Da ne ulazim sada u ove kontradikcije koje su iznete, jer danima slušamo kako Aleksandar Vučić, gospodar života i smrti u zemlji Srbiji, a sada ispade da ni u SNS ne može sam da odredi, nego mora da pravi kompromise sa nekakvim strujama itd. te fascinacije generalno u tim strujama to ću ostaviti nekome drugome da analizira.

Ono što mi je zanimljivo to su sledeće stvari.

Prvo, taj Ustavni sud će imati obavezu u nekom narednom periodu, ja sam siguran, da se izjasni o tome da se zabrane terorističke organizacije u ovoj zemlji koje se lažno predstavljaju kao političke stranke.

Jedna od tih terorističkih organizacija, jeste ona iz koje dolazi prethodni govornik, koja je pokušala da 15. marta izazove građanski rati u ovoj zemlji, koja je planirala ubistva, upadanja na RTS, pa i ako pogine nekoliko ljudi, citiram: „neće biti nikakav problem“, a onda je utočište našla u Republici Hrvatskoj koja je očigledno stajala iza njihovih nekih delovanja.

Takođe, mi je interesantno da mu smeta delovanje Vladana Petrova i on se usuđuje da on Vladanu Petrovu drži bilo kakva predavanja što mi je potpuno neverovatno, ali sa druge strane mu ne smeta sudija Majić, koji se ne skida sa televizije.

Ali, ima još bolja stvar, ukucam ime i prezime ovog njihovog advokata, inače poznat advokat po tome što šalje lažne informacije, zahteve za informacije od javnog značaja i tako puni sebi budžet i nije jedini koji se time bavi, ima ih još ovde, tako je stekao ugled.

Pogledajte sada gostovanja „Nova S“, „N1, dnevnik „Nove S, samo znači kratak pogled na „Googlu“, a to može, to je uredu, i to ga kvalifikuje za sudiju Ustavnog suda. Prosto neverovatno. Dakle, nema ovde nikakvog principa, nema ovde ničega.

Što se tiče Generalštaba, da su imali bilo kakvu ideju šta sa tim da se radi, pa da čovek kaže, hajde i da razume. Oni se raduju što milijardu i po evra nije došlo u Srbiju, nego će da ode u Albaniju, kao što su se radovali kada Srpska namenska industrija izgubila posao dobila ga Bugarska. Sve se svodi na to, da Srbija izgubi, da drugi dobiju, a da oni budu srećni. Kako god bilo ja potpuno podržavam i nadam se da će

24/2 JD/VZ

doći do toga, dakle potpuno podržavam i današnju izjavu predsednika Republike, da svi oni koji su radili na rušenju ove investicije treba da odgovaraju, jer su naneli ogromnu štetu Srbiji.

Pretpostavljam da će i ovi ovde da daju svoj doprinos, solidarno da se tuže pa neka nadoknade te pare koje država Srbija izgubila, da država Srbija ne bude na gubitku, neko od njih, a verujem da ima bar jedan koji može da da bar 600 miliona, a to je od prilike pola od onoga što smo izgubili, nešto malo manje od toga, a ostatak neka se pobrinu sami. Hvala.

Zanimljivo je to jako. Ja volim to kada ovako jurodivo krenu da se busaju grudi – mi smo tu, samo pozovite, jedva čekamo. Pa, gde su vam ovi? Što pobegoše u Hrvatsku? Što se nisu odazvali pozivu? Pobegli od svoje zemlje rođene u Hrvatsku da se sakriju od odgovornosti. Što to kada su tako hrabri, kad ste tako odvažni? Jedva čekate pozive, učestvovaćete itd. Ja se nadam da ćete učestvovati. Ja se nadam da ćete odgovarati i ja se nadam da ćete biti zabranjeni kao teroristička organizacija, jer to jeste. Vi što jaučete vi treba da budete zabranjeni zato što primate pare iz inostranstva, isto tako odlukom Ustavnog suda, jer to Zakon o političkim strankama ne dozvoljava. Vi mora da budete zabranjeni zbog toga.

Što se tiče same ove priče koju pokušava da na bilo koji način podigne, a tiče se Generalštaba, ni u jednom trenutku nisu pokazali nikakvu inicijativu i nikakvu ideju šta je alternativa, osim da Srbija ne dobije investitora. Nikada ništa. Znači, da ne dobije investiciju, da nema Memorijalnog centra NATO žrtvama, to je otprilike ono što oni žele, Beograd bez kranova, Beograd bez gradnje, Beograd bez ičeg, to je njihov san.

