Poštovani gospodine Mali, potpredsedniče Vlade, prvi potpredsedniče Vlade, svesni su narodni poslanici naše poslaničke grupe da je malo jedna budžetska rezerva za sve ovo što su predložili, tako da ne morate da se držite za glavu, a ni za novčanik. Ali smo, sa druge strane, nešto drugo želeli da

41/3 MT/VZ

pokažemo i građanima, pre svega građanima, ne vodeći pritom računa, neću ni da se obraćam kolegama sa opozicione strane, ali motiv za ovo su dali pre svega oni, jer smo i na ovoj sednici i na prethodnim sednicama slušali kako ovi ljudi koji su sada govorili o svojim lokalnim samoupravama šta je urađeno, šta bi bilo dobro da bude urađeno, ljudi koji su se odrodili od naroda, koji su nekakva posebna kasta, koji žive u dvorcima i ne znam ni ja gde, koji žive u izobilju i milionima i ne znam više ni sam da citiram sve ono što su izgovorili napadajući nas, optužujući nas za sve i svašta.

Kao što ste videli, poštovani građani, ovo su ljudi koji žive sa vama, ne odvojeni od vas, koji žive sve ono što i vi živite, koji žive vaše probleme, suočavaju se sa njima. Nisu ih nesvesni. Nije tačno da ih ti problemi ne dotiču. Ukazuju na njih i trude se u svojoj moći, koliko je to moguće, da ti problemi budu rešeni.

Sa druge strane, čuli ste i šta je sve urađeno u našoj zemlji u proteklim godinama od Subotice do Vranja, od Negotina do Užica. Dakle, za svaku lokalnu samoupravu šta je sve izgrađeno, šta je napravljeno, šta je zatečeno, sa kakvim su se situacijama i problemima suočavale te lokalne samouprave. Sa uništenom privredom, razorenom privredom, sa uništenom infrastrukturom, itd.

42/1 VS/MP 17.55 – 18.05

I kada govorim o tome šta smo sve uradili u proteklim godinama, niko od nas nije ni lud, ni naivan da kaže da je urađeno sve i da je sve idealno, ali je urađeno mnogo i kada vas pitaju i kada nas pitate zašto stalno se vraćate tih 14 godina unazad i pričate o 2012. godini? Pa zato što je važno da znate odakle se krenulo. Zato što nije isto kada krenete sa punim novčanikom i punim budžetom, sa sređenom državom i sređenom privredom i kada krenete iz debelog minusa, nije isto. Nije isto kada jedan trener preuzme tim koji je poslednji na tabeli i ima minus dva boda i kada podigne taj tim da bude u vrhu, i kada preuzme tim koji je bod iza prvoplasiranog pa napravi mali iskorak. Nije isto. Mnogo je veći trud potreban za ovo prvo.

Mislim da su naši poslanici pokazali i rekli šta je urađeno, ali i šta sve još može da se uradi, šta je ono što narod očekuje, šta je ono što je potrebno uraditi. Naravno, oni su se obratili Republičkoj Vladi. Mi ovde nismo da govorimo o radu lokalnih samouprava. Kada bismo o tome govorili onda bi se mnoga pitanja postavila vezana za mnoge teme koje su danas pokrenute, a to je šta su i neke lokalne samouprave radile i koliko su radile. Da li je baš sve moralo da dočeka danas ili je moglo i nešto da bude urađeno i u prošlosti.

Ali, kako god radili su najbolje što su mogli, radili su sa onim što su imali, a po rastu budžeta lokalnih samouprava pošto su i tome govorili narodni poslanici naše poslaničke grupe, mogli ste da zaključite i koliko nam je rasla ekonomija, i koliko nam je rasla privreda, jer ti budžeti ne rastu tako što Siniša Mali pošalje pare iz republičkog budžeta, nego rastu tako što se otvaraju fabrike, otvaraju radna mesta, pa se ljudi zapošljavaju, pa novac koji se dobija od poreza na zarade se vraća u taj budžet, pa taj budžet raste. To su izvori osnovnog finansiranja lokalnih samouprava. Dakle to je nešto što smo želeli da pokažemo.

Sa druge strane, kao što ste čuli i već sam i rekao postoje stvari koje nisu urađene, postoje problemi koji treba tek da budu rešeni. A, na vama je poštovani građani da kažete ko te probleme želite da rešava. Oni koji su do sada pokazali da znaju da urade mnogo toga, ne sve, koji su izvesno u rešavanju tih problema i grešili, ali su ih rešavali, koji smeju da stanu posle 14 godina vlasti, pred narod i pred građane da ih pogledaju u oči i da kažu – ovo možemo, ovo ne možemo ili oni koji neće da vam kažu ni kako se zovu, ni kako im se zove lista, ni šta im je politika i jedino što imaju da kažu jeste da mrze nas, lično, naše porodice i sve koji nas podržavaju.

I to su danas pokazali na primeru najbolje srpske teniserke ikada, koju su izvređali samo zato što je imala sastanak sa predsednikom Vučićem i što će biti promoter EKSPO. Vi ste videli tu mržnju i nepatvorenu mržnju. Što se tiče onih koji su nam ovih dana ovde poručivali, kako nije bitno gde će biti oni, ali bitno je da mi ne budemo tu i da mi ne postojimo, da ne budemo na vlasti, mislim da će im se delimično želje ostvariti, jer to što mrze nas, više nego što vole sebe, će dovesti ih dotle da oni više na političkoj sceni neće postojati i taj deo će im se ostvariti, ali ovaj drugi deo da mi ne postojimo i da nismo na vlasti se neće ostvariti, ali to je već njihov problem.

Dakle, sa jedne strane imate ljude koji žive sa vama, znaju probleme se kojima se suočavate, i znaju da probleme rešavaju.

Sa druge strane, imate one koji ništa o vašim problemima ne znaju i ne nude nikakva rešenja za njih, niti imaju na bilo koji način nameru da pokažu šta je ono što planiraju da rade.

Dakle, još jednom niti imaju imena, niti imaju politiku, niti naziv liste, nego se bave nekim totalitarnim antidemokratskim procesima, koji su prvo iskusili ovi koji su ih stvorili, hvalili, finansirali, pa su oni prvi bili isključeni iz tog njihovog pokreta, a sada isključuju redom ko im padne šaka , kako već im pada na pamet.

