Ne mislim zaista da su građani Srbije šišarke, a ne mislim da su veverice da im se mogu prodavati ovakve stvari.

Ono što je interesantno u celoj priči, to je da se ni na koji način ne oglašava onaj ko je sve započeo, a to je Poljoprivredni fakultet u blokadi. Na njihovom nalogu nema ničega.

Dakle, vade se ovi koji su ostali, oni koji su uhvaćeni u laži ovde pred čitavom javnošću i sada oni nas pitaju šta se desilo sa Instagram nalogom. Ja mislim da je najbolje da oni, u stilu inspektora Kluzoa, nastave svoje istrage, dobro im ide do sada, pa da nam oni kažu šta se desilo, pošto oni sve znaju, da oni odmah optuže ko je ugasio nalog, po čijem nalogu je taj nalog na Instagramu ugašen, šta se zapravo desilo itd. Najbolje da oni to urade, pošto i do sada sve i im je onako lepo išlo od ruke, pa da rasvetle celu ovu priču do kraja.

Ja samo molim i to sam rekao, a mogao sam mnogo drugačije da nastupim onog momenta kad se razotkrilo šta se zapravo zbiva, da ostavimo institucije da rade svoj posao. Nemoj da se mi mešamo u to, nemamo sve informacije, nešto se dešava, šta se dešava, niko ne zna. Da li je neko želeo da, opet kažem, namesti nekoga od vas da vi ispadnete smešni u društvu, ja ne znam. Ja vidim da su neki od vas prihvatili tezu i branili je. Lično mislim da je upravo bilo ono što sam rekao, da je jedan krenuo, drugi pokušao da ukrade šou, a ovaj treći je delovao najpametnije od svih njih i pričao krajnje uopšteno danas. Nijednom nije spomenuo sve ovo što su ova druga dvojica juče spominjali. On je krajnje mudro opaučio an-ženeral o svemu, ali nije rekao konkretno ono što su oni govorili. Neki su se upecali, neki nisu. A mi sad da odlučujemo među vama ko je gde i ko je šta uradio, nema potrebe.

Hajde da mi pustimo ovo, počelo je klupko da se otpetljava, pa ćemo da vidimo šta se tu dešavalo, da li je neko zloupotrebio. Ono što je po svemu sudeći cela priča, to je da je neko hteo da pumpa na isti način na koji je pumpao pričom i lažima o ubijenom, odnosno prebijenom dečaku u Valjevu. Setimo se samo te priče od pre nekoliko meseci. Lagali su, lagali, lagali, pričali o tome da je to maloletni dečak, ista priča, vezivan za radijator, prebijan, kesa na glavu, isto, isto, bore mu se za život itd. Rezultiralo je time da je neko pokušao da spali, odnosno spalili su prostorije SNS, ali su mogli da spale i ljude koji žive u toj zgradi, jer je to u prizemlju stambene zgrade. Sada neko pokušava isto to da uradi i da pripremi teren za 1. novembar.

Jasno je svima šta ste vi uradili. Najbolje da više ne otvarate tu temu. Nemam problem da otvaram ovo svaki put kada to kažete. Nemam nameru da trijumfujem kao što bih mogao i kao što sam imao priliku. Nije u tome stvar. Dajte da vidimo da se utvrdi, ali neko za ovo mora da odgovara. Ovo ne može da ostane ovako. Dakle, ili će odgovarati oni koji su lagali, ili će odgovarati oni koji su izvršili krivično delo i prebijali devojku. Znači, neko mora da odgovara, na ovome ne može da se stane. Hvala.

Kao što su nekad bile, a mislim da i sad ima, vesti u pet, tako i mi u pet od strane opozicionih poslanika svakog dana dobijemo neku novu temu valjda kojom treba da se bavimo umesto dnevnog reda, pa smo juče dobili jednu, tu smo temu danas zatvorili, evo sad pokrećemo novu temu i sad valjda treba da se bavim tužnom sudbinom Šolakovih medija koje je inače Šolak prodao za nekoliko stotina miliona evra, ili koliko već, milijardu? Znači, on je, čovek, strpao milijardu u džep i sad, zamisli, neko je nešto kupio i uređuje to što je kupio onako kako je zamislio.

