Poštovani gospodine Vučeviću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, za našu poslaničku grupu je vrlo važno ono što ste rekli u samom uvodu i u vašem ekspozeu, da se ovde radi o Vladi kontinuiteta. Radi se o kontinuitetu politike koja je napravila rezultate na svim poljima. Iskreno rečeno, da nema tog kontinuiteta ne bi bilo ni podrške naše poslaničke grupe.

Vrlo je važno da se nastavi politika koju je predsednik Vučić definisao, kojom je predsednik Vučić prokrčio put i koja danas Srbiju u celom svetu čini ne samo interesantnom, nego i poštovanom zemljom zato što vodimo politiku nezavisne zemlje, zato što vodimo politiku slobodne i slobodarske zemlje, zato što vodimo politiku suverene zemlje i zato što samostalno donosimo odluke.

To mnogi u Srbiji ne mogu da razumeju. Oni su navikli na to im neki drugi govore šta treba da rade, kad treba da rade. Setite se, gospodine Vučeviću da je na vašem, odnosno ne još uvek na vašem, ali na mestu na kome ćete, uveren sam, biti izabrani, bio čovek koji je dnevni red Vlade slao na odobrenje u nekoliko ambasada u Beogradu da mu oni odbore dnevni red Vlade, a da onda Vlada o tom dnevnom redu odlučuje. U takvu sramotu i u takvo nepoštovanje sopstvene države nikada ne smemo da se vratimo. To je praksa sa kojom smo raskrstili onog momenta kada je predsednik Vučić došao na čelo Vlade i ta praksa nikada više ne sme da se vrati.

Uveren sam da ćete biti u tom smislu apsolutno na visini zadatka, kao što je bila i vaša prethodnica, dakle i da tu nikakvih popuštanja neće biti. Nije sporno da sa svima imamo dobre odnose, nije sporno da sa svima sarađujemo, ali ovo je naša zemlja i u našoj zemlji odlučuje naš narod. Odlučuje naš parlament i odlučuje naša Vlada.

Nećete upravljati Vladom u lakim međunarodnim okolnostima, naprotiv. Međunarodne okolnosti su nikada složenije i ceo svet izgleda kao bure baruta koje svakog trenutka treba da eksplodira. Samo je pitanje - gde? Vaša je obaveza, naša obaveza, obaveza svakoga ko se danas bavi javnim poslom u Srbiji je da to bure baruta ne eksplodira na Balkanu, da ne eksplodira ovde. To ne znači da ne treba da štitimo svoje nacionalne interese, to ne znači da treba da ćutimo da nam udaraju ćuške i zauške. To znači da treba da se borimo, ali da budemo mudri i da čekamo trenutak da ostvarimo svoje nacionalne interese.

Juče ste govorili o tome da nam je cela država i Vlada i vojska i jedan deo naroda 1915. godine napustilo teritoriju. Ostala je zemlja pod okupacijom bez ikakve strukture i bilo čega. Čekali smo i dočekali, da na celoj teritoriji tadašnje Srbije, a onda i široj teritoriji Srbi gde svuda žive, ponovo bude uspostavljena vlast koja je izabrana od strane našeg naroda, a ne okupacijska.

Isto tako sam uveren, a verujem da delite to uverenje da će doći dan kada će Srbija ponovo na celoj svojoj teritoriji ostvariti punu suverenost i odlučivati na svakom pedlju svoje teritorije, one teritorije kako je primljena u UN i u tom sam siguran i verujem da će taj dan doći. Ali, moramo da radimo mudro da taj dan dođe i da ima ko da ga dočeka, a ne da se zaletimo pre vremena i da rezultat toga bude da nikada ne možemo da ostvarimo ono što nam je plan i ono što nam je ideja.

Ideja nam je da ostanemo slobodni i da naša zemlja bude u potpunosti pod upravom Vlade koju ćete u ovom slučaju voditi vi, u nekoj perspektivi ili neko drugi. Ali, to nije pitanje personalno i nije sprint u pitanju u političkom smislu, nego maraton. Mi taj maraton moramo da istrčimo i zato puna podrška Vlade, očekujem da bude svim naporima predsednika Republike, Aleksandra Vučića, u svemu onome što radi ovih dana i onome što je radio u prethodnom periodu.

Posebno naglašavam ovih dana, jer ovih dana on je obavio na desetine, na stotine razgovora sa raznim predstavnicima čitavog sveta, da pokušamo da osujetimo sramnu rezoluciju koja treba da se donese na Generalnoj skupštini UN.

I sada pitam sve one koji su nam ovde delili patriotske lekcije – šta su oni uradili da pomognu Srbiji? Da li su jedan SMS poslali kolegi sa kojim su studirali u inostranstvu ili nekoga koga poznaju da kažu- e, jel možeš, jel znaš nekoga, jel poznaješ nekoga koga bi mogao da utiče da naša zemlja ne bude obeležena stigmom, sramnom stigmom kojom ničim nismo zaslužili? I tu stigmu da nam nameću oni koji su u ovoj zemlji proizveli i Kragujevac i Kraljevo i vešanje po Pančevu i sve ostalo.

Ali, da jednostavno u tom smislu morate znati da ćete biti sami i osim podrške predsednika, osim podrške naše parlamentarne većine očigledno ničiju drugu podršku nećete imati osim časnih pojedinaca o kojima politički ne misle ništa dobro koji su se priključili u toj borbi i u tom smislu im zaista treba čestitati, ali ti ljudi su predmet podsmeha i kritike onih koji ne rade ništa i koji kažu i njihov jedan od ideologa, Vladeta Janković, to javno govori - to su idealne stvari, to je prilika za nas da Srbija bude genocidna, da Srbi budu genocidni, da Kosovo uđe u Savet Evrope, to je odlična prilika da mi na tome rušimo Vučića i rušimo vlast. Evo, vidite onda u kakvim okolnostima unutrašnjim morate da upravljate Vladom uz sve ove spoljne okolnosti o kojima sam govorio.

Drago mi je da danas imamo priliku kada se u jednoj susednoj zemlji bira Vlada i to posebno želim da naglasim i kada je jedan od zahteva jedne stranke koja razgovara o tome da će da uđe u Vladu, radi se o Hrvatskoj i radi se o domovinskom pokretu, koja je istakla jedan važan zahtev, da nikako Srbi ne smeju da budu u toj Vladi. Mi danas biramo predstavnika Hrvata u Vladi i drago mi je i ponosan sam zbog toga što naša država ne liči na tu državu u susedstvu, koja nam stalno deli lekcije i packe, koja stalno ima potrebu da nam kaže kako smo mi ovo ili ono. Evo tamo gde su oni, a evo gde smo mi. Ponosan sam i radostan što smo pokazali razliku i zaista ćemo svim srcem glasati za taj vaš predlog, kao i za druge predstavnike manjina.

Posebno to želim da kažem na današnji dan kada se obeležava godišnjica akcije „Bljesak“, u kojoj je proterano 18.000 Srba sa svojih ognjišta, 283 ih je ubijeno, 57 žena i devetoro dece je stradalo.

Dakle, u tim danima kada se to obeležava oni kažu – Srbi u Vladu ne smeju. Mi imamo jednu drugačiju politiku i mi pokazujemo kako izgleda moderna, normalna, rekao bih pre normalna evropska država, neopterećena kompleksima, raznih nacionalizama i sličnih gluposti, koja poštuje sve svoje građane i to je lekcija njima i odlično je što ste tu lekciju baš vi održali.

Podržavamo vaš evrorealistički stav. Dakle, apsolutno smo svesni toga šta je naša politika i tu politiku podržavamo, dakle da ostanemo na evropskom putu i budemo punopravna članica EU, ali ne možemo da budemo gluvi i nemi na sve ono što vidimo svojim očima i čujemo svojim ušima.

