Ne zna on, danas ceo dan je nešto u slaboj formi, neke informacije prima samo na pola, ali dobro.

Da čujem ja to 17. decembra. Jel to 17. decembra će da se desi? Ja nisam vama rekao, ne čekajte polako, samo polako, ja nisam rekao da se vi nama ovde zaklinjete u cvet i u med da će jednog dana kad dođe naša vlast mi ćemo onda ovo, a ako ne bude to mi ćemo da odemo.

Ne, ne, ja vas pitam – da li će 17.12. doći do promena u Srbiji i da li se zaklinjete da ćete napustiti politiku ako do promena ne dođe? Jednostavno, da, ne. Da li će 17.12. se desiti ono što govorite već tri dana, non stop, svaki dan – gotovi ste, padate, dolazi do promena, dolazi sveže, dolazi lepo, dolazi svetlo, tama nestaje, pobeđuje dobro, odlazi zlo. Sve ste to pričali. Ja vas sada samo pitam i molim vas da to garantujete svojom karijerom. Samo da kažete – ako se to ne desi ja ću zato što sam obmanjivao svoje birače, što sam nesposoban da pobedim najgoru vlast u istoriji civilizacije, jer nas tako doživljavate, što sam nesposoban da napravim stranku jaču od SNS, napustiti politiku jer mi tu nije mesto, šta ću ja tako nesposoban, samo smetam promenama. Ne, nego ćete vi da ostanete i dalje da smetate promenama.

Zato ja i ne želim da vi podnesete ostavku, ali evo čisto test jedan dajem da vidimo koliko vi stvarno verujete u to, da li vi stvarno verujete u to da će doći do promena i da sve ono što imate poslaničke mandate, sve čime raspolažete, stavite na taj tas da kažete ako se to ne desi evo mi napuštamo. Ja koliko vidim niko od vas to neće i to pokazuje koliko vi sami verujete u to da će do promena doći.

Prema tome, dragi moja naprednjaci, mi imamo težak zadatak. Svi su se ujedinili protiv nas i levi i desni, a da ih pobedimo nikad ubedljivije, a onda ćemo da vidimo ko će od njih da nam preti u naredne četiri godine. Hvala.

Naravno da neću. Sa vama ne bih ni ovde sedeo da ne moram. Ne bih isti vazduh sa vama disao da ne moram. Dakle, nije to ništa sporno. Tako da nema potrebe da vam se zaklinjem, a ni od vas nisam čuo da se ćete karijerom da garantujete pobedu na izborima 17. decembra. Nema, niko to neće da kaže. Evo do kraja dana niko to neće reći. Niko neće reći ja neću biti poslanik.

Gospodine ministre, mislim da bi „Telekom“ morao kada već o njemu govorimo, jednu stvar da uvede. Vidite, mora da se uvede pravilo da onaj ko je radio na visokim pozicijama u „Telekomu“ ne može posle da radi na tako visokim pozicijama u nekim drugim privatnim kompanijama.

Ja ću na jednom primeru iz Niša da pokažem šta može da vam se desi. Vidite, za vreme jedne vlasti u Nišu budete direktor vrtića, onda se vlast promeni, onda napravite privatni vrtić i onda pumpate u taj privatni vrtić malo pare itd. Možemo posle pričati i o ciframa, ako vas zanima, da vidite razmere toga. Prosto ta zabrana obavljanja konkurentskih delatnosti mora da postoji i u „Telekomu“, ali i na svim nivoima, od lokala pa do pokrajine, dakle, svugde da se to uvede, jer ne možete na državnim jaslama graditi privatne biznise, a onda još glumiti opoziciju time što ćete svoj rad i sve drugo finansirati iz budžeta lokalnih samouprava itd. ne ide to, ne biva. Ili ste jedno ili ste drugo. Nema pola riba pola devojka, neko danas reče.

Prema tome, vidimo to i kada je „Telekom“ u pitanju, ali i za druge organe državne vlasti od ustanova, preko javnih preduzeća i lokalnih samouprava i pokrajine. Hvala.

Kako da budem zaštićeni svedok, kada ste mi odali identitet? Ali, hajde. U svakom slučaju, vidite vi šta oni rade. Ima druga stvar ovde. Pogledajte vi koliko oni veruju u svoju pobedu. Dakle, oni kažu, danas nam je govorio ceo dan – 17-og su promene. Oni menjaju vlast. Jel tako bilo? To ste svi čuli. Mi danas raspravljamo o zakonima, sutra, ako bog da, da usvojimo sve ove zakone. On umesto da kaže, pošto je uveren u svoju pobedu – dragi građani, 18. decembra idemo na verifikaciju mandata, 19-og do kraja godine svi ovi zakoni će biti poništeni, on poziva narod da piše peticiju. Pa šta će peticija, ako ćete da pobedite na izborima?

