Dakle, 8. juna 2021. godine, citiram: „Ono što je Vučić u pravu, projekat Rio Tinto, mini hidrocentrale, to su nasleđeni projekti i to je problem opozicije, jer su sporazum sa Rio Tintom napravili predstavnici bivše vlasti. Reke u cevi su krenuli da guraju predstavnici bivše vlasti“. Ovo nisam rekao ja, nego on na TV „Nova S“.

Kaže, sada ću ja njemu da odgovorim kako je on pokušavao mini hidrocentralu… Ne, neću ja više, sada će da dođe čovek na jednu konferenciju za štampu, pošto smo se dogovorili na Kolegijumu da to sada može, koji će da objasni kako je sve stavio pod hipoteku i nema gde da živi zato što je bio ubeđen od jednog gospodina, koji je tada tražio hidrocentrale, da mu omogući da dobije tu mini hidrocentralu, pa ćete da čujete tog gospodina. Imam ime, prezime, nadimak. Sve mogu da pročitam, ali rekli smo da nećemo o ljudima koji nisu tu, pa ćemo to da preskočimo u ovom trenutku.

Takođe, kaže škola, tamo ima puno dece. Hajde da vidimo kako tu stvari stoje. Ne postoji škola u Gornjim Nedeljicama. Čak ni izdvojeno odeljenje ne postoji, jer je toliko malo dece. Postoji u Brezjaku škola i tamo idu deca iz Gornjih i Donjih Nedeljica. Godine 2009. u tu školu je bilo upisano ukupno 384 dece, a sada ih je 216 ili iz Gornjih i Donjih Nedeljica 29 dece. Zašto? Pa, zato što ljudi odlaze, jer nema posla, zato što ne mogu da ostanu tu i to je to. To je istina, a on kaže kako ima puno dece i opet laže.

Dalje kaže – šta ćemo mi da radimo kada se opet odluči da neće biti eksploatacije? Pa, ništa. Mi ni nismo za eksploataciju. Mi nemamo stav dok struka ne kaže stav, a vi niste struka i to shvatite. Vi niste struka. Kada struka bude rekla da to ne može, mi ćemo reći – u redu. Ako struka kaže da može, mi ćemo opet reći da je u redu, tako da čekamo taj stav.

Najzad, ako ste toliko protiv zabrane i ukoliko ste toliko protiv litijuma i za zabranu, zašto niste tražili trajnu zabranu? Vi ste tražili zabranu dok se zakon ne promeni, dok mi ne dođemo na vlast. E to je vaša politika i nemojte da obmanjujete građane. Vi tražite kopanje litijuma, ali ne u ovom trenutku, nego kada dođete na vlast. To je vaša politika.

Član 106. stav 3 - nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika.

Mi sve vreme kada govori ministarka Handanović imamo horsko dobacivanje predstavnika opozicije. Vi pokušavate da ih urazumite, to naravno ne može da da efekat, ali vas pozivam da počnete da primenjujete druge poslovničke mere, izricanje opomena i drugih sankcija.

Sa druge strane, važno je da i građani imaju prilike da vide kako oni zamišljaju da izgleda rasprava na ovu temu. I zato ljudi sa fakulteta, sa univerziteta, iz naučne zajednice, ne žele da ulaze u bilo kakvu raspravu, jer ovaj linč koji ovde u Skupštini priređuju ministarki Handanović preko svojih medija priređuju svakom drugom ko se usudi da kaže nešto suprotno onome što oni misle. Ali, pošto smo u Skupštini, a ne na Novoj S i N1, molim vas da primenjuje poslovničke mere i da izričete opomene onima koji ovo rade i ne dozvoljavaju ministarki da odgovori na sve ono na šta treba da odgovori, da na jedne kvazi argumente sa Fejsbuka, Trećeg oka, Zone sumraka i sličnih glasila suprotstavi konkretne naučne argumente, argumente iz zakonskih tekstova i svih drugih akata koji u ovoj zemlji važe.

Sa druge strane, ako je to nemoguće, onda neka očekuju da malo drugačije izgleda kada sto poslanika viče dok oni govore, da to malo drugačije deluje nego kad njih 20, koliko ih trenutno ima u klupama, dobacuju bilo kome.

Ako će tako Skupština da izgleda, onda će tako Skupština da izgleda, neće se čuti ništa, a onda neka građani razmišljaju zašto su doveli do takve rasprave. Hvala.

Čl. 106, 109, 107, 108, 27, 28. Ukazujem na sve te…

(Poslanici opozicije dobacuju.)

Čl. 27, 28, 106, 107, 108, 109. Ukazujem na povredu svih tih članova Poslovnika. Dakle, vođenje sednice.

Jel može da se utiša ovaj? Ne može, dobro.

Vi jeste upozoravali govornika da se vrati na tačku dnevnog reda, ali niste primenili član 109. i izrekli opomenu koja se izriče kada govornik i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu. Dakle, na dnevnom redu je zakon koji su oni predložili, a koji je i on potpisao. Ja znam da je taj zakon katastrofalan i da o tome nema šta da se kaže, ali mora da priča o njemu, jer je on na dnevnom redu. Mi smo imali sednicu o deklaraciji - pričali su o litijumu, mi smo imali sednicu o rebalansu – pričali su o litijumu. Sada kada su dobili sednicu o litijumu, on priča o svemu i svačemu.

Ja znam da vi ne možete da utičete da oni ukače konačno šta je na dnevnom redu, jer je to nemoguće, ali onda morate da primenite Poslovnik do kraja i da reagujete sankcijom na ovakva kršenja Poslovnika. Hvala.