U tom kontekstu, lakše je kad čovek postavi stvari onakvim kakve jesu. Da bi ste našli lek, morate imati pravu dijagnozu. Dakle, ne možete se lečiti od kancera aspirinima, tako da je i u ovom slučaju ako znamo kakva nam je tamo situacija i šta oni misle o nama, znamo i mi šta i kako treba da radimo, ali to ne znači da treba da menjamo politiku. Naprotiv, želimo da imamo društvo koje je uređeno na takav način, želimo da budemo ono čega smo uvek bili deo, a da li oni to hoće ili neće, to je već i na njima. Na kraju krajeva, ta odluka i nije na nama. To nije jednosmeran proces, nego je potrebno i sa druge strane da bude pozitivnog odgovora.

Izuzetno nam je važno što ste spomenuli i kulturu sećanja i nacionalni identitet i sve ono u čemu smo utemeljeni kao narod i kao država. Mora da se nastavi i sa snimanjem filmova i serija iz naše istorije. Vi kad pogledate „Netfliks“, gospodine mandataru, videćete da su je kroz filmove koje imate u pregledu na tematiku Drugog svetskog rata, da su se protiv Nemaca borili i Francuzi, i Belgijanci, i Holanđani, i Norvežani, svi. Ispadosmo samo mi nismo učestvovali u toj borbi i naravno Sovjetski Savez koji iz poznatih razloga niko neće ni da spominje, niti ih više zovu na bilo kakve proslave, ali to su opet njihove stvari, neću u to da se mešam. Mi moramo da radimo na tome da neke buduće generacije tamo gde se oni edukuju i uče kako je i šta bilo, a nažalost to često i jesu takve aplikacije, a ne knjige istorijske ove ili one, da budemo prisutni i da kažemo šta je ono što se dešavalo ovde.

Zato je jako važno ono što se desilo pre neki dan na Savetu bezbednosti UN, gde su govorile žrtve, srpske žrtve u BiH za koje niko ne zna da postoje, za koje niko ne zna kroz šta su prošli.

Nažalost, to ni naše medije, ni našu javnost nije preterano zanimalo, ali mi generalno kao narod smo tako nemarni prema svojim žrtvama već vekovima. Mi još nismo popisali ni žrtve u Jasenovcu, ni u Jadovnom, ni u Lagarevicama, ako se nađe neki entuzijasta koji se time bavi on to uradi, ako ne nikom ništa, idemo dalje kao da nas je pet milijardi a ne ovoliko koliko nas je.

U svakom slučaju, da nastavite sa tom kulturom sećanja, da se obeležavaju svi bitni datumi naše istorije, da se obeležavaju kroz modernu umetnost, sve ono što je važno, kroz filmsku umetnost, kroz serijske programe i sve ostalo. I da se kroz te filmove uvede nešto što ste nazvali nacionalni optimizam, jer to smatram vrlo važnim. Naravno da smo stradalni narod, naravno da smo narod mučenika i toga smo svi svesni, ali smo i narod pobeda, narod koji je pobedio u dva svetska rata. Narod koji je pobeđivao kroz svoju istoriju. I te pobede ljudi treba da vide. Nismo samo stradali, a jesmo i stradali, nego smo i pobeđivali i to želim i da vam kažem, da to treba da bude i to je ministru kulture pre svega poruka, da to bude takođe jedna bitna stavka u tim nekim tačkama koje će on staviti na nekom svom putu i planu da i te pobede konačno proslavimo i njih ovekovečimo na velikom platnu ili na koji drugi način.

Kao osnovu ekonomske politike i daljih ekonomskih kretanja naveli ste plan i program „Skok u budućnost“ koji naravno ima našu punu podršku koji podrazumeva i EKSPO i sve ostalo. Ovo zaduženje koje ste pokušali da objasnite, odmah da vam kažem dignite ruke od toga. Pokušavao sam da im to objasnim na 100 dinara. vi ste pričali o 50.000 i 100.000, to je tek visoka matematika. Dakle, na 100 dinara nisu uspeli da razumeju, tako da očekujte ponovo tu priču da smo više zaduženi nego što smo bili. Nemojte da gubimo vreme.

Naveli ste nešto što je posebno važno za sve građane. Prosečne plate da budu 1400 evra, penzije 650 evra, minimalna zarada 650 evra. To je cilj i to je ono što je glavni razlog svega onoga što radimo. Dakle, ne radi se ekonomska reforma, niti izgradnja puteva, niti dovođenje investitora zbog statistike, da kažemo statistički takva i takva situacija. Nego narod da oseti u svom novčaniku da Srbija raste, da se razvija. Ovo će biti taj rezultat koji nam je neophodan i imaćete punu podršku da do tog rezultata dođemo, jer sve pobede koje postižemo i na planu ekonomije i na planu politike i na planu međunarodne politike, postižemo zbog naroda, da narod živi bolje, da narod živi u slobodnoj zemlji, da narod živi u nezavisnoj zemlji, jer samo život u samostalnoj, nezavisnoj, suverenoj Srbiji garantuje vama pravo i mogućnosti i širinu delovanja da možete da donosite sve odluke koje su u interesu ove zemlje.

Ako nije zemlja slobodna takvih odluka nema, jer vi onda donosite odluke koje su u skladu sa nečijim interesima. Ovako, ako smo slobodni, samostalni, nezavisno donosimo odluke koje su u našem interesu, ta odluka znači bliska saradnja sa SAD, ta odluka znači evropski put Srbije, ali ta odluka znači nema sankcija Rusiji i ta odluka znači Si Đinping u Beogradu. To je slobodna politika i za tu politiku imate apsolutnu podršku.

Na kraju, želim da budem i lokal patriotski nastrojen i da kažem da ovaj gasni interkonektor koji ste najavili iz Rumunije može da bude vrlo važna stvar, posebno kada je sever Banata u pitanju i posebno kada je MSK u pitanju. Dakle, vi znate i znaju ministri u Vladi da tamo imamo ogromnih problema sa cenom gasa. To je fabrika koja je vrlo važna za naš grad. Glavna komponenta koja je potrebna za bilo kakav input je glas. Ako je moguće da to ide preko Mokrina, bilo je takvih planova ranije, posle da ide na Rumuniju, na Valkan, kako već. Valkan je granični prelaz, sada da li će ići tuda ili negde drugde, potpuno je svejedno. Dakle, da se dođe do jeftinijeg gasa i da ta fabrika može da funkcioniše, to je bilo davno kada je ta fabrika izgrađena, ali je uvek bila ponos kikindske industrije koja je propala, koja je uništena zbog sankcija, koja je uništena privatizacijama, ali koja se oporavlja opet zahvaljujući predsedniku Vučiću i Vladi Republike Srbije. U tom kontekstu zaista ćete imati našu podršku za sve.

Najzad i da zaključim, dakle, temeljna vrednost na kojoj sve drugo možemo da baziramo i temeljna vrednost koja jedino može dovesti do svih rezultata koje ste sebi postavili jeste da ostanemo slobodni i svoji.

Verujem, ubeđen sam i činjenicom da vas poznajem, i lično i da znam kako razmišljate, da vam ništa osim Srbije i slobodne Srbije, baš onakve kako je predsednik Vučić uobličio, kako je predsednik Vučić definisao, nije ni na kraj pameti. Dakle, samo takva Srbija i čvrsto se držite tog kursa, imaćete našu apsolutnu podršku, a onda ćemo svi zajedno postići i pobedu. Hvala.

Gospodine Vučeviću, bio je obiman i sadržajan ekspoze koji ste pročitali, ali ni reč niste rekli o borbi protiv alkoholizma, ali kao što vidite i Skupština pati od alkoholizma. Dakle, Skupština pati a neki boluju i to vidite i sami.

