Ovo sad već, ušli smo u novu fazu koja stiže iz ove stranke. Dakle, prvo smo imali karmu i natalne karte, ali sad smo došli dotle da ministar dobija direktan poziv na samoubistvo. Znači gde ona kaže da bi ministar trebalo da se ubije, da je u nekoj zemlji ministar bi se ubio i to je sramota jedna, ali od ove gospođe nas ništa ne može iznenaditi.

Gospodine Martinoviću, pošto verovatno ne znate s kim imate posla, ja ću vas ukratko upoznati sa tim šta smo imali u poslednjem napadu histerije ove žene, koja je ovde u stanju lakog nervnog sloma urlala jedno 15 minuta prilikom čega je rekla da naša deca nisu kao njena deca, da njena deca osećaju bol i patnju, a da naša to ne osećaju, jer ja sam pitao šta to znači da naša deca to ne osećaju, a ona viče - ne sa druge strane, tako da znate, da je to osoba koja je na brutalan način koristila celu ovu tragediju oko „Ribnikara“ da bi onda utvrdila da ona zna kako izgleda Knjiga žalosti u „Ribnikaru“ i da se Aleksandar Vučić nije upisao u tu knjigu…

(Marina Lipovac Tanasković: Nije.)

… i evo ponovo kaže - nije, iako je dokazano sa više fotografija, ali to ne vredi, tu racio ne pomaže. To je stvar vere i kao što ne možete nekome veru da osporavate ona veruje žena u ne ono što vidi, nego ono što ona oseća valjda.

Sada kada vidite sa kakvom se osobom mi ovde raspravljamo i sa kim vodimo raspravu, onda vam je jasno kakve frustracije rađa sukob u Narodnoj stranci o kojoj ste govorili.

Vidite, teško se oni nose sa tom unutarstranačkom borbom, sad se treba opredeliti, pa ako promaši šta će biti, hoće li dobiti novi mandat, da li će Aleksić dati mandat ili će Vuk dati mandat ili neće dati nijedan mandat i to rađa frustracije da ljudi ovakve bljuvotine bez ikakve ograde, bez ikakve granice iznose kao dobar dan i još se smeškaju na sve to.

E, vidite to je dno koje će ostati i u toj stranci i kod osobe koja je govorila bez obzira bio predsednik Aleksić ili Jeremić, jer to više nije ni do stranke, to je do ličnosti, a ličnost je dokazala i poziva na samoubistvo.

Ja se samo pitam - da li bi se u tim zemljama u kojima važi kodeks časti ubio i poslanik koji je brutalno slagao da se predsednik države nije upisao u Knjigu žalosti ili bi ostao da se smeje sutradan i da kaže - pa i nije? Hajde da o tome raspravljamo? Hvala.

Član 106. stav 2. – Niko ne može da prekida govornika ni da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.

Mi smo ponovo imali eho sa „Gazele“. Dakle, istog onog poslanika koji nije smeo da pogleda u pravcu Bratislava Gašića kada je govorio u ime svoje poslaničke grupe, istog onog poslanika koji nije smeo da spomene Bratislava Gašića ni po imenu ni po prezimenu ni po funkciji. Kako je koleginica Đurić dobila reč, on je počeo da urla. Ovaj put nije groktao, doduše, i to je nešto ako može da se pohvali, eto to, ali je sve vreme dobacivao, sve vreme pokušavao da bude interesantan, sve vreme pokušavao da na neki način prekine njeno izlaganje.

Vi ste u jednom delu reagovali, u drugom delu niste, pa vas molim da reagujete svaki put iz prostog razloga što ako budete reagovali svaki put, onda će i te opomene koje zaista moraju konačno da dođu na dnevni red dolaziti mnogo brže, jer ovako oprostite 4-5 puta, onda peti put reagujete. Ja razumem toleranciju i prihvatam je, ali zaista ovo se sada pretvara u farsu.

Dakle, ovo što je danas radio Aleksandar Jovanović napadom na Bulatovića, šetanjem po sali, ovo stvarno ni u birtijama više nema.