Posle ovakvog govora, zaista je apsolutno jasno svakome ko je gledao da su baš izborni uslovi i mediji razlog zašto opozicija gubi izbore. To je sada apsolutno nedvosmisleno.

Ajmo da krenemo sa ovim što je rečeno, da je ova rasprava, kaže, gotova stvar i time se ponižava Skupština. Ne znam čime se ponižava Skupština. Ja vam davno reko da mi za ovo glasati nećemo. Vi niste u stanju kvorum da skupite od 84 poslanika, a ne da izglasate zakon sa 126, tako da odmah u startu računajte ovo neće biti usvojeno. To odmah da vam kažem. Nema potrebe da imate bilo kakvu dilemu.

Kaže, zna se ko ovde lobira i ko je lobista. Za šta da lobiramo? Oni im dali pravo da osnuju kompaniju, oni im izmeni zakon, da samo oni koji istražuju mogu da kopaju, oni menjali dva puta zakone po njihovom zahtevu i kaže sada vi lobirate za njih. Za šta više? Sve ste im dali. Što bi nas na bilo koji način angažovali.

Sa druge strane, tu sa vama sedi onaj ko je za sve to glasao, pa šta je on onda? Kaže, najgenijalnija stvar, niste pitali narod, a Aleksandar Vučić bio u Nedeljicama, razgovarao sa građanima i građani postavljali pitanje, on davao odgovore, a koga ste vi pitali kada ste menjali zakone, koga ste vi pitali kada ste doveli Rio Tinto? Koga ste pitali kada ste pravili Rio Savu, koga ste pitali kada ste usvajali zakone, koga ste pitali za bilo šta? Nikoga ništa niste pitali, a da ne pričam šta ste pričali u medijima, genijalni projekti, kriptoni, nismo ko supermeni što ćemo da postanemo i tako dalje. To ste pisali, ali ste to zaboravili. I najzad, pošto ste aplaudirali za ETF, vi izgleda ne znate šta se tamo desilo, vi ste tamo izgubili, zbog pritisaka vaših lobista na ETF, i zovite ovog vašeg Vukosavića, pa ga pitajte kako se oseća danas, jer mu je propao plan. Časni ljudi, dekan i prodekan podneli ostavke, a vi izgleda niste upućeni u sve detalje, to se desilo.

Dakle, ETF se odbranio od vašeg šarlantskog pokušaja da ih naterate da podrže ovu vašu kvazi politiku.

Da, ovo je gorljivo bilo. Zanimljivo, ali repriza za nas koji smo gledali onu njegovu konferenciju za štampu. Sve je ovo bilo.

Za one koji nisu gledali, ovo je bila premijera, a za nas koje smo gledali, to je bila repriza. Realno, jedno veliko ništa upakovano u još jedno veće ništa, ali dobro.

Ono što ja želim da kažem građanima Srbije to je da se sete kako smo pre godinu dana u ovoj istoj sali slušali isto ovako gorljive govore. Tada su branili narod od nasilja, od rijalitija, od svega i svačega, jer su tada pomislili da su mobilisali dovoljno ljudi na toj temi da mogu da sruše vlast.

Danas niko o tim ljudima ne priča. Svoju sagu o borbi za te građane završili su tako što su se međusobno posvađali ko će koliko da govori u ovoj sali, sećate se svi toga, ko je za šta ovlašćen, ko će da bude predsednik Anketnog odbora itd, a onda su tačku na celu priču stavili tako što su rekli da roditelji nemaju tapiju na bol. E tako je izgledala njihova borba prošle godine.

Danas su na ovoj temi pomislili da mogu da ruše vlast i osvajaju vlast. Danas su na ovoj temi rešili da sruše Aleksandra Vučića. Jednako im je stalo do građana Srbije na ovoj temi koliko im je bilo stalo i na onoj temi koja se ticala masakra u „Ribnikaru“, u Duboni itd. Apsolutno ih je baš briga. Samo traže način ne bi li iskoristili neko društveno gibanje i na tome došli na vlast. Zašto? Pa, zato što svoju politiku nemaju, zato što se svoje politike ne sete, zato što nisu u stanju da je osmisle, zato što nisu u stanju da naprave stranke, zato što čekaju šta će Aleksandar Vučić da kaže da bi oni bili protiv.

Da je Aleksandar Vučić rekao – neće biti rudnika, oni bi radili sledeću stvar, a to ćemo sutra pokazivati. Napali bi Aleksandra Vučića da osporava napredak zemlje, da nas vezuje za Ruse i Kineze, da neće da pomogne Evropi da se razvija itd. To bi bila njihova agenda. Dakle, ovde nikakve politike nema i nikakve brige za građane, nego samo želje da se na bilo kojoj temi dočepaju vlasti.

Hvala.

Član 109.

Mislim da ste morali da primenite član 109. i da izreknete opomenu čoveku koji je maločas urlao u sali. Ja znam da on ima napade ovde histerije i to se ponavlja iz sednice u sednicu, ali on je pretio da će on da se obračuna i on će da objasni valjda Dubravki Đedović nešto.

Prvo, to što mu je manir da preti ženama i kako će žene da maltretira to govori o njemu, ali se nalazimo u Skupštini gde se primenjuje Poslovnik koji važi za sve i mislim da ste morali da reagujete i da izreknete nekakvu sankciju, ne za urlanje i histeriju, jer tu sankcija poslovnička ne pomaže, očigledno ne pomaže ni nešto ozbiljnije, ali za uvredljive govore i za pretnje ste morali da reagujete.