Dakle, ako izlazite na izbore da pobedite i garantujete da će biti pobeda, šta će vam peticija? Jel tako? Dakle, imate podršku građana, pobeđujete na izborima, odmah od 18-og krećete u verifikaciju mandata, do kraja godine pravite Vladu, poništavate sve zakone.

Ne verujete ni sami u ono što pričate. Vi ne verujete u to da će doći do promene. Ne verujete. I zato pravite ove igrice, da vam mi obećavamo ovo, ono. Ja vam ništa ne tražim, obećavam. Ja samo kažem da se zaklinjete. Ko vam traži da se zakunete? Ja vam tražim samo da kažete javnosti, građanima da se obratite, vašim pristalicama – evo ja, ime i prezime, ako ovo sve što govorim se ne desi 17-og, više se neću baviti politikom. Ništa više od toga. Što je to toliko strašno?

Šta? Evo ja ću da kažem. Ako SNS ne pobedi, to će biti moja velika odgovornost, jer sam bio dosta medijski eksploatisan, bio na čelu poslaničke grupe i neću se baviti više politikom. Evo, jel okej?

Hajde, sada da čujem vas. Hajde sada da čujem vas. Pa ja sam to i rekao da se snimi. Ja sam to i rekao zbog stenograma. A ja sada pozivam da uradite isto i vi. Da dođe umesto mene neko drugi, neko sposobniji, neko pametniji, neko ko će više da se bori protiv vas, bolje da se bori protiv vas, ja onda to nisam uspeo, nisam znao i gotova stvar. Idem u političku penziju. Ali, hajte vi, ajde neko od vas, ajde samo jedan. Niko.

Uzmite stenograme, pa vidite da ja ničiju porodicu nisam ni spomenuo. Ja sam se obratio ministru i pričao o tome da mora da se uvede pravilo konkurencije. A sad, da li se neko prepoznao, to stvarno nije moj problem. Stvarno možemo da pričamo i o ciframa, da vidite kako to funkcioniše i šta se tu dešava.

Međutim, interesantna mi je ova peticija na koju su pozvali. Između ostalog, potpisnik peticije, gospodine ministre, koja bi trebalo da vas ubedi u to da treba da odustanemo od svega ovoga, pod rednim brojem 2733, piše Ante Pavelić, NDH. Eto, toliko vam je ta peticija merodavna, toliko vam je to ozbiljno i toliko to izgleda, kako bih rekao, toliko ima težinu i argumentaciju u političkom i svakom drugom životu. Imao sam posla sa neozbiljnim ljudima koji su danas imali priliku da pokažu, u predvečerje izbora, samo što kampanja nije počela, imali su priliku da pokažu kako bi oni uredili medijsku sferu, šta bi oni uradili, kako bi to izgledalo. Nit su to uradili, pričaju neke gluposti, izmišljaju stvari vezano za neke prethodne periode i evo sada pozivaju se na peticiju koju je potpisao pod rednim brojem 2733. Ante Pavelić lično. Dakle, neka im je na čast. Hvala.

Javio sam se po amandmanu, pošto nemam pravo na repliku. Niko me nije ni spomenuo, ni mene, ni stranku, ali kada je već tema amandmana sistem koji je danas pušten u rad, onda je red da se kaže šta je tamo bilo i šta se desilo.

Ne znam što je to prećutano? Šta je rekao Igor Jurić. Citiram - samo moj tim može da priča o tome šta je prolazio, koga smo vukli za rukav da bi sve ovo bilo. Predsednik Vučić je podržao naš rad i bio najzaslužniji za ovo što smo učinili.

Što ste to prećutali? Što je to prećutano? Teško je reći hvala predsedniku Republike na nečemu što i sama podržavam i što je dobro i što je on izgurao…

(Tatjana Manojlović: Kako tačno je on izgurao? Šta je gurao?)

Pitajte Igora Jurića. Za sve što treba da pitate, pitajte Igora Jurića. Ja sam citirao.

Da li znate šta znači citat? Citat znači kada pročitate nečije reči koje nisu vaše. Ja sam citirao reči Igora Jurića koji se zahvalio predsedniku Republike koji je, kaže, sve ovo izgurao.

Sada, vi što vam nije jasno, odete i pitate gospodina Igora Jurića. Da li je jasno?

(Tatjana Manojlović: Vi ste počeli da ličite na predsednika Vučića.)

Da li ličim na predsendika Vučića, zadržaću za sebe na komentar na šta vi ličite, ali u svakom slučaju ono što jeste poenta to je…

(Tatjana Manojlović: To je veliki problem i postoje stručnjaci za to. To je krađa identiteta.)