42/2 VS/MP

Ključno pitanje gde ste vi u svemu tome? A meni se čini da tu za vas, niti ima mesta niti ko o vama poštovani građani razmišlja.

Zato kada ovi izbori budu došli, na vama je da o tome razmislite i na vama je da izaberete ko će da rešava vaše probleme, na vama je da procenite šta je ono što je najbolje za vas, jer ono što budete vi izglasali to je ono što ćete i sami živeti, a što kažu u jednoj reklami iz okolnih zemalja, predizbornoj – posle glasanja, nema kajanja.

Država nije igračka, kao što predsednik Vučić često govori, a mislim da bi neka deca malo da se igraju u toj državi. Godine 2012. bio je dvanaesti čas da se Srbija izvuče iz gliba u koji je bila uterana, lopovlukom, kriminalom, korupcijom, nesposobnošću i neznanjem, nezainteresovanošću na narod, nezainteresovanošću za zemlju. Nisam siguran, da ako ponovo uđemo u te šine, može da se desi da ponovo dođe neko ko će imati znanje, energiju, upornost, snagu predsednika Vučića da Srbiju ponovo izvuče iz takve situacije i zato će odgovornost biti na svakome ko bude zaokruživao tog dana, biti velika.

A sa druge strane, kažem vam, nismo idealni, nismo sve što smo zamislili uradili, ima toga još, ali se trudimo i borimo i borimo se da ispravljamo greške i kadrovske i sve druge i zato mislim da kada čujete sve ove ljude i kada čujete šta je ono što je urađeno i kada čujete da i te kako vodimo računa o tome šta su vaši problemi, imamo pravo da tražimo podršku da nastavimo da se borimo za našu zemlju da je učinimo još boljom, još naprednijom i još uspešnijom.

U svakom slučaju će izbor biti na vama, a nadam se da su moje kolege danas evo doprinele tome da vam taj izbor olakšaju i da kažete, da ovi ljudi zaista imaju ideju šta treba raditi i kako treba rešavati sve one probleme koje imamo iz prostog razloga što bar znaju koji su to problemi, za razliku od ovih koji to niti znaju, ili onih koji ih samo otpišu bez ikakvog predloga kako ti problemi da se reše. Hvala.

Manji je problem što nekome treba dugo vremena da nauči nešto što je Poslovnik, već je problem to što taj koji za ceo jedan mandat nije u stanju da savlada slovo Poslovnika. Drži slovo ovde ko je povredio, ko nije Poslovnik, pa on siromah i ne zna da je dužnost predsednika Skupštine ili predsedavajućeg da da objašnjenje poslaniku koji ukaže na povredu Poslovnika. Ali dobro. Nije ni bitno. Važno da se nešto izlupeta i to onako kako oni umeju sa visine i sa potrebom da nekome valjda pokažu to svoje raskošno znanje koje se uvek pokaže kao apsolutno neznanje. Da ne ulazim naravno u to da nije u vezi nego u vezi sa o to će jednog dana naučiti, mlad je, ima vremena. Za Poslovnik nisam siguran.

(Rastislav Dinić: Jezička policija.)

Ti vidiš verovatno i zmajeve i lavove i tigrove i svašta nešto, kada se naduvaš u kancelariji ko zna šta ćeš videti. Ružičasti slonovi jure me po ceo dan, jel. Boga pitaj. Bežite sivi oblaci.

(Rastislav Dinić: Zmajeve vidim.)

Zna ceo Niš.

Uglavnom, ono što je problem i što nema objašnjenje, to je da je njihov lider čovek koji ima dva pasoša. Pasoš Republike Srbije i pasoš Republike Hrvatske.

Kao građanin Republike Hrvatske on nikada nije rekao da ima nekakav problem sa tim što se desio strašan požar u okolini Omiša gde su stradali ljudi i tako dalje.

Kao građanin Republike Hrvatske nije rekao da ima bilo kakav problem sa ovim opasnim otpadom koji se odlaže kod Gospića. Pa, kako to da se bavi samo ovom jednom državom, a ovom drugom, čiji je takođe građanin uopšte? On jednu državu tretira

9/3 JD/MP

kao majku, jednu kao maćehu. Jednu brani, jednu stalno napada. O jednoj ne sme ni reč da progovori, a drugu drvlje i kamenje šta god da kaže. Pa, kako je to moguće. Pa, moguće je zato što znate da ta druga država ume da zameri, a taman se izmigolji od toga da brani sopstvenu kuću u Golubiću kod Knina da im se ne bi zamerio, pa sad da im se zameri neko oštrom opaskom, pa da mu zabrane da sunča zadnjicu na Jadranu, kako će onda da letuje i šta će da radi.

Eto, na to se sve svodi. Tako i ovaj njegov primerak po istom modelu funkcioniše. Kada Aleksandar Vučić ode u Deliblatsku peščaru, što je otišao, pre toga – što nije došao, šta god da uradi isto se hvata.

Gde su te izjave o kojima govori iz 2007. godine. „Našao sam ja tamo neke izjave, isto su pričali.“ Gde su? Ko? Kada? Datum. To je to. Bez toga, naravno da lažu, kao što lažu sve ostalo.

10/1 GD/LjL 11.30 – 11.40

Meni je iskreno žao što se ovo privodi kraju, ceo ovaj saziv i nećemo imati prilike da slušamo više ovakve besede. Mislim da je dobro i za Skupštinu i za javnost koja ovo prati, da imaju ovakve trenutke. Ovo je jedan mali intermeco gde mogu da malo odmore od teških tema.

Ono što je činjenica to je, poštovani građani i svi vi koji ovo pratite, i kolege i koleginice, da ako imate bilo kakvu dilemu kako je i zašto sve ovo sa one strane u političkom smislu opoziciono, ovako ili onako, obrisano sa političke scene, evo vam dokaz da vidite zašto se to desilo i kako se to desilo. Ovo vam je čista politička ili ne znam ni ja kakva masturbacija, samozadovoljavanje.

Ovde nema nikakve političke poruke, ovde nema nikakve koristi za političku opciju kojoj pripada, ovde ima samo to da uživam ja kako sam ja rekao da je neko nekad jeo jaja i ne znam ni ja, 16 puta čovek spomene jaja u 20 sekundi, zato što ga to valjda čini srećnim. Evo, dobro je, sam si sebe zadovoljio, to je u redu.