Sa druge strane, na isti taj način su diskutovali kada je bio u pitanju NIS. Imaćete ponovo kantice, imaćete ponovo… Kao da oni ne žive u ovoj zemlji, pa njih to ne dotiče. Oni se raduju tome što je jedan investitor izabrao da ode u Albaniju, a ne u Srbiju i onda nam još drži predavanje, jer Albanija, to je ozbiljna žena koja ima težinu, to je zemlja koja poštuje vladavinu prava, Albanija u kojoj kriminalac naoružan stoji na biračkom mestu i nadgleda glasanje i koja nema izveštaj o Evropskom parlamentu, tom svetom domu za njih nego otvara klastere, ali dobro, sve je super.

25/1 GD/MT 15.15 – 15.25

Najzad, što kaže naš narod – ne grdi majka sina što se kocka nego što se vadi. Znači, što se Majića tiče on je sudija Apelacionog suda i nisam ja govorio da je kandidat za Ustavni sud, to sam govorio za ovog vašeg, što ste ga vi predložili za Ustavni sud da visi po „N1“ i „Nova S“.

Ali, kažem, da vam ne smeta Majić koji je u još goroj situaciji, koji kao sudija Apelacionog suda ide i objašnjava kako on mora da se bavi politikom, kako je njegov poziv da se bavi politikom, iako mu u Ustavu stoji da ne sme da se bavi politikom. To nema veze, to može i to nikada nisu osudili i to im je sve super. Zašto? Zato što u istu blokadersku tikvu duvaju, a tikva je gotova a blokaderi će da odgovaraju.

Hvala.

(Pavle Grbović: Replika.)

Ovde ima nekih stvari koje da nisu tragične bile bi komične, a tragične su zato što dolaze od nekoga ko bi bar formalno trebalo da zna o čemu priča. Dakle, od 17 kandidata ukupno imate jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam profesora univerziteta, a pored toga tri doktora pravnih nauka. Znači, sve ukupno, od 17, 10 su doktori pravnih nauka i profesori univerziteta, ali to nisu pravni stručnjaci, to nisu ljudi koji ulivaju poverenje. To su, kako kaže, ćutači i ćutačice, kako se to već izgovara i ne znam ni ja šta.

(Narodni poslanik opozicije dobacuje.)

Tubeles, ne dobacuj, bre. Kada ozbiljni ljudi pričaju, ti slušaj, možda nešto i naučiš. Ovako se samo dernjaš bez veze.

26/3 TĐ/LŽ

I onda kažu – vi birate po pripadnosti vašoj stranci i, između ostalog, navedu – Ranka Vujović 2007. godine je postala pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, što pokazuje koliko je ta gvozdena metla SNS sve čistila i onda hit hitova, kaže, Zoran Lončar je pripadnik bivšeg režima. Znači, Zoran Lončar pripadnik bivšeg režima, bio je ministar u dve vlade Vojislava Koštunice. Znači, on je pripadnik bivšeg režima i to im kao smeta, a Miloš Jovanović im ne smeta, on im je divni koalicioni partner i on ne smeta uopšte i ovi iz G17, tamo kod njih, i žuti, a Zoran Lončar smeta. Ovo više čovek ne može da pohvata u kojim ste vi sve raskoracima i u kojim ste vi sve kontradiktornostima. Vi stvarno više ne znate gde ste i gde udarate.

27/1 AL/LjL 15.35 - 15.45

Sve u svemu, ono što je najzanimljivije, kaže - godišnje zbog njihovog nerada plati država 140 hiljada evra štete. Naime, 152 miliona evra plaća zbog nerada Tužilaštva za organizovani kriminal, 152 miliona evra plaća zbog toga što Nenadić ili ne zna ili zna šta treba da radi, pa dogovara kako će da izgledaju predmeti. Nije u stanju dva predmeta da dobije za sve godine postojanja tog tužilaštva i njegovog bitisanja na tom mestu. Ali, dobro.

Sve u svemu, ništa konkretno, ništa jasno, ali dobro, ja mislim da ćemo konkretno pričati kada Ustavni sud bude imao na dnevnom redu predlog za zabranu političkih organizacija koje se direktno finansiraju iz inostranstva od strane Hakija Abazija i onda ćemo imati konkretno o čemu da pričamo. Hvala.

To što vi zamišljate možda tako funkcioniše kod vas u toj vašoj vojnoj hijerarhiji, možda je neko uspostavio tako, kod nas to tako ne funkcioniše.

