Rekoh ja da očigledno ide promena vremena, nema tu drugog objašnjenja.

Šta kaže kako je stradao Gadafi? Avioni gađali konvoj, došla rulja i ubili ga na licu mesta, umlatili ga. Samo zbog građana, ako neko gleda, a može da ostane u beleškama za neku budućnost, da ne ostane zaboravljeno šta je ovaj čovek rekao.

On je na Tviteru napisao – Andrej i Danilo nađeni u šahtu kao Gadafi. Evo vam ta slika kako to izgleda. To je slika kako to izgleda. On sve ovo vreme, evo godinu dana smo u ovom sazivu, više od godinu dana, ni jednom osetio potrebu da se izvini, da kaže preterao sam, bila promena vremena ili bilo kakav drugi način da pokuša barem da objasni ili sebe predstavi kao zdravorazumsko biće, jer niko normalan tako nešto ne bi mogao da pomisli, a ne uradi i napiše.

On sve vreme objašnjava zapravo da on to jeste hteo da kaže, samo mi nekako naopako tumačimo te njegove divne reči da neko treba da završi u šahtu ili nađen u šahtu, i to je cela priča.

Prema tome, što se tiče svih ostalih stvari, stvarno treba biti jeziv pa zaključiti da je izborni slogan iz 2020. godine direktno prouzrokovao nešto što se desilo 2023. godine. To je stvarno posebno stanje svesti o kome knjige mogu da se pišu, a evo ga i tvit 7. decembra 2021. godine u 10.38 časova. Dakle, na kraju krajeva, nema razloga da pokazujemo, jer nikada nije nagirao da je to napisao. Dakle, jezivo, grozno. Gadi mi se što uopšte moram da polemišem sa ovakvim ljudima na našoj političkoj sceni, ali dobro, verovatno će gazda Đilas i to da nagradi. Hvala.

Gospodine Orliću, niste bili ovih dana, da ste bili, čuli biste da koleginica nije obična poslanica. Svi su ovde poslanici, samo je ona poslanica.

(Tatjana Manojlović: Šta ovo znači? Šta ovo sada znači?)

Ali, ono što je dobro i što pozdravljam zaista, što se, eto, i na Azurnoj obali slušaju narodne gusle i da se godišnji odmor i na tim mondenskim mestima provodi uz narodne epske pesme i to me zaista raduje i to me zaista oduševljava. To zaista podržavam.

Jedini problem je što znate, kada uđete u to kolo, svašta može da izađe i, kao što vi citirate te pesme, recimo, ja bih mogao da govorim o prokletim Jerinama i to jednako ne bi bilo uvredljivo, jer je to valjda kulturno blago, ali neću. Želim da pozdravim to i pošto je bilo pre koji dan pitanje kako to mi i zašto mi to govorimo i odakle meni uopšte ti podaci, dakle niti mi je dostavila BIA, niti mi je dostavilo MUP. Dakle, sama objavila na „Instagramu“, pohvalila se, na Azurnoj obali na biciklu, na Azurnoj obali na električnom biciklu itd. To je javni podatak. Pri tom apsolutno prihvatam svačije pravo da letuje gde želi, ali samo kažem da u situaciji o kojoj oni govore da je Srbija pred izdisajem, da su finansije gotove, da je narod siromašan, ne može baš neko ko tamo letuje da govori u ime tog naroda. Ništa više, a što se tiče gusala to pozdravljam, to je super, to je zaista sjajno, samo ako uđemo u tu priču na svašta može da izađe. Hvala.

Samo želim da se zahvalim na ovoj informaciji jer, gospodine Vesiću, ovih dana smo govorili o tome da se ljudi vraćaju u Srbiju i da se taj trend okreće. Evo, sad imate direktnu potvrdu toga iz opozicije. Polako, jedna po jedna teza koju sam ovde govorio i koja je rezultat naše politike se potvrđuje i sa njihove strane, tako da do kraja mandata ćemo imati potvrdu svega. Priznaće polako jedno po jedno sve da je tačno, dakle da se okreću stvari, da nije da ljudi odlaze, nego se ljudi vraćaju. Evo, sada jednim konkretnim primerom su pokazali da je to apsolutno istina. Hvala na tome.

