Samo želim da se zahvalim na ovoj informaciji jer, gospodine Vesiću, ovih dana smo govorili o tome da se ljudi vraćaju u Srbiju i da se taj trend okreće. Evo, sad imate direktnu potvrdu toga iz opozicije. Polako, jedna po jedna teza koju sam ovde govorio i koja je rezultat naše politike se potvrđuje i sa njihove strane, tako da do kraja mandata ćemo imati potvrdu svega. Priznaće polako jedno po jedno sve da je tačno, dakle da se okreću stvari, da nije da ljudi odlaze, nego se ljudi vraćaju. Evo, sada jednim konkretnim primerom su pokazali da je to apsolutno istina. Hvala na tome.

Ja verujem da o građanima i o građanima koji žive na ivici egzistencije najviše brinu ovi koji su upravo stigli sa Azurne obale. Za one koji ne znaju, to je najskuplje letovalište koje postoji u Evropi. Tamo ne verujem da je gospođa nosila paradajz, kao paradajz turista i paštetu i mesni narezak da otvori na plaži, pa da malo poručka, nego se tamo ide sa dubokim džepom, ozbiljnim parama i tamo su po pet evra kafe i kisela voda i ne znam ni ja šta.

Većina građana tih o kojima priča i svih nas koji ovde sedimo o taj Azurnoj obali možemo samo da sanjamo, da gledamo slike naše koleginice i da gledamo kako je tamo lepo i kako je lepo more, kako je lepo nebo i kako je skupo. Sada ona koja kafu plaća i kiselu vodu 10 evra, dakle, po pet evra, jako brine za ove ljude koji žive na ivici egzistencije, a na ivici egzistencije živeli onda kada su im oni podelili 500.000 otkaza. A tada nije brinula o ljudima da li su na ivici egzistencije, tad su živeli u izobilju, išli su zajedno sa vama na Azurnu obalu, kad ste ih ostavili bez posla, kada ste im katančili fabrike, kada ste podigli evro sa 78 dinara na 120 dinara, pa poskupeli kredite za 50%. Tada su ljudi super živeli.

Kako vas nije više sramota? Vi možete da govorite u ime bogataša žute bande koja je ovu zemlju opljačkala. U njihovo ime možete da govorite, mada ste se toliko dezintegrisali da to sam bog više zna ko je u kojoj stranci. Ali, u njihovo ime, u ime lopova koji su ovu zemlju opljačkali, možete da govorite. U ime onih koji zajedno sa vama letuju na Azurnoj obali možete da govorite, a u ime naroda ne možete da govorite, jer vam to narod ne da. Na izborima vam kažu – nećemo da ih gledamo, nego se prišljamčite nekom da vas prevede preko 3% i uđete u ovu salu. Sad ne znam kome ćete da se prišljamčite ponovo, možda imate nekoga na Azurnoj obali ko bi želeo da vas prebaci za pet evra i deset evra kapućino i kisela voda. Možda ti mogu da vam pomognu da pređete cenzus sledeći put, jer narod očima ne može da vidi bilo koju nijansu žute, jer su sve iste. Hvala.

Gospođo potpredsednice Skupštine, izostaće replika. Izostaće replika iz prostog razloga što i kada vas ritne konj vi ne jurite konja da vi njega ritnete.

Ne znam ni šta bih rekao na sve ovo. Trebalo je da pričamo o amandmanima.

Znači, ja ne znam ni šta je sadržina amandmana. Ono što sam pročitao, očekivao sam da mi neko pojasni šta hoće time. Međutim, mi ovde imamo situaciju da se amandmani podnose sa sadržinom „briše se“ ili se predloži neka budalaština da bi se dobila dva minuta da bi se pričale gluposti.

Ako nije u pitanju sunce sa Azurne obale, koje je malo duže, pošto je gospođa verovatno malo duže bila izložena visokim temperaturama na Azurnoj obali, pa je posledica toga, što bih mogao da razumem i saosećam, ako to nije u slučaju, onda je u pitanju čista budalaština na koju ja zaista nemam nameru da trošim ni vreme ni reči. Hvala.