Druga stvar, ako je zabranjeno govoriti o onima koji nisu u sali, pošto je to bila esencija njegovog početka pre nego što je pao u potpunu histeriju, kako ih nije sramota da govore Aleksandru Vučiću čim zinu svaki put, ali svaki put, koji nikad nije u sali i to im ne smeta i onda može da se govori o onome ko nije prisutan, a ovi koji nisu prisutni o njima ne može da se priča. Hajde neka se dogovore šta hoće, da se dogovore kako misle da se u Skupštini govori. Ali, u svakom slučaju na ovaj način da on preti ministarki da će on da joj objašnjava ne znam ni ja šta, to je apsolutno nedopustivo, molim vas da sledeći put izreknete opomenu. Hvala.

Ne znam šta vam je to toliko, ne mogu da verujem, razumem da ima ljudi koji nisu mnogo, ajde, uzdržaću se, ali nisu baš u stanju da uhvate logički niz, a u čemu se razlikuje moj današnji stav od stava 2006. godine? Hajde mi samo objasnite. Oni radili da dođe Rio Tinto i ja nemam ništa protiv da Rio Tinto nastavi da radi, ako je u skladu sa ekološkim standardima. Šta se to tačno promenilo u mom položaju, pa mi dobacujete? Mislim, stvarno ne razumem. Da li je realno da toliko ništa ne razumete?

Pod jedan, nije tačno da je bilo pitanje samo istraživanja, bilo je do 2006. godine i promene zakona. Od tog momenta se istraživanje i eksploatacija vezuju izmenama i dopunama zakona i imate stenograme iz rasprave, gde poslanik SPS, koalicionog partnera kaže – ljudi nemojte ovo da radimo. Razmislite još jednom da ostane tender, možda ćemo zaraditi više. I imate opoziciju koja kaže, u tada oličena u SRS koja kaže – nemojte to da radite, vezujete jedno za drugo.

Pokojni Radomir Naumov kao ministar za energetiku kaže – ne vredi drugačije, jer nećemo moći da dovedemo istraživanja, a nema istraživanja, ako ne dobiju eksploataciju. To je jedna stvar. Dakle, i te kako ima veze sa eksploatacijom. To je jedna neistina.

Druga neistina, dakle da se na ovakav način drže nekakve pridike ponovo sa željom da se valjda pošalje neka poruka oko Kosova i Metohije itd., pa iz njegove kancelariju su izašli Albanci i proglasili nezavisnost.

Tako su dobro razgovarali i pregovarali, to je bila posledica njegovog ličnog rada. Ne znam čijeg, njegovog ličnog rada.

Dakle, 107. stav 1, dostojanstvo Narodne skupštine, a u vezi sa članom 103.

Mislim, gospođo Raguš, da ste vi već dovoljno dugo u Skupštini, bar u ovom sazivu, manje-više istom kao i u prethodnom, hoću da kažem sa istim ljudima u istoj sali i da ste već dovoljno upoznati sa tim kakav je modus operandi pojedinih poslanika. Vi znate da poslanik koji se maločas javio za povredu Poslovnika to radi po dva osnova – da kaže da je neko…

(Radomir Lazović: Ko?)

Joj, Bože, hajde pročitaj Poslovnik, i da te spomenem, ne možeš da dobiješ repliku zato što pričam o Poslovniku. Hajde, molim te, pročitaj. I to što pročitaš molim te pokušaj da razumeš.

Dakle, po dva osnova se javlja za reč po povredi Poslovnika. Jedno je da kaže predsedavajućem da treba da siđe u klupu i drugo je da kaže – ej, neko je prekoračio vreme za nekoliko sekundi. To su jedina dva osnova. I to radi 200 puta na svakoj sednici. Zašto? Pa da skine posle izveštaj sa otvorenog parlamenta i kaže – ja sam najaktivniji opozicioni poslanik.

Mi nismo dužni stvarno da trpimo to njihovo nadgornjavanje, pa vas molim da to imate u vidu i da svaki put kada vidite da tu zloupotrebu ponovo radi, da bi se zapljunuo, da tako kažem, na otvorenom parlamentu, tumačite po članu 103, oduzimate od grupe, pa nek se on onda posle u grupi dogovori sa svojima ko je koliko vremena potrošio. Hvala.

Ne vređa nas istina, ni na koji način, a sada ćemo da čujemo tu istinu u potpunosti.

Dakle, ja sam već na prošloj sednici govorio, kada gospodin govori o tome da je neko lobista Rio Tinta, on govori o sebi.

Dakle, 2011. godine 22. novembra u ovoj Skupštini, da li u ovoj sali, verovatno i u ovoj sali, usvojen je Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima kojim je promenjeno, odnosno utvrđeno da nosilac eksploatacije može biti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji je nosilac istraživanja.

Dakle, šta su oni uradili? Oni su prvo Rio Tintu dali da istražuje, a onda po zahtevu, verovatno Rio Tinta promenili zakon tako da samo onaj ko istražuje može i da eksploatiše. Ko je za to glasao, evo ga listing sa glasanja, 22. novembra na listi Milivojević Srđan, DS Kruševac.

Ali, tu se priča ne završava. Ako, hoćete da čujete kako izgledaju pravi lobisti Rio Tinta, onda moramo da se vratimo pet godina unazad u 2006. godinu. Naime, 2006. godine 17. aprila u onoj drugoj zgradi, glasalo se za zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu. Godine 2006. tim zakonom su prvi put uveli da ko istražuje može i eksploatiše i tim zakonom su ukinuli mogućnost državi Srbiji da zaradi, tako što, ako neko istražuje pa pronađe neki mineral se raspiše tender, pa da vidimo ko da više da to eksploatiše. E, oni su to ukinuli, tim zakonom.

