Što se tiče saradnje, da, sarađujemo sa Fondacijom Konrad Adenauer, ali nas Fondacija Konrad Adenauer ne finansira. To je bitna razlika. Za razliku od Fondacije Hajnrih Bel koja i te kako finansira određene političke aktere ovde, iako to nije dozvoljeno po našem zakonu, iako stranke ne bi smele da primaju donacije tog tipa, novčane donacije od inostranstva. Zato i nisu registrovani kao političke stranke, nego kao udruženja građana da bi mogli tu zakonsku odredbu da izigraju.

Sa druge strane, meni se čini da se mnogo više nemački neki poslanici bave Srbijom nego što se mi na bilo koji način bavimo njima. Dakle, predstavnica Zelenih Viola fon Kramon je imala poruku za Srbiju, da ona podržava proteste, da ona podržava promenu vlasti. Zar to nije direktno mešanje u unutrašnja pitanja naše zemlje? Vama to očigledno ne smeta. Isto je uradio i Josip Juratović, poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke u Bundestagu. Takođe je slao poruke kako bi on voleo da izgleda politička scena Srbije.

Vidite, zato što svoju energiju troše na to kako i šta treba da se dešava u Srbiji, AFD im je došao na 21%. Alternativa za Nemačku polako postaje najjača politička organizacija u Nemačkoj, a oni neka se i dalje bave Srbijom, umesto svojim problemima, pa će da vide kako će da završe sa tim. Naravno da je Nemačka najveći partner. Naravno da je Nemačka veliki partner za Srbiju i politički. Kada kažem najveći partner, to je po pitanju zapošljavanja i privrede u Srbiji. Dakle, naravno da sarađujemo sa Nemačkom, ali to ne znači da ćemo da dozvolimo i jednoj takvoj zemlji da uređuje naše odnose, što vama očigledno ne bi smetalo, jer i vi, pa i vi lično, koristite priliku kada se sretnete sa strancima, ne da kažete nešto pozitivno o sopstvenoj zemlji, ne da tražite neku pomoć za sopstvenu zemlju, nego da drvlje i kamenje ospete po sopstvenoj zemlji, po predsedniku Vučiću, jer je to za vas prilika da, eto, stranci kažu, jer vi valjda polazite od toga da stranci ovde određuju ko će biti vlast. Ne, građani, ali svi građani i oni koji izađu da šetaju sa vama i oni koji izađu da šetaju sa nama. Svi oni zajedno na izbore, pa kažu ko će da bude vlast, a ko opozicija, ni Fon Kramon, ni Juratović. Hvala.

Sad ste imali priliku da vidite kako izgleda kada neko ne razume ono o čemu se govori, ali misli da će vikom i urlanjem, kao što je radio i prošli put, nešto da dobije. Inače, čovek koji je ovde prozivao ljude da su svi izdajnici, izdajnik ovaj, izdajnik onaj, itd, sada poziva na nekakvu naročitu raspravu itd. Međutim, šta je ovde interesantno?

On nama zabranjuje da mi govorimo o nekim prethodnim vremenima. Jer, kaže – uvek je neko ranije kriv. Ne, ne radi se o tome. Radi se o tome da nema legitimitet da nam govori i drži predavanja o nekim stvarima neko ko je radio deset puta gore stvari. Pa kako su tada te stvari bile dobre, a sada nisu dobre?

Šta kažete? Ja sam bio tamo. Ja sam bio tamo i onda kada ste govorili da postoji nešto što je državni razlog. Sad ste saznali da sam bio u DS-u? Šta se ti kliberiš? Jel imaš opet onog od 20 kilograma da ga biješ u hodniku? Sad si saznao da sam bio u DS-u i ti si srećan. Ajde, raduj se još malo. Ajde, skakući! Jesi zadovoljan? Srećan?

Tada su za svaku odluku koja je bila donošena rekli – državni razlog.

Postoji državni razlog zašto je ovo, postoji državni razlog zašto je ono. Ok. Postoji državni razlog. Odjednom danas od kad su u opoziciji državni razlog ne postoji. Nego je izdaja, nego je prodaja. Ne postoje okolnosti, ne postoji Svetski rat na pomolu, ne postoji ništa.

I nema opravdanja za bilo koju odluku. Opravdaće generale poslate u Hag, ceo državni vrh, to je u redu, bio je pritisak, zemlja siromašna, ok ali danas svaka odluka, nema veze, nema veze okruženje, nema veze ništa. Pa to ne može.

I najzad, što se tiče G17 plus, četiri godine Vlade, odnosno 2003-2008 godine, pet godine vlade Vojislava Koštunice sve vreme je taj G 17 plus bio u vlasti.

(Zoran Stojanović: Tri plus jedan.)

Molim, šta tri plus jedan?

Pa kako tri plus jedan, kad je bilo 2008. godine, podneo ostavku i išlo se na izbore. Šta je vama? Jer ste vi pobrkali godinu? Uglavnom, sve u svemu, taj G17 plus je taj svoj oreo o kome pričate stekao u to vreme, u to vreme kada ste glasali za sve njihove odluke, za njihove predloge, vi kao poslanik lično.