Dakle, vidimo sada političku razliku, bar mogu da naslutim političku razliku koju imamo, pa, ću u vezi sa tim i govoriti. Dakle, mi ne delimo decu, na decu koja su deca naprednjaka, koja su takođe ostali neupisani u te vrtiće, čak najviše ljudi koji glasaju i podržavaju SNS. Ne delimo decu na one koji su deca ministara, dete poslanika, dete je dete. To je naše viđenje. Videli ste viđenje i ovih koji žele i decu da dele i nije to prvi put, imali smo to milion puta i to se prosto ponavlja. Zato ostaje samo da citiram velikog LJubivoja Ršumovića – dete je dete, da ga volite i razumete, a dete nije dete igračka za strine i tete“, a neko se stalno ovde igra decom i deli decu u želji da prikupi nekakav politički poen. Koliko će im poći zarukom, verujem da neće, ali moje je samo da kažem da su za nas sva deca dragocena i bukvalno, zato hoćemo svako dete da ima jednaka prava, jer, to su deca, i ako ništa drugo bar njih, ne treba da delimo, ako smo se mi stariji podelili po političkim, ovim, onim rovovima, i linijama, hajde bar, onda decu ne delimo. Prosto, to nije naša politika i ponosan sam na tu činjenicu. Hvala.

Vrlo kratko, prosto zbog građana koji ovo gledaju, dakle, ovo je sada bilo za one koji nisu stigli da pogledaju prepodnevni prenos. I to otprilike sam kaže i to je suština onoga što oni danas rade.

Dakle, njih nije briga da raspravljaju o zakonu. Oni ne pričaju o tome da li je zakonsko rešenje dobro ili loše nego pričaju o tome da li je Vlada ovlašćena da predlaže zakon. A ko da ga predloži ako neće Vlada?

(Srđan Milivojević: Dostojna.)

Dobro, da li je Vlada dostoja. I ona nije dostojna zbog toga što je jedan ministar ovde u sali nešto rekao pa se zbog toga izvinio. I to nam govori onaj ko je groktao i dahtao kada je Nevena Đurić dobila reč, ali nikome se nije izvinuo, nije mu palo na pamet, nego se kliberio, kikotao i cerekao i evo ga nastavlja, kao što čujete nastavlja, nema nameru da se izvini. To je razlika između nas i njih, kada pogrešimo kažemo izvini, oni nemaju nameru to da rade. Oni će da nastave da vređaju, oni će da nastave da grokću, oni će nastaviti da… kako ono kaže, ne da uživa nego oduševio se, ne, obradovao se kada je Nevena Đurić ustala da govori. Sada, on nama drži lekcije o tome šta je pristojno, šta nije i tako dalje.

Što se ovih činjenica i brojeva tiče, to ionako ne vredi odgovarati. To se onako šamara kako vam padne na pamet, milion ljudi otišlo, ne znam koliko je bilo, desetine hiljada je na ulicama. Jutros priča o deviznoj štednji, a devizna štednja bila s početka 90-ih, krajem 80-ih, znači, nema veze, piči Mile ko zna šta je kada bilo, svi ste vi krivi za ovo. Znači, jedna papazjanija, pa šta ko izvuče.

Samo ono što je sada bitno. Vidite, ja sam na jednoj od prethodnih sednica rekao da u ovoj zemlji izgleda od njih političkih nekrofila, koji jedva čekaju nekakvo stradanje ne bili za sebe izvukli neki politički poen niko ne može na miru ni da umre, jer čovek umre, a oni tu smrt zloupotrebe. Sada izgleda više ne može ni da se ubije i svaki samoubica sada dobro treba da razmisli pre nego što izvrši samoubistvo prvo da li to treba da radi, a ne treba da radi, jer to nije rešenje ni za šta, samo ostavlja veće probleme onima koji ostaju bez njega, ali i druga stvar, da će i to samoubistvo da bude iskorišćeno u svrhe napada i politikanstva ovih ljudi koji kada nemate politiku, onda dajte i samoubicama da se bavimo i to valjda može da im donese nekakav politički poen.

Jadno, bedno, dno dna, ali i dalje kopaju. Hvala vam.

Sad, pazite, ako ljudi imaju na svojim televizorima onu opciju premotavanja, ja ih molim da premotaju jedno sat, dva unazad, jer će čuti apsolutno različitu retoriku i različite argumente u odnosu na one koje smo sad čuli.

Čuli smo da je to svega 27 dinara na ne znam po kojoj jedinici vremena, da to ne vredi ništa, da su to male pare, da su to nikakve pare i da mi zapravo samo mažemo oči i ne radimo ništa suštinski bitno. Sad smo čuli da će tih 10.000 dinara izazvati dodatni jaz između bogatih i siromašnih, da će izazvati inflaciju, da će dovesti do pada kupovne moći građana, da će da porastu cene, maltene ekonomija nam ode u đavola. Pa, ne može i jedno i drugo.

Znači, ne može i 27 dinara na sat ili 27 dinara na minut ili ne znam ni ja koliko i beznačajna su sredstva i sredstva su tolika da će da napravi haos u društvu, državi i ekonomiji ove zemlje da će nas dovesti maltene do potpunog kolapsa. Znači, ili jedno ili drugo, zajedno ne može, prosto, nemoguće.

Što se ovih drugih stvari tiče, to zaista ne vredi ni govoriti. Ja samo molim da se prestane sa potcenjivanjem građana. Ja verujem da kada bih rekao bilo kome od kolega koji predlažu amandmane da neko može da kupi njihov glas za 10.000 dinara, 2.000 dinara ili 5.000 dinara, on bi se smrtno uvredio. A zašto onda misle da postoje neki ljudi koji na takav način funkcionišu? Zašto misle da postoje neki ljudi koji su manje vredni od njih i imaju manje dostojanstva od njih? Apsolutno nije tačno i nije u redu. Niti se to radi, niti to tako funkcioniše. Ali, ova peć od drveta koja je očigledno napravljena ili ovaj led od vatre, ne znam kako će da funkcioniše, ovih 27 dinara i potpuni kolaps ekonomije od istih 10.000 dinara. Vrlo zanimljivo. Mislim da će se to proučavati na ekonomskom fakultetu, jer je zanimljiv jako pogled koji do sad nismo imali prilike da čujemo. Hvala.

(Dragana Rakić: Replika.)

Dakle, to što oni pronalaze ljude za Šolakove medije nije ništa novo. Ako vama to predstavlja zadovoljstvo da gledate i da citirate, vi gledajte i citirajte.

Nisam rekao da mi je zanimljivo, smešna inflacija, nego sam rekao da su mi zanimljivi i smešni argumenti koje smo čuli. Kada citirate nekoga, pa valjda ga citirate zato što taj citat potvrđuje vašu tezu. Ne citirate zato što vam je palo na pamet baš eto tako, sada ću da kažem to i nema nikakve veze sa onim što hoću da govorim. Dakle, u prilog svoje teze da je naša akcija pomoći deci od 10.000 loša, koleginica je citirala Pavla Petrovića i rekla je što dovede do inflacije ovoga i onoga, a zaboravila je da je sat vremena pre toga rekla da to nisu nikakve pare, da je to 27 dinara i da to ne vredi ničemu.

Dakle, to mi je zanimljivo i smešno. Ne, inflacija. Inflacija je vrlo opasna stvar. Vrlo ozbiljna stvar. Imali smo, suočavali smo se sa tim u prošlosti. Nije to nešto čemu se čovek da smejati.

Sa druge strane, izuzetno je smešno kada isti poslanik u istom zasedanju, u dva različita sata kaže da je nešto nebitno, malo, nikakvo, ne može da pomogne onome kome se daje i veliko, ogromno, pravi inflaciju, dovodi do kolapsa ekonomije. To je zanimljivo i smešno. Šta da radim kada mi je zanimljivo i smešno, a mislim da je i građanima bilo zanimljivo i smešno da čuju sada ovo opravdavanje koje je došlo, jer uvek, kako kažu, i to sam već govorio, ali to nikako da nauče, ne tuče majka sina što se kocka, nego što se vadi. Nekada je bolje reći - okej, nije baš najbolje izabran citat, nego pokušavati da opravdate ono što je neodbranjivo. Hvala.

Kaže, šta se da zaključiti iz te poruke? Da se zaključiti da ste se vratili na prvobitnu argumentaciju, da te pare i nisu nešto. To se da zaključiti i da ste odustali od argumentacije da će te pare da izazovu ekonomsku kataklizmu u ovoj zemlji.

Druga stvar što se da zaključiti je da je gospođa koja se javila očigledno vaš pristalica, jer čim jednu političku stranku i to najjaču političku stranku u Srbiji naziva „sektom“, ja prepoznajem vaš vokabular.

S treće strane, želim da kažem da će ta „sekta“, koja se zove SNS, da prosvetnim radnicima poveća plate od 1. septembra za 5,5%, a kasnije od 1. januara sledeće godine za dodatnih 10%, što će kumulativno biti negde više od 16% povećanja plata prosvetnim radnicima o kojima smo malopre govorili.

Ja bih voleo da znam koliko su povećavali plate prosvetnim radnicima i koliko su o njima brinuli dok su bili na vlasti? Uništili su prosvetne radnike tako što su plate ostale iste. Plata prosvetnog radnika tamo negde 2007. godine u septembru kada sam se ja zaposlio u Ekonomskoj školi u Kikindi sa punim fondom časova bila je negde oko četrdesetak hiljada dinara, a onda su prosvetni radnici uzimali kredite, pa su mogli da opterete polovinu plate, pa je to bilo 20.000 dinara, ali u evrima.

Onda su oni, tako što su brinuli za te prosvetne radnike poskupeli evro, pa je evro umesto 78 došao na 120 dinara, pa vam je za 50% skočila rata, pa umesto 20.000 dinara imali ste ratu od 30.000 dinara, a plata ostala 40.000 dinara. Šta ste onda radili sa prosvetnim radnicima koji živeli od tih 10.000 dinara? Baš vas je bilo briga. Niti ste brinuli, niti ste znali šta treba da radite. Sada ste našli da se brinete. Nemojte, jedva su prethodnu brigu preživeli. Hvala.

Kratko vrlo.

Dakle, bitno mi je zbog građana da vide kako je ovo izgledalo, ova briga o prosvetnim radnicima. Prva rečenica – prosvetni radnici, ne znam sada kako oni sada žive, možda žive bolje, možda žive gore, to oni najbolje znaju, ali sada ću ja da vam pričam o botovima. Kakve to veze ima sa tačkom dnevnog reda? Nema nikakve. Pri tome, i to što ispriča nema veze sa onim.

„Bot“, skraćenica od „robot“. Znači, to je ono veliki broj komentara koji se kompjuterski generišu preko mašina, pišu komentare da bi ne znam ni ja šta radili. Niti to radimo, niti to imamo, ali hajde, ne možete vi njima izbiti iz glave njihove teze koje su stalne. Dakle, sad će uskoro da krene, samo što nije krenulo, evo sad će Jovanjica, pa će da krene naplatna rampa, pa će da krene ono, to već ide tim redosledom. Sad su botovi došli na red, ali uskoro će i ovo ostalo.

Nema šta ko da mi govori. Dakle, radio, doživeo, video. Imao platu 40.000 dinara, plata ostala, krediti porasli jer su tako vodili računa o državi. Krediti porasli za 50%. Dakle, 20.000 dinara, to vam je bilo možda nekih 150 evra, a onda je 150 evra tridesetak hiljada dinara. To vam je problem, tako su brinuli.

Sada će, zato što će da vam pričaju o botovima, to je otprilike poruka prosvetnim radnicima, mi ne znamo da vam sačuvamo plate, mi ne znamo da vam povećamo plate, mi ne znamo da vam omogućimo da živite bolje, a super vam pričamo o botovima. Glasajte za nas, imaćete 24 časa priče o botovima i kada vam ispričamo o botovima, odmah vam život bude lepši.

Evo, kome je sada lepše posle ove priče, neka glasa za DS, oni bolje od toga ne znaju. Hvala.

Pa, dobro, ovo smo već sve slušali, ne bih da ulazim uopšte u te više priče, zato što oni ljudi imaju svoju agendu koju moraju da ispucaju za jedan dan i to ne vredi, to šta god odgovarao, koliko god tražio argumente isto se hvata.

Međutim, ono što jeste interesantno, to pominjanje Aleksandra Vulina. Vidite, prvo, građani Srbije treba da vide kako u Srbiji postoje ljudi koji seire i raduju se kada se neki građanin Srbije nađe na udaru SAD ili bilo koje druge države. Recimo, ja se uopšte ne bih radovao da je bilo ko od njih, na bilo kakvom spisku, bilo čijem spisku i to je valjda razlika.

Sa druge strane, mi ovih dana dobijamo polako ali sigurno, stižu odgovori na pitanje, otkud te sankcije. Ovo o čemu on govori, to više niko i ne spominje, to uopšte nije tema. Za one koji su te sankcije uveli, znači govorim o njima, o ljudima koji dolaze iz administracije SAD, za njih to nije tema. A šta tema jeste? Kosovo - Rusija, Rusija – Kosovo, Kosovo – Rusija, Kosovo – Kosovo, Rusija, Rusija, Rusija. Eto, to su teme.

Prema tome, ta priča i te teze koje pokušava da brani, na ovaj način apsolutno ne stoje, a građani Srbije sami imaju prilike da vide šta je pravi razlog i da čuju i pročitaju šta je pravi razlog zašto je Aleksandar Vulin pod sankcijama. Dakle, ne zbog ovih priča koje oni pričaju, jer za to na kraju krajeva nijedan dokaz nije dat, niti se iko time više i bavi, nego pre svega i suštinski njegovog odnosa prema Ruskoj Federaciji. Ništa više i ništa manje od toga.

I ako je to razlog da se neko raduje, ja verujem, poznavajući Aleksandra Vulina dovoljno, da je on verovatno zadovoljan što je eto, svetskim učinio neke ljude, pa ako ih to čini srećnim, eto neka budu srećni i radosni, verujem da je to jedno dobro delo za današnji dan. Hvala vam.

Vidite, nije baš tako da ne vodimo računa da mladi ostanu u zemlji. Evo, vidite mi smo jako vodili računa da ovaj mladi čovek ostane u našoj zemlji, pa smo mu pre četiri godine dali posao, pa Nenada Đorđević kadrdovik Vlade Srbije intervenisao pre četiri godine i zaposlio ga u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Vidite, da ne bi otišao iz ove zemlje, dobio čovek posao, jer smo vodili o mladim, sposobnim kadrovima, a na insistiranje njegovih kolega koji su ga predstavljali kao budućnost ove zemlje, dobio je posao. Svega nekoliko godina kasnije, pojavljuje se isti ovaj mladi perspektivni čovek i pokazuje da smo bili u pravu i da je on izuzetno sposoban, jer kupuje stan u Beogradu za sto hiljada evra i daje kaparu od devet hiljada evra, sve u kešu.

Vidite, kako mlad, sposoban čovek i kako mi umemo da prepoznamo ta mlade sposobne ljude da ih zadržimo u Srbiji. On nije otišao. Kaže odlaze mladi, sposobni, a ostao nam on. Pa, to je stvarno tragedija za ovu zemlju ako je to stvarno tako, a nije. I, sad šta on radi? Gleda gužve, gospodine Vesiću na aerodromima ovih dana i kaže – ne mogu da stignu da se ukrcaju u avion. On ne shvata uopšte šta se tamo dešava. On je video negde, menjao kanale, video gužvu i kaže – eno, nagrnuli svi da odu. Pazite vi taj stepen ludila. Pa, nije smešno, možda deluje smešno, ali stvarno nije.

Prema tome, ovi mladi kadrovi ovog tipa ostaju u ovoj zemlji, ali mi radimo na tome ne samo da mladi ostanu, nego da se mladi i vraćaju. Po prvi put imamo ozbiljan broj mladih ljudi, pre svega u IT sektoru, ali i u nekim drugim sektorima, koji se vraćaju u ovu zemlju. Zašto? Pa, zato što su prepoznali da ova zemlja ima perspektivu, da u njoj mogu da žive, da mogu da rade posao za koji su se školovali i da ovde zasnivaju svoje porodice, da imaju neke prednosti u odnosu na zemlje u kojima su bili. Njima nije trebao kadrovik Vlade da ih zaposli u Nacionalnoj službi za zapošljavanje nego su negde drugde izgradili svoje karijere i sad se vraćaju. To je ta perspektiva Srbije. A vi šta ste? Pa, to se najbolje zna i to ćete najbolje sebi odgonetnuti kada se pogledate u ogledalu, ako imate hrabrosti za to. Hvala vam.

Ja verujem da je ovo sve baš tako i da je ovo jedan revolucionarni borac za prava naroda i čak 411 građana Priboja, odakle dolazi, je to prepoznalo i glasalo za njega.

Dakle, 411 ljudi, koje poštujemo, koje cenimo, ali teško da vam to baš daje legitimitet za ovo sve što govorite. Teško. Kažem nije mali broj, ali nije baš takav da može da vam da argumente i da vam da legitimitet da delite lekcije svima. To pod jedan.

Pod dva, da vas otpuštamo? Bože sačuvaj. Pa, vi ste nama dragoceni. Vas da nema, trebalo bi vas izmisliti. trebalo bi pronaći nekog takvog, tako ne da ćemo da vas otpuštamo, to što vi želite da vas mi sada proganjamo itd. Mi smo vama otvorili sve moguće.

Pa, vi ste niste skidali sa „Hepi“ televizije. Vi ste dobili inventarski broj krajem godine. Vodili vas, bre, u popisu stvari televizije „Hepi“. Ujutru u jutarnjem programu, popodne "Posle ručka" i uveče u „Ćirilici“. Čovek nije mogao da okrene televiziju, a da on ne iskoči od nekud.

Obučavali ga za javne nastupe i sve to i 411 glasova. Velikih 411 glasova, ali nije to samo njegov.

Sada kaže – vi me progonite, vi uzmite mi ovo… Ne, niti to radimo, niti ćemo time da se služimo, niti je to naš manir. Vi nama trebate baš takvi da pokažete kakva je alternativa ovoj vlasti, vi i svi ovi drugi.

Svaki put kada govorite, svaki put kada se pojavite, svaki put kada ni svoj amandman rođeni niste ustanju da odbranite, vi radite za nas. Baš zato smo vas verovatno i zaposlili, da ovako radite, da se ovako ponašate.

A ovo što ste prihvatili da radite, što ovi drugi vaši bivši nisu hteli, pa sa Šolakom dogovorili šta ćete da radite, koga ćete da napadate, to vam je obaška ovako, da imate i za džeparac i da otplatite taj stan. Nama je važno da ste vi na državnim jaslama, što u nacionalnoj službi, što ovde. To je bitno, a sve ostalo to se vi snalazite obaška. U to uopšte nećemo da diramo. Odlično radite svoj posao. Odlično pokazujete građanima Srbije na šta liči alternativa ovoj vlasti. Vi ste sjajan primer za to. Samo nastavite.

Hvala.

Ovo sada već postaje stvarno malo degutantno zato što oni već godinama izmišljaju. Dakle, udostojiću vas odgovora kada budete citirali ono što sam rekao.

(Miloš Parandilović: To mi je muka da vas citiram.)

Nije vama muka. Za to nije potreban stomak, nego mozak.

Znate, nemate vi problem sa stomak. Ne citirate valjda iz stomaka? Valjda glava treba za nešto u životu. Nije samo tiba. Ja znam da je vama tiba glavni i najvažniji organ, ali nije to jedini koji funkcioniše.

S druge strane, to da majke prete deci mnome nisam čuo, nije nemoguće, ja nisam tako savršen kao vi, verovatno neke stvari radim i pogrešno, ali verovatno majke po Srbiji, kad žele deci nešto dobro da kažu, kažu deci - hajde budi kao Parandilović. Valjda tako majke vaspitavaju decu, tako kad im žele dobro, jer je valjda nešto jako važno i lepo biti Miloš Parandilović. To je jako pametno, veliko i važno biće u našoj politici, pa se ljudi na njega ugledali. U redu, ne znam, nisam čuo za to, ali nije nemoguće.

Najzad, što se tiče toga da ćemo mi vama nešto da oduzimamo, ja vam lepo kažem nećemo ništa da vam oduzimamo. Nismo mi uzimala davala. Vi ono za šta ste taj posao dobili revnosno odrađujete i mi smo zadovoljni, nemamo razloga da vam bilo šta uzimamo. Naprotiv, možda dobijete još nešto, pored onog lokala u Bulevaru Despota Stefana, možda dobijete još nešto od nas. Svašta može još tu od nas da se dobije. Samo vi radite svoj posao ovako kako ga radite do sada, odlično vam ide. Kažem, velikih 411 glasova, nije to mala stvar.

To da li se mi i iza koga krijemo itd. koga će Vučić da kandiduje, itd, i onda nas genije politike pozove da mi svi valjda kolektivno istupimo iz SNS i pravimo svoje liste. Jako je to lepo zamislio. Samo, nismo mi svi kao vi, da izađemo na listi sa Žikom Gojkovićem, a onda završimo na listi sa nekim drugim. Kako to? Nije bitno sa kim se u rat ode, nego s kim se iz rata vrati. Jel tako? Otišao kao četnik, vratio se kao partizan.

Odlično je to, ali tu praksu koju ste zasnovali radite vi. Verujem da će te majke koje žele deci da budu kao vi, reći - evo, budi kao Parandilović u tom delu, ne samo da kupiš za tri godine u Beogradu stan od 100.000 evra, nego i neke druge stvari u životu da uradiš. Hvala.

Znate li koji je amandman u pitanju? A koji je zakon u pitanju? Jel ovo zakon o srpskom selu, malinama, o avio saobraćaju, o čemu je? Jedni pričaju o avio saobraćaju. Teško mi je da se snađem već.

Ja sam hteo da podržim amandman, ali ne znam šta je tema amandmana. Leteće maline? Jel se amandman odnosi na to kako se maline prenose avionima? Jel to? Kako spasiti srpsko selo avio saobraćajem, jel to tema amandmana? Ne znam šta je. Briše se, jel to tema amandmana? Šta je tema amandmana? Dajte više objasnite nešto a da ima smisla. Novo lice Srbije da nam kaže šta je tema amandmana.

On meni drži lekcije šta ja treba da radim, a bilo bi dobro da nam on pokaže, bar jedan amandman da odbrani onako kako poslanik treba da ga brani. Iako nisam vredan pomena, pola vremena potrošio na mene. Izgleda da baš nije da nisam vredan pomena, čim toliko vremena potroši, od dragocena dva minuta, minut od na mene. Kako to? Jel ima neke konzistentnosti kod vas? Jel ima nešto smisla, jedan početak? Sve vam je to – odem u četnike, a vratim se sa partizanima. Sve vam je tako. Kako krene da govori, krene sa jednom pričom, nije Milenko bitan, onda odjednom op, Milenko minut vremena od dva minuta vremena. Pa, kako to?

Hajde nešto samo napravite. Hajde, novo lice Srbije. Vidite, repliku možete da dobijete kada vas poslanik, evo, da naučite nešto, pošto niste često u sali, sad ću da vas naučim. Znam da su radili ovi stručnjaci ozbiljni sa vama strani, domaći da vas uče za emisije, ovo vam ja dajem fraj ovako. Poslovnik kaže – repliku može da traži poslanik koji je uvredljivo pomenut po imenu i prezimenu, a ako je spomenuta poslanička grupa ili predsednik stranke, onda šef poslaničke grupe, uvredljivo spomenut.

Niste spomenuti, niti uvredljivo. Evo, da naučite nešto. Upišite to negde sebi, pa da znate.

Vidite, ja ću vama reći bravo kada budem video da umete to da primenite, ali to mora iz glave, to ne može iz stomaka. To mora iz glave, tu stomak ne pomaže.

Nemojte da mi aplaudirate, a ne morate ni da dobacujete.

(Aleksandar Jovanović: Ja ne mogu da izdržim, moram.)

Hvala, Ćuto, od tebe mi je najdraže. Ti si mučenik. Ti si opozicioni prvomučenik. Ti si prvomučenik opozicije.

Kako ti je bilo danas kad sam te se setio? Niko te nije pozvao da kaže – hajde Ćuto ti s nama na Azurnu obalu, nego ti Ćuto na vruć beton da ideš da mitinguješ, a mi ćemo na Azurnu obalu da se brčkamo. A jedini sam te se ja setio. Jedini sam ja pitao gde ide Ćuta, kad Ćuta nigde. I ti tako sad vičeš i dovikuješ. Nemoj, nije u redu.

(Aleksandar Jovanović: Jel to učiš na akademiji mlade?)

Ne, ja sam tamo predavao mladima, a mogao bih i tebi.

(Aleksandar Jovanović: Šta si ti predavao?)

Šta sam predavao? Evo, sad ću da ti kažem – nikada ne pijte pre javnog nastupa. To je bila osnovna lekcija. Tremu ne smete ubijati alkoholom. To je osnovna lekcija bila. Da si bio, i ti bi za to znao, pa ne bi radio to što radiš.

(Aleksandar Jovanović: Ti si prodavao svoje dupe.)

Šta sam prodavao, zadnjicu svoju? Ćuto, nemoj mojom zadnjicom da se baviš, molim te. Rekao sam ti već jednom, neprijatno mi je zbog toga. Za koga god da je rezervisano, to je moja stvar. Nisam iz te priče, rekao sam ti, ali ti si se na to najviše navrzao. Nemoj to da radiš. Kako god okreneš, ti završiš na mojoj zadnjici. Čoveče, mani se više toga.

(Aleksandar Jovanović: Pod kiriju si dao dupe.)

Pod kiriju? A ti sad patiš što ti nikako da dođeš da budeš kirijaš. Jel to poenta? Dobro, čoveče, mani se, okani se. Rekao sam ti, nisam zainteresovan. Mani me, bre, više s tim. Jel u redu?

Što se amandmana tiče, a želeo sam zaista da govorim o amandmanu, on je visoko umno napisan, još bolje branjen. Želim da pohvalim i to kako je pisan i kako je branjen. Jedino što nema veze sa tačkom dnevnog reda i to predstavlja ogroman problem za moje dalje opredeljivanje na ovu temu. Ja sada ne znam kako da podržim nešto što nema veze sa tačkom dnevnog reda. Zašto nema veze sa tačkom dnevnog reda, pa zato što ako hoćete da govorite o zakonu morate da ga pročitate, morate da pogledate malo sistemski šta sve obrađuje taj zakon i sistem zakona koji se bavi tom temom, pa da kažete šta valja, šta ne valja. Ovako dođete, napišete briše se i udri šta ti padne na pamet o malinama, o selu, o ovome, o onome, ko da je bitno.

Prema tome, novo lice Srbije mora da shvati da, ako zaista želi da bude novo, mora da unese neke stvari koje se tiču parlamentarnog života. Evo ja sam pomogao sa moje strane koliko sam mogao. Dakle, dao sam neke smernice i uputstva kako to treba da ide kada je u pitanju replika. Za neke druge stvari ipak mora da pokaže sam svoj talenat, a ovaj amandman kažem uz svu želju da podržim, uz svu nameru da se zaista divim ovom…

(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje iz klupe.)

Izvolite, Cakiću. Jesi li i ti razumeo? Ako je i Cakić razumeo mogu da završim govor. Hvala.