Ja vas molim i obezbeđenje da reaguje, dajte tog čoveka više, vodite ga negde na lečenje, na trežnjenje, na šta god bilo, ali mi se sada zaista osećamo kao poslanici da smo kao zarobljeni u onim disfunkcionalnim porodicama, nažalost, koje postoje, u kojima neki otac alkoholičar maltretira ženu i decu. Tako nas 200 ovde maltretira jedan alkoholičar, koji dođe pijan ovde i pravi cirkus.

Dakle, dajte to više da se reaguje, oduzeta reč, to je u redu. Izbacite ga više sa sednice na prvu narednu potrebu da ovo radi. Molim vas reagujte. Hvala.

Videli ste sada široko znanje ovlašćenog predstavnika koji kaže – eto, i Guzenbauer je bombardovao Srbiju. Guzenbauer je bio kancelar Austrije od 2007. godine do 2008. godine, ali nema veze. Aplaudiraju ovi što više znaju još od njega. Oni još bolje znaju, bravo ala si im rekao, tako da nema veze.

Gospodine Gašiću, koliko ja vidim ovo se već sad pretvara u mučenje i maltretiranje.

(Srđan Milivojević: Loše vidiš.)

Možda loše vidim, ali odlično čujem opet neke zvuke sa Gazele.

(Srđan Milivojević: Cvijan.)

Cvijan, nije Cvijan sa Gazele, ali onaj ko je obećao da će na Gazeli da sačeka ispunjenje zahteva, ja verujem da još tamo leže u nekom džaku za spavanje i čeka momenat da se zahtev ispuni, jer ne verujem da je tolika bitanga da je obećao ljudima da će da sedi sa njima do ispunjenja zahteva, onda se pokupio, pa otišao.

Dakle, kao što vidite nema ovde, gospodine Orliću ja vas molim da pogledate ovog što sad diže noge na stolicu, ovog ovde što je ponovo otišao iz mesta koje mu je odlukom Administrativnog odbora dodeljeno, seda ponovo na mesto koje nije njegovo i sada dižu noge na stolicu. Molim vas pogledajte ovo. Ovo je sad stvarno već…

Ovo više nije vređanje Skupštine, ovo je ponižavanje Skupštine, šta ovaj čovek radi.

To što je on pijan to je za njega problem, ali sad postaje problem za sve nas, jer ovo stvarno u ozbiljnim kafanama se hvata za gušu i tera napolje, a u Skupštini izgleda moramo da tolerišemo ovog da nas maltretira po ceo dan. Ja vas molim da se reaguje, evo obezbeđenje neka ga vrati gde mu je kartica.

(Aleksandar Jovanović: El mora tako? Čemu sve ovo?)

Ne mogu da govorim zaudara alkohol dovde. Znači, ne mogu da govorim. Stvarno hajde, vrati se tamo gde si, pa truj ove malo bliže u okolini.

(Aleksandar Jovanović: Može to i lepim rečima.)

Može, prema ljudima koji zaslužuju možemo, prema vama Jovanoviću ne može, jer vi drugi jezik ne razumete. S vama se razgovara onako kako razumete, mada trenutno koliko je sati ne razumete vi ništa.

U svakom slučaju gospodine Gašiću, nema razloga ni jednog koji oni mogu da navedu novog. Oni stari su svi do jednog bukvalno u paramparčad raspršeni odgovorima i argumentima, ostali su još da vise u vazduhu kao jaki argumenti, karma, taličnost, odnosno maleroznost, mada u istoj osobi kontraverzna ličnost verovatno, pa istovremeno i malerozan i taličan, ali ozbiljnih argumenata nema i mi sada bukvalno moramo da budemo žrtve nečega što je prepucavanje unutar opozicije ko će da bude interesantniji i kome će više da lupaju po ramenu na narednoj šetnji i ko će na narednoj šetnji možda uspe da se primakne mikrofonu da nešto kaže.