Gospođo, kada mi bude trebala ta vrsta pomoći, ja se svakako neću obratiti vama, jer da možete da pomognete, pomogli bi sebi.

U svakom slučaju, ako je to već rekao Igor Jurić i ako ste već to citirali, trebali ste da citirate do kraja, a ako ste pričali o tome, trebalo je da kažete do kraja onako kako je Igor Jurić rekao, gde se zahvalio predsedniku Republike. Ne znam zašto ste to propustili i ne znam šta ste time hteli da postignete?

Hvala.

E, hajde sad odgovori, majčin sine. Niti sam šta rekao od ovoga, niti sam pomislio. Branim neodbranjivo. Nisam ništa ni branio. Hajdemo ponovo.

Moje pitanje je samo bilo – zašto ste propustili da kažete ono što je rekao sam Igor Jurić? Vi kažete da ste bili njegova saradnica, i ja to znam, nije to ništa sporno.

Drugo, ja nisam rekao šta su napisali neki mediji, ja nisam rekao da sam to pročitao na internetu. Ja sam rekao da je to on sam danas izgovorio. Eno vam u vašim novinama „Danas“, njima valjda verujete. Odete na njihov portal sada i vidite, gde se Igor Jurić zahvaljuje predsedniku Vučiću za sve što je uradio za ovo.

Moram zbog gledalaca, kaže – ima pravo. Nisam ja rekao ni da ima pravo, ni da nema pravo, ja sam samo pitao zašto je taj deo prećutan, pošto je predstavljeno, naravno, da je to sve palo s Marsa niotkuda, pa su onda predstavnici Vlade rekli da je Vlada finansirala, da je MIT radio, da je MUP 600 procedura uskladilo da bi to moglo da funkcioniše itd, a da se sam Igor Jurić, koji valjda najbolje zna ko mu je pomogao, a ko nije, zahvalio predsedniku Republike. Ali, to ne sme da se kaže, ne sme da se izgovori, nego sve mora da se nekako izokrene i ništa ne sme da se kaže pozitivno o Aleksandru Vučiću, čak ni kad to kažu ljudi koji su završili nešto u čemu su oni sami učestvovali, što su sami podržavali i danas podržavaju i danas misle da je to dobro, ali ne mogu da prevale preko usta. Ma ne treba ni da prevale preko usta nego samo da kažu – evo, i predsednik je učestvovao u tome, svaka mu čast, ništa više od toga, ali nema šanse.

To već postaje stvarno patologija, to već nije ni politika. Ta mržnja, to je zaista neobjašnjivo. I onda kaže – ja spočitavam, ja branim. Niti sam rekao to, niti sam to izgovorio. Rekao sam, kao što sam i sada rekao, jednostavno samo rečenicu – zašto je prećutano, sve drugo je rečeno, samo je to prećutano. A, evo, još jednom kažem da se gospodin Jurić zahvalio, koji je osmislio sve, da je država sve isfinasirala, a da se on sam zahvalio predsedniku Vučiću. I što vas to boli?

Onda smo se dogovorili, svima je sve potaman i odlično je što sistem već počinje da funkcioniše. Hvala.

Da, ja sam to rekao, ali vidim da niko od vas neće da se usudi tako isto da kaže i taj deo mi apsolutno nije jasan. Jel ste vi uvereni u pobedu ili niste?

Dakle, ja sam uveren u pobedu Srpske napredne stranke, a ako do toga ne dođe i ja moram da snosim odgovornost kao neko je bio medijski i te kako prisutan i u tom kontekstu to mislim i da uradim.

Sad ja vas pitam evo, bilo kod od vas samo da ustane da kaže evo i ja se priključujem, a nećete to čuti. Nećete to čuti zato što oni jednostavno nemaju nikakvu želju da urade nešto da postignu nešto, nego je njima bitno to da budu prisutni zbog svog prisustva. Znači, ni zbog čega drugog. Hajde, evo, ja sam rekao i ponovio i rekao sve u redu, evo, sad recite vi, a pošto vi niste ni Vučić ni ja i pošto vi držite do svoje reči, vi nećete kako ste izmislili maločas, izneveriti to, pošto smo mi eto skloni tome, vi ste za razliku od nas jedna moralna gromada i vi ćete svoju reč naravno sprovesti u delo bez ikakvih problema.