I šta vam sad nije jasno? Sad ste vi inkorporirali i ne znam ni ja šta. Pa, čekaj, vama su i opet dolazimo do iste priče o legitimitetu.

Vama su valjali dok su radili to što su radili i vi za njih glasali, e sad kad su došli ovamo, sad su lopovi i sad ništa ne valjaju. Čekaj bre malo. Ajde saberite se malo. Ajde saberite se malo pa ćemo posle da uradimo.

Što se tiče ovog veseljaka, koji napada policiju, a sad dobacuje i on. Ajde uzmi jednom mikrofon pa reci nešto pametno. Ajde jednom u životu da čujemo kako to zvuči. Evo jednom. Jer može jednom? Evo ispao sam iz šina. Ajde ti da vidimo u kakvim si ti šinama. Ti si davno iz šina ispao i to ne ovih verbalnih nego mnogo ozbiljnijih šina.

Tako da ti za moje šine ne brini a za svoj kolosek malo obrati pažnju jer za čoveka koji se kliberi na skupu, kliberi, od uva do uva osmeh na skupu koji je posvećen i održan zbog dece stradale u „Ribnikaru“.

Čovek koji je lagao kako dežura ispred „Ribnikara“ i video svojim očima da Aleksandar Vučić nije ulazio. Sa tvojim šinama druže, nešto ozbiljno nije u redu. A i lokomotiva koja se njime kreće, verovatno da je u potpunom rashodu. To šta se u tvojoj glavi dešava, nema šina koje više mogu da ušine.

Hvala.

Teško je u Evropi pričati sa nekim ko samo evro voli od Evrope i tu nema nikakav problem. Znate, on ne traži bake i deke iz Rusije, bake i deke iz Kine, nego samo ove iz Nemačke, Francuske, ako ima neki iz Britanije, ali najviše iz Nemačke i zato kaže švapski predlog, oni su mu ušli u krv.

U svakom slučaju, sve ovo što ste čuli je takva jedna gomila gluposti da ja stvarno ne bih da zamaram ljude i na bilo koji način da odgovaram, jer rečenica koja glasi da ministarstvo koje vodi Nikola Selaković ne dozvoljava više da postoje mame i tate je dovoljno dobro da vidite o kakvom se čoveku radi, koliko je smisleno to što govori, pa ako imate i dalje mamu i tatu, vi ćete onda videti o kakvom se ovde duduku radi, šta je sve on izgovori. Ko što je to tačno, koliko i sve ostalo tačno što je rekao, osim činjenice da voli da kad iz EU kapnu evrići, pa može da skupi dovoljno da lepo ode, sedi i da razmišlja o svom biznisu, jer on i ovde se ne bavi građanima, nego o svom biznisu brine, o tome kako će da radi, šta će da radi, a nekako ne da država.

Dakle, on bi voleo da država bude uređena, neće nikako da prihvati ove poslušnike Aleksandra Vučića, ali nikako ne da inspekcijama da uđu u ono što drži u Aranđelovcu. To ne može ni pod razno. Znači, pre može da prođe Putin u Kijev, nego što može inspekcija kod njega. Znači, nikako ne može, ni pod razno ne može, sve može samo to ne može. E, to je jako veliki problem.

(Aleksandar Jovanović: Ludilo.)

Ludilo, Ćuto, potpuno ludilo. Potpuno ludilo da mu većeg ludila nema, ali sa druge strane važno je da evrići iz EU stižu, tad je EU dobra, tad je EU super, samo dok je evro sve je u redu, e onda sve ostalo, nastaju problemi.

Uglavnom, poštovani građani, ako i dalje imate mamu i tatu kao mamu i tatu, ako vam to nije oteo Nikola Selaković, onda ćete znati o čemu je pričao ovaj čovek, koliko je lagao i koliko je izmišljao. Hvala.

Nekoliko stvari.

Prvo, što se tiče ministra Selaković, on je danas domaćin i nije mogao da dođe zbog toga u popodnevni deo sednice, jer je danas domaćin ministru zdravlja i socijalne zaštite Namibije, zemlje koja je uvek bila uz Srbiju kada kod se raspravljalo o Kosovu i Metohiji i jedna od prvih zemalja koja je podržala kandidaturu Srbije za "Ekspo", tako da sa prijateljima morate biti prijatelj i za njih uvek mora da ima vremena i u tom kontekstu je potpuno svejedno da li ministar sedi ovde ili je tamo. Dakle, mora da bude… Nije svejedno, pardon, gde sedi. Mora da bude tamo gde dolaze uvaženi gosti iz inostranstva, da mu se ukaže dužno poštovanje.

S druge strane, što se tiče ovih, izgleda da je kolega nešto pomešao. Jeste isto prezime, ali nije isti čovek. To mu je brat. Taj o kome je govorio pripada žutoj stranci. On je bio taj koji je privođen zbog droge i svega ostalog, a sada je priveden i zbog silovanja.