Prosto, građani da shvate šta sad oni nama govore. Znači, imate automobil, na primer i prodate taj automobil. Dođete kod kupca automobila sutradan i kažete - e, pa ne možeš ti da ga voziš, ja ću da ga vozim. I ne možeš ti da mu promeniš gume, ja ću da mu menjam gume, ja ću da mu odredim boju, ne možeš da ga voziš u ovu perionicu, moraš da ga voziš u onu perionicu. Jel to igde može? Ne može. Zašto onda može kod Šolaka? Pa, ne može ni kod Šolaka, nego vas zamajavaju i zavitlavaju sve zajedno.

Meni je jedno drugo pitanje ovde - kako tako brzo zaboravismo prebijenu studentkinju? Odjednom nova tema, otvaramo novi spin. Kao što sam rekao – jedna tema, jedna laž, nova tema, nova laž, idemo dalje, idemo dalje, idemo dalje, idemo dalje i ni jedna ne može da se zatvori.

Samo jednu stvar ne razumem i time da zaključim, stvarno mi je već mučno na sve ove priče da odgovaram, ali šta ću, takav je posao. Zašto je tako teško reći jedno jednostavno izvinite, ne mora ni to lagali ste, pogrešili smo, za razliku od nekih koji su bili pametniji o nas u opoziciji, nismo dobro razmislili, upecali smo se, poleteli smo, potrčali smo pred rudu? Samo izvinite, ne meni, ne nama, mi smo od vas navikli na gore, ali bar tim vašim biračima koje ste obmanuli i time dobijate odgovor na pitanje zašto sam rekao da su nam dragoceni i da nikada ne bismo doneli zakon o tome da se oni lustriraju, zabrane, da im se ukine pravo bavljenja politikom. Ovakvi kakvi su, pa oni su idealni, a dobijate odgovor na pitanje zašto ih niko neće od ovih njihovih studenata blokadera na svojoj listi. Evo zato. Hvala.

Naravno, da nije tačno ništa od ovoga što je rečeno. Dakle, evo, traženo je od tužilaštava, policije ko je već tražio od KRIK-a da dostave taj snimak. Neće da dostave taj snimak, da se ne bi videlo koliko lažu i izmišljaju, ali koga više briga.

Dakle, nije prodato ovo, prodato je ono. Čovek strpao milijarde u džep, boli ga, bre, uvo za sve njih zajedno i sada mi svi zajedno treba da plačemo nad tužnom Šolakovom sudbinom i nad tužnom sudbinom onih koje je Šolak prodao.

Pa, rekao im je – nisam vam ja pričao o tome kako tamo stvari funkcionišu nego Ivan Ivanović, koji o nama misli isto što i vi možda i gore. Pričao kako funkcionišu stvari u Šolakovim medijima.

Druga stvar, godinu dana, ja mislim da ima da sam prvi put čuo da novinari sa „N1“, „Nova S“ itd. traže novi posao ima godinu dana. Godinu dana ima. Godinu dana znaju da će ovaj da ih proda, da je počeo da rasprodaje biznise jedino onaj mučeni „Sautenton“ neće da proda. Njega je ugrobario totalno. I sada je kao Aleksandar Vučić krenuo... Šta je Aleksandar Vučić krenuo? Što je prodao?

Prvo su nam pričali kako se ne meša u uređivačku politiku. Sada vidimo da se meša u sve živo.

(Marinika Tepić: To je privatni kapital.)

A, privatnik, pa može? Aha, dobro. A, što su onda pričali da se to ne dešava ako se dešava? Ja nemam problem da se dešava, nego samo zašto su lagali. Iz navike. Dobro.

U svakom slučaju, ja ne vidim stvarno da je Skupština Srbije mesto da mi razgovaramo o tome šta se događa u medijima za koje evo sada sami kažu – da je privatni kapital i da mogu tamo da rade šta hoće.

Evo, privatni kapital, rade ljudi šta hoće. Ja ne znam šta se dešava u tamo nekoj firmi iz ne znam Sombora, Kikinde, Babušnice ili ne znam ni ja odakle. Nemam pojma, privatna firma, rade ljudi šta hoće. E, tako je i ovo privatna firma, rade ljudi šta hoće. Ja ne vidim da luksemburški medij u Srbiji treba da imaju toliki javni interes da mi u Skupštini Srbiji treba o tome da pričamo.

Tako da sve u svemu, onu temu smo zatvorili, ovu nećemo ni otvarati. Da se vratimo na amandmane, ako je ikako moguće. Hvala.

