeće da nam pričaju, prepričavaju fudbalske utakmice, romane koje su pročitali ako su pročitali. Ne znam, neke impresije koje su doživeli uz put dolazeći u Skupštinu. Dakle, onda stvarno pretvaramo u jednu potpunu papazjaniju i onda nema nikakvog smisla sedeti ovde.

Oni ovo rade i molim vas da samo to imate u vidu, oni ovo rade da bi izbegli raspravu o litijumu. Oni ovo rade zato što su uprskali sa predlogom zakona koji su podneli, Predlog zakona je i formalno i materijalno manjkav i oni sada pokušavaju na ovaj način da pobegnu od te rasprave, da ovo razvuku u nedogled i da onda kažu, eto, vlast nam nije dala, a zapravo se radi o tome, da se ne ponavljam, da je isteklo vreme za vanredno zasedanje.

Što se tiče predsednika Vučića i dolaska ovde i to ste morali da ga upozorite da je nekoliko predstavnike, upravo opozicije tražilo da predsednik ne dolazi na sednicu o litijumu. Tako da oni to treba da se dogovore da li hoće da dođe ili neće da dođe, a ja verujem da bi on jedva čekao da dođe da se sa ovakvim gromadama politički porve, da vidimo kako će to da izgleda, da ne ponavljam priče o panti i piti, ali baš bi tako i bilo. Hvala vam.

Mislim da je dovoljno da kažemo da ni predsednik Vučić ni ja nismo bombardovali Srbiju 1999. godine, a ja čak ne znam ni kako bih, a verujem ni on upravljali avionom, ali vi verovatno znate čim ste nas za to optužili. Nešto drugo je meni ovde interesantno, ja razumem da neko ne razume i da je jedina diskusija u kojoj je eventualno učestvovao u životu uz pivo ispred prodavncie, ali i tamo postoji neki red i tamo se zna o čemu se priča.

Ako se priča o fudbalu ne možeš da se pojaviš niotkuda i da kreneš da pričaš o litijumu, ovi ti ljudi kažu, ajde idi malo, prošetaj, dođi juče, pa ćemo nastaviti na tu temu. Znači postoji neki red i ispred prodavnice uz pivo, a oni traže da od Skupštine naprave Hajd park u kome će da ustane ko kada hoće i da priča šta hoće. Ja samo zbog građana želim da kažem da se mi još uvek nalazimo na 1. članu odnosno 1. članu predloga izmena i dopuna Zakona o budžetu Republike Srbije i na 1. amandmanu. O čemu su govorili, o čemu je bio ovaj govor? Kako je ovo doprinelo ubrzavanju sednice Skupštine, hoćemo da odustanete, pa nećemo da odustanete, baš nas briga dal ćete da odustanete, ali neću da vam dozvolim da me optužujete za ono što sami radite, jer vi ni sami ne znate šta hoćete. Vi ne znate šta hoćete.

On nam sad kaže kako treba da dođe, tako je rekao, neka dođe predsednik Vučić i treba da dođe predsednik Vučić. Predlagač zakona iz njegove poslaničke grupe, evo citat, da ne bude da sam ja nešto – nema osnova da prisustvuje sednici. Kaže ovako – sednici Skupštine prisustvuju narodni poslanici i gosti koje pozove Ana Brnabić, predsednica Skupštine i svakako gosti nemaju priliku da učestvuju u raspravi, a predsednik Srbije nema ta ovlašćenja da prisustvuje sednici, niti da govori jer je ovo posebna sednica koju opozicija tražila i može na balkonu kao gost.

Vi ljudi ne znate šta hoćete, jel hoćete da dođe, nećete da dođe, jeste za trajnu zabranu, jeste za delimičnu zabranu, hoćete da pričate o litijumu, hoćete o Kosovu, hoćete danas, sutra, hoćete u vanrednom, redovnom, odlučite se molim vas, pomozite nam da vam pomognemo.

Kratko samo, lobisti nemaju pravo učešća na sednicama, opet ne zna Poslovnik, hvala.