Ja verujem da o građanima i o građanima koji žive na ivici egzistencije najviše brinu ovi koji su upravo stigli sa Azurne obale. Za one koji ne znaju, to je najskuplje letovalište koje postoji u Evropi. Tamo ne verujem da je gospođa nosila paradajz, kao paradajz turista i paštetu i mesni narezak da otvori na plaži, pa da malo poručka, nego se tamo ide sa dubokim džepom, ozbiljnim parama i tamo su po pet evra kafe i kisela voda i ne znam ni ja šta.

Većina građana tih o kojima priča i svih nas koji ovde sedimo o taj Azurnoj obali možemo samo da sanjamo, da gledamo slike naše koleginice i da gledamo kako je tamo lepo i kako je lepo more, kako je lepo nebo i kako je skupo. Sada ona koja kafu plaća i kiselu vodu 10 evra, dakle, po pet evra, jako brine za ove ljude koji žive na ivici egzistencije, a na ivici egzistencije živeli onda kada su im oni podelili 500.000 otkaza. A tada nije brinula o ljudima da li su na ivici egzistencije, tad su živeli u izobilju, išli su zajedno sa vama na Azurnu obalu, kad ste ih ostavili bez posla, kada ste im katančili fabrike, kada ste podigli evro sa 78 dinara na 120 dinara, pa poskupeli kredite za 50%. Tada su ljudi super živeli.

Kako vas nije više sramota? Vi možete da govorite u ime bogataša žute bande koja je ovu zemlju opljačkala. U njihovo ime možete da govorite, mada ste se toliko dezintegrisali da to sam bog više zna ko je u kojoj stranci. Ali, u njihovo ime, u ime lopova koji su ovu zemlju opljačkali, možete da govorite. U ime onih koji zajedno sa vama letuju na Azurnoj obali možete da govorite, a u ime naroda ne možete da govorite, jer vam to narod ne da. Na izborima vam kažu – nećemo da ih gledamo, nego se prišljamčite nekom da vas prevede preko 3% i uđete u ovu salu. Sad ne znam kome ćete da se prišljamčite ponovo, možda imate nekoga na Azurnoj obali ko bi želeo da vas prebaci za pet evra i deset evra kapućino i kisela voda. Možda ti mogu da vam pomognu da pređete cenzus sledeći put, jer narod očima ne može da vidi bilo koju nijansu žute, jer su sve iste. Hvala.

Gospođo potpredsednice Skupštine, izostaće replika. Izostaće replika iz prostog razloga što i kada vas ritne konj vi ne jurite konja da vi njega ritnete.

Ne znam ni šta bih rekao na sve ovo. Trebalo je da pričamo o amandmanima.

Znači, ja ne znam ni šta je sadržina amandmana. Ono što sam pročitao, očekivao sam da mi neko pojasni šta hoće time. Međutim, mi ovde imamo situaciju da se amandmani podnose sa sadržinom „briše se“ ili se predloži neka budalaština da bi se dobila dva minuta da bi se pričale gluposti.

Ako nije u pitanju sunce sa Azurne obale, koje je malo duže, pošto je gospođa verovatno malo duže bila izložena visokim temperaturama na Azurnoj obali, pa je posledica toga, što bih mogao da razumem i saosećam, ako to nije u slučaju, onda je u pitanju čista budalaština na koju ja zaista nemam nameru da trošim ni vreme ni reči. Hvala.