Jednostavno, to doživljavamo iz kruga u krug. Ljudi koji jednostavno nisu u stanju ni „Crvenkapu“ da saslušaju do kraja i da je razumeju, sada govore o ekspozeu koji se bavi unutrašnjom, spoljnom politikom, privredom, demografijom itd. To je, prosto, nemoguće za očekivati da tako nešto može da procesira, da nešto kaže, da neku kritiku konstruktivnu da.

Dakle, isti ovaj govor, evo čisto da vas obavestim, mi smo slušali kada je birana predsednica Skupštine. Isti, identičan – Generalštab, Klinton, sve isto, samo što je tad vadio Vesićevu sliku iz novčanika, sada vadi ogledalce sa puderom. Iz torbice izvadi valjda ono što nosi itd.

Ekolog koji je sproveo iz toaleta cev u reku Temšicu i to njegove komšije znaju i prepričavaju, veliki ekolog. Ekolog, borac, siromašni borac za prava i ekologiju koji je hteo da gradi hidrocentralu, saradnik Ljubiše Ristića u pozorištu, kaže – dođe, dam mu unuče neko, dam mu koju crvenu da uzme tamo čovek nešto, pa ostavi opremu, nosio rekvizite itd. Sada od toga i od tako nečeg očekivati da kaže nešto smisleno o ekspozeu koji ste pročitali zaista je iluzorno.

Sa druge strane moram da kažem samo jednu stvar koja je vrlo važna, pošto je penio i skakao na prošloj sednici, pošto će u nekim narednim sednicama Darko Glišić imati priliku da dobije reč, onda ćemo čuti i ko je bio osnivač SNS i koji je broj članske karte i gde je potpisao pristupnicu i sve ostalo, tako da ćemo sve to imati prilike da čujemo i mi i Srbija, pa da vidite i ko je taj preletač koji treba da se gleda u ogledalo, samo onda kada mu Vučić nije ispunio želju. Hvala.

Gospodine Vučeviću, ja sam potpuno uveren da ste vi onim delom ekspozea gde ste govorili o tome da treba napraviti otklon od jugoslovenstva i jugonostalgije izazvali ovakvu, rekao bih, jadnu reakciju u smislu nekog ličnog pokušaja diskreditacije, ali naravno do toga nije došlo.

Ali, zašto to govorim? Molio bih samo predsednicu Skupštine da ubuduće kada kolega govori da ga ne prekidate, jer možemo da dođemo do jako interesantnih stvari, pa da dođemo do toga nekako. Vidite, kolega je na konferenciji u novembru 2022. godine u Sarajevu, u organizaciji Balkanske istraživačke mreže (BIRN) između ostalog istakao da je Srbija faktor destabilizacije u regionu, te da državno rukovodstvo naše zemlje učestvuje u stvaranju ekstremista.

Vidite, to vam je ta politika koja uvek i na svakom mestu u Srbiji vidi krivca za sve, ali i kad nema krivce, oni će da pripišu. Naravno, čim odu negde preko to im je omiljena tema.

Takođe, u kontaktu sa predstavnicima Bundestaga, sa kojima sarađuje inače na relaciji Demokratska stranka – Socijaldemokratska partija Nemačke, često je navodio da Srbija na negativan način utiče na region i ocenio da je dosadašnje postavljanje Beograda prema Crnoj Gori i BiH štetno.

E, sad, zašto kažem da je važno da pustimo da kolega do kraja kaže ono što misli? Zato što on u tim kontaktima govori o svojoj stranci, a o svom predsedniku stranke kaže da osim što ne poseduje liderske sposobnosti ima lošu komunikaciju sa članovima i ostaće na čelo stranke najkasnije do 2024. godine, budući da navedeni nije za politiku i tačnije da jednostavno ništa ne razume.

Ja sam taj detalj čekao da čujemo, ali, eto, vi ste vratili kolegu na tačku dnevnog reda i onda se on vratio na ekspoze, a ovo bi bilo mnogo zanimljivije da slušamo ko šta razume kod njih.

U svakom slučaju, gospodine Vučeviću, čvrstu podršku imate i najjaču moguću da završimo sa tom pričom jugoslovenstva, a nek se Jugosloveni bune koliko hoće. Hvala.

Dakle, zanimljivo je kada o 1. maju i o zaposlenima priča čovek koji je otpustio iz vojske 33.000 vojnika, oficira i podoficira. Ostavio je na ulici i njih i njihove porodice i sada nam priča o tome kako on brine o radnicima. Brinuo je tako što je dao svoj doprinos politici režima u kome je bio i kome je služio, a to je da 500.000 ljudi ostane na ulici, a on je dao svoj mali doprinos tako što je 33.000 ljudi iz Vojske otpustio.

Da nam priča o vojsci čovek koji je rasformirao 63. padobransku i 72. brigadu? Da nam on priča o tome, on koji je te herojske brigade rasformirao, koji je, između ostalog, i tenkove T-72, artiljeriju, municiju i sve ostalo lažnim poslovima.

Dakle, pravio je drugačiji raspored i smanjivao jedinice, fiktivno prikazivao višak naoružanja da bi to naoružanje posle prodavali na kilo, sekli tenkove itd. I ona nam priča o tome kako vojska treba da izgleda?

Dok su ljudi na ulici bili, dok je porodice ostavljao bez hleba, dok je 33.000 ljudi krpilo kraj sa krajem zahvaljujući njegovoj odluci, on je sebi pribavio od vojske, i to na koji način, stan od 91 kvadrat na Vračaru i to tako što je vojska prvo morala da proda imovinu na Paliluli da bi mu kupila stan na Vračaru, a onda taj stan otkupio, i sad pazite, na 480 rata, mesečna rata 3.600 dinara, pa vi vidite – ljubav prema vojsci i ljubav prema državi.

O tome se komandir voda dovede do načelnika Generalštaba nemam vremena da pričam, a i sramota me je pred generalom Stuparom i drugim ljudima koji su stvarno bili vojnici, koji su mi rekli prošli put da ne pričam ništa o karijeri gospodina, jer je to sramota i za njega i za sve one koji slušaju i za dom u kome se nalazimo.

Hvala.

Pa, kad vas pomenu po prezimenu, imate pravo na repliku. Tako se to dešava. Ne treba da tražim smisao u rečima i da tražim i da pokušavam nekako da dođem u priliku da kažem nešto, onda opet ne kažem ništa.

Mogu ja da ne znam i da razumem i da ne razumem, itd. Evo ništa ja ne razumem. Razume general Stupar, razumeju drugi generali, razumeju svi oni koji su mi se obratili posle prethodne sednice kada sam govorio o tome šta je pisao „Vikiliks“ o onome što je rađeno u vreme kada ste upravljali Vojskom i kada su rekli – nemoj više molim te tog čoveka da oslovljavaš generalom, jer je sramota. Četiri vanredna unapređenja.

Po kom osnovu se dobija vanredno unapređenje bez opaljenog metka, bez bilo kakve akcije? On je kaže - tajno pomogao. Kada smo rekli da nikada ništa nije radio, čak ni da zaštiti svoj narod, general Stupar iz Novih Kozaraca ide da brani Knin, a on iz Knina dođe u Beograd. E, tako je branio svoj narod i svoj kućni prag.

Sada on nama drži predavanje kako je vodio Vojsku i šta je radio i neće on da se spušta na taj nivo. Ma nemojte vi da se spuštate ni na kakav nivo, probajte da pogledate u oči ovih 33.000 ljudi što ste otpustili. Njima pogledajte u oči. Pogledajte u oči pravim generalima koji su se borili.

Na kraju krajeva, sam vaš odnos prema Republici Srpskoj Krajini pokazuje zašto vam smeta i srpski svet. Vama je svaka Srbija previše velika. Koliko treba da bude mala da vam više ne bi bila velika. Hvala.