Hajde da vidimo ko je glasao za taj zakon. Evo ga listing iz 2006. godine i onda vidite jednu interesantnu stvar. Glasali poslanici G17 plus, DSS, SPS koji je tada podržavao tu Vladu, Nova Srbije, SPO itd. A, onda pogledajte lobiste Rio Tinta, niotkuda se pojavljuju četiri poslanika Demokratske stranke, a zamislite šta je najinteresantnije u celoj priči. U tom trenutku Demokratska stranka je u opoziciji. Zašto bi četiri poslanika opozicione Demokratske stranke došla na sednicu i glasala za izmenu i dopunu zakona koja nema nikakve veze sa njima?

Da podsetim, samo kažem zašto je moguće. Zato što je to bila manjinska Vlada i moguće da nije bilo dovoljno poslanika, a onda je neko pozvao četiri poslanika Demokratske stranke i da ne bude da izmišljam, sada ćemo da pročitamo i kako se zovu. To su poslanici Vuksanović Dragan iz Beograda, to je poslanik Pajović Slobodan iz Užica i onda pazite ovo. Ovo će vam biti posebno interesantno, narodni poslanik Pajtić Bojan iz Novog Sada i četvrti poslanik je, nemojte da ste nervozni, sve imamo u papirima, samo da pronađemo gde je četvrti, Hiber doktor Dragor.

Prema tome, da objasne ovi koji su tako protiv Rio Tinta zašto je četiri poslanika njihove stranke, opozicije stranke u tom trenutku ponavljam, četiri poslanike opozicione DS dolazi na sednicu i glasa za izmene i dopune zakona koje idu direktno na ruku Rio Tintu. Dakle, da se ukine pravo države da raspiše tender, ako se pronađe neka sirovina i da se prvi put tada izmeni zakon tako da onaj ko istražuje može i da eksploatiše.

Dakle, prvi put su to uradili 2006. godine, vidimo ova četiri poslanika, a drugi put 2011. godine, to je ono što sam već čitao, cela poslanička grupa, uključivši i Srđana Milivojevića, koji je doduše u to vreme igrao pasijans verovatno pa nije znao ni zašta glasa, tako da u tom smislu može da bude i ekskulpiran. Hvala.

Dakle, videli ste da nema odgovora. Ovo je bilo i prošli put. Ovo je repriza onoga što smo imali prošli put. Dakle, on dokazuje da četiri poslanika DS, jer pazite kako je započeo svoj odgovor, kaže sve bi bilo dobro da je istina, a onda je dokazao da to nije istina, time što je rekao da se nešto desilo 1998. godine. Kakve to veze ima sa ovim što se desilo 2006. godine?

Evo ljudi zakona, evo listinga za šta ste glasali, četiri vaša poslanika iz opozicije došla da glasaju za Vladin predlog zakona u korist Rio Tinta. Zašto? Zašto je Bojan Pajtić glasao za zakon u korist Rio Tinta? Zašto je Dragor Hiber glasao za zakon u korist Rio Tinta? Zašto su ova dvojica drugih glasali za zakon u korist Rio Tinta? To nam objasnite.

Šta je bilo 1998. godine? jel imate neki zakon? jel imate zakon da je usvojen 1998, 1999, 2000. godine, do kraja mandata te Vlade? Nema zakona. Znači, vi sada jedan razgovor u Vladi poistovećujete sa izmenama i dopunama zakona. Nema odgovora zašto je on lično glasao za izmene i dopune zakona o Rio Tintu.

Još jednom da ponovim, zakon iz 2006. godine ukida se pravo države da raspisuje tender, ako neka kompanija pronađe mineralnu sirovinu i donosi se odluka da onaj ko je pronašao tu mineralnu sirovinu jedini može da je eksploatiše. Glasala četiri poslanika DS uključujući i Bojana Pajtića, iako su u tom trenutku bili u opoziciji, 2011. godine zakucavaju tu priču, još jednom potvrđuju da samo onaj ko istražuje može i da eksploatiše i kažu da to mogu da rade i strana pravna lica, donose posle strategije itd. za to glasao lično poslanik Srđan Milivojević.

Dakle, to je tako bilo i, kao što vidite, nema odgovora da se nije desilo, jer znaju i oni šta se desilo. Listinzi su tu, zapisnici su tu. Prema tome, sve je jasno. Tako da, potpuno ste u pravu kada govore o Rio Tintu koaliciji, kada pričaju o tim parama žuljaju, treba da pričaju o tome šta je njih žuljalo tih dana i zašto su glasali iz opozicije za vladin predlog.

Zamislite sada da četiri poslanika iz opozicije glasaju za vladin predlog i da niko drugi za to ne glasa iz cele opozicije. Dakle, od svih njih 86 koji su potpisali ovaj predlog, samo četvoro se nađe i kaže mi glasamo kako traži Vlada. Pa zašto?

Evo, gospodine Jovanoviću, vi ste ovako vrlo lucidan i promućuran čovek, šta se dešava u glavi opozicionog poslanika koji glasa za predlog koji je dala Vlada? Objasnite mi, molim vas, zašto je Bojan Pajtić glasao za vladin predlog? I zašto još tri poslanika Demokratske stranke opoziciona koja kažu neki, ja ne mogu da se setim, ali kažu neki da su u to vreme i bojkotovali rad Skupštine, ulaze u salu i glasaju za predlog Vlade? Šta se to desilo, kakva je to promena u glavi Bojana Pajtića da glasa 2006. godine za zakon u korist Rio Tinta? Hvala.

Ovo je stvarno sad već toliko smešno. Ne smejem se ja onome što govorite, nego se smejem vama. Tu postoji jako velika razlika.