Dakle, vidimo sada političku razliku, bar mogu da naslutim političku razliku koju imamo, pa, ću u vezi sa tim i govoriti. Dakle, mi ne delimo decu, na decu koja su deca naprednjaka, koja su takođe ostali neupisani u te vrtiće, čak najviše ljudi koji glasaju i podržavaju SNS. Ne delimo decu na one koji su deca ministara, dete poslanika, dete je dete. To je naše viđenje. Videli ste viđenje i ovih koji žele i decu da dele i nije to prvi put, imali smo to milion puta i to se prosto ponavlja. Zato ostaje samo da citiram velikog LJubivoja Ršumovića – dete je dete, da ga volite i razumete, a dete nije dete igračka za strine i tete“, a neko se stalno ovde igra decom i deli decu u želji da prikupi nekakav politički poen. Koliko će im poći zarukom, verujem da neće, ali moje je samo da kažem da su za nas sva deca dragocena i bukvalno, zato hoćemo svako dete da ima jednaka prava, jer, to su deca, i ako ništa drugo bar njih, ne treba da delimo, ako smo se mi stariji podelili po političkim, ovim, onim rovovima, i linijama, hajde bar, onda decu ne delimo. Prosto, to nije naša politika i ponosan sam na tu činjenicu. Hvala.

Vrlo kratko, prosto zbog građana koji ovo gledaju, dakle, ovo je sada bilo za one koji nisu stigli da pogledaju prepodnevni prenos. I to otprilike sam kaže i to je suština onoga što oni danas rade.

Dakle, njih nije briga da raspravljaju o zakonu. Oni ne pričaju o tome da li je zakonsko rešenje dobro ili loše nego pričaju o tome da li je Vlada ovlašćena da predlaže zakon. A ko da ga predloži ako neće Vlada?

(Srđan Milivojević: Dostojna.)

Dobro, da li je Vlada dostoja. I ona nije dostojna zbog toga što je jedan ministar ovde u sali nešto rekao pa se zbog toga izvinio. I to nam govori onaj ko je groktao i dahtao kada je Nevena Đurić dobila reč, ali nikome se nije izvinuo, nije mu palo na pamet, nego se kliberio, kikotao i cerekao i evo ga nastavlja, kao što čujete nastavlja, nema nameru da se izvini. To je razlika između nas i njih, kada pogrešimo kažemo izvini, oni nemaju nameru to da rade. Oni će da nastave da vređaju, oni će da nastave da grokću, oni će nastaviti da… kako ono kaže, ne da uživa nego oduševio se, ne, obradovao se kada je Nevena Đurić ustala da govori. Sada, on nama drži lekcije o tome šta je pristojno, šta nije i tako dalje.

Što se ovih činjenica i brojeva tiče, to ionako ne vredi odgovarati. To se onako šamara kako vam padne na pamet, milion ljudi otišlo, ne znam koliko je bilo, desetine hiljada je na ulicama. Jutros priča o deviznoj štednji, a devizna štednja bila s početka 90-ih, krajem 80-ih, znači, nema veze, piči Mile ko zna šta je kada bilo, svi ste vi krivi za ovo. Znači, jedna papazjanija, pa šta ko izvuče.

Samo ono što je sada bitno. Vidite, ja sam na jednoj od prethodnih sednica rekao da u ovoj zemlji izgleda od njih političkih nekrofila, koji jedva čekaju nekakvo stradanje ne bili za sebe izvukli neki politički poen niko ne može na miru ni da umre, jer čovek umre, a oni tu smrt zloupotrebe. Sada izgleda više ne može ni da se ubije i svaki samoubica sada dobro treba da razmisli pre nego što izvrši samoubistvo prvo da li to treba da radi, a ne treba da radi, jer to nije rešenje ni za šta, samo ostavlja veće probleme onima koji ostaju bez njega, ali i druga stvar, da će i to samoubistvo da bude iskorišćeno u svrhe napada i politikanstva ovih ljudi koji kada nemate politiku, onda dajte i samoubicama da se bavimo i to valjda može da im donese nekakav politički poen.

Jadno, bedno, dno dna, ali i dalje kopaju. Hvala vam.

Sad, pazite, ako ljudi imaju na svojim televizorima onu opciju premotavanja, ja ih molim da premotaju jedno sat, dva unazad, jer će čuti apsolutno različitu retoriku i različite argumente u odnosu na one koje smo sad čuli.

Čuli smo da je to svega 27 dinara na ne znam po kojoj jedinici vremena, da to ne vredi ništa, da su to male pare, da su to nikakve pare i da mi zapravo samo mažemo oči i ne radimo ništa suštinski bitno. Sad smo čuli da će tih 10.000 dinara izazvati dodatni jaz između bogatih i siromašnih, da će izazvati inflaciju, da će dovesti do pada kupovne moći građana, da će da porastu cene, maltene ekonomija nam ode u đavola. Pa, ne može i jedno i drugo.