Ja zaista građane pozivam da razmisle, pošto vole da prave te paralele sa 90-im godinama, a u vreme kada su u ovoj sali sedeli neki drugi predstavnici opozicije i neki drugi lideri opozicije – Đinđić, Koštunica, Vuk Drašković, Vojislav Šešelj, bilo ko, da li mogu da zamisle bilo koga ko se predstavljao liderom opozicije da trkeljiše po ormaru predsednika Republike i izigrava Ašoka Murtija za političku scenu, izigrava ovde modnog stilistu predsednika Republike, šta bi on trebalo, a šta ne bi trebalo da obuče? Jedino nam još nije rekao kakve gaće i čarape nosi, a verujem da bi i to voleo da sazna. Ne znam za razloge te fascinacije garderobom i vešom predsednika Republike.

(Aleksandar Jovanović: To znaš ti.)

Ne, Ćuto, moraš početi da razmišljaš drugačije. Moraš početi da razmišljaš drugačije, jer ne moraš uvek polaziti od sebe. Znaš, ja nemam te porive, kao ti – Vučiću, rasturi me ko Panta pitu. To si ti govorio pre neki dan. Nemoj mene u svoj koš trpati, ostavi za drugi put, a ne nosim ni Vesićevu sliku u novčaniku, tako nemoj mene sa tobom. Ti najbolje znaš šta radiš.

Što se tiče ovog drugog, ja bih razumeo da nama predavanja ovde o poštenju i korupciji drži neko ko nije 11. jula, čini mi se, sad ću da pogledam, 2004. godine postao direktor Narodne kancelarije, a onda u septembru iste godine osnovao kompaniju koja se zvala „Multikom“ i koja je u periodu dok je bio na vlasti zaradila, kako je sam priznao i rekao da se ponosi time, 619 miliona evra. Tu se priča ne završava. Ima još jedna kompanija koju je ta firma kupila, a zove se „Big print“. Tu firmu je isto kupio dok je bio na vlasti, a gledajte sa kim je ta firma radila dok je bio gradonačelnik Beograda. Kaže ovako, ta firma je pružala usluge Skupštini Grada Beograda, Gradskoj opštini Novi Beograd, većini beogradskih pozorišta, Atelje 212, Zvezdara teatar, Beogradsko dramsko pozorište, Jugoslovensko dramsko pozorište, Turistička organizacija grada Beograda, Biblioteka grada Beograda, Kulturni centar grada Beograda, Dom omladine Beograda, Dom zdravlja Rakovica. Jel ima neko kome gradonačelnik nije poslao svoju firmu da mu radi štampu? I sada nama oni pričaju o poštenju i pričaju o tome kako i ko će i gde da odgovara.

U svakom slučaju, umesto što pretite drugima, držite vi četkicu za zube uvek blizu sebe, jer nikad se ne zna kada će vam zatrebati u nekoj drugoj prostoriji. Hvala.

Građani su imali prilike da vide da ne mogu predstavnici opozicije prosto da izađu iz okvira u kome su se sami našli. Oni su izabrali da se obraćaju nekom uskom krugu ljudi na društvenim mrežama koji aplaudiraju na ovakve stvari, ali ključno pitanje koje svaki građanin Srbije danas treba sebi da postavi nakon ovakve diskusije jeste – šta ja kao građanin Srbije imam od toga?

Mi ovde danas usvajamo rebalans budžeta, usvajamo Zakon o pomoći porodicama sa decom, mi usvajamo konkretne stvari koje će dovesti do povećanja plata, do povećanja penzija, do investicija, do izgradnje puteva, do rekonstrukcija škola, bolnica itd.

Sa druge strane, poštovani građani, nudi vam se da trkeljišete po ormanima i da gledate ko šta nosi, ko je šta obukao itd. I ponovo pokušavaju da vam, kolokvijalno rečeno, prodaju istu foru, vas će da zabavljaju time što će da vam pričaju o markama pantalona, cipela, odeće, obuće, garderobe, kako se to zove, veša i čega već, a za to vreme njihove kompanije će da rade, oni će da koriste poziciju, to što su na vlasti i oni će da se bogate, a vi nećete dobiti ništa od toga. Dakle, nema u ovoj zemlji dovoljno novca, niti je bilo, niti će biti, da jedna privatna kompanija čoveka koji se nalazi na vlasti zaradi 619 miliona evra i da dobijete put, rekonstruisanu školu, popravljenu bolnicu itd. Ne može i jedno i drugo. Oni su izabrali sebe.