Drugo ja mogu da odgovaram za ponašanje svoje dve ćerke i to ove jedne, još jedno 20 dana, ove druge još narednih tri godine, a za ponašanje svakog poslanika valjda odgovara svako sam. Tako, da li će biti odgovornosti ili neće biti odgovornosti iskreno se nadam da hoće na nekoj narednoj listi, na nekom narednom deljenju karata da će biti odgovornosti da oni koji ne rade svoj posao kako treba će odgovarati, ali tu odgovornost ćete da snosite i vi. Tako da što se vas tiče vi nećete moći da vidite uživo da li se to desilo ili neće, ali ću se ja odlučiti da vam to javim kada bude bilo vreme, tako da ćete to saznati.

Što se tiče ovog drugog dela, dakle, ovo tumačenje i čitanje biografija i napadanje porodica i dece nekih ljudi, zaista je fascinantno, to dosad nismo imali prilike da čujemo, i tumačenja što je još gore, to što je neko napisao nešto u biografiji što se ponosi svojom decom, ja ne vidim da ga diskvalifikuje za sudiju Ustavnog suda, ali ono što nekog diskvalifikuje kao osobu, kao čoveka, jeste to da se sprda time i da sam zaključuje kako neko voli više svoje muško nego žensko dete, to je onako, verovatno neka lična trauma.

Što se tiče porodice Snežane Marković, šta je sporno sa tom porodicom? A koliko porodica u Beogradu kompletno svi naslonjeni na pravosuđe i što je još gore od svega mi imamo mnogo goru pojavu od toga, a ta pojava se zove CEPRIS, gde sede advokati, tužioci i sudije. Advokat iz CEPRIS-a, tužilac iz CEPRIS-a, sudija iz CEPRIS-a i to je pošteno suđenje, ali o tome niko ne priča ništa. Naravno, ne tiče se Ustavnog suda nego govorim o pravosuđu što je nešto drugo, ali kada pričamo o svim tim stvarima kako to nikom nikad nije zasmetalo.

Što se tiče muža gospođe Marković i Advokatske komore u Kragujevcu, a što ne kaže o tome kako sve advokatske komore koje su zauzeli, bukvalno prelistavaju naloge na društvenim mrežama da vide da li ima neki „ćaci“ i sve odbijaju pod istim odgovorom nedostojan advokatske profesije, bez ikakvog drugog objašnjenja. Jel to, to nije problem?

A da vas pitam, a šta bi bilo da je bilo drugačije da smo se mi tako ponašali svi, koji su bili iz tih stranaka isključivali iz advokature samo zato što pripadaju nekoj drugoj političkoj opciji i onda se bune što postoji jedan koji to ne radi? Pa, sram ih bilo! Hvala.

Ja bih i po Poslovniku i repliku, jer ovo je bilo sve mimo dnevnog reda. On je pričao o pravosuđu, a pravosuđe nema nikakve veze sa Ustavnim sudom. Ustavni sud se zove sud, ali to nije pravosuđe. Ja se čudim kako jedan ovako visokoobrazovan čovek takvu grešku da napravi, da nam priča sve vreme o pravosuđu, misleći da priča o Ustavnom sudu. Ustavni sud je samostalni organ koji kontroliše sve tri grane vlasti. Dakle, on nema veze sa pravosuđem, ali dobro desi to verovatno ovim ljudima koji steknu diplomu, a ne znaju da pokažu zgradu u kojoj se to desilo.

Što se tiče Maje Popović, radila je u Hitnoj pomoći, radila u BIA-i i šta s tim? Da li je uradila nešto u toj Hitnoj pomoći kao pravnik što nije u redu, što nije kako treba? Da li je uradila nešto u BIA-i što nije u redu, što nije kako treba? Ne, nego se ovde sprda otprilike gde je ko radio, jer to valjda nije dostojno ne znam ni ja čega, njihovih nekih. Radila je tamo gde je mogla da radi. Da je mogla da bira nešto drugo, možda bi birala nešto drugo. U vreme njihove vlasti čovek je mogao da uzme ono što je dobio i taknuto, maknuto. Nemaš ni ideju da možeš da pomisliš na drugi posao i onda ide najveći hit – pokradeni izbori, o tome nije Ustavni sud ništa rekao. Pa, rekli su oni. Time što su prihvatili mandate, oni su prihvatili rezultate tih izbora. Šta ima Ustavni sud da kaže?