Ali, problem je u tome što onda ti birači traže nekog drugog ko će da zadovolji njihove interese, jer oni nisu poslali poslanike za koje su glasali samo zahvaljujući tome što su protiv Aleksandra Vučića i svi se oni nalaze ovde zahvaljujući Aleksandru Vučiću, jer da nema Aleksandra Vučića niko ne bi ni glasao za njih. Znači, oni su bili protiv, pa su ljudi glasali protiv, a ne za njih. Ali ih nisu poslali zato da pričaju ovde svoje frustracije i da se samozadovoljavaju u političkom smislu, nego su ih poslali da brane njihove interese. A evo kako se oni bave njihovim interesima, prepričavajući tračeve i praveći ovakve kerefeke na koje se normalan čovek prekrsti, sasluša, slegne ramenima i kaže – dobro. Tako da, to vam je to.

I ono što je opasno za zemlju, to je da kakvi god oni bili katastrofa, a katastrofa su neviđenih razmera, rektor, lažni rektor Đokić, lažna studentska lista i sve ostalo je još veća katastrofa od svih njih zajedno. Jer, sanjaćemo mi ova jaja kada se

10/2 GD/LjL

pojave ovi nesrećnici koji ne znaju ni za šta su, ni protiv čega su. Kako se zovu? Ackela, Kaluđer i sva ostala kodna imena.

Dakle, ja mislim da, bez obzira na sve, ova ovako divna stvorenja su nešto što smo gajili sve ovo vreme. Nažalost, vremena se menjaju. Očigledno da su njihovi birači rešili da promene u potpunosti postavu, upravo zbog ovakvih istupanja. Hvala.

Onome kome ćemo sigurno videti leđa čim do izbora dođe i najveća ironija sudbine je u tome što će jedini atohtoni predstavnik studenata, doduše u 47 godini života, izaći iz ovog parlamenta, a lažni predstavnici studenta od kojih ni jedan nije student će da uđe u ovu Skupštinu.

Sada pogledajte kakva je to ironija našeg političkog sistema. Da imamo studenta, doduše kažem u petoj deceniji, davne bliže kovčegu nego kolevci, isto kao i ja uostalom, pošto smo tu iste generacija, prošli smo mi tu polovinu života davno, davno otišao u tom pravcu, student ali student kakav takav student i on ispada iz priče, a upadaju neki koji kao studenti, a ni jedan nije student. To je potpuna katastrofa, to je loše za politički sistem, ali sami su hteli, sami su birali neka im tako i bude.

E, sada šta je problem sa ovim studentskim životom. Jeste li videli, ako ste dobro slušali poštovani potpredsedniče Vlade, gospodine Mali, kako živi ovaj čovek? Ne može da diše jer je zagađen vazduh, nema vode da pije, nema hrane, nosi ga voda, ne znam ni ja više šta je rekao, da ima problem s čime još. Muka živa. Nema od čega da živi, jer valjda što Rokfeler prebacuje to daje u dobrotvorne svrhe, pa nema od čega da živi.

Ne zna čemu služe „rafali“, jer to je kao otprilike mi smo otišli negde u prodavnicu i sada bili da se kupe „Rafali“ i bili da se kupe ovi za gašenje požara i mi izabrali „Rafale“. Tako to funkcioniše, tako to mali Đokica zamišlja kako funkcioniše država. Bukvalno smo to uradili. Bukvalno ja verujem da u tvojoj glavi to tako funkcioniše. Ima jedna prodavnica, ti dođeš, dobar dan, dobar dan, koliko, tri „Rafala“. Ne može mora cela eskadrila, daj celu eskadrilu. Jel može jedna za gašenje požara? Ne može, samo odvojeno, ne može vezano.

Kao vrsni rukovalac PP aparatom, ja sam od vas očekivao veći doprinos u gašenju požara u Srbiji. Nije valjda da ste samo prskali po poslanicima i po Vladi, mogli ste tamo gde je stvarno požar da tamo pokažete svoje znanje. Ali tamo gde je požar, tamo vas nema, a po živim ljudima prskate PP aparatom. To nije fer.

U svakom slučaju student koji teško živiti, koji nema vazduh, nema vodu, nema prečistače, nema para za hranu, nema para za lekove, nema para ni za šta, evo vidite nekako je uspeo da se dogega do ove Skupštine, da se dovuče, da održi ovako jedan srčan govor. Pa, u 12. Kada ti očekuješ da studenti ustaju. Marijane poljoprivrednici ustaju rano, studenti ustaju kasno. To je uredu. Ti nisi bio student. Studenti ustaju kasnije.

U svakom slučaju, ono što je poenta, to je da mi ovog studenta više gledati nećemo. To je sa jedne strane ironija, s druge strane dobro jer svakako niti ima ikakvu podršku u biračkom telu, niti ovde predstavlja bilo kakvu izvornu politiku u Srbiji, nego predstavlja deo NVO hidre koja se ovde bavi prenošenjem poruka stranaca u našoj zemlji. Zato je plaćen i to radi. I dobro je ako ima nečega dobrog u toj ironiji što student neće predstavljati studente, što će bar oni biti isključeni iz političkog života. Hvala.

Evo, šta je bilo, šta je Miko? Nemoj da si nervozan, sve je u redu.

E ovako, zarad građana, dakle, tokom ovog leta u Evropi, Španija izgorelo 297 hiljada hektara, evakuisano više od 120 hiljada ljudi, 14 osoba stradalo, više desetina povređeno, uništeno stotine kuća, poljoprivrednih gazdinstava, objekata, infrastrukture, šteta između 18 i 22 milijarde dolara. Francuska, izgorelo 115 hiljada hektara, evakuisano 224 hiljade stanovnika i turista, stradala dva vatrogasca, izgorelo 240 kuća, 80 stambenih objekata. Grčka, stradalo pet osoba, Hrvatska 113 hiljada hektara izgorelo kod Omiša, 40 ljudi povređeno, Crna Gora, Herceg Novi, Kotor, Nikšić itd.

Šta je razlika, što u Srbiji niko nije poginuo, Bogu hvala, a čini mi se da je nekima žao zbog toga i čini mi se da bi za svoje pumpanje bilo baš dobro da je neko još i izgoreo i da im je to od prilike nedostajalo u njihovoj morbidnoj i nekrofilskoj politici.