Mi biramo da radimo za narod i zato nas zaista ne zanima ko kakvu garderobu nosi, kakve marke, čija je kravata, govorimo o objektivnim činjenicama, a to su brojevi. Brojeve je Siniša Mali nekoliko puta ponovio i oni najbolje govore ko je kako radio i ko kako brine o građanima. Ako vas baš zanima da čujete sve te marke i koliko koštaju čarape, cipele, pantalone, farmerke, kravata, odelo i ostalo predsednika Republike, vi premotajte, pa saslušajte gospodina koji je maločas govorio, a ako će vam to nešto činiti bolje u životu znate sami najbolje koliko. Hvala.

Ovo na kraju zaista ne vredi ni komentarisati, posebno od čoveka koji je radio sve što je mogao da udovolji onima u Prištini. Toliko je dobro branio Srbiju da su građani Srbije sprske nacionalnosti sa KiM hteli da ga biju kada je otišao tamo da ih vidi kada su bile one barikade. Toliko je bio dobar.

Takođe, on nam priča o putevima. Onolike puteve je izgradio po ovoj zemlji pa zna kako se cene kreću i kako to treba da se radi. Voleo bih samo da nam kaže koju deonicu je konkretno gradila njegova vlast, da čujemo kako se ta deonica zove, kuda je prolazila, kuda je išla, gde je završila i koliko je koštala.

Kako su brinuli o kamatama, poštovani građani, najbolje vam govori sledeći primer – imali ste plate 300 evra, mogli ste kod banke da se zadužite 150 evra, tada vam je na kamatu odlazilo, budući da je evro bio 80 u jednom trenutku, 12 hiljada dinara, a onda su isti oni, dakle, plata vam je bila u tom trenutku 24 hiljade dinara, a onda su isti oni podigli kurs pa je evro postao 120 dinara, vama plata u dinarima ostala ista 24 hiljade, samo što rata više nije bila 12 hiljada dinara, nego je rata postala 18 hiljada dinara, a vama ostalo šest hiljada za život i to ako ste imali sreće i niste dobili otkaz od njih, ako niste bili jedan od 500 hiljada onih koji su dobili otkaz od njih.

Na kraju, kada priča o projektima, mi imamo tri projekta, dva projekta, oni su imali samo jedan projekat i zvao se „Multikom“, jedan jedini projekat vredan 619 miliona evra. Hvala.

Nije u ime grupe, replika pošto mi se direktno obraćao.

Dakle, kada je trebalo da se brani most na Ibru i kada je trebalo neki ljudi da tamo stanu i svojim telima štite taj most, e onda su bili dobri, a onda odjednom kada je tadašnja vlast u Beogradu htela da ih pusti niz vodu kada su postavljali granicu između Srba i Srba, kada su potpisivali sve ono što je Edita Tahiri smisli, e onda su odjednom postali loši. I ovo je N put u ovoj Skupštini da slušamo optužbe na račun ljudi sa KiM kakve se iste mogu čuti i u skupštini privremenih organa u Prištini.

To neka služi na čast onima koji to rade, ali to nikad neće biti naša politika. Ne pada nam na pamet da se odreknemo Srba sa KiM, ni kada su štitili most na Ibru, ni kada imaju različite stavove od nas, mi smo tu da ih saslušamo, poslušamo i zajedno se borimo za ono što smatramo da je najvažnije, kada je KiM u pitanju, a to je da se u datim okolnostima izborima za interese države Srbije i očuvamo za neka bolja vremena, neku klicu iz koje će nići ono što treba da nikne, a to je da Srbija ima punu kontrolu na celoj svojoj teritoriji. Hvala.

Dakle, poštovana predsedavajuća, mislim da su povređeni članovi 106. i 107. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres i 107. stav 1.- govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Prvo, dakle da nam predavanje, odnosno predsedniku Vlade predavanje o tome da nije bio u sali drži neko koje sada došao u salu, a svraćao ovako pomalo tokom dana, zaista mislim da je vređanje dostojanstva.

Što se tiče svega ostalog o čemu je pričao, nema veze sa dnevnim redom i budžetom.

Najzad, najgore vređanje dostojanstva ove Narodne skupštine i prosto zbog građana ću pročitati tačno. Dakle, na dnevno redu je Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a on je to uporedio i predstavljanje tog zakona sa, kako je rekao, ne pingvinima sa Patagonije, nego sa parenjem. Dakle, povećanje nataliteta u Srbiji čovek je uporedio sa parenjem pingvina.

