Hvala predsedavajuća.

Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku bih hteo da čestitam Ramazanski Bajram našim dragim sugrađanima islamske veroispovesti sa željom da ga provedu u zdravlju, u spokoju i sreći sa svojim porodicama, prijateljima i komšijama.

Iskoristio bih danas priliku kada govorimo o Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova Narodne skupštine Republike Srbije da kažem nešto o parlamentarizmu u Republici Srbiji uopšte.

Za razliku od perioda između 2000. i 2012. godine Srbija je danas razvijena parlamentarna demokratija gde svih ovih godina vladajuća SNS nije dozvolila da kako je to upozoravao Aleksis de Tokvil – demokratija se izvitoperi u tiraniju većine, već je uvek bila opredeljena za široku i stabilnu vladajuću koaliciju koja je sačinjena od svih onih partija koje žele dobro i za napredak Srbije. Odnos prema opoziciji smo uvek posmatrali kao pravu meru naše demokratije videvši u njoj korektivni faktor vlasti, a ne neprijatelja kako oni posmatraju nas. Opozicija kojoj smo svi mi u jednom periodu našeg političkog angažmana pripadali mora uvek imati na umu da svako doba može i mora da bude opozicija vlasti, ali nikada ne sme da bude opozicija državi.

Danas nažalost u Srbiji postoje političke partije koje sebe nazivaju opozicionim, a koje su do te mere spremne ne bi li ponovo došle na vlast i koje otvoreno i svesno podrivaju suverenitet sopstvene države, a njene građane vređaju, omalovažavaju, potcenjujući im intelekt i ne prezajući da za svoje interese koriste ono što je sveto, ono što je nečasno koristiti za svoju političku borbu, a to je porodica, a to su deca.

Svedoci smo takvih gnusnih napada, takvih bolesnih insinuacija i laži koje su vezane za decu koja čestito još nisu izašla iz kolevke, a za onu stariju vidimo da će uskoro ni kriva ni dužna biti ta koja su u stvari organizovala klan Veljka Belivuka, Kavački ili neki drugi, a verovatno će ih uskoro optužiti i da su donovi Sicilijaske mafije.

Međutim, ja sam ponosan, poštovani narodni poslanici iz SNS, što niko od nas se nije usudio da na isti način vrati milo za drago našim uvaženim političkim omponentima, da im napadamo i porodice i decu, kao što to oni rade i nama, jer se baš u tome razlikujemo, u tome što znamo šta je sveto, što znamo šta je pristojno, a šta ne, šta je prihvatljivo koristiti kao oružje u političkog borbi, a šta ne. Sve to vidi i naš narod i zbog toga nema dilemu da kada dođe izborni dan zaokruži ispravan broj.

Pristojnost, vaspitanje i skromnost su jako bitne i bogougodne osobine i one nisu nužno povezane sa tim ko je koju školu završio, ko je gde studirao ili ko je kakav đak bio. To je nešto što se nosi iz kuće i na kraju što svi negde nosimo u svojim dušama, a nedostatak svih ovih osobina, malopre navedenih, smo mogli da vidimo u Emisiji „Utisak nedelje“ kada je jedan od opozicionih lidera, gospodin Vuk Jeremić nazvao predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića sultanom, a lidera SPAS-a Aleksandra Šapića budućim pašom u Beogradu.

Gospodine Vuče Jeremiću, Srbija i srpski narod su mnogo propatili za vreme Otomanske imperije i gnušaju se svakog podsećanja i poređenja na taj period. Valja vas podsetiti da je poslednji turski paša proteran iz Beograda 1867. godine, čuveni Ali Riza paša, a da je konačno srpski narod od sultana dobio slobodu 1878. godine i ovakve vaše izjave su uvreda za čast i dostojanstvo naše zemlje i svih naših građana.

To što se vama, gospodine Jeremiću, predviđaju strani vladari i upravnici Srbije mene uopšte ne iznenađuje jer ste samim svojim delovanjem političkim bili deo garniture bivše vlasti koja je Srbiju videla kao svoj plen, koji su osvojili i sa kojom mogu da postupaju kako god oni žele, upravo kako su to činili turski osvajači.

Za razliku od naše stranke, SNS, koja je pristala da se u pregovore vlasti i opozicije uključe i evropski parlamentarci, čak i oni poput krajnje nepristrasne Tanje Fajon, vi iz tzv. opozicije smatrate smrtnim grehom svako mišljenje koje je drugačije od vašeg.

Po vama očigledno onaj koji se odluči da stupi u savez sa drugom političkom opcijom, što je jedno sasvim legitimno političko ponašanje, svi oni su otelotvorenje političkog zla, ali to nisu oni koji o izbornim procedurama u sopstvenoj zemlji razgovaraju sa stranim poslanicima, i koji svoje predloge za poboljšanje izbornih uslova dostavljaju stranim parlamentima, a ne dostavljaju svom parlamentu, nazvavši svog političkog rivala, gospodina Šapića varalicom, nazivajući ga narcisom, vi ste direktno uvredili 123 hiljade naših građana koji daju poverenje SPAS-u za razliku od vas koji niste smogli snage ni hrabrosti da učestvujete na izborima i koji trenutno nemate ama baš nikakvu političku težinu.

Umesto da iz opozicije držite lekcije, dajete savete o parlamentarnoj i političkog kulturi vladajućim strankama, Jeremić i njemu slični bi trebali da se najpre emancipuju, a potom i oplemene elementarnom političkom kulturom ukoliko zaista žele da pomognu boljitak srpskog parlamentarizma.

Meni je lično drago što je u toj emisiji narod video kakve karakterne osobine krase vas gospodine Jeremiću. Vas, koji opet pretendujete sa tim osobinama da osvojite vlast. Drago mi je da je narod video kako se ne libite da u političkom nadmetanju koristite uvrede najličnije prirode sa pogrdnim nadimcima i kako citirate Šekspira i jednog njegovog lika iz drame „Otelo“, Jaga uporedite sa jednim našim funkcionerom, pri tom jeftinim trikom postavljajući pitanje gospodinu Šapiću, želeći da ga ismejete na najbrutalniji način. Istom onom gospodinu Šapiću najboljem svetskom vaterpolisti kome smo se divili i aplaudirali kada je proslavljao ime Srbije na najvećim svetskim takmičenjima.

Moram da kažem nakon svega toga što ste izjavili da ste, nakon svih tih trikova i vi sami podsetili na jednog Šekspirovog junaka, čuvenog Šajloka iz „Mletačkog trgovca“ koji je zarad finansijskog interesa i zlobe koju je u sebi nosio bio spreman da uzme srce, da uzme život jednog mladog i čestitog čoveka, a sve radi zadovoljenja svojih najnižih ljudskih pobuda i strasti.

Gospodine Jeremiću, onda kada ste bili predsednik Skupštine UN, ja kao tada apolitičan sam bio ponosan što je jedan Srbin dostigao tako visoko u međunarodnoj i političkoj areni. Međutim, ove vaše osobine koje ste hvala Bogu predstavili našem narodu u ovoj emisiji vam ne služe na čast i u njima nema niti čojstva, niti junaštva kako je to govorio Marko Miljanov. Umesto Tolkinovog „Gospodara prstenova“ koga ste opet pominjali i citirali u emisiji „Utisak nedelje“ ja vam preporučujem, gospodine Jeremiću, da pročitate Aligijerijevu „Božanstvu komediju“ gde u devetom krugu krugu pakla nisu smeštene ni neznalice, ni varalice, ni narcisi, već izdajnici.

Time što ste izmestili pitanje Kosova sa polja UN u polje EU i što ste 2008. godine postavili pitanje Međunarodnom sudu pravde, koje je za posledicu imalo mišljenje koje kaže da jednoglasno proglašena nezavisnost Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, treba sebi da stavite prst na čelo i zapitate se malo o ovim čuvenim Danteovim krugovima. Najlepše hvala na pažnji.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnikom, poštovani građani Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, prvo bih hteo da čestitam ministru Aleksandru Vulinu na izvanrednim rezultatima koje je postigao za kratko vreme njegovog rukovođenja MUP-a.

Njegovim dolaskom na čelo Ministarstva su se neke stvari koje su, očigledno u poslednjih nekoliko meseci izmakle kontroli u smislu određenih veza i saradnje pojedinih pripadnika MUP-a sa najokorelijim ubicama iz zemlje i regiona prekinule. Konačno Ministarstvo unutrašnjih poslova radi svoj posao u cilju zaštite ustavnog poretka i bezbednosti građana Republike Srbije.

Juče smo na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove bili u prilici da čujemo jako iscrpan izveštaj koji je pokazao procentualnu deklinaciju u svim pojavnim oblicima kriminaliteta, što me kao građanina ove zemlje jako raduje.

Međutim, niko ne treba da gaji iluziju da će kriminal u Srbiji da se iskoreni, jer ipak najveće i najrazvijenije zemlje na svetu nisu to uspele.

Ono što treba da bude cilj svih državnih činovnika u ovoj zemlji, jer smo na kraju svi mi ma koje mesto na hijerarhijskoj društvenoj lestvici zauzimali samo državni činovnici koji rade za svoj narod, treba da uradimo da nikada više ne dozvolimo da pojedini sitni kriminalci postanu ozbiljni mafijaši, zlikovci i ubice, a svi smo svesni da oni to ne mogu da postanu bez pomoći pojedinih, da tako kažem, otpadaka, iz državnog aparata, nekih kojima je dato poverenje, data vera i ukazana čast da rade za i u interesu svog naroda, ali koji se nakon određenog vremenskog perioda osile i pokušaju, da se figurativno izrazim, ujedu za ruku onoga koji ih hrani i padaju im razne ideje na pamet, poput stvaranja novih centara moći kojim bi gospodarili životima naših građana, poput ideje da prisluškuju predsednika Republike ili pravljenje novih političkih stranaka i slično.

Međutim, ipak se nadam da se tome stalo na put i da je u Ministarstvu unutrašnjih poslova okrenut novi list na kome pišu samo tri reči - zakon, država i narod, i da svi treba da radimo u njihovom interesu.

Borba protiv organizovanog kriminala je bila jedna od ideja vodilja prilikom predstavljanja našeg predizbornog programa još od 2012. godine i ona predstavlja okosnicu naše vlasti i jedan od razloga zbog kojih nam građani Srbije daju poverenje sve veće i veće iz izbora u izbore.

Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Argentine o izručenju, koji je podnela Vlada Srbije, o kome danas raspravljamo, je nastavak međunarodne saradnje koju u toj oblasti negujemo, a posebno je značajno jer je poznato da najveća količina opojne droge kokain dolazi iz latinoameričkih zemalja, kao i da to da kriminalci iz Srbije i regiona tamo stvaraju svoje poslovne kontakte, učestvuju u transportima droge ili se kriju od slova zakona drugih zemalja, kao što je to radio ustaški zločinac Ante Pavelić, kada ga je Blagoje Jovović u mesto Lomas de Paloma, nedaleko od Buenos Ajresa, našao, ranio i pokušao da da spokoja dušama svih onih stotina hiljada Srba koji su nevino ubijeni.

Naša zemlja je prethodnih godina pokazala nulti stepen tolerancije prema narko mafiji. Međutim, pojedini opozicioni lideri spočitavaju dokazano izmišljene afere, poput slučaja Jovanica, tako što bez i jednog jedinog dokaza na bazi klevete optuže oca, optuže sina, brata i na kraju, normalnog čoveka, da je umešan u ovo zlodelo, znajući da im je takva laž dovoljna da unesu neki nemir u narod i da to predstave kao određeni svoj politički program, jer nijedan drugi nemaju, i znajući da će biti kažnjeni u sudskom postupku, kao što je i gospodin Aleksić bio kažnjen. Međutim, ta kazna je toliko simbolična za njega i njegove mecene i patrone koji ga finansiraju, oni svakodnevno mogu desetine tih kazni da plaćaju i da to bude za njih samo kap u moru. Međutim, on je ovim ostvario svoj cilj. Bio je u medijima par meseci, iznoseći brutalne laži i pokušavajući time time da diskredituje ogromne napore i posvećenost ove vlasti u borbi protiv narko mafije.