Najzad, ostaje još jedna stvar. Lepo ste rekli da i sa vaše desne strane sede ljudi koji podržavaju neke stvari zbog kojih danas formalno imamo predlog na dnevnom redu da se smeni ministar Basta. S druge strane, vi ste jutros čuli, čini mi se da ste bili u sali kada je govorila koleginica ovde o genocidu u Srebrenici i tražila da se svi mi o tome odredimo. To su ljudi sa kojima vi šetate danas. To su ljudi sa kojima ruku pod ruku svake nedelje se pojavljujete na ulicama. To su ljudi čiju ste politiku na neki način prihvatili i nemojte sa nama i ovde pred nama barem da se raspravljate oko tih detalja. To raspravite na nekim opozicionim forumima, ali vi kao desničarska stranka ste prihvatili apsolutno sve to i zajedno sa njima nedeljno marširate, šetate, blokirate već ono što oni smisle, što smisle ovi lideri koji su za to zaduženi. Prema tome, vi ste deo toga. Koliko god vam to smetalo ili ne, teško da ćete ovim verbalnim ograđivanjem uspeti da se izuzmete iz tog društva.

Hvala.

I onda bude da ja vičem. Zovite me Tihi.

U svakom slučaju, ono što mi je jasno i što jeste tačno, istina je da se kolega ne snalazi najbolje i da ne razume šta se dešava. Možda bi pomoglo kada bi malo duže bio u sali, ali mislim da ni to ne bi pomoglo, jer on pokazuje elementarno nepoznavanje suštine, jer on se čudi čovek šest minuta kako to da niko u sali ne brani ministra za koga smo predložili razrešenje. Jel vama to logično?

Dakle, mi predložili da ga razrešimo, a vi se čudite što ga ne branimo. Pa, kako da ga branimo kad hoćemo da ga razrešimo? Niste razumeli i dalje? Hajde još jednom. Mi predložimo da on više ne bude ministar i onda nema logike da ga mi branimo. Jel tako? Ukačio? Ja sam svoj posao za danas uradio. Razumeo je. Hvala. Neću trošiti više vremena.

Važno je zbog građana Srbije da vide kako izgleda rasprava opozicionih stranaka, odnosno u ovom slučaju jedne opozicione stranke kada je predstavnik Vlade ovde iz SPS, kada je tačka dnevnog reda razrešenje člana Vlade koga je predložila JS, koji dolazi iz koalicije SPS-JS, ali to ne može bez pominjanja Aleksandra Vučića, i to je fascinantno.

Oni su toliko opterećeni predsednikom Vučićem da ne može čak ni nešto što apsolutno nema veze sa SNS i predsednikom Vučićem da prođe bez pominjanja predsednika Vučića i SNS.

Izvolite, Lazoviću, nešto dovikujete. Kažite?

(Radomir Lazović: Pogrešan govor.)

Pogrešan govor? Apsolutno pogrešan, čovek promašio temu, samo se okrenite, pa mu recite. Potpuno promašio temu, potpuno sam saglasan sa vama.

Oni očigledno imaju, kaže – pogrešan govor, i sad je meni jasno o čemu se radi, oni imaju spremne govore za različite situacije i sad je iz tog budžaka izvukao pogrešan govor, pročitao nam govor za bog zna šta. Priča čovek o predsedniku Vučiću. Čovek nema veze s ovim, niti je tačka dnevnog reda, niti ima bilo kakve veze sa tim. Ali, to sa druge strane govori nama jednu drugu stvar, da su i oni negde u dubini duše svesni da legitimitet predsednika Vučića, koji je na predsedničkim izborima dobio dva miliona i 300 hiljada glasova, a prvi iza njega dobije 670 hiljada glasova, je toliki da apsolutno moraju, negde iz podsvesti makar, da ga spomenu i da kažu nešto o njemu, iako on nema nikakve veze sa tačkom dnevnog reda.

Sa druge strane, ovo nama govori da apsolutno nisu spremni za ovu raspravu. U pet minuta je moglo da se kaže sve ono što je rečeno, a tiče se tačke dnevnog reda. Ponovo imamo čitanje i prepričavanje novinskih naslova, ali ako nešto mogu da pohvalim, bar danas ne čitaju crnu hroniku. Hvala.

Neću se obazirati na tu ideju da hoće čovek da uređuje kompletnu političku scenu Srbije. To stvarno niti sam stručan da komentarišem, niti mogu adekvatno da ocenim.

