Ne vređa nas istina, ni na koji način, a sada ćemo da čujemo tu istinu u potpunosti.

Dakle, ja sam već na prošloj sednici govorio, kada gospodin govori o tome da je neko lobista Rio Tinta, on govori o sebi.

Dakle, 2011. godine 22. novembra u ovoj Skupštini, da li u ovoj sali, verovatno i u ovoj sali, usvojen je Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima kojim je promenjeno, odnosno utvrđeno da nosilac eksploatacije može biti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji je nosilac istraživanja.

Dakle, šta su oni uradili? Oni su prvo Rio Tintu dali da istražuje, a onda po zahtevu, verovatno Rio Tinta promenili zakon tako da samo onaj ko istražuje može i da eksploatiše. Ko je za to glasao, evo ga listing sa glasanja, 22. novembra na listi Milivojević Srđan, DS Kruševac.

Ali, tu se priča ne završava. Ako, hoćete da čujete kako izgledaju pravi lobisti Rio Tinta, onda moramo da se vratimo pet godina unazad u 2006. godinu. Naime, 2006. godine 17. aprila u onoj drugoj zgradi, glasalo se za zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu. Godine 2006. tim zakonom su prvi put uveli da ko istražuje može i eksploatiše i tim zakonom su ukinuli mogućnost državi Srbiji da zaradi, tako što, ako neko istražuje pa pronađe neki mineral se raspiše tender, pa da vidimo ko da više da to eksploatiše. E, oni su to ukinuli, tim zakonom.

Hajde da vidimo ko je glasao za taj zakon. Evo ga listing iz 2006. godine i onda vidite jednu interesantnu stvar. Glasali poslanici G17 plus, DSS, SPS koji je tada podržavao tu Vladu, Nova Srbije, SPO itd. A, onda pogledajte lobiste Rio Tinta, niotkuda se pojavljuju četiri poslanika Demokratske stranke, a zamislite šta je najinteresantnije u celoj priči. U tom trenutku Demokratska stranka je u opoziciji. Zašto bi četiri poslanika opozicione Demokratske stranke došla na sednicu i glasala za izmenu i dopunu zakona koja nema nikakve veze sa njima?

Da podsetim, samo kažem zašto je moguće. Zato što je to bila manjinska Vlada i moguće da nije bilo dovoljno poslanika, a onda je neko pozvao četiri poslanika Demokratske stranke i da ne bude da izmišljam, sada ćemo da pročitamo i kako se zovu. To su poslanici Vuksanović Dragan iz Beograda, to je poslanik Pajović Slobodan iz Užica i onda pazite ovo. Ovo će vam biti posebno interesantno, narodni poslanik Pajtić Bojan iz Novog Sada i četvrti poslanik je, nemojte da ste nervozni, sve imamo u papirima, samo da pronađemo gde je četvrti, Hiber doktor Dragor.

Prema tome, da objasne ovi koji su tako protiv Rio Tinta zašto je četiri poslanika njihove stranke, opozicije stranke u tom trenutku ponavljam, četiri poslanike opozicione DS dolazi na sednicu i glasa za izmene i dopune zakona koje idu direktno na ruku Rio Tintu. Dakle, da se ukine pravo države da raspiše tender, ako se pronađe neka sirovina i da se prvi put tada izmeni zakon tako da onaj ko istražuje može i da eksploatiše.

Dakle, prvi put su to uradili 2006. godine, vidimo ova četiri poslanika, a drugi put 2011. godine, to je ono što sam već čitao, cela poslanička grupa, uključivši i Srđana Milivojevića, koji je doduše u to vreme igrao pasijans verovatno pa nije znao ni zašta glasa, tako da u tom smislu može da bude i ekskulpiran. Hvala.

Dakle, videli ste da nema odgovora. Ovo je bilo i prošli put. Ovo je repriza onoga što smo imali prošli put. Dakle, on dokazuje da četiri poslanika DS, jer pazite kako je započeo svoj odgovor, kaže sve bi bilo dobro da je istina, a onda je dokazao da to nije istina, time što je rekao da se nešto desilo 1998. godine. Kakve to veze ima sa ovim što se desilo 2006. godine?

Evo ljudi zakona, evo listinga za šta ste glasali, četiri vaša poslanika iz opozicije došla da glasaju za Vladin predlog zakona u korist Rio Tinta. Zašto? Zašto je Bojan Pajtić glasao za zakon u korist Rio Tinta? Zašto je Dragor Hiber glasao za zakon u korist Rio Tinta? Zašto su ova dvojica drugih glasali za zakon u korist Rio Tinta? To nam objasnite.

Šta je bilo 1998. godine? jel imate neki zakon? jel imate zakon da je usvojen 1998, 1999, 2000. godine, do kraja mandata te Vlade? Nema zakona. Znači, vi sada jedan razgovor u Vladi poistovećujete sa izmenama i dopunama zakona. Nema odgovora zašto je on lično glasao za izmene i dopune zakona o Rio Tintu.

Još jednom da ponovim, zakon iz 2006. godine ukida se pravo države da raspisuje tender, ako neka kompanija pronađe mineralnu sirovinu i donosi se odluka da onaj ko je pronašao tu mineralnu sirovinu jedini može da je eksploatiše. Glasala četiri poslanika DS uključujući i Bojana Pajtića, iako su u tom trenutku bili u opoziciji, 2011. godine zakucavaju tu priču, još jednom potvrđuju da samo onaj ko istražuje može i da eksploatiše i kažu da to mogu da rade i strana pravna lica, donose posle strategije itd. za to glasao lično poslanik Srđan Milivojević.

Dakle, to je tako bilo i, kao što vidite, nema odgovora da se nije desilo, jer znaju i oni šta se desilo. Listinzi su tu, zapisnici su tu. Prema tome, sve je jasno. Tako da, potpuno ste u pravu kada govore o Rio Tintu koaliciji, kada pričaju o tim parama žuljaju, treba da pričaju o tome šta je njih žuljalo tih dana i zašto su glasali iz opozicije za vladin predlog.

