Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo poslanici, ponoviću na samom početku ono što sam rekao prilikom izbora ove Vlade. Dakle, citirao sam tada Žan Pjera Ševermana, koji je bio ministar oružanih snaga u francuskoj vladi, koji je rekao, citiram – ako si ministar koji se ne slaže sa politikom svoje države, moraš ili da demisioniraš ili da umukneš.

Kao i sve drugo što je zloupotrebljeno i što rade Šolakovi mediji u saradnji sa svojim političkim krilom ovih dana, nedelja i meseci, te reči su potpuno zloupotrebljene, okrenute. Dobili smo čitav niz izjava kojima se zgražavaju neki bivši ministri nad tim šta je rečeno i kako sam se ja usudio da to citiram, a zapravo, ova rečenica govori samo da ne možete biti na državnoj funkciji u telu koje rukovodi državnom politikom i biti protiv te politike, ništa više i ništa manje od toga. Ne postoji ništa normalnije, na kraju krajeva, od toga.

Mislite li da bi u, ne znam, Vladi Francuske mogao da sedi neko ko govori protiv politike Francuske države? Mislite li da bi u Vladi Nemačke mogao da bude neko ko govori protivno, ili izlaže ili ima stavove suprotne politici Nemačke države, Vladi Italije, bilo gde? To se jednostavno nigde ne događa, ali kada kažete da to ne bi trebalo ni u Srbiji da se dešava, dođu salve kritika, jer Srbija valjda treba da bude eksperiment u kome i takve stvari treba budu dozvoljene i u kojoj je čak i poželjeno da ministri u Vladi govore suprotno politici države, i to ponavljam, i naglašavam već treći put, jer govorim o politici države.

Što se onoga što smo danas imali prilike da čujemo tiče, čuli smo najrazličitije izraze ničega. Dakle, opozicija je još jednom pokazala, iako im je ovo otprilike bila jedna vrlo interesantna šansa da pokažu neku svoju politiku, da kažu šta je ono što bi oni radili, iako nije tačka dnevnog reda, ali onaj ko je umešan govornik može to da poveže, mi smo dobili ponavljanje i recikliranje onoga što smo čuli već ja ne znam više koliko puta.

Koliko puta su pokazane slike iz Gradske kuće u Novom Sadu, koliko puta su čitani ovde ne znam ni ja kakvi sve citati nečega što se nije dešavalo itd, milion stvari i dobili smo od opozicije otprilike sledeću situaciju – Aleksandar Vučić je kriv za to što ministar Basta treba da bude smenjen, Aleksandar Vučić nije kriv za to što ministar Basta treba da bude smenjen i Aleksandar Vučić nije ni učestvovao u tome nego se šeretski smejao.

E, sad vi meni objasnite logiku tog stava, znači, i levo i desno i centralno, sve su pokrili, pa sad ko šta želi sa tog švedskog stola neka izabere, kome šta odgovara, ima sve opcije tu.

Ono što, međutim, nismo čuli pored te politike koju su imali priliku da predstave, a naravno, nisu je predstavili, jer je nemaju, čuli smo nekoliko puta zameranje i držanje predavanja o tome kako se ova zemlja odnosi prema rusko-ukrajinskom ili ukrajinsko-ruskom sukobu.

Srbija je danas jedina, a ako ne jedina, onda jedna od retkih zemalja u svetu koja se drži principa međunarodnog prava, dakle, jedina koja prihvata postojanje međunarodnog prava, koja se drži principa međunarodnog javnog prava i koja se rukovodi principima u donošenju odluka. E, sad, ko nam drži lekcije? Pa i oni koji su takođe principijelni. Ali, kako njihov princip izgleda? Pre izbora kažem da nisam za uvođenje sankcija Rusiji, optužujem Vučića kao Zdravko Ponoš danima da ima informaciju, kaže, iz svojih diplomatskih kontakata, da će prvog dana nakon predsedničkih izbora Aleksandar Vučić uvesti sankcije Rusiji, a onda oni prvog dana nakon održanih izbora obrnu priču za 180 stepeni, neko bi rekao za 360 stepeni, ali za 180 stepeni, obrnu priču i kažu – e, sad treba sankcije Rusiji da se uvedu. A kad ih pitate šta je bilo sa onim što ste govorili pre izbora, a pa, to je bilo pre izbora.

Šta je onda tu princip? Pa, princip da se pređe cenzus, to je princip, nema drugog principa. Nema principa koji se tiče međunarodnih odnosa, nema principa koji se tiče koristi za ovu državu, da se zna i da svako zna sa čim je, na čemu je kada je Srbija u pitanju, nego pre izbora da mi preripimo celzijusa, pa ćemo posle izbora da vidimo šta ćemo. I to se na to svodi. I kad sve ogolite, to ste i dobili.