Hajde, vi onda ponovite moje reči dakle, ja Srđan Milivojević ukoliko stranka ili koalicija na čijoj listi budem bio ili koju podržavam ne bude pobedila na izborima 17.12., ja napuštam politiku. Šta je to teško reći? Hajde, izvolite, evo, dao sam vam osnov za repliku, dakle, evo, spominjem vas ponovo Srđan Milivojević da to kaže da dobije repliku dakle, da izgovori tu jednu jednostavnu rečenicu i da se na taj način obrati svojim biračima i kaže – ja sam ljudi uveren u pobedu, mi pobeđujemo 100% pa. Nemoj da mi prebiraš sad po tim slikama i sličicama, to sam već pričao šta radiš sa tim i kako se igraš? Tako da nije ništa sporno. Samo reci i sada će da mi kaže – ti si pre osam godina rekao ne znam ni ja šta. Jesam sve sam potpisao, znate šta nikada nisam rekao, da Vučićev i brat i sin završe u šahtu kao Gadafi. To nikada nisam rekao, to nikada nisam rekao, to nikada nisam poželeo, to nikada nisam pomislio da bilo čiji brat i sin završe u šaktu kao Gadafi.

Tako da, to je ta razlika verujem da ne razumeš, ali evo, tu jednu jednostavnu rečenicu, ja Srđan Milivojević neću biti u politici ako ne budemo pobedili na tim izborima i druga stvar, obmanjivao sam i pretio ovim ljudima ovde tri dana, bez ikakvog osnova.

Hvala.

Nema gospodine Orliću, džaba moje nastojanje, džaba moj trud, čuli ste gomilu nebuloza, svašta smo čuli, svašta izmislio samo da ne kaže tu jednu jedinu rečenicu. Evo ja se neću baviti politikom ako ova koalicija Đilasova ne pobedi na izborima.

Dakle, samo kažem, zašto ste onda, ako već ne verujete da je to moguće, zašto ste nam pretili tri dana? Evo i sada pričate o svedocima saradnicima, ako stvarno mislite da ćete među nama da tražite svedoke saradnike od 18. decembra, obećajte da smo nećete biti u politici ako se to ne desi. Samo to. I da se onda za razliku od nas, evo mi smo najgori na svetu i Vučić i ja, a vi tako divni ćete se toga držati, ja sam u to siguran. Samo sam to rekao, ništa više ni jednu jedinu reč preko, niti sam ulazio u to šta ste radili, gde se radili, ništa mi nije tema samo to da kada već pretite tri dana, tri dana te pretnje slušamo, samo kažete – ako ne budem došao u tu situaciju, ja preuzimam odgovornost napuštam politiku. Ali nećete to reći.

Odustajem od toga da to više i zahtevam pošto očigledno gubimo vreme na to, pa da se vratimo na tačku dnevnog reda i na amandmane.

Poštovana potpredsednice Paunović, pošto je rečeno kako mi ne odgovaramo zato što nemamo argumenata, ne, nego mi prosto vidimo da gospođa Slavica Đukić Dejanović pažljivo sluša svako izlaganje i prosto ne želimo da remetimo proces koji je u toku. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj saziv faktički završavamo onako kako smo ga i počeli. LJudi koji su sa ulice bukvalno došli u ovu Skupštinu i danas u njoj ne sede, a vidite kako se ponašaju i sad.

Dakle, evo ovako je izgledao i početak saziva, ako se sećate ovakav je početak saziv, gledao samo što je predsedavao čovek koji je zloupotrebio Poslovnik odmah, tako što je sam sebi bez ikakvog razloga dao reč i održao predavanje na koje ga niko nije ni pozvao niti mu bilo šta tražio.

Nažalost, mnogi dobri maniri u Skupštini Srbije dugo stvarane i dugo građeni su u ovom sazivu pali u vodu, kao što vidite to će tako da traje verovatno do poslednjeg sekunda ovog saziva, dakle, i sutra kada budemo glasali imaćemo isto ponašanje.

Ljudi koji su groktali i uzdisali kada su devojke iz SNS dobijale reč, ljudi koji su duvali u vuvuzele, koji su doživljavali nervne slomove, koji su urlali, koji su se tri puta zaleteli da se biju sa poslanicima SNS, koji su psovali majku poslanicima SNS, koji su se zaleteli da tuku predsednika Republike, koji su se zaleteli da tuku predsednicu Vlade, sve smo to videli u ovom sazivu i to u ovom sazivu zaista stvara jedan ružan presedan za neku buduće vreme.

Nažalost, činjenica je da su ovi ljudi okupljeni oko tajkuna Dragana Đilasa i njegovih para, verovatno da će neki od njih i u narednom sazivu biti u ovim klupama, videćemo koliko njih i videćemo ko od njih.

Ovo što smo danas imali priliku da vidimo sa druge strane je bilo kandidovanje za liste, vidi me Dragane, to je otprilike bila varijanta koju smo danas gledali, ali dobro i to smo završili Bogu hvala.

Mi smo dali sve od sebe da uradimo važne stvari za državu, usvajali smo budžete, koji su donosili povećanje plata i penzija , koji su omogućavali razvoj ove zemlje investicije, izgradnju puteva, i u tome smo u velikoj meri uspeli i to se vidi po rezultatima koje građani svakodnevno mogu da vide.