Ovo je samo bila parada licemerja, najvećeg licemera na političkoj sceni koji će da se bori protiv rijalitija tako što će da se udruži sa tvorcem rijalitija, ocem rijalitija u ovoj zemlji. Za demokratiju će da se bori sa onima koji su stranci, čije je ime promenio, oduzimali mandate u Skupštini Srbije. S njima će ruku pod ruku da se bori za demokratiju, koji su tadašnjeg lidera hteli da hapse, a njega za tog lidera baš briga. On je novog lidera našao, pa sad može kako hoće i onda dolazimo do vrhunca licemerja, da nam o identitetu, da nam o srpskom narodu govori onaj čiji pododbornici u Novom Sadu nisu hteli da glasaju za izgradnju crkve posvećenu mučenicima koji su stradali u novosadskoj raciji i evo ga ovde listing sa glasanja. Između ostalog, upravo ovi ljudi nisu glasali za izgradnju crkve mučenicima novosadske racije.

To je taj patriotizam, a onda će dalje taj patriotizam da širi po srpskoj Vojvodini u koaliciji sa Dinkom Gruhonjićem, Brajanom Brkovićem i LSV-om, sa svima onima sa kojima je govorio kako neće, ali to nije preletanje. To je časna, dosledna, to je principijelna politika koju mi ne možemo ni da razumemo, jer to je ipak Sorbona, to se tamo uči. Mi ovde ovako slabi, neuki, ne možemo to ni da shvatimo. Isto tako na Sorboni se verovatno uči da u aprilu 2022. godine kažete – mogli bi u koaliciju sa SNS na republičkom nivou, a da onda kažete u novembru 2021. godine – ne mogu na stranu sa onima koji misle da je u Srebrenici bio genocid. Evo vidite koliko do svojih reči drži i najzad, evo vam ga, tekst koji je u „Radaru“, koji nije naš nedeljnik, pisala Dora Bakojani. Ni reč nije napisala ono što tvrde Miloš Jovanović i Aljbin Kurti. Nigde nije rekla Aleksandar Vučić, vi, Srbija ste potpisali ili prihvatili sporazum po kome Kosovo može da uđe u Savet Evrope.

Naša borba protiv ulaska Kosova u Savet Evrope, lažne države Kosovo u Savet Evrope pokazuje da taj sporazum takozvani za nas u tom delu ne postoji i na kraju samom, dakle, citirajte izjavu predsednika Vučića onako kako je rekao, nemojte da izmišljate i da kratite.

Dakle - spreman sam da radim na konceptu ponuđenog plana za Kosovo, uz jasno određena ograničenja. Ovako se laže narod, ovako se obmanjuje narod, i ovo rade licemeri i lažovi.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon koji su podržale poslaničke grupe vladajuće koalicije i neke poslaničke grupe opozicije, sve ukupno, dakle, tu ima i više od broja poslanika koji su dali potpis, jer neki od naših poslanika nisu bili u zemlji, pa nisu mogli da daju potpis, što znači da ne pričamo više ni o dvotrećinskoj, nego bliže o tročetvrtinskoj većini koja je stala iza ovog predloga.

Predlogom se predviđaju sledeće izmene Zakona o lokalnim izborima: da se odluka o raspisivanju lokalnih izbora donosi najranije 150 dana, a najkasnije 45 dana pre isteka mandata odbornika, do sada je bilo 120 dana, da od dana raspisivanja lokalnih izbora do dana glasanja ne može da prođe manje od 30, a ni više od 60 dana, do sada je bilo 45, dodaje se novi član kojim se reguliše koordinirano sprovođenje izbora za odbornike Skupštine grada i odbornike skupštine gradskih opština, iz prostog razloga što je to često unosilo konfuziju i nerazumevanje kako i da li postoje onda u gradovima koji imaju gradske opštine, dakle, Beograd, Niš, Požarevac, dakle, da li na biračkom mestu imamo dva biračka odbora za izbore koji su gradski i opštinski ili jedan birački odbor

itd, sada se to reguliše zakonom i treći član reguliše pitanje stupanja na snagu ovog zakona, gde kaže da će stupiti na snagu narednog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“ Republike Srbije.

Sve ovo i sve ove izmene su posledica razgovora koji su vođeni u prethodnim nedeljama između predstavnika poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije zajedno sa ljudima iz nevladinog sektora. Zahtev je bio da izbori budu održani u isto vreme. Čitaćemo kasnije i stenograme ko je šta tražio. Traženo je da to bude 2. juna.

Ovo nije naš predlog. Formalno jeste naš predlog, faktički ovo je predlog koji je predložen od strane opozicionih stranaka. Pročitaću vam kasnije i čućete i ko i kako i na koji način.

Imali smo određene rezerve prema ovom predlogu. Međutim, imajući u vidu situaciju u kojoj se zemlja nalazi, zaista, pritiske koji su nezabeleženi kada je naša zemlja u pitanju i što se tiče Kosova i Metohije, što se tiče Republike Srpske i što se tiče rezolucije koja se priprema o Srebrenici, dakle, pritisak na naš narod je takav da želimo da pokušamo da barem te unutrašnje tenzije spustimo. U tom kontekstu smo prihvatili ne jedan ili dva, nego sva tri predloga koja su dolazila od strane opozicionih stranaka.

U tom kontekstu, pozivam sve koji su ovaj predlog potpisali, da za ovaj predlog glasaju. Naravno, kako to kod nas obično biva, neki su se u međuvremenu predomislili, ali imaćemo prilike da čujemo i te argumente, pa ćemo na njih odgovarati i o svemu polemisati.

U svakom slučaju, ovo je trebalo da bude kompromis koji će na neki način zatvoriti to pitanje kada će biti izbori. Zahtevano je da budu, još jednom kažem, u istom danu. Zahtevano je da budu 2. juna. Ovim izmenama i dopunama omogućićemo glasanje 2. juna u gradu Beogradu i svim onim lokalnim samoupravama koje u decembru nisu imale izbore. Hvala.

Vrlo kratko kao predlagač.

Dakle, ja moram pre svega zbog građana koji su imali prilike ovo da slušaju, da ih obavestim da je poslanik koji je maločas, dakle pre gospodina Orlića govorio o svemu i svačemu, najmanje o tački dnevnog reda, potpisao ovaj Predlog.

Dakle, on je potpisnik ovog Predloga, prosto da građani znaju da možda on tako ne zvuči, ali potpisao je, evo ga potpis, prvi na listi svoje poslaničke grupe koja je ovo potpisala i ja mu se zahvaljujem na tome.

Sad, ovo ostalo što su građani imali prilike da čuju, to vam je otprilike sada neka unutar opoziciona priča, gde se oni sada postavljaju ko je prava, ko nije prava opozicija. Oni sada moraju da opravdaju ovaj potpis, mada ja ne vidim zašto na ovaj način. Pri tome, mislim da su bili vrlo konstruktivni, iako on konkretno nije učestvovao u ovim razgovorima.

Tako da, u tom smislu treba očekivati u narednom periodu ponovo priče o tome ko je prava, a ko nije prava opozicija, ko je Vučićeva opozicija, ko nije Vučićeva opozicija. Ja u tom smislu mogu da im kažem samo – svi ste vi naši i ne bi smo vas menjali ni za šta na svetu. Hvala.

Mislim da smo pored ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima mogli da predložimo izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i da obavezno ustanovimo kao obavezan psihijatrijski pregled za svakog kandidata za poslanika, jer onaj ko misli da ovde deli lekove je očigledno postao otporan na sve lekove koji su poznati današnjoj medicini, pa imamo priliku da vidimo kako to izgleda.