Ja razumem da neprincipijelni ljudi ne razumeju principijelnu politiku i razumem da oni koji su u Ministarstvu spoljnih poslova naše zemlje ili su podržavali tu politiku iz poslaničkih klupa, ovih ili onih u Skupštini Vojvodine, svejedno, ili su glasali za tu politiku, apsolutno ne razumeju da danas Srbija nije ona kao u vreme, kako se onaj zvao, „diplomata na steroidima“, jel tako?

„Diplomata na steroidima“ pre podne laže Moskvu, u podne laže Vašington, popodne laže Njujork, odnosno Brisel, a pred spavanje laže Peking. Tako je izgledala ta diplomatija.

Ja ću vas samo podsetiti da je ova zemlja, pogledajte sad tu sramotu, tražila pomoć za usvajanje rezolucije na Savetu bezbednosti UN, dobila pomoć za usvajanje te rezolucije a onda bez znanja onih koji su nam pomogli odustala od teksta te rezolucije, unosila različite izmene i kako se to završilo – principijelno, kao i ovo, ćuti da preripimo celzijusa, idu izbori, ne talasaj!

Prema tome, te lekcije o principijelnosti ne treba da nam drže oni koji su svoju neprincipijelnost milion puta dokazali u praksi tako da svi znaju koliko su principijelni i koliko njihova reč znači.

Na samom kraju, želim da kažem da je potpuno normalno i potpuno logično da kada imate koalicione vlade, pošto je i to bila zamerka, neko je doduše rekao od predstavnika opozicije da je to u redu i normalno, Šulkić je rekao, da svaka stranka u koaliciji bira svoje predstavnike, jer to je jedini način da funkcionišete kao koalicija, jer ako krenete jedni drugima kadrovska pitanja da rešavate, onda ne možete koaliciju da napravite nikad i to se ne radi.

Međutim, od ljudi koji su se mešali u to koga ćemo mi kao poslanici da predlažemo u skupštinske odbore i u radna tela, ko će da bude predsednik ili zamenik predsednika nekog skupštinskog odbora, ne mogu očekivati da razumeju tako nešto. Velika većina njih verovatno nikada i neće doći u priliku da pravi nekakvu koalicionu vlast, eventualno će možda doći u priliku da prave neku koalicionu listu jer su oni, interesantno, uveli jednu novinu na našoj političkoj sceni – hajde da se ujedinimo da pređemo cenzus, pa posle opet svaka vaška obaška. Oni se čak ne ujedinjuju da pobede na izborima, nego da prežive izborni ciklus. Tako da možda će tad imati prilike da vide da se u tom smislu ne može mešati u izbore drugih partnera i u tom kontekstu mi ćemo poštovati ono što je volja naših koalicionih partnera.

Na samom kraju, od ljudi koji su nam držali pridike o principijelnosti i o zakonitosti, da ne spominjem ove koji su nam pričali o korupciji a najkorumpiraniji su, bar u ovoj sali, bili i ostali, dakle, ušli u krivični postupak, otezali krivični postupak da bi otrčali kod sudije za prekršaj, isposlovali prekršajnu presudu da bi mogli da dođu pred krivično veće ili sudiju krivičara i da kažu – evo, „ne bis in idem“ pravilo, nema dva puta suđenja o istoj stvari i nevine ljude strpali u zatvor, dakle, da to ostavimo po strani, hajde da pričamo o ovima koji nam pričaju o principijelnosti i držanju, pridržavanju zakona.

Vidite kako taj zakon ne važi kada je u pitanju SNS, vidite kako niko od njih nije rekao da je narušeno pravo na privatnost ljudi, tih 14 hiljada ljudi, izmislili pola, nalupali pola, pisali ko zna šta, potpuno smešno. Ali, objavljena su imena, prezimena i lični brojevi telefona nekih ljudi. Da li se oglasio Poverenik za zaštitu prava odnosno ličnih podataka? Apsolutno nije, baš ga briga, objavljujte. Zašto? Zato što su protiv ljudi iz SNS-a sva sredstva dozvoljena i ne postoji stvar koja može da bude urađena, koju će bilo ko od tih nezavisnih tela koje nadam se da ćemo priliku do kraja godine da vidimo ovde u sali pa da pričamo sa njima, dakle, da vidimo kako to ta pravila važe u jednom slučaju a u drugom slučaju ne važe?