Isto tako, usvajali smo zakone kojima smo menjali određene stvari u Srbiji, usklađivali se sa nečim što je evropska praksa, a sa druge strane usvajali zakone koji su donosili konkretne boljitke našim građanima.

Na žalost, nije ceo parlament u tome učestvovao i kao što vidite i sada 8 ljudi iz opozicije sedi tu i to su ljudi koji kažu da treba da im date poverenje dragi građani, da u narednom periodu vode zemlju, a želim onda da obratite pažnju ukoliko kamera to tek može da snimi, na jednu ružnu i tužnu situaciju, da vidite ovu gospođu, ovu divnu ženu, koja sedi potpuno odvojeno od svih njih, koju su doveli dotle da su je najurili iz njihove grupe i niko ne sme da joj priđe i da sa njom razgovara i to je otprilike ono što rade i građanima, besramno, bezkrupulozno, bezdušno zloupotrebe svakoga, jer ta gospođa je, iako politički se vrlo razlikujemo, uvela njih sve u priču i oko ekologije i oko svega drugoga, jer nisu znali gde je Stara planina, dok im ona vrata nije otvorila. Vidite gde sada sedi i gde su oni koji su na toj njenoj priči izgradili danas svoje karijere.

Ali u svakom slučaju, to je ono što dragi građani čeka i vas, da vas iskoriste, da vas zloupotrebe, a onda kada budu napunili svoje bisage i našli tajkuna Đilasa koji će da stane iza njih, vi im više nećete biti potrebni, i tražiće nekog novog sponzora i novo društvo. To je ono što je ružno i tužno , ali istinito i znali smo kako to izgleda.

Kao što vidite, evo sada možete da čujete i ovo nikada nismo imali u Skupštini Srbije, da se narodni poslanici ponašaju kao deca predškolskog uzrasta, puštaju muziku u Narodnoj skupštini, donose mikrofone, prave lajt šou, i to zaista mnogo više govori o njima, nego o bilo čemu drugom, ali sa druge strane i to imajte u vidu kada budete glasali i kada budete odlučivali, da li želite nekoga ko će ovde da radi ili nekoga ko će sebe da predstavlja onakvim kakav je, a sa druge strane za vas neće uraditi ništa.

To što vidite da su prostaci i primitivci, neće ništa značiti za vas. Mi ćemo to imati prilike da gledamo, tome da se čudimo, ali za državu neće doneti ništa.

Što se tiče argumentacije koju smo imali prilike da čujemo ovde u svim raspravama, ona je bila ista od prvog do poslednjeg momenta, apsolutno ista od prvog do poslednjeg momenta. Sve priče koje su pričali u svojim medijima, sve priče koje su pričali u svojim emisijama su ovde prepričavali, prepričavali najgore moguće klevetničke tekstove Milovana Brkića, objavljivali ovde najgore moguće izmišljotine i laži i, kao što vidite, ništa im to nije pomoglo, jer kad pogledate rejtinge sami sebi nisu uspeli da pomognu na istom su nivou na kom su i bili.

Nažalost, često smo bar mi kao SNS stajali sami. Možda smo nekada, i tu krivicu apsolutno preuzimam na sebe, pali pod atmosferu koja je bila ovakva i onakva i možda je moja greška bila što sam sebi dozvolio da u nekom trenutku zaličim na njih i to je nešto o čemu ću duboko razmisliti za moje buduće delovanje u politici da li treba sebe u bilo kom trenutku spustiti na taj nivo da zaličiš na one ljude sa druge strane, u bilo kom trenutku, na bilo koji način.

Ja sam mislio da je potrebno prostaku odgovoriti prostački da bi te razumeo, jer ne zna drugu reč da razume i, kao što vidite, ne prestaje ovo i vidite da jednostavno ni ovaj, ni onaj način vam neće omogućiti da budete shvaćeni i da bilo ko u bilo kom trenutku promeni sebe, promeni svoje ponašanje, pokušao da se uljudi, bar glumi da je normalan. Toga, jednostavno, nema i to se neće desiti.

Oni će biti onakvi kakvi su, kakvim ih je Bog stvorio i kakva ih je okolina odgajila, ali ono što jeste za mene pre svega nauk jeste da ubuduće treba da razmislim da li to želim da radim sebi i da li to želim da radim stranci kojoj pripadam i da li to želim da radim građanima koji su za nas glasali.

I, na kraju, na izborima koje ćemo imati za mesec i po dana glasaće o dve vizije Srbije. Jedna je izražena kroz milijardu evra, kroz 619 miliona do 2016. godine i ono resto. Dakle, kroz Dragana Đilasa, koga su nam danas ovde uneli na kartonu i na stiroporu, na jedan način da sa tim čovekom da treba da komuniciramo tako što mu gledamo u lice. To što su mu, kako kaže kolega, odsekli glavu, to više o njima govori. Ne znam gde je ta glava na kraju završila, ali vidim da ni nje više ovde nema.