Najgenijalnija misao je kako Ustavni sud nije se oglasio o načinu donošenja budžeta za prošlu godinu. To je ono – bez rasprave, pritom to je ono kada su hteli da nas linčuju ovde, ali nije to problem, nego oni traže od Ustavnog suda da ceni proceduru. Oni ne shvataju da Ustavni sud ceni materijalni akt. A joj, sada i ja komplikujem.

Dakle, ono što piše u zakonu, da li je u skladu sa Ustavom ili nije u skladu sa Ustavom, a ne da li je donesen u skladu sa procedurom ili nije donesen u skladu s procedurom. To se rešava poslovnički, u Skupštini, a ne pred Ustavnim sudom, ali dobro.

Na kraju krajeva, ja se slažem sa ovom idejom koju je rekao. Imali smo ovog koji je rešio sam sebe da kastrira, ovaj će sam sebe da lustrira. Neka im je srećno i jednom i drugom, nadam se da će im to doneti dobro u životu.

Hvala.

Dakle, imali su izbore, nema 15 dana, oni se i dalje bave nekim lažnim istraživanjima. Istražio vas je narod i u Mionici, istražio vas narod i u Negotinu, istražio vas narod i u Sečnju. Eno vam ga rezultat pa gledajte gde ste. Tako da, nemate vi nikakvu potrebu da vi istražujete. Tačno ste dobili sliku kako je, a dobićete i naredne godine pre ili kasnije.

35/1 MV/LjL 16.55 - 17.05

Što se tiče jedne stvari, samo želim da reagujem, pošto nisam stigao a već drugi put se ponavlja, to je kako će predsednik Republike birati sudije Ustavnog suda. Da, to mu je nadležnost, to mu piše u Ustavu. Dakle, Ustav kaže, u članu 172. - Ustavni sud čini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet godina, pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupština, pet imenuje predsednik Republike a pet Opšta sednica Vrhovnog suda. Dalje stoji da Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje predlaže predsednik Republike, predsednik Republike pet sudija između 10 kandidata koje predlaže Narodna skupštine, itd, itd.

Znači, vi sada imate situaciju da neko, evo već drugi put u ovoj raspravi, napada predsednika Republike što vrši svoju ustavnu nadležnost. Šta treba, da ne izabere sudije Ustavnog suda? Ne razumem? To je kao da ga neko napada što predlaže kandidata za predsednika Vlade. Dakle, nakon što sasluša mišljenje ko ima većinu u parlamentu, on daje mandat za sastav Vlade. I onda kažu - aha, Vučić ti dao mandat. Pa ne, ko će da mu da? Sveti Petar? Marsovci? Ja ne razumem o čemu se više ovde radi?

Na osnovu svih ovih nekih diskusija, evo, prešli smo sada već i na raspravu poslanika, ne samo predstavnika stranaka, ja vidim da ovde nema ozbiljne kritike ni za jednog kandidata, osim pokušaja duhovitosti i zbijanja neslanih šala sa porodicama kandidata. Mi nismo čuli ništa konkretno šta je ono što ih onemogućava, što ih na neki način diskvalifikuje da budu sudije Ustavnog suda. To znači da su kandidati dobri i da će izbor predsednika, a i izbor Skupštine, na kraju biti dobar. Hvala.

Dobro.

U principu ja bih možda i nešto drugačije govorio da nisam dobio jedan akt koji se tiče psihološke procene kandidata za rad u Upravi carina i u toj oceni piše… Pa, šta vam je, što se vi sada bunite, ne razumem šta je problem?

Evo, sad ću ja to da pronađem, pa ćemo to da pogledamo.

Dakle, kaže – ne ispunjava psihološke kriterijume neophodne za rad na radnom mestu u okviru Uprave carina, pa između ostalog nabraja se – nedovoljna profesionalna zrelost i deficit razumevanja radne uloge. Onda se nabraja šta sve kaže da sve ukazuje na nedovoljnu zrelost sa elementima javnih ovlašćenja.

Broj dva – indikator i disfunkcija u domenu kontrole impulsa, to je ono što i sami imamo prilike da vidimo, impulsivnost u odgovaranju, nedovoljna procena konteksta, smanjeni mehanizmi samoregulacije tokom formalnog intervjua, rani signal promene u ponašanju.

Broj tri – potencijalni antisocijalni i egocentrični obrasci, snižena prosocijalna vrednost, egocentrična motivacija, smanjena savesnost, neprimereno korišćenje ovlašćenja.