Kako to da se promptno reaguje, najhitnije moguće, ako su Šolakovi mediji rekli da na nešto treba da se reaguje, kad se izvuče iz konteksta nešto što je rečeno ili nije rečeno? E, na to se reaguje. Zato kad se grokće kad Nevena Đurić dobije reč ili kako je koleginica to pokušala da ublaži „samo se obradovao“, ne dao bog takvog obradovanja nikada nikome, na to nema odgovora, ni Poverenica za zaštitu ravnopravnosti niti bilo koga drugog. Nije se desilo. Zašto? Nisu Šolakovi mediji objavili, znači nije tema, a čim Šolakovi mediji nisu objavili, ja nemam razloga, a ovi naprednjaci, oni su vlast, oni neka ćute i neka trpe.

Prema tome, imali ste priliku da vidite i to, a evo sad dobacuju i kažu – ali to građani već znaju ko su ti ljudi, pa ako znaju, čemu onda objavljivanje? Ne razumem čemu objavljivanje? Objavili ekskluzivnu fotografiju, ne znam da li ste to ministre imali prilike da vidite, na kojoj razgovaraju Vladanka Malović i Jorgovanka Tabaković, a u prvom redu ih gleda pokojni Gojko Radić, koji je pokojni već dve ili tri godine. Jer, to su te najnovije informacije koje oni imaju, to je ona sušta suština, skrivena iza paravana, iza kamera, iza ne znam ni ja čega. Objavili ste sliku čoveka koji je mrtav već dve ili tri godine.

Ponovo vas pitam – može li neko u ovoj zemlji da umre a da vi ne zloupotrebite njegovo ime, njegovu fotografiju, bilo šta što se njega tiče? Ima li ičega što ćete da poštujete, makar smrt, u tom nekom smislu da ostavite po strani? Ali ne, baš vas briga, neka sa najnovije fotografije iz SNS Gojko Radić posmatra sastanak Jorgovanke Tabaković i Vladanke Malović, i to ste uspeli, čestitam vam na tome i onda dolazimo do kulminacije.

Taj isti koji je sve to objavio preti da će da ubije ćerku Aleksandra Vučića. To je juče direktno pretio. Čovek koga nam citiraju, čovek na čije informacije se pozivaju, kao tačne, kaže – dokazano je. Kako je dokazano? U kom postupku je dokazano? Gde imate papir da je dokazano? Budala objavila na „Tviteru“ i vi kažete – dokazano je. Piše na tarabi svašta, pa niko ne kaže – dokazano je. Vi se izabrali tu komunikaciju – dokazano je, objavio na „Tviteru“ ovaj koji preti da će da ubije predsednikovu ćerku. Vi njega uzimate za relevantan i kredibilan izvor i vi ga citirate, prenosite ono što on radi. Vi ga podržavate. Nemoj posle da bude – on nema veze sa nama, nemamo mi veze sa tim. Svi ste čuli koga podržavaju. Svi ste čuli koga citiraju. Svi ste čuli ko je u pitanju. Dakle, čovek koji je pretio ubistvom ćerke predsednika Republike, najbrutalnije, dete za dete, tim rečima, ali nema veze. Zašto? Zato što su protiv naprednjaka sva sredstva dozvoljena, sve može i onda nam pričaju o principijelnosti.

U danu za glasanje ćemo, naravno, podržati predlog predsednice Vlade. U danu za glasanje ćemo, naravno, poštovati volju naših koalicionih partnera i glasati za razrešenje, a u narednim danima ćemo se, nadam se, jednog dana, u ovoj sali, naći u prilici da čujemo konačno i šta je konkretno politika svih onih koji nam drže predavanja, koji se bave politikom, a o politici, ne da ne znaju ništa, nego nemaju ni jedan jedini politički stav. Prepričavaju tvitove, crne hronike, naslovne strane, analizu Šolakovih medija i, da, kažu – imamo najnovija istraživanja. Koja istraživanja? Ona koja su objavljivali pred izbore? Onaj mašinski mozak, genijalni - 20% minus 20% plus 20%, hop, 619 miliona, znači napravio novo istraživanje po kome kad sve sabereš ima 120% izašlih na izbore i sve je super.

Hajde, dakle, da se konačno u ovom domu, koji jeste politički, bavimo politikom i da konačno čujemo šta je to što je alternativa politici koju vodimo. Ja to danas, iako i nije tačka dnevnog reda, ali je moglo da se kaže, uz najbolje namere, nisam čuo. Hvala.

Kaže - mi smo zaustavili EU integracije.

(Srđan Milivojević: Tako je.)

Opet eho sa Gazele.

Gospodine Orliću, da li se i vama učinilo?

Autor čuvene izreke „pas koji laje nije dovoljno pečen“.

U svakom slučaju, ono što je činjenica, to je da apsolutno nijedno poglavlje ne da nije zatvoreno, nije ni otvoreno pre dolaska SNS na vlast.

Evo, on sleže ramenima čovek. On i ne zna.

Nećeš se ti hleba najesti od politike ako takve stvari ne znaš. To je malo nezgodno.

Kada bi SNS donela odluku koju vi kažete da smo već doneli, a nismo, jer smatramo nešto sasvim drugo, podrška EU integracijama u Srbiji bi pala toliko da sva vaša moljakanja Violi fon Kramon ne bi pomogla. Sada dolazim do tog pitanja a gde ste vi u celoj priči? Zašto vi ne pomognete tim integracijama Srbiji? Zašto ne iskoristite susret sa strancima da kažete nešto korisno o svojoj zemlji?

Mi smo i danas imali prilike da vidimo. Gospodine Selakoviću, evo, da vas upoznam. Danas je bila jedna delegacija britanskog parlamenta ovde u Srbiji. Da li znate kako je to izgledalo? Vučić, Vučić, Vučić, protesti, protesti, Vučić, Vučić, Vučić. Oni koriste dolaske stranaca ne da kažu nešto afirmativno, ne treba da kažu afirmativno o nama ništa, ali ne treba da pljuju sopstvenu zemlju. Treba da pokušaju da ostvare nešto dobro za svoju zemlju.

Oni ne koriste dolaske stranaca za to. Oni koriste da ogovaraju predsednika Vučića pred strancima i onda nam posle drže predavanje šta bi mi i kako treba da radimo.

Što se tiče para i zavlačenje ruke u džep, vi i dalje nastavite da zavlačite ruke u džepove Hakija Abazija. Donesite te pare u Srbiju, platite porez i svi će biti zadovoljni.

Hvala.

Dakle, povreda Poslovnika, ukazujem na povredu Poslovnika, član 103. stav 1. - narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika učinjenoj na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.

Vi ste dozvolili dva minuta da čovek priča nešto što se desilo juče. On je ovo počeo juče da priča. Pošto juče nije stigao ajde danas da nam ispriča. On čovek spremi govor tako, pa čeka momenat kada će da ga kaže.

(Aleksandar Jovanović: Nije on Ciceron ko ti.)

Tačno je, nije ni blizu Ciceron ko ja. Hvala.

Ali, dok tebe brani ti zevaš i to je tačno, jer u tvoju odbranu je stao, a ti za to vreme ovako od sramote. Bar pokaži poštovanje i ako nije Ciceron.

Dakle, vi ste dozvolili da govori, on ukazuje na povrede Poslovnika, on ukazuje na nedoslednost predsednika Skupštine i to kršeći, brutalno kršeći Poslovnik i vi mu dozvoljavate dva minuta da to priča.

Ja vas molim da reagujete, molim vas da to ne dozvolite jer će opet sednica otići u nekom smeru koji ne želimo. Dakle, te zloupotrebe Poslovnika više ne mogu ni da se sankcionišu oduzimanjem od vremena grupe, pošto grupa više nema vremena i onda je ovo stvarno jedan onako baš prostački način da se šibicari sa povredama Poslovnika.

Tako da, u tom kontekstu tražim da se Skupština izjasni. Hvala.

Sve ovo što smo čuli je jako zanimljivo. Vidite, imate gospodina koji kaže da je navikao na to da bude lopov i izdajnik, i to je jedna ružna navika, ali svako ima pravo da navikne na šta god hoće. Ta navika se verovatno stiče protekom vremena, pa kada dugo vremena živite u jednom miljeu i ponašate se na određeni način, onda se verovatno naviknete, pa naviknete da budete i jedno i drugo. To šta su čije navike, neću ni da komentarišem.

Međutim, ono što mi je interesantno su dva pitanja. Prvo pitanje jeste, ako je to sve tako kao što pričate, a što onda kažete da su izbori izdaja i da nećete na izbore? Ako su svi ti ljudi koji idu na ulicu, kažete, zbog vas i vi pozivate i oni vas poslušaju, pa šta je onda problem da oni izađu na izbore i da vi na tim izborima pobedite. Valjda je to logičan sled događaja.

Postoje samo dva načina, gospođo predsedavajuća, kako se na vlast dolazi, jedno su izbori, drugo je revolucija. Sada, budući da kažete da nećete izbore, jel to znači da ste vi za revoluciju?

Znate, neko je revoluciju definisao da revolucija znači biti spreman da ubijaš, biti spreman da budeš ubijen i biti spreman da ubijaš dok ne ukloniš sve svoje protivnike. Tako je definisana revolucija od nekih mnogo pametnijih od mene.

Sada vi meni recite. da li se vi…

(Narodni poslanik opozicije dobacuje.)

Šta kaže?

Nemojte mi ovog Pavićevića sa „Aliekspresa“, dajte mi onog zanimljivog Pavićevića.

Tog Pavićevića sa „Aliekspresa“ zadržite za sebe.

Dakle, zašto bežite od izbora, to je prvo pitanje? Drugo pitanje, kada ćete vi biti svesni kada ćete prihvatiti da u ovoj zemlji ima mnogo više ljudi koji ne misle kao vi i dokle mislite da vi kao manjina nama kao većini namećete da smo dužni da vas pratimo? Dokle vi mislite?

Rekli ste više stotina hiljada ljudi, 500, 600, milion, a šta ćemo sa ostalih 5,5 miliona? I tih 5,5 miliona ima da sluša vas milion? Ne ide to tako. Zato izbori pa da vidimo gde smo. Hvala.

Dobro je krenuo, dok je citirao Vebera i pokušavao da nam objasni razliku između etike odgovornosti i etike namera, držao se nečega što ima smisla, jer Veber zaista ima smisla, a onda krenuo svoje i sve upropastio.

Dakle, zaključujem na kraju, dakle, od Vebera smo stigli do, citiram – nije imao sreće i zato mora da snosi odgovornost. I, onda kaže mora da dođe kompetentniji ministar. Ne treba da dođe kompetentniji, treba da dođe srećniji.

Znači, pored karme, ali to smo već imali, doduše, ona je mislila da taličan znači nesrećan, sada smo to dobili, znači u onakvom obliku kakav treba da bude. Dakle, karma, baksuzan, evo nije imao sreće. To je novi važan argument.

I najzad, ko drži ovde predavanja o etici odgovornosti? Onaj koji je pretio meni, lično šamaranjem ovde u holu, a onda ovde ponovio kako bi on to i uradio, ali mu je stalo do ovog doma, pa iz poštovanja prema ovom domu neće da me šamara. A ja ga pozivam da me šamara, ja bih baš voleo da vidim kako bi to izgledalo. Kako to izgleda kada Lutovac šamara, to ne mogu da dokučim, to pokušavam da zamislim, ali nikako ne mogu da zamislim, pa da mi to demonstrira lično. Ali, mu nije palo na pamet da podnese ostavku gospodin koji citira Vebera i koji zna šta je etika odgovornosti, nego je išao od televizije do televizije i on i svi oni satrapi Šolakovi da objasne da on jadan nije mogao da izdrži, da je opravdan bes njegov jer je mene teško trpeti i nije mogao više da me trpi, pa šta će nego da me šamara.

Tako izgleda u praksi da etika odgovornosti i toliko primenjuju tog Maks Vebera koga citiraju na početku. U svakom slučaju, dobili smo novi jak argument i mi ćemo kao poslanička grupa i taj argument uvažiti i dobro ćemo razmisliti o njemu, da Bratislav Gašić mora da ide zato što nije imao sreće u trenutku kada se to desilo i zbog toga što nije imao sreće više ne može da bude ministar. Hvala vam.

Predsedniče Orlić, ovo sada prelazi u neke druge sfere, jer ja stvarno i da sam mazohista, stvarno ne bih voleo da me muči Zoran Lutovac, ne bih o tome maštao, valjda bih nešto što liči na ljudsko biće zamislio.

Sa druge strane, imamo jedan drugi problem. Ja ne razumem ironiju, ja ne razumem sarkazam, ali ministar stvarno nije imao sreće. Opet je razlog za smenu to što nije imao sreće, samo ne sad zbog toga što se desilo, ne onako kako je rekao, nego sada nije imao sreće što nije bio na nekom drugom mestu. Opet je nesreća ta koja Bratislavu Gašiću predstavlja kamen oko vrata i zbog koje on izgleda mora da bude smenjen. Bilo ironije, ne bilo ironije, ali što kaže ne tuče majka sina što se kocka, nego što se vadi. Tako i ovo, bolje da je ćutao ili kako je to govorio moj veliki profesor matematike u gimnaziji, da si ćutao filozof bi ostao, ostao bi na tom Veberu pa bi neko pomislio da nešto i zna u životu, ovako je pokazao duplo golo, ništa.

Meni je, moram da kažem drago zbog svega mlađih kolega, a dosta imamo mlađih kolega u poslaničkoj grupi koji su imali priliku da čuju kako su izgledali, to su se zvali referati na sednicama Saveza komunista Jugoslavije. Dakle, pripremi se referat, donese pa se lepo pročita, pa onda jedan drugom čestitaju kako je dobra bila diskusija, na šta je ukazao i tako dalje.

Sad mi smo došli u jedan paradoks i već sam o tome govorio, ali taj paradoks postaje sve veći da čovek koji je tražio na 14. Kongresu, jel Kongres bio? Da, oni su imali Kongres, 14. Kongresu Saveza Komunista Jugoslavije, održanom ovde u Sava Centru kad su se razbucali. Dakle, on je tada tražio da se zabrani da govore neki drugovi. Znači, on je u toj Partiji bio jedan ovako jedno radikalno krilo koje nije dozvoljavalo ni da se kaže ništa što nije na liniji partije a sad on nama uvodi demokratiju.

Dakle, pored ovih vojnih lica koji nam uvode demokratiju, koji su celog života govorili - razumem i staraću se, e sad odjednom ovi bivši funkcioneri Komunističke partije i kaže citat gospodina, kaže. "Moramo da štitimo partiju od drugova koji narušavaju njen ugled", a to je njegova čuvena rečenica na 14. Kongresu Saveza Komunista. I tako vam je to izgledalo kako je štitio, tako je partija i prošla. To je što se tiče tog dela.

Što se tiče razrešenja Bratislava Gašića, ja u ovom referatu nisam čuo ni jedan ozbiljan razlog za njegovo razrešenje. Čuo sa neke stvari koje su se ponavljale više puta ali ponavljam još jedno pitanje koje sam ponavljao često a za koje nema odgovora - ko je vas pošto ovde, zaista smo ko u "Kviskoteci", osoba A - ja govorim u ime ljudi sa ulice, osoba B - ja govorim u ime ljudi sa ulice i tako redom i svi govore u njihovo ime, ko vas je ovlastio da govorite u njihovo ime a oni neće vas očima da vide? Teraju vas sa protesta, ne daju vam da govorite, sakrivate se u poslednje redove, a vi uporno govorite u njihovo ime.

Dakle, dajte konačno da vidimo ko su ti ljudi koji su vas ovlastili da govorite u njihovo ime, pošto tog ovlašćenja nema. Dakle, zloupotrebljavate, kao što ste zloupotrebili tragediju sada zloupotrebljavate te ljude koji su zbog tragedije izašli na ulice ali dobro, to u nekom novom referatu možda ćemo se i na to osvrnuti. Hvala.

Nije to ni bilo sporno. Mislim, čovek je izašao za govornicu na 14. Kongresu.

Ja samo molim kolege da kad gospodin Veselinović govori ne dobacuju to da njegova stranka ima samo njega kao člana. Znači, ja sam svojim očima video još dvojicu. Ja sam svojim očima video dvojicu, bilo ih je dvojica na štandu, štand „Pokreta na preokret“, tako da nije tačno da je on jedni član svoje stranke. To nije tačno.

Što se tiče ovog svega drugog što ste rekli, pa odlično, hajmo onda na izbore, pa da vidimo da li ima ugleda ili nema ugleda. Idemo na izbore i da konačno to prebrojimo, da vidimo šta kaže narod.

Nervirali su se ovde jer je uvaženi, kaže, profesor, rekao da to nije tačno što sam rekao. Posle sam proverio, apsolutno je tačno i dobro sam citirao, mada sam propustio četvrtu tačku.

Dakle, ponovo kažem postoje dva načina da dođete na vlast. Jedno su izbori, drugo je revolucija i sada ponovo citiram Sen-Žista: „U revoluciji, ako hoćete revoluciju to znači da budeš spreman da ubiješ, da budeš spreman da budeš ubijen, da budeš spreman da ubiješ najboljeg prijatelja i da budeš spreman da ubijaš dok ne pobiješ sve svoje protivnike, a vi sad sami odlučite“. Za ova tri, još i verujem da nemate neki problem sa tim, ali za ovo drugo, da vi negde stradate, da vi zanokticu pocepate, za to verujem da imate i te kako problema. Zato i gurate te ljude ispred sebe da oni bave posao za vas, da oni šetaju, da i njih vodate po gradu da idu tamo ili vamo, a vi ćete onda da dođete da sednete u udobne fotelje i vi ćete ponovo da radite ono što ste radili u novosadskoj toplani, koju ste ostavili u dugovima od devet-deset miliona evra, koja ne može da se oporavi od vašeg odlaska. Imali ste situaciju da u sred zime nema grejanja, ali ste ovde nama držali predavanje kako treba da se radi, kako treba da se ponaša beogradska toplana itd.

Prema tome, hajmo mi lepo na izbore, skupite hrabrost, recite lepo hoćete izbore, nemojte se više kriti iza ovih ljudi, ne govorite u njihovo ime. Niste ni ove zahteve definisali sa njima, nego ste ih sami napisali uz dogovoru sa Šolakom, nego lepo na izbore pa da mi vidimo gde smo.

Ali, ne smete ni da spomenete izbore jer vam je rekao kolega vaš iz opozicije – ko spomene izbore, taj radi za Vučića. Sad se vi dogovorite ko je naš, ko nije, ko radi za nas, ko ne radi, ali na izborima ćemo pre ili kasnije utvrditi imamo li ugled ili nemamo ugled. Hvala.

Rekao sam to već jednom, i zaista se potvrdilo da nema dna, znači, nemaju oni granicu koju će preći u želji da na neki način steknu neki politički poen, bilo da se radi o Čika Đorđu, bilo da se radi o nekom drugom pokojniku, bilo da se radi o bilo kojoj drugoj žrtvi, tu su oni da to iskoriste da oni to na neki način zloupotrebe.

Desilo se tokom ove rasprave i da je u Bosni i Hercegovini jedno dete ubilo nekog učenika i pucalo u školi, desilo se to i u Hrvatskoj da se onaj jedan prvo zaleteo mercedesom u masu, a posle je uradio nešto drugo, desilo se svašta. Međutim, nijedna od tih zemalja u okruženju, ne pričam o svetu, nije imala opoziciju koja je od toga pokušavala da napravi politiku. To je samo slučaj u Srbiji. Samo ovi ljudi u ovom regionu su zloupotrebili smrt da bi pokušali da dođu na vlast. To niko drugi nije uradio, osim ovih ljudi koji sede preko puta mene.

Oni sada učestvuju u jednoj drugoj fazi. Treba ulickati i oprati lice čoveka koji je sa familijom opljačkao Trstenik. Na stotine hiljade evra izvukao iz opštinskog budžeta. Prema opštinskom budžetu se ponašao kao da je porodično gazdinstvo, ali sada baš od njega takvog treba napraviti lidera opozicije, njega treba prikazati ovde kao nekoga ko će da govori u ime svih njih i nemam nikakav problem. On takav i treba da bude na čelu svih njih, našla krpa zakrpu, ali ne može on da poziva ovde bilo koga da se priključi onome što oni rade, jer niko u Srbiji, apsolutno niko u Srbiji osim njih samih koji su nam ovde govorili da naša deca nisu kao njihova, koji su ovde urlali na nas zato što ne mogu da stignu na rođendane, koji su ovde najgorim uvredama vređali sve vreme i pravili tu neku razliku između njih koji su elita i nas koji smo plebs i krezuba stoka kojoj može da se kaže ko šta hoće. Dakle, ne postoji način da se bilo ko od vas pristojno i dostojno obrati ljudima, ne samo koji jesu u SNS, nego i koji podržavaju SNS.

Na kraju samo, gde se izgubila ona knjiga žalosti u koju se kažu nije upisao Aleksandar Vučić? Svedočila nam je jedna poslanica da je ona svojim očima to videla i da to nije bilo. Aleksić je govorio danima u medijima kako je to laž i fotomontaža, a onda kada se dokazalo je rekao kakve veze ima da li se upisao ili se nije upisao. Onda nastavlja sa tim, sada je važno da li se Ana Brnabić upisala. Nema kraja. Spirala laži. Neće prestati njihovi pokušaji da nasilno uzmu vlast. Neće prestati, ali je Srbija dovoljno jaka da se sa tim izbori, a na izborima ćemo videti, najpre onim u oktobru da li ga hoćete da lidera ili ne za lidera, a onda u nekim drugim izborima da vidimo šta kaže Srbija. Hvala.

Verujem da Mića Milakov nikada neće zaboraviti reči upućene kriminalcu iz Pančeva Novaku Filipoviću da treba da ga iseli iz Pančeva, jer se ne sviđa Mariniki Tepić kako piše o njoj. Verujem da će do kraja života da se osvrće preko ramena, posebno kada naiđu trenuci politički, kada ova politička opcija uzburka emocije toliko da počnu da misle da na ulici se obračunavaju sa svojim političkim protivnicima.

Zato mislim da kada već govorimo o tome šta ko misli, šta će ko da pamti, verujem da će Mića Milakov veoma dobro pamtiti te reči, jer Novak Filipović kao kriminalac i kao narko diler iz Pančeva je finansiran iz sredstava Pokrajinske Vlade, od tadašnje sekretarke za sport, uvažene koleginice.

Kažu briga za decu, gospodine Gašiću, njima je stalo, a vama nije. Vidite, oni su organizovali proteste, navodno i u prvom kontekstu to jeste bilo tako i veliki broj ljudi je zaista izašao da pokaže svoj pietet. Međutim, već na nekim od narednih skupova, oni su organizovali stendap komediju na Gazeli, da se ljudi smeju na skupu koji je posvećen sećanju na to da su neka deca stradala. Posle toga su organizovali žurku. To je bilo prethodne nedelje, a prošle nedelje su igrali kolo ispred Pinka. I to sve u žalosti. Vidite kako se žali gospodine Gašiću?

Najzad, kažu biće strašno ako Koluvija progovori, preživećemo mi Koluvijino svedočenje, ali ako progovore koke iz Morovića, nema nam spasa. Tada će se saznati svašta. Kada koke progovore, kada koke otvore svoje arhive, verujem da nema vlasti koja će to da preživi. Hvala.

Prvo, moram da kažem da je došlo vreme da u ovoj zemlji čovek mora dva puta da razmisli pre nego što umre, jer čim neko umre, tu je Aleksić i njemu slični da zloupotrebi tu smrt. Pa su tako i smrt čika Đorđa zloupotrebili oni isti koji se nisu udostojili ni da ga prime, ni da mu daju državljanstvo.

On je državljanstvo Srbije dobio pre tri godine. Kada vam je toliko bilo stalo do njega, što nešto niste učinili za njega dok je bio živ? Treba da vas je sramota. Da li može neko da ode sa ovog sveta, a da vi to ne pokušate da zloupotrebite politički?

I vi ćete da postrojavate ovde kada će da se ustane, a kada će da se sedne. Pa, neka vam ustaju i sedaju ovi vaši iza vas, ako hoće da vas prate, pošto ste se izgleda doživeli, da ste vi stvarno neki lider. To što vam je Šolak uvrteo u glavu, što ste se malo umili i očešljali, malo pustili bradu i vezali kravatu, vi stvarno mislite da ste vi neki lider? Hajde da vidimo kako ćete da pobedite Vuka Jeremića, za početak. Hajde „polovni buntovnik“ da umukne više.

Pričate o nekom Cicoviću. Kom Cicoviću? Vi ne znate ni kako se čovek zove koga hoćete da branite. Nije Cicović, Cicvarić. Promašili ste prezime. Bili ste s njim u emisiji pre dva dana, ne znate kako se preziva. I, onda, najluđe od svega, čovek je uzeo ovo, ovako, što su bacali prošli put, ne da je bacio, nego je bacio i gazio dvadeset minuta i Ustav i Poslovnik i sve moguće zakone ove zemlje.

On, čovek sudi, on presuđuje, on će da odluči. A, evo i komunistički gonič se smeje, njemu je nešto smešno. On presuđuje, on će da odluči ko je kriv, ko nije kriv. I to ko? Valjda na iskustvo računa, pošto je on dok je bio predsednik opštine Trstenik povredio, odnosno prekršio Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o budžetu, Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o udruženjima, Zakon o sportu, Zakon o javnom dugu i druge podzakonske akte. Sve zakone koji se odnose na lokalnu samoupravu je kao predsednik opštine povredio i on nama drži predavanje? On je simbol slobode, on je simbol pravde? Čovek koji je priznao da je lopov, a sud ga osudio da je lažov i to vam je lider? Alal vam lider.

(Radomir Lazović: Poslovnik.)

Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.

Zaista je povređeno dostojanstvo, gospodine predsedniče, i dobro je da ste reagovali, ali trebali ste odmah na tu rečenicu da nam sada lekcije dele oni koji nisu bili u stanju da se okupe ovde da daju kvorum da počne uopšte ova sednica.

Sa druge strane, ja ne znam, danima odugovlače, danima odugovlače da bi onda posle nas optuživali da mi zapravo nešto ne želimo, da mi ne znam ni ja šta i da vodimo, kaže, argumentovanu raspravu.

Ja ću samo podsetiti još jednom na argumente koje smo čuli. Bratislav Gašić nije kriv, ali jeste kriv i ako nije kriv treba da podnese ostavku, ima lošu karmu, taličan je, baksuzan je. To je argumentovana rasprava koja je dolazila sa one strane.

Molim vas samo da ubuduće kada krenu sa one strane da vam drže te lekcije reagujete odmah i da poštedite i Skupštinu i sve nas takvih lekcija, jer zaista, siti smo toga već posle ovih dugih nekoliko nedelja. Hvala.