Zamislite sada da četiri poslanika iz opozicije glasaju za vladin predlog i da niko drugi za to ne glasa iz cele opozicije. Dakle, od svih njih 86 koji su potpisali ovaj predlog, samo četvoro se nađe i kaže mi glasamo kako traži Vlada. Pa zašto?

Evo, gospodine Jovanoviću, vi ste ovako vrlo lucidan i promućuran čovek, šta se dešava u glavi opozicionog poslanika koji glasa za predlog koji je dala Vlada? Objasnite mi, molim vas, zašto je Bojan Pajtić glasao za vladin predlog? I zašto još tri poslanika Demokratske stranke opoziciona koja kažu neki, ja ne mogu da se setim, ali kažu neki da su u to vreme i bojkotovali rad Skupštine, ulaze u salu i glasaju za predlog Vlade? Šta se to desilo, kakva je to promena u glavi Bojana Pajtića da glasa 2006. godine za zakon u korist Rio Tinta? Hvala.

Ovo je stvarno sad već toliko smešno. Ne smejem se ja onome što govorite, nego se smejem vama. Tu postoji jako velika razlika.

Dakle, ja sve vreme pokazujem zakone i listinge, a on je sve vreme na majke mi. Dajte dokaz da je Rio Tinto dao dinara za kampanju SNS, dajte papir.

(Srđan Milivojević: Kod tužioca.)

A kod tužioca? Pa dobro, kada ste predali tužiocu, imate to onda znači u papiru, pa dajte da i mi vidimo. A doći će jednom? To su kao i ona imena onkoloških pacijenata koje smo ucenjivali, je li tako? Imam ja to, ali neću da vam kažem. Može, ali iz moje ruke i te varijante.

Ima jedna druga stvar. Pazite sada ovo, koliko on ništa ne razume. Kaže - mi smo im ukinuli eksperimentalne dozvole, niko nije dobio dozvolu za eksploataciju. Pa, šta će im dozvola za eksploataciju? Dovoljno je da dobiju dozvolu za istraživanje, jer na osnovu onoga što su oni sami usvojili. Ko dobije da istražuje, pa samo on može i da eksploatiše. Vi onoga momenta kada date dozvolu za istraživanje kao da ste dali dozvolu za eksploataciju. Nema nikakve potrebe da dalje pravite bilo kakve kerefeke i da bilo šta dalje izmišljate.

Vi sada samo potvrđujete ono što ja sve vreme tvrdim, da vi nema pojma za šta ste glasali. To znači da vi nemate nikakvog udela u onome što je meni jako interesantno, da četiri opoziciona poslanika dolaze i glasaju na zahtev Rio Tinta i vladajuće koalicije. Taj deo je meni ključni. Zašto četiri opoziciona poslanika DS ulaze u salu i glasaju za predlog prve Vlade Vojislava Koštunice, koju čine DSS, G17 plus, SPO, Nova Srbija, podržava SPS. Dakle, ta Vlada je bila manjinska, očigledno da nije bilo dovoljno poslanika, a onda ulaze četiri poslanika DS, opozicione DS, pročitao sam imena, da se ne vraćam, među njima i Bojan Pajtić, i glasaju za Rio Tinto.

Uostalom, ako je to sve tako kao što ste pričali da ste radili 2006. godine, pa šta ste radili onda 2011. godine, što ste to isto usvajali 2011. godine?

I sada, pazite ovo, oni Rio Tintu čine 2011. godine, potvrđuju im prava, usvajaju Strategiju razvoja rudarstva u Srbiji, koji kažu da je Rio Tinto, Rio Sava budućnost ove zemlje, a onda Rio Tinto finansira SNS da sruši tako štetočinsku vlast za njih, je li tako, koja im ništa do sada nije učinila. Godine 2006. ste im učinili, 2001. ste im učinili, 2011. ste im učinili, 2011. ste im vi lično učinili, oni vama treba da se zahvale i nisu imali nikakvog razloga da vas menjaju. To je suština.

Dakle, dajte vi meni neki dokaz za što što pričate. Lepo je to sve što ste vi smislili, pare u madracu, to kako vi zamišljate kako stvari funkcionišu, to je sve lepo, ali to je na nivou onih ribizli, onoga tibona steka, šta ste već lagali da ste pekli, i onih kućica za ptice, cveća na Povlenu itd. To smo već videli, znamo da se time služite, nego dajte nekakav dokaz, nekakav papir, pa makar ga pravili u fotošopu, ali ni to nemate. Hvala.

Poštovana predsednice, prvo ću se obratiti vama iz razloga što mislim da vi jeste dobro pobrojali sve ko je šta govorio, ali da niste izvukli dobar zaključak.

Dakle, imamo ličnu potrebu jednog poslanika da bude pita i to je suština svega. Niko drugi od njih nije rekao - neka dođe Panta, ja bih da budem pita. Imamo samo jednog poslanika, koji, evo, šesti ili sedmi već dan, od prošlog ponedeljka, prva rečenica koju je izgovorio je rekao: evo, da budem pita, da dođe Panta da budem pita. Evo, to ponavlja u nedogled.

Dakle, niko nije od njih tražio da predsednik dolazi, to ste dobro pobrojali, a i on nije suprotstavljen njihovim stavovima, nego on ima neki lični poriv. Sada, šta je to u pitanju, ne znam, ali ne mislim ni da bi se to baš predsedniku dopalo.

Što se tiče ove genijalne ideje, kaže - znate li vi da je Rio Tinto isporučivao rudu gvožđa nacistima, a znate li vi da je Hugo Bos kreirao SS uniforme? Šta ćemo sad sa tim? Pa, pola vas nosi Hugo Bos odela. To vam ne smeta. To ne smeta.