Dakle, juče su nam pričali da smo krivi što smo bombardovani sami, a danas nam natalitet i rađanje dece porede sa parenjem pingvina. Pa vas molim samo da obratite pažnju na to u buduće. Ne tražim da se Skupština izjasni. Hvala.

Dve stvari samo.

Kao što reče potpredsednik Vlade Vulin danas, kad čujete da neko tako urla dok govori, znači da nešto nije kako treba i da postoji neki problem.

Dakle, da li je on zvao neki kineski restoran da poruči avione, ja to stvarno ne znam i ne mogu da ulazim u to i šta su mu rekli, to mene ne zanima, ali to da nam se oni predstavljaju kao neko ko ima nekakve veze i ko sluša nekakve ruske poruke itd.

Znate, Marija Zaharova je pred jedan skup ovde rekla da je to pokušaj obojene revolucije u Srbiji. Oni su u tom pokušaju obojene revolucije učestvovali, doduše, tamo su ih išutirali, ispljuvali i poslali kući, ali su oni prisustvovali. Oni su bili aktivni učesnici obojene revolucije u Srbiji, pod a.

Pod b. za tu zastavu LGBT istaknutu na Skupštini, obratite se onima koji su je istakli, to su oni sa kojima zajedno učestvujete u obojenoj revoluciji, pa kada se sledeći put nađete na Terazijama, pitajte vaše kolege sa kojima zajedno rušite vlast ovde u Srbiji u obojenoj revoluciji - zašto ste kolege istakli tu zastavu, znate, mene to vređa.

Ne vređa vas ništa. Učestvovaćete u svemu, jer to što se lažno predstavljate kao predstavnici neke proistočne priče je davno provaljeno i davno ovde sve jasno. Nemate veze vi sa tim. Vi ste ovde štaka na koju će se nasloniti liberalna opozicija, a vi ste taj nacionalni šmek koji treba da da. Vi ste prevaranti obični i narod vas je prozreo. Marsovce možete da jurite tim avionima koje ste izmislili.

Sve ovo što ste poštovani građani imali prilike da čujete, čuli ste od čoveka koji je delom pokazao kako se on odnosi prema budžetu i koji je delom pokazao kako on vidi upravljanje javnim finansijama.

Dakle, ovo nije neki nov čovek, čovek koji se pojavio u politici niotkuda, to je čovek koji je bio predsednik Opštine Trstenik dugi niz godina, a tu opštinu je vodio tako da mu je DRI našla 14 tačaka kršenja budžeta. Dakle, u 14 tačaka je kršio budžet kao predsednik Opštine Trstenik. E tako je on raspolagao budžetom.

Govorio je o tome da su niske plate i on se zaista borio za povećanje plata, sebi. Prva stvar koju je uradio kao predsednik Opštine Trstenik je da sebi povećao platu. Tako on doživljava borbu za povećanje plata. Računa, kada već ne može svim građanima, ajde da krene od sebe, po onoj narodnoj Bog je prvo sebi bradu napravio, pa i on prvo sebi platu da podigne, a za ostalo će kada bude bilo vremena. Nažalost, ni za koga drugog nije bilo vremena, osim za njega.

Naša borba protiv korupcije je izgledala tako da DRI dođe u Opštinu Trstenik, utvrdi na 20 stranica kršenje zakona, procedura, kršenje Zakona o javnim nabavkama, nabavke u četiri oka itd. ali onda onaj koji treba da odgovara krivično za to, otrči kod sudije za prekršaje, dogovori se da prekršajno odgovara da bi po pravilu „ne bis in idem“ bio oslobođen krivične odgovornosti prekršajnom presudom.

Najzad, posle 20 dana turneje po Americi, jel vidite kako ide žestok napad na kineske investitore, ne smemo dozvoliti da srpski parlament postane poprište za nekakva proksi prepucavanja ovde između SAD i Kine, zato što je neko bio, pink je video Tita, a neko je video Vašington pa sada u tom kontekstu mora da pokaže privrženost.

Najzad, pošto je pričao o tajnim dokumentima, najtajniji dokument je diploma ovog čoveka. Taj dokument svi kažu da postoji, ali niko nikad nije video. Hvala. PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima prvi potpredsednik i ministar finasnija, gospodin Siniša Mali.

Izvolite.