Ono što bih zaista voleo to je da tog čoveka vidimo imenom i prezimenom na narednim izborima, da građani ne budu obmanuti kao milion puta do sada, nego da se konačno i on za nešto kandiduje, a da sa druge strane imamo priliku da građani kažu da li žele takvu Srbiju, njegovu Srbiju, Srbija u kojoj je „Telekom“ radio za njega, a ne za narod i za državu, „Telekom“ koji nije isplaćivao dividendu u budžet, nego su te pare završavale u njegovim kompanijama i na njegovim računima, „Telekom“ i druge kompanije koje su bile dužne da se reklamiraju preko njegovih firmi, pljačku, besramnu pljačku neviđenih razmera i to je ono što nam nude Šolak, Đilas i sva ova njihova bulumenta likova, ova galerija likova koju smo posmatrali godinu dana.

Sa druge strane, mi želimo da nastavimo da radimo, želimo da nastavimo da se borimo, želimo da nastavimo da Srbija pobeđuje, želimo da nastavimo da se Srbija razvija, da razvijamo vojsku, da razvijamo industriju, da razvijamo poljoprivredu, da razvijamo sve segmente našeg društva i da već tamo na kraju tog mandata 2027. godine građani mogu apsolutno svedoče kakve promene su napravljene u periodu 2014. godine do 2027. godine i to će biti nešto što će na jedan vrlo jasan način pokazati da posle tog perioda četiri godine Srbija više neće moći da bude okrenuta nazad. Preći ćemo taj jedan momenat posle koga ni oni neće moći više ništa da upropaste.

U svakom slučaju, zahvaljujem se svima koji su učestvovali u radu ovog parlamenta, bilo da pripadaju vlasti ili opoziciji, iz prostog razloga što je ovo jedno važno i veliko iskustvo za sve nas mnogo smo toga naučili jedni o drugima.

Nažalost, još jednom kažem moja je greška što se nisam držao one stare narodne mudrosti „da se nikada ne valja sa svinjama u blatu jer ti se isprljaš, a svinji je lepo“ i to je nešto što ću ubuduće u svakom slučaju imati kao nauk.

Najzad, na narednim izborima pozivam građane da pogledaju rezultate, da manje slušaju te priče. Političari uvek govore u korist onoga što im je politika i to je normalno, ali pogledajte semafor. Pogledajte puteve, pogledajte škole, pogledajte bolnice, pogledajte sve ono novo što se u Srbiji gradilo, radilo. To je ono što govori o tome ko je radio i ko je izgradio, a oni koji su iza sebe ostavili ništa će samo u buduće moći, ukoliko dobiju vaše poverenje, mi ćemo, naravno, to poštovati, ali će od Srbije i napraviti ono što su pravili ranije, a to je jedno veliko ništa, dok će njihovi džepovi biti prepuni sa još milijardu evra vaših para, pa onda izaberite.

U svakom slučaju, još jednom hvala svima. Da znate da nam neće biti lako, drage kolege. Biće vrlo teški izbori, kao što vidite. Svi će biti protiv nas, apsolutno svi. Neće biti tu neke velike razlike, levi, desni, ovi oni. Sve će to na kraju da bude u Đilasovom novčaniku, u Đilasovoj kasici, svi ti glasovi.

Njima treba jedan poslanik više i ta je priča završena. Vrlo će se lako dogovoriti. Na kraju krajeva, imate izjave koje smo danas mogli da čitamo, gde oni kažu da treba da imaju Đilas kaže jednog poslanika više, a Miloš Jovanović kaže – svi zajedno. Dakle, i levi i desni protiv SNS i protiv Vučića. To je ono što je poruka.

Mi smo tu poruku dobro razumeli. Jedina brana tome smo mi i zato da se dobro pripremimo i da u narednoj kampanji najubedljivije pobedimo, da obezbedimo Srbiji razvoj i da obezbedimo ovima još četiri godine ovakvog ponašanja.

Mi ćemo istrpeti, ali bar štetu Srbiji praviti nećemo.

Hvala.

Ja sam mislio da je drugačija veza o kojoj smo pričali između Đilasa i njegovih poslanika. Međutim, mislim da su se ovde našli po toj kučećoj liniji. Ovaj je kuče tukao, kako svedoči kolega, a šta je posle radio ovaj drugi s tim kučetom možemo samo da zamislimo, jer to je bila ona hokus-pokus hamburgerija u Kruševcu, ako znate, uđe kuče - izađe pljeskavica. To je ta magija koju je on tamo širio.