Pod četiri – iskrivljeno razumevanje realnosti radne uloge, površna ili deformisana percepcija službene uloge, deficiti u proceni posledica, nedovoljno razvijena kognitivni mehanizmi procene rizika.

Pet – elementi povećane osetljivosti na moć i kontrolu frustracione netolerancije, kompenzaciona nesigurnost kroz simbole moći, impulsi nekompatibilni sa službenim ovlašćenjima, itd. i kaže nije podoban kandidat ovaj za rad u Upravi carina. Preporučuje se nezapošljavanje na pozicijama koja uključuju ovlašćenja nošenja oružja, kontakt sa strankama, postupanje u rizičnim ili konkretnim situacijama.

Ja sam samo ovo hteo da pročitam. Nisam rekao ko je bio kandidat, niti sam bilo šta govorio o tome o čemu se ovde radi, ali mi se po ovom urlikanju sa druge strane čini da su kolege i te kako prepoznale o kome se radi, pa nema potrebe da nastavljam dalje. A ja nekome kog ovako opišu stvarno nemam o čemu da razgovaram. Hvala.

38/2 JD/MJ

Ovo naravno da nema veze sa bilo kakvom politizacijom obrazovanja. Dakle, ovo nema apsolutno nikakve veze sa politizacijom obrazovanja. Pošto kaže da ne zna kako izgleda politizacija obrazovanja, pa izgleda tako što predstavnici političkih stranaka i narodni poslanici blokiraju fakultete u želji da time angažuju studente u svoju političku korist. Politizacija obrazovanja je kada roditelji zajedno sa nastavnicima ili profesorima iz političkih stranaka ili politički opredeljenima blokiraju škole. Politizacija obrazovanja je to kada rektori univerziteta onemoguće rad univerziteta u Srbiji zato što žele da ostvaruju svoje političke ambicije. Politizacija obrazovanja je kada se ti isti rektori posle toga, kako imamo prilike sada da vidimo, nađu na listama, očigledno, blokaderskim, opozicionim. Politizacija obrazovanja je kada profesori imaju dvostruke kriterijume na ispitima za one koji su blokirali i one koji nisu blokirali fakultete. Politizacija obrazovanja je kada profesori imaju dvostruke kriterijume na ispitu za one koji podržavaju i one koji ne podržavaju njihovu opciju. To su vam sve politizacije obrazovanja.

Nažalost, u toj politizaciji i te kako učestvuje neki ovde prisutni, a ono što mi radimo i ono što ćemo uraditi ovim zakonom jeste da se onemogući to da nam više objašnjavaju u udžbenicima istorije i da nam uče decu kako je tursko vreme bilo super, malo su vas nabijali na kolac, ali nije to tako strašno bilo, bilo je mnogo kulture i tako tih stvari, da se u dva pasusa opisuje Prvi svetski rat, da nam deca završavaju osnovu školu i ne znaju ko je bio vojvoda Mišić, ni ko je bio vojvoda Stepa, ni ko je bio vojvoda Putnik, ni ko je bio kralj Petar, ni ko je bio regent Aleksandar, da ne znaju ništa o Prvom svetskom ratu, da su više pisali o Prvom svetskom ratu komunisti u njihovo vreme, nego što se piše u današnjim udžbenicima koji pišu stranci. To hoćemo da promenimo i to ćemo promeniti, a politizacija – za to ste zaduženi vi. Hvala.

Replika, a mislim da ne bi bilo pogrešno ni da sam se javio u vezi povredom Poslovnika, jer mislim da se narušava dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije ovakvim govorima.

Pazite vi šta je on uradio, kako je on postavio stvari. Ako si nacionalno svestan ne možeš da budeš ni moderan, ni u 21. veku, ni da koristiš nove tehnologije, ne možeš ništa, ako si Srbin ne možeš ništa. I to je poenta cele priče koju rade već evo godinu dana.

Ako si Srbin, jednako je ti si „ćaci“, ako si „ćaci“ ti si za odstrel. Evo vam ga, to je to. Ne možete da budete Srbin i da znate da koristite nove tehnologije, to ne biva. Ne možete da budete Srbin i u 21. veku, to ne biva. Pa, ne nego ćemo svi da budemo Mila Pajić. Pa neće ovu decu podizati Dinko Gruhonjić, kao što je vas. I neće svi trčati u Hrvatsku da beže od odgovornosti u sopstvenoj zemlji. I neće nam Zagreb biti bliži od bilo kog srpskog grada. Neće. Pomirite se s tim.