Dakle, ja sve vreme pokazujem zakone i listinge, a on je sve vreme na majke mi. Dajte dokaz da je Rio Tinto dao dinara za kampanju SNS, dajte papir.

(Srđan Milivojević: Kod tužioca.)

A kod tužioca? Pa dobro, kada ste predali tužiocu, imate to onda znači u papiru, pa dajte da i mi vidimo. A doći će jednom? To su kao i ona imena onkoloških pacijenata koje smo ucenjivali, je li tako? Imam ja to, ali neću da vam kažem. Može, ali iz moje ruke i te varijante.

Ima jedna druga stvar. Pazite sada ovo, koliko on ništa ne razume. Kaže - mi smo im ukinuli eksperimentalne dozvole, niko nije dobio dozvolu za eksploataciju. Pa, šta će im dozvola za eksploataciju? Dovoljno je da dobiju dozvolu za istraživanje, jer na osnovu onoga što su oni sami usvojili. Ko dobije da istražuje, pa samo on može i da eksploatiše. Vi onoga momenta kada date dozvolu za istraživanje kao da ste dali dozvolu za eksploataciju. Nema nikakve potrebe da dalje pravite bilo kakve kerefeke i da bilo šta dalje izmišljate.

Vi sada samo potvrđujete ono što ja sve vreme tvrdim, da vi nema pojma za šta ste glasali. To znači da vi nemate nikakvog udela u onome što je meni jako interesantno, da četiri opoziciona poslanika dolaze i glasaju na zahtev Rio Tinta i vladajuće koalicije. Taj deo je meni ključni. Zašto četiri opoziciona poslanika DS ulaze u salu i glasaju za predlog prve Vlade Vojislava Koštunice, koju čine DSS, G17 plus, SPO, Nova Srbija, podržava SPS. Dakle, ta Vlada je bila manjinska, očigledno da nije bilo dovoljno poslanika, a onda ulaze četiri poslanika DS, opozicione DS, pročitao sam imena, da se ne vraćam, među njima i Bojan Pajtić, i glasaju za Rio Tinto.

Uostalom, ako je to sve tako kao što ste pričali da ste radili 2006. godine, pa šta ste radili onda 2011. godine, što ste to isto usvajali 2011. godine?

I sada, pazite ovo, oni Rio Tintu čine 2011. godine, potvrđuju im prava, usvajaju Strategiju razvoja rudarstva u Srbiji, koji kažu da je Rio Tinto, Rio Sava budućnost ove zemlje, a onda Rio Tinto finansira SNS da sruši tako štetočinsku vlast za njih, je li tako, koja im ništa do sada nije učinila. Godine 2006. ste im učinili, 2001. ste im učinili, 2011. ste im učinili, 2011. ste im vi lično učinili, oni vama treba da se zahvale i nisu imali nikakvog razloga da vas menjaju. To je suština.

Dakle, dajte vi meni neki dokaz za što što pričate. Lepo je to sve što ste vi smislili, pare u madracu, to kako vi zamišljate kako stvari funkcionišu, to je sve lepo, ali to je na nivou onih ribizli, onoga tibona steka, šta ste već lagali da ste pekli, i onih kućica za ptice, cveća na Povlenu itd. To smo već videli, znamo da se time služite, nego dajte nekakav dokaz, nekakav papir, pa makar ga pravili u fotošopu, ali ni to nemate. Hvala.

Poštovana predsednice, prvo ću se obratiti vama iz razloga što mislim da vi jeste dobro pobrojali sve ko je šta govorio, ali da niste izvukli dobar zaključak.

Dakle, imamo ličnu potrebu jednog poslanika da bude pita i to je suština svega. Niko drugi od njih nije rekao - neka dođe Panta, ja bih da budem pita. Imamo samo jednog poslanika, koji, evo, šesti ili sedmi već dan, od prošlog ponedeljka, prva rečenica koju je izgovorio je rekao: evo, da budem pita, da dođe Panta da budem pita. Evo, to ponavlja u nedogled.

Dakle, niko nije od njih tražio da predsednik dolazi, to ste dobro pobrojali, a i on nije suprotstavljen njihovim stavovima, nego on ima neki lični poriv. Sada, šta je to u pitanju, ne znam, ali ne mislim ni da bi se to baš predsedniku dopalo.

Što se tiče ove genijalne ideje, kaže - znate li vi da je Rio Tinto isporučivao rudu gvožđa nacistima, a znate li vi da je Hugo Bos kreirao SS uniforme? Šta ćemo sad sa tim? Pa, pola vas nosi Hugo Bos odela. To vam ne smeta. To ne smeta.

Vi konkretno ne nosite to. Vi ste se obukli kod Ljubiše Ristića, od otpada onog što su koristili glumci tamo za predstave.

Dalje, umesto da nas ubede u to da imaju dobar predlog zakona, da je to nešto jako važno da se usvoji, da nas ubede da glasamo za njihov predlog, oni ili prete ili na svaki mogući način pokušavaju da nas uvrede. Pa, kako mislite da mi glasamo za taj vaš predlog ako nam pretite i ako nas vređate? Pa, nikako.

(Aleksandar Jovanović: Nekako.)

Ne, nekako, nego nikako. Videćemo.

(Aleksandar Jovanović: Sada si me razočarao.)

Šta da kažem, razočarao Vučić što neće da bude Panta tvojoj piti, razočarao i ja što neću da glasam za tvoje zakone. Ti si mnogo razočaran čovek. Šta da ti kažem.