Vi konkretno ne nosite to. Vi ste se obukli kod Ljubiše Ristića, od otpada onog što su koristili glumci tamo za predstave.

Dalje, umesto da nas ubede u to da imaju dobar predlog zakona, da je to nešto jako važno da se usvoji, da nas ubede da glasamo za njihov predlog, oni ili prete ili na svaki mogući način pokušavaju da nas uvrede. Pa, kako mislite da mi glasamo za taj vaš predlog ako nam pretite i ako nas vređate? Pa, nikako.

(Aleksandar Jovanović: Nekako.)

Ne, nekako, nego nikako. Videćemo.

(Aleksandar Jovanović: Sada si me razočarao.)

Šta da kažem, razočarao Vučić što neće da bude Panta tvojoj piti, razočarao i ja što neću da glasam za tvoje zakone. Ti si mnogo razočaran čovek. Šta da ti kažem.

Dakle, pogledajte vi šta su oni smislili - organizovali Kokanovića koji će od 14.00 časova da bdi nad Skupštinom, da vidi kako će poslanici da glasaju.

Pa, glasaće onako kako mislimo da treba da glasamo. Oni misle da nas uplaše, da nas ucenite valjda, šta?

Hoće da donese sekiru, da nas sekira? Da li ste to naumili? Da li ste to smislili, da pravite toplog zeca za poslanike. Šta ste smislili? Da li mislite da će to da promeni bilo šta?

A šta ćete da radite ako se mi jako uplašimo Kokanovića, pa odemo kućama? Kako ćete da počnete sednicu? Da li ste mislili na to? Hoće li Kokanović da vam da kvorum? Hoćete li da upadnete u Skupštinu, pa neku aklamaciju donesete sami, nešto nemam pojma ni ja?

Kako ste zamislili da to prođe bez nas? A mi se jako plašimo čoveka sa sekirom. Zagor je bio duh sa sekirom, a Kokanović je bitanga sa sekirom. Kako ćemo sada to? Šta ćemo mi sada kada dođe taj da nas sekira? Pa, nije nam prijatno, pa odemo kućama, a vas nema dovoljno da počnete, ni mali kvorum da imate. Kako ćemo onda?

Kaže, naići ćete na kosti. Prvo, da naučite nešto, pošto se bavite istorijom ovako u prolazu kad čujete da neko nešto dobaci, pa pokušavate da iskoristite, dakle te kosti sahranjene tamo gde im je mesto, uz sve državne počasti kad je bilo vreme, jer ova zemlja nije sejala kosti onih koji su za nju ginuli i ostavljala ih tako da po njivama se nalaze i da vi ih iskopavate. Vi da ih kopate, vi koji imate njivu tamo, koju ste dobili od tog istog Kokanovića.

Drugo, koliko im je stvarno stalo do tih kostiju? Ajmo, opet papirići, izjava 12. januar 2011. godine, ministar u Vladi Mirka Cvetkovića kaže sledeće – planirano je, citiram, da se na stogodišnjicu Cerske bitke, u avgustu 2014. godine, otvore radovi u rudniku i počne ozbiljno ulaganje i iskorišćenje tog resursa, govoreći o tome da bi rudnik minerala jadarita, koji sadrži litijum i bor trebalo da bude otvoren 2014. godine, u saradnji sa australijskom rudarskom kompanijom „Rio Tinto“.

Kad pričate o tim kostima, to se osvrnite oko sebe, pa njima pričajte, jer su oni hteli da tako otvaranjem rudnika „Rio Tinta“ obeleže stogodišnjicu Cerske bitke. To je bila njihova ideja, ne naša, i nemojte nama da pripisujete njihove genijalne ideje. To sa njima raspravite, sa onima koji su glasali, još jednom, Bojan Pajtić, Dragor Hiber i ostali kao opozicija. I sad mi kažu – 2005. godine su ušli u bojkot Skupštine, a 2006. ušli da glasaju za zakon u korist „Rio Tinta“. Zašto? Godine 2011. ponovili to, eno vam tamo lično ko je pritisnuo taster za to. Zašto? Godine 2011. najavljivali da će 2014. godine da otvore rudnik na stogodišnjicu Cerske bitke. Njima se obratite, ne nama, i nemojte nama da pripisujete ono što ste sa njima radili i ono što zajedno radite.

A to što je vaša ideja u celoj priči, pa vi mislite da baš svaku investiciju u ovoj zemlji možete da sputavate na način na koji to radite, da pozove advokatica da kaže – e znate, možda vam pravimo probleme, može Ćuta da to digne na jako visok nivo, a možemo i da ćutimo, pa može Ćuskija da poseče pola šume po Beogradu.

To ste smislili i to mislite da će svuda da vam prođe, da će svi da se uplaše vaše halabuke. Da će da se uplaše vas i onog sa sekirom, da ćete da dovedete Violu fon Kramon, pa će ljudi da kažu – joj, došla Viola? Pa vi mislite da ona ako je vama autoritet, da je nama autoritet, da je bilo kome autoritet? Šta radite, bre? Jel se vi šalite sa nama? Jer se vi šalite sa nama?

(Aleksandar Jovanović: Baguješ, Milenko.)

Ne mogu ja da zabagujem onako kao što ti izgledaš kad si u naponu snage. Ne mogu, ne mogu.

(Aleksandar Jovanović: Mršavo je to.)