Drugo, Tito je umro. Jugoslavije više nema. Nećemo da budemo Jugosloveni. Tragedija je što danas u Narodnoj skupštini mogu da citiram što je u 19. veku govorio Svetozar Miletić, „Mi imamo svoje narodno ime koga se nikome za ljubav nećemo odreći i koje nikome drugom ne namećemo. Hoćemo da ostanemo Srbi“.

Tragedija je da posle dva veka, dakle u 19. veku čovek je to govorio, mi u 21. veku ponavljamo isto to. Nama ne daju da budemo Srbi. Ako smo Srbi, onda valjda nismo ljudi i to u Skupštini Srbije. Kakve veze ovo ima sa Štazijem, kakve ovo veze ima sa istočnom Nemačkom? Ko ovde nameće ideologiju SNS kroz udžbenike? Njemu je biti Srbin ideologija.

Ljudi moji, da li vi shvatate u kom svetu mi živimo i ko nama hoće da kroji kapu i uređuje državu? Biti Srbin nije ideologija, to je nešto čemu pripadate ili ne pripadate. Pošto vi nećete da pripadate i nemojte i to je vaša stvar. Ni vi, ni Mila Pavić, ni Dinko Gruhonjić, ni bilo ko drugi. Nemojte nama da branite da budemo ono što jesmo.

To što ja moram da ga slušam da bih morao da polemišem, to je jedna stvar, ali bilo bi dobro da svako u diskusiji sluša i sam sebe, da posle ne pripisuje meni ono što je on rekao. Pa, nisam ja rekao da će nam deca znati sve Nemanjiće zahvaljujući izmenama zakona, ali neće znati da koriste nove tehnologije. Nisam to ja rekao. I, to je kontekst u kome sam rekao da očigledno kod njega to jedno drugo isključuje.

Mi štitimo ratne zločine, mi se zalažemo za to. Pa, ne nosim ja majicu Jove Divjaka na grudima, nego njegov bivši predsednik, Sergej Trifunović. Inače, Jovo Divjak za one koji ne znaju, pucao po Srbima u Bosni i Hercegovini. To je model Srbina koji je njima prihvatljiv, Jovo Divjak, a sve ostalo nije prihvatljivo. Pa, nećete nas na to naterati.

Druga stvar, dajte, evo i ministar je tu, jednu reč koja govori o bilo kojoj ideologiji u vezi sa udžbenicima. Reč, ne rečenicu, koja ideologija, kakva ideologija i sam priča o tome kako će deca da uče Nemanjiće. Da li je to ideologija? Znati Nemanjićevu lozu, to je ideologija. Ala ste vi zaglibili? Ali ste vi zaglibili sledbenici Jova Divjaka i svi bi kao Jovo Divjak bili. E, takvi ste vi.

Evo, on u prvoj rečenici kaže – kada vam kažu ekstenzivno tumačenje, to znači da hoće da vas prevare i onda to urade. Znači, hoće da vas prevare.

Dakle, niti sam ja to rekao, niti je to bio kontekst. Naprotiv, ja sam rekao da je 27. mart bio važan datum, da smo se pokazali mnogo časnije nego mnogo druge velike nacije u Evropi, ali da nas je to skupo koštalo i šta tu tačno nije istina? Šta tu nije istina?

Šta bi bilo kad bi bilo, to niko ne zna. Da li bi to dovelo do toga da ta država potraje još godinu, dve dana, da li bi to bilo prekršeno brže, ko to može znati, nemam pojma, ali znam da ovo što on tvrdi da sam rekao nisam rekao.

Dakle, ovo vam je ponovo kako lažu i obmanjuju za sve što postoji na političkoj sceni u ovoj zemlji. Dakle, oni izmisle šta ste vi rekli i onda polemišu sa tim, kao da ste vi to stvarno rekli i to non-stop rade. To je, prosto, neverovatno više dokle ide taj bezobrazluk i dokle ide to laganje i obmanjivanje tih malo ljudi što je ostalo da ih prate i da ih slušaju.

Da ja sada ulazim u to šta bi bilo kada bi bilo, da je bilo ovako, da je bilo onako, nemam pojma šta bi bilo. Ne znam šta bi bilo. Ja samo znam da su neki mnogo pametnije postupili u nekim situacijama, pa imaju 18.000 žrtava tokom Drugog svetskog rata u našem okruženju, a mi milione. Svaka jama u Hercegovini ima više nego njihov ceo narod. Ja o tome govorim.