U svakom slučaju, ono što je bitno, a nisam juče rekao, a važi zbog građana Srbije, zbog poruka političkih koje oni šalju, to je isti čovek koji je tražio da predsednikov brat i sin završe u šahtu kao Gadafi. To sam ponovio nekoliko puta. Nikada se toga nije odrekao. Ko je sinoć pratio prenos video je do kraja da je on ostao čvrsto uveren da je rekao nešto pametno i mudro, ubeđujući nas da nismo razumeli njegovu tu dubokoumnu konstrukciju, a da smo mi nešto izmislili.

Međutim, ono što je bitno da ljudi znaju jeste šta se desilo sa Libijom posle smrti Muamera Gadafija. Usledio je građanski rat, usledio je haos. Ta zemlja se do danas nije oporavila od onoga što slavi narodni poslanik koji je, kako sada čujemo, lutka na ruci trbuhozborca Dragana Đilasa.

Ako ljudi žele takvu politiku u Srbiji, ako žele građanski rat, ako žele da ljudi završavaju u šahtu, ako žele krv na ulicama, onda i sami mogu da vide da se ovde ljudi kandiduju već da budu isti oni koji su to radili u nekim drugim zemljama, dželati sopstvenog naroda koji će tuđom krvlju da ispišu taj crveni tepih do svoje vlasti. Ako žele mir i stabilnost, onda je važno da podrže politiku predsednika Vučića, jer to je ono što Srbiji treba u ovim turbulentnim vremenima, a ne ovakvi urlici, pozivi na fizičke likvidacije i slične stvari, nego mir, stabilnost da bismo mogli da nastavimo, da napredujemo itd.

Na kraju samom, a mogao sam i po Poslovniku, dakle, kakve veze ovo ima sa amandmanom koji je podnet, sa Predlogom budžeta. Kao što vidite, nikakve ovde ideje nema, nikakve politike, nikakvog predloga, samo gola mržnja uz viku i bes. Hvala.

Poslovnik. Član 107. stav 1. Član 107. stav 2. Dakle, i dostojanstvo Narodne skupštine i nije dozvoljeno neposredno obraćanje. I sada dolazimo do toga…

(Narodni poslanici opozicije: Bilo je.)

Kako vi nemate pojma. Pa ovo je strašno.

Dakle, godinu dana niste u stanju ovu knjižicu da savladate, da pročitate, da naučite kad može, kad ne može, kad jeste, kad nije. Ovo je stvarno strašno. Ovo je stvarno strašno, toliko neznanje da ja reči nemam.

Dakle, gospodine Orliću, ovde ste imali priliku da čujete čoveka koji vrlo često govori o tome da se njemu neko ne obraća sa dužnim poštovanjem, koji često u medijima kuka nad svojom zlehudom sudbinom zato što mu se neko obratio u ovom domu ovako ili onako, a sada ste imali prilike da čujete kako se obraća.

Dakle, ovo što je on rekao i tu ste morali da reagujete, je bila pretnja. On je rekao – radi ličnog zdravlja da prestane da govori Bulatović. Dakle, ovo je bila pretnja. Mi smo došli dotle da čovek koji teško može da se izdigne iznad svojih uličnih manira ovde preti poslanicima da će nešto da im se desi ako ne budu prestali da govore ono što se njemu ne sviđa i istovremeno će da obilazi, obigrava po televizijama i da kuka kako se njemu neko obratio na ovaj ili onaj način.

Dakle, hajde da uspostavimo neka pravila, pa da ta pravila važe za sve, do duše u nekim emisijama nekad malo zabaguje, ali kada uspe da izrekne ono što mu je um smislio onda to otprilike bude jadan ja šta mi rade u Skupštini. Dakle, ako je to već tako onda da prekine sa pretnjama, da prekine sa ličnim obraćanjem, dakle, poslanik Bulatović ima pravo da govori šta hoće, ako ima saznanja o korupciji 350 hiljada evra i td. neka to prijavi, pa da vidimo šta i kako. Mene mnogo više zanima to kako je njih okupio ovaj sa 619 miliona evra.

Dakle, da vidimo šta je odatle kome u džep palo, da li je palo, ja nemam te informacije samo znam iz izveštaja da on te pare ima, ali šta on sa time radi, da li je to iskoristio ili nije, ili oni za džabe to rade za njega, za novi mandat ili ovo ili ono, ja to stvarno ne znam, i ne zanima me. Ali, vidimo, i koristim sada vreme od onih 15 minuta od ovlašćenog, da ne bude da sam probio od replike, dakle da bude svakom jasno, da ovi ljudi koje je Đilas okupio, danas od početka ove rasprave šalju samo poruke čistog patvorenog nasilja, isključivo nasilja, i to se sviđa Brozovom goniču ljudi na Beogradskom univerzitetu, koji se cereka i uživa u tome, jer oni bi otprilike radili ono što bi i on voleo da radi i ono što je radio u mladosti, a sada više ne može zbog godina. Ali, svima ostalima je mučno zaista da sede u takvoj atmosferi. Evo, vidim da i drugi poslanici na to reaguju. Dakle, da se ovde preti, da se ovde vređa, da se ovde iznose budalaštine, laži, konstrukcije. Ljudi govore kao da imaju napad, a ne da govore u Skupštini.