Ni jedna kuća nije izgorela, niko nije u tom smislu ostao bez doma itd. Sada pogledajte, poštovana gospođo Brnabić, pošto ste reagovali na to, samo jedan detalj, u prvom delu obraćanja on se, kao zahvaljuje ljudima iz sektora, a onda kada je malo izgubio konce i malo izgubio koncentraciju rekao šta stvarno misli. Ti ljudi su krivi zato što gori šuma, da li je tako? Nije krivo ništa drugo, nego ne znam ni ja šta. Pa, šta ste, bre vi ovde Šicer, nije žito samo planulo jel, pa ćete vi da utvrdite šta se dešava, ko je kriv, šta je kriv. Šta vi ljudi umišljate? Šta je bre sa vama?

Nisam pitao za pomoć, pitao sam što majstore nisi gasio, pošto si ovde mlatarao tim PP aparatom, vidim da si stručan, vidim da znaš, nego si takav kakav si već, nikakav, na ljude koji ne mogu da se brane prskaš PP aparatom, šta ti fali?

(Radomir Lazović: Šta mi fali?)

Sreda i krajevi, što bi se reklo kod mene u kraju. Sreda i krajevi, samo to ti fali.

Nabraja, kaže Vojvodina nema vode, pa nabraja mesta, ni jedno iz Vojvodine nije. Pa ti bre čoveče, pa da, pa ti ne znaš na mapi da pronađeš to što si čitao. Evo, ti na mapi pronađi, na slepoj mapi, kako se zove ona, nema karta, na nemoj karti pronađi ta mesta i da vidimo, jedno pogodi.

Ti nećeš biti ni u opoziciji više, ti ode na smetlište istorije.

I da ja završim. Pošto sada ideš na smetlište političko, tamo se lepo nećeš ni reciklirati, nego ćeš da truneš dok ne istruneš i gde treba da budeš do krajnjeg truljenja, i ti i cela ta tvoja bulumenta komunjara i neokomunjara, levičara i ne znam ni ja šta ste već, kakvi ste već đavoli, koji najviše na svetu mrzite sve srpsko, Srpsku pravoslavnu crkvu, nameću ovde neke debilne vrednosti, liberalne, zelene i ne znam ni ja kakve ste navukli, iz najgorih mogućih budžaka Evrope. Tako da lepo na smetlište, na đubre, gde vam je i mesto, da istrulite i da vas više ne gledamo.

Evo, neću mu ništa samo ću pročitati par podataka, da gledaoci koji gledaju shvate da može i Rafali i nešto drugo, neću njega ni da spominjem. Dobro, smiri se.

Nabavljeno dakle dva Kamov Ka-32A, 11BC, tri Erbas-a H215 Super Puma, H145M i tako dalje, Srbija je ranije ugovorila devet Erbas-a H145M ta Vojsku i MUP i tako dalje.

37/1 GD/MP 16.55 – 17.05

Dakle, može da se nabavlja i jedno i drugo, ali za to treba nekoliko preduslova. Prvo, treba da imate ozbiljnu državu, koja vodi ozbiljnu ekonomsku politiku i koja ima dovoljno novca da nešto nabavi. Dakle, ne ovakvu ekonomsku politiku koja… U stvari, nismo ni čuli nikakvu politiku ovde. NVO, jer ne može Rokfeler da vam uplati pare da kupite Kamove ili nešto drugo, prosto tako da ne funkcioniše, a pošto ne znaju da funkcionišu bez para od Rokfelera, onda ne znaju ni kako bi država trebalo da se vodi.

Dakle, da, mogu i rafali. I jedno i drugo može. S druge strane, ja ponovo kažem, ti ljudi su se suočili sa nečim što je nezabeleženo, kako oni sami kažu, u njihovim četrdesetogodišnjim karijerama zbog specifičnog terena, zbog specifičnog rastinja i svega ostalog što se dešavalo.

Da je došao rumunski vatrogasac koji je rekao da to nije video u karijeri što je video u Deliblatskoj peščari, a to je valjda neki ćacesku, jel tako, koga smo mi tu doveli da kaže da je to tako da bi nas spasao.

I nije ovde problem požar, ovde je problem ponovno lešinarenje i ponovno pokušavanje građenja nekakve priče na nesreći, pošto je bilo valjda suviše glupo da se kaže da smo krivi zato što je pao Dunav i vodostaj Dunava, mada smo juče čuli da smo krivi za sušu, a sada - sada ste krivi za to što se tamo desilo i to je to, ali od ljudi koji su lešinarili nad grobovima ubijene dece, od onoga ko je ovde pokušavao svoju karijeru da gradi time što nam je ovde ispirao mozak 45 minuta svaki dan čitajući bajke i gluposti, pokušavajući od toga da napravi nekakav politički poen za sebe, na grobovima ubijene dece, ne treba se čuditi što se sada pokušava napraviti nekakav politički poen nad spaljenom šumom ili rastinjem u Deliblatskoj peščari. To je potpuno ista stvar, to je isti, kako bi oni voleli da kažu, majncet i ne može iz toga da se iskoči, a i ne žele iz toga da iskoče. Prosto, to su oni. Hvala.

Uglavnom, zanimljivo je da ovu tezu koju je i ranije iznosio nešto u medijima ponavlja sada u Skupštini kako mi proteklih godina pravimo, valjda, neku vojsku birača tako što osiromašujemo ljude, ostavljamo ih bez nade i onda im podelimo pare pred izbore i onda oni glasaju za nas. I, evo, sad da vidimo kako mi to radimo. Dakle, prvo za pola miliona ljudi je pronađen posao u ovoj zemlji, 25% nezaposlenih su ostavili, uništili fabrike, uništili sve živo dok su ganjali karijere i punili džepove.

Povećavali plate i penzije, dakle, mi od 2016. godine svake godine – 1,25%, plate 2-4%, pa 1,5%, pa pet, pa pet, pa 5,4, pa 5,9, pa 5,5 plus devet, pa 12% 2023. pa plus 5,5 oktobar, pa 2024. godine 14, pa 2025. godine 10,9 itd. itd. Dakle, jedan čudan način stvaranja siromaštva. Tako što zapošljavate ljude, podižete im plate i penzije i podižete životni standard, podižete minimalnu cenu rada, koja je sada došla do 70 hiljada dinara, a bila je 15. Dakle, podižete i sve ostale plate i penzije. Smanjujte cene lekova. Pokušavate da utičete čak i cene namirnica najvažnijih. Oni su sve to, naravno, osuđivali. I to sve radimo da bismo stvorili – koga? Nekog nezadovoljnika koji nema para, nema od čega da živi i onda mu mi damo pred izbore, kako on kaže, i onda on glasa za nas? E, to je... Evo je suština. Čak ne ni to što je iskoristio reč – stado, to je, prosto, prostota i nevaspitanje i prezir prema narodu sa kojim živi. Da li mu pripada, da li mu ne pripada mentalno, to je veliko pitanje. Ne bih usudio da garantujem da bi tako nešto rekao u hrvatskom Saboru, da je njihov narod stado, ali za ovaj ovde... Ali to sam već jutros pričao ko je majka, ko je maćeha i ko ga doživljava kako.