Dakle, pogledajte vi šta su oni smislili - organizovali Kokanovića koji će od 14.00 časova da bdi nad Skupštinom, da vidi kako će poslanici da glasaju.

Pa, glasaće onako kako mislimo da treba da glasamo. Oni misle da nas uplaše, da nas ucenite valjda, šta?

Hoće da donese sekiru, da nas sekira? Da li ste to naumili? Da li ste to smislili, da pravite toplog zeca za poslanike. Šta ste smislili? Da li mislite da će to da promeni bilo šta?

A šta ćete da radite ako se mi jako uplašimo Kokanovića, pa odemo kućama? Kako ćete da počnete sednicu? Da li ste mislili na to? Hoće li Kokanović da vam da kvorum? Hoćete li da upadnete u Skupštinu, pa neku aklamaciju donesete sami, nešto nemam pojma ni ja?

Kako ste zamislili da to prođe bez nas? A mi se jako plašimo čoveka sa sekirom. Zagor je bio duh sa sekirom, a Kokanović je bitanga sa sekirom. Kako ćemo sada to? Šta ćemo mi sada kada dođe taj da nas sekira? Pa, nije nam prijatno, pa odemo kućama, a vas nema dovoljno da počnete, ni mali kvorum da imate. Kako ćemo onda?

Kaže, naići ćete na kosti. Prvo, da naučite nešto, pošto se bavite istorijom ovako u prolazu kad čujete da neko nešto dobaci, pa pokušavate da iskoristite, dakle te kosti sahranjene tamo gde im je mesto, uz sve državne počasti kad je bilo vreme, jer ova zemlja nije sejala kosti onih koji su za nju ginuli i ostavljala ih tako da po njivama se nalaze i da vi ih iskopavate. Vi da ih kopate, vi koji imate njivu tamo, koju ste dobili od tog istog Kokanovića.

Drugo, koliko im je stvarno stalo do tih kostiju? Ajmo, opet papirići, izjava 12. januar 2011. godine, ministar u Vladi Mirka Cvetkovića kaže sledeće – planirano je, citiram, da se na stogodišnjicu Cerske bitke, u avgustu 2014. godine, otvore radovi u rudniku i počne ozbiljno ulaganje i iskorišćenje tog resursa, govoreći o tome da bi rudnik minerala jadarita, koji sadrži litijum i bor trebalo da bude otvoren 2014. godine, u saradnji sa australijskom rudarskom kompanijom „Rio Tinto“.

Kad pričate o tim kostima, to se osvrnite oko sebe, pa njima pričajte, jer su oni hteli da tako otvaranjem rudnika „Rio Tinta“ obeleže stogodišnjicu Cerske bitke. To je bila njihova ideja, ne naša, i nemojte nama da pripisujete njihove genijalne ideje. To sa njima raspravite, sa onima koji su glasali, još jednom, Bojan Pajtić, Dragor Hiber i ostali kao opozicija. I sad mi kažu – 2005. godine su ušli u bojkot Skupštine, a 2006. ušli da glasaju za zakon u korist „Rio Tinta“. Zašto? Godine 2011. ponovili to, eno vam tamo lično ko je pritisnuo taster za to. Zašto? Godine 2011. najavljivali da će 2014. godine da otvore rudnik na stogodišnjicu Cerske bitke. Njima se obratite, ne nama, i nemojte nama da pripisujete ono što ste sa njima radili i ono što zajedno radite.

A to što je vaša ideja u celoj priči, pa vi mislite da baš svaku investiciju u ovoj zemlji možete da sputavate na način na koji to radite, da pozove advokatica da kaže – e znate, možda vam pravimo probleme, može Ćuta da to digne na jako visok nivo, a možemo i da ćutimo, pa može Ćuskija da poseče pola šume po Beogradu.

To ste smislili i to mislite da će svuda da vam prođe, da će svi da se uplaše vaše halabuke. Da će da se uplaše vas i onog sa sekirom, da ćete da dovedete Violu fon Kramon, pa će ljudi da kažu – joj, došla Viola? Pa vi mislite da ona ako je vama autoritet, da je nama autoritet, da je bilo kome autoritet? Šta radite, bre? Jel se vi šalite sa nama? Jer se vi šalite sa nama?

(Aleksandar Jovanović: Baguješ, Milenko.)

Ne mogu ja da zabagujem onako kao što ti izgledaš kad si u naponu snage. Ne mogu, ne mogu.

(Aleksandar Jovanović: Mršavo je to.)

Prema tome, mršavo? Mršavo je to što ste hteli za stogodišnjicu Cerske bitke da otvarate rudnik „Rio Tinto“? Mršavo je. Šta je trebalo još da uradite? Šta je trebalo još da uradite? Znači, ne da idete tamo gde se to obeležava, nego da rudnikom obeležite stogodišnjicu. Mršavo ti je to? A jel dovoljno jako to kad dobiješ od Kokanovića pet ari na poklon, da bi imao lični interes u trgovini sa „Rio Tintom“, jel to dovoljno? Pa napiše – dragi „Rio Tinto“, nadam se da moje pismo neće završiti u korpi. Evo vidite, ja igram šupu, ona vredi 250 hiljada evra. Ja imam i nešto što liči na šupu, a nije baš šupa, tu držim ašove i motike, to vredi 300 hiljada evra. Imam i zemljište, ono vredi pola miliona evra. A nećete da platite to? E, nema problema, evo Ćuto tebi pet ari, pa ćemo zajedno da se borimo da dobijemo milion evra. Ne date milion evra. E, idemo da dižemo ustanak u Srbiji. Pa vi ste, bre, sitni oni najgori mogući šibicari, oni najodvratniji, oni kod Ekonomskog fakulteta u Beogradu što dočekuju one što su dolazili na autobusku stanicu, pokušavali da im uzimaju pare. E, to ste vi. Šibicari koji su hteli da išibicare „Rio Tinto“.