Znači, ne može i 27 dinara na sat ili 27 dinara na minut ili ne znam ni ja koliko i beznačajna su sredstva i sredstva su tolika da će da napravi haos u društvu, državi i ekonomiji ove zemlje da će nas dovesti maltene do potpunog kolapsa. Znači, ili jedno ili drugo, zajedno ne može, prosto, nemoguće.

Što se ovih drugih stvari tiče, to zaista ne vredi ni govoriti. Ja samo molim da se prestane sa potcenjivanjem građana. Ja verujem da kada bih rekao bilo kome od kolega koji predlažu amandmane da neko može da kupi njihov glas za 10.000 dinara, 2.000 dinara ili 5.000 dinara, on bi se smrtno uvredio. A zašto onda misle da postoje neki ljudi koji na takav način funkcionišu? Zašto misle da postoje neki ljudi koji su manje vredni od njih i imaju manje dostojanstva od njih? Apsolutno nije tačno i nije u redu. Niti se to radi, niti to tako funkcioniše. Ali, ova peć od drveta koja je očigledno napravljena ili ovaj led od vatre, ne znam kako će da funkcioniše, ovih 27 dinara i potpuni kolaps ekonomije od istih 10.000 dinara. Vrlo zanimljivo. Mislim da će se to proučavati na ekonomskom fakultetu, jer je zanimljiv jako pogled koji do sad nismo imali prilike da čujemo. Hvala.

(Dragana Rakić: Replika.)

Dakle, to što oni pronalaze ljude za Šolakove medije nije ništa novo. Ako vama to predstavlja zadovoljstvo da gledate i da citirate, vi gledajte i citirajte.

Nisam rekao da mi je zanimljivo, smešna inflacija, nego sam rekao da su mi zanimljivi i smešni argumenti koje smo čuli. Kada citirate nekoga, pa valjda ga citirate zato što taj citat potvrđuje vašu tezu. Ne citirate zato što vam je palo na pamet baš eto tako, sada ću da kažem to i nema nikakve veze sa onim što hoću da govorim. Dakle, u prilog svoje teze da je naša akcija pomoći deci od 10.000 loša, koleginica je citirala Pavla Petrovića i rekla je što dovede do inflacije ovoga i onoga, a zaboravila je da je sat vremena pre toga rekla da to nisu nikakve pare, da je to 27 dinara i da to ne vredi ničemu.

Dakle, to mi je zanimljivo i smešno. Ne, inflacija. Inflacija je vrlo opasna stvar. Vrlo ozbiljna stvar. Imali smo, suočavali smo se sa tim u prošlosti. Nije to nešto čemu se čovek da smejati.

Sa druge strane, izuzetno je smešno kada isti poslanik u istom zasedanju, u dva različita sata kaže da je nešto nebitno, malo, nikakvo, ne može da pomogne onome kome se daje i veliko, ogromno, pravi inflaciju, dovodi do kolapsa ekonomije. To je zanimljivo i smešno. Šta da radim kada mi je zanimljivo i smešno, a mislim da je i građanima bilo zanimljivo i smešno da čuju sada ovo opravdavanje koje je došlo, jer uvek, kako kažu, i to sam već govorio, ali to nikako da nauče, ne tuče majka sina što se kocka, nego što se vadi. Nekada je bolje reći - okej, nije baš najbolje izabran citat, nego pokušavati da opravdate ono što je neodbranjivo. Hvala.

Kaže, šta se da zaključiti iz te poruke? Da se zaključiti da ste se vratili na prvobitnu argumentaciju, da te pare i nisu nešto. To se da zaključiti i da ste odustali od argumentacije da će te pare da izazovu ekonomsku kataklizmu u ovoj zemlji.

Druga stvar što se da zaključiti je da je gospođa koja se javila očigledno vaš pristalica, jer čim jednu političku stranku i to najjaču političku stranku u Srbiji naziva „sektom“, ja prepoznajem vaš vokabular.