Dok se mi kao vlast i kao država borimo protiv mafije, svih oblika mafije, pa i narko mafije, potpisujemo sporazume poput ovoga o kome danas raspravljamo, nekim drugim u regionu koji sebe mogu da nazovu državama, narko trafiking predstavlja ozbiljnu granu ekonomije. Upravo ti se najviše pozivaju na vladavinu prava, na legalnost, kunu se u čast i napadaju Republiku Srbiju iz svakog oružja, kao npr. takozvana Republika Kosovo.

Ta tzv. republika, koja se pretvorila u crnu rupu Evrope, u kojoj narko kriminal predstavlja najunosniji posao. I dok se Srbija nalazi u raznim međunarodnim izveštajima na samome vrhu što se tiče napretka u oblasti ekonomskog razvoja, što se tiče stvaranja povoljnih uslova za privlačenje stranih investicija i među prvima po broju vakcinisanih i uopšte u borbi protiv korone, tzv. Kosovo je prema izveštaju globalne inicijative protiv međunarodnog organizovanog kriminala u samom vrhu kada je reč o proizvodnji i transportu marihuane i heroina.

Umesto najavljenim tužbama za genocid protiv Republike Srbije i traženja ratne oštete Republici Srbiji, novoj vladi Aljbina Kurtija bi bilo bolje da maksimalno obezbedi granicu sa Albanijom i time spreči gotovo neometan protok robe od Elbasana preko Kukeša, Prizrena, Uroševca ili Peći i dalje ka zapadnoj Evropi.

Ovde bih dao jednu sugestiju Evropskom parlamentu da formira radnu grupu koja bi ispitivala ovakve tendencije koje direktno ugrožavaju živote stanovnika EU, posebno sada kada je u Prištini vlast preuzelo Samoopredeljenje, partija koja među visokim funkcionerima ima članove njihovih porodica koji su umešani u skandale sa narkoticima, poput rođaka bivšeg Kurtijevog ministra koji se zove Dželjalj Svečljev, a trenutno je zaposlen ni manje ni više nego u inspektoratu u Prištini i koji je za takve radnje odgovarao pred zakonom. Zamisliste da nekom srpskom narodnom poslaniku članovi porodice u sopstvenoj kući poseduju laboratoriju za proizvodnju sintetičkih droga, kao što je to prema pisanju, citiram kosovske medije, slučaj sa Nazljijem Baljajem, koji je bio poslanički kandidat na listi Samoopredeljenje.

Odavno je, poštovani građani, postalo jasno da je nekima šaljiva doskočica da droga svugde stvara zavisnost, osim na Kosovu, gde stvara nezavisnost, prestala je više da bude smešna i počela da predstavlja surovu realnost pred kojom su neki svetski centri moći spremni da zatvore oči radi ostvarivanja nekih njihovih geopolitičkih interesa.

Poštovani građani, nastavku dijaloga između Beograda i Prištine, koji treba da se održi u junu mesecu, pregovarači ulaze sa različitim hipotekama. Srbija ulazi sa hipotekom da je zemlja koja poštuje svoje međunarodne ugovore, zemlja koja je politički stabilna u ekonomskom smislu, koja se uspešno bori protiv regionalnih kriminalnih bandi poput Veljka Belivuka, poput kavačkog klana i Srbija koja se temeljno zalaže za mir, razvoj i prosperitet i pomoć svima onima koji je od nje traže. A, tzv. republika Kosovo u ove pregovore ulazi sa hipotekom da je zemlja koja se ne drži svojih međunarodnih obaveza, međunarodnih dogovora, da je zemlja gde je sprega vlasti i narko kriminala očigledna i koji u prethodnom periodu može da se pohvali isključivo napadima na srpski živalj, napadima na njihove spomenike kulture i svakodnevnim pretnjama nasiljem.

Najlepše vam hvala na pažnji.

Hvala predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja ću kao dugogodišnji radnik Uprave carina da govorim o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju Programa ovlašćenih privredih subjekata za sigurnost i bezbednost, AEO koji se potpisuje između Uprave carina Ministarstva finansija Republike Srbije i Programa za upravljanje kreditima preduzeća Generalne carinske administracije Narodne Republike Kine.

Na samom početku bih hteo da kažem nekoliko reči o samom ovom programu ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost AEO u Srbiji. Odredbe vezane za ovaj program se nalaze u Carinskom zakonu još od 2010. godine. Međutim, kao i sa svim sporazumima, zakonima i ostalim pravnim aktima mi smo na njih morali da čekamo tek kada je stranka SNS preuzela kormilo u vođenju državnog aparata i on je počeo da se primenjuje od 1.9.2014. godine.

Program AEO je u potpunost usaglašen sa programom zemalja EU i trenutno u Srbiji 35 kompanija poseduje AEO sertifikat. To su kompanije koje treba da ispune sledeće kriterijume: da su se pridržavale svih carinskih propisa u prethodnom periodu, da nisu činile krivična i prekršajna dela, da su finansijski stabilne u ispunjavanju svojih obaveza prema Republici Srbiji, da ispunjavaju odgovarajuće standarde za sigurnost i bezbednost u lancu snabdevanja i druge kriterijume. Sve ih to čini stabilnim i pouzdanim partnerima Uprave carina, ali i sigurnim partnerima u međunarodnoj trgovini.

Prednosti koje kompanije dobijaju ovim statusom su brojne: olakšan pristup pojednostavljenom carinskom postupku, manji broj kontrola, prioritet prilikom kontrole, manji troškovi poslovanja, bolje pružanje usluga i sledeći. Jedan od tih benefita jeste i taj što ove prednosti kompanije mogu imati i na međunarodnom planu u poslovanju u drugim državama, a to će se desiti upravo ovakvim jednim međunarodnim sporazumom o kome danas raspravljamo i koji će u budućnosti biti potpisan između Kine i Srbije.

Kada je u pitanju ovaj sporazum želim da napomenem da su bilateralni odnosi saradnje između Republike Srbije i Narodne Republike Kine bazirani na tradicionalno bliskim vezama dva naroda koji se redovno unapređuju, redovnim kontaktima na svim nivoima. Narodna Republika Kina jedan je od najznačajnijih stubova srpske spoljne politike i najveći ekonomski partner sigurno Srbije u Aziji.

Bitno je istaći da je Narodna Republika Kina do sada pružala principijelnu i stabilnu podršku RS po pitanju tzv. republike Kosovo za prijem u članstvo svetske carinske organizacije i s tim u vezi posebno treba da naglasimo da je Narodna Republika Kina članica radne grupe koja se bavi pitanjima pristupanja Svetskoj carinskoj organizaciji.

Ovim sporazumom, između carinske administracije Srbije i Kine, nastavljaju odličnu saradnju koja se tokom nekoliko proteklih godina odvijala i kroz okvirni protokol za saradnju u olakšavanju postupka carinjenja između kineske, mađarske, makedonske i srpske carine, tzv. „Tri plus jedan“ Protokol koji je potpisan u Beogradu 17. decembra 2014. godine u okviru Samita Kine i zemalja centralne i istočne Evrope.

Imajući u vidu da RS kao i Narodna Republika Kina posvećena pojednostavljenju i ubrzanju carinskih procedura, kao i da su programi za dodeljivanje AEO odobrenja operativni u obe države, Carinska administracija Narodne Republike Kine je predložila započinjanje pregovora u uzajamnom priznavanju čiji je krajnji cilj upravo i zaključivanje ovog bilateralnog sporazuma.

Osnovni ciljevi ovog sporazuma su sledeći: unapređenje bezbednosti u prometu robe između dve zemlje, korišćenje olakšica u odnosu na carinske kontrole, odnosno pojednostavljenja i povoljniji tretman u pogledu procene i kontrole rizika. Ostvarenje navedenih ciljeva doneće bolje poslovne mogućnosti u obe države, unaprediti bezbednost u prometu roba koje ulaze i izlaze sa teritorija država potpisnica, bez ometanja trgovinskih tokova, kao i otklanjanje prepreka u međusobnoj trgovini.

Želim da napomenem da je i ovaj sporazum još jedna potvrda izuzetne saradnje između naše dve države. Očekujem i nadam se da će ovaj sporazum predstavljati dalji osnov za jačanje ekonomskih odnosa i još bolju kooperaciju carinskih administracija dve zemlje.

Dok pored ovih sporazuma o kojima danas pričamo i koje ćemo u dogledno vreme potpisati, mi svakodnevno potpisujemo i nove sporazume koji poboljšavaju i olakšavaju svakodnevni život naših građana. Otvaramo nove bolnice, kao što ćemo za nekoliko meseci u rekordnom roku otvoriti i bolnicu u Novom Sadu. Počinjemo zajedničku proizvodnju vakcina sa našim prijateljima iz Rusije, čime rešavamo par ekselans zdravstveno pitanje na svetskom nivou. Otvaramo fabrike, kao ovu za koju smo pre nekoliko dana stavili kamen temeljac, ovu fabriku južnokorejskog giganta koji će u Smederevskoj Palanci zaposliti 700 ljudi od kojih će 700 porodica bolje i lagodnije živeti. Mi gradimo pruge, kao ovu koja je juče ili prekjuče najavljena do Severne Makedonije koju ćemo graditi uz pomoć naših prijatelja iz EU i na čemu smo im zahvalni.

Za sve to vreme našeg ekonomskog razvitka, mi stvaramo jake, prijateljske i neraskidive veze kako sa Kinom i ovim zemljama o kojima danas pričamo, tako i sa Nemačkom, Rusijom, EU, arapskim zemljama pa i sa Južnom Korejom na kraju, u svim ovim teškim okolnostima koje su nas zadesile.

Dok mi razmišljamo o progresu, o razvitku naše zemlje i naroda, ne samo razmišljamo, nego i delamo, a to je priznaćete velika razlika, moram da priupitam kako vas kolege narodni poslanici, tako i naš narod, čime se to bave naši politički neistomišljenici, da in ne nazovem oponenti? Šta oni to nude našem narodu, na šta pozivaju?

Kako vidimo, poslednjih dana pozivaju na revanšizam, pozivaju na čistke, pozivaju na progon. Onda bih postavio pitanje, da li je to govor mržnje koji se stalno nama spočitava ili govor mira, tolerancije i saradnje?

Kažu da će hapsiti sve one što su se ogrešili o zakon u startu kršeći prezumcija nevinosti. Šta se dešava, postavio bih pitanje, sa ogromnom većinom građana koji daju iz izbora u izbore sve veću podršku našoj stranci, našoj politici vodeći se onim što je u političkoj teoriji poznato kao teorija racionalnog izbora gde svako glasa za ono što misli da je najbolje za njega, za veće plate, za bolje uslove života, za bezbedniju i poštovaniju zemlju, za izvesniju budućnost, za njega i njegovu porodicu, šta će sa njima biti? Da li i oni spadaju u ovaj korpus koji je podložan revanšizmu na koji pozivaju? Da li ćete njih progoniti samo što su glasali za našu stranku, ostavljati bez mogućnosti zapošljavanja, bez posla, bez mogućnosti da upišu decu u vrtić?

Naravno da nećete, poštovana opozicijo, iz više razloga. Prvi, jer vam je program loš. Morate da kažete nešto i da ponudite nešto što će omogućiti bolji život građanima, a mi smo sve već to uradili i svakodnevno radimo sve više i više, tako da nas ne možete stići, a i imali ste prilike dugi niz godina koliko ste bili na vlasti i ništa od toga niste uradili.