Ali ono što jeste činjenica to je da kroz ovu priču da on vidi i tako posmatra sopstveni narod, kao ljude koje je moguće kupiti, kao nekoga koga mi omalovažimo i onda ga kupimo pred izbore da on glasa za nas. E, to je njegovo shvatanje sopstvenog naroda i onda kaže – neko ga je pokrao na izborima. Pa ne. Ovakve, ne da niko ne mora da krade. Mi samo možemo da žalimo što će ovakvi nestati sa političke scene nakon narednih izbora, jer ovo je idealna opozicija. Ko je lud i takav mazohista da za ovo glasa, a da ga vređa ovako i sa ovakvim gađenjem da govori o sopstvenom narodu... Ovo još zaista nije viđeno u ovoj skupštini i ostaće zabeleženo, evo, bar na ovoj poslednjoj sednici kao jedan od ružnijih momenata koje smo imali prilike da vidimo. Hvala.

Sve bi ovo bilo lepo da nam je rekao neko ko nije imao priliku da pokaže sve ovo i to je suština svega. Dakle, imao je priliku i da uvede zemlju u EU, i da donese zakone protiv kockarnica i da reformiše RTS. Reformisao ga je tako što mu je preprodavao svoje sekunde, odnosno je preprodavao njegove sekunde. Dakle, sve ovo je imao prilike da uradi. Ništa od ovoga nije uradio i mi sada treba da mu verujemo na reč da eto, samo ako dobije drugu šansu on će biti mnogo bolji nego što je bio. Neće. Biće isti kao što je bio, jer bio je deo vlasti koja je podigla stopu nezaposlenosti na 25%, koja je uništila srpsku privredu, koja je osiromašila narod tako što im je podigla cene kredita. Nisu se oni bogatili u vreme izobilja, nisu se u ono vreme bogatstva ove zemlje bogatili, nego su se bogatili u vreme kada je ova zemlja bila u slobodnom padu, kada su svakog dana ljudi ostajali bez posla. Kada su radnici u direktnom prenosu sebi sekli prste i zakucavali eksere u šake da bi dobili platu. U takvo vreme su se oni bogatili.

Sada, pošto je ovo bio oproštajni govor, bar sam ga tako doživeo, tako je i delovao, gde se otprilike zahvaljuje svima koji su učestvovali i radili sa njima, želim da kažem nešto što do sada nisam rekao. Mislim da postoje ljudi na političkoj sceni koji su dobar primer za mlade ljude i ovo je bio jedan od takvih ljudi. Dobar primer da mladi nauče dok su mladi, da novcem ne možeš sve da kupiš u životu, da novac može da ti pomogne da neke stvari rešiš. Možeš da kupiš stranku, možeš da kupiš neke funkcionere da te okruže, ali ne možeš da kupiš naklonost naroda, ne možeš da kupiš ljubav naroda, ne možeš da kupiš poverenje naroda. Za to pare ne pomažu. Za to moraš da razumeš narod, da radiš za narod i da narod vidi da radiš za njega, jer taj narod zna i šta mu je Aleksandar Vučić dao ili nije dao. Još bolje zna ko mu je uzimao i ko je od njega otimao i tako i glasa. Tako se postavlja, tako se i ponaša, zato jesu tu gde jesu i zato danas imamo ove oproštajne govore. Hvala.

Da, taj DSS kada sam ja odlučivao o tome i bio u predsedništvu te stranke, na predsedništvu je doneo odluku da napušta koaliciju sa vama i pravi na neku drugu stranu. Tako da eto ako sam dao neki mali skromni doprinos da ne budete više na vlasti, toliko od mene.

Sami ste zapitajte kako ste do te pobede od 36% došli na ovo gde ste danas. To je pitanje za vas, da stanete pred ogledalo i da ozbiljno porazgovarate sa osobom koju vidite o odrazu. Kako ste od nekoga ko je kako kažete pobeđivao Aleksandra Vučića koji je imao 36%, ko je postigao sve te rezultate o kojima govorite došli dotle da budete statistička greška. Naći ćete vi odgovor u tome što su drugi krivi, što ste bili žrtva, što ste bili ovo, što ste bili ono. Ja ne mislim da ste bili žrtva jer ste bili dva puta predsednik Košarkaškog saveza i davali vrlo ovako interesantne izjave o Aleksandru Vučiću, ja nisam nikada dao nijednu sličnu, da je on najbolji igrač košarkaške reprezentacije, da je ovo, da je ono. To su vaše izjave, da ih ne tražim po telefonu da vam citiram.

(Dragan Đilas: Pokažite ih slobodo, molim vas.)

Hajde, da se dogovorimo, objavićemo na „H“ da ne oduzimam vreme. Mislim da je u redu i tagovaću vas i videćete ih, tako da nije nikakav problem. Evo, to ćete imati do kraja današnje sednice. Tako da su sve to pitanja za vas.

Ali sam ostao dužan na još jednu neistinu i još jednu podmetačinu koja je i zla i pokvarena u isto vreme, a to je da smo mi izazvali nekakvu mržnju među ljudima i tako dalje. Ne dele se, poštovani gospodine ljudi na patriote i izdajnike, to ste preupčili neki period iz 90-ih godina u kojima i dalje živite. Dele se na „ćacad“ i oni koji to nisu. Decu ste nam proganjali. Po Vajber grupama ste roditelje proganjali. Maltretirali ste svakog ko nije stao na vašu stranu i imate obraza nekome danas da govorite da deli bilo koga na bilo koji način. Vodili ste kampanje po društvenim mrežama protiv dece. Na svaki komentar pisali ste na hiljadu sa lažnih naloga iz Hrvatske i ne znam ja odakle već. Ozbiljne kampanje plaćali i vodili i svi ste u tome učestvovali. Niko od vas nije rekao nisam deo toga.