Sad kad vam je propalo, e sad ćete da dižete ustanak u Srbiji. Vi da dignete ustanak? Ti ćeš da budeš Peko Dapčević? Ja prolupao, ti sebe poredio sa Pekom Dapčevićem? Kaže – idemo u šume. Pa kako ćete u šume, kad je tvoj kum Ćuskija posekao šume? Nema šume za tebe.

Udarne grupe, udarne brigade. Šta ćete da pravite, bre? Vi ćete da pravite republike užičke ponovo, šta? Hajde, krenite već jednom, daj da vidimo to, daj da vidim kako to izgleda. Ima samo jedna stvar koju moraš da naučiš, da zapamtiš dobro, kad je sniman film „Bitka na Sutjesci“, Tita je glumio Ričard Barton i kada je snimao jednu scenu i pokazali su tu scenu Titu, Tito je rekao: „Znate, ja nisam pio tokom rata“. E, a pošto plediraš da budeš Tito, onda moraš prvo da rešiš taj problem, a onda tek da se baviš gerilom.

Prema tome, još jednom, hteli da otvore na stogodišnjicu Cerske bitke rudnik "Rio Tinta", dva puta glasali u korist "Rio Tinta" u Skupštini, jednom kao vlast, jednom kao opozicija. Sve vreme ste bili dosledni do kad vam neko nije rekao - e sad je ovo prilika da se ruši Vučić i ovo je prilika da se pravi haos u Srbiji, ovo je prilika za obojenu revoluciju. Obojene revolucije neće biti, to odmah da znate, a ovaj wanna be Tito kad ostavi alkohol neka proba da povede gerilu, živ nisam da vidim kako će to da izgleda. Hvala.

Nisam se ja našao uvređen, ne može on mene da uvredi za tri života. Mislim, znate kako, ja sam odavno izgradio stav da mi nije bitno šta se kaže, nego ko kaže. Tako da, to što mi sunđer kaže da sam krpa, stvarno mislim nema nikakvog efekta.

Postoji jedan druga stvar. Vidite, dok sam govorio sve vreme čuli ste kako dobacuje da to ništa ne valja, da je tanko, da su to nikakvi argumenti itd. A onda od jednom ovakav rečnik, ovakav bes, ovakva ljutnja, ovakve uvrede. Zašto? Pa, zar vam nije u interesu da ja govorim što više ako govorim na svoju štetu? Pa, zar vam nije u interesu da ja radim u korist štete svih ovih ljudi koji sede iza mene? Zašto me prekidate? Ostalo u vama zrno onog naprednjačkog kada ste osnivali mesni odbor pre nego što smo vas najurili, kada ste dočekivali predsednika Vučića sa zahtevom - jel može jedna mala hidroelektrana mini da se napravi, imamo moj drug i ja jedan dobar projekat. Kažete da vam pokažemo kako to, kaže da vidite vi da mi kažete kako izgleda, pokažite mi kako izgleda projekat za male hidroelektrane. Pa ja ne znam kako izgleda, on izgleda zna. Da pomogne selu, celom selu da pomogne. A onda da čujete kako pričaju u Temski i šta kažu kako ekolog pušta fekalije u reku. Nema septičke jame, nema ničega, nego direktno. I to vrlo dobro zna i vrlo dobro zna kako ga ljudi tamo dočekuju i šta o njemu misle, ali o svim tim detaljima ćemo kada budemo pričali o ekologiji, do detalja da čuju ljudi ko se ovde izdaje za ekologa, šta sve radi, kako se ponaša itd? Ćuskija seče šume, ovaj zagađuje reke, a sve veliki ekolozi.

Imaće narod prilike svašta da čuje, a ja još jednom da ponovim, čisto da ne ostane nerečeno, 2014. godine ste najavljivali za obeležavanje godišnjice Cerske bitke otvaranje rudnika „Rio Tinta“, 2011. godine ste usvajali zakone i strategije gde ste „Rio Tintu“ dali pravi da nakon istraživanja dobije pravo eksploatacije. Godine 2006. ste ušli kao opozicija koja bojkotuje rad Skupštine da date kvorum i da se izglasa zakon, Bojan Pajtić, Dragor Hiber i još dvojica, to ste radili, i sve dotle dok se neko nije setio da mu straćara košta pola miliona evra i da „Rio Tinto“ reketira. E, sad, pošto nije uspelo reketiranje „Rio Tinta“, kao što reketira investitore po Beogradu ovaj ovde, e, onda smo došli dotle da će da dižu ustanak, da će da glumi Tita i da će da pravi gerilu i ne znam ni ja šta.

Jedino koga možeš da oponašaš ti takav eventualno jeste Ričard Barton dok je snimao taj film „Bitka na Sutjesci“, dok su ga držali da može da stoji mirno u kadru.

Kratko krajnje.

Dakle, poenta svega je da čovek nije razumeo metaforu. Dakle, nije poenta bila u partneru Broza ili Ričarda Bartona, poenta je bila u tome što svi živi znaju da je Ričard Barton tokom snimanja filma „Bitka na Sutjesci“ bio trešten pijan po ceo dan. Bata Živojinović je svedočio da su mu doterali čitav brod viskija i tačno kog viskija koji je konkretno pio. Tako da, to je bila suština zašto on može da bude eventualno Ričard Barton, doduše, ne viskijem, nego vinjakom, ali kako god hoćete, poenta je ista. Ali, evo, kad moram i metafore da objašnjavam, nije mi teško. Hvala.