Znači, ja da se izvinjavam zato što oni dva dana lažu. Pa, izvinjavam se, evo. Izvinjavam se građanima Srbije zato što ste imali tu muku da slušate i gledate dva dana bezočnog laganja, optuživanja bez ikakvog osnova nečega što čemu, stvarno nije mesto u Skupštini Srbiji. Evo, izvinjavam se građanima Srbije zbog toga, a izvinjavam se i što sam učestvovao u tome dajući neke odgovore i pozivajući da pustimo da institucije rade svoj posao, neću više stvarno, jer ovo sad već prelazi u takvu vrstu ludila i paranoje i ne znam ni ja više čega od „konjskih glava“ do ne znam ni ja čega, stvarno ne pada mi napamet. Nek istražuju oni dalje, super im ide.

Samo zbog građana, vrlo kratko.

Mi smo ovde u ovoj sali, dakle, ja sam čitao upravo ta rešenja o tim stanovima i sva su iz 1998. godine. Daleko pre bombardovanja. Kada je čuo prošli put kada je ovo lagao, isti ovaj, on je rekao – pa, kakve to veze ima? Kada nema veze hajde reci istinu, za promenu. Što lažeš kada nema veze? Iz navike? Iz potrebe?

Što se tiče Blera i Šredera, nije tačno da su oni posle bombardovanja postali savetnici. Posle bombardovanja su bili optuženi, a onda ih je neko amnestirao. Ovi iz G17 su ih amnestirali. Amnestirali su ih od bilo kakvog gonjenja i onda po kom osnova više ti ljudi da budu gonjeni ili bilo na koji način proganjani u ovoj zemlji? Po kom osnovu? Nema osnova.

Prema tome, što ste se slikali sa Solanom, što ste se slikali sa ovim, što ste se slikali sa onim, što ste dovikivali ovog, što ste dočekivali onog, ko sve nije dolazio od tih koji su bombardovali i niko od tih vaših lidera nije rekao – e, pa, neću. Prema tome, hajde otkačite se te teme, jer nije tema. Vratite se na ono što je tačka dnevnog reda, ako imate šta da kažete, a nemate i prestanite da lažete ako je moguće ili vi već sada lažete iz navike.

Gerhard Šreder kao gost Demokratsko stranke došao je u dvodnevnu posetu Beogradu na poziv predsednika Demokratske stranke Borisa Tadića 2007. godina. Tada je isto poslanik ovako kao tadašnji poslanik sedeo u Skupštini i bunio se protiv toga? Pa, nije. Bio je na listi sa Borisom Tadićem, dobio mandat sa Borisom Tadićem na listi, ali mu to nije smetalo.

Sada dolazimo do onoga što je ključ. Znači nije 1999, nego 1998. godina. Ja vas sada molim i sada ću da tražim stenogram da pročitate šta je rekao. Dakle, dok su građani Srbije bili u skloništima, dok su građani Srbije ginuli pod bombama, neko je stavljao zavese i useljavao se, a sad kaže – pa, nije baš tada, nego godinu dana ranije jer to je to, isto. Kakve veze ima da li je 1998, 1997, 1996, 1999. godina? Kakve veze ima, treba popljuvati Aleksandra Vučića i treba uvezati to i poslati tu sliku kako je neko u podrumu jadan i drhti, a s druge strane ovaj bahato širi zavesu. Eto, to je bila poenta ove laži koju smo ponovo raskrinkali i sada barem se nadam da je više nećemo slušati.

Sad kad je i sam rekao da je slagao, valjda više neće to da radi. Valjda će se sada držati istine, pa će govoriti o konkretnim godinama onako kako je bilo.

Hvala.

To ko će odakle da bude iseljen odlučiće građani kao i do sada i mi se radujemo toj odluci naroda, a čemu se vi nadate to i u šta vi verujete i šta vi očekujete da se desi, videćemo da li će i da se desi.

Ono što sada imamo prilike da vidimo u javnom prostoru, to je da se iseljavanje sprema vama i da se vi ne borite da budete vlast, nego da ostanete makar paralelna opozicija. To je otprilike vaša, osim ovih koji idu kao ćaci da gledaju fudbal u Leskovcu. Oni će ostati verovatno i dalje u kancelarijama, samo videćemo gde i čijim.