U tom kontekstu ja neću dalje odgovarati ni na šta da ne otvaramo nove replike, što je rekao gospodin Martinović, važni zakoni nas čekaju da radimo neke ozbiljne stvari, da ostavimo ove nek se ispucaju, što imaju neka kažu to što imaju. Odgovaraću naravno na svaku uvredu, svaku stvar koju budu rekli da je vredi odgovarati, ali ćemo svakako gledati da ovo ubrzamo koliko je do nas, jer da je do njih mi danas ne bismo ni započeli raspravu, jer ih je bilo manje od 30 u sali.

Pošto nema više argumenata, sada se citiraju knjige Vojislava Šešelja, sada se čita ne znam ni ja šta sad, sad se istražuje ko je šta rekao u prošlosti, bez ikakvog smisla, bez ikakve logike, bez ikakvog reda, samo tako eto da se kaže. Ovaj se šeta po sali, nosi neke slike, bazdi, zaudara, pijan, onaj viče, onaj dobacuje, onaj se svađa, u šta se ovo pretvorilo, ja stvarno ne mogu da verujem.

Dakle, ja vas molim samo, gospodine predsedniče i da time zaključim, dakle da primerite mere do kraja. Ako je Administrativni odbor doneo odluku o tome ko gde sedi u sali, onda ta odluka treba da se primenjuje, ako neće da primenjuje sam neka ga obezbeđenje odvede tamo gde mu je mesto. Ako neće da sedi, neka izađe napolje, neka baulja hodnicima, neka radi šta god hoće, nek legne, nek spava, samo neka nas više ne maltretira. Stvarno više postaje zamorno, nije problem, nego je zamorno. Dakle, kao kada vas pijan čovek uhvati u kafani pa vas gnjavi, pa vas gnjavi, a vi ne možete da pobegnete. Znači, to je osećaj koji mi imamo.

Ne znam koliko su ovo kamere uspele da zabeleže i da li je zvuk uspeo da dopre do mikrofona nečijeg, da poslanik koji je malo pre govorio, viče – Gašića pomenuo nisam, a Gašić je tačka dnevnog reda.

Moram s tim u vezi, prvo gospodine Gašiću vama da odam veliko priznanje kako ste uspeli da uokvirite, da ne kažem neku težu reč, Kruševačku opoziciju. Oni ne traže kao ovi drugi da ih gledate, oni ne smeju ni da pogledaju u vašem pravcu, ni da vas pomenu, ni ime, ni prezime, ni funkciju, ni ništa, aluziju ne smeju da naprave. Tako da je vrlo zanimljivo.

Što se tiče ovog drugog dela, dakle, ne mogu sada sve to, isto ovo slušamo milion puta, ali bili ste prisutni, kada je prošli put takođe govoreno o tome da je SNS organizovala skup u Novom Sadu zbog Velike Ivanče. Dakle, već sam govori, pa nije tako, igrom slučaja vi ste o tome čitali u novinama, a ja na tom skupu govorio. Dakle, tada je vaš lider Bojan Pajtić želeo da usvoji deklaraciju da je Vojvodina ugrožena od Srbije i to na dan 10. aprila, na dan osnivanja NDH. To je bio razlog njegovog, a pošto vidim da uvaženi Vladeta Janković uzdiše, tako da je i DSS učestvovao na tom mitingu i upravo u ime DSS sam govorio na tom mitingu, ali dobro, on je sada prešao na neku drugu fazu bavljenja politikom, da nam prepričava tračeve i onoga što je pročitao u novinama. To je ozbiljna degradacija, ali kada vidimo kakav im je lider, nije ni čudo što su im doktori nauka takvi.

Najzad, što se tiče glasova koji mi se pričinjavaju, ne čujem glasove, osim onog dopiranja sa Gazele, jer ja verujem kada neko častan kaže, ja sam ovde sa vama dok se ne ispune zahtevi, da taj nikada neće otići i prosto ne mogu da verujem da neko može da napusti ljude koje je pozvao da blokiraju Gazelu, ali moguće da mi se pričinjavaju razni zvuci ovde. Imali smo groktanje, imali smo svašta ili što kaže narodna pesma – kuče laje, a ja mislim ti si. Hvala vam.