Tako da za to što ste pričali o mržnji i sejanju mržnje i podelama u ovom društvu, kada sledeći put budete u prilici porazgovarajte sa Akcelom i onim drugim kako se već zove Kaluđerom, kada vas sledeći put budu postrojavali vi ih pitajte i zašto su izazvali podele u društvu, oni su vam adresa za to, a vi ste im saučesnici u svemu

41/3 JJ/MO

tome, pa se izdogovarajte međusobno ko je imao kakvu ulogu. Mi sa tim nemamo ništa, a vaša odgovornost će biti takva da ćete na izborima dobiti odgovor za sve što ste radili. Hvala vam.

Tačno je.

Dakle, ne daju pomoć ni predsednik države, ni ministar finansija, nego država Srbija zahvaljujući predsedniku države i ministru finansija. Samo ste malo trebali da izmenite red reči, jer zahvaljujući toj politici, zahvaljujući onome što je ostvareno, zahvaljujući tome što država, a čuli ste kako finansijski stoji, država Srbija ima priliku da pomogne građanima da u situaciji u kojoj se nalazimo, dakle, konkretno što se Srbije tiče ne našom krivicom, jer niti smo izazvali rat u Ukrajini, niti smo izazvali rat u Iranu, niti imamo bilo kakve veze, a trpimo posledice da se olakša građanima život u situaciji u kojoj se stvari prelamaju i preko naše kao i preko kože svih u svetu.

Prema tome, da je to tako, pokazuje činjenica da smo mi ranije imali neke druge predsednike koji su, kako su sami govorili u krizi, svetskoj ekonomskoj krizi videli razvojnu šansu za Srbiju, a onda im se ekonomija raspala. Pola miliona ljudi je ostalo bez posla, firme se pozatvarale, dinar devalvirao i tako dalje, i tako dalje.

Prema tome, nije novac u državnu kasu pao sa Marsa, nego je posledica ozbiljne politike koja se vodi već godinama i sada država može da pomogne građanima.

Sa druge strane, pa nije poenta ni ekonomske, ni bilo koje druge politike statistika da ministar Mali dođe ovde da nam pročita statistički kako stojimo, nego da građanin, pojedinac vidi korist od toga, a videće korist od toga ako mu država kaže – sada kada je takva situacija mi možemo da pomognemo na ovaj, ovaj i ovaj način i to je suština.

Tako da, kao što rekoh – ne daju novac oni i nije novac Srpske napredne stranke, nego je to novac koji zahvaljujući politici predsednika Vučića i Srpske napredne stranke ima država Srbija koja sada može da pomogne svojim građanima za razliku od perioda kada državi Srbiji samo Gospod Bog mogao da pomogne. Hvala.

Hvala.

Dakle, vi ste, kolega, diplomirani ekonomista, diplomirali ste na Ekonomskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici 2010. godine, kako piše u vašoj biografiji. Trebalo bi da ste na tim studijama učili kako se prikazuje javni dug u svakoj zemlji i da se to ne radi onako kako vi radite, nego da se prikazuje u procentima. Ne znam zašto vas to svaki put toliko čudi, ali dobro. Možda je to previše očekivati od nekoga ko ne ume da pokaže zgradu u kojoj je diplomirao. Valjda bi umeo da pokaže na mapi barem otprilike gde se nalazi mesto u kome je diplomirao.

Što se tiče ovih drugih stvari, iskreno rečeno, nisam očekivao da će da se nastavi samoubistvo političko od prošle sednice, ali ovo je sada bilo i gore od onoga što smo slušali prošli put. Ono prošli put je bilo u nastavcima valjda, pa je seckao, pa nije delovalo ovako strašno. Ali, ovo je tolika gomila kontradiktornosti, da ovo mozak samo može da eksplodira ako sve poređa u jednu rečenicu.

Dakle, poštovani građani, sve je iluzija. Kad vam legnu pare na račun, to je iluzija. A videćete sami da li možete da ih potrošite ili ne možete da ih potrošite. Ako možete da ih potrošite, nije iluzija i on laže. Ako ne možete da ih potrošite, mi lažemo, a on govori istinu. Evo, sami ćete videti za koji dan kad pare legnu da li mogu da se potroše, jesu li iluzija ili nisu iluzija.

Sada dolazimo do onoga što je mnogo važnije, kad kaže oni vam obećavaju. Da, mi obećavamo i ispunjavamo obećanja. Gde vam je još 980 evra koje je obećao Dinkić i vi iz G17 plus? Nestalo. Pusti me Ivice Kojića, tebe pitam, bre. Dakle, 980 evra! Tebe kao velikog kadra Verice Kalanović, tebe pitam.

Kaže niste dali izbore. Nudili izbore, neće. Nudili referendum, neće. Šta ste hteli? Jeste li držali konferenciju za štampu ovde u holu? Šta ste tražili? Prelaznu vladu. Ko traži izbore, ko traži referendum, taj radi za Vučića. Ko spomene izbore, da mu umre majka. Hoćemo prelaznu vladu. Samo prelazna vlada je rešenje. I sad kažete što niste dali izbore? Pa niste ni tražili izbore. Što sada raspisujemo izbore? Evo sad je došlo do toga da nadležne institucije procenjuju kad će izbori. Dakle, tako ste tražili i tako ste dobili.

I najzad, sve sam uspeo da razumem, ali to da smo mi odgovorni i za sušu i što kaže Bilja sad kad smo slušali – onda oni kažu Vučić od sebe pravi ne znam šta. Pa vi od njega pravite ono što ne može, vi od njega Boga pravite, bre! On je kriv za sušu. Jeste vi normalni, bre, ljudi? Kako može da bude kriv za sušu? Nije bitno da li je u celoj Evropi, i da je samo kod nas, kako može da bude kriv bilo ko za vreme?

32/3 MV/MP

Ljudi, ja ne znam šta je ovo. Vučić harpom se igra valjda, ima džojstik neki za harp u kancelariji u predsedništvu, pa uključi pa malo ima kiše, malo nema kiše. Jeste vi, bre, ljudi normalni? Hajde, uozbiljite se, pa kad pokušavate da postignete nekakav efekat, bar da izbegnete to da ispadate smešni i žalosni.