Ono što želim da kažem građanima to je da će i on da glasa za ovaj predlog, ali imaju jedan drugi problem oni. Po statutu njihovom, posle svakih izbora imaju unutarstranačke izbore. Posle svakih republičkih izbora imaju unutarstranačke izbore. Sada je počelo prestrojavanje unutar, jer se pojavio neki Bane Kuzmanović koji bi da se kandiduje, pojavio se bivši poslanik Gavrilović koji bi da se kandiduje, itd. Ali, problem je u tome što kažu da od ovog koji je sada govorio zavisi ko će da pobedi. I onda, da bi se dodvorili njemu da im da nekakvu jadnu podršku, daju mu ovde da lupeta čovek, da se ovde poverava, da ovde iznosi otprilike šta je ono što ga tišti, šta je ono što mu leži na duši, itd.

Ove bljuvotine koje ste imali prilike da čujete, poštovani građani, čuli ste od personifikacije onoga što oni zovu lepšom, pametnijom, pristojnom, obrazovanom, kulturnom, elitnom Srbijom. Kad god zamislite kako izgleda, pošto ste čuli kakva je ova naša odvratna, ružna, lopovska, naprednjačka Srbija, e, imali ste prilike, kad vidite ovog čoveka u žutom džemperiću, da vidite kako izgleda ta lepa, moderna budućnost u koju vas oni vode. Ako ta personifikacija bilo kom građaninu garantuje odlazak u lepšu budućnost, imaće i njih na glasačkom listiću pa neka im daju podršku, a onda će da vide kako izgleda "Povratak u budućnost", kao što se zvao onaj film, dakle, kako izgleda kada se na vlast vrate oni koji su pljačkali, uništavali sve ovo, koji su potpisivali upravo za te tablice sporazume, a onda nama, koji smo se borili 13 godina da ono što su potpisali ne bude sprovedeno, zameraju što, evo, nismo izdržali još, još 13, još 313, još 1313, da mi izdržimo ono što su oni potpisali da se ne sprovede. Pa sad vi vidite koji je to genijalni način razmišljanja.

Još jednom da ponovim, za građane Srbije, prosto da imaju u vidu, kada god pomisle da je ovo, i poveruju u ovu bujicu uvreda i laži i pomisle da je ovde ova ružna, gadna, blatnjava, odvratna Srbija, neka pogledaju kako izgleda personifikacija lepe, pametne, obrazovane, elokventne, kulturne, pristojne, obrazovane Srbije.

Dakle, kad god pogledaju kolegu, imaće priliku da vide kako zapravo njihova Srbija izgleda i šta je ono što nam nude. Hvala.

Mene iznenađuje sada, mada sam video i u medijima stavove gospodina Ponoša, ali zbog građana ću da pokažem i da pročitam kako je to izgledalo tokom razgovora.

Dakle, ovo je stenogram od 1. aprila. To je prvi put kada smo razgovarali. Treća tačka je bilo spajanje izbora. Citiram: „Ova 3. tačka je jedina koja ima automatizam u sebi i ona jeste izborni uslov u suštini. Ona onemogućava izborne manipulacije. Ako vi to prihvatite, onda je jasno da pokazujete dobru volju i odričete se mogućnosti da bilo ko u sistemu pribegne tim manipulacijama. Zato nije jasno zašto tako bežite od toga“. „Pozivanje na pravne norme“, pošto smo izrazili određenu rezervu prema rešenjima koja su data, „naravno, uvek je moguće, ali ovde govorimo o ozbiljnoj političkoj krizi koja može da se reši koristeći pravne alate. Oko vas sede ljudi kojima je to struka“, tu je bio gospodin Dejan Đurđević, „koji jako dobro znaju da je moguće da se nađe način“.

Da vas podsetim, ako se dobro sećam, 2020. godine, dva meseca pre izbora promenjen je izborni cenzus. To je mnogo ozbiljniji zahvat bio u toku za rešavanje neke političke krize. Da li je to bilo dobro ili nije bilo dobro, sada je to za nama, ali svakako ozbiljniji zahvat nego pomeranje lokalnih izbora par nedelja gore-dole. Uostalom, ti lokalni izbori opštinski u Srbiji i ovako i onako ne mogu da se dese isti dan bez nekog izbornog inženjeringa, koliko ja razumem, njemu mora da se pribegne ovako i onako, kaže gospodin Zdravko Ponoš 1. aprila.

Zatim, 11. aprila kaže gospodin Zdravko Ponoš, opet citiram: „Naš predlog da u tri tačke, koji je podrazumevao i tu treću tačku, spojimo preostale izbore u junu“, još jednom naglašavam, spojimo preostale izbore u junu, „poslužio je da mi damo svoj doprinos izlasku iz te krize, da ipak imamo te izbore bez pravnih zavrzlama koje bi omogućavale pomeranje, vi niste imali razumevanja za to“.

Da bi na kraju, 17. aprila, gospodin Ponoš govorio o tome da za ovo kako je predloženo postoji najmanje dvotrećinska većina u Skupštini Republike Srbije i da to na neki način garantuje i da se ovakve stvari neće ponavljati, kao i da to daje dovoljan legitimitet odlukama o pomeranju izbora.

Ovako je bilo na razgovorima. Šta se desilo u međuvremenu, ja ne znam, niti sam dužan da znam. Ali prosto, građani su dužni da znaju da su oni koji su nam predlagali ovo, a mi govorili da imamo određene rezerve, i želim da podvučem da niko od nas danas nije presrećan što ćemo da glasamo za ovo, ali je ovo bio jedini način da se izađe u susret zahtevima opozicija, koja je tada jedinstveno tražila, da ne čitam ponovo, jun, dakle, to je bio jedini način da se izađe u susret i odjednom sada više, ni kada ispunite ono što traže, ne valja.

E sada, pošto je mnogo teže govoriti kako se to, jer za razliku od njih, mi jesmo promenili stav, ali smo ga promenili u cilju postizanja kompromisa i, drugo, to nije bio naš predlog. Mi nismo odustali od nečega što je naš predlog. Nisu oni prihvatili predlog koji ste vi dali, a mi stali iza tog predloga da se beogradski izbori održe u junu, a da sve ostale lokalne samouprave idu kako se dogovorimo do kraja godine, odnosno na jesen. Dakle, nisu oni prihvatili taj predlog, pa mi se predomislili, nego smo mi prihvatili njihov predlog, a oni se predomislili.

E, da ne bi pričali o tome kako se predomišljaju i kako više neće ni kako su hteli, lakše je pričati o nekim velikim temama, izmišljati stvari koje se tiču prijema tzv. Kosova u Savet Evrope i svemu ostalom. Dakle, mi danas prisustvujemo nečemu, završnici jednog procesa, gde su ljudi koji su nam predlagali ultimativno da mora sve da bude 2. juna odustali od toga, bez ikakvog objašnjenja i rekli – puj pike, ne važi, to što ste prihvatili, mi smo se nadali da nećete da prihvatite, a sad pošto ste prihvatili, propao nam plan, pa sad hajde da pričamo o svemu ostalom. Eto, otprilike tako izgleda.

Dakle, mi smo prihvatili kompromis zbog situacije u kojoj se država nalazi. A zašto kompromis? Nije to bio kompromis, to su bili ultimativni zahtevi. Mi smo prihvatili njihove zahteve, u želji da postignemo nekakvu saglasnost i da nastavimo dalje. I evo vam dokaza da smo prihvatili njihove predloge, čitaću još, a onda su oni sami odustali od tih predloga, i umesto da objasne građanima zašto su odustali od tih predloga, e, hajmo sada o svemu, što kaže naš narod, o Markovim konacima.

Prema tome, mi ostajemo privrženi onome što smo rekli i za nas reč važi, ne samo potpisi. Dakle, rekli smo da ćemo podržati i glasaćemo u danu za glasanje za ove predloge, a oni koji su se predomišljali neka objašnjavaju zašto su se predomišljali. Hvala.