Ja sam i prošli put rekao, pošto se poslanik žali na, da smo mi u tom konkretnom slučaju došli do kraja procesa i biće da je taj proces tako brzo završen, zato što ni početak i ceo put nije bio preterano dugačak i nije bilo teško doći do potpunog kraja procesa, zaglupljivanja u ovom slučaju.

Ono što je interesantno, to je da sada spominje opštinu Ub, sačekao da Darko Glišić nije tu, pa otvara tu temu, a sa druge strane upravo zato što je proces zaglupljivanja došao do kraja, onda je potpuno logično i da neke stvari ne može da pojmi, ne može da shvati, ne može da razume i tu takođe nema ništa čudno.

Onog samo što je čudno to je kako je zaboravio, kako se njegova lista našla na lokalnim izborima na Ubu ili u Ubu. Kako je to tada kandidat na listi koji nije imao prebivalište na teritoriji opštine Ub mogao da bude kandidat i kako je ta lista proglašena i tada se nije busao u svoje grudi tražeći striktnu primenu zakona, nego je prihvatio da to tako prođe, nema veze šta piše u zakonu, važno je da se lista kandiduje, a onda su se zahvaljivali Darku Glišiću na tome što ima razumevanja za to. Ali je o karakteru ovog čoveka na prošloj sednici govorio i predsednik Vlade Miloš Vučević i Aleksandar Mirković, narodni poslanik i tu nema šta da se dodaje i oduzme.

Dakle, on danas napada Darka Glišića koji je omogućio njegovoj stranci da se mimo zakona, faktički, jednim jako, jako, ekstenzivnim tumačenjem, kakvo smo imali za još neke liste po Beogradu, ta lista nađe na izborima. Ali, evo hvala. To je hvala. Isto to hvala je uputio tom istom Darku Glišiću kao predsedniku Izvršnog odbora SNS na to što je SNS obezbedio posao u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, što mu je SNS omogućio da kupi stan. To je hvala.

Isto se tako zahvalio Draganu Đilasu kada su ga svi napadali za to što je prostačina kakvu ova Skupština nije videla, nevaspitana prostačina koja je vređala prof. Radenkovića. Dragan Đilas je stao u njegovu odbranu. A onda na prvoj krivini kada je mogao da pokaže hvala Draganu Đilasu, on je rekao – ma, šta, koji Đilas, pa neće on meni određivati politiku, ja izlazim na izbore, neće on meni da kaže da li ja idem na izbore ili ne idem na izbore, ja imam stranku. Da, tako je bilo i to je bilo hvala.

Isto tako se zahvalio i Vladi Jeliću, odnosno Žiki Gojkoviću pa Vladi Jeliću pa Vuku Draškoviću, pa Borisu Tadiću. Pa s kim ti bre nisi bio u koaliciji? Pa ti samo sa Suljom Ugljaninom nisi bio u koaliciji. Pa sa svima si u koaliciji bio. Na svim mogućim listama si bio. Sa svima.

(Miloš Parandilović: Malo ih je bilo.)

Malo ih je bilo. Vidim ja da ti možeš da izdržiš mnogo. Malo ti je. Malo je ono sve što je dobio. Od kazana do kazana je išao. To je hvala Darku Glišiću što mu je omogućio da ode na razgovor za carinu za posao i znate šta je prvo pitao kada je otišao na carinu za posao? Kada ću dobiti pištolj i kolika će biti plata i ljudi mu rekli – ajde idi kući. Ne treba ni pištolj ni plata. E, tako je bilo.

(Miloš Parandilović: Nije tako lepo o kolegi pričati.)

Nije tako lepo o kolegi pričati. Teško da smo mi kolege. Mi samo sedimo, na moju veliku žalost, u istoj sali i dišemo isti vazduh. A kolege nismo. Nismo ni bili niti ćemo ikada biti. Vi i ja? Nikada. Nismo bili kolege čak ni kada ste bili na našim listama. Nismo bili kolege čak ni kada ste držali sastanak, a to je zapisnik koji ćemo čitati narednih puta, kako se svađao na sastanku sa Krstom Janjuševićem zašto samo ljudi iz SNS dočekuju Vučića a ne može on da mu priđe da se rukuje i da ga pozdravi. To je zapisnik sa sastanka koalicije održan tamo. Videli ste i sliku, onu sa sve logom stranke itd. Svašta ćete imati prilike da čujete. Svašta ćete imati prilike da čujete. Budući da je sve to rekao da kad bi se desilo on bi sebe osakatio na jedan vrlo grub način, ja se samo nadam da je došao ceo danas u Skupštinu i da ništa nije sebi uradio nažao. Ali, ćemo pročitati šta je sve radio, gde je sve bio, čime se sve bavio, kakvim se sve stvarima bavio, šta je sve radio itd.

A da je prodao svakog koga je mogao da proda, to smo već imali prilike da vidimo, dakle, od Borisa Tadića do Aleksandra Vučića, evo sada Darka Glišića, Dragana Đilasa, Miroslava Aleksića. Sa ovim što viče tamo iz klupe, što hoće da dostigne Ričarda Bartona po stepenu pijanstva, bio sa njim tri dana u poslaničkoj grupi pa ga je i on najurio. Tako vam je to izgledalo.

Sada kaže genije – mi njega zaglupljujemo. To je nemoguće. To je uzaludan posao. To je nemoguće dostignuti, jer to dokle ste vi stigli sa svojom inteligencijom i pameću ostalo je toliko malo prostora da za zaglupljivanje više apsolutno nema ni mesta, ni vremena.