33/1 MT/LjL 16.30 – 16.40

I najzad, da, ovo je jedna od poslednjih sednica, a vi ste pokazali koja ste vi katastrofa za ovu zemlju. Vi ni na poslednjoj sednici niste bili u stanju bilo šta da predložite. Evo, rebalans budžeta, pa ste mogli da kažete – ima toliko para, mi bismo uradili ovo. Nemate vi ideju, ne znate šta biste uradili.

Pokazali ste šta ste uradili kada ste vodili Trstenik, slušali smo to od Siniše onoliko puta, da ne ulazimo ponovo u te stvari. Pokazali ste šta znate.

Jedini gori od vas su ovi studenti. Oni su jedina katastrofa veća od vas. Još gori od vas, ako je to moguće, a moguće je. Evo, onaj Šoškić koji kaže da bi podigao evro, da bi devalvirao dinar, da bi smanjio plate. Znači, sa manjim platama veća rata za kredit, pa vi građani vidite kakvu politiku bi oni vodili, a ovi bi im u toj politici pomagali. E, vi ste, dakle, ta katastrofa, niste prirodna nego politička, a tu političku katastrofu će građani da reše vrlo brzo, olovkom, onako kako se političke katastrofe i rešavaju. Hvala.

Meni je drago da imate knjigu, a drago mi je i što sam video da ste uzeli knjigu u ruke. To je veliki napredak. Sa druge strane, da ste tako čitali udžbenike, znali biste bar kako se računa javni dug i kako se predstavlja javni dug.

33/2 MT/LjL

Sa druge strane, nisam ja vas kritikovao zbog toga što vi nemate knjigu, nego što nam ništa iz te knjige niste čitali, što vi ovde pričate o tome kako je Vučić kriv za sušu.

Sad pričate o zalivnim sistemima. To je netačno. Vi znate da je to netačno. Izmišljate. Znate i sa Odbora za poljoprivredu i sa razgovorima sa Glamičićem o sad da je tu da vam odgovori tačnu cifru koliko se daje za zalivne sisteme, a da li naši ljudi žele da konkurišu i da traže i ulažu u zalivne sisteme, to je sad posebna tema o kojoj možemo da pričamo tri dana i tri noći. Nemojte da izmišljate, nema nikakve potrebe za tim.

Na kraju krajeva, dovoljno je to što smo čuli da ste rekli da smo sušu mi izazvali nekom magijom.

Što se tiče G17 plus, vi ste bili član predsedništva te stranke, niste vi bili bilo ko. A pitanje ko je odmah bio u vlasti ili nije bio u vlasti, pa, vi ste bili u vlasti, vi ste samo nastavili, promenili tablu, kao "Maratonci", skinuli dedinu sliku, okačili drugu sliku i rekli – e, sad smo u koaliciji sa SNS. Doduše, vi ste kao Laki, vi ste stavili svoju sliku i rekli – ja sad pravim koaliciju sa SNS-om i zajedno sa SNS-om, koji je sjajna partija, ima nesumnjivu podršku građana, vladam Trstenikom i kao prvu odluku doneću da povećam sebi platu. Tako je bilo. Bili ste sa nama u koaliciji i tražili preko Devenporta da uđete ovde i u priču, bar da vodite odbor za poljoprivredu ako ne da budete ministar, itd, itd. Sve je to u redu.

Sad ste izabrali svoj put, vi ste opoziciona stranka, itd, itd. Sve je u redu. Samo, niste novi, ni vi, ni ovaj do vas, ni mnogi oko vas. Niste novi. Vi imate svoj trag u političkom životu ove zemlje. Mi ga cenimo kao loš, vi ga cenite kao sjajan. Građani koji o vama glasaju glasaju da je jako loš. I samo dodajem – jedini gori od vas su studenti, studentska lista, dakle blokaderi sa studentske liste. Znači, vi ste katastrofa a oni su još gori od toga. Onaj Đokić, Šoškić i ostala bratija, vetirana i nevetirana.

E, pošto je to tako, svi vi, pošto bi ionako svi sutra napravili zajedno nekakvu Vladu, samo da je to moguće, kao što ste je nekada pravili sa nama tako bi je sad pravili sa njima, jedino glas na ovim izborima za listu koja bude nosila ime Aleksandra Vučića je glas i protiv vas i protiv njih. Ni povratak u prošlost, ni prepuštanje zemlje avanturistima koji su ovu zemlju uništavali svojim suludim ekonomskim planovima, a sada imaju plan, još jednom, poštovani građani, i to su javno govorili da im je plan, da vam smanje plate i penzije i da povećaju vrednost evra. Da vam podignu cene kredita i da vam smanje plate, da vas oteraju u dužničko ropstvo da ne možete da živite. E, to je plan studentske liste, a ovih bi ih u tome podržavali. Pa, vi sad kad dođu izbori stavite prst na čelo i razmislite.

Ja vas neću vređati, kao kolege, to što rade. Ja ne mislim da i oni ljudi koji su verovali da će da dobiju od Dinkića i ostalih iz G 17 1.000 evra su se prodavali, da su bilo šta uradili. Dakle, država želi da pomogne svojim građanima, samo što je razlika u tome što je ono bilo prazno obećanje. Dali 20 evra i 980 evra negde smotali, a mi ovde ovo što obećamo mi ispunimo do poslednjeg dinara i poslednje pare. I to je razlika između njih i nas.

Hvala.

To je razlika između mene i vas. Razlika je u tome što ja nisam išao na popravni, a razlika je i u tome što znam da pokažem zgradu fakulteta u Beogradu koji sam završio. Evo, ovde niz ulicu dođete do Pravnog fakulteta. Na uglu je taj fakultet. Na tom fakultetu sam studirao i na tom fakultetu sam diplomirao, za razliku od vas koji ne znate da pokažete ni ulicu u kojoj se nalazi zgrada koja vam je izdala diplomu. Kako? To vi najbolje znate. U 32. godini života, duboko u vlasti, 2010. godine vam izdaje Kosovska Mitrovica, Ekonomski fakultet diplomu. Šta ste vi diplomirali, kako ste išli, koliko ste puta tamo odlazili, to najbolje znate. Ali, ajde dalje da vidimo u čemu je razlika između mene i vas.