Prema tome, mršavo? Mršavo je to što ste hteli za stogodišnjicu Cerske bitke da otvarate rudnik „Rio Tinto“? Mršavo je. Šta je trebalo još da uradite? Šta je trebalo još da uradite? Znači, ne da idete tamo gde se to obeležava, nego da rudnikom obeležite stogodišnjicu. Mršavo ti je to? A jel dovoljno jako to kad dobiješ od Kokanovića pet ari na poklon, da bi imao lični interes u trgovini sa „Rio Tintom“, jel to dovoljno? Pa napiše – dragi „Rio Tinto“, nadam se da moje pismo neće završiti u korpi. Evo vidite, ja igram šupu, ona vredi 250 hiljada evra. Ja imam i nešto što liči na šupu, a nije baš šupa, tu držim ašove i motike, to vredi 300 hiljada evra. Imam i zemljište, ono vredi pola miliona evra. A nećete da platite to? E, nema problema, evo Ćuto tebi pet ari, pa ćemo zajedno da se borimo da dobijemo milion evra. Ne date milion evra. E, idemo da dižemo ustanak u Srbiji. Pa vi ste, bre, sitni oni najgori mogući šibicari, oni najodvratniji, oni kod Ekonomskog fakulteta u Beogradu što dočekuju one što su dolazili na autobusku stanicu, pokušavali da im uzimaju pare. E, to ste vi. Šibicari koji su hteli da išibicare „Rio Tinto“.

Sad kad vam je propalo, e sad ćete da dižete ustanak u Srbiji. Vi da dignete ustanak? Ti ćeš da budeš Peko Dapčević? Ja prolupao, ti sebe poredio sa Pekom Dapčevićem? Kaže – idemo u šume. Pa kako ćete u šume, kad je tvoj kum Ćuskija posekao šume? Nema šume za tebe.

Udarne grupe, udarne brigade. Šta ćete da pravite, bre? Vi ćete da pravite republike užičke ponovo, šta? Hajde, krenite već jednom, daj da vidimo to, daj da vidim kako to izgleda. Ima samo jedna stvar koju moraš da naučiš, da zapamtiš dobro, kad je sniman film „Bitka na Sutjesci“, Tita je glumio Ričard Barton i kada je snimao jednu scenu i pokazali su tu scenu Titu, Tito je rekao: „Znate, ja nisam pio tokom rata“. E, a pošto plediraš da budeš Tito, onda moraš prvo da rešiš taj problem, a onda tek da se baviš gerilom.

Prema tome, još jednom, hteli da otvore na stogodišnjicu Cerske bitke rudnik "Rio Tinta", dva puta glasali u korist "Rio Tinta" u Skupštini, jednom kao vlast, jednom kao opozicija. Sve vreme ste bili dosledni do kad vam neko nije rekao - e sad je ovo prilika da se ruši Vučić i ovo je prilika da se pravi haos u Srbiji, ovo je prilika za obojenu revoluciju. Obojene revolucije neće biti, to odmah da znate, a ovaj wanna be Tito kad ostavi alkohol neka proba da povede gerilu, živ nisam da vidim kako će to da izgleda. Hvala.

Nisam se ja našao uvređen, ne može on mene da uvredi za tri života. Mislim, znate kako, ja sam odavno izgradio stav da mi nije bitno šta se kaže, nego ko kaže. Tako da, to što mi sunđer kaže da sam krpa, stvarno mislim nema nikakvog efekta.

Postoji jedan druga stvar. Vidite, dok sam govorio sve vreme čuli ste kako dobacuje da to ništa ne valja, da je tanko, da su to nikakvi argumenti itd. A onda od jednom ovakav rečnik, ovakav bes, ovakva ljutnja, ovakve uvrede. Zašto? Pa, zar vam nije u interesu da ja govorim što više ako govorim na svoju štetu? Pa, zar vam nije u interesu da ja radim u korist štete svih ovih ljudi koji sede iza mene? Zašto me prekidate? Ostalo u vama zrno onog naprednjačkog kada ste osnivali mesni odbor pre nego što smo vas najurili, kada ste dočekivali predsednika Vučića sa zahtevom - jel može jedna mala hidroelektrana mini da se napravi, imamo moj drug i ja jedan dobar projekat. Kažete da vam pokažemo kako to, kaže da vidite vi da mi kažete kako izgleda, pokažite mi kako izgleda projekat za male hidroelektrane. Pa ja ne znam kako izgleda, on izgleda zna. Da pomogne selu, celom selu da pomogne. A onda da čujete kako pričaju u Temski i šta kažu kako ekolog pušta fekalije u reku. Nema septičke jame, nema ničega, nego direktno. I to vrlo dobro zna i vrlo dobro zna kako ga ljudi tamo dočekuju i šta o njemu misle, ali o svim tim detaljima ćemo kada budemo pričali o ekologiji, do detalja da čuju ljudi ko se ovde izdaje za ekologa, šta sve radi, kako se ponaša itd? Ćuskija seče šume, ovaj zagađuje reke, a sve veliki ekolozi.

Imaće narod prilike svašta da čuje, a ja još jednom da ponovim, čisto da ne ostane nerečeno, 2014. godine ste najavljivali za obeležavanje godišnjice Cerske bitke otvaranje rudnika „Rio Tinta“, 2011. godine ste usvajali zakone i strategije gde ste „Rio Tintu“ dali pravi da nakon istraživanja dobije pravo eksploatacije. Godine 2006. ste ušli kao opozicija koja bojkotuje rad Skupštine da date kvorum i da se izglasa zakon, Bojan Pajtić, Dragor Hiber i još dvojica, to ste radili, i sve dotle dok se neko nije setio da mu straćara košta pola miliona evra i da „Rio Tinto“ reketira. E, sad, pošto nije uspelo reketiranje „Rio Tinta“, kao što reketira investitore po Beogradu ovaj ovde, e, onda smo došli dotle da će da dižu ustanak, da će da glumi Tita i da će da pravi gerilu i ne znam ni ja šta.

Jedino koga možeš da oponašaš ti takav eventualno jeste Ričard Barton dok je snimao taj film „Bitka na Sutjesci“, dok su ga držali da može da stoji mirno u kadru.

Kratko krajnje.