Ne mogu, zaista, da pomognem kolegi što ga niko ne uzima kao advokata, a vidimo i zašto. Tako da, taj stan će još dugo da pričeka.

Ima dve stvari na koje želim da se osvrnem. Prva je manje politička, ali govori dosta o njima, gde oni kažu – da, zakon je dobar, ali nećemo da glasamo zato što nam se personalno ne sviđa ministar. To je nešto što mi govorimo sve vreme, da njih apsolutno ne zanima da li je ono što mi predložimo dobro ili loše, oni jednostavno toliko mrze da tu mržnju ne mogu da prevaziđu i zbog te mržnje će glasati protiv onoga za šta intimno jesu. To pokazuje u kakvom se oni konfliktu nalaze, dakle, unutar sebe i koliko su pogubljeni u vremenu i prostoru.

Ono što je mnogo opasnije je ovo što je rekao na kraju. Ja ću ponoviti, da građani čuju – zbog vlasti u Beogradu je ova zemlja bombardovana. Dakle, nije kriv NATO koji nas je bombardovao, nego je kriva vlast u Beogradu. Nije kriv onaj koji je nekoga tukao, nego je kriv onaj ko je tučen. E, ovakvi ljudi, ovakvi ljudi vam prave one teze, dakle nije kriv silovatelj nego žena koja silovana zato što je obukla kratku suknju, itd. To su ti likovi. Ako ne znate ko su, evo takvi su. To su ti ljudi koji od žrtava prave dželate. Njima je potpuno svejedno.

Dakle, vlast je kriva zato što je 19 zemalja, najjačih zemalja na svetu zajedno, bez odluke bilo kakve UN, bombardovalo ovu zemlju 78 dana.

Ovo je sramota za ovaj parlament i mislim da ste, predsedavajuća, i vi morali da reagujete i da kolegu opomenete zbog ovoga što je rekao, jer ja razumem kada neko uzme putovnicu i stavi se na čelo stranke kakva će politika da se vodi u toj stranci, ali mislim da zaista ne moramo mi da slušamo poruke političkog Zagreba i toga da je Srbija uvek i za sve kriva na prostoru bivše Jugoslavije.

To je ta mantra da šta god se desilo Srbija je kriva. I kad nas bombarduju Srbija je kriva i kad ginemo Srbija je kriva. E, nije Srbija kriva, nego ćemo da kažemo ko je za šta odgovoran.

Dakle, za smrt ljudi, za bombardovanje ove zemlje odgovorno je NATO vođstvo, odnosno tadašnje političke elite SAD, Nemačke, Francuske, Britanije i svih drugih zemalja koje su ovu zemlju bombardovale. Jasno i glasno, dakle.

Dakle, kako kaže ona izreka – ne grdi majka sina što se kocka, nego što se vadi. E, tako i ovo. Bolje da je ćutao i prihvatio kritiku na ono što je rekao, nego što je još jednom potvrdio da on zaista misli da je Srbija, njeno rukovodstvo krivo za to što nas je, mimo važećeg međunarodnog prava, bez ikakvog odgovarajućeg akta, bombardovalo 78 dana i noći 19 najjačih zemalja na svetu.

Želim zbog građana da napravim jednu paralelu. Tamo negde 2013-2014. godine, pred obeležavanje 100 godišnjice početka Prvog svetskog rata, počeli su na Zapadu da se pojavljuju istoričari koji su krenuli da tvrde da je Srbija izazvala Prvi svetski rat. Dakle, da je Srbija izazvala Prvi svetski rat.

Vidite, oni su se trudili da izmišljaju, da falsifikuju istoriju, da traže nekakvu kopču, da nađu nekakvu odgovornost Srbije za početak Prvog svetskog rada, a mi danas ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije imamo ljude koji bez imalo stida tvrde da je Srbija kriva za sopstveno bombardovanje.

Dakle, ne za neku korist koja treba da važi za neku zemlju, ovu ili onu, ne da nekog amnestira od odgovornosti, nego da sopstvenu državu optuži. E, to je taj fenomen koji građane molim da prepoznaju i da razumeju.

Ovi ljudi ukoliko bi ponovo dobili priliku da upravljaju ovom zemljom bi uvek i na svakom mestu govorili - mi smo krivi. Uvek i na svakom mestu bi pognuli glavu i tražili odgovornost ne za druge protiv nas, nego za nas protiv njih bez obzira da li smo krivi ili nismo i to pokazuju i ovih dana na jednom banalnom primeru.