Drugo, mi smo prihvatljiv partner svima, koji drži reč, na koga se možete osloniti, koji ispunjava sve svoje obaveze i na unutrašnjoj i na spoljnoj politici, a ne kao neki naši prijatelji sa Kosova koji svake nedelje potpišu po nešto, ali ništa na kraju ne ispune.

Mi smo napokon oni koji žele mir i progres i zato nas podržavaju svi značajni međunarodni politički subjekti, a i oni koji nas ne podržavaju ubrzo će svoj stav promeniti kada uvide naše iskrene i časne namere usmerene ka razvoju boljeg života svih, pa i nas.

Treće, zato što jedino što nudite kao vaš politički program to je revanšizam, to su hapšenja onih koji su se ogrešili o zakon. Poštovana gospodo, smetnuli ste sa uma da smo mi sami spremni da prepoznamo i otkrijemo i kukolj i škart u svim redovima, pa i u našim i sami ih privedemo poznaniju prava.

Na kraju, četvrto, zato jer koliko god se trudili da klevetama, lažima i optužbama ovu vlast prevarite i prevarite mudri srpski narod i učinite ga slepim kod očiju, to ne možete jer on jasno uviđa ko misli, ko radi i ko govori za njegovo dobro.

Najlepše hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Pantiću, poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani Srbije, pre svega bih hteo da čestitam svim našim sugrađanima islamske veroispovesti, veliki praznik Ramazan, i da ga provedu u zdravlju, slozi i ljubavi.

Reći ću nešto o predlogu Odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a koju je podneo Visoki savet sudstva. Iz predloga koji je priložen se jasno vidi da svi kandidati ispunjavaju, moralne i profesionalne kvalitete za obavljanje ovako važnog posla, te da su kandidati uspešno položili ispite za sudije koje se prvi put biraju. Uvidom u biografije kandidata uverio sam se da je reč o uspešnim profesionalcima koji iza sebe imaju završeno adekvatno formalno obrazovanje, položene pravosudne ispite, odrađeni pripravnički stažovi, potrebne za obavljanje ovako visoke dužnosti.

Treba naglasiti da većina njih je učestvovala u nisu seminara, obuka, izrada, strategija, projekata, što jasno potvrđuje da je reč o ljudima koji su spremni da šire svoje vidike, svoja znanja i iskustva, i da se permanentno usavršavaju u svojoj profesiji. Pravna država i vladavina prava, civilizacijska su dostignuća koja Srbija neguje i stalno unapređuje strogo se vodeći principom podele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, što još davno definisao Šarl Monteskije, u knjizi Duh zakona.

Naši građani svojom podrškom ovoj vlasti uviđaju da su odavno prošla vremena kada je politika imala primat nad pravom, a pojedine sudije bile birane na osnovu partijskih knjižica, rođačkih, kumovskih, ili bilo koji drugih veza. Danas svaki izabrani sudija može slobodno i profesionalno da obavlja svoj posao bez straha od pritisaka, ucena i pretnji, kojim su bili izloženi od strane političkih i mafijaških krugova u periodu od 2000. do 2012. godine. Jedan od primera koji potvrđuje moju prethodno iznetu tvrdnju to je presuda bivšem predsedniku opštine Grocka i članu naše stranke, što govori da u Srbiji niko nije privilegovan, niti pošteđen od ruke pravde.

Budućim sudijama mogu samo da poželim dug i uspešan rad uz citat iz epske pesme Uroš i Mrnjavčevići da sude ni po babu, ni po stričevima, već po pravde boga istinoga. Od budućih sudija se očekuje da na najbolji mogući način se bave svojim poslom, poštujući Ustav i zakone naše zemlje i imaće podršku druge dve grane vlasti i celokupne javnosti, bar dok je ova vladajuća nomenklatura za državnim kormilom.

Neretko se dešava da će se neko i odlučiti da sa pozicije koju će zauzimati, to je pozicija sudije, odluči da se bavi politikom, kao što je to nekada indirektno, a sada već direktno radi uvaženi sudija, gospodin Majić, što je opet za nas kao vladajuću stranku legitimno i slobodno, jer je ova država i ova i ova vlast pre svega demokratska i maksimalno slobodna i u njoj svako možde da izrazi svoje mišljenje. Zaboga, da je toliko autoritarna kao što se priča i autokratska, pa da li bi gospodin Majić zajedno sa njegovom političkom istomišljenicom, gospođom Tepić u jednoj emisiji, da sad ne reklamiram, dva sata mogao da iznosi svoj i njen politički program koji se bazira isključivo na tome da se na svaki način unizi, ponizi, omalovaži sopstvena država, naš narod i vlast.

Ipak, poštovane buduće sudije, ako se odlučite da krenete tim političkim putem, putem borbe u političkoj areni, ali ne kao političara nego činovnika koga građani plaćaju, morate da znate da se te pozicije vaša reč ima specifičnu težinu. Iz tog razloga molim nadležno tužilaštvo, molim MUP da pozove na informativni razgovor, na odgovornost ili kako se već to pravnim rečnikom zove, uvaženog sudiju Majića kako bi ga ispitali o okolnostima koje je napisao u svom tvitu, da citiram – da nije ljubitelj plivanja u reci gde je jasno aludirao na smrt pokojnog kolege čime je indirektno insinuirao novu vlast na neke pojedince iz nje i to da su oni možda na neki način umešani u ovo tragično delo.

Da je to rekao neko ko nema veze ni sa politikom, neko ko nema veze sa državnim institucijama, ni sa vlašću, pa bi i to čak bilo sumnjivo, ali kada to izjavi uvaženi sudija Apelacionog suda, to je jako indikativno, unosi značajan nemir u naš narod, molim da se sasluša, na te okolnosti, iz dva razloga. Prvo, da vidimo da li stvarno neko nema veze sa ovim slučajem iz vlasti, što je potpuno apsurdno za zdravomislećeg čoveka, a drugo da se oni ogole i da se vidi ko sve i šta sve koristi kao oružje za borbu protiv ove vlasti. Kakve su to gnusne izmišljotine, klevete, laži poput droge u kokošinjcu, Moroviću, poput toga da brat predsednika Republike trguje narkoticima, za šta već postoji jasna presuda da je to laž i da prestanu da se koriste tako gnusne laži za borbu sa političkim protivnicima.

U toj emisiji smo takođe čuli da uvaženi sudija Majić, kaže da se on ne bavi politikom nego da komentariše iz vizure pravosudnog sistema, a onda nakon nekoliko minuta, poštovana gospođa Tepić, ista ona koja danas čitam u novinama je rekla, da su sve osobe ženskog pola koje su dobile posao u Jagodini i rade u javnom sektoru, dobile posao preko kreveta, što je velika sramota. Ista ona posle nekoliko minuta kaže da se vrlo često sa uvaženim sudijom čuje, da razmenjuju informacije, da donose određene zaključke i da se maltene zajednički bave time da sruše ovu vlast.

Takođe smo čuli da uvaženi sudija i njegove polupolitičke organizacije u kojima je član često posećuje strane ambasade, gde dobijaju novac za određene projekte i on kaže da to nije ništa strašno, da to rade i drugi državni činovnici, što ne odgovara baš istini. Državni funkcioneri kada odu tamo, odu po nekom zadatku, zbog nekog sastanka, legitimno, ali ako ode on kao fizičko lice da dobije novac od strane ambasade, to nije baš poželjno. Uostalom, pitao bih ga šta bi se desilo kada bi neko iz američkog pravosuđa, iz američkog pravosudnog sistema, otišao, na primer, u rusku ambasadu da dobije neki novac za određeni projekat? Da li bi tada politički i bezbednosni establišment SAD gledao blagonaklono na tu okolnost?

U toj emisiji smo takođe jasno mogli da primetimo da se uvaženi sudija gnuša i snebiva na to kako se parlamentarci izražavaju, uz svesrdnu podršku i klimoglav gospođe Tepić, a da ni on, ni ona, ni jednog trenutka nisu pomenuli opoziciono delovanje združenih snaga političkih, naših neistomišljenika, naglašavam neistomišljenika a ne političkih neprijatelja, kako nas je nazvala Marinika Tepić, jer mi njih ne doživljavamo kao neprijatelje, koji osim što nas parlamentarce posredno i narod koji nas je birao na najgrublji, najodvratniji način čašćavaju svim najgorim mogućim uvredama. Isto to rade i predsedniku države, vidimo kako ga je Dragan Đilas nazvao, ne želim to ni da izgovaram.

Jedino što mi njima to ne zameramo, jer utvrđujemo da je to njihov opšti modalitet ponašanja i način vođenja političke borbe. Jer, često oni jedni između drugih tako razgovaraju, sami sa sobom. Vidimo kako se Vuk Jeremić obratio svojim političkim kolegama, da ih je nazvao „čoporom šiljokurana“.

Ali, da ostavimo sve to po strani, da pripišemo nemoći, da pripišemo njihovom neznanju, nemanju programa, nemanju plana, nemanju jasne političke platforme sa kojom bi oni istupili pred narod i dobili njihovo poverenje. Kako može da se desi da našu svaku reč, svaki zarez, prate u parlamentu i osuđuju nas zbog toga, a nijednog trenutka nisu osudili prebijanje poštovanog kolege Marijana Rističevića, napad na predsednicu Skupštine Maju Gojković, gađanje tastaturom uvaženog kolege Martinovića od strane onoga delimičnog mafijaša, delimičnog duhovnog pregaoca i delimičnog borba za prava građana homoseksualne orijentacije Boška Obradovića? Kako to da nijednog trenutka niste osudili, poštovana gospodo i gospođo, to kad se unese motorna testera u RTS i zapreti se da sada morate program da organizujete kako oni žele? Kako to ne osudiste pozivanje na mokrenje po grobovima od strane našeg poznatog glumca ove vlasti ili poziv na staljinističke čistke nakon hipotetičkog dolaska na vlast, poziv na neustavno preuzimanje vlasti uličnim neredima usred pandemije, poziv na prebijanje naših bezbednosnih snaga ispred Skupštine?

Ili, kako to da za vas važi selektivna pravda da ovu vlast permanentno optužujete za kršenje prezunkcije nevinosti, a samo ste u toj emisiji izneli 20 afera, a ni za jednu nije pokrenut bilo kakav proces, a vodeći se onom izrekom – kadija te tuži, kadija te sudi, optužili, sproveli postupak i doneli zaključak da su ti ljudi krivi? Od početka do kraja emisije ste, poštovana gospodo i gospođo, iznosili optužbe da su ove institucije urušene, da pravosuđe nije nezavisno i da je pod uticajem vlasti.

Poštovani sudija Majiću, kako vam elementarni moralni i etički kodeksi dozvoljavaju da izjavite to za vaše kolege koji časno i pošteno obavljaju svoj posao, u skladu sa Ustavom i zakonom ove zemlje, čuvajući kičmu ove države?

Završiću sa sledećim. Poštovani gospodine Majiću, gospođo Tepić, gospodine Đilas i svi vi koji pripadate tom konglameratu koji se naziva opozicija – vi kao opozicija i mi kao vlast smo u nekim segmentima slični, gotovo isti.

I vi i mi želite da dođemo na vlast i da se što duže zadržimo na vlasti. Strategija i taktika su nam različite. Vi birate rušilačke proteste, vi birate bojkot, vi birate napad na institucije ove države, a mi biramo jedini legalan i legitiman način dolaska na vlast – izbori.

Ono u čemu se mi i vi dijametralno razlikujemo jesu motivi za dolazak na vlast. Motivi ove vladajuće koalicije su izgradnja bolnica, izgradnja puteva, borba za bolji život naših građana u svakom smislu, bolji sport, bolja kultura, poboljšanje životnog standarda građana, jačanje naše vojske. I da ne bih oduzimao vreme kolegama, mogao bih o našim rezultatima da pričam još dva dana.