Prosto, zbog građana, nije to baš tako bilo.

Dakle, prvu ideju o tome da se menja Zakon o lokalnim izborima, nismo rekli mi, to je bila ideja koju su predlagali ljudi iz opozicije. Dakle, opet citiram, a posle ćemo citirati to malo više. Kaže, učesnik u raspravi, koji nije sada tema ovog dijaloga, pa ga neću imenovati, kroz izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, odnosno da se pomeri rok sa 120 na 150 dana, dakle, lokalni i preostali sa beogradskim, što predstavlja ovu drugu alternativnu mogućnost da se i lokalni održe 2. juna. Dakle, vi sada, znate, već se govori o 2. junu, od strane predstavnika opozicije se već govori o 2. junu, i oni znaju da je 2. jun. Drugo, ako postoji nešto što je baš onako, podebljana crvena linija, to je bilo pomeranje beogradskih izbora.

Sada da podsetim na još jednu stvar, pošto oni kažu neće biti dovoljno vremena da se primene preporuke ODIHR-a, neće biti dovoljno vremena da se izmene uslovi i tako dalje, oni su tražili ponavljanje beogradskih izbora odmah. Dakle, odmah, ne u aprilu, 28. aprila, ne u junu, nego odmah u decembru, u januaru, bilo kada. Jel, tako bilo? Takve su bile izjave u medijima. Pa, kako onda, kad tražite nešto odmah, istog trenutka, pa, kako tu ima dovoljno vremena da se primene preporuke ODIHR-a, ima dovoljno vremena da se izvrše određene izmene i tako dalje, a kada se to prolongira za šest meseci onda nema dovoljno vremena.

Dakle, koliko god to ne bilo prijatno predstavnicima nekih opozicionih stranaka, uskočili su sami sebi u stomak, sami su sebe demantovali. Sami su odustali od sopstvenih stavova, i teško da mogu da nam objasne šta se u stvari desilo. Ako vi kažete, imamo zahtev jedan, dva i tri, i druga strana kaže prihvatamo zahtev jedan, dva i tri, a, vi onda kažete, ne, ne, to više ne važi, onda tu postoji pitanje koje se postavlja, a to je da li su u startu ušli u razgovore sa idejom da se nešto dogovori, ili da se nešto ne dogovori.

Po mom najdubljem uverenju ovo drugo, po mom najdubljem uverenju ovo drugo, opet zbog nekih upadica koje se ovde mogu čuti i stalne pretnje latentnim nekim odlaskom i napuštanjem razgovora, ako nas pogledate popreko, naravno, ovo karikiram, ne piše tako, ako uradite ovo, možemo i mi da odemo. I, to je kao neki mač nad glavama svima stajalo sve vreme. Možemo mi da ne izađemo na izbore, možemo mi ovo, možemo mi ono, kao da se tražio dovoljan razlog da se na izbore ne izađe. Onda čak i kada prihvatite sve zahteve, oni kažu – e, pa dobro, onda nema veze, prihvatili ste sve, ali na izbore nećemo da izađemo.

Sada, najveći aplauz, najveću podršku ovim odlukama da se na izbore ne izađe, ljudi koji tu poziciju brane dobijaju od onih koji su na svojim predsedništvima stranke glasali da se na izbore izađe. Znači, on svoju stranku poslao na izbore, a aplaudira ovima koji kažu, neće na izbore.

Zato vam kažem, u pitanju je proces prestrojavanja kod njih. Kao što vidite, neki su radosni zbog toga što nekih na izbore neće da izađu, jer, ja drugačije ne mogu da objasnim da onaj koji svoju stranku želi na izborima i za to glasa na telima sopstvene stranke, aplaudira onome koji objašnjava da neće na izbore i šta su mu razlozi, osim da ga ne želi ka konkurenciju u nekoj perspektivi. Hvala.

Dobro, vidi se ko izlazi na izbore, da ne ostane nedorečeno. Dakle, mora čovek da održi ozbiljan govor.

Dakle, pokradeni izbori. Ovaj zakon zbog pokradenih izbora nije. Ovaj zakon je zbog toga što smo se tako dogovorili, jer izbori nisu pokradeni.

Najbolji dokaz da izbori nisu pokradeni je to što vidimo kolege iz opozicije sa druge strane. Ja sam siguran da su oni toliko pošteni, toliko časni, da imaju tako čist obraz da oni nikada u životu ne bi želeli da saučestvuju u nečemu što je krađa, jer ako su izbori pokradeni, onda su oni saučesnici u toj krađi. Prihvatili su mandate proistekle iz izborne krađe. Uzeli su kancelarije proistekle iz izborne krađe. Uzeli su plate proistekle iz izborne krađe. Uzeli su mandate proistekle iz izborne krađe. Pa, nije valjda da tako časni ljudi, odgovorni ljudi, prihvataju da budu saučesnici u nečemu tako strašnom kao što je izborna krađa? Pa, naravno da su prihvatili zato što znaju da je sve bilo čisto i zato što se i sami smeju svojim genijalnim… i sada ću o tome da pričam, jer o tome nismo do sad imali prilike da čujemo bar u Skupštini, jer su to zaboravili, pa su se naprasno setili, o 40.000 hiljada ljudi koje je glasalo iz Republike Srpske.

E, sada, poštovani građani, kako 40.000 ljudi iz Republike Srpske može da dođe u Beograd, a da se to ne primeti? Znači, to je jedan ceo grad veličine Kikinde, stavite u autobuse, u automobile i dovezete u Beograd.

E, sada, ovako, ako u autobusu po 50 ljudi ide, to je 800 autobusa. Pazite, 800 autobusa u Beogradu? Mi kada držimo konvenciju u Areni, pa dođe stotinak autobusa iz Srbije, to je potpuni kolaps na Novom Beogradu, a 800 autobusa iz Republike Srpske niko nije primetio? Valjda je bila nedelja, pa nisu se šetali, nisu se vozali.

Ako su došli automobilima, znači, vozač i još četiri glasača iz Republike Srpske, fantoma iz Republike Srpske, to je pet, to je osam hiljada automobila. Zamislite, osam hiljada automobila je došlo u Beograd i niko nije primetio? Evo, sada su se setili onoga od čega su i sami odustali iz prostog razloga što je toliko glupo i toliko netačno.

Dakle, onda ste im i vi dali, predsednice, podatak koliko je ukupno ljudi iz Republike Srpske prešlo granicu taj dan, a nemaju svi pravo glasa, ali kakve veze ima – 40.000 i to je to.

Dalje kaže – menjamo zakon, između ostalog, krađa, ovo, ono, zbog biračkog spiska. A gde ovo piše? Pa, potpisali ste zakon. Valjda ste pročitali šta ste potpisali? Mi ovde nismo potpisali ništa što se tiče biračkog spiska.

Mi smo prihvatili i to želim da kažem, prosto, za građane koji ne znam koliko su pratili ili nisu pratili, mada mislim da im to nije bila najvažnija tema ovih dana.

Dakle, mi smo prihvatili da zajednički radimo na biračkom spisku u skladu sa vašim zahtevom. Dakle, predstavnici poslaničkih grupa iz vladajuće koalicije, predstavnici poslaničkih grupa iz opozicije, predstavnici nevladinih organizacija i još ćemo se dogovoriti da li će tu prisustvovati ili neće prisustvovati predstavnici ministarstva itd. To je ostalo sporno, ali smo se oko toga saglasili da to hoćemo da raščistimo iz prostog razloga što apsolutno nemamo ništa da krijemo, pa tako da nismo ni jataci za ovih 40.000 fantoma iz Republike Srpske.