34/1 JJ/JG 16.40 - 16.50

Razlika između mene i vas, je ta što ja nisam ni sa svojim tastom i sa taštom pravio nevladine organizacije, nisam pljačkao Nacionalnu službu za zapošljavanje, nisam vodio opštinu, podizao sebi platu da u opštini u kojoj narod nema šta da jede, ja zarađujem njihove godišnje prihode koje mogu da steknu. Ništa od toga nisam radio, to je razlika između mene i vas.

Razlika između mene i vas je ta što nisam zajedno sa Vericom Kalanović pljačkao „Prvu petoletku“, zajedno sa familijom pljačkao „Prvu petoletku“, naplaćivao zaposlenja u „Prvu petoletku“, pa vadio pare za finansiranje G17 plus nisam to radio, niti bih imao obraza i smisla bi ikakvog za to, da za razliku od vas ustanem ovde i da kažem kako mi je obraz čist jer ja imam čast ovo i ono. Vi imate čast? Pa, vi da imate časti ikakve vi biste davno otišli iz političkog života, davno, jer vas su iz političkog života oterali vaši sugrađani, vaši seljani sa kojima živite.

Ja za razliku od vas nemam firmu u kojoj trpim robove, kojima ne uplaćujem penziono i socijalno, kojima dajem platu na ruke, a deo na račun. Ja za razliku od vas ne zloupotrebljavam muke seljaka kojima kažem – da, treba da… da snimim dva video klipa u kome u prvo kažem – poseci ceo voćnjak, šljivik, jer je cena šljive niska, a onda se slikam u svom traktoru, pa kažem – evo, prodajem jabuke. Pa, što ti ne posečeš kompletan voćnjak, kada si tako pametan i kada smatraš da to drugi treba rade? E, to je sve razlika između mene i vas.

Prema tome, tu razliku vi sve i da hoćete ne možete da preskočite, jer je ona na svim nivoima tolika da je vama nedostižna. Ja jedino što ne znam i to je razlika u vašu korist je da sviram harmoniku. Eto, to je sve, a jedini šteta u ovoj zemlji i sramota ove zemlje je što takvi kao vi nisu imali priliku da sviraju i klavir tamo gde mu je mesto. Hvala.

Član 107. – govornik na sednici je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Molim vas, poštovana predsednice, ja razumem da nas optužuju za sve i svašta i šta jeste i šta nije i to ima nekog smisla dok je to politički folklor i dok se bavimo politikom, pa iako su optužbe lažne, ali ovo sada da se optužujemo zato što nema promaje u nekim delovima Beograda, ne pirka vetar, nego ne znam ni ja šta, ja stvarno mislim da nema smisla. Isto tako malopre smo bili optuženi za drugu nepogodu, dakle, za sušu. Ja stvarno ne znam kako bilo ko od nas ili bilo ko u državnoj strukturi može da bude kriv za promaju i za sušu i nema smisla da to slušamo. Pa nam onda kaže – nije to, niste vi krivi za sušu, nego što niste ulagali u navodnjavanje. Evo dok je govorio i lagao o tome kako nismo, dobijem informaciju samo što se „Voda Vojvodine“ tiče, 105.000 ha je pod zalivnim sistemima samo u poslednjih, evo, desetak godina koliko je rađeno iz Abu Dabi fonda od 2014. godine pa nadalje 2017. godine prva faza, pa druga faza 2020. godine, pa tako dalje. Sto pet hiljada ha se radi. Osamdeset i nešto završeno, još dvadeset jedan da se završi. Sto pet hiljada ha, još jednom. I toliko o tome koliko lažu i koliko na Boga ne misle. Ali hajde to što oni lažu, to je njihov problem i znamo da lažu i osuđeni su da lažu i sve to je okej, ali stvarno za sušu i za promaju da odgovaram. Ja sam stvarno na sve odgovarao i za sve bio kriv i za sve prihvatao da dajem nekakve odgovore. Ja na ovo ne znam ni da odgovorim. Ne znam ni kako da kažem. Da otvore prozor negde pa da negde dune. Ne znam ni sam više šta da rade, a da dobiju konačno ugođaj kakav im odgovara. Stvarno nije do nas, mislim. Samo neka ostane zapisano zbog nekih budućih generacija. Što kažu, poslednja je sednica, svi se na to referišu, pa ću i ja. Dakle, nije do nas ni za sušu, ni za promaju. Ako mi verujete na reč, verujte. Ako ne, ne znam kako da vam objasnim da nije. Ja nemam nikakav kontakt sa tim paranormalnim i sve ostalo. Hvala.

Ja želim da se zahvalim ovoj poslaničkog grupi i svim njihovim poslanicima i njihovom lideru što održavaju dobre veze Srbije s Marsom i što održavaju dobre veze sa Marsovcima, jer zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovoj politici broj država koje priznaju lažnu Kosovo se smanjilo, a zahvaljujući njima Mars nije priznao Kosovo i ja se zato vama zahvaljujem na toj integalaktičkoj, interkosmičkoj, interplanetarnoj aktivnosti. Nastavite i dalje. To je vaš jedini doprinos razvoju i borbi Srbije za Kosovo i Metohiju.

Što se tiče toga da ne uzima platu, pa ne uzima platu, uzima mnogo više od plate. Uzima 91.000 evra mesečno na svoj račun privatni, jer je svoj privatni račun dao kao račun grupe građana, jer su tada bili grupa građana koja je izašla na izbore. Da, gospodine Macut, 91.000 evra mesečno. Dva i po miliona evra do sada uzeo čovek za jurenje Marsovaca i istraživanje zmajeva. Dva i po miliona evra, građani Srbije, za to što je ovu skupštinu posetio jednom ili nijednom, za to što od njih četvoro koji ovde sedi jedan poslanik je ponekada tu. E, toliko vas to košta.

I najzad, sve bi to bilo drugačije da je možda neko drugi govorio, ali kada govori čovek koji u istoj rečenici kaže – tzv. lažna država Kosovo, ja još jednom ponavljam – takozvana lažna…. To znači da ona nije zapravo lažna. Znači, podsvest vrlo jasno pokaže šta on zaista misli. Možda je to poneo iz prethodne stranke iz koje je došao do lovi zmajeve i juri Marsovce, a možda to misli i ova organizacija. Ne znam, ali u svakom slučaju to nije takozvana lažna, to je lažna država Kosova koja je protivpravno otimanjem dela Srbije pokušala da napravi nekakvu državnost, u čemu zahvaljujući politici ove Vlade i predsednika Vučića nije uspela, niti će uspeti. Hvala.