Vaš motiv, motiv svih vas u opoziciji, dobro sam rekao, motiv, jer nemate više motiva nego samo jedan, je isključiv dolazak na vlast radi ličnog bogaćenja. Imali ste prilike ne mali broj godina da pokažete šta znate, pokazali ste šta znate i narod vas je postavio tačno na mesto na koje zaslužujete. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gosti, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas je pred nama Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva.

Iz priloženog predloga se jasno vidi da svi kandidati ispunjavaju kako moralne, tako i profesionalne kriterijume za obavljanje ovako važne funkcije, te da su kandidati uspešno položili ispite za sudije koje se biraju prvi put. Uvidom u biografije kandidata uverio sam se da je reč o jako relativno mladim ljudima, uspešnim profesionalcima koji iza sebe imaju završeno adekvatno formalno obrazovanje, položene pravosudne ispite i sve druge predviđene aktivnosti potrebne za vršenje ovako važne funkcije. Mnogi od njih su učestvovali u nizu seminara, nizu projekata, nizu obuka, što govori u prilog tome da je reč o ljudima koji su spremni da se usavršavaju, da šire vidike i poboljšavaju svoja znanja i iskustva u svojoj profesiji.

Pravna država i vladavina prava civilizacijska su dostignuća koja danas Srbija neguje i unapređuje svakim danom, strogo se vodeći principom podele vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu, koji još 1784. godine definisao Šarl Monteskje u knjizi „Duh zakona“.

Prošla su vremena, poštovana gospodo, kada je u Srbiji politika imala primat nad pravom, a sudije bile birane na osnovu partijskih knjižica, na osnovu prijateljskih, rođačkih ili kumovskih veza. Sudije danas mogu da slobodno i profesionalno obavljaju svoju dužnost, ne mareći za pritiske, ucene i pretnje političkih i kriminalnih krugova kakvim su, nažalost, bili izloženi od 2000. do 2012. godine. Poslednji primer presude bivšem predsedniku opštine Grocka i članu SNS jasno govori da u Srbiji danas niko nije privilegovan ni pošteđen od ruke pravde.

Pred našom su zemljom, nažalost, novi izazovi koji su političke i geopolitičke prirode, a prelamaju se preko ugleda i dostojanstva našeg pravosudnog sistema. Izveštaj Vladimira Bilčika, koji je usvojio Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta, u kome se traži da se do kraja razreše navodne afere Jovanjica, Krušik ili ne znam koje već, nije plod objektivne analize rada srpskog pravosuđa i tužilaštva, već je isključivo politički motivisan potez sa ciljem ucene i pritisaka na predsednika Vučića da popusti u borbi za vitalne nacionalne interese.

Uzećemo za primer ovu aferu Jovanjica. Koliko god pokušavao da zdravorazumski anticipiram šta se Srbiji tačno zamera što se tiče ove afere, nikako ne mogu da nađem koji je to razlog. Da krenem od početka. Četvrto odeljenje beogradske policije, na čelu sa načelnikom, odlikovanim policajcem, otkrilo je laboratoriju za proizvodnju supstance za koju se osnovano sumnja da je narkotik, privelo pravdi organizatora tog posla i sva sa njim povezana lica, bez obzira koju hijerarhijsku ulogu u našem društvu oni imali i to je kraj, ende.

Pravosudni sistem naše zemlje radi svoj posao u skladu sa zakonima Republike Srbije. Jedini problem oko ovog slučaja bio je taj što je jedan od najglasnijih agitatora opozicije Miroslav Aleksić, isti onaj koji sada poziva na rušenje ustavnog poretka, na nemire, na proteste, na probleme, ukoliko se izbori budu održavali ne po demokratskim nego po njihovim uslovima, na ničim zasnovanoj laži, optužio brata predsednika Republike da je na neki način umešan u ovu aferu.

Opskurni poznavaoci političkih prilika u Srbiji znaju da je to učinio ne bi li oklevetao nekoga preko čijeg bi imena mogao bar do okončanja sudskog postupka permanentno da bude u javnosti, u medijima i dalje iznoseći laži i poluistine, sa osnovnim ciljem da poljulja poverenje naših građana u predsednika države i njegovu politiku, pri tom znaju da će sudska kazna za ovo delo biti 200, 300 hiljada dinara koliko je već što je za njega i njegove političke finansijere mizerna finansijska cifra.

Taj slučaj je presađen u korist brata predsednika Republike bez imalo sumnje i u rekordnom roku, a kako i ne bi kad je sve od početka tog slučaja bilo utemeljen na jeftinoj političkoj laži. Ovde se postavlja jedno drugo pitanje - šta je sa moralnom odgovornošću? Šta je sa decom, porodicom, prijateljima brata predsednika Republike koji su mesecima čitali i čitala po novinama da im je otac narkodiler? Duguje li neko toj deci makar izvinjenje iz tog konglomerata koji sebe naziva opozicijom? Svakako je poznato da oni nemaju ni elementarno vaspitanje, pa neće ponuditi ni odgovor ni izvinjenje, niti bilo šta drugo, ali ono što je suština to je da nama njihov odgovor i ne treba. Nama treba odgovor našeg naroda koji će dati na sledećim i svim drugim izborima, a on je sasvim izvestan s obzirom da narod jasno uviđa kakvi se izmišljotinama oni služe i za šta postoje sada evidentne sudske presude.

U proteklih nekoliko godina, poštovana gospodo, sa našim evropskim partnerima i prijateljima smo imali zaista dobru i otvorenu saradnju i neretko smo od njih dobijali pohvale na odlučnosti i požrtvovanosti u nizu reformskih koraka koje smo preduzimali u procesu evrointegracija.

Srbija će, poštovana gospodo, sve navodno sporne afere razrešiti, a sva odgovorna lica kao i uvek privesti pravdi i to ne zato što nam ih vi spočitavate ili bilo ko drugi, i kako bi mi zbog vas to uradili. Mi imamo uređenu demokratsku vlast koja sve radi u interesu sopstvene države i dobrobiti njenog naroda i ni zbog koga drugog.

Očigledno da nekim centrima moći u zemlji i inostranstvu smeta stabilna Srbija, Srbija koja beleži nezapamćen rast ekonomije i razvoj, Srbija koja je među najuspešnijim zemljama u borbi protiv ove pošasti zvane korona virus. Srbija koja je lider u regionu i Srbija koju uvažavaju i Pariz i Peking i Moskva i mnoge druge zemlje, a koje nas ne uvažavaju bez razloga, već zbog toga što Srbija danas ima svoju reč do koje drži i koju ne menja u skladu sa dnevno političkim interesima.

Naša država je i kada je reč o problemu Kosoiva i Metohije u proteklih nekoliko godina postupala odgovorno, mudro i kompromisno težeći da sa Prištinom dođe do sveobuhvatnog dogovora. Nakon promene u američkoj administraciji jasno je da Srbiju očekuje udruženi pritisak i Vašingtona i zvaničnog Brisela, da prizna nezavisnost tzv. Kosova, ali i da pristane na pokušaj ukidanja ingerencije vlasti Republike Srpske. Naša država predvođena predsednikom Vučićem je pokazala da je spremna da iza sebe ostavi bolnu prošlost i da pruži ruku poverenja svima u regionu. Ali, i da će do zadnjeg atoma snage svim političkim sredstvima brinuti se o zaštiti interesa naših građana i sunarodnika, ma gde oni živeli.

Sve što se tiče Briselskog sporazuma Srbija je ispoštovala. Spremna je da sve ono što se traži i u Vašingtonskom sporazumu ispoštuje i to je njena snaga, snaga njene politike, odgovornosti, a ne slabost kako mnogi žele da spočitaju. Pokazali smo proteklih nekoliko godina da uprkos katastrofalnom nasleđu što se tiče pregovora sa Kosovom a koji su ostali od strane Vuka Jeremića i Borisa Tadića imamo kapacitete da sprečimo članstvo tzv. država Kosovo međunarodnim institucijama ali da aktivno smanjimo broj zemalja koji priznaju ovu kvazi državu na teritoriji južne srpske pokrajine.

Ostaje nada da će mudra i odgovorna politika naše države ipak biti prepoznata i od strane američke administracije Džozefa Bajdena i od strane zvaničnog Brisela, a da će pritisci i ucene biti zamenjeni dijalogom, konstruktivnošću i kompromisima. Zato je važno poštovane buduće sudije da ne podlegnete inostranim pritiscima koji su politički motivisani, da se ne dičite saradnjom sa stranim ambasadama kao neke vaše kolege koje savetuju, sad vidimo da se ide ili ne ide na poligraf, te da nastavite da radite po slovu Ustava i zakona i čuvate dostojanstvo, integritet pravnog poretka Srbije.

Završio bih sa citatom iz epske narodne pesme Uroš i Mrnjavčevići gde kaže – sudite ni po babu, ni po stričevima, već po pravdi Boga istinoga. Hvala lepo.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani Srbije, kao i krijumčarenje narkotika, krijumčarenje oružja, akcizne i svih drugih ostalih roba na kojima može da se ostvari velika zarada, tako je i od početka migrantske krize i trgovina i krijumčarenje ljudima postalo izuzetan, unosan i kriminalan posao.

Kako organizovane kriminalne grupe znatno brže ostvaruju kontakte, ostvaruju saradnju i zajedničke interese od oficijalnih državnih organa i za njih ne postoje ni prepreke, ni u vidu graničnih kontrola, ni u vidu jezika različitog, ni u različitoj veroispovesti ili drugih specifičnosti, sve kako bi se ostvarila enormna zarada na ljudskoj nesreći, tako je i ovaj vid Sporazuma potreban, kako bi se namere ovih kriminalnih grupa osujetile, a borba protiv njih bila znatno jača i efikasnija.

Granica sa Republikom Severnom Makedonijom je izrazito frekventno područje za krijumčarenje različitih vidova roba, jer se ovde nalazi tzv. balkanska ruta za, koja je poznata u trgovini narkoticima, ali se njeni kanali koriste i za trgovinu ljudima.

S obzirom da sam ceo svoj radni vek proveo u službi koja se bavi suzbijanjem krijumčarenja, svestan sam realne opasnosti od trgovine ljudima i da ona više nije nacionalni nego i regionalni i međunarodni problem i u tom smislu je suštinski važno da zemlje Zapadnog Balkana sarađuju u borbi protiv ovog vida kriminaliteta.

Trgovina ljudima predstavlja jedan od najflagrantnijih i najtežih oblika kršenja ljudskih prava i zbog toga je neophodno da naša zemlja sa Severnom Makedonijom sarađuje po pitanju prevencije, po pitanju otkrivanja, identifikacije počinilaca, zaštite žrtava, te u krivičnim i drugim postupcima.

Veliki broj institucionalnih organa sa obe strane, koji će biti nadležne za sprovođenje Sporazuma, poput Ministarstva unutrašnjih poslova, poput Ministarstva pravde i Republičkog javnog tužilaštva i ostalih po članu 3. Sporazuma su garant da će ova saradnja da urodi plodom.

Treba da napomenemo i da su najosetljivija i najranjivija kategorija u trgovini ljudima deca. Zato je posebno važno što članom 9. stav 4. Sporazuma precizno je definisana procedura povratka deteta, žrtve, u zemlju porekla, uz procenu rizika, stručnu proveru roditeljskih kompetencija i pružanje sve neophodne pomoći žrtvama.

Ono što je bitno reći, to je da je prevencija, kao u svim pitanjima, pa i u ovome, preduslov efikasne borbe protiv trgovine ljudima i važno istaći da je članom 5. ovog Sporazuma predviđeno da dve zemlje zajedničkim naporima rade na sprovođenju informativnih kampanja, posebno kada je reč o trgovini dece i zajedničko praćenje i analiziranje novih trendova u posmatranoj oblasti kako bi se adekvatnije odgovorilo ovim izazovima.