Interesantno je nešto drugo, da je ovo već drugi put u sali, evo koliko sam prisutan, pošto je bila sednica odbora, nisam slušao sve, ali sam čuo dva opoziciona predstavnika i kod obojice imate istu situaciju, a to je da oni nekom ne daju, u ovom slučaju ministru Basti o čijem razrešenju danas raspravljamo, oni će da odrede da li on može da bude opozicija ili ne može da bude opozicija. Znači, on ne može da bude opozicija. Zašto? Zato što su oni rekli. Ja sada očekujem da oni glasaju da on ostane ministar, jer to je jedini način da on ne bude opozicija. On čovek pravi svoju političku organizaciju i ide u nekom drugom pravcu, ali ne, oni će da kažu ne, ne, ti ne možeš da budeš opozicija, mi smo rekli da ne možeš, mi smo ti koji će da vam kažu ko može da bude opozicija, ko ne može da bude opozicija, ko drugačije kaže, kleveće i laže i našu će osjetit pest. To vam je otprilike to.

Jedini problem je što to oni ne odlučuju, ne znam kako da im saopštim, a da ih mnogo ne boli. Sa druge strane, nabroji se gomila zamerki ministru Basti, te nije valjalo ovo, te nije valjalo ono, opet imamo retroaktivne odgovornosti još za vreme kada je bio u Beogradskoj toplani, a onda kažemo – ne, ne treba da ga smenjujemo, treba da ostane tu. Šta vi ljudi u stvari hoćete? Šta vi ljudi u stvari mislite i kako ste opet došli do Aleksandra Vučića koji ni na koji način ne upravlja SPS, JS, niti njihovom koalicijom. Tako da, fascinantna je ta opterećenost Aleksandrom Vučićem i zaista čini se da ono što je govorio nekoliko puta, da kada bi on sutra napustio politiku, oni bi prestali da se bave politikom, jer kada izbacite sve što se tiče Aleksandra Vučića iz njihovog rečnika i onoga što govori iz njihovih govora, bila bi još veća praznika. U političkom smislu, ta praznika je ogromna, ali tada ne bi bilo baš nikakve sadržine, jer oni osim Aleksandra Vučića ništa drugo ne vide.

U svakom slučaju, ja sada nisam razumeo, hoće oni da glasaju da Basta ostane ministar ili će da glasaju da Basta ne bude ministar. U svakom slučaju, biće zanimljivo ovo do kraja, ali deluje da je ovo strah jednog dela opozicije šta će da se desi ako se neko nov pojavi u opoziciji. Da sam znao da će to tako da izgleda, pa da vidim sa kolegama da ipak ostanemo u kancelarijama, damo kvorum i onda uz kokice posmatramo ovaj međuopozicioni rat koji izgleda bukti. Hvala.

Ovde ima sada nekoliko stvari, pa ću ja pokušati ukratko da kažem na svaku ponešto.

Dakle, prvo, što se tiče protesta i svega ostalog, pa dobro, u redu, kad se završe godišnji odmori…

Čujem opet eho sa Gazele. Molim vas, samo, zatvorite vrata, prozore. Čuje se ona moralna gromada koja je pozvala ljude da ostanu tamo do ispunjenja zahteva. Ja verujem da niko nije takva ljiga i ništarija da pozove ljude, a onda ih ostavi i ode. Ja čujem taj eho, pa molim samo da se zatvore prozori, da me ne ometa.

(Aleksandar Jovanović: Nema potrebe to – ljiga.)

Hajde, Ćuto, budi miran, kupiću ti bojanku. Kupiću ti bojanku, daću ti bojice, pa se igraj, i durbin onaj napravi, pa gledaj po sali šta ima, biće ti zanimljivije. Samo nemoj dobacivati, stvarno.

U svakom slučaju, prva stvar, što se tiče protesta, znači kada se vrate sa godišnjih odmora protesti će da se omasove, to je u redu, i biće vas jako puno, i to je u redu, i onda ćemo da idemo na izbore, da vidimo šta kažu i oni koji nisu na protestima, jer i to je u redu.

Važno je da je Viola fon Kramon podržala to. Mislim da nam je to najvažnije i to mislim da za vas predstavlja dodatni, onako, motiv da još više budete istrajni, ali bih voleo da i građani Srbije koji ne idu na proteste to znaju. Dakle, Viola fon Kramon, lobista nezavisnosti Kosova, i te kako je podržala ove proteste.

Sada dolazimo do politike. Kaže – dve svari koje su važne. Jedna je da se organizuje ta konferencija, dakle, na temu zapadnog Balkana i da se kaže da su granice nepovredive, apsolutno sam saglasan, i da se garantuje EU perspektiva, i sa tim sam saglasan.

Sad mi samo recite – u kojim granicama vidite Srbiju? Taj deo je zaboravio, ali je kasnije rekao da je jedino na čemu Srbija treba da insistira autonomija i zaštita za crkve i manastire i očuvanje privatne imovine. To znači da vi prihvatate granice nezavisnog Kosova, ali onda i to recite – da je za vas Kosovo, kao i za Violu Fon Kramon, nezavisno. Nemojte da zavodite za Golež planinu i pričate neke velike priče i izmišljate ne znam ni ja šta, a zaista krijete ono što je esencijalni deo te konferencije, a to je da je Kosovo nezavisno.

Najzad, ostaje ovo prepucavanje u opoziciji ko govori u ime ljudi koji protestuju itd. Jedan kaže da će na izbore, drugi ga demantuje, sad treći se javlja. Ajde, dogovorite se, pa da i imamo i tu sa nekim da razgovaramo, ovako svi zajedno, horski. Zaista, zvuči smešno. Hvala.

Jako je ovo bilo emotivno izlaganje borca protiv korupcije, koji se protiv korupcije borio tako što je centralizovao korupciju, a na kraju je priznao šta je radio i da je krao i kao što je Duško Radović napisao ono: „Taj je jeo šta je hteo, tramvaj ceo i oblaka jedan deo“, e tako i ovaj – taj je krao šta je hteo, bulevar ceo i Novog Sada jedan deo. Sve što je moglo da mu dođe pod ruku.

Ali, nije odgovarao zato što je otišao kod sudije za prekršaje, priznao da je lopov, a dvoje nevinih ljudi strpao u zatvor i onda pilatovski prao ruke kako eto njemu je žao, ali mora neko i da odgovara za njegov lopovluk kad već neće on.

Ajde da vidimo od ovih stvari na koje vredi odgovarati. Kaže moja draga koleginica Draginja Vlk – kako mu nije smetao Vuk Jeremić sa 27 godina na mestu savetnika ministra vojske. Draga Draginja, njemu ne smeta Vuk Jeremić na taj način. On više Vuka Jeremića neće braniti, tako da ne vredni ni da ga mi napadamo. On sada žestoko napada po Vuku Jeremiću. Mnogo više nego mi. Tako da, Vuka Jeremića isključi iz tog načina razmišljanja.

Kaže dalje, bavi se on stanjem u koaliciji. Bavite se situacijom u vašoj stranci. To je najbolje. Dobro vam ide. Vidim, hvale vas ljudi i vaše stranke. Kažu – 0,6% imate podrške. Odlično napredujete i ne daju vam da preuzmete stranku. Videćemo kako će to da izađe.

Ali, kaže sa druge strane, eto ne da on da se priča o Basti, što je tačka dnevnog reda, nego će on da priča o tome kako je Basta zapravo hteo da spreči donošenje zakona. Nije nam samo objasnio kako.

Sada dolazi kulminacija potpunog ludila. Pre onoga što je govorio imali smo priliku da čujemo kako je Vučić zapravo se umešao i sklonio Bastu, a sada smo čili da se Vučić šeretski smejao i nije sklonio Bastu.

Ajde se vi lepo saberite, pa se dogovorite. Mada, niste u stanju da se dogovorite ni u okviru iste stranke, ali probajte nekako da koordinirate taj rad. Prosto da znamo na šta više odgovaramo – jel Vučić smenio ili nije smenio.

Najzad, kada budete videli sliku Miloša Vučevića sa Borom Novakovićem u Gradskoj kući u Novom Sadu, to će biti znak da je Miloš Vučević primio najvećeg kriminalca u Novom Sadu.

Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo poslanici, ponoviću na samom početku ono što sam rekao prilikom izbora ove Vlade. Dakle, citirao sam tada Žan Pjera Ševermana, koji je bio ministar oružanih snaga u francuskoj vladi, koji je rekao, citiram – ako si ministar koji se ne slaže sa politikom svoje države, moraš ili da demisioniraš ili da umukneš.

Kao i sve drugo što je zloupotrebljeno i što rade Šolakovi mediji u saradnji sa svojim političkim krilom ovih dana, nedelja i meseci, te reči su potpuno zloupotrebljene, okrenute. Dobili smo čitav niz izjava kojima se zgražavaju neki bivši ministri nad tim šta je rečeno i kako sam se ja usudio da to citiram, a zapravo, ova rečenica govori samo da ne možete biti na državnoj funkciji u telu koje rukovodi državnom politikom i biti protiv te politike, ništa više i ništa manje od toga. Ne postoji ništa normalnije, na kraju krajeva, od toga.

Mislite li da bi u, ne znam, Vladi Francuske mogao da sedi neko ko govori protiv politike Francuske države? Mislite li da bi u Vladi Nemačke mogao da bude neko ko govori protivno, ili izlaže ili ima stavove suprotne politici Nemačke države, Vladi Italije, bilo gde? To se jednostavno nigde ne događa, ali kada kažete da to ne bi trebalo ni u Srbiji da se dešava, dođu salve kritika, jer Srbija valjda treba da bude eksperiment u kome i takve stvari treba budu dozvoljene i u kojoj je čak i poželjeno da ministri u Vladi govore suprotno politici države, i to ponavljam, i naglašavam već treći put, jer govorim o politici države.

Što se onoga što smo danas imali prilike da čujemo tiče, čuli smo najrazličitije izraze ničega. Dakle, opozicija je još jednom pokazala, iako im je ovo otprilike bila jedna vrlo interesantna šansa da pokažu neku svoju politiku, da kažu šta je ono što bi oni radili, iako nije tačka dnevnog reda, ali onaj ko je umešan govornik može to da poveže, mi smo dobili ponavljanje i recikliranje onoga što smo čuli već ja ne znam više koliko puta.

Koliko puta su pokazane slike iz Gradske kuće u Novom Sadu, koliko puta su čitani ovde ne znam ni ja kakvi sve citati nečega što se nije dešavalo itd, milion stvari i dobili smo od opozicije otprilike sledeću situaciju – Aleksandar Vučić je kriv za to što ministar Basta treba da bude smenjen, Aleksandar Vučić nije kriv za to što ministar Basta treba da bude smenjen i Aleksandar Vučić nije ni učestvovao u tome nego se šeretski smejao.

E, sad vi meni objasnite logiku tog stava, znači, i levo i desno i centralno, sve su pokrili, pa sad ko šta želi sa tog švedskog stola neka izabere, kome šta odgovara, ima sve opcije tu.

Ono što, međutim, nismo čuli pored te politike koju su imali priliku da predstave, a naravno, nisu je predstavili, jer je nemaju, čuli smo nekoliko puta zameranje i držanje predavanja o tome kako se ova zemlja odnosi prema rusko-ukrajinskom ili ukrajinsko-ruskom sukobu.

Srbija je danas jedina, a ako ne jedina, onda jedna od retkih zemalja u svetu koja se drži principa međunarodnog prava, dakle, jedina koja prihvata postojanje međunarodnog prava, koja se drži principa međunarodnog javnog prava i koja se rukovodi principima u donošenju odluka. E, sad, ko nam drži lekcije? Pa i oni koji su takođe principijelni. Ali, kako njihov princip izgleda? Pre izbora kažem da nisam za uvođenje sankcija Rusiji, optužujem Vučića kao Zdravko Ponoš danima da ima informaciju, kaže, iz svojih diplomatskih kontakata, da će prvog dana nakon predsedničkih izbora Aleksandar Vučić uvesti sankcije Rusiji, a onda oni prvog dana nakon održanih izbora obrnu priču za 180 stepeni, neko bi rekao za 360 stepeni, ali za 180 stepeni, obrnu priču i kažu – e, sad treba sankcije Rusiji da se uvedu. A kad ih pitate šta je bilo sa onim što ste govorili pre izbora, a pa, to je bilo pre izbora.

Šta je onda tu princip? Pa, princip da se pređe cenzus, to je princip, nema drugog principa. Nema principa koji se tiče međunarodnih odnosa, nema principa koji se tiče koristi za ovu državu, da se zna i da svako zna sa čim je, na čemu je kada je Srbija u pitanju, nego pre izbora da mi preripimo celzijusa, pa ćemo posle izbora da vidimo šta ćemo. I to se na to svodi. I kad sve ogolite, to ste i dobili.

Ja razumem da neprincipijelni ljudi ne razumeju principijelnu politiku i razumem da oni koji su u Ministarstvu spoljnih poslova naše zemlje ili su podržavali tu politiku iz poslaničkih klupa, ovih ili onih u Skupštini Vojvodine, svejedno, ili su glasali za tu politiku, apsolutno ne razumeju da danas Srbija nije ona kao u vreme, kako se onaj zvao, „diplomata na steroidima“, jel tako?

„Diplomata na steroidima“ pre podne laže Moskvu, u podne laže Vašington, popodne laže Njujork, odnosno Brisel, a pred spavanje laže Peking. Tako je izgledala ta diplomatija.

Ja ću vas samo podsetiti da je ova zemlja, pogledajte sad tu sramotu, tražila pomoć za usvajanje rezolucije na Savetu bezbednosti UN, dobila pomoć za usvajanje te rezolucije a onda bez znanja onih koji su nam pomogli odustala od teksta te rezolucije, unosila različite izmene i kako se to završilo – principijelno, kao i ovo, ćuti da preripimo celzijusa, idu izbori, ne talasaj!

Prema tome, te lekcije o principijelnosti ne treba da nam drže oni koji su svoju neprincipijelnost milion puta dokazali u praksi tako da svi znaju koliko su principijelni i koliko njihova reč znači.

Na samom kraju, želim da kažem da je potpuno normalno i potpuno logično da kada imate koalicione vlade, pošto je i to bila zamerka, neko je doduše rekao od predstavnika opozicije da je to u redu i normalno, Šulkić je rekao, da svaka stranka u koaliciji bira svoje predstavnike, jer to je jedini način da funkcionišete kao koalicija, jer ako krenete jedni drugima kadrovska pitanja da rešavate, onda ne možete koaliciju da napravite nikad i to se ne radi.

Međutim, od ljudi koji su se mešali u to koga ćemo mi kao poslanici da predlažemo u skupštinske odbore i u radna tela, ko će da bude predsednik ili zamenik predsednika nekog skupštinskog odbora, ne mogu očekivati da razumeju tako nešto. Velika većina njih verovatno nikada i neće doći u priliku da pravi nekakvu koalicionu vlast, eventualno će možda doći u priliku da prave neku koalicionu listu jer su oni, interesantno, uveli jednu novinu na našoj političkoj sceni – hajde da se ujedinimo da pređemo cenzus, pa posle opet svaka vaška obaška. Oni se čak ne ujedinjuju da pobede na izborima, nego da prežive izborni ciklus. Tako da možda će tad imati prilike da vide da se u tom smislu ne može mešati u izbore drugih partnera i u tom kontekstu mi ćemo poštovati ono što je volja naših koalicionih partnera.

Na samom kraju, od ljudi koji su nam držali pridike o principijelnosti i o zakonitosti, da ne spominjem ove koji su nam pričali o korupciji a najkorumpiraniji su, bar u ovoj sali, bili i ostali, dakle, ušli u krivični postupak, otezali krivični postupak da bi otrčali kod sudije za prekršaj, isposlovali prekršajnu presudu da bi mogli da dođu pred krivično veće ili sudiju krivičara i da kažu – evo, „ne bis in idem“ pravilo, nema dva puta suđenja o istoj stvari i nevine ljude strpali u zatvor, dakle, da to ostavimo po strani, hajde da pričamo o ovima koji nam pričaju o principijelnosti i držanju, pridržavanju zakona.

Vidite kako taj zakon ne važi kada je u pitanju SNS, vidite kako niko od njih nije rekao da je narušeno pravo na privatnost ljudi, tih 14 hiljada ljudi, izmislili pola, nalupali pola, pisali ko zna šta, potpuno smešno. Ali, objavljena su imena, prezimena i lični brojevi telefona nekih ljudi. Da li se oglasio Poverenik za zaštitu prava odnosno ličnih podataka? Apsolutno nije, baš ga briga, objavljujte. Zašto? Zato što su protiv ljudi iz SNS-a sva sredstva dozvoljena i ne postoji stvar koja može da bude urađena, koju će bilo ko od tih nezavisnih tela koje nadam se da ćemo priliku do kraja godine da vidimo ovde u sali pa da pričamo sa njima, dakle, da vidimo kako to ta pravila važe u jednom slučaju a u drugom slučaju ne važe?

Kako to da se promptno reaguje, najhitnije moguće, ako su Šolakovi mediji rekli da na nešto treba da se reaguje, kad se izvuče iz konteksta nešto što je rečeno ili nije rečeno? E, na to se reaguje. Zato kad se grokće kad Nevena Đurić dobije reč ili kako je koleginica to pokušala da ublaži „samo se obradovao“, ne dao bog takvog obradovanja nikada nikome, na to nema odgovora, ni Poverenica za zaštitu ravnopravnosti niti bilo koga drugog. Nije se desilo. Zašto? Nisu Šolakovi mediji objavili, znači nije tema, a čim Šolakovi mediji nisu objavili, ja nemam razloga, a ovi naprednjaci, oni su vlast, oni neka ćute i neka trpe.

Prema tome, imali ste priliku da vidite i to, a evo sad dobacuju i kažu – ali to građani već znaju ko su ti ljudi, pa ako znaju, čemu onda objavljivanje? Ne razumem čemu objavljivanje? Objavili ekskluzivnu fotografiju, ne znam da li ste to ministre imali prilike da vidite, na kojoj razgovaraju Vladanka Malović i Jorgovanka Tabaković, a u prvom redu ih gleda pokojni Gojko Radić, koji je pokojni već dve ili tri godine. Jer, to su te najnovije informacije koje oni imaju, to je ona sušta suština, skrivena iza paravana, iza kamera, iza ne znam ni ja čega. Objavili ste sliku čoveka koji je mrtav već dve ili tri godine.

Ponovo vas pitam – može li neko u ovoj zemlji da umre a da vi ne zloupotrebite njegovo ime, njegovu fotografiju, bilo šta što se njega tiče? Ima li ičega što ćete da poštujete, makar smrt, u tom nekom smislu da ostavite po strani? Ali ne, baš vas briga, neka sa najnovije fotografije iz SNS Gojko Radić posmatra sastanak Jorgovanke Tabaković i Vladanke Malović, i to ste uspeli, čestitam vam na tome i onda dolazimo do kulminacije.

Taj isti koji je sve to objavio preti da će da ubije ćerku Aleksandra Vučića. To je juče direktno pretio. Čovek koga nam citiraju, čovek na čije informacije se pozivaju, kao tačne, kaže – dokazano je. Kako je dokazano? U kom postupku je dokazano? Gde imate papir da je dokazano? Budala objavila na „Tviteru“ i vi kažete – dokazano je. Piše na tarabi svašta, pa niko ne kaže – dokazano je. Vi se izabrali tu komunikaciju – dokazano je, objavio na „Tviteru“ ovaj koji preti da će da ubije predsednikovu ćerku. Vi njega uzimate za relevantan i kredibilan izvor i vi ga citirate, prenosite ono što on radi. Vi ga podržavate. Nemoj posle da bude – on nema veze sa nama, nemamo mi veze sa tim. Svi ste čuli koga podržavaju. Svi ste čuli koga citiraju. Svi ste čuli ko je u pitanju. Dakle, čovek koji je pretio ubistvom ćerke predsednika Republike, najbrutalnije, dete za dete, tim rečima, ali nema veze. Zašto? Zato što su protiv naprednjaka sva sredstva dozvoljena, sve može i onda nam pričaju o principijelnosti.

U danu za glasanje ćemo, naravno, podržati predlog predsednice Vlade. U danu za glasanje ćemo, naravno, poštovati volju naših koalicionih partnera i glasati za razrešenje, a u narednim danima ćemo se, nadam se, jednog dana, u ovoj sali, naći u prilici da čujemo konačno i šta je konkretno politika svih onih koji nam drže predavanja, koji se bave politikom, a o politici, ne da ne znaju ništa, nego nemaju ni jedan jedini politički stav. Prepričavaju tvitove, crne hronike, naslovne strane, analizu Šolakovih medija i, da, kažu – imamo najnovija istraživanja. Koja istraživanja? Ona koja su objavljivali pred izbore? Onaj mašinski mozak, genijalni - 20% minus 20% plus 20%, hop, 619 miliona, znači napravio novo istraživanje po kome kad sve sabereš ima 120% izašlih na izbore i sve je super.

Hajde, dakle, da se konačno u ovom domu, koji jeste politički, bavimo politikom i da konačno čujemo šta je to što je alternativa politici koju vodimo. Ja to danas, iako i nije tačka dnevnog reda, ali je moglo da se kaže, uz najbolje namere, nisam čuo. Hvala.

Kaže - mi smo zaustavili EU integracije.

(Srđan Milivojević: Tako je.)

Opet eho sa Gazele.

Gospodine Orliću, da li se i vama učinilo?

Autor čuvene izreke „pas koji laje nije dovoljno pečen“.

U svakom slučaju, ono što je činjenica, to je da apsolutno nijedno poglavlje ne da nije zatvoreno, nije ni otvoreno pre dolaska SNS na vlast.

Evo, on sleže ramenima čovek. On i ne zna.

Nećeš se ti hleba najesti od politike ako takve stvari ne znaš. To je malo nezgodno.

Kada bi SNS donela odluku koju vi kažete da smo već doneli, a nismo, jer smatramo nešto sasvim drugo, podrška EU integracijama u Srbiji bi pala toliko da sva vaša moljakanja Violi fon Kramon ne bi pomogla. Sada dolazim do tog pitanja a gde ste vi u celoj priči? Zašto vi ne pomognete tim integracijama Srbiji? Zašto ne iskoristite susret sa strancima da kažete nešto korisno o svojoj zemlji?

Mi smo i danas imali prilike da vidimo. Gospodine Selakoviću, evo, da vas upoznam. Danas je bila jedna delegacija britanskog parlamenta ovde u Srbiji. Da li znate kako je to izgledalo? Vučić, Vučić, Vučić, protesti, protesti, Vučić, Vučić, Vučić. Oni koriste dolaske stranaca ne da kažu nešto afirmativno, ne treba da kažu afirmativno o nama ništa, ali ne treba da pljuju sopstvenu zemlju. Treba da pokušaju da ostvare nešto dobro za svoju zemlju.

Oni ne koriste dolaske stranaca za to. Oni koriste da ogovaraju predsednika Vučića pred strancima i onda nam posle drže predavanje šta bi mi i kako treba da radimo.

Što se tiče para i zavlačenje ruke u džep, vi i dalje nastavite da zavlačite ruke u džepove Hakija Abazija. Donesite te pare u Srbiju, platite porez i svi će biti zadovoljni.

Hvala.

Dakle, povreda Poslovnika, ukazujem na povredu Poslovnika, član 103. stav 1. - narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika učinjenoj na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.

Vi ste dozvolili dva minuta da čovek priča nešto što se desilo juče. On je ovo počeo juče da priča. Pošto juče nije stigao ajde danas da nam ispriča. On čovek spremi govor tako, pa čeka momenat kada će da ga kaže.

(Aleksandar Jovanović: Nije on Ciceron ko ti.)

Tačno je, nije ni blizu Ciceron ko ja. Hvala.

Ali, dok tebe brani ti zevaš i to je tačno, jer u tvoju odbranu je stao, a ti za to vreme ovako od sramote. Bar pokaži poštovanje i ako nije Ciceron.

Dakle, vi ste dozvolili da govori, on ukazuje na povrede Poslovnika, on ukazuje na nedoslednost predsednika Skupštine i to kršeći, brutalno kršeći Poslovnik i vi mu dozvoljavate dva minuta da to priča.

Ja vas molim da reagujete, molim vas da to ne dozvolite jer će opet sednica otići u nekom smeru koji ne želimo. Dakle, te zloupotrebe Poslovnika više ne mogu ni da se sankcionišu oduzimanjem od vremena grupe, pošto grupa više nema vremena i onda je ovo stvarno jedan onako baš prostački način da se šibicari sa povredama Poslovnika.

Tako da, u tom kontekstu tražim da se Skupština izjasni. Hvala.