(Narodni poslanik opozicije: Hajde raspišite izbore.)

Ali ono što je… A hoćete vi da izlažete, pošto kaže - raspišete izbore. Hoćete vi da izađete na te izbore? Hoćete da izađete na te izbore ako ih raspišemo? Nema odgovora na pitanje da li će da izađu na te izbore.

(Narodni poslanik opozicije: Naravno da ćemo izađemo.)

Naravno da ćete da izađete na izborima?

Drugo pitanje je a sa kim ćete da izađete na izbore? Pa, interesuje me.

Ako date zadovoljavajući odgovor, možda vam i raspišemo.

Znate, kada od nekog nešto tražite, morate da date podatke tom od koga nešto tražite. Znači, da kažete - mi ćemo da izađemo na izbore, pa sa ovim ćemo da izađemo na izbore, itd. pa nas možda ubedite da je vreme da vam raspišemo izbore, a ne ovako - raspišite izbore. Pa, čekajte vidimo da li ćemo da raspišemo ili nećemo da raspišemo, ali ovo već obećava.

Znači, izlaziste na izbore, to mi je bitno, to je važno. Šta će da bude na tim izborima, kako ćete da prođete, to ćete da vidite.

U svakom slučaju ko će koga da iseljava, videćemo, ali ono što znam sigurno je da mnoga od ovih lica koja sada trenutno gledam, nećemo gledati u sledećem sazivu ne zato što ja neću biti tu, nego zato što oni neće biti tu, a biće neki drugi, za sada anonimni. Kada budemo saznali konačno njihova imena, videćemo im i lica.

Hvala.

Slom pravne države desio se 2009. godine, kada je u reformi pravosuđa, u organizaciji Demokratske stranke na opštinskim odborima odlučivano ko može, a ko ne može da bude sudija, ko može, a ko ne može da bude tužilac, ko može, a ko ne može da obavlja bilo kakvu poziciju u pravosuđu.

Čitali smo ovde o tome kako su izgledali ti izveštaji, pa kaže, ne znam, bio blizak ovoj stranci, bio blizak onoj stranci, sada je naš, može da prođe; ovaj može, ali žena mu je protiv nas itd. Tako su izgledali ti izveštaji i o tome nisam govorio ja, o tome je govorila i Venecijanska komisija i svi živi koji su imali ikakve veze sa analizom onoga što je urađeno. E to je bilo demoliranje pravosuđa.

Zašto je to demoliranje pravosuđa urađeno? Pa, da lopovi ostanu na slobodi, umesto da odgovaraju i kada padnu sa vlasti, da ih niko ne goni, jer nisu oni njih birali da ih gone, nego da ih ne gone.

Onda nam ti ljudi, koji bi u svakoj državi bili iza rešetaka, danas drže moralne lekcije o tome kako se treba boriti protiv korupcije itd. itd. A, ne zna se ko je od koga korumpiraniji, ne znaš ko je od koga veća lopuža i više odneo od ove zemlje i oteo od ovog naroda. Ali, tužilaštvo je reformisano da to zataška. Sudstvo je reformisano da to ne radi, da ih ne kažnjava i onda kada im pričate o tome oni kažu, a - što nas ne gonite? Pa, ne gone ih oni koje su oni izabrali da ih ne gone. I to vam je demoliranje pravnog sistema i kompletnog pravosuđa u ovoj zemlji. Zato sam siguran da ćemo u nekom narednom periodu morati da se sa tim problemom pozabavimo i ispravimo ono što su uradili u prethodnom periodu, budući da se jedan deo pravosuđa, ne samo stavi u službu pojedinih ljudi i pojedinih stranaka, nego i u službu stranih interesa i za interese stranaca saučestvuju u rušenju sopstvene zemlje.

Ako se ova država odrekla, a odrekla se uticaja na pravosuđe, nijedna druga strana država ne može da ima uticaj na naše pravosuđe. I onaj ko to pokušava da to uradi, mora da odgovara na ovaj ili onaj način, u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonima, u skladu sa svim pozitivno pravnim propisima, ali da strane države utiču na to šta će i kako će da radi pravosuđe u zemlji, taj film u Srbiji ne može da se gleda. Hvala.