Na kraju dolazi ovo što je stvarno bilo neukusno, a to je da se porede se 1914. ili ne znam ni ja čime. Oni brane Beograd od štuka i oni brane Srbiju od austro-ugarskog napada iz prostog razloga što je ono, ajde bar ovo prvo da demistifikujemo, jer ono što su tražili u Strazburu je upravo i dovelo do tog napada – zato što Srbija nije prihvatila da se odrekne suvereniteta i zato što Srbija nije prihvatila da Austro-ugarska prati kako naši organi rade na rešavanju eventualne umešanosti nekih ljudi iz Kraljevine Srbije u atentat u Sarajevu. Dakle, samo da prate kako se to dešava. E, to je naša država odbila, a oni su tražili da se država odrekne suvereniteta i da stranci ovde otprilike određuju kako će stvari da idu, kao što su tražili posredovanje i svašta nešto još.

Što se tiče 1941. godine, to najbolje da razgovarate sa vašim kolegama zelenima, pošto tamo ima dosta onih koji su 1941. godine marširali u različitim pravcima, uglavnom ka istoku, pa sa njima raspravite šta je bilo 1941. godine, jer tamo se nalaze oni čije su dede bili nacisti i koji su o tome sami pričali. Dakle, ništa ja sada novo ne otkrivam. Oni su sami pričali da su im dede bili nacisti.

Prema tome, apsolutno su neukusna ova poređenja. Ova poređenja vređaju srpski narod, vređaju osećanja našeg naroda kada je u pitanju borba protiv stranih zavojevača, a to što ste izmišljali i što pokušavate da opravdate sopstvenu poziciju da potpišete ovaj predlog zakona, ja razumem. Imam razumevanja za to. Dakle, to je sve u redu. Kampanja ide, ali i u toj kampanji ćemo, uveren sam, pobediti.

Hvala.

Drago mi je da ćete konačno da izađete na izbore za mesne zajednice, do sad je to bilo dosadno, pošto smo uglavnom sami trčali, sami smo se sa sobom takmičili. To ću rado da podržim zaista, to mi je zaista drago i da konačno i tu dobijemo neku konkurenciju.

Ovaj sad Čerčilovski govor, ono borićemo se na plažama, borićemo se na aero-pistama, borićemo se na ulicama i gradovima, u redu je, ide kampanja, sve u redu, razumem, ali poštujem, jer smo napravili iskorak u odnosu na one nacističke potomke sa kojima se inače druže.

Što se tiče svega ovog ostalog, dakle, ponovo izborna krađa, dakle, izborne krađe nije bilo, ali jeste bilo, traje i biće bežanja od odgovornosti za izborni poraz. To je ono što vidimo svaki dan.

Dakle, radije će da pričaju o tome da je 800 autobusa ili 8.000 automobila došlo u Beograd, a da niko nije primetio, umesto da stanu pred ogledalo i kažu – ljudi, gde smo pogrešili, da kažu – treba nam neko vredniji ko će obilaziti Srbiju, ko će u svakom selu da pravi mesni odbor, ko će da pravi organizaciju itd. Govorio im Veroljub Arsić to u prošlom mandatu, oni vikali, nisu hteli da ga slušaju, on je čovek crtao kako se organizuje stranka, da shvate da nije sve na Tviteru, da ne vredi da napišeš dva tvita itd.

Najzad, imali smo nedavno izbore u jednoj susednoj zemlji, pa ću vam pročitati nešto, a vi sami recite da li vam liči ili ne liči na nešto što je i ovde slučaj. Dakle, kaže ovako – rad na terenu zamenili su kreveljenjem na društvenim mrežama i lovom na srca na Instagramu i lajkove na Fejsu, izradu alternativnih zakonskih predloga zamenili su komentarisanjem po Iksu, stvaranje neke alternativne vlade u senci sa grupama stručnjaka zamenili su guranjem potpuno nekompetentnih likova koji pričaju osrednje viceve, dodatno, u toj opoziciji već 15 godina gledamo manje-više ista lica, dosadili su. Piše jedan hrvatski portal o hrvatskoj opoziciji, nakon izbora i debakla koji su tamo doživeli, odnosno rezultata koje nisu očekivali.

Izgleda od reči do reči, jeste ovo Srbija, svestan sam ja da ovo jeste Srbija, ali je činjenica da se ovo od reči do reči odnosi i na ovu opoziciju u Srbiji, od reči do reči, pa tako da izgleda to nije samo naš fenomen, dakle, fenomen Srbije, nego je to balkanski fenomen očigledno sa ljudima koji 15 godina jedni te isti beže od sopstvene odgovornosti. Evo, najavljuju konačno iskorak u tom smislu i ja ih zaista podržavam da će bar da izađu na te izbore za mesne zajednice, jer dosad ni na izborima za kućni savet nisu mogli da pobede. Hvala.

Dakle, čuli smo da su građani nezadovoljni, čuli smo da smo najgora vlast u istoriji, čuli smo dosta toga lošeg. Ja sam ubeđen da onog momenta kada predsednice Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić bude raspisala izbore da će građani da pohrle u lokalne kancelarije opozicionih stranaka da daju potpise i da neće biti nikakvih problema da se ti potpisi skupe u vrlo kratkom roku, jer malo je kontradiktorno da pričate da je ovo nikad gora vlast i da ne možete da skupite potpise. Nekako mi to nije baš logično. Dakle, ako je vlast toliko loša, logično je da narod jedva čeka da tu vlast skloni, pa će vam dati potpise za opoziciju.

Drugo, što se tiče samog Beograda, na primer, treba vam pet hiljada potpisa da biste izašli na gradske izbore. Grad Beograd ima 17 opština. Dakle, negde plus, minus 300 potpisa po beogradskoj opštini, 5.000 potpisa za grad od milion i nešto stanovnika, milion i po stanovnika i više od toga. Dakle, minimalni su to uslovi.

Drugo pitanje je bilo, a koje nije vezano za zakon, a to je da li predsednik Vučić može da da svoje ime listama na izborima i ovo je još jedno licemerno traženje nečega od predsednika Vučića, što niko pre njega nije radio. Dakle, predsednik Milošević je bio nosilac svih lista, posle njega i Vojislav Koštunica kao predsednik SRJ, predsednik Tadić kao predsednik Republike. Dakle, jedini predsednik koji nije bio nosilac liste je bio Milan Milutinović, ako se ja ne varam, jedini.

Ovo što je sve važilo za ove pre, e, sad za Vučića ne može da važi. Zašto? nemamo pojma. Jel piše u zakonu? Ne piše. Jel piše u Ustavu? Ne piše. Zašto? Zato što ga narod hoće i onda dolazimo dotle da vidite kako i ovi koji sada predstavljaju kao nekakvu alternativu, kao nekakvu nacionalnu alternativu ili čak nacionalističku, srpsku, zovite kako hoćete, imaju istovetne stavove sa onima koji u Strazburu kažu – samo nam sklonite Vučića sa lista i sve će biti u redu. Potpuno istovetni stavovi.

Na samom kraju, posebno je pomalo degutantno da sada u celoj situaciji u kojoj se nalazimo i izlasku iz te situacije govore oni koji su nas u tu situaciju uveli – svojim ne odgovornim odnosom a sa željom da možda dobiju koji mandat više na nekim narednim izborima. Evo, imaćete izbore, pa će vam se i ta želja možda ispuniti, a možda i neće. Hvala.

Koliko god glasno da laje francuska pudla ostaje francuska pudla. Nikad neće biti ni rotvajler, ni nešto drugo. Tako da, džaba, džaba pokušaj – pudlica je pudlica uvek.

Da nam spočitava promenu i poturištvo neko ko se odrekao sopstvene zemlje i uzeo tuđi pasoš, koga neće da se odrekne ni za živu glavu i ima ga i on i cela mu porodica i ne pada im na pamet da se toga odreknu, to je stvarno degutantno.