S treće strane, želim da kažem da će ta „sekta“, koja se zove SNS, da prosvetnim radnicima poveća plate od 1. septembra za 5,5%, a kasnije od 1. januara sledeće godine za dodatnih 10%, što će kumulativno biti negde više od 16% povećanja plata prosvetnim radnicima o kojima smo malopre govorili.

Ja bih voleo da znam koliko su povećavali plate prosvetnim radnicima i koliko su o njima brinuli dok su bili na vlasti? Uništili su prosvetne radnike tako što su plate ostale iste. Plata prosvetnog radnika tamo negde 2007. godine u septembru kada sam se ja zaposlio u Ekonomskoj školi u Kikindi sa punim fondom časova bila je negde oko četrdesetak hiljada dinara, a onda su prosvetni radnici uzimali kredite, pa su mogli da opterete polovinu plate, pa je to bilo 20.000 dinara, ali u evrima.

Onda su oni, tako što su brinuli za te prosvetne radnike poskupeli evro, pa je evro umesto 78 došao na 120 dinara, pa vam je za 50% skočila rata, pa umesto 20.000 dinara imali ste ratu od 30.000 dinara, a plata ostala 40.000 dinara. Šta ste onda radili sa prosvetnim radnicima koji živeli od tih 10.000 dinara? Baš vas je bilo briga. Niti ste brinuli, niti ste znali šta treba da radite. Sada ste našli da se brinete. Nemojte, jedva su prethodnu brigu preživeli. Hvala.

Kratko vrlo.

Dakle, bitno mi je zbog građana da vide kako je ovo izgledalo, ova briga o prosvetnim radnicima. Prva rečenica – prosvetni radnici, ne znam sada kako oni sada žive, možda žive bolje, možda žive gore, to oni najbolje znaju, ali sada ću ja da vam pričam o botovima. Kakve to veze ima sa tačkom dnevnog reda? Nema nikakve. Pri tome, i to što ispriča nema veze sa onim.

„Bot“, skraćenica od „robot“. Znači, to je ono veliki broj komentara koji se kompjuterski generišu preko mašina, pišu komentare da bi ne znam ni ja šta radili. Niti to radimo, niti to imamo, ali hajde, ne možete vi njima izbiti iz glave njihove teze koje su stalne. Dakle, sad će uskoro da krene, samo što nije krenulo, evo sad će Jovanjica, pa će da krene naplatna rampa, pa će da krene ono, to već ide tim redosledom. Sad su botovi došli na red, ali uskoro će i ovo ostalo.

Nema šta ko da mi govori. Dakle, radio, doživeo, video. Imao platu 40.000 dinara, plata ostala, krediti porasli jer su tako vodili računa o državi. Krediti porasli za 50%. Dakle, 20.000 dinara, to vam je bilo možda nekih 150 evra, a onda je 150 evra tridesetak hiljada dinara. To vam je problem, tako su brinuli.

Sada će, zato što će da vam pričaju o botovima, to je otprilike poruka prosvetnim radnicima, mi ne znamo da vam sačuvamo plate, mi ne znamo da vam povećamo plate, mi ne znamo da vam omogućimo da živite bolje, a super vam pričamo o botovima. Glasajte za nas, imaćete 24 časa priče o botovima i kada vam ispričamo o botovima, odmah vam život bude lepši.

Evo, kome je sada lepše posle ove priče, neka glasa za DS, oni bolje od toga ne znaju. Hvala.

Pa, dobro, ovo smo već sve slušali, ne bih da ulazim uopšte u te više priče, zato što oni ljudi imaju svoju agendu koju moraju da ispucaju za jedan dan i to ne vredi, to šta god odgovarao, koliko god tražio argumente isto se hvata.

Međutim, ono što jeste interesantno, to pominjanje Aleksandra Vulina. Vidite, prvo, građani Srbije treba da vide kako u Srbiji postoje ljudi koji seire i raduju se kada se neki građanin Srbije nađe na udaru SAD ili bilo koje druge države. Recimo, ja se uopšte ne bih radovao da je bilo ko od njih, na bilo kakvom spisku, bilo čijem spisku i to je valjda razlika.