Dakle, to je loše za vreme u kome se nalazimo. Nalazimo se u predvorju izborne kampanje, ako je Skupština takva šta će biti van Skupštine. Dakle, da se mi vratimo na budžet. Molim vas da pređemo već i na sledeći amandman i da idemo dalje da radimo ono zbog čega smo došli, zbog čega je ministar tu, da vidimo šta je ono što će građani da dobiju. Mi pričamo o povećanju penzija, mi pričamo o povećanju plata, pričamo o investicijama. Hoću da moji sugrađani u Kikindi čuju kako će i kada će krenuti izgradnja puta Sombor – Kikinda, kako ćemo se povezati sa Koridorom 10, kako će ta brza saobraćajnica da promeni strateški položaj grada u smislu investicija i svega ostalog. To su teme koje građane zanimaju.

Ovo njihovo urlanje i ovo dobacivanje, ovo vređanje, to nek oni rade na nekom drugom mestu, kad već nemaju šta da kažu na tačku dnevnog reda, kad nemaju da ponude ništa građanima osim nastavka od ovih 619 miliona evra, jer ovde se ne stavlja tačka na kraju nego tri tačke valjda, pa će biti 620, 630 itd, samo ako budu dobili priliku.

Prema tome, da pričamo o onome što jeste tačka dnevnog reda i da se vratimo na amandmane. Hvala.

Dakle, kao i u najvećem broju slučajeva, vi imate kao odbranu čoveka koji je sam priznao da je kršio zakon kao direktor Direkcije za izgradnju grada Novog Sada, kako se to već zove, Zavoda.

(Borislav Novaković: Zavod za izgradnju grada Novog Sada, nauči već jednom. Ne umeš ni da lažeš. Moraš precizno da lažeš.)

Prihvatam sugestiju žutog režima bivšeg, odnosno poslanika koji je sad vikao da moram da naučim da lažem. Mogu da prihvatim tu sugestiju zato što ako neko može da me nauči da lažem, to su onda oni. Aplauz govori da oni stvarno znaju ko može da me nauči da lažem. Tako da, u redu je, prihvatam. Dakle, nije stvar u laži, nego se u Kikindi zvala Direkcija za izgradnju grada, kod vas u Novom Sadu je Zavod za izgradnju grada. Veliku sam grešku napravio, izvinjavam se zbog toga.

Dakle, kao direktor Zavoda za izgradnju grada bio je gonjen zbog malverzacija.

(Borislav Novaković: Pa jesam li osuđen?)

Osuđen prekršajno, tako što je priznao da je pravio malverzacije, tako što je trčao kod sudije za prekršaje da dobije prekršajnu prijavu, da bi izbegao krivičnu i tako što je troje nevinih ljudi strpao u zatvor, a njihovu decu ostavio bez roditelja. I sada on drži predavanja, ali ne tako što će nam pokazati neke dokaze, papire, činjenice, nego tako što on nama prepričava tračeve sa novosadske štrafte. Prema tome, kako bih vam rekao, neka ljudi sami razmisle, neka sami vide da li su važniji dokazi, a i prekršajna presuda govori o tome da li je neko radio zakonito ili nije, samo što nije ležao u zatvoru za ono za šta je trebalo da leži, nego je platio kaznu. Bio je u pritvoru dok je trajao neki postupak.

Čovek koji je, kao ćiribu-ćiriba, kao najveći mađioničari, sve je to ovako uradio i nestao je ceo jedan bulevar, Bulevar Evrope u Novom Sadu, nama sada priča kako šta izgleda i šta radi i ne radi Miloš Vučević u Novom Sadu. Nema problema, dajte krivične prijave, dajte dokaze, pa da pričamo o tome. A ovo ovako pričati napamet… Ja, dakle, govorim o onome što postoji u spisima. Prekršajna presuda u slučaju poslanika koji je kao direktor Zavoda za izgradnju grada kršio zakon tako da se nagodio sa Prekršajnim sudom, prihvatio svoju odgovornost i zbog toga prekršajno osuđen, da bi izbegao krivičnu odgovornost i ne bi ležao u zatvoru, jer da je krivični sud uradio svoj posao, on danas ne bi bio ovde, nego na drugom jednom mestu, gde bi neko o njemu vodio računa na jedan drugačiji način. Hvala.