Niste me čuli.

Ja sam rekao da sam ja govorio i dva puta govorim da sam ja govorio, u ime stranke u kojoj smo tada bili i vi i ja.

(Vladeta Janković: Sramota me toga.)

A tek mene, ne mogu da vam opišem. Posebno kada je uvaženi Sima Avramović otišao posle vas u Vatikan pa kada sam čuo šta je posle vas zatekao, od sabranih dela „Džonija Vokera“ pa svega ostalog. Ja sam o vama imao mnogo drugačije mišljenje. Mada mi je Duško Budišin još davno govorio da ste kao sekretar Komunističke partije proganjali ljude na Filozofskom fakultetu, da ste uništavali mnoge karijere, da ste vi, pošto ste me jednom prilikom nazvali konvertitom, vi ste onda prakonvertit koji je od komuniste postao veliki demokrata ali se sada izgleda vraćate na osnovna podešavanja pa bi sada da proganjate naprednjake, jer ste na kraju karijere, pa da završite onako kako ste počeli, jednim komunističkim…

Đurđica, ti dolaziš na red, nemoj da si nestrpljiva.

… da završite karijeru kako ste je i počeli.

Prema tome, i to malo što sam imao, posle onoga što mi je Sima Avramović rekao, verujte mi, potpuno sam promenio.

Delimo isti stav o zajedničkom bivstvovanju pod istim krovom. Žao mi je što sam ikad u životu sa ljudima poput vas imao bilo kakvih zajedničkih kontakata, ljudima koji su na sav glas pljuvali Dragana Đilasa a onda bili njegovi kandidati za gradonačelnika, ljudima koji su slagali brutalno, kako kažete – presna laž, da ih je za mesto gradonačelnika Beograda podržao Vojislav Koštunica, iako to nije uradio. Čovek koji je slagao sve što je mogao, a onda, kao šlag na tortu ili jagoda na šlagu, uvredio ljude koji žive u Borči ili Marinkovoj Bari, jer oni nisu dostojni njegovog prisustva i njegove pažnje, pa će da im pošalje onaj ružni spomenik Stefana Nemanje. I vi nekom nešto da kažete! Vi ste hodajuća sramota za sebe, pre svega, i za sve koji vas okružuju!

Nemam mnogo šta da dodam. Ja sam zadovoljan, dobio sam ono što sam želeo. Konačno smo imali prilike da vidimo kako izgleda ta elita, kako izgleda ta nedostižna elita za nas plebs, koja sa gađenjem govori o nama, koja sa gađenjem kaže ovo, koja sa gađenjem sluša šta mi govorimo.
Pogledajte kako to, samo malo kad se zagrebe o prljavoj prošlosti, bude mnogo gora od onoga čega se navodno gade.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.)
Hvala vam na ovome što ste odigrali. Ovo je ono što sam čekao od početka sednice. Hvala.

Kratko, ali pogledajte vi sada nastavak ove kampanje koja se vodi i kako se ovde podvaljuje.

Dakle, prvo ne postoji nijedan podatak, nijedna informacija koja daje za pravo da se govori o tome da je otac ovoga imao bilo kakve veze sa nekim iz vrha SNS-a. I, sad pazite dalje, ne kaže se ni sa kim, sa nekim, nekim tamo. Ajde recite nam ko i sa kim?

(Ivana Parlić: Koliko vrhova imate? Imate samo jedan?)

Odlično. Jedan vrh. Znači, sa predsednikom Vučićem lično? Opet smo došli do njega.

(Tatjana Manojlović dobacuje.)

Odlično i to smo rešili. Evo ga. To je, gospođo Brnabić, evo sad ste čuli, pogledajte dokle sad ide to ludilo. To nema kraja.
Kao što su izmislili…
(Vladimir Gajić dobacuje.)
Molim?

Kao što su izmislili da je ova žena koju ste branili ovde nekoliko puta kućni prijatelj te porodice. Sad ja postavljam pitanje – a čak i da jeste, kakve sad to veze ima? Jel neko progledano kroz prste zbog toga? Jel nešto…
(Ivana Parlić dobacuje.)