Sećate li se koliko su kukali zato što je par sati zadržana Severina na granici? Sada njihovu zvezdu Sergeja Trifunovića nogom u zadnjicu izbacuju iz Hrvatske, niko pisnuo nije. Zašto? Pa, mi smo krivi. On je kriv. Nekako je kriv. Kako? Ne znam. Oni nikada nisu krivi, ali mi smo krivi. Valjda zato što smo krivi su i uništavali Vojsku, raspuštali slavne brigade, penzionisali časne oficire koji su ovu zemlju branili, jer oni su bili krivi i takvoj politici ne smemo dati, naravno, svim demokratskim sredstvima, da se protiv nje izborimo, da je raskrinkamo na svakom mestu i objasnimo narodu zašto ovi ljudi ne smeju da dođu ponovo u priliku da upravljaju ovom zemljom, jer bi to bila katastrofa za ovu zemlju.

Nama treba ono što će da se desi večeras u UN - čvrsta i hrabra borba za Srbiju, a to predsednik Vučić radi.

Vrlo kratko, govoriće i premijer verovatno na sve stvari, ima više vremena, ja ću vrlo kratko reći.

Dakle, predsednik Vučić je u Skupštini ovde govorio ono o čemu je govorio ceo Kruševac godinama unazad, tako da nije on rekao ništa što Kruševljani sami ne znaju. Zato je verovatno ta hamburgerija, hokus-pokus, u koje uđe kuče, a izađe pljeskavica, ta čudna magija je prestala da funkcioniše, jer ljudi su prestali da idu.

Drugo, vidim da kolega ima različita uverenja i mnogo uverenja. Jedino uverenje koje mi se čini da mu nedostaje je uverenje od ovlašćenog lekara za ovakve slučajeve. Hvala.

Ja ću se, poštovana predsednice Skupštine, uzdržati da komentarišem ovaj izliv mazohizma izrečene u rečenici – razbijaju nas kao pitu, razbucaj me kao pitu ili šta je već poručio, to valjda on zna šta time hoće i šta time želi da kaže. Prosto, nije moja šolja čaja, što bi rekli. Ne znam šta je pesnik time hteo da kaže, ali verovatno on zna.

Što se tiče ostatka izlaganja, sve smo više-manje čuli već 200 puta do sada, ovo je 201 put i, evo, već dve godine jedno te isto slušamo. Iskreno rečeno, bilo bi iluzorno očekivati od ljudi koji nisu u stanju da sastave dnevni red od dve tačke imaju ozbiljniju analizu predloga rebalansa budžeta. Dakle, samo zbog građana, da znaju, trebalo je da predlože dnevni red sa dve tačke. Jedna je trebala da bude onaj zakon koji su predložili, a druga je trebala da bude neka komisija koju žele da formiraju. Osamdeset njih se potpisalo iza predloga i za 10 dna su shvatili da su pola dnevnog reda izgubili. Dakle, osamdeset ljudi je potpisalo predlog, to su sve lideri opozicije, nije to bilo ko, ovo je cvet, ovo je so soli opozicije, i niko nije primetio od tih 80 ljudi da im fali pola dnevnog reda i sad vi očekujete od nekoga ko nije u stanju da sastavi dnevni red od dve tačke da uradi analizu budžeta. Bilo bi previše, bilo bi nemoguće i što reče nedavno predsednica Skupštine na sastanku koji smo imali – nekada je ona priča da neko nije u stanju dve nacrtane krave da čuva bila anegdota, bila tako neka metafora, ali ovo sada je bukvalna situacija. Dakle, imamo bukvalnu situaciju da imamo ljude koji nisu u stanju da sastave dnevni red od dve tačke, jednu zaborave, 80 njih to potpiše i niko ne primeti grešku i tek za 10 dana se počešu po glavi i kažu – fali nam pola.

Tu očekivati bilo kakvu ozbiljnu diskusiju je nemoguće. U svakom slučaju, videli ste i sami kako to izgleda.

Što se litijuma tiče, čekamo šta će struka da kaže, a onda ćemo se o tome odrediti. Dok struka ne bude rekla, mi stav čekamo strpljivo da formiramo i da jasno kažemo građanima da li je moguće ili nije moguće, a svakako struka nije čovek koji je maločas govorio. Hvala.