Ali, ajmo da krenemo sa ovim što je već rečeno. Zanimljivo da niko u Savetu Evrope nije iskoristio argumente koje smo sada čuli. Da Dora Bakojani, pomenuta, nijednom nije rekla – pa šta vi Srbi hoćete, šta ti Pilja tražiš ovde, pa vi ste potpisali Ohridski sporazum, vi ste prihvatili Ohridski sporazum, ja samo sprovodim ono što ste vi tražili. Što nije rekla? Zato što nije tačno. Neće Dora Bakojani da kaže ono što govore francuske pudle. Neće, zato što zna da nije istina i da joj to nije nikakav argument, ali francuska pudla ne bi bila francuska pudla da ne reži i ne laje ono što bi želela da vidi, a to je da ugura srpski narod u nekakvu nesreću novu, u neku pogibiju novu, a on će ponovo za Francusku, kao i 1999. godine.

Kaže, pazite vi ovu priču, predsednice Skupštine, a i građani Srbije, kada je krenulo oko bombardovanja, on je seo u autobus i onda je došao u Srbiju. E, sada samo da nam je još rekao da je u autobusu bio jedan što je pevao, jedan sa brčićima i jedna baba što je sedela u ćošku, gledali bismo film „Ko to tamo peva“. On je nama film „Ko to tamo peva“ ponudio kao vrhunski dokaz njegovog patriotizma, sedanja u autobusu u Parizu i vozikanja baš uoči bombardovanja. Još da je rekao – tačno kada sam stigao udarila u bomba i sve se raspala i svi mi poginuli. Ostala samo dvojica da sviraju posle toga. To bi otprilike bila tačna pričao.

Toliko i o kukavičluku. Svoju hrabrost ste imali priliku da dokažete više puta. Svaki put kada je ovoj zemlji bilo teško, vi ste se pokupili i otišli u vašu drugu, rezervnu zemlju, svaki put, i 1999. i 2004. godine. Tada ste mogli da pokažete koliko ste hrabri. E, sada kada je malo prošlo vremena, sada kada je mir, e sada nadoknadi ono kada je šetao Sojke po Šanzelizeu, e sada ćemo to da nadoknadimo tako što ćemo da gurnemo zemlju u rat. I to će tako da izgleda.

Kaže – biće erupcija. I dva puta preti – biće erupcija i biće naplata. Samo jednu stvar da znate. I od erupcije i od naplate, batina ima dva kraja. Uvek batina ima dva kraja. Pazite kada pretite.

Dolazimo do onoga što je suština i što ima veze sa tačkom dnevnog reda. To je istina. Da čujemo kako ta istina zvuči, pošto me nekoliko puta poziva da ne čitam stenograme. Ja gledam, zašto da ne čitam stenogram, bacim pogled pa vidim, zašto da ne čitam stenograme.

Kaže, prvo ovu tačku 3. ne treba tumačiti kao zahtev za odlaganje beogradskih izbora. Vrlo precizno piše da se održe svi izbori u isto vreme, dakle, preostali sa beogradskim što ostavlja ovu drugu alternativu, mogućnost da se i lokalni izbori održe 2. juna – kraj citata. Sada smo mi krivi, kaže – vi ste to govorili da je to neustavno. Pa jesmo. Vi ste bili rezolutno protiv ovoga. Jesmo. Mi smo prihvatili ono što ste vi govorili. Mi prihvatili ono što ste vi govorili, a vi se toga odrekli. Zašto? To je sada posebno pitanje.

Ko se igra francuskom pudlom u ovo vreme? Ko baca keksiće francuskoj pudli i kome francuska pudla maše repićem ovih dana? To je jako važno da saznamo. Da vidimo ko je taj kome je podveo celu svoju stranku i ponovo je uključio, sa svim onim žutima koji su hteli da im hapse Koštunicu, koji su ih rasturali, pravili specijalne emisije, a oni ponovo tamo kao ono Štokholmski sindrom se vratili tamo kod onoga ko ih je maltretirao. Njihova stvar.

Kaže dalje. Kroz izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, odnosno da se pomeri rok sa 120 na 150 dana. Isto on kaže. Šta piše u zakonu? Pa pomeranje roka sa 120 na 150 dana. Ali ne, oni odustaju. Zašto? Vukli nas na razgovore nedeljama i onda rekli – e pa sada je prošlo vreme, mi sada više nećemo o tome da razgovaramo. Mi odustajemo, ali ne kažu javno da odustaju od svog zahteva.

Najzad. Pošto ovde afektira i glumi neko ludilo veliki srpski patriota sa rezervnom domovinom. Njega njegovi rođeni odbori ne slušaju. Njegov potpredsednik u medijima kaže – svaki odbor će posebno donositi odluku. Njegovi odbori ne misle ono što on ovde priča. On je samo pokazao šta misli o njima i da ih baš briga za to, da li njegovi odbori mogu da dobiju nekog odbornika, da li će da funkcionišu, da li će dobiti neka sredstva iz budžeta. Ne interesuje njega to. Njega interesuje njegov budžet.

On je svoju stranku uvalio i one koji su mu bitni u parlament. Apanažica budžetska redovna, plata redovna, a ostalo vi po Srbiji, i to njima poruka, ne nama, vi po Srbiji snalazite se, radite šta hoćete, snalazite se kako znate i umete, baš me briga li ćete imati za struju i vodu u kancelarijama, baš me briga da li ćete imati da vam neko otvori vrata. To je njihov problem.

Zato ga odbori i ne slušaju. Zato njih baš briga šta je ono što on priča i izlaziće na izbore, čak i pored njegovog poziva svima da na te izbore ne izađu. I izlaziće po celoj Srbiji, da li kao grupe građana, da li u okviru neke koalicije, tu ćemo šarolikost imati prilike da vidimo u periodu koji je pred nama.

Na kraju kaže – vi radite „vdv“, da mi svi radimo „vdv“, za razliku od vas, elitista lažnih kojima je teško da razgovarate sa ljudima i kada vas sretnu na ulici. Da, mi radimo „vdv“ i mi razgovaramo sa narodom. I vama bi bilo bolje da radite „vdv“, jer da nešto znate o stranci koju vodite, znali biste da je prvog odbornika 1996. godine dobila tako što je u Kruševcu radio „vdv“. Tadašnji predsednik gradskog odbora, posle je bio potpredsednik stranke. Da nešto znate o tome, ali baš vas briga, jer elita ne radi „vdv“, elita živi u Parizu, svrati ponekad u Srbiju, nabavi pet stanova. Kaže – mi smo opozicija, a vi ste vlast, vi ste nepošteni, a oni iz opozicije pet stanova u vlasništvu. Šta bi radio da je na vlasti, 555, u centru Beograda, 555 u strašnoj diktaturi Aleksandra Vučića, u katastrofalnoj medijskoj situaciji. U celoj to j situaciji jadan krpi kraj sa krajem, jedva se nekako skrpio, ali izgleda Rokfelerova fondacija je vrlo izdašna kada treba finansirati projekte nevladine organizacije i sve ostalo. Vrlo su izdašne i to je super.

Na kraju, vi nemate pravo da govorite u ime Srbije, jer je Srbija o vama rekla šta misli time što vas je kaznila i za ono što ste radili u prošlom mandatu. Imate jedan mandat manje od onoga što ste imali u prethodnom. Sada ćete u buduće imati još manje i to će tako da ide. Zašto? Zato što je Srbija videla koliki ste licemer, kakav ste prevarant i koliko vam je sve drugo draže od zemlje za koju se navodno zalažete.

Dakle, čovek koji Srbiju gura u sukobe i u rat da bi se ponovo pokupio i otišao u Francusku i odande nam mahao, a možda će ponovo da glumi neki film. Videćemo u kom će sada sledećem filmu da bude. Ono što je suština, to je da Srbiju neće gurnuti u tragediju da bi on glumio komedije. Hvala.