Kad spomenete SNS moje je da odgovaram. Ja znam da vi to ne želite da čujete, ali šta da vam radim. Šta da vam kažem - to se zove replika u Poslovniku kada se spomene stranka. Kad god pomenete stranku dobijete mene kao odgovor. Ja znam da vam to nije prijatno i ne volite to ni da vidite, ni da čujete, ali to je…
(Aleksandar Jovanović dobacuje.)
Đurđice, jesi trezan danas? Izvini, nisam primetio. Moram da pitam.
Dakle, kakve veze ima? Jel nekom progledano kroz prste? Čak i da je sve tačno – jel nekom progledano kroz prste? Jel neko nije zatvoren? Jel nije država reagovala? Apsolutno jeste. Ali je ovo sada pokušaj, pošto nema argumenata nikakvih za glasanje – za kada je ova tačka dnevnog reda u pitanju za smenu Bratislava Gašića, ajde sada da uvežemo sve što možemo da napravimo jednu kompilaciju svih mogućih i nemogućih ideja i onda ćemo reći – pa, eto vidite da ima nečega.
Nema ničega. Nema argumenata i to se ponovo pokazuje. Hvala.

Dakle, sada imamo jednu nezgodnu situaciju koju ja ne znam kako da razrešim, pa ću se uzdržati od odgovora za NATO.

Da li si se probudio, ajde nastavi ti da spavaš, nisi ti još na redu, samo spavaj, opušteno.

To je NATO, jer šta on sada hoće? Aleksić sada hoće da mi zapravo odgovaramo šta je sve Vuk Jeremić govorio i radio u NATO, a on hoće da ga smeni. Sad on hoće faktički da ja uđem u tu celu priču i da mi njemu pomognemo da on završi ono što je planirao u Narodnoj stranci. Prema tome, o Vuku Jeremiću, o NATO neću, nije moj cirkus, nisu moji majmuni, radite šta hoćete, nije moja stvar.

Zakon, kaže, niste promenili zakon. A što vi niste promenili zakon? A što vi niste predložili izmenu zakona? Pa, što sada niste predložili izmenu zakona? Što sada niste dali nijedan jedini predlog u ovoj raspravi? Optužujete, izmišljate, neistine izgovarate i prepričavate nam šta ste čuli na pijaci ili vamo ili tamo ili pročitali u Šolakovim novinama. To je jedina vaša agenda u toku ove rasprave. Što niste dali bilo kakav konkretan predlog, pa i vi ste poslanik, mogli ste prvog dana kada vam je verifikovan mandat da kažete – e, ovo ne valja, predlažem izmene i dopune zakona. Pa, da sada poentirate i kažete – evo ja sam vam nudio, a vi niste hteli, baš vas bilo briga.

Vi nama pričate o opstrukciji. Deset puta ste pričali jedno te isto, a Lazović je danima pričao jedno isto, isti govor između deset ili 15 puta pročitao i sada vam mi krivi za opstrukciju. Hajde ljudi, organizujte se ako vam je u interesu da ovo bude brže gotovo, dogovorite se kako ćete da diskutujete, pa ćemo brže završiti. Dakle, ne možemo mi da diktiramo tempo, vi ste predlagači, vi diktirate tempo.

Najzad, ovo je vrlo opasno što rade i opasna podvala. Oni sada teret dokazivanja prebacuju na nas da mi dokazujemo da mi nešto nismo. Pogrešno, vi morate da dokažete da mi nešto jesmo. Vi izbacite laž i kažete, sada vi dokažite da to nije tako. Dokažite vi da to jeste tako. Onda kada mu Zvezdan Terzić odgovori, on kaže, dobro, nema veze, evo ja danas ponovo pitam. Laž, za laž, za laž i nema kraja i džaba čak i sudske presude.

Dakle, odgovorio sam sve osim na NATO, to je vaša stvar, to vi se sada dogovorite koga će da podrži Parlićka, hoće vas, hoće li Jeremića, to već nije moja stvar.