Sa druge strane, mi ovih dana dobijamo polako ali sigurno, stižu odgovori na pitanje, otkud te sankcije. Ovo o čemu on govori, to više niko i ne spominje, to uopšte nije tema. Za one koji su te sankcije uveli, znači govorim o njima, o ljudima koji dolaze iz administracije SAD, za njih to nije tema. A šta tema jeste? Kosovo - Rusija, Rusija – Kosovo, Kosovo – Rusija, Kosovo – Kosovo, Rusija, Rusija, Rusija. Eto, to su teme.

Prema tome, ta priča i te teze koje pokušava da brani, na ovaj način apsolutno ne stoje, a građani Srbije sami imaju prilike da vide šta je pravi razlog i da čuju i pročitaju šta je pravi razlog zašto je Aleksandar Vulin pod sankcijama. Dakle, ne zbog ovih priča koje oni pričaju, jer za to na kraju krajeva nijedan dokaz nije dat, niti se iko time više i bavi, nego pre svega i suštinski njegovog odnosa prema Ruskoj Federaciji. Ništa više i ništa manje od toga.

I ako je to razlog da se neko raduje, ja verujem, poznavajući Aleksandra Vulina dovoljno, da je on verovatno zadovoljan što je eto, svetskim učinio neke ljude, pa ako ih to čini srećnim, eto neka budu srećni i radosni, verujem da je to jedno dobro delo za današnji dan. Hvala vam.

Vidite, nije baš tako da ne vodimo računa da mladi ostanu u zemlji. Evo, vidite mi smo jako vodili računa da ovaj mladi čovek ostane u našoj zemlji, pa smo mu pre četiri godine dali posao, pa Nenada Đorđević kadrdovik Vlade Srbije intervenisao pre četiri godine i zaposlio ga u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Vidite, da ne bi otišao iz ove zemlje, dobio čovek posao, jer smo vodili o mladim, sposobnim kadrovima, a na insistiranje njegovih kolega koji su ga predstavljali kao budućnost ove zemlje, dobio je posao. Svega nekoliko godina kasnije, pojavljuje se isti ovaj mladi perspektivni čovek i pokazuje da smo bili u pravu i da je on izuzetno sposoban, jer kupuje stan u Beogradu za sto hiljada evra i daje kaparu od devet hiljada evra, sve u kešu.

Vidite, kako mlad, sposoban čovek i kako mi umemo da prepoznamo ta mlade sposobne ljude da ih zadržimo u Srbiji. On nije otišao. Kaže odlaze mladi, sposobni, a ostao nam on. Pa, to je stvarno tragedija za ovu zemlju ako je to stvarno tako, a nije. I, sad šta on radi? Gleda gužve, gospodine Vesiću na aerodromima ovih dana i kaže – ne mogu da stignu da se ukrcaju u avion. On ne shvata uopšte šta se tamo dešava. On je video negde, menjao kanale, video gužvu i kaže – eno, nagrnuli svi da odu. Pazite vi taj stepen ludila. Pa, nije smešno, možda deluje smešno, ali stvarno nije.

Prema tome, ovi mladi kadrovi ovog tipa ostaju u ovoj zemlji, ali mi radimo na tome ne samo da mladi ostanu, nego da se mladi i vraćaju. Po prvi put imamo ozbiljan broj mladih ljudi, pre svega u IT sektoru, ali i u nekim drugim sektorima, koji se vraćaju u ovu zemlju. Zašto? Pa, zato što su prepoznali da ova zemlja ima perspektivu, da u njoj mogu da žive, da mogu da rade posao za koji su se školovali i da ovde zasnivaju svoje porodice, da imaju neke prednosti u odnosu na zemlje u kojima su bili. Njima nije trebao kadrovik Vlade da ih zaposli u Nacionalnoj službi za zapošljavanje nego su negde drugde izgradili svoje karijere i sad se vraćaju. To je ta perspektiva Srbije. A vi šta ste? Pa, to se najbolje zna i to ćete najbolje sebi odgonetnuti kada se pogledate u ogledalu, ako imate hrabrosti za to. Hvala vam.