Dakle, poenta svega je da čovek nije razumeo metaforu. Dakle, nije poenta bila u partneru Broza ili Ričarda Bartona, poenta je bila u tome što svi živi znaju da je Ričard Barton tokom snimanja filma „Bitka na Sutjesci“ bio trešten pijan po ceo dan. Bata Živojinović je svedočio da su mu doterali čitav brod viskija i tačno kog viskija koji je konkretno pio. Tako da, to je bila suština zašto on može da bude eventualno Ričard Barton, doduše, ne viskijem, nego vinjakom, ali kako god hoćete, poenta je ista. Ali, evo, kad moram i metafore da objašnjavam, nije mi teško. Hvala.

Ja sam i prošli put rekao, pošto se poslanik žali na, da smo mi u tom konkretnom slučaju došli do kraja procesa i biće da je taj proces tako brzo završen, zato što ni početak i ceo put nije bio preterano dugačak i nije bilo teško doći do potpunog kraja procesa, zaglupljivanja u ovom slučaju.

Ono što je interesantno, to je da sada spominje opštinu Ub, sačekao da Darko Glišić nije tu, pa otvara tu temu, a sa druge strane upravo zato što je proces zaglupljivanja došao do kraja, onda je potpuno logično i da neke stvari ne može da pojmi, ne može da shvati, ne može da razume i tu takođe nema ništa čudno.

Onog samo što je čudno to je kako je zaboravio, kako se njegova lista našla na lokalnim izborima na Ubu ili u Ubu. Kako je to tada kandidat na listi koji nije imao prebivalište na teritoriji opštine Ub mogao da bude kandidat i kako je ta lista proglašena i tada se nije busao u svoje grudi tražeći striktnu primenu zakona, nego je prihvatio da to tako prođe, nema veze šta piše u zakonu, važno je da se lista kandiduje, a onda su se zahvaljivali Darku Glišiću na tome što ima razumevanja za to. Ali je o karakteru ovog čoveka na prošloj sednici govorio i predsednik Vlade Miloš Vučević i Aleksandar Mirković, narodni poslanik i tu nema šta da se dodaje i oduzme.

Dakle, on danas napada Darka Glišića koji je omogućio njegovoj stranci da se mimo zakona, faktički, jednim jako, jako, ekstenzivnim tumačenjem, kakvo smo imali za još neke liste po Beogradu, ta lista nađe na izborima. Ali, evo hvala. To je hvala. Isto to hvala je uputio tom istom Darku Glišiću kao predsedniku Izvršnog odbora SNS na to što je SNS obezbedio posao u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, što mu je SNS omogućio da kupi stan. To je hvala.

Isto se tako zahvalio Draganu Đilasu kada su ga svi napadali za to što je prostačina kakvu ova Skupština nije videla, nevaspitana prostačina koja je vređala prof. Radenkovića. Dragan Đilas je stao u njegovu odbranu. A onda na prvoj krivini kada je mogao da pokaže hvala Draganu Đilasu, on je rekao – ma, šta, koji Đilas, pa neće on meni određivati politiku, ja izlazim na izbore, neće on meni da kaže da li ja idem na izbore ili ne idem na izbore, ja imam stranku. Da, tako je bilo i to je bilo hvala.

Isto tako se zahvalio i Vladi Jeliću, odnosno Žiki Gojkoviću pa Vladi Jeliću pa Vuku Draškoviću, pa Borisu Tadiću. Pa s kim ti bre nisi bio u koaliciji? Pa ti samo sa Suljom Ugljaninom nisi bio u koaliciji. Pa sa svima si u koaliciji bio. Na svim mogućim listama si bio. Sa svima.

(Miloš Parandilović: Malo ih je bilo.)

Malo ih je bilo. Vidim ja da ti možeš da izdržiš mnogo. Malo ti je. Malo je ono sve što je dobio. Od kazana do kazana je išao. To je hvala Darku Glišiću što mu je omogućio da ode na razgovor za carinu za posao i znate šta je prvo pitao kada je otišao na carinu za posao? Kada ću dobiti pištolj i kolika će biti plata i ljudi mu rekli – ajde idi kući. Ne treba ni pištolj ni plata. E, tako je bilo.

(Miloš Parandilović: Nije tako lepo o kolegi pričati.)

Nije tako lepo o kolegi pričati. Teško da smo mi kolege. Mi samo sedimo, na moju veliku žalost, u istoj sali i dišemo isti vazduh. A kolege nismo. Nismo ni bili niti ćemo ikada biti. Vi i ja? Nikada. Nismo bili kolege čak ni kada ste bili na našim listama. Nismo bili kolege čak ni kada ste držali sastanak, a to je zapisnik koji ćemo čitati narednih puta, kako se svađao na sastanku sa Krstom Janjuševićem zašto samo ljudi iz SNS dočekuju Vučića a ne može on da mu priđe da se rukuje i da ga pozdravi. To je zapisnik sa sastanka koalicije održan tamo. Videli ste i sliku, onu sa sve logom stranke itd. Svašta ćete imati prilike da čujete. Svašta ćete imati prilike da čujete. Budući da je sve to rekao da kad bi se desilo on bi sebe osakatio na jedan vrlo grub način, ja se samo nadam da je došao ceo danas u Skupštinu i da ništa nije sebi uradio nažao. Ali, ćemo pročitati šta je sve radio, gde je sve bio, čime se sve bavio, kakvim se sve stvarima bavio, šta je sve radio itd.

A da je prodao svakog koga je mogao da proda, to smo već imali prilike da vidimo, dakle, od Borisa Tadića do Aleksandra Vučića, evo sada Darka Glišića, Dragana Đilasa, Miroslava Aleksića. Sa ovim što viče tamo iz klupe, što hoće da dostigne Ričarda Bartona po stepenu pijanstva, bio sa njim tri dana u poslaničkoj grupi pa ga je i on najurio. Tako vam je to izgledalo.

Sada kaže genije – mi njega zaglupljujemo. To je nemoguće. To je uzaludan posao. To je nemoguće dostignuti, jer to dokle ste vi stigli sa svojom inteligencijom i pameću ostalo je toliko malo prostora da za zaglupljivanje više apsolutno nema ni mesta, ni vremena.

Po amandmanu.

Uzmimo da se nije setio ovoga ovako na brzinu. Što onda svi niste glasali za taj zakon. Ne kažem vi. Ne pričam o vama lično. Što ste tako lični odmah. Zašto svi poslanici DS nisu glasali za taj zakon. Tad je bio i Dušan Petrović, Dragan Šutanovac, razni su bili. Od svih tih poslanika, ja ne znam DS koliko je tada dobila mandata, nije bilo četrdeset, manje je bilo. Kako to, pošto ste želeli, kažete da sredite stanje, da bude sve kako treba. Da li je tako? Izvlačili ste šibicu, pa došla baš ova četvorica. Znači, četiri poslanika opozicione stranke. Vi niste glasali za vaš Predlog zakona, tako da ne možete da kažete mi smo uređivali. Uređivala Vlada Vojislava Koštunice, ako je uređivala, a vi ste pomogli da bude usvojen. Ne bi moglo da se usvoji da vi niste ušli u salu.

Dakle, niste uredili zemlju, nego ste nešto drugo uradili. Sada ću vam reći šta ste uradili. Šta je suština ovog zakona? suština ovog zakona vam je član 17. a član 17. starog, isti je broj da ne dođe do zabune, menja se i glasi u članu 17. novog zakona o izmenama i dopunama – eksploatacija mineralnih sirovina vrši se na osnovu odobrenja za eksploataciju u roku određenim odobrenjem po dinamici itd. to je sve u redu. Odobrenje izdaje ministarstvo, to je drugi stav, a onda ide treći stav koji je ključan. Odobrenje za eksploataciju izdaje se po zahtevu nosioca istraživanja mineralne sirovine na prostoru na kome će se obavljati eksploatacija te mineralne sirovine. To ste uradili, niste uveli red, nego ste doveli dotle da se onome ko istražuje, a već ste dali istraživanje ovome, dali jedinu mogućnost da eksploatacije.

Dakle, nakon ovih izmenama niko drugi više nije mogao da radi eksploataciju osim onoga ko je istraživao. Pre ovih izmena istraživač, da ga tako zovemo. On istražuje, pronađe rudu, prijavi da je pronašao određene količine rude, raspisuje se tender, a onda se na tenderu odlučuje ko je dao najvišu ponudu i dobija eksploataciju. Onda su oni došli da pomognu kako kažu i pomogli su tako što su ukinuli državi pravo da zarađuje, nego su rekli samo vezano, ko dobije da istražuje, taj dobija da eksploatiše. Eto, to ste uradili, ali nema odgovora na pitanje ako je to već tako bilo dobro i ako je to bilo uređivanje sistema, zašto niste svi glasali, nego samo četvorica. Dovoljno je bilo? Pa možda je njima i bilo dovoljno, pa su zato i glasali. Hvala.

Ako ne, onda po amandmanu.

Vidite o čemu se radi. Ili nas niste slušali, ili nas niste razumeli, ni mene, ni kolegu Martinovića.

Mi se zapravo čudimo da neko ko ima vaše iskustvo ne može da razume šta je sistemsko tumačenje zakona i da ne možete čitati jedan zakon bez drugog i da oni samo zajedno daju celinu onoga što je rađeno.

Dakle, kroz Zakon o poljoprivrednom zemljištu je pripremano ono što je posle urađeno Zakonom o rudarstvu. Zakon o rudarstvu, evo vam spisak, iskopiraću vam, poslaću vam na kancelariju, i kako glasi Zakon i ko je sve za to glasao. Recite mi samo odakle na listingu pored poslanika vladajuće koalicije i četiri poslanika Demokratske stranke koja su za to glasala? Onda kaže - oni su tad za to glasali, i za Zakon o poljoprivrednom zemljištu, jer su podrazumevali da će na vlast da dođe ministar koji je normalan i koji neće dozvoliti da se na poljoprivrednom zemljištu diže rudnik.

Onda ste 2014. godine, odnosno 2011. godine, izvinjavam se, vaša Vlada, Cvetkovićeva Vlada, najavljivali otvaranje tog rudnika baš na tom poljoprivrednom zemljištu, i to stogodišnjicu Cerske bitke.

Kako da vam kaže, planirano je, citiram: „da se na stogodišnjicu Cerske bitke u avgustu 2014. godine otvore radovi u rudniku i počne ozbiljno iskorišćenje tog resursa“. To ste radili. Posle toga ste i vi, verovatno zato što ste mislili da to nije dobro, glasali za izmene i dopune zakona 2011. godine, to je onaj deo u kome ste vi lično učestvovali.

Prema tome, morate pažljivo da pratite i zato nas čudi da vi koji imate toliko iskustvo pokušavate da branite nešto što je neodbranjivo, pritom ja ne kažem da ste vi u bilo čemu ovde grešili, ja ne kažem da ste vi radili nešto na štetu zemlje, kada je u pitanju razvijanje rudarstva, ja samo kažem da ste licemerni, ja kažem da niste konzistentni u vašem stavu. Do juče ste sve ovo radili, a danas hoćete da dižete ustanak zbog realizacije onoga što ste sami pripremali. Znači, od 1 do 10 vi ste doterali do 9, e sad kažete – više to ništa ne važi, vraćamo se na početak. To ne može tek tako da ide.

Ima još jedna stvar koja je važna, a to je odšteta koju bi ova zemlja trebalo da plati. Dakle, niko od njih koji su prodali imanje, niko od njih koji su prodali imanje Rio Tintu, a neki učestvuju od njih zajedno sa vama na protestima, niko nije rekao – vraćam pare Rio Tintu nek mi vrate moju zemlju. Ni jedan od njih rekao – evo, sve što sam dobio od Rio Tinta za svoju dedovinu koju sam prodao da bi oni pravili rudnik ja njima vraćam, evo u istom iznosu, ruka ruci, promenio sam stav. Nema toga. Oni hoće da zadrže pare, a da se projekat ne realizuje. Evo, to je poena. Sad nas napadaju, mi smo ovo, mi smo ono.

Naš stav je potpuno jasan, a to je da mi u ovom trenutku nećemo i ne možemo da vam kažemo da li smo za ili smo protiv. Zašto? Zato što čekamo da se struka izjasni. Kad struka bude rekla – može, bezbedno je po životnu sredinu i zdravlje ljudi mi ćemo biti za, a ne možemo da budemo apriori protiv a da nemamo unapred mišljenje struke po tom pitanju ili imamo neka sporadična mišljenja o tome da će se rađati deca sa dve glave, Bože me oprosti, ne znam ni ja šta ste sve puštali i u tim vašim medijima.

Dakle, kad se bude struke izjasnila, kad se izjasne oni koji su za to mi ćemo onda reći – ljudi, ovo može u Srbiji ili ovo ne može u Srbiji, do tada da vidimo kako će stvari da idu, čekamo da se završi raspara, istraživanja, struka da se izjasni i onda ćemo reći šta smo. Ako je to lobiranje za bilo koga, pa ja onda ne znam kako bi se sve ovo što su oni radili nazvalo. Znači, pripremali teren za to da dođe.

Znači, registrovan Rio Tinto u njihovo vreme u njihovo vreme, „Rio Sava“ kao ćerka firma, imala istražna prava, istraživala, otkupljivala zemljište sve vreme. To nije moglo da prođe za jedan dan, to je trajalo godinama. Godinama su se prodavale njive, godinama su se takmičili ko je za više prodao. Sve ste to gledali i ćutali, usvajali zakone, menjali zakone direktno u korist Rio Tinta, i Zakon o rudarstvu i Zakon o poljoprivredi i onda odjednom se probudili i rekli – e, sad ćemo na ovome da rušimo Vučića, ovo više ne važi. Sa druge strane mi kažemo – ne znamo, čekamo da vidimo šta će struka da kaže, pa ćemo se opredeliti. Sad oni su veliki protivnici Rio Tinta, a mi smo lobisti Rio Tinta. To nikakve logike nema.

Hvala.

Kratko samo, i vi ste predsednice kao i građani imali priliku da čujete ovu patetičnu viku podizanje prsta i pretnje, kako ljudi neće, ali znam da je on podržavao sve ovo što je usvajano i 2006, 2011, jer je bio SPO, a SPO je bio u Vladi, dakle sve što se dešavalo je podržavao, ali je sada preumio iz nekog razloga, a ne znam zašto.

Sa druge strane, odakle Rio Tintu imovina tamo, jer kaže, ne daju ljudi, pa ko im je prodao, jel su oteli ili su kupili? Pa kupili i to, videli ste kako su im prodavali, šupa vredi 250 hiljada evra i sve ostalo.

Onda na kraju velika poruka, nećete, a šta mi to hoćemo, gde smo mi to rekli da nešto hoćemo, oni nama brane nešto za šta mi još uvek ne znamo dal će da se desi, buduću neizvesnu činjenicu, koja može da bude, a možda ne bude u zavisnosti od toga kako će struka da kaže.

Dakle, još jednom, stručnjaci, a stručnjaci nisu ni oni iz bivšeg SPO, koji su podržavali sve ono što je usvajano u korist Rio Tinta sve ove godine unazad i tada je sve bilo potaman, jer je bilo dobro dok je čamče puno i da su na vlasti, ali nema veze šta se usvaja, i kada više nisu, sad preti i još prstom da bude strašniji i ne znam ni ja šta, dok ne budu stručnjaci rekli da bude bezbedno za ljude i životnu sredinu, mi ne znamo da li će se išta raditi ili neće raditi.

Ako bude bilo bezbedno za ljude i životnu sredinu možemo govoriti o realizaciji procesa i postupka, a ako ne bude bezbedno za životnu sredinu i ljude, neće biti nikakve eksploatacije. To je jednostavan stav vladajuće većine.

Ovi što viču, prete, halaču, ne znam ni ja šta rade, neka rade to, znaju to zašto rade i gospodin Martinović je rekao, da ne ponavljam. U toku je nešto što su i neke strane zemlje upozorile naše službe da će da se dešava, a ne iznenađuje nas ni to ko realizuje, realizovali su u prošlosti, što ne bi i sada.

Može po amandmanu, a može i replika, ali kako ste vi procenili, tako neka bude.

Kratko samo. Ova junačina koja je sad spominjala ženu koja nije tu da mu odgovori je pre neki dan držao ovde slovo o tome kako neko vređa žene, kako ne bi trebalo ovako ili onako da se obraćamo kad su žene u pitanju.

Želim da kažem građanima drugu stvar. Samo je sa mnom gostovao tri puta na RTS-u. Koliko je još puta bio ovako, ne znam, ali samo znajte, svaki put kad ga vidite, njega ili nekoga iz njegove stranke na RTS, to je zato što je tako odredila Suzana Vasiljević i niko drugi, jer je to upravo rekao, da ona odlučuje ko će gde da bude, ona je glavni urednik svih medija. Kada vidite negde njega, nekoga od njegovih funkcionera, kada vidite neku izjavu njihovu, to je zato što je vlast procenila, što je Suzana Vasiljević procenila da baš oni treba da se nađu na televiziji, na RTS, u medijima, u štampanim medijima itd. Samo da razjasnimo tu činjenicu da ako već sve uređuje, onda uređuje i u njihovu korist kada se oni pojavljuju, a možda kada se pojavljuju to ipak uređuje u našu korist. Hvala.

Pošto smo pomenuti da smo mi tu nešto kadrirali, dakle u ime SNS i sadašnjeg rukovodstva, dakle, samo mogu da citiram Zdravka Čolića i ništa ja tu ne bih dirao. Hvala.

Po amandmanu.

Dakle, kada neko pozove građane da spavaju u šatorima ispod Gazele i kaže im sigurno tu smo do ispunjenja zahteva i onda poslušaju ljudi da se to stvarno uradi, a onda taj koji ih je pozvao prvi pobegne i osvane ujutru na Novoj S, onda zaista nema potrebe to istom verovati da će da spava ovde i da čeka da preda svoj zahtev da se raspravlja o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i energetici. Zašto?

Zato što mi hoćemo da se o tome raspravlja i mi tražimo da se o tome raspravlja. I o tome će se raspravljati mnogo pre nego što se nadate. A vaših protesta samo se strašno uplašili. Strahovito smo uplašeni. Uplašeni smo bili i kada ste pretili ovde. Niste hodali po zemlji, dva metra od zemlje ste hodali, išli visoko i pretili ovde poslanicima ko će gde da završi, kada ste mislili da vas se okupilo dovoljno, kada ste izmislili da vas je 300.000 i ne znam ni ja šta. Tako ste se ponašali i na kolegijumima i u hodnicima. I tada nismo bili uplašeni. Nismo uplašeni ni sada, a kažem vam, jedini ko se ovde plaši ste vi, a plašite se zato što će građani imati prilike da čuju kakve ste sve gluposti i budalaštine nazvali zakonskim predlogom.

Kada građani budu čuli da ono što piše u „Trećem oku“ i „Zoni sumraka“ vi prepisujete u zakonski predlog, imaće prilike da čuju i ko ste i šta ste i koliko ste ozbiljni i koliko ste u stanju da se izborite za bilo šta u ovoj zemlji. Kada čuju da ste propustili jednu tačku dnevnog reda, od dve koje ste planirali, da se 86 vas genijalaca potpisalo i niko 10 dana nije primetio da vam fali jedna tačka dnevnog reda, kada čuju još mnoge druge stvari, ko je za šta glasao i 2001. i 2006. i 2011. poimenice, po strankama, sve redom. Pa ćemo da vidimo ko je za šta bio, ko se za šta zalagao, ko je za šta glasao i ko je čiji lobista, i ko je šta u ovoj zemlji uradio.

Poštovani građani Srbije, imali ste prilike da vidite kako izgleda opstrukcija ove sednice. To vam je to. Dakle, javi se po amandmanu i ne priča ništa po amandmanu, lupeta jedno te isto već šest dana i dolazimo dotle da ovaj čovek ne zna ni šta priča. Dakle, 18. septembra na N1 gostuje neko ko liči na njega. Ja ne mogu da verujem da to on govori, ovo što vidim da je rekao, iz prostog razloga što nam šest dana govori nešto sasvim drugo. Kaže 18. septembra na N1 – „u Skupštinu je ušao Zakon o rebalansu koji treba da ide svakako“, znači, zna on da to mora da ide kao prioritet, to što se prave blesavi ovih dana u medijima to je za javnost, a inače znaju, toliko zna, „koji treba da ide svakako, a da li će zajedno sa njim spojiti litijum i Kosovo“, a inače na Odbor za Kosovo i Metohiju nije došao danas, odbor održan, toliko mu je stalo do tog pitanja, kao i ovom drugom što se busa u junačke grudi, pa ni on nije došao, „da li će sa njim spojiti litijum i Kosovo da bi Vučić došao na sednicu, on po zakonu nema pravo da prisustvuje sednici o litijumu“, kaže ovaj što jako liči na ovog poslanika.

To je ono što su mi preneli pravnici. Znači, 18. septembra, kaže, on po zakonu nema pravo da prisustvuje sednici, a onda od 23. septembra priziva Pantu da mu bude pita svaki dan. Ja razumem kada sa poslanicima iz opozicije razmenjujem replike pa čitamo jedni drugima sinopsise, šta je ko kada rekao, ali to da neko mora sam svoje sinopsise da čita da bi znao šta je rekao, ovo još nismo imali, ovo je prvi zabeležen slučaj. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, imam pravo na repliku ali ću se uzdržati od bilo čega iz prostog razloga što je jasno da predstavnici opozicije, pričom koju pokušavaju da plasiraju ovde u Skupštini i otvaranjem po 100 tema u svakom obraćanju, žele da u replikama provedemo današnji ceo dan da bi onda mogli da izbegnu raspravu i glasanje, eventualno, o predlogu zakona koji su sami podneli. Oni i danas beže da se o tom zakonu raspravlja, jer ja ne mogu drugačije da objasnim da neki koji su iskusni poslanici otvaraju priče koje znaju da će da izazovu bar 10 replika sa naše strane. I, svesno to rade u želji da razvodnje i opstruišu raspravu. Ja u tome ne želim da učestvujem, naša poslanička grupa u tome neće učestvovati.

Dakle, neka pričaju šta hoće, mi ćemo naravno govoriti kada budemo smatrali da treba da govorimo o dnevnom redu i onome što je tačka dnevnog reda, a bitno mi je samo da građani vide koliko razvodnjavaju raspravu, koliko beže od toga da se uopšte počne razgovor na temu onog faličnog zakona koji su predali ovde, koji je neispravan i u formalnom i u materijalnom smislu, a jedva čekam o njemu da raspravljam jer ćete onda tek imati priliku da čujete razne interesantne stvari, bogami i za neke koji sede ovde u ovom sazivu kako su i šta radili u prošlosti baš vezano za taj litijum. Hvala.