Poznato je da živimo u vremenima koja nose mnoštvo izazova koji otežavaju pograničnu kontrolu, od kojih su migrantska kriza i korona kriza trenutno najosetniji.

S obzirom na činjenicu da je Republika Srbija dozvolila ulazak građana Republike Severne Makedonije u našu zemlju bez PSR testova, kao i da je zvanično Skoplje među prvima podržalo inicijativu predsednika Vučića o „Mini Šengenu“, od strateškog je značaja da se nadležni organi obe zemlje koordinisano i zajedničkim naporima bore protiv svakog vida pograničnog i ostalih vidova kriminaliteta.

Ono što je suština politike SNS, koju je u svom začetku definisao predsednik Aleksandar Vučić, to su dobri i prijateljski odnosi sa svim zemljama na svetu, sa susedima naročito.

Srpska ruka prijateljstva i pomirenja je pružena svima onima koji je žele. Naravno, nažalost, ima i onih koji je bezrazložno, sa gnušanjem odbijaju, radi ostvarivanja i zaštite sopstvenih interesa, politički korektno uvijenih u bleštavi plašt nacionalnih, kao što su to oni kojima smo ponudili donaciju kad im je najviše bilo potrebno u vidu respiratora, uprkos tome što su prvi priznali nezavisnost Kosova i Metohije, uprkos tome što se trude da satru srpski jezik, stideći se Desanke Maksimović, Šantića ili Dučića, ili oni što šalju njihove vojnike na proslavu zločinačke akcije "Oluja", ne bi li uveličali slavu onih koji su im imenjake i prezimenjake proterivali sa vekovnih ognjišta ili uprkos tome što crtaju mete na čelo istaknutih srpskih intelektualaca, akademika i sportista.

Da navedem najnoviji primer kakav je bokserski šampion Nikola Sjekloća, koga su sada optužili da je nacionalni izdajnik, da je agent srpske tajne službe i da je spreman da u ime Srbije počini razna zlodela prema crnogorskom narodu i državi samo zato što je bio, što se javno deklarisao kao pripadnik srpskog naroda u Crnoj Gori i što je dao doprinos u odbrani srpskih svetinja, svetinja Srpske pravoslavne crkve na toj teritoriji. Ili onih koji nas ne žele za prijatelje, oslanjajući se na silne, ne po brojnosti, već po snazi, prijatelje im obećavaju nešto što ni po Božijim zakonima, a ni po zemaljskim nikada nije bilo, niti će biti njihovo, verujući naivno da im misle dobro, a ne znajući da oni samo žele da ostvare sopstvene geopolitičke interese na toj teritoriji, sa večnom težnjom da do trajnog pomirenja na ovim prostorima nikada ne dođe, jer bi se njihova uloga i značaj izgubio, a njihova snaga usahla.

Uprkos tim pojedinim koji ne žele našu ruku prijateljstva, kojih je zaista malo, sve manje, iskoristio bih priliku da naglasim dobrosusedske odnose sa zemljama u okruženju, pogotovo sa Bugarskom, sa Mađarskom, sa Rumunijom i posebno bih istakao, sa Severnom Makedonijom, a to možemo videti i u tome što je predsednik Aleksandar Vučić nedavno na graničnom prelazu Tabanovce uručio makedonskom premijeru Zoranu Zaevu 5.000 vakcina i što je samo prvi deo zvanične pomoći koju će dobiti Skoplje od Beograda.

Naravno, prijateljstvo je reverzibilan proces. Mi moramo da pozdravimo i odluku premijera Zaeva da vrati u škole izučavanje srpskog jezika i kulture i da otvori Srpski kulturni centar u Skoplju.

Volter Vinčel, doajen američkog novinarstva, je rekao da su najbolji prijatelji oni koji vam prilaze kada vas ostatak sveta napušta.

U nevolji zvanoj korona kriza, Srbija je jedina poslala pomoć Severnoj Makedoniji u vidu vakcina i time pokazala da iako je mala zemlja, njena duša i srce su veliki kao Sibir.

Mi smo kao zemlja danas faktor mira i stabilnosti i zemlja koja je zahvaljujući mudroj i državničkoj politici predsednika i njegovog tima sposobna da bude pokretački region Zapadnog Balkana, a to mogu da potvrde i sledeće činjenice.

Donirali smo kao zemlja i dve hiljade vakcina Crnoj Gori prema kojoj smo uvek negovali i negovaćemo bratski odnos. Uprkos tome što i nova vlast u Crnoj Gori stidljivo prihvata našu ruku prijateljstva, uprkos tome što nam proteruju ambasadora, uprkos tome što hapse i osuđuju naše građane bez ikakvog osnova ili što bez ikakvog osnova spočitavaju Srbiji da se meša u unutrašnja pitanja Crne Gore, mi nikada nećemo ostaviti naš narod dole na cedilu, kao druge narode.

Podrazumeva se da ćemo uprkos svim preprekama raditi i na vakcinaciji. Nastavljamo da radimo na vakcinaciji našeg stanovništva na Kosovu i Metohiji, i to je najmanje što možemo da učinimo za naše sugrađane koji su na nedavno održanim izborima još jednom pokazali svoju snagu, svoje jedinstvo i gde je Srpska lista jedini istinski predstavnik Srba na tom prostoru osvojila 10 predviđenih mandata i ovom prilikom im od srca čestitam na tome.

To njihovo jedinstvo i ta njihova snaga nas obavezuje da u narednom periodu budemo jedinstveni u zaštiti državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, jer će naspram nas biti, kako je to juče na konferenciju za štampu rekao predsednik Aleksandar Vučić, i združene snage EU i SAD, kao i Aljbina Kurtija, kao radikalnog albanskog desničara koji pretenduje da bude na čelu nove vlade Prištini.

Obezbedili smo takođe pet hiljada vakcina za imunizaciju naših građana, zdravstvenih radnika u Republici Srpskoj, gde smo opet pokazali da smo stabilan oslonac srpskom narodu tamo. Takođe, predsednik Vučić ponudio je i pomoć i Federaciji Bosne i Hercegovine, isto onako kako je pomogao i Gradu Goraždu u jeku epidemije kovida, čime smo pokazali, prvenstveno on, a potom i ceo njegov tim, da je Srbija zemlja koja je okrenuta budućnosti, a ne prošlosti.

Poštovana gospodo, mi smo kao država u proteklih nekoliko godina znatno ojačali i postali respektabilni diplomatski igrač na globalnoj političkoj mapi, što je potvrđeno na najtežem mogućem testu kakav je korona kriza. Samo možemo da žalimo što pojedini propozicioni mediji ili pripadnici tzv. opozicije se trude da neistinite vestima o vakcinama, o vakcinaciji i bilo kom drugom potezu koji ova Vlada učini naruše ugled Vlade Srbije među građanima, dok najveći svetski i evropski mediji pokazuju kako jedna mala zemlja može uspešno da se nosi sa najvećim svetskim izazovima.

Ipak, mi verujemo da mudri srpski narod uviđa ko mu dobro misli i ko radi u njegovom interesu, posebno što to ne vidi kroz neka maglovita i imaginarna obećanja, već kroz eklatantne merljive pokazatelje, kakvi su poboljšanje putne i svake druge infrastrukture, očuvanje i jačanje međunarodnog položaja države, kontinuirana povećanja plate i penzija i briga za zdravlje, bezbednost i napredak naših građana na svim poljima. Najlepše hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, uvaženi narodni poslanici, uvaženi poštovani građani Srbije, SNS je, poštovana gospodo, iznikla iz želje i potrebe građana Srbije za nemilosrdnom i odlučnom borbom protiv nezakonitog bogaćenja pojedinaca i nesavesnog pljačkanja državne imovine.

U vreme kada smo bili opozicija obećali smo našim građanima, ako dobijemo njihovo poverenje, da ćemo ispuniti poreklo imovine onih koji su mislili da je Srbija njihova prćija i koji mogu da rasipaju i arče narodni novac kako im se prohte.

Pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Ovaj zakon je usvojen još 29. februara prošle godine i pred nama su određene izmene i dopune koje ne menjaju suštinski dug zakona, već samo otklanjaju probleme koji bi se mogli javiti u njegovoj primeni.

Poštovana gospodo, dan 12. mart 2021. godine biće jedan od najvažnijih dana u modernom srpskom zakonodavstvu, jer počinje od tog dana primena ovoga zakona koji su građani Srbije čekali decenijama.

Naša stranka, predvođena našim predsednikom, dobija nezapamćeno poverenje građana svih ovih godina upravo zbog borbe protiv onih koji su bavljenje politikom isključivo doživeli kao priliku za lično bogaćenje, bogaćenje svojih prijatelja, bogaćenje svojih rođaka i kumova.

Možda je njihov najveći greh u tome što su, kako je to rekao veliki američki političar Henri Kisindžer, kao korumpirani političari ostavili utisak da i svi drugi posle njih izgledaju baš tako. Za razliku od poštenih, vrednih i časnih sinova i kćeri ovoga naroda, ovaj zakon se u političkim krugovima koji su našu zemlju u periodu od 2000. do 2012. godine doveli do ivice provalije, očekuje sa strepnjom i strahom, baš kao i njima bliskim kriminalnim krugovima.

Kako je rekao naš sveti duhovnik otac Tadej - nemoj, pa se ne boj i to je poruka koja savršeno opisuje kako treba da se odnosimo prema ovom važnom zakonu. Oni koji ga napadaju i koji ga budu napadali sigurno u budućnosti, uradiće to isključivo iz ličnih strahova, a ne iz tobožnje brige o narodu i državi. Samo oni kriminogeni i oni koji su od politike pravili biznis, a ne servis usluga za građane, imaće razloga da se plaše da će im posle ovoga zakona sva protivpravno stečena imovina biti oduzeta.

Kada je reč o izmenama zakona, posebno je važno podržati izmene u članu 12. stav 1. prema kome prethodni postupak sprovodi poreska uprava na osnovu stručno sprovedene analize rizika, kao i član 15. prema kome će prihod od posebnog poreza pripadati budžetu Republike Srbije, odnosno svim našim građanima za poboljšanje kvaliteta njihovog života.

Nijedan građanin, nijedan pojedinac, nijedna politička partija ili kriminalni klan nikad više neće biti jači od države Srbije i njenih zakona.

U 2021. godini to je posebno jasno, jer se vidi da je Srbija pored ovog zakona sprovela i odlučnu i efikasnu borbu protiv domaćeg, ali i regionalnog kriminala najveće vrste i najgore vrste.

Privođenje pravdi kriminalnog klana Belivuka i njegovih saradnika, pokazalo je snagu naše države, njenih policajaca, pripadnika službu i bezbednosti, ali pokazalo je i to da bahatost i osionost kriminalaca može biti toliko velika da u jednom trenutku oni pomisle da su jači čak i od države i njenih zakona, a da neke, poput najviših institucija ove države, pomisle da mogu i fizički likvidirati.

Ovo nije prvi put da se na čelu predsednika naše države crta meta na čelo, međutim ovoj kriminalnoj grupi je to svakako poslednji. Latili su se mača od njega su i stradali.

Ipak, valja reći da su Belivuk i svi njegovi saradnici samo kriminalci kojih ima u svim zemljama na svetu, ali ono što ih je učinilo takvim kakvi su postali, to je institucionalna podrška određenih osoba iz državnog aparata bez koje bi oni bili samo sitni prestupnici koji bi odavno služili svoje na zakonu utemeljene kazne. Ta spona između organizovanog kriminala i državnih činovnika, činovnika koji neretko polažu zakletvu da će štititi Ustav Republike Srbije, bezbednost naših građana, to je, poštovana gospodo, jeres, to je neprihvatljivo i to se mora saseći u korenu, tako da nikada nikome više ne padne na pamet da stvara te sitne veze i vezice, jer bez toga Srbiji svakako neće biti bolje.

Verujem da će se ovaj slučaj sprovesti do kraja i zato pozdravljam i borbu protiv organizovanog kriminala, pozdravljam borbu da se svaki nezakonito uzet dinar od građana Srbije otkrije i počinilac izvrgne ruglu i privede pravdi kroz ovaj Zakon o poreklu imovine.

Zahvaljujem se svima onima koji u ime naše države vode bitku na ovim frontovima, a sve u cilju boljeg i bezbednijeg života naših građana. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani Srbije, pre nego što počnem da govorim o tačkama dnevnog reda, posebno sporazumu sa Republikom Severnom Makedonijom, osvrnuo bih se na par dešavanja koja su se desila pre nekoliko dana, a koja mislim da zaslužuju pažnju da se o njima kaže par reči.

Prvo, država je pokazala svoju beskompromisnu ozbiljnost u borbi protiv organizovanog kriminala, i uz svo poštovanje prezumpcije nevinosti sa moje strane, usuđujem se da kažem da je privela pravdi jednu od najorganizovanijih i najopasnijih kriminalnih grupa u ovom delu Evrope.

Želeo bih da čestitam svim učesnicima u postupku, posebno predsedniku Aleksandru Vučić bez čije inicijative i odluke, videli smo, malo šta može da se pokrene, a nakon toga i uvaženi ministre da čestitam vama koji ste još jednom pokazali svoju požrtvovanost, hrabrost i visok nivo profesionalizma u rešavanju svih problema koji se pred vama postave u svim oblastima kojima ste se bavili do sada. Za kratko vreme vašeg rukovođenja ovim ministarstvom ništa se manje ne može reći nego svaka čast ministre.

Sledeće što mislim da je vredno pomena to je da je pored rekordnog broja vakcinisanih, kontinuiranog jačanja ekonomije, koja se može videti u permanentnom postepenom jačanju plata i penzija, koje se jasno može videti kroz smanjenje stope nezaposlenosti i drugih pokazatelja, realizacija kapitalnih projekata kao što je izgradnja autoputeva, izgradnja bolnica u rekordno kratkom roku, otvaranja novih fabrika, sada i plan otvaranja metroa, ono što je jasno, pored svega što sam naveo, pokazuje da je bolji život naših građana fundament u bavljenju politikom ove vladajuće nomenklature, to je da je ova vlast u ovoj svekolikoj krizi izdvojila tri milijarde dinara za lečenje obolelih od retkih bolesti. Ako to uporedimo sa 2008. godinom, kada su bili na vlasti oni koji govore da sada kada ponovo uzjašu državno sedlo da će biti bolje, videćemo da je razlika znatna jer su oni tada ulagali u ovu oblast nula dinara.

Treće, svedoci smo permanentnog jačanja međunarodnog ugleda Republike Srbije koje se nastavlja mudro vođenom spoljnom politikom pre svega gospodina Aleksandra Vučića, isključivo u interesu naše države i naroda, što možemo videti po poslednjoj poseti predsedniku Francuske, Emanuelu Makronu, i njegovog odnosa prema našem predsedniku i prema našoj državi uopšte, do toga što uvaženi predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, želi da u partnerskom odnosu sa Republikom Srbijom proizvodi vakcine Sputnjik, što je par ekselans političko pitanje na svetskom nivou.

Ono što je meni onako jako značajno i što bih mogao da istaknem, to je što je predsednik Republike Severne Makedonije gospodin Zoran Zajev najavio ponovo vraćanje i izučavanje srpskog jezika i kulture u njihove škole, kao i otvaranje srpskog kulturnog centra u Skoplju.

Osvrnuo bih se na još jednu činjenicu koja je prethodnih nedelja podigla buru u javnosti, a to je iznošenje, odnosno intervju akademika Kostića iz SANU, po pitanju predsednika Vučića, po pitanju Kosova i Metohije. Veliki pisac Dante Aligijeri je rekao da su najmračniji krugovi pakla rezervisani za one koji se u vreme moralne krize drže rezervisano i suzdržano.

Kada se desio na Kosmetu martovski pogrom 2004. godine, Akademija se nije baš oglašavala. Isto tako, kada je Kosovo nelegalno proglasilo nezavisnost 2008. godine ili kada je Vuk Jeremić, dijalog Kosova i Metohije preneo iz UN u EU i doveo Euleks na KiM, ili kada je Borko Stefanović započeo pregovore sa ovom tzv. državom 2011. godine.

Ma koliko, da neko prema tome, što uvaženi akademik Kostić ima ili nema simpatija, on se bar ne drži po strani i ima stav o najkompleksnijem pitanju koje opterećuje Srbiju u ovom trenutku. On ne gura glavu u pesak kao mnogi drugi, znajući da mu ovo teško pitanje neće doneti slavu i da će ga šta god on rekao, to naići na odobravanje jednog dela javnog mnjenja.

I ovo njemu nije bio prvi put da iznosi stav o ovoj temi, već je to uradio pre nekoliko godina, ali sada smo svi svedoci organizovane i orkestrirane kampanje protiv njega. Kako je rekao slavni Volter - mrzim ono što govoriš, ali ću životom braniti tvoje pravo da pokažeš. A mi moramo da primetimo da je to za sve one koji se kunu u slobodu i ljudska prava, a da pritom ovaj vladajući režim optužuju kao despotski, tiranski i dalje stran kodeks ponašanja.

Srbija je danas, poštovana gospodo, slobodna zemlja u kojoj svako ima pravo da kaže ono što želi, a naročito ličnosti kao što je akademik Kostić. U javnom mnjenju izgovoreno je mnogo teških reči na njegov račun. Ne želim sad da ulazim u to što je on rekao, ali smatram da je dobro što se u dijalogu tom po bitnom pitanju uključuje i akademik i Akademija koja iznosi svoje stavove ili stavove pojedinaca koji su u njoj. U društvenom dijalogu o ovoj temi, takođe značajano je i učešće SPC i univerziteta i intelektualne kulturne elite. Treba da se afirmiše pravi javni dijalog u kome će institucije i pojedinci slobodno iznositi svoje mišljenje, tako pružiti doprinos sveobuhvatnom sagledavanju problema.

Samo najširi mogući javni dijalog može da ponudi kvalitetna rešenja i zato moramo razvijati međusobnu toleranciju svih učesnika dijaloga, a omalovažavanje, vređanje učesnika samo usložnjava ionako kompleksnu situaciju po ovom pitanju.

Svejedno da li se slažemo sa stavovima akademika Kostića, učešće prvog čoveka ove ugledne institucije po pitanju Kosova i Metohije možemo samo da pozdravimo, jer je motivisano željom da se pruži doprinos u donošenju važnih odluka koje su bez presedana bremenito u istoriji Srbije. Svakako teško je o Kosovu i Metohiji o toj temi pričati suzdržano, hladno i bez emocija, međutim ovaj istorijski trenutak zahteva upravo takav napor i princip.

Uveren sam da smo kao društvo sazreli da utvrdimo našu nacionalnu poziciju i da vremenom donesemo odluku koja će biti u interesu današnjih i budućih žitelja Srbije.

Sada bih se vratio na dnevni red. Kao što je uvaženi ministar Vulin danas rekao, razgovaramo o jednoj vrlo važnoj temi, a to je potvrđivanje međunarodnog sporazuma između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti protiv krijumčarenja migranata.

Pošto sam ja ceo svoj radni vek proveo u Upravi carina baveći se baš ovim poslovima suzbijanja krijumčarenja, kako narkotika, akciznih i drugih roba, tako i ljudi, istakao bih samo da smo mi postizali značajne rezultate. U 2019. osujećeno je krijumčarenje 1331 migranta, u 2020. godini skoro sličan broj. Smatram da je ovo jedna posebno važna tema, jer ovaj sporazum ima specifičnu težinu zato što je jedan od najvažnijih bezbednosnih izazova u današnje vreme, problem i regularnih migracija.

Ovaj put bih takođe iskoristio da čestitam novopostavljenom direktoru, gospodinu Branku Radujku mesto direktora Carine, sa željom da nastavi sa vrhunskim rezultatima koje je Uprava carina postizala u prethodnom periodu.

Da nastavim, mi kao država i sve njene institucije smo pokazali da se uspešno nosimo sa migrantskom krizom još od 2015. godine kada je ona bila u svom začetku. Pored toga što smo uspeli da sačuvamo bezbednost naših građana, što jasno možemo ustanoviti komparacijom prekršajnih i krivičnih dela učinjenih od strane migranata na našoj teritoriji i u zemljama u okruženju, Srbija treba da se pohvali time što se na najbolji način stara o tim da tako kažem uglavnom nesrećnim ljudima, jer sam bio na terenu lično, kakve oni sve strahote prolaze, muškarci, žene, starci, deca, kroz ceo taj vid krijumčarenja njihovog od tačke jedan do tačke dva.

Kao što je rečeno, a valja ponoviti, Srbija je organizovala prihvatne centre za migrante i ti prihvatni centri su jedini takvi u Evropi u kojima se prema migrantima odnosi sa poštovanjem, sa uvažavanjem, poštujući i uvažavajući sve njihove nacionalne, verske, istorijske i ostale osobenosti, kao i životne okolnosti u kojima se oni nalaze. Mnoge zemlje koje se kunu u ljudska prava i slobode i koje celom svetu drže predavanja o njima, nisu uradile to, ni najmanji deo kako je uradila Republika Srbija.

Naravno, bez ikakve razlike od naših građana, migranti moraju da se povinuju zakonima ove države, postupaju u skladu sa njima, jer im nećemo dozvoliti da se gostoprimstvo i čast koju smo im ukazali zloupotrebi na bilo koji način. Kao i krijumčarenje narkotika, akcizne robe i svih ostalih roba na kojima može da se ostvari velika zarada, tako je i krijumčarenje ljudi, naročito od početka migrantske krize postalo jasan, unosan i veliki kriminalni biznis.

Kako organizovane kriminalne grupe znatno brže ostvaruju kontakte od zvaničnih institucija, kako njima ne predstavljaju prepreku ni granice, ni različiti jezici i kako oni uvek nađu svoj zajednički imenitelj, a to je ostvarivanje velike zarade, trebalo bi istaći da je ovaj vid sporazuma potreban kako bi se saradnja između naše dve zemlje ostvarila i osujetila borba protiv krijumčarenja i ona bila znatno lakša i efikasnija.

Granica sa Republikom Severnom Makedonijom je izuzetno frekventno područje za različite oblike krijumčarenja. To je linija tzv. balkanske rute za krijumčarenje narkotika, ali ti kanali se često koriste i kada je reč o trgovini ljudima. Iz tog razloga je sporazum sa našim južnim susedom koji obuhvata saradnju u cilju prevencije, identifikacije, zaštite, upućivanja i saradnje u krivičnim i drugim postupcima ili pomoću funkcije dobrovoljnog povratka žrtava trgovine ljudima, što možemo videti u članu 9. posebno značajan ne samo za države potpisnice, već u daleko širem evropskom kontekstu.

Potpisivanje ovog sporazuma, odnosno intenziviranje aktivnosti Republike Srbije na prevencije trgovine ljudima, što možemo videti u članu 5, identifikovanju žrtava ove nelegalne aktivnosti, što možemo videti u članu 6. i zaštiti žrtava trafikinga u članu 8. predstavlja još jedan jasan pokazatelj da je delovanje organa vlasti u Republici Srbiji usmereno na očuvanje zdravlja, života i prava, kako naših državljana, tako i svih onih koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije. Sporazum sa Republikom Severnom Makedonijom, kao i svi slični sporazumi koji će biti potpisivani, štiteći razume se, nacionalne interese Srbije treba posmatrati kao potez koji ide u pravcu odlučne odbrane sa organizovanim kriminalom i huliganskim grupama.

Narod u Srbiji jasno uviđa ko radi u njegovom interesu, a da aktuelna vlast neće odstupiti od svoje odanosti i posvećenosti nacionalnim interesima govori i ovaj Sporazum o kome danas raspravljamo.

Napominjući da je ovaj Sporazum u skladu sa međunarodnim propisima, što možemo videti u članu 4, i da je napisan na takav način da onemogućuje političku zloupotrebu, što možemo videti u članovima 1. i 11. i štiti nacionalne interese, pozivam sve da u Danu za glasanje glasamo jednoglasno za njega. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažena ministarka, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Pre nego počnem da govorim o onome što je na dnevnom redu osvrnuo bih se na jedan događaj od pre nekoliko dana koji je na mene ostavio prilično dobar i pozitivan utisak. Naime, sreo sam jednog poznanika koji me je zaustavio i rekao da je aplicirao elektronskim putem za dobijanje vakcine, da su ga posle nekoliko dana pozvali, da je otišao i da je blago rečeno oduševljen celim tim procesom dobijanja zvanja i davanja na kraju vakcina. Naročito se osvrnuo i pohvalio ljubaznost, predusretljivost i maksimalni profesionalizam tih mladih ljudi koji su učestvovali u tom celokupnom procesu davanja vakcina.

Ono što je interesantno to je da taj čovek nije bio do pre par godina simpatizer naše stranke, da je apstinirao od glasanja na poslednjih nekoliko izbora, ali da je videvši kako dobre poteze vuče ova vlast u svakom suštinskim bitnom smislu odlučio da svoje poverenje i svoj glas na sledećim izborima da našoj stranci. Zbog toga, zbog ovog slučaja i sijaset drugih na svakim sledećim izborima naša stranka dobija sve više i više glasova i sve veću i veću podršku, jer narod i pored nekih loših stvari koje se dese u svakoj zemlji, svakom političkom sistemu, svakoj državi najrazvijenijoj, narod primećuje požrtvovanost, narod primećuje marljiv rad i iskrene namere ove vlasti da olakša i poboljša život naših građana na unutrašnjem i spoljno političkom planu.

Iako naši politički neistomišljenici svakodnevno osporavaju svaki dobar potez ove vlasti, odmah tražeći kontra težu, kao npr, sada nije bitno koliko se ljudi vakciniše, nego da su redovi ispred „Sajma“ ili da je direktno predsednik Republike kriv zato što je britanski soj virusa došao u našu zemlju, ili zato što se meša tobože u izbor patrijarha. Naravno, verovatno će ga optužiti za nekoliko godina da će se mešati i u izbor Pape rimskog. Uprkos tome narod se ne može prevariti i istina se ne može izvitoperiti kako god oni i koliko god oni to želeli.

Istina je sledeća. Ne može osporiti činjenica da je Srbija prva zemlja u regionu koja je dobila vakcine, da je treća ili četvrta u Evropi, a juče je bila šesta na svetu kako tvrdi Oksfordski univerzitet i da je među prvima koja ima najveći izbor vakcina, a ne kao većina zemalja, pa i najrazvijenijih u EU i u okruženju, koje imaju samo po jednu.

Napokon i od komšija Hrvata koji nisu baš skloni često da nas hvale, stižu pohvale, jer oni konstatuju činjenicu, da smo neuporedivo efikasniji i bolji u svakom segmentu borbe protiv kovida od njih iako su oni članice jednog od najrazvijenih i najbogatijih političkih sistema, kakva je EU. I da uprkos svemu moramo da naglasimo da pored sve ove borbe i svih ovih dobrih rezultata i dalje nastavljamo da postižemo izuzetno dobre rezultate i u ekonomiji, kao što je dovođenje stranih investicija u sred ove pandemije. U zdravstvu povećavamo plate i penzije, čuvamo svako radno mesto i ostvarujemo višedecenijske snove, kao što su izgradnja onog velelepnog grada na reci ili početak rada metroa u skorije vreme.

Zato svako svoga posla. Neka se oni žale, neka kritikuju, neka gledaju da ponize i unize svoju zemlju na svakom mogućem mestu, u svakoj situaciji. Ova vlast će i dalje nastaviti beskompromisnu borbu protiv kovida, borbu za bolji život naših građana u svakom segmentu i u ekonomskom i u zdravstvenom i u vojnom i svim drugim segmentima, ne obazirući se, da ne kažem na njihove duhovite opaske upućeno ovoj vlasti u koje, čak ni malo dete više ne veruje.

Napokon, kako kaže veliki ruski pisac – ukoliko krenete ka cilju i zaustavite se na svakog psa koji na vas zalaje, da bi ga gađali kamenom, nikada nećete doći do cilja, a naš cilj je moderna, poštovana i jaka Srbija, a mi prema tom cilju odavno smo prestali da koračamo, već smo počeli da trčimo. Da, se vratim sad na dnevni red.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije u saradnji u oblasti borbe protiv terorizma uređuje pomenute oblike saradnje tako da one omogućuju efikasniju borbu protiv terorizma na način koji im garantuje očuvanje suvereniteta, bezbednosti, javnog i drugih nacionalnih interesa država potpisnica.

Nije potrebno posebno obrazlagati benefite koje će Republike Srbije imati od ovog sporazuma, razmena informacije o finansijskim sredstvima terorističkih grupa, o vrstama oružja, municija, eksplozivnih naprava koje teroristi koriste. Zatim, raspoloživost podataka o pripremanju terorističkih akcija, operativnih podataka u cilju lišavanja slobode lica za koje se osnovano sumnja da su spremali ili učestovali u terorističkim akcijama ili finansiraju terorizam.

Sve to ima poseban značaj ako se ima u vidu da će naše bezbednosne institucije, posebno Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija, sarađivati sa, između ostalih, Federalnom službom bezbednosti Ruske Federacije, Ministarstvom unutrašnjih poslova Rusije i Istražnim komitetom.

Ne treba se biti poseban ekspert u oblasti bezbednosti da bi se procenio značaj operativnih podataka koje našim bezbednosnim strukturama mogu da pruže bezbednosne agencije najvišeg ranga čija međunarodna mreža i korišćenje tehničkih resursa garantuju kvalitet i obuhvat podataka, što možemo videti u članu 3. sporazuma.

Sa druge strane, Sporazum sa Ruskom Federacijom, kako to stoji izričito u članu 6, garantuje zaštitu nacionalnih interesa Republike Srbije, što znači da naše bezbednosne službe mogu da uskrate podatke čija bi razmena bila suprotna bezbednosnim i nacionalnim interesima naše države. Sporazum precizira da se informacije mogu koristiti samo u svrhu koja je naznačena u zahtevu, što je kao uostalom i celokupan sporazum u skladu sa međunarodnim sporazumima i Konvencijom UN.

Donošenje zakona kojim se potvrđuje pomenuti sporazum između srpskih i ruskih bezbednosnih službi i pravosudnih organa može da zasmeta samo onim političkim grupacijama u Srbiji koje su već osvedočene u promociji nasilja u političke svrhe i koje već koriste pojedine metode političkog nasilja i terorističkih organizacija, upućujući pretnje najvišim državnim institucijama, najvišim državnim funkcionerima i pozivajući na rušenje ustavnog poretka, kao što je to nedavno uradio Mlađan Đorđević, tako što je rekao da će silom sprečiti sve naredne izbore. Ili možemo danas pročitati u štampi gde Dragan Đilas poziva na nasilne demonstracije koje će zasigurno proliti srpsku krv na ulicama ne bi li obezbedili nelegalne, neracionalne i zakonom neutemeljene zahteve vođe opozicije.

Dakle, ovaj sporazum neće biti po volji samo onim nazovi političkim snagama koje smatraju da na vlast mogu doći isključivo putem terora, nasilja i ostalim subverzivnim aktivnostima, kršeći osnovne postulate savremene demokratije, a to su da se na vlast može doći isključivo na izborima. Pritom, ne tiče ih se to što na pomenuti način ugrožavaju zdravlje i bezbednost sopstvenih građana, jer možemo da vidimo jasno uzročno-posledične veze između rušilačkih napada na Skupštinu letos i drugog pika epidemije kovida, drugog ili trećeg, nemojte me držati za reč. Da ne bude zabune, ljudi koji se ozbiljno bave politikom znaju da ni upotreba nasilja ni upotreba terora ne može da promeni plebiscitarnu podršku naroda prema onoj političkoj opciji koja garantuje prosperitet i suverenitet naše zemlje.

Sporazum sa Ruskom Federacijom i slični sporazumi, međutim, mogu da doprinesu da se stekne jasnija slika o terorističkim organizacijama, o onima koji ih finansiraju i o onima koji na domaćem terenu priželjkuju nasilje i drugim subverzivnim tehnikama pripremaju teren za izvođenje terorističkih napada i akcija.

Moram da naglasim da sporazum o kome pričamo, kao i drugi sporazumi, imaju svrhu isključivo u borbi protiv terorizma i da se tu ne radi o informacijama u vidu i u svrhu političke borbe unutar država članica potpisnica, jer to ovaj sporazum u članu 7. izrazito zabranjuje.

Iz tog razloga smatram da za ovaj sporazum treba i naši narodni poslanici da glasaju, jer je on u interesu svih građana Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku i političku pripadnost. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred nama set zakona o kojima se, u suštini, pomera početak primene nekih važnih reformi za 2022. godinu. Svi ovi zakoni treba da unesu značajne promene, kako kada je reč o samoj organizaciji javnih službi, tako i kada je reč o njihovom finansiranju, pa moramo i da naglasimo da su svi ovi zakoni usklađeni sa pravnom regulativom EU, zakonima koji su danas pred poslanicima Narodne skupštine odlaže se promena pomenutih zakonskih rešenja za godinu dana i očekuje primena za 2022. godinu.

Za mudre i odgovorne ljude jedva da je potrebno ikakvo obrazloženje, ali ipak u obrazloženju pomenutih zakona jasno piše da je epidemija Kovida–19 onemogućila ili barem znatno otežala intenzivnu saradnju svih učesnika u neposrednoj primeni pomenutih reformi.

Iz tog razloga fokus zaposlenih u javnom sektoru ove godine, a tako će verovatno biti i delom sledeće godine, sve dok se donekle ne stekne taj kolektivni imunitet na ovu bolest, je na zaustavljanju aktuelne epidemije i na sprovođenju neophodnih mera u cilju zaštite stanovništva, organizacije života u uslovima koje nameće pandemija.

U situaciji kada je javni život bitno određen protiv pandemijskim merama, kao ozbiljni i odgovorni ljudi moramo da se tome posvetimo i da se promeni usvojenih reformi javnih službi vratimo kada Kovid–19 bude iza nas, a za sve to vreme, pored kritika kojima smo svakodnevno izloženi, a koji dolaze od onih kojima smeta što se Srbija na najbolji način bori sa ovim problemima, ova vladajuća nomenklatura će se na najbolji način boriti protiv svih problema gledajući da iz njih izađe što manje oštećena.

Ipak, ono na šta bih hteo da se osvrnem, a što me jako zabrinjava kao građanina ove zemlje je sledeća činjenica. Ja razumem da iz pojedinih zemalja u okruženju, da politički korektno kažem, nemaju baš prijateljski naklonjen stav prema nama i našoj zemlji. Svakodnevno stižu orkestrirani napadi.

Jasno mi je i razumem kada izvesni Boris Dežulović kaže da je Beograd kasaba, kaže da je Dubai za siromašne i da je onaj fantastični spomenik Stefanu Nemanji lažni bronzani Baron Minhauzen ili kada izvesni hrvatski novinar, kolumnista i pisac Jurica Pavličić kaže da ga Beograd podseća na sliku iz noćne more.

Ili kada poštovani predsednik Milo Đukanović, predsednik bratske nam Crne Gore, do juče deklarisani pripadnik srpskoga naroda, danas Crnogorskog, sutra već ko zna kog, kaže da isključivi krivac za poraz njegove političke opcije na neposredna završenim izborima je Vučić i Srbija i da ih krivi za poraz njegove politike, zaboravljajući pritom da naš predsednik nije niti jednom rečju, niti slovom, niti zarezom reagovao na izbore u njegovoj zemlji, za razliku od nekih drugih, poput premijera Edija Rame, ali, naravno, njega niko nije osudio.

Ili kada uvažena gospođa Medlin Olbrajt ponovo šalje poruke kako će se sada ona umešati u pregovore između Srba i Albanaca za rešavanje statusa Kosova i Metohije, naravno, ne vodeći ona suštinski računa o dobrobiti naša dva naroda koji teže, kao što vidimo i ovim dijalogom i vizionarskim inicijativama, poput Malog Šengena, uzajamnom pomirenju, jer to pomirenje za sve njih koji se u suštini brinu o tzv. dobrobiti naših naroda, pod znacima navodnika, predstavljalo je katastrofalno poraz. To pomirenje između naša dva naroda bi izmaklo šahovsku tablu na koju su geopolitičke sile svojim potezima vekovima potkusuruju, brinući samo o sopstvenim interesima. Neću da nabrajam bezbroj drugih napada na našu državu.

Zbog toga nisam preterano zabrinut, kao ni svi mi. Ko je, zaboga, od svih njih srećan ako Srbija ima najmanji pad BDP-a u Evropi od 1%, što ne kažemo mi, već najrelevantniji međunarodne institucije koje se bave finansijama ili ako Srbija ima najviše investicija u regionu, ako gradi puteve, ako jača našu vojsku, ako pobeđuje na drugim poljima, a ne samo, kako smo navikli, u sportu. Ako čak i ovoj zdravstvenoj krizi, uzrokovanoj ovom epidemijom, gradimo bolnice, spašavamo ljude, imamo znatno manje zaraženih i smrtnih slučajeva nego mnoge razvijene zemlje u regionu i u svetu ili koga raduje činjenica da se u jeku ove epidemije Srbija može pohvaliti otvaranjem fabrike jedne od najuspešnijih kompanija na svetu, japanski „Tojo tajers“, koja će zaposliti hiljade ljudi u Srbiji i godinama doprinositi razvoju naše ekonomije? Naravno, niko, poštovani prijatelji.

Te uvrede i pogrdne reči, između ostalog, pokazuju da smo na pravom putu, na putu progresa i uspeha i to meni kao građaninu ove zemlje može samo da laska. Neka nas napadaju, a mi ćemo mudro vođenom politikom braniti naše interese na najmpomirljiviji, najmirniji način, svim legalnim i legitimnim diplomatskim sredstvima, sa pruženom rukom prijateljstva, pomoći i međusobnog uvažavanja svima koji je žele.

Vrlo rado ćemo vas dočekati kada dođete u naš dragi Beograd, da se divite onome čemu se rugate u vašim kolumnama, na portalima i društvenim mrežama dok uživate u šetnji našim promenadama, dok uživate u našoj gostoljubivosti i najposle prijateljskoj atmosferi i bezbednosti, onakvoj kakvoj se često ne možemo nadati kada dođemo kod vas u goste, jer nam ne tako retko razbijete šoferšajbnu i napišete neku gadost samo zato što imamo srpske tablice na kolima, ali, Bože moj, tu se valjda razlikujemo.

Ono što mi smeta, to je sledeća činjenica. Pored svih tih napada iz inostranstva koji ne potresaju nikog od nas preterano napokon u ovoj igri koja se zove politika, svako se trudi da nametne i ostvari svoje interese, ali našu stranku, ovu vladajuću koaliciju i predsednika države svakodnevno napadaju i naši građani, pojedinci iz opozicije, pojedini pripadnici tzv. intelektualne elite, koji u obračunu sa svojim političkim neistomišljenicima koriste takve gnusne reči, da ih me je sramota izgovoriti ili oni koji već godinama žive od toga ne bi li svom narodu naneli štetu, pozivajući se na već ustajale, dosadne floskule, koje već liče na mantre, kao što su liberalni pogled na svet, kao određena sloboda mišljenja, ali i neki izvitopereni oblik patriotizma koji je samo njima znan, pri tome apriori osuđujući svaki potez koji ova vlast uradi, ne razmišljajući ili ne uzimajući u obzir da je možda nešto dobro.

Pa, da li može da se kaže da je loše ako se završi Hram Svetog Save i onaj fantastični mozaik ili ako se izgradi neka bolnica? Pa, valjda ni to ne treba da podleže osudi ili kada nas jedni te isti ljudi pre tri meseca napadaju kako smo mi fašistička vlast, jer lišavamo naše građane slobodnog kretanja, ne bi li ih spasili, uvodeći vanredno stanje, a onda za dva meseca isti ti kažu da nismo sposobni i da učestvujemo u lišavanju života naših građana zato što ne možemo da uvedemo vanredno stanje?

Ono što želim da kažem to je da je srpski narod u našoj istoriji bezbroj puta bio slabiji znatno jer smo bili razjedinjeni i na kraju smo svi zajedno trpeli brojne konsekvence. Razumem da je osnovni cilj bavljenja politikom osvajanje i zadržavanje vlasti, ali mi kao narod moramo da definišemo napokon koji su to suštinski interesi Srbije oko kojih moramo zajedno da se integrišemo i oko kojih ne smemo imati spornih tačaka, da zajedničkim snagama svi kao jedan, i pozicija i opozicija i Akademija nauka i pripadnici intelektualne i kulturne elite i Srpska pravoslavna crkva budemo složni u rešavanju gorućih problema koji su nas sada zadesili ili koji će nas zadesiti u budućnosti.

Svestan sam da postoje ljudi koji imaju različite ideje, različite stavove i razmišljanja, ali ne može se u trenucima i bespoštedne borbe za suštinske interese Srbije, kao što je pitanje KiM, kao što je pitanje položaja Srba u regionu ili spašavanje života naših građana u toku ove epidemije, svakodnevno se biti protiv svoje zemlje ili onoga ko je trenutno na vlasti, ne obazirući se na činjenicu da se u toku te borbe radi dolaska na vlast koriste često neistine, kao što su da je zdravstveni sistem pukao, završavam uvaženi predsedavajući, i uzgred da kažem da to i nije tačno ili mnogo drugih stvari koje bi hteo kažem, ali nemam više vremena.

Razumem da se mnogi ne slažu. Razumem da misle da znaju bolje, što je apsolutno legitimno, ali napokon imali su svoju priliku. Bili su nemali broj godina na vlasti i nisu baš uspeli da pokažu da su u pravu, ali vas molim nemojte, poštovani, da držite stranu onih koji nikada prema Srbiji ništa dobro i lepo nisu mislili, da budete protiv svog naroda i države kada su najbitniji državni interesi u pitanju. Bićemo tada zbog vas mnogo slabiji i ranjiviji i umesto da ostvarimo ono od čega je i veliki Sulejman Veličanstveni strahovao kada je izjavio – ne daj Bože da se Srbi slože, ali da mi ipak se napokon složimo. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prvo bih na početku želeo da iskoristim priliku da čestitam Filmskom centru Srbije na velikom uspehu. Naime, naš film „Dara iz Jasenovca“ koji se bavi zločinima nad Srbima u ozloglašenom logoru je nominovan za oskara za Zlatni globus i konačno će zločini nad Srbima dobiti svoju ekranizovanu formu, predstaviti se javnosti.

Da se vratim na temu. Poštovane kolege, važno je istaći da je ova vlast demokratska vlast koja podržava rat svih nezavisnih regulatornih tela i ona shodno tome permanentno radi da se stalno stvaraju sve bolji i bolji uslovi kako bi oni mogli da obavljaju nesmetano svoje aktivnosti.

Podržavamo, da istaknem, Komisiju za hartije od vrednosti da uradi sve kako bi se tržište hartija od vrednosti razvilo u skladu sa ekonomskim ciljevima naše države.

Što se Agencije za energetiku tiče, napominjemo da je to jedan od najbitnijih strateških sektora, da je važno da radimo zajednički na tom polju energetske bezbednosti i nezavisnosti, da diversifikujemo snabdevanje energentima i da smo poslednjih pet godina investirali znatne svote novca u energetske potencijale, obnovljive izvore energije, skladišta gasa i kapacitete snabdevanja električnom energijom.

Ovo na šta ću sad da se osvrnem, to se tiče REM-a i njihove, da tako kažem, jako slabe kaznene politike za izgovorene reči u javnom medijskom prostoru. Svedoci smo ovih dana da čim se otkriju neke nove pronevere građana, odnosno novca građana, neke zloupotrebe od stranke SSP, od Dragana Đilasa i njemu odanih poslušnika, odmah nastaje metež. Nastaje gungula i stvara se korpus koji čine raznorazni pojedini mediji, koji čine pripadnici mafije određenih centara moći u zemlji i inostranstvu. Ti napadi koje oni odmah počinju da usmeravaju ka državi liči na one srednjevekovne napade kada vojska odapinje hiljade i hiljade strela ne birajući koji će cilj da pogode, jer im je jedini cilj da spreče progres i napredak Srbije i srpskog naroda na svim poljima, u ekonomiji, u zdravstvu, u investicijama i u svemu ostalom.

Iako se poštovani gospodin Dragan Đilas za vreme bivše vlasti, zajedno sa svojim poslušnicima, trudio da ne baš domaćinski vodi, ili da ne kažem grubu reč - uništi sve dok su bili na vlasti, on isto tako sad pokušava da uradi i dok se bori da opet dođe na vlast. Kao da mu je bilo malo onaj period koji je proveo. Za taj svoj cilj dolaska na vlasti se ne libi da koristi pojedine satelite, poput onoga gospodina izvesnog dr Radeta Panića, koji iznosi bezočne laži napadajući članove Kriznog štaba, napadajući predsednika države, napadajući i svoje kolege, između ostalog, koji se nadljudskim naporom trude da spasu svaki život naših građana. I to tako što govori da je zdravstveni sistem u kolapsu, da je u Srbiji katastrofalni scenario biblijskih razmera, i to na isti onaj način, istom onom demagogijom, istom onom režijom i glumom kako je njegov ideološki vođa, nakon što su mu ispred prozora uzviknuli „Dragane lopove“, rekao kolegi: „Uključi mobilni telefon da me snimaš“, počeo da plače i onda u celu tu priču uvukao čak i svoju decu, koju, uzgred budi rečeno, niko nikada od nas iz vladajuće koalicije nije pomenuo.

Evo, sad ću pitati celokupnu javnost, zna li neko kako se zovu deca pomenutog gospodina? Naravno da ne znaju. Znaju li kako se zovu deca Aleksandra Vučića? Naravno da znate, jer ih svakodnevno na najbrutalniji način imenuju imenom i prezimenom izgovarajući najogavnije stvari koje su nejasne zdravom razumu.

Poštovana, preplašena i nežna opozicijo, to vam ne pada na pamet da osudite. Jesu li deca Aleksandra Vučića ili naša ili bilo čija druga nešto manje vredna od naše? Sram vas bilo, dr Paniću, oholosti da u političke svrhe zloupotrebljavate pojedine nesrećne slučajeve koji se dese, koristeći ih kao političke pamflete, ne bi li pomogli vašim prijateljima da dođu na vlast.

Sram vas bilo što omalovažavate viteški napor vaših kolega koji se bore svakodnevno za zdravlje ovih građana. Svi smo svesni toga da nije sjajno, da je velika borba, ali nigde nije sjajno, ni u najrazvijenijim zemljama sveta. Sve i da je taj haos kakav priželjkujete i kakav ste rekli da jeste i u Srbiji, pa, vi bi valjda rame uz rame sa vašim kolegama trebalo da stojite i da spašavate živote naših građana, a ne da plačuckate tu po televizijama sa antidržavnom kampanjom koja se kosi sa zdravim razumom, pozivajