To što je on pijan to je za njega problem, ali sad postaje problem za sve nas, jer ovo stvarno u ozbiljnim kafanama se hvata za gušu i tera napolje, a u Skupštini izgleda moramo da tolerišemo ovog da nas maltretira po ceo dan. Ja vas molim da se reaguje, evo obezbeđenje neka ga vrati gde mu je kartica.

(Aleksandar Jovanović: El mora tako? Čemu sve ovo?)

Ne mogu da govorim zaudara alkohol dovde. Znači, ne mogu da govorim. Stvarno hajde, vrati se tamo gde si, pa truj ove malo bliže u okolini.

(Aleksandar Jovanović: Može to i lepim rečima.)

Može, prema ljudima koji zaslužuju možemo, prema vama Jovanoviću ne može, jer vi drugi jezik ne razumete. S vama se razgovara onako kako razumete, mada trenutno koliko je sati ne razumete vi ništa.

U svakom slučaju gospodine Gašiću, nema razloga ni jednog koji oni mogu da navedu novog. Oni stari su svi do jednog bukvalno u paramparčad raspršeni odgovorima i argumentima, ostali su još da vise u vazduhu kao jaki argumenti, karma, taličnost, odnosno maleroznost, mada u istoj osobi kontraverzna ličnost verovatno, pa istovremeno i malerozan i taličan, ali ozbiljnih argumenata nema i mi sada bukvalno moramo da budemo žrtve nečega što je prepucavanje unutar opozicije ko će da bude interesantniji i kome će više da lupaju po ramenu na narednoj šetnji i ko će na narednoj šetnji možda uspe da se primakne mikrofonu da nešto kaže.

U tom kontekstu ja neću dalje odgovarati ni na šta da ne otvaramo nove replike, što je rekao gospodin Martinović, važni zakoni nas čekaju da radimo neke ozbiljne stvari, da ostavimo ove nek se ispucaju, što imaju neka kažu to što imaju. Odgovaraću naravno na svaku uvredu, svaku stvar koju budu rekli da je vredi odgovarati, ali ćemo svakako gledati da ovo ubrzamo koliko je do nas, jer da je do njih mi danas ne bismo ni započeli raspravu, jer ih je bilo manje od 30 u sali.

Pošto nema više argumenata, sada se citiraju knjige Vojislava Šešelja, sada se čita ne znam ni ja šta sad, sad se istražuje ko je šta rekao u prošlosti, bez ikakvog smisla, bez ikakve logike, bez ikakvog reda, samo tako eto da se kaže. Ovaj se šeta po sali, nosi neke slike, bazdi, zaudara, pijan, onaj viče, onaj dobacuje, onaj se svađa, u šta se ovo pretvorilo, ja stvarno ne mogu da verujem.

Dakle, ja vas molim samo, gospodine predsedniče i da time zaključim, dakle da primerite mere do kraja. Ako je Administrativni odbor doneo odluku o tome ko gde sedi u sali, onda ta odluka treba da se primenjuje, ako neće da primenjuje sam neka ga obezbeđenje odvede tamo gde mu je mesto. Ako neće da sedi, neka izađe napolje, neka baulja hodnicima, neka radi šta god hoće, nek legne, nek spava, samo neka nas više ne maltretira. Stvarno više postaje zamorno, nije problem, nego je zamorno. Dakle, kao kada vas pijan čovek uhvati u kafani pa vas gnjavi, pa vas gnjavi, a vi ne možete da pobegnete. Znači, to je osećaj koji mi imamo.

Ne znam koliko su ovo kamere uspele da zabeleže i da li je zvuk uspeo da dopre do mikrofona nečijeg, da poslanik koji je malo pre govorio, viče – Gašića pomenuo nisam, a Gašić je tačka dnevnog reda.

Moram s tim u vezi, prvo gospodine Gašiću vama da odam veliko priznanje kako ste uspeli da uokvirite, da ne kažem neku težu reč, Kruševačku opoziciju. Oni ne traže kao ovi drugi da ih gledate, oni ne smeju ni da pogledaju u vašem pravcu, ni da vas pomenu, ni ime, ni prezime, ni funkciju, ni ništa, aluziju ne smeju da naprave. Tako da je vrlo zanimljivo.

Što se tiče ovog drugog dela, dakle, ne mogu sada sve to, isto ovo slušamo milion puta, ali bili ste prisutni, kada je prošli put takođe govoreno o tome da je SNS organizovala skup u Novom Sadu zbog Velike Ivanče. Dakle, već sam govori, pa nije tako, igrom slučaja vi ste o tome čitali u novinama, a ja na tom skupu govorio. Dakle, tada je vaš lider Bojan Pajtić želeo da usvoji deklaraciju da je Vojvodina ugrožena od Srbije i to na dan 10. aprila, na dan osnivanja NDH. To je bio razlog njegovog, a pošto vidim da uvaženi Vladeta Janković uzdiše, tako da je i DSS učestvovao na tom mitingu i upravo u ime DSS sam govorio na tom mitingu, ali dobro, on je sada prešao na neku drugu fazu bavljenja politikom, da nam prepričava tračeve i onoga što je pročitao u novinama. To je ozbiljna degradacija, ali kada vidimo kakav im je lider, nije ni čudo što su im doktori nauka takvi.

Najzad, što se tiče glasova koji mi se pričinjavaju, ne čujem glasove, osim onog dopiranja sa Gazele, jer ja verujem kada neko častan kaže, ja sam ovde sa vama dok se ne ispune zahtevi, da taj nikada neće otići i prosto ne mogu da verujem da neko može da napusti ljude koje je pozvao da blokiraju Gazelu, ali moguće da mi se pričinjavaju razni zvuci ovde. Imali smo groktanje, imali smo svašta ili što kaže narodna pesma – kuče laje, a ja mislim ti si. Hvala vam.

Niste me čuli.

Ja sam rekao da sam ja govorio i dva puta govorim da sam ja govorio, u ime stranke u kojoj smo tada bili i vi i ja.

(Vladeta Janković: Sramota me toga.)

A tek mene, ne mogu da vam opišem. Posebno kada je uvaženi Sima Avramović otišao posle vas u Vatikan pa kada sam čuo šta je posle vas zatekao, od sabranih dela „Džonija Vokera“ pa svega ostalog. Ja sam o vama imao mnogo drugačije mišljenje. Mada mi je Duško Budišin još davno govorio da ste kao sekretar Komunističke partije proganjali ljude na Filozofskom fakultetu, da ste uništavali mnoge karijere, da ste vi, pošto ste me jednom prilikom nazvali konvertitom, vi ste onda prakonvertit koji je od komuniste postao veliki demokrata ali se sada izgleda vraćate na osnovna podešavanja pa bi sada da proganjate naprednjake, jer ste na kraju karijere, pa da završite onako kako ste počeli, jednim komunističkim…

Đurđica, ti dolaziš na red, nemoj da si nestrpljiva.

… da završite karijeru kako ste je i počeli.

Prema tome, i to malo što sam imao, posle onoga što mi je Sima Avramović rekao, verujte mi, potpuno sam promenio.

Delimo isti stav o zajedničkom bivstvovanju pod istim krovom. Žao mi je što sam ikad u životu sa ljudima poput vas imao bilo kakvih zajedničkih kontakata, ljudima koji su na sav glas pljuvali Dragana Đilasa a onda bili njegovi kandidati za gradonačelnika, ljudima koji su slagali brutalno, kako kažete – presna laž, da ih je za mesto gradonačelnika Beograda podržao Vojislav Koštunica, iako to nije uradio. Čovek koji je slagao sve što je mogao, a onda, kao šlag na tortu ili jagoda na šlagu, uvredio ljude koji žive u Borči ili Marinkovoj Bari, jer oni nisu dostojni njegovog prisustva i njegove pažnje, pa će da im pošalje onaj ružni spomenik Stefana Nemanje. I vi nekom nešto da kažete! Vi ste hodajuća sramota za sebe, pre svega, i za sve koji vas okružuju!

Nemam mnogo šta da dodam. Ja sam zadovoljan, dobio sam ono što sam želeo. Konačno smo imali prilike da vidimo kako izgleda ta elita, kako izgleda ta nedostižna elita za nas plebs, koja sa gađenjem govori o nama, koja sa gađenjem kaže ovo, koja sa gađenjem sluša šta mi govorimo.
Pogledajte kako to, samo malo kad se zagrebe o prljavoj prošlosti, bude mnogo gora od onoga čega se navodno gade.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.)
Hvala vam na ovome što ste odigrali. Ovo je ono što sam čekao od početka sednice. Hvala.

Kratko, ali pogledajte vi sada nastavak ove kampanje koja se vodi i kako se ovde podvaljuje.

Dakle, prvo ne postoji nijedan podatak, nijedna informacija koja daje za pravo da se govori o tome da je otac ovoga imao bilo kakve veze sa nekim iz vrha SNS-a. I, sad pazite dalje, ne kaže se ni sa kim, sa nekim, nekim tamo. Ajde recite nam ko i sa kim?

(Ivana Parlić: Koliko vrhova imate? Imate samo jedan?)

Odlično. Jedan vrh. Znači, sa predsednikom Vučićem lično? Opet smo došli do njega.

(Tatjana Manojlović dobacuje.)

Odlično i to smo rešili. Evo ga. To je, gospođo Brnabić, evo sad ste čuli, pogledajte dokle sad ide to ludilo. To nema kraja.
Kao što su izmislili…
(Vladimir Gajić dobacuje.)
Molim?

Kao što su izmislili da je ova žena koju ste branili ovde nekoliko puta kućni prijatelj te porodice. Sad ja postavljam pitanje – a čak i da jeste, kakve sad to veze ima? Jel neko progledano kroz prste zbog toga? Jel nešto…
(Ivana Parlić dobacuje.)

Kad spomenete SNS moje je da odgovaram. Ja znam da vi to ne želite da čujete, ali šta da vam radim. Šta da vam kažem - to se zove replika u Poslovniku kada se spomene stranka. Kad god pomenete stranku dobijete mene kao odgovor. Ja znam da vam to nije prijatno i ne volite to ni da vidite, ni da čujete, ali to je…
(Aleksandar Jovanović dobacuje.)
Đurđice, jesi trezan danas? Izvini, nisam primetio. Moram da pitam.
Dakle, kakve veze ima? Jel nekom progledano kroz prste? Čak i da je sve tačno – jel nekom progledano kroz prste? Jel neko nije zatvoren? Jel nije država reagovala? Apsolutno jeste. Ali je ovo sada pokušaj, pošto nema argumenata nikakvih za glasanje – za kada je ova tačka dnevnog reda u pitanju za smenu Bratislava Gašića, ajde sada da uvežemo sve što možemo da napravimo jednu kompilaciju svih mogućih i nemogućih ideja i onda ćemo reći – pa, eto vidite da ima nečega.
Nema ničega. Nema argumenata i to se ponovo pokazuje. Hvala.

Dakle, sada imamo jednu nezgodnu situaciju koju ja ne znam kako da razrešim, pa ću se uzdržati od odgovora za NATO.

Da li si se probudio, ajde nastavi ti da spavaš, nisi ti još na redu, samo spavaj, opušteno.

To je NATO, jer šta on sada hoće? Aleksić sada hoće da mi zapravo odgovaramo šta je sve Vuk Jeremić govorio i radio u NATO, a on hoće da ga smeni. Sad on hoće faktički da ja uđem u tu celu priču i da mi njemu pomognemo da on završi ono što je planirao u Narodnoj stranci. Prema tome, o Vuku Jeremiću, o NATO neću, nije moj cirkus, nisu moji majmuni, radite šta hoćete, nije moja stvar.

Zakon, kaže, niste promenili zakon. A što vi niste promenili zakon? A što vi niste predložili izmenu zakona? Pa, što sada niste predložili izmenu zakona? Što sada niste dali nijedan jedini predlog u ovoj raspravi? Optužujete, izmišljate, neistine izgovarate i prepričavate nam šta ste čuli na pijaci ili vamo ili tamo ili pročitali u Šolakovim novinama. To je jedina vaša agenda u toku ove rasprave. Što niste dali bilo kakav konkretan predlog, pa i vi ste poslanik, mogli ste prvog dana kada vam je verifikovan mandat da kažete – e, ovo ne valja, predlažem izmene i dopune zakona. Pa, da sada poentirate i kažete – evo ja sam vam nudio, a vi niste hteli, baš vas bilo briga.

Vi nama pričate o opstrukciji. Deset puta ste pričali jedno te isto, a Lazović je danima pričao jedno isto, isti govor između deset ili 15 puta pročitao i sada vam mi krivi za opstrukciju. Hajde ljudi, organizujte se ako vam je u interesu da ovo bude brže gotovo, dogovorite se kako ćete da diskutujete, pa ćemo brže završiti. Dakle, ne možemo mi da diktiramo tempo, vi ste predlagači, vi diktirate tempo.

Najzad, ovo je vrlo opasno što rade i opasna podvala. Oni sada teret dokazivanja prebacuju na nas da mi dokazujemo da mi nešto nismo. Pogrešno, vi morate da dokažete da mi nešto jesmo. Vi izbacite laž i kažete, sada vi dokažite da to nije tako. Dokažite vi da to jeste tako. Onda kada mu Zvezdan Terzić odgovori, on kaže, dobro, nema veze, evo ja danas ponovo pitam. Laž, za laž, za laž i nema kraja i džaba čak i sudske presude.

Dakle, odgovorio sam sve osim na NATO, to je vaša stvar, to vi se sada dogovorite koga će da podrži Parlićka, hoće vas, hoće li Jeremića, to već nije moja stvar.

Dakle, u gomili ovoga što je rečeno, a rečeno je svašta, ovo sada odavno više dnevni red nije važan, ali ovo sada stvarno, od Silvane do Nirvane, što kažu klinci, šta god padne napamet, iznesi itd.

Međutim, rečeno je nešto što je brutalna laž, a čemu sam i sam svedočio jer sam na tom mitingu o kome govori, ispred Banovine, govorio. Tako da ne može da mi priča o tome neko ko je to gledao na televiziji. Razlog za skup ispred Banovine nije bio masakr, nismo tražili ostavku Bojana Pajtića zbog masakra u Velikoj Ivanči.

Razlog za skup u Novom Sadu ispred Banove bio je taj što je Bojan Pajtić za 10. april, dan kada je osnovana NDH, želeo da zakaže Skupštinu AP Vojvodine na kojoj je trebalo da se usvoji deklaracija o tome da je Vojvodina ugrožena od Srbije i da Republika Srbija ugrožava njena ustavna prava. I gle čuda, baš na 10. travnjak, kako kažu oni koji slave NDH, zato se okupio narod, da bi izrazio svoj protest protiv čoveka koji je sa 6% tada vladao, nije mu palo na pamet da podnese ostavku, apsolutno nikakav legitimitet nije imao, ali mu nije palo na pamet da prestane da radi ono što radi, a to je da od Vojvodine pravi državu u državi i u tome ste učestvovali.

E sad, imate posla sa osobom koja je u politiku pala padobranom niotkuda i koja nema pojma ni o čemu šta se događalo u ovoj zemlji, u ovoj politici pre godinu, dve, pet, 20, ne zna ništa i ona vidi da je na televiziji neko nešto rekao i ona misli to je stvarno tako. Ona veruje Bojanu Pajtiću kad ga vidi na tim njihovim televizijama ono što on priča. Bojanu Pajtiću se ne može verovati još otkad je mahao kartama Nede Arnerić da je putovala kroz vreme, pa je stigla u Beograd pre nego što je krenula iz Turske. Još je tada lagao kad ste krali glasove u parlamentu. Jel se sećate kad ste krali glasove u parlamentu? Ne sećate se ni toga.

Prema tome, jasna je stvar, tako se nešto nije desilo i nikada niko pre njih, a verujem ni posle njih, neće doći u iskušenje, niti će mu pasti na pamet da tragediju zloupotrebi ne bi li se dočepao vlasti. To je njihov specijalitet, to je njihova mrlja i to je njihov obraz koji će biti uprljan do kraja njihovih političkih karijera. Hvala.

Jasno je da nema ovde nikakvog koncepta. Mi čekamo sve vreme nekakav konkretan razlog ili konkretan argument koji će potvrditi zahtev koji je upućen da gospodin Gašić bude razrešen. Međutim, toga nema.

Znači, oni traže odgovornost retroaktivno za nešto što je on radio kao šef BIA, svojevremeno, pa kada tada nisu uspeli da ga smene, hajde da ga sada smenimo što je bilo pre par godina. Izgleda da to nije dovoljno, pa ćemo svakodnevno da čitamo novine, pa ćemo da dodajemo – evo, bila je saobraćajna nesreća i neko prošao kroz crveno i ovaj se slikao sa ovim i onaj ono, pa to sve nakarikamo i to će da bude razlog za odgovornost. Nema tu nikakvog konkretnog dokaza i tu se stvari nastavljaju.

Gospodin Aleksić se očigledno žustro bori protiv društvenih anomalija i ja počinjem da razmišljam da je on stvarno iskren u toj borbi iz prostog razloga što je unutar svoje stranke krenuo na najvećeg lopova u srpskoj politici. On je krenuo da smeni Vuka Jeremića, koga CIA traži zbog lopovluka svetskih razmera, tako da mu to daje određeni legitimitet kada govori o ovim temama i zato moramo ozbiljno njegove argumente da saslušamo, ma koliko nam se činili da su besmisleni. Ali, kada tako neko ko udari na najvećeg lopova u srpskoj politici, dakle, Vuka Jeremića, koga CIA traži zbog kriminala i korupcije svetskih razmera, onda to dosta govori o tome da taj čovek stvarno ozbiljno drži do tih vrednosti.

Najzad, vi ste sada ovih dana imali prilike da čujete kako…

Ćuto, da ti pročitam bajku, pa da lalaš, hajde, jednu Crvenkapicu, pa da ti lalaš malo, pa posle kad se nalalaš, onda ćemo dalje.

Dakle, čuli ste sada ovih dana sve kako oni zamišljaju. Oni će da odrede koji mediji će da funkcionišu, koji neće. Oni će da odrede koji mediji će imati frekvencije, a koji neće. Oni će da odrede koje emisije mogu da postoje, koje ne mogu. Oni će da odrede koji voditelji mogu da rade, koji ne mogu. I sada da idu do kraja, oni će da odrede kako će tužioci da kvalifikuju određena dela. Nema tužilaštva, nema medija, nema ničega, oni će da budu komitet, centralni, ponovo, koji će da odlučuje o svim detaljima života i smrti u ovoj zemlji.

E, izvinite, taj period života smo ostavili za nama i sada živimo u jednom drugačijem društvu i ne bismo da se vraćamo u vreme kada su centralni komiteti na svojim sednicama odlučivali da li drug Đido može da piše za „Borbu“ ili ne može više da priča za „Borbu“. S time smo završili. To se vi igrajte u okviru vaših grupacija, pa verovatno i u okviru neke nove koja je u nastajanju. Hvala.

Poštovana premijerko, zaista molim da posle ovog nastupa gospodina Aleksića više ne spominjemo te ranije period jer niko o njihovoj vlasti nije rekao ovoliko koliko je on rekao sad.

Dakle, on je svoju vlast, koju ste vi kritikovali, iz period kada je G17 plus vladao zemljom, uporedio i rekao – evo, vidite kako ste vi vladali u vreme kada su bile sankcije, bombardovanje, ratovi itd. Znači, njemu je to isto. Dakle, jednaka nepogoda kao što su ratovi, sankcije i sve ostalo i njihova vlast bez rata, bez sankcija i bez ičega. Tako da takav znak jednakosti nikada niko nije povukao i ja vas molim da sada ubuduće samo njega citiramo kad god kaže nešto vezano na tu temu.

Što se tiče ovog drugog dela, vi vidite da se ovaj krug pitanja proširuje svakog dana. Dakle, bukvalno tog dana piše u novinama nešto, e, ajmo to danas na sednici i potpuno nema nikakve veze, apsolutno nema nikakve veze, potpuno promašeno u odnosu na ono na ono što je zahtev za razrešenje gospodina Gašića. Više o tom zahtevu mi uopšte ne diskutujemo. Tu nema ništa novo.

Znači, oni nemaju ništa da kažu. Tu nema nikakvih argumenata. Šta ćemo onda? Ovo će biti novi rijaliti, a šta radi Željko Mitrović, ko ide na koncert Baje Malog Knindže.

Dajte, ljudi, kakve to sad ima veze sa tačkom dnevnog reda? Onda kada im se odgovori, onda se gospodin probudi pa se buni – zašto vi odgovarate na ono što su oni sami postavili.

Najzad, ja povlačim svoju…

(Aleksandar Jovanović: Kandidaturu.)

… kako bi rekao, nije to kandidatura, bre. Nemoj da mešaš pojmove. Ako mešaš pića, pojmove nemoj.

Znači, dakle, ja povlačim svoje divljenje kolegi za koga sam mislio da se suprotstavio Vuku Jeremiću jer je borac protiv korupcije. Sada vidim da to nije razlog, nego je čista vlast u pitanju. To već ne mogu da podržim. Ipak tu ja sad moram da vodim računa o svim poslanicima naše grupe. Već sa govorio o tome da jedni podržavaju jedne, drugi druge, a Đukanović Ivanu Parlić.

Tako da, u principu moram da vodim računa o svemu i u tom smislu povlačim ono što sam pohvalno rekao. Hvala.

Povreda Poslovnika, članovi 106. i 107.

Član 106, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Mi ovde nismo čuli ništa o onome što je tačka dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ja ću pročitati kako glasi obrazloženje koje su oni sami potpisali: „Glasanje o nepoverenju članu Vlade predlažemo zbog urušavanja bezbednosnog sistema, dugogodišnjeg neadekvatnog reagovanja i nepreduzimanja mera, što je dovelo do tragičnih dešavanja u našem društvu“.

Mi smo sada čuli da je novi razlog za smenu Bratislava Gašića to što je malerozan, po njihovom mišljenju. U drugoj rečenici je, doduše, rekla da je taličan. Ona valjda misli da su to sinonimi. Ona ne shvata da to nisu sinonimi, naprotiv, ali nema veze. Dakle, malerozan je i zato ne treba da bude ministar. Eto, to je najnoviji čvrst argument zašto neko treba i ne treba.

I član 107, dakle, govornik je na sednici dužan da poštuje dostojanstvo. Znate, kada se neko tako zaklinje u policiju, on bar u svom najbližem okruženju ne bi smeo da ima ljude koji su napadali policiju. A u njenom najbližem okruženju i najbližem srodstvu se nalazi čovek koji je napao policajce. Pa kad tako štitite policiju, zaštitite ih najpre od svog okruženja. Dakle, te dve stvari.

I na kraju, gospodine Gašiću, pa pogledajte.

Još je rečeno da ima tu neku karmu i da treba da podnese ostavku zato što ne gleda u narodnu poslanicu.

Nisam na to reagovao, u pravu ste. Možda je trebalo.

Treba li da glasamo za to?

Da ne bude kao kod Ćute Jovanovića – Pogledajte me, a kad neko pogleda – Šta me gledate.

Reč ima, predsednica Vlade.