Postoji nešto što je etika namera i etika rezultata. To što je neko imao najbolju nameru, a pritom nisam ni siguran da je imao najbolju nameru, nego smo poslužili ponovo kao batina da bi neko drugi svoje interese zaštitio i to je bio kontekst u kom sam ja govorio i o kome se ta rasprava između mene i kolege Pajića vodila. Dakle, ne o istoriji ili ne znam ni ja čemu, nego da li mi ponovo treba da svoju glavu stavljamo tamo gde niko drugi neće nogu, a to nas je već koštalo u istoriji toliko puta i onda on dođe i izmisli celu priču i polemiše sa tim kao da je ne znam ni ja šta rečeno.

Prosto, neverovatno. Ko će da piše udžbenike taj će pisati o činjenicama. Dakle, ne može u istoriji da se piše tumačenje ovoga ili onoga, 27. mart se desio, 27. mart je na ponos ovom narodu, ali isto tako nas je taj 27. mart koštao miliona Srba koji više… Dobro, doduše, te generacije svakako u većini ne bi ni bile žive, ali bi njihovi potomci bili živi, a mnogi od njih nisu uspeli da imaju potomke zbog toga što im je život bio prekinut.

Hvala.

Nema on pojma, on čovek dođe, bolestan čovek, bre, on boluje od Turetovog sindroma, on dođe ovde i viče šta je. Samo je problem, bio je on ovde ujutru u 10.

(Miloš Parandilović: A ovo nije opomena?)

Što opomena, što opomena? To je dijagnoza.

Dakle, dođe ujutru u 10, ali dođe trezan. Nije problem što nije došao do četiri, nego gde je bio do četiri. I snimili ga ovi, kako se zove, „Paparaco potera“, ne znam kako se to zove, ode ovde dole u Kosovsku, šljoka rakiju ceo dan i dođe ovde da nas maltretira pijan. To je problem sa kojim se mi suočavamo. Mi smo ovde kao ono žena koja je u braku sa pijandurom, s tim da ta žena može da se razvede, a mi budalu moramo da trpimo, jer mi ne možemo da se razvedemo. To je problem.

Drugu stvar da kažem, da građani znaju, da građani samo znaju, pošto se mnogo širi ovde - kažnjavajte me, nećete me ućutkati, pa ne živi on od plate, 250 hiljada evra, poštovani građani, ova individua dobija godišnje iz budžeta Republike Srbije, 250 hiljada evra on troši za džeparac. Pa, ne živi on od plate. Briga njega da li će biti jedna kazna ili 100 kazni. On dođe ovde da napravi klip za taj Jutjub koji jedino i gleda. I to što mu poklanjate knjigu, džaba poklanjate nekome ko ni Bukvar nije pročitao do kraja. Hvala.

Ne postoji način, niste morali ni opomenu da izričite, iz prostog razloga što ne postoji način da ovo mene uvredi. Meni je uvek bilo važno ko govori a ne šta govori, a ovo može da priča šta god hoće, mene stvarno ne interesuje, iz prostog razloga što mene ne zanima šta politički isprdak Vuka Draškovića, Čede Jovanovića, Dragana Đilasa…

Pronađite u rečniku šta reč "isprdak" znači pa ćete znati da to nije ništa ružno. To je manje jaje, recimo, koje koka snese ili drugorođeno dete slabo razvijeno, a ovaj slabo razvijeni, politički intelektualni slabo razvijeni primerak stvarno ne može ni na koji način da me uvredi.

Dakle, politički isprdak Vuka Draškovića, Čede Jovanovića, Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića, Žike Gojkovića, Vladimira Jelića i svega ostalog ne može da me uvredi za 16 života.

Reciklaža uživo izgleda ovako - recikliran, pran, opran, neopran. Dakle, i ovi sa kojima je u političkoj grupi, ne žele ime da mu izgovore. Tri dana govore kakva su poslanička grupa i ko je šef te poslaničke grupe a njegov naziv, naziv tog malog patrljka, tog isprtka političkog neće da izgovore, valjda ih sramota da ih vezuju za njega. Neće niko s njim da ima ništa. Tako da to može da kaže šta god hoće, apsolutno me ne zanima.

Druga stvar, vrlo je važno da je potvrdio ono što sam rekao. Prema tome, poštovani građani, dve godine pola miliona evra za ovo. Pola miliona evra je ovo uzelo, strpalo u džep, što popilo, što kupilo stanove, što ostalo. Stan je doduše kupio kad mu je Šolak dao pare da napusti Žiku Gojkovića, tad je dao kaparu, usred izborne kampanje, za stan u centru Beograda od 300 hiljada evra. Ali, to je drugi par rukava.