Tačno je da se radi, i sad ste imali prilike da vidite da se radi o čistom populizmu i demagogiji, a sad će mi dostaviti listing pa ćemo videti ko je želeo, ko nije želeo, da vidimo koliko je ovih koji pene celo poslepodne o onome što nije tačka dnevnog reda bilo u sali, glasalo da se taj zakon nađe na dnevnom redu, pa će onda i ovi roditelji koji su pisali mejlove svima, a pisali su ih svim poslaničkim grupa. Samo jedna poslanička grupe je uzela taj mejl i mlatila ovde i pričala kako su se njima obratili. Obratili su se celoj skupštini, obratili se Kabinetu predsednice Skupštine, obratili se kabinetima ministara i niko nije uzeo to da maše, osim jedne poslaničke grupe koja misli da od toga pravi politiku, jer su oni sve vreme kao oni surferi na talasima. Znači, čekaju neki talas, neku nesreću, nešto pa zajašu taj talas, misleći da će taj talas da ih dovede na vlast, a svaki taj talas ih na kraju baci na stene. I to tako u krug. Sad ćemo da pročitamo ko je bio, ko nije bio.

Što se SNS-a tiče, zakon kakav je predložen za nas nije bio prihvatljiv, ali to ne znači da o zakonu nećemo da razgovaramo i nećemo da pripremimo rešenje koje će biti prihvatljivo i da će se taj zakon u jednom trenutku kada bude bio pripremljen, kada bude bio dobar naći na dnevnom redu.

Da li je mogao da se menja amandmanima? Mi mislimo da nije mogao da se menja amandmanima i da je bilo toliko stvari koje su jednostavno pogrešno definisane da nije mogao da bude menjan amandmanima i zbog toga se nije našao na dnevnom redu.

Zloupotreba ovoga svega, kako bih rekao, ali onaj ko zloupotrebi smrt dece u „Ribnikaru“, pa nam ovde dve nedelje drži iste govore na svakih 40 minuta, jer su mu rekli da tako treba, pa se završilo time da roditelji nemaju tapiju na bol, pa zloupotrebljavaju smrt u Novom Sadu pod nadstrešnicom, zloupotrebljavaju sve, pa normalno da će da zloupotrebe i ovu temu misleći da će na tome nešto da oposle, ali neće oposliti ništa.

Sad kad dođem do listinga, onda ću da obavestim roditelje, koji su pisali ovaj mejl, koliko poslanika opozicije je podržalo stvarno ovaj zakon, predlog zakona da se nađe na dnevnom redu, koliko ih je uopšte bilo u sali kad se o tome glasalo, a iz ove poslaničke grupe po imenice ko je sve bio a ko nije bio. To ću im pokazati, da lepo ljudi vide, kako izgledaju bedni licemeri, najgori bedni licemeri na političkoj sceni. Hvala.

Poštovana predsednice, evo, kao što sam i obećao, evo ga listing. Od 10 članova poslaničke grupe, pet je glasalo za, pet nije glasalo uopšte. Pola poslaničke grupe im nije glasalo uopšte za taj predlog, a od njih onaj koji je bio najglasniji, ovaj koji je poslednji došao da urla ovde, on nije glasao uopšte. On koji druge proziva, on nije glasao uopšte. Tako vam to licemerje izgleda na delu i sada neka vide građani kako to izgleda kada se pokušava na ovakav način ostvariti nekakav bedni, jadni i politički poen. Dakle, onaj koji je najviše vikao i koji je poslednji danas došao u salu, taj nije glasao uopšte. Hvala.

Iskreno rečeno, prošli put smo rekli sve što smo imali da kažemo vezano za ovo i nemam stvarno ni snage ni volje više da raspravljam sa čovekom koji je pao na psiho testu kad je hteo da se zaposli u Carini. Dakle, zaista je teško, ja nisam ni obučen, ni stručan, da razgovaram sa ljudima koji padaju na psiho-testu. Otišao na razgovor u Carinu, preko SNS-a, naravno, poslat na razgovor, pitali ga kako vidiš sebe u ovoj kompaniji, u ovoj našoj firmi, on rekao - da imam veliku platu i pištolj. I oni mu rekli - hvala lepo, doviđenja.

Sad ja treba da vodim s njim nekakvu polemiku i da pričamo o bilo čemu? Stvarno, niti imam želju, niti imam stomak, niti imam nameru, nek lupeta šta hoće, ako je to njemu zanimljivo i ako to ima smisla i ako misli da će na tome da dobije neki lajk. Ja to zbog vas i zbog naklonosti koju ste vi pokazali, prema tome imam naročito poštovanje i prosto nema potrebe. Hvala.

Jel vidite zašto se pada na psiho-testu? Ja kažem da neću više da se javljam, a on kaže javio se Vučić, sad mora da se javlja. Neću više sa ljudima koji padaju na psiho-testu da razgovaram. Ne umem, nisam školovan za to. Mogu nešto još da dodam, da pogoršam. Nemam ja odgovor, kada neko na pitanje kako vidiš sebe u ovoj firmi kaže – hoću da imam veliku platu i pištolj, ja nemam odgovor na to. Jedino mogu, kao i oni, da kažem - idi negde drugo. Pa, onda ga sa višom građevinskom zaposle u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Zaposlio ga Aleksa Jokić.

Tako da, to je to, tako to ide. Pustite vi te priče, neću da se javljam. Nek priča šta hoće, sve je super. I demonizovani trol, u redu, razumeo sam. Prihvatam, sve u redu, ali nemam odgovor. Prosto, ne umem. Hvala.

Dakle, u ime poslaničke grupe Aleksandar Vučić – „Srbija ne sme da stane“, u ime SNS, kao najveće grupacije u ovoj poslaničkoj grupi, želim da najoštrije osudim napad na prostorije Zeleno-levog fronta, posebno imajući u vidu činjenicu da mi vrlo dobro znamo šta znači kada se napadaju stranačke prostorije, budući da su naše napadnute preko 800 puta u proteklom periodu, da ovde sedi Adrijana Mesarović koja je umalo živa spaljena u našim prostorijama u Novom Sadu, da su sinoć naše prostorije demolirane u Malom mokrom lugu, pa i to koincidira možda sa činjenicom da mi ovde sedimo u Skupštini, raspravljamo, a neko lupa prostorije i opozicionih, parlamentarnih i vladajuće stranke, pa možda i u tom pravcu treba razmišljati. U svakom slučaju najoštrije osuđujemo svako nasilje i tražimo da odgovorno i u ovom slučaju apsolutno odgovaraju.

Što se ostalih stvari tiče, mi smo već rekli da svako imam pravo na svoje mišljenje, svako ima prava na svoj stav, to nikome ne branimo ali činjenice govore da mi Predlogom zakona rešavamo probleme građana na konkretan način.

Da li je u proteklom periodu sve moglo da bude drugačije? I da i ne, ali je problem u tome što nećemo da budemo fer i nećemo da kažemo pošteno kako stvari stoje. Dakle, da li je država, odnosno lokalna samouprava mogla da ruši svaki nelegalan objekat? Apsolutno jeste.

Sada pitam javnost i pitam građane, da li bi kompletna javnost Srbije i svi građani Srbije bili na strani države ili na strani onoga čiji se objekat ruši? Uvek na strano onoga čiji se objekat ruši.

Prema tome, hajde da ne budemo nefer, i da kažemo samo da ova situacija nije nastala juče, nije nastala ni danas, ali se nadamo da ćemo je sprečiti sutra i da ćemo omogućiti građanima da svoja prava na svojim objektima realizuju u potpunosti kao pravo svojine, kao najšire pravo koje svako može da ima.

Hvala.

(Bogdan Radovanović: Replika.)

Dobro je da smo ovde čuli neke detalje koji govore o politici. Naravno, posle se otišlo u dodvoravanje onim najekstremnijim delovima i otimanju blokaderskih glasova.

Mi nemamo ideju nikoga da zabranjujemo, mada imamo većinu sada da donesemo zakon kojim ćemo zabraniti bilo koga od njih i bilo koju stranku kojoj pripadaju oni. Recimo, da zabranimo stranku u kojoj sede ljudi koji su se lepo obogatili dok su podelili 500.000 otkaza građanima Srbije. To bi bilo zanimljivo pitanje, kako bi građani reagovali. Verujem da bi podržali, posebno oni koji su dobijali otkaze.

Nije na Skupštini da utvrđuje odgovornost bilo čiju, nego na sudovima, pa ako postoji, neka sudovi rade svoj posao, ali Aleksandar Vučić jeste ponudio da Skupština raspravlja o njegovoj odgovornosti. Oni su od toga pobegli kao đavo od krsta još u januaru, da se raspravlja u Skupštini prvo, a zatim na savetodavnom referendumu i rekli su – ne.

Što se tiče njihove zabrane, da samo sa tim završim, njih su zabranili i lustrirali i oni koji su za njih glasali i one koji su do juče podržavali i eno pun internet odricanja od njih, pun internet toga da više nemaju ničiju podršku, tako da bilo kakva formalna aktivnost u tom smislu apsolutno nije potrebna.

Drago mi je da se traži hapšenje blokadera koji su takli Patrika Drida u Novom Sadu, ali postoji jedna stvar koju bi znali da nisu pravili cirkus i tuču ovde u Skupštini, kada smo usvajali izmene Krivičnog zakonika, kojim je dodeljen status nastavnicima službenog lica ili data posebna zaštita kada su oni u pitanju. Da nisu pravili cirkus verovatno bi znali šta se dešava.

Najzad, kaže, zakon koji će da pomogne nama. Ne, mi donosimo zakon koji će da pomogne vama, jer evo u Negotinu, zgrada poljoprivrede od 198 kvadrata – nelegalizovano, vlasnik „PIK omladinka“, zgrada poljoprivrede 197 kvadrata – nelegalizovano, vlasnik PIK omladinka“, vlasnik „PIK omladinke“ „Multikom“ Beograd.

Prema tome, mi donosimo zakon koji će da pomogne vama, a ne zakone koji će da pomognu nama i, kao što kažu maločas, neko je odgovorio, vi ovo radite da pomognete vašim tajkunima. Ne, mi ovo radimo da pomognemo vašim tajkunima.

Hvala.

Dobro, sad nam je otkrio Ameriku. Kaže – Vučić je odlazeći predsednik. Pa, to valjda znamo, ističe čoveku mandat. Sam je rekao da će da ga skrati i da će ići na vanredne izbore.

Nije vaš problem što je Vučić odlazeći predsednik. Možda će biti dolazeće nešto drugo, to ćemo da vidimo. Problem je vama što ste vi odlazeća parlamentarna opozicija, to je problem. Cela ova predstava koju smo imali prilike da vidimo, svo ovo skakutanje, vikanje je samo posledica.

Šta je uzrok? Evo, na primer, ovo vam je uzrok - Pozivam sve moralne, ispravne i poštene ljude da podnesu ostavke i iščlane se iz parlamentarnih stranaka koje danas učestvuju u radu Vučićeve Skupštine i daju joj legitimitet, umesto da stojite uz samoproklamovane lažne lidere, to su oni, koji vam prosipaju pamet, pa dobro, to baš ne mogu da prosipaju, nemaju dovoljno ni za sebe, da bez stranaka neće moći, stanite uz svoj narod i izađite na vreme iz blata u koje vas vuku za sobom.

E, zato imate ovakve govore, zato ova vika, zato nervoza, zato cika i zato muka da se nekako opstane na političkoj sceni. I, sad oni pitaju – šta tebe briga za to, što se ti brineš za nas itd? Pa, kako da se ne brinem? Tolike godine smo investirali u vas, toliko smo učinili da budete ovde, spustili vas cenzus da bismo vas gledali i sada treba to neko da rasprši kao mehur od sapunice i da vas odjednom nema. Teško da to hoćemo da prihvatimo i zato ćemo se boriti da budete što duže.

Što se tiče Srbije o kojoj sanja, ta Srbija u kojoj bi lopovi, kriminalci i slični bili u zatvoru, pa njegove pola poslaničke grupe belog dana ne bi videlo, a slobodu bi gledali kad imaju priliku da izađu na vikend. I ja sanjam takvu Srbiju i nadam se da će državni organi konačno početi da rade svoj posao na način da oni koji su pljačkali svoje lokalne samouprave, umesto da ih grade, konačno budu iza rešetaka, iako oni beže, pa se pozivaju na imunitete, pa onda traže hapšenje itd, pa beže od hapšenja, pa ne primaju pozive i sve ostalo.

Prema tome, gledaćemo se još neko vreme i drago mi je zbog toga. Izbore koje tražite dobićete, to vam je ispunjeno. Kada će da budu videćemo, ali u svakom slučaju mnogo pre nego što se vi nadate. Posle toga gde ćemo se i kada videti, što bi rekla pesma: „i ko zna kad i ko zna gde“. Hvala.