Dakle, član 155, pošto se čovek potrudio i nešto pokušava argumentovano da dokaže, stav jedan, dva, tri, četvrti – u Narodnoj skupštini nadležni odbori i Vlada dostavljaju izveštaj, odnosno mišljenje, po pravilu, u roku ne kraćem od pet dana pre dana početka sednice Narodne skupštine na kojoj se predlog zakona razmatra.

38/1 AL/LŽ 17.20 – 17.30

Sledeći stav - ako nadležni odbor ne dostavi izveštaj, odnosno vlada mišljenje o predlogu zakona, predlog zakona će se razmatrati i bez tog izveštaja, odnosno mišljenja. To važi i za amandmane. Tako da je to to. Hvala.

Dakle, na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku. Malopre se čovek obratio Ani Brnabić, ona je narodni poslanik. Vikao na Anu da vodi loše sednicu, niste čuli? Nije se obratio vama, kaže Ani Brnabić. Dakle, kada je završio sa Marinom Raguš, kada je raskrstio sa Marinom Raguš i njenim vođenjem sednice, prešao je sada na Anu Brnabić i njeno vođenje sednice. Ja vama govorim za razliku od kolege Bajatovića koji misli da treba oduzeti reč ovom čoveku, da moramo biti pažljivi i nežni i oduzeti mu oštre predmete i voditi računa da se ne povredi. Hvala.

Budući da su poslanici koji su predložili ovu tačku dnevnog reda odustali od nje, budući da su poslanici koji su tražili razrešenje predsednice Skupštine tražili da se ta tačka dnevnog reda skine sa dnevnog reda, mi ćemo im u tom kontekstu izaći u susret i predlažemo da se ta tačka skine sa dnevnog reda, da se ne raspravlja o poverenju predsednici Skupštine iz prostog razloga što ne vidim da mi treba da raspravljamo o nečemu o čemu oni sami ne žele da raspravljaju, a to su predložili.

Dakle, nije bilo sporno za nas da se na Kolegijumu razgovara o bilo čemu, da se razgovara o tome i kako dnevni red ove sednice treba da izgleda, šta treba dna njemu da se nađe, a šta ne, međutim, kolege se na Kolegijumu nisu ni pojavile.

Tako da oni pokušavaju ponovo da terorom manjine naprave jedan presedan da se skinu vrlo važne tačke dnevnog reda koje je Vlada predložila i ono što je bitno, razumem da vi ne razumete koja Vlada, ali sada ću da vam kažem. Ona Vlada koja je bila u punom mandatu i koja nije podnela ostavku je predložila sve zahteve, osim onoga koji se tiče zahteva studenata.

Jel vidite kako ne žele da se to čuje? Jel vidite kako to mora da se spreči da narod čuje. Znači, Vlada koja nije podnela ostavku je predložila sve tačke dnevnog reda osim one o kojoj oni hoće da raspravljaju. Znači, Vlada koja je podnela ostavku podnela je samo predlog koji se tiče četvrtog zahteva studenata. Međutim, očigledno da taj legitimitet Vlade ja kao švedski sto, pa malo može, malo ne može, malo imaju legitimitet, malo nemaju itd. Meni je sa druge strane jasan i ovaj bes i ova buka. Ja da sam na njihovom mestu, ja bih se obesio. Toliko se ljudi ogradilo od njih u poslednjih nekoliko meseci, toliko ljudi je poslalo poruku da sa njima ovakvima ne želi ništa, da ne želi da stoji ulici sa njima, da ne želi da mitinguje sa njima, da čak sa njima takvima ne žele da ruše ni nas sa vlasti. Onda možete misliti koliko su omraženi kada oni koje treba da predstavljaju, a danas više ne predstavljaju nikog.

Ono što je takođe važno da ljudi čuju to je da su Šolakovi mediji, a bilo je priče o korupciji koja je ubila, da su Šolakovi mediji objavili da je po mišljenju stručnjaka sa Fakulteta tehničkih nauka, dakle onih istih koji podržavaju studente, utvrđeno da bi nadstrešnica pala na ovaj ili onaj način, zbog nemara, a ne korupcije. Dakle, nemar, a ne korupcija, kažu stručnjaci koje oni podržavaju i čije zahteve traže da ispunimo.

I najzad, sada je stigla vest da je podignuta optužnica za nadstrešnicu. Prema tome, sve je jasno. Institucije rade svoj posao. Mi ćemo građanima da omogućimo, radom, mirom, stabilnošću, nastavak razvoja. Mi ćemo da izglasamo zakone koji omogućavaju mladim ljudima da kupe stanove po jeftinim kreditima. Mi ćemo omogućiti ljudima koji imaju kamate da im kamate na kredite budu ograničene. Mi ćemo omogućiti poljoprivrednicima da izvezu pšenicu u Egipat, a oni neka rade šta hoće, ionako više apsolutno nikoga ne predstavljaju, osim sami sebe i eventualno po nekog člana sopstvenih porodica. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsednice parlamenta, poštovani članovi Vlade, poštovani poslanici koji to jeste, narod Srbije ima prilike sada da vidi kako izgleda ono za šta se zalaže opozicija i koliko ti ljudi ne vode računa ni o čemu i ni o kome, osim o sebi.

Danas na dnevnom redu nalazi se zahtev, 4. zahtev studenata. To je ono što su i sami rekli da je za njih prihvatljivo, međutim oni nisu glasali da se ta tačka dnevnog reda danas uopšte nađe na raspravi, i to je jako važno da građani znaju.

Sa druge strane, umesto da su raspravljali o tome, umesto da su govorili o tome oni su izabrali da celu ovu salu i celu ovu Skupštinu, ovu instituciju pretvore u bojno polje, u jednom momentu je zaista to tako i izgledalo, naravno na radost onoga ko je ovo uveo u politiku, na radost onoga čija je ovo ideja od samog početka bila, dakle na radost Aljbina Kurtija koji je ovo radio u Prištini mnogo pre njih. Onda možete, dragi građani, da vidite koliko je jadna naša opozicija i koliko su svi ovi jadni ljudi i bedni da nisu u stanju ni da smisle ništa drugačije nego da kopiraju Aljbina Kurtija, i to ne od ove, nego od pre nekoliko godina. Dakle, oni nisu u stanju da iskopiraju Aljbina Kurtija ni ono što radi sada, nego ono što je radio u neko prošlo vreme.

Postavlja se pitanje zašto se to danas desilo i zašto imamo ovaj haos koji možete da vidite? Ovi ljudi ne predstavljaju više nikoga i to je ključni problem sa kojim se oni suočavaju. Od njih su se ogradili studenti, od njih se ograđuju građani na ulici koji protestuju protiv nas, od njih se ograđuju u članovi njihovih porodica, od njih se ograđuju svi. Od njih se nije ogradio samo onaj ko nije imao priliku da kaže da se od njih ograđuje, svi ostali jesu. Onda se postavlja pitanje šta je ovo ovde? Ovo je osveta. Ovo je njihova osveta studentima koji ih neće, Srbiji koja ih neće, institucijama u kojima ne mogu da pobede, ovo je osveta onih koji nisu u stanju da formiraju politiku, osveta onih koji nisu u stanju da osmisle bilo šta kreativno, ovo je osveta onih koji neće da institucije u ovoj zemlji rade.

Podsećam vas, dragi građani, da je jedan od zahteva studenata upravo to da institucije rade svoj posao. Jel ovo institucija? Pa, jeste. Kakva institucija? Najvažnija institucija u ovoj zemlji?

Pa, ko sprečava ovu instituciju da radi svoj posao? Pa, upravo predstavnici opozicije, oni koji kažu da su za studente, oni koji kažu da podržavaju studentske zahteve. Evo vidite kako ne daju da institucije rade svoj posao, baš kao što nisu dali Tužilaštvu u Novom Sadu da radi svoj posao, pa su ga blokirali danima, iako je baš to Tužilaštvo u Novom Sadu moralo da odgovori na pitanje ko treba da odgovara za pad nadstrešnice.

Dakle, oni ne žele da rade institucije. Oni ne žele da se ispune studentski zahtevi i onda se ponovo postavlja pitanje – a zašto? Pa, zato što, kada se ispune studentski zahtevi, oni više ne postoje u javnom i političkom životu ove zemlje. Oni su i ovako ništa, a onda će i verifikovano biti ništa, ništa sa onom plavom zvezdicom kao na društvenim mrežama, jer onoga momenta kada studenti ispune svoje zahteve i vrate se studiranju, onoga momenta kada se deca budu vratila u škole, onoga momenta kada prestane haos u ovoj zemlji, tog momenta oni više nemaju nikakvu ulogu. Tog momenta oni se suočavaju sa sobom, sa svojim ništavilom i svojom nebitnosti na političkoj sceni.

Ovoga dana, poštovani građani, da se održe izbori niko od ovih ljudi koji vidite ne bi prešao cenzus. Apsolutno nikoga od ovih ljudi ne biste videli u parlamentu. Ovoga dana da se održe izbori, od ponedeljka bi ovi ljudi mogli da dođu u Skupštinu samo kao turisti, da im turistički vodič kaže gde su nekada sedeli, da im turistički vodič pokaže šta je ono što Skupština danas ima da izloži, da im turistički vodič pokaže gde se nalazi biblioteka i šta novo ima u biblioteci, mada sumnjam da su u biblioteku uopšte i ulazili.

Dakle, da bi spreči sopstvenu nebitnost, da bi sprečili svoje nestajanje s političke scene, oni su u stanju da ovu instituciju survaju u propast. Oni bi bili u stanju, poštovani građani, i imajte to u vidu, celu Srbiju da gurnu u pogibiju i u smrt.

Ovo su ljudi koji su govorili o građanskom ratu u prethodnim mesecima. Ovo su ljudi koji su govorili da se mi nalazimo u građanskom ratu, samo kažu nema oružja. Pa, evo danas su doneli i oružje. Danas su doneli i oružje. Danas su doneli šok bombe. Danas su doneli topovske udare. Danas su doneli baklje. Danas su doneli suzavce. Danas je Miloš Jovanović prskao u oči biber sprejom poslanici Srpske napredne stranke. Sve smo to imali danas prilike da vidimo.

Dakle, bes je ogroman. Neizvesnost pred njima ne postoji. Oni izvesno znaju da idu u političku prošlost i zato mi moramo da budemo mirni i moramo da radimo svoj posao.

Znam, dragi građani, i dobijam i poruku, šta govorite i šta vam je ideja. Znam da biste najviše voleli da se sa ovim ljudima obračuna onako kako se sa šljamom i ološem obračunava u svakoj zemlji. Znam to.

Ali, sa druge strane, ako imamo miran i trpeljiv odgovor, njihova osnovna ideja, a to je da izazovu građanski rat u Srbiji, neće uspeti. Da odgovorimo na bilo kakav drugi način, odgovorili bismo im onako kako oni žele. Prvo bi od sebe pravili žrtve, a onda bi u svakom pogledu gledali da izazovu opšte sukobe i građanski rat.

Za one koji smatraju da nasiljem misle da promene vlast, da je prihvatljivo da se nasiljem promeni vlast, želim da kažem samo dve stvari, prvo, nećete uspeti u tome, i kao što vidite, ni oni neće uspeti u tome, neće, jer od toga nema ništa.

Dakle, prvo, nasiljem se neće postići ništa, a drugo, malo mi je čudno da pretite nasiljem, kako ćete da nas šamarate, jašete, kako ćete da radite ovo i ono, a onda kao zečevi pobegnete kada pogrešno protumačite i izmislite, na kraju krajeva, izjavu predsednika Republike, koji je rekao u Boru da će pozvati sve građane Srbije da dođu u Beograd da se održi jedan veličanstveni skup, a vi to protumačite kao poziv na nekakav kontra-miting, ili ne znam šta. Dva dana se tresete ne od onoga što je predsednik Vučić rekao, nego od onoga što ste vi umislili da je on rekao. Pa, vas je strah od same ideje da se suočite sa nekim. Pa, vi stvarno mislite da ćemo mi da idemo u koloni po jedan, a vi da nas maltretirate. Ne znam šta bih vam rekao, ali jako grešite u svojoj proceni.

Mi ćemo, kao što vidite, poštovani građani Srbije, da radimo i mi ćemo danas da raspravljamo i sutra ćemo da raspravljamo i ovih dana ćemo da vodimo raspravu o važnim predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Mi ćemo, poštovani mladi ljudi u Srbiji, da vam omogućimo da kupujete stanove, kuće, nekretnine po jeftinijim kamatama, dakle, da to plaćate po povoljnim uslovima. To ćemo mi da vam omogućimo, a oni vam to ne daju. Pitajte ih zašto? Ja razumem da Miloš Jovanović nema problem sa stanom, on ima pet stanova u centru Beograda, pa mu nije bitno da li ćete vi ili nećete kupiti jedan, da možete da se odvojite od roditelja. Nama je bitno. Nama je bitno. Nama je bitno da pokrenemo taj točak, da se banke uključe i da to kasnije bude stalni program za mlade ljude u Srbiji da mogu jeftino da kupuje nekretnine, da zasnivaju porodice, da se podiže natalitet i sve ostalo.

Nama je bitno da se verifikuje i ratifikuje ovaj sporazum, da se izglasa Sporazum sa Egiptom. Nama je bitno da uđemo na afričko tržište. Nama je bitno da naši poljoprivrednici mogu da prodaju svoje poljoprivredne proizvode u Africi. Nama je bitno da mogu ljudi od poljoprivrede još više da zarade, da ne pričamo o onome šta smo sve dali i kolike subvencije danas poljoprivreda dobija iz budžeta. Ali, želimo i da naš poljoprivredni proizvod uđe na svako tržište ove zemlje. Zato nam je bitan taj sporazum. Zato ćemo da ostanemo ovde i pored ove halabuke koju oni prave, jer ne mogu oni da pobede halabukom, mogu da pobede možda argumentima, kada bi ih imali, ali ih nemaju, a onaj ko nema argumenata, vidite i sami čemu pribegava.

Važno nam je poštovani građani, dragi sapatnici, ako mogu da kažem, svi mi koji imamo kredite stambene ranije uzete, da nam Narodna banka Srbije ispuni ono što je predložila ovim izmenama i dopunama zakona, da se ograniče kamatne stope, da ne mogu to da nam podižu kako im padne na pamet. Nama je stalo da vi možete da funkcionišete i da imate kredit i da ga plaćate. Njima nije. Zašto? Zato što njima krediti ne trebaju. Kome od njih treba bilo kakav kredit? Šta oni znaju kako izgleda kada te pozove službenik banke i kaže – nisi platio ratu kredita, kada možeš da je platiš, da li možeš sutra ili prekosutra? Šta oni znaju o tome? Baš ih briga za sve to.

Nas, dragi građani, čeka mnogo važan period posle svega ovoga. Dakle, mi ćemo ove zakone, o njima ćemo raspravljati, mi ćemo ove zakone izglasati. Posle toga, glasaćemo za novu vladu Republike Srbije.

Kao što ste imali prilike danas da čujete nekoliko puta, njima je ključno da oni budu ministri u toj vladi, i zato traže, doduše, odustali su od ovih ekspertskih, pošto znaju da nisu eksperti ni za šta, dakle, hajde da vidimo da se formira neka prelazna vlada. Prelazne vlade, zahvaljujući čvrstini, odlučnosti i stavu predsednika Republike Aleksandra Vučića, biti neće, i nijedan ovaj poslanik koga ovde vidite, dakle, i da nekim čudom dođe do toga da se predloži nekako ta prelazna vlada u ovom parlamentu, nijedan poslanik za to glasati neće. Pa, neka izglasaju svoju prelaznu vladu na nekom plenumu, neka se izdvoje ovakvi kakvi su, neka se dogovore ko će biti za šta ministar i neka uživaju, neka misle da su ministri.

Oni su, poštovani građani, na prošloj sednici, kada su ministri ustali iz svojih klupa i otišli iz sale, seli na mesta na kojima sede ministri, jer valjda misle da onog momenta kad sedneš na mesto gde sedi ministar, tog momenta postaješ ministar. Kao što to nije istina, kao što je to glupost neviđena, tako je glupa i njihova prelazna vlada za ovu zemlju, ali nije za njih, jer je to još jedan pokušaj da u ovom svom haosu, pokušaju da isposluju nešto za sebe, da na studentskom radu, da na aktivizmu studenata oni postanu ministri, ne studenti.

Zašto je ovo bitno, poštovani građani? Zato što i ti studenti kažu da ih neće i rekao sam već, ograđuju se od njih, a sa druge strane, i neke druge političke organizacije i neke druge političke grupacije koje su danas mnogo jače od svih njih zajedno kažu da neće njih da vide čak ni u toj prelaznoj vladi, koje biti neće. Dakle, za njih više nema mesta nigde. Eto, to vam je otprilike ono što oni rade.

Sa druge strane, da nastavim, ono što nas očekuje je izbor redovne Vlade Republike Srbije, u punom kapacitetu, Vlade koja će imati podršku ovog parlamenta i Vlade koja će nastaviti da razvija Srbiju. U Vladi koja će nastaviti da razvija Srbiju ne mogu biti oni koji su prvo radno mesto dobili zahvaljujući tome što su postali poslanici u prethodnom mandati, ne mogu oni koji su i danas studenti, ne mogu oni koji su pokrali sve što se moglo pokrati u vreme kada su obavljali javne funkcije. Ti ljudi nemaju mesta u Vladi koja će raditi za Srbiju. Zato eventualno mogu u toj njihovoj prelaznoj, ali kažem, samo pod uslovom da izglasa plenum. Evo, sad oni ovako izađu napolje, kažu mi smo plenum, izglasali smo prelaznu vladu, pa nek se dogovore ko će šta da bude u toj vladi.

Dalje, kada ta Vlada stupi na dužnost, nas čeka jako važan posao, a to je da se sve ovo što su uradili u prethodnim godinama, u prethodnim mesecima, a da vas podsetim zašto kažem godinama, zato što su i 2023. godine radili isto, i 2024. godine radili isto, dakle, sve ono što rade unazad u ovom periodu, da sve to nekako smirimo, spustimo, da komšija sa komšijom razgovara, iako zna da ovaj glasa za drugu političku stranku. To je san naš i to je vizija naše Srbije, da ljudi znaju da ne podržavaju istu politiku, a da se zbog toga ne hvataju za gušu, da zbog toga niko nikoga neće da jaše, da zbog toga niko nikoga neće da kolje, kao što oni kažu da će da rade. To je ono kakvu mi Srbiju sanjamo i želimo i postići ćemo to uz vašu podršku, kao što ste i uvek davali podršku za normalnu, pristojnu, stabilnu Srbiju.

Ova Srbija njihova, Srbija progona, Srbija u kojoj se prave liste nepodobnih, Srbija u kojoj se obeležavaju kuće u kojima ljudi žive, a ne sviđa im se šta ti ljudi misle, ta Srbija nema perspektivu, ta Srbija nema budućnost i ta Srbija, ta nasilnička Srbija, koja vodi u građanski rat, će nestati sa političke scene onog momenta kada oni nestanu sa političke scene, znači, vrlo brzo.

Onda da se vratimo tome da nam škole rade, da nastavnici u školama shvate da su oni tu zbog dece, a ne deca zbog njih, da imaju pravo na svoj politički stav, da imaju pravo na svoj oštar opozicioni politički stav, ali da nemaju pravo da uskraćuju deci prvu ljubav, simpatije, razmenu užina, priče o tome kako i šta će da rade na raspustu, da analiziraju ko je kakav film pogledao. Nemate pravo to da radite, dame i gospodo prosvetni radnici. Nemate pravo da ostavite dete sa naučena četiri slova azbuke, jer mora da nauči sva slova.

Moraćemo da pronađemo način kako ćemo da premostimo sve ove mesece nerada u prosveti, kako će ta deca koja završavaju školu moći da se upišu, moraćemo da odgovorimo na pitanja kako će se nastaviti školska godina na fakultetima, jer i tu, za razliku od njih, mi mislimo na vas, poštovani studenti, jer je nama stalo da vi završite svoje fakultete i onda služite ovoj zemlji i sebi naravno ispunjavate svoje ambicije. Njih naravno nije briga, jer evo ovaj što dovikuje on prvi nikada nije završio fakultet, a stariji je od mene čovek, njih baš briga da li ćete vi ikad završiti fakultete. Oni bi najviše voleli da vi doveka ne idete na nastavu, da vi narednih godina protestujete i blokirate, jer je to jedini način da oni žive.

Nama je sa druge strane važno da se vaši zahtevi ispune, jer vaši zahtevi za nas apsolutno nisu bili neprihvatljivi od prvog trenutka. Kada ste rekli da se daju sva dokumenta vezana za nastrešnicu, dali smo. Rekli ste – nije to, dajte još, dali smo još. Tražili ste da ne odgovara onaj koji je učestvovao u napadu na policiju, ko je pravio haos, i to ste dobili. Tražili ste da odgovaraju oni koji su odgovorni, koje institucije ove zemlje proglase za odgovorne ili sumnjaju da su odgovorni. Evo, da vas obavestim, ako niste znali, podignuta je optužnica, danas je podignuta optužnica, za osumnjičene za ono što se desilo što se tiče nastrešnice, ali da vas obavestim i o tome da su upravo Šolakovi mediji, mediji koji nikako ne podržavaju vlast, danas objavili ili ovih dana, juče ili danas objavili mišljenja stručnjaka za koje vam je takođe stalo i do koga vam je takođe stalo, a koje kaže da bi ta nastrešnica pala ovako ili onako i da nema veze sa korupcijom nego sa nemarom. Hajde da vidimo da li ćete poverovati. Ja vam pozivam da pogledate to sve, pa da li ćete poverovati svim tim ljudima? Uglavnom, to su ta tri vaša zahteva, ono što je do nas, to je ovaj četvrti.

Dakle, precizirali ste ono što ste mislili da je bitno za univerzitet, predstavnici univerziteta su proširili svoju autonomiju u odnosu na Republiku Srbiju kao što vidite ni sa čim nemamo nikakav problem. Mi ćemo danas raspravljati i glasati za to da se vaš četvrti zahtev ispuni, a razmislite dobro, ja sam neke odgovore ponudio, zašto ovi ljudi koji kažu da vas zapravo podržavaju u borbi protiv nas nijedan vaš zahtev nisu želeli da ispune nikada nijedan? Imali su jedan jednostavan zahtev koji ste im postavili, vrlo jednostavan koji je glasio - nemojte dolaziti na naše skupove, nemojte se grebati o ono što mi radimo, a oni su nastavili da dolaze na vaše skupove, da šalju selfije, da se diče kako su zapravo oni predvodnici onoga što vi radite. Moraćete te ograde malo ozbiljnije da pravite od njih, očigledno je da je ovo po onoj narodnoj - „pustio bih ja njega, ali neće on mene“. I to vam je tako stalno. Nema tragedije na koju se nisu nakačili, nema pokušaja koji nisu primenili u ovoj Skupštini da je zaustavi da radi.

Kao što rekoh i da zaključim time, Srbija će nastaviti, Srbija neće stati, ma koliko se oni trudili, Srbija će biti divno mesto za život za sve njene građane zahvaljujući nama, a ne zahvaljujući njima. Srbija će nastaviti svoju politiku. Srbija će nastaviti politiku predsednika Vučića. Srbija će nastaviti politiku koja je danas, po prvi put posle dugo godina, svrstava na stranu onih koji su pobednici na izborima u svojim velikim zemljama. Neće zaustaviti taj put Srbije. Neće nas vratiti ni preko USAID, ni preko bilo koga drugog, neće nas vratiti ma koliko para upumpali, ma koliko pokušaja imali, ma koliko nasilni bili. Neće nas privezati lancima za svoje liberalno-fašističke gubitnike koje više niko u svetu neće. Neće Srbija biti jedina liberalno-fašistička zemlja zato što to oni hoće! Neće!

Dakle, ispunićemo vam zahtev, a onda vi vidite šta ćete i kako ćete dalje za Srbiju ili dalje sa njima. Mi smatramo da vam je tu izbor lak, jer uz svakom izboru Srbija mora biti jedini izbor i uvek za Srbiju i samo za Srbiju. Hvala vam. Živela Srbija.

Član 106. stav 3. – za vreme govora narodnih poslanika nije dozvoljeno dobacivanje ili ometanje govornika na drugi način.

Mi smo sada to nekako fleksibilno tumačili ceo dan, pa smo pustili da ceo dan sviraju u vuvuzele i ometaju govornike, ali sada se dešava jedna druga stvar i ja vas molim da to nekako pokušamo da rešimo. U onu tamo vuvuzelu je do malo pre svirao Marsenić, a sada je uzeo Zoran Stojanović istu vuvuzelu, to nije higijenski. Nama je stvarno mučno da to gledamo, ajde što ometaju govornika, ali to sada pljuje jedan, duva jedan, sada ovaj to drugi oblizuje i gura u svoja usta, stvarno stvara mučninu sve ovo što moramo da pratimo.

Ne znam kako na koji način reagovati, očigledno čovek uživa u tome, valjda mu se sviđa ostatak Marsenića u toj vuvuzeli, ali mi stvarno nismo dužni da baš prisustvujemo razmeni pljuvačke između njih, ajde sve trpimo, ali to je sada stvarno previše. Ne tražim da se Skupština izjasni ali neka ostane zabeleženo da su međusobno menjali vuvuzele, razmenjivali pljuvačku i sve ostalo i to Zoran Stojanović i Predrag Marsenić, mislim da se tako zove. Hvala vam.

Član 106.

Pošto se jako uzbuđuju ovi iz stranke Miloša Jovanovića kada se spomene to biće i ubuduće ću se tako obraćati tom biću, jer ništa drugo ni ne zaslužuje. Ne postoji način da se ovo sakrije, ne postoji način da se ovo nekako gurne u drugi plan. Ovo je slika gde to biće prska biber sprej u lice ili suzavac u lice Sonji Ilić iz Gračanice, trudnici u osmom mesecu trudnoće.

To biće se hvali kako je išlo u 63. padobransku, to biće se hvali da je studiralo i završilo na Sorboni. Da li su ga za to učile 63. padobranka i Sorbona, da ženama prska biber sprej u lice, da trudnici u osmom mesecu prska biber sprej u lice? Ne postoji način da ovo zaboravimo. Nema načina da preko ovoga pređemo, ni da oprostimo. Ovo ste vi, svi vi, i ti, i ti ološu, i ti Marseniću, i ti, svi ste ovo vi. Trudnici u osmom mesecu biber sprej u lice. To ste vi, to je vaša stranka. Bitange i ološ, ne bitange i ološ, to je deminutiv za njih, to je umanjenica. Ovi ljudi tamo, ona bića tamo, to je ono što ostane kada se septička jama prelije. Trudnici u lice biber sprej, u osmom mesecu trudnoće, trudnici u lice biber sprej. Sram vas bilo. Ali šta to vama znači kada vi za sramotu ne znate.

Niko nije bio predviđen za žrtvovanje, svi su dobrovoljno prodali svoju imovinu. Prema tome, niko nije bio predviđen za žrtvovanje.

Ja znam da buzundžije koje je ovde gazda opozicije uveo da viču i halaču rade svoj posao. Ono što je problem ovih dana to je što su očigledno buzundžije postale strateški mislioci pa prave strategiju nastupa opozicije u parlamentu. Tu već ulazimo u drugu fazu, a to je ono - majmun je ušao u tenak i biti će katastrofa.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Tu katastrofu evo gledamo, pošto vidite kako izgleda kada majmun uđe u tenak. Evo i drugi buzundžija se javlja. Treći vam nije tu, ali doći će i treći buzundžija, samo čekamo da se pojavi. Doduše, i četvrti nije tu.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje.)

Tu si, tu si. Čuješ se.

Dakle, 157 ljudi prodalo imanja i otišlo sa svojih imanja, uzelo novac, kupilo stanove u Loznici, Beogradu, Šapcu, gde je ko mislio, ostale još dve porodice i kada je Aleksandar Vučić rekao da ne treba da pravimo štetu veću od one koja mora da se pravi, pa to se na to odnosi. Na to se odnosi.

Dakle, onih 157 porodica koje su bile tamo gde bi trebalo da bude rudnik, koje su prodale svoja imanja, to je to. Nema više od toga, ali ne vredi.

I ona generalno danas i juče reč ne govori o zakonu. Ja molim samo građane na to da obrate pažnju. Ni reči o zakonu, ni reči o tome zašto bismo mi koji smo protiv zakona trebalo da glasamo za taj zakon. Ni reči o tome.

Pazite sada ovo, ona primećuje, kaže - ima na listi neodlučnih, pa šta ste uradili da te neodlučne ubedite da budu za? Šta se uradili da glasaju za vas? Ovog buzundžiju puštate da urla na ljude? To vam je način da nas ubedite? Ovog što je zamenio vinjak medom pa mu udarilo u glavu? To vam je ideja? Nemojte. Na taj način nas ne možete ubediti.

Dakle, hajde vratite se na zakon i nemojte da čitate ono što ste već sto puta objavili na Tviteru, Fejsbuku, svim mogućim društvenim mrežama. Dajte nam recite zašto i kako će taj vaš zakon da promeni stvari. To da čujemo, a na to odgovora nema, nego čitate citate od pre godinu, dve i pet. Pa znamo svi to, sve je u redu. Ponovili ste. Ponavljajte i dalje, nije problem, ali nećemo da jednostavno na taj način ulazimo u polemiku. Dajte o zakonu. Vaš je zakon. Hajde, molim vas, recite nešto u korist vašeg zakona.

Ja se od srca zahvaljujem na ovom govoru, ja zaista od srca zahvaljujem na ovom govoru zato što je ovaj govor potvrdio sve ono što smo mi govorili danima unazad.

Dakle, govorili smo danima unazad da su ovi ljudi protiv svega, da ovi ljudi žele da zaustave bilo kakav razvoj Srbije i to smo danas čuli. Ne, da ne može rudnik o kome govorimo sada i za koga ćemo videti da li će se uopšte otvoriti ili neće koji se tiče litijuma? Nego ne mogu ni oni koji već postoje da rade.

Dakle, rudari ovi će da vam uzmu hleb iz usta slušajte šta govore uzeće vam hleb iz usta to je njihova politika. I, sada da vidimo što se tiče Bora, srednja godišnja vrednost sumpor-dioksida u Boru evo je ovako. Dakle, u vreme kada su ovi brinuli o Boru 116, pa sledeće godine 115, pa sledeće godine 112, to je kada su ovi koji su jako zabrinuti za Bor brinuli o Boru, a sada 16 i 14. Znači, to je za prošlu i pretprošlu godinu 16 i 14 to kada mi ne brinemo o Boru.

Dalje, broj dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti sumpor dioksida u Boru, kada su bili ovi koji brinu o Boru, 72, 2012. gdoine, pa 101, 2011. godine, pa 112, 2016. godine, a sada kada smo mi koji ne brinemo, su 2, odnosno 2023. godine nula. Tako vam to izgleda.

Oni pričaju o svojim utiscima, oni ne pričaju dokumentima, njih ne zanima struka, njih ne zanima ništa, oni pričaju na osnovu onoga što oni misle da treba da kažu, a da li to ima veze sa istinom, to nema veze i opterećenja za njih. Najzad, Ziđin će imati profit? Ma nemoj, stvarno, a ja mislio da dolazi iz altruizma čisto. Naravno da će svaka firma imati profit, ali ja razumem da vi i to ne razumete, ne razumete zato što su kod vas i banke propadale, kod vas je Razvojna banka Vojvodine uništena, kod vas je Agrobanka uništena. Vi ste banke upropaštavali a ne kompanije, rudnike i sve ostalo. Vi ste bre elementarna nepogoda za sve što postoji u ovoj zemlji i vi ste zakon koji treba ekologija da tretira. Vaša vlast, a ne bilo šta drugo.

Znači, Bajden je poplavio Floridu, to se dešava sada trenutno. Bajden poplavio Floridu, a mi Kolubaru? Ovo je bolesno, ovo je stvarno već bolesno. Ja to morbidno i nekrofilsko poimanje politike stvarno već nema nikakvog smisla. Tri dana slušamo ovde kako postoji eksperimentalna dozvola za eksperimentisanje, gde je dozvola? Gde je papir? Pa, gde je?

(Srđan Milivojević: Pitaj gazdu.)

Prvo, ja nemam gazdu, gazdu imate vi, vlasnika i gazdu i to je poznato. Gazda te je ovde i uveo, unapredio te na listi, gazda te zvao da budeš buzundžija. To je pod jedan.

Pod dva, gde je dozvola? Gde je papir? Nema papira. On čovek izmisli, izmisli i ponavlja i laže i laže i nema kraja. Dajte da vidimo dozvolu? Hajde, uslikajte dozvolu, objavite na društvenim mrežama? Objavite tu eksperimentalnu dozvolu? Gde je? Ne, nego se onda desilo nešto drugo izgleda, ono o čemu je Miroslav Aleksić pričao prethodnih dana, a to je da je Rio Tinto sklon da menja vlasti koje neće da mu izađu u susret, pa onda dođe do promene vlasti, pa onda se promeni zakon, pa se prvo osnuje kompanija, pa se menja zakon jedno, pa se menja zakon drugi put, pa se dovedu neki, biće da je to priča koju smo imali prilike da gledamo.

Znate šta je najluđe? Što je ovaj koji sada viče, ovaj buzundžija, 2011. godine glasao lično za to da samo onaj ko istražuje ima pravo i da eksploatiše. Lično on, njegovo ime i prezime na listingu i on nam priča o tome da je neko lobista Rio Tinta. Pa, za šta ste radili? Za kikiriki?

Teško je ostati ozbiljan posle ovakvih bravura, i izgleda, potrudiću se. Jel to Cokula dobacuje, ja sam se skinheda uvek klonio, tako da tu neću komentarisati ništa. Što se tiče saradnje SNS sa partijama u Nemačkoj, pa šta ćete ako pobedi CDU, čisto za obaveštenje, to je naša sestrinska stranka, tako da nemate potrebe o tome da brinete.

Što se tiče ovog ostalog dela, sve ovo što smo slušali, ceo ovaj izliv, ja ne znam šta je, gnev, bes, neke frustracije, ne znam kako bih nazvao, nemoć, slušali smo godinu i po dana, dve godine, svaki puta kada se čovek javio, ista priča Miloš Vučević, Marko Bosanac, Andrej Vučić, Miloš Vučević, Marko Bosanac, u svakom govoru i onda dođu izbori i onda se oni svi ujedine i svi koliko ih ima, niko nije bojkotovao, i ko metlom ih počisti isti taj Vučević. To vam je epilog svega kome narod veruje i koliko veruje. Znate zašto veruje, zato što narod svojim očima nije mogao da vidi Bulevar koji su oni gradili, mesto Bulevar, Stelt Bulevar. E kada imate nekoga ko pravi Stelt Bulevare i ko ozbiljno radi na razvoju Novog Sada, narod podrži onoga ko radi ozbiljno, a ovi mogu svoje frustracije da leče, baš ovako kako ste imali prilike da vidite.

Ja bih prvo zaista morao da konstatujem da bih mnogo više voleo da razgovaram sa onim ko sve ovo piše, nego sa onim ko sve ovo čita, jer malo je bezveze sa spikerom razgovarati. Razgovarate sa onim ko je autor teksta, a autor teksta se sakrije tamo i neće da progovori. Pisao je neka nesuvisla pisma oko Odbora za kulturu, ali ovde još nije progovorio. Ali, dobro, jednog dana ćemo valjda i to dočekati.

U svakom slučaju, kaže - niko mu ne veruje, samo mu vi verujete. Evo, sad ćemo da čitamo ko mu je poverovao. Evo ga citat - Hajde da pričamo o koncesiji na te rudnike, ali da fabrika baterija bude kod nas, o litijumu se radi, zato što su one u svim mobilnim telefonima, električnim automobilima, zar to nije šansa za Srbiju da zaposli hiljade i hiljade ljudi, napravi brend od naše zemlje, zamisli u svakom mobilnom telefonu ili automobilu deo na kome piše "made in Srbija". To su teme koje su nam danas potrebne. Evo ga, poverovao Vučiću.

Onda 2023. godine, znači, ne daleka prošlost nego prošle godine, u emisiji kod Minje Miletić - ja verujem da je to razvojna šansa za nas, vrlo velika razvojna šansa. Razvojna šansa, tako je, ljudi, tehnologija napreduje iz dana u dan, ja sam već siguran ako je litijum potreban, potreba će biti, sve više će se ići na baterije, siguran sam da će se u svetu napraviti tehnologija koja će omogućiti vađenje litijuma itd.

E sada, šta on kaže, pošto smo mi lopovi korumpirani, mi ne možemo da organizujemo eksploataciju litijuma, ali kada dođe on pošten, e onda će to moći. E sada, ko veruje da je on pošten, nek poveruje u sve ono što je rekao. Ono što se meni čini ideja je sledeća, prvo apsolutna frustracija Aleksandrom Vučićem, koja stvarno sada već prelazi na nivo nečega što ne dolazi u domen moje struke kao pravnika. Sa druge strane, da se sve pogasi, ne trebaju rudnici, ne trebaju fabrike, ne treba ništa. Samo Multikom da postoji i da cela zemlje preprodaje sekunde.

Umesto što nam držite predavanja o tome kako niko ništa ne zna, objasnite vi nama kako ste od švercovanja šunke došli do multimilionera i onakve kompanije kao Multikom i kažete da ste ponosni na 619 miliona evra. O tome da čujemo, dajte taj recept narodu. Hvala.

Pa, dobro, najluđe, videli ste čoveka poštovani građani koji se sprda i šali sa fizičkim izgledom Aleksandra Martinovića. Videli ste Apolona koji ima pravo, jer mu Bog dao lepotu, naočitost da se sprda sa nekim drugim, jer mu Bog to nije dao. Ali, dobro svašta ste imali prilike da vidite. Ono što ste čuli je još zanimljivije.

Ono što niste čuli to je da Apolon glasao za Rio Tinto. Apolon sa sve tom šajkačom na glavi, pritisnuo dugme i glasao da Rio Tinto jedini može da kopa u ovoj zemlji. Apolon vam to nije rekao i Apolon vam nije rekao samo da li je to uradio besplatno ili je to uradio za pare.

Ja ne verujem da je on to uradio za pare, jer on je tako bio nebitan. Veliki su igrači tada uzimali pare, oni koji su pravili mega ministarstvo Rio Tinto ministarstvo u njegovo vreme i za to je glasao Apolon. Apolon glasao i za studiju koja je Rio Tintu omogućila da radi šta hoće u ovoj zemlji, a Apolon je svašta uradio za Rio Tinto.

Kad vidite da ovako viče, da se zajapuri, a vi se setite i nađete na internetu, to imate na Jutjubu kako se isto tako ponašao prošle godine i isto vam tako obećavao, ne da, on će da reši, on će da spreči, on će zaustavi saobraćaj na Gazeli, - ostajemo na Gazeli dok se ne zaustavi sve, ostajemo na Gazeli dok Aleksandar Vučić ne podnese ostavku, a onda ujutru prvi pobegao sa Gazele, pravac Nova S - evo mene dragi gledaoci, dobro jutro, a oni jadnici u šatorima na Gazeli koji su mu poverovali se posmrzavali. E, tako Apolon funkcioniše.

Na kraju krajeva, Apolon nije za zabranu iskopavanja litijuma i ta šajkača se obrukala stavljanjem na ovakvu glavu. Zašto? Pa, zato što lepo kaže – nema trajne zabrane, ovoje zabrana dok se zakon ne promeni.

Dakle, kada Apolon bude ponovo u prilici da pritisne taster on će ponovo da glasa za Rio Tinto samo da promeni ovaj zakon. Ovo je privremeno, jer misle da na tome mogu da dođu na vlast. E, pa, ako vam je do Apolona i do ove lepe Srbije imate za koga da glasate, građani. Ja vas pozivam da ga podržite.

Ja vidim da je frustracija ogromna, da se kao kula od karata srušila ideja da će na ovoj temi neko nešto da poentira politički. Oni se sada međusobno nadgornjavaju i ovo čemu mi sada prisustvujemo to je njihovo takmičenje ko će među njima da se predstavi građanima kao odvažniji, valjda, nekakav branitelj, da kažem rečnikom koji razumeju, branitelj Nedeljica ili više čega, šta već oni kažu da brane.

Dakle, u izlaganju koje smo čuli od ovlašćenog predstavnika ove, šta je to već, ni reč o zakonu, poslaničke grupe, ni reč o zakonu. Toliko im je stalo do zakona. Zakon su potpisali, zakon su predložili, ali o zakonu čovek nije rekao ni reč.

Pričao je o svemu i svačemu. Pričao u suknjama, haljinama, sastancima, ovome, onome. Ni o čemu ni reč. O zakonu – zašto bismo mi trebali taj zakon da usvojimo, zašto bismo mi kao poslanici većine za taj zakon trebali da glasamo. O tome nismo čuli ni reč. Zašto? Zato što argumenta ni nema. Prosto, argumenta ni nema.

On postavlja pitanje šta je ko uradio za ovu državu? Kaže ministarki da ništa nije uradila za ovu državu. On je za ovu državu svaki put pobegao kad je mogao. Dakle, svaki put kada je mogao da pobegne, on je pobegao. Jedan je od retkih oficira JNA, rođen na teritoriji Republike Srpske Krajine, koji nije prihvatio da ode u vojsku Republike Srpske Krajine, nego je pobegao za Beograd.

Kada već priča o suknjama, baš pod takvu suknju se sakrio i čekao da rat prođe, svaki put kada je ova zemlja ginula.

Najzad, što se tiče toga, a pošto vidim da vam je to poslednjih dana tema, pa jedan hoće da se kastrira sam, a drugi traži ko je kastriran ovde, ja vas molim da obratite pažnju na to. Ja nisam zainteresovan za tu vrstu provera. Vidim da je to neka frojdovska omaška i Frojd je očigledno bio u pravu, a i ona Tomina izjava, Tome Momirovića, o dva jaja dnevno izgleda da dobija potpuno drugu konotaciju iz usta opozicije. Hvala.

Ja sada ne znam ni kome da odgovaram, jer ovo ustvari nisu bile reči osobe koja je čitala, jer ona je čitala reči Ratka Ristića, a Ratko Ristić, ne znam ni što bi njemu bilo ko šta odgovarao, jer ta moralna gromada, sam za sebe kaže sledeće – 2017. godine, decembra, govorio sam protiv, istupao sam protiv mini hidrocentrala, a onda je 4 godine bio član Komisije koja je njemu izdavala dozvole za mini hidrocentrale.

Znači, on je govorio protiv mini hidrocentrala, a onda bio član Komisije koja je izdavala dozvole za mini hidrocentrale, pet dozvola za mini hidrocentrale dao i kada više nije bilo para, on se pokupio i otišao i rekao, e sada sam ja protiv mini hidrocentrala. I tu moralnu gromadu vi nama ovde citirate i hoćete svaka budala koja vam pošalje pismo, vi nama ovde da čitate.

Šta je sledeće, da nam čitate pismo, kako ono beše – Piše Mujo majci iz Nemačke, jel to sada sledeće što ćete da nam čitate. Znači, kome god padne na pamet, ko gleda sednicu, dokon, sedne za računar, napiše pismo, pošalje ovlašćenom i ona nam čita dva sata šta je taj u časovima dokolice i rastrojstva napisao.

Izbacio čovek gomilu uvreda, bljuvotina, kaže, Aleksandar Vučić zaronio u dno septičke jame. Ako je Aleksandar Vučić zaronio na dno septičke jame, na samom dnu naći će nešto što se zove Ratko Ristić.

Ajde idemo sa kraja ka početku. Ako bi ispred njega stavili ašov, lopatu i motiku, glavu dajem ako bi znao šta je motika. To pod jedan.

Pod dva, kaže – nudimo srpsku zemlju. On, koji je srpsku zemlju Kosovo i Metohiju ovako dao. Kaže – to je rešeno, to je završeno, to je pri kraju priče, šta mi uopšte o tome pričamo, moramo prihvatiti realnost, i sve one druge fraze koje koristi.

Tri, opet su se tužakali strancima, a to smo i očekivali. Kad god imaju problem u Srbiji oni odu, nađu nekog jadnika u Briselu, iskukaju se, ovaj kao nešto podrži. Odmah da znate, rezultat će vam biti isti kao i prethodnog puta, apsolutno isti, tako da nastavite.

I onda dolazimo do genijalne priče o kataklizmama. Znači, sve će biti kataklizma. Hajde da vidimo šta su sve najavljivali u prošlosti da će biti kataklizma, poštovani građani.

Beograd na vodi biće kataklizma, tamo je porozno tlo, sve će da potone, raspadaće se zgrade. Da li se desilo? Nije.

Promenada u Novom Sadu ne može da postoji, pašće, propašće, podzemne vode, ne može da funkcioniše. Da li se desilo? Nije.

Most u Novom Sadu opet kataklizma, pa njima je sve kataklizma. Oni pričaju o tome da će da desi kataklizma, a onda će oni valjda da vas odbrane od te kataklizme, koliko im verujete, to ćete sada da čujete.

Pošto kaže kako je šef nezadovoljan i kako ovo ništa ne valja što mi radimo, hajde da vidimo ko je stvarno nezadovoljan. - Srpska opozicija deluje rastrojeno, to smo imali prilike doduše da vidimo i kao da je stalno u raskoraku sa raspoloženjem dela naroda i predstavlja i koji je za smenu Vučićevog režima – kaže u današnjim novinama „Danas“, koje, priznaćete, kako oni kažu režimske, Jasmina Lukač, urednica Političke rubrike „Danas“. Toliko o tome ko je zadovoljna, ko nije zadovoljan.

Još jedan podatak o tome ko je zadovoljan, ko nije zadovoljan. Kaže sledeće, „Demostat“ ovako, evo da čujete vi - više od polovine ispitanika ima negativan odnos prema ekološkim protestima. Glavni istraživač Srećko Mihajlović rekao na konferenciji za novinare da 31% ispitanih smatra da se preteruje sa protestima zbog litijuma, a 23% kažu da ih protesti ne interesuju.

E zato nervoza, zato vika, zato ovaj igrokaz kojem prisustvujemo. Hvala.