A ono što je to doživelo u carini, to je već nekoliko puta rečeno - hoću veliku platu i veliki pištolj. Tako da psiho test ne može da prođe ni u carini, a kamoli negde drugo. Ono što je problem, da se psiho test ne traži u Skupštini, kao ni alko test, jer da se traži, i na jednom i na drugom bi poljubio vrata. Hvala.

Replika.

Što se „ćacilenda“ tiče, mi prisustvujemo evo trećem krugu izazivanja mržnje. Očigledno nije bilo dovoljno što smo doživeli. Dakle, da se vratimo malo unazad. Kada je počelo ovo jesenje zasedanje, vodili su kampanju ovde svakodnevnu, kampanju mržnje i to je rezultiralo pucanjem u čoveka, a onda su celu prošlu nedelju radili to isto i to se završilo tako što je onaj ludak preskočio ogradu i izbo čoveka nožem i sada nastavljaju.

Dakle, oni ne misle da stanu i zato ja sada dovodim u pitanje i one zahteve i onaj kolegijum koji smo imali predsednica i sve ostalo, jer očigledno i nije slučajno ono što oni izmišljaju i lažu da je bilo ko rekao kako će ograda da bude uklonjena itd. Mi smo razgovarali isključivo, samo i jedino o tome da će omogući poslanicima ulaz na glavna vrata, ni o kakvoj ogradi nije bilo reči, ali, očigledno da je to bila ideja. Sada vidimo i zašto je bila ideja, pa da horde idiota, naoružanih hladnim oružjem ili vatrenim oružjem, pošto smo i jedno i drugo imali, uleću tu i ubijaju ljude. Sramna je to uloga, ali mi je drago da je narod to prepoznao.

Što se tiče parlamentarnih blokadera i blokadera u parlamentu, vi ćete ubuduće moću da radite kao radna snaga blokaderskim listama ako vas budu angažovali, a ako vas ne budu angažovali da to radite i izbore ćete posmatrati od kuće, kao što ćete i ceo sledeći saziv posmatrati od kuće.

Ja vam lepo govorim, vi neće da slušate. Evo vam sada rezultati, pa vidite sami gde ste. Hvala.

Jedino nasilje, pravo nasilje i umalo nasilje sa smrtnim ishodom desilo se u jednom velikom gradu, u najvećem gradu u Srbiji, u Beogradu, ovde na stepenicama. Ponovo je prosuta krv i ponovo su krv prosuli blokaderi.

Dok oni nas optužuju i ove divne ljude koji se bore za neku svoju političku ideju i nikoga ne napadaju, nikoga ne diraju, ničije šatore ne ruše, dok oni njih napadaju, u njih pucaju i njih bodu nožem. I to je prava istina i to je ono što je činjenica.

Dakle, nema nikakvog drugog nasilja osim onog koga izazovu blokaderi, ili kada demoliraju kafanu čoveku u Mionici, što je velika šteta, ali u svakom slučaju, manja od umalo izgubljenog života ponovo ispred Narodne skupštine. Jedina krv koja je ovde ispred Skupštine pala je ona koju su oni prolili ljudima koji mirno sede ispred Skupštine. Istovremeno, bitno mi je zbog građana da znaju da se ovde ispred Skupštine nalaze i neki drugi šatori u kojima sede ljudi koji više podržavaju blokadersku politiku nego što podržavaju nas, nas zapravo uopšte ne podržavaju, nikome tamo nije falila dlaka s glave, niko ni u koga nije pucao, niko nikoga nije ubadao nožem, ništa se nije desilo. I to je ta velika razlika i nadam se da će građani imati dovoljno razumevanja da shvate, baš kao što su shvatili juče ko je generator nasilja i mržnje u našem društvu, a ko nije.

Što se drugog dela izlaganja tiče, ono je zanimljivo i programsko je, ali kasno Janko na Kosovo stiže. Jasno je kao dan da više to nikoga ne interesuje, bar one koji podržavaju blokadersku politiku. Bilo kakvi programi, bilo kakvi planovi, sa tim se zakasnilo. Bilo kakve ideje, sa tim se zakasnilo. Šta ste mislili, mislili ste. Sada možete da služite kao radna snaga, ako budete bili angažovani, ako se umilostive da vas i za to angažuju, a videćemo kako stvari stoje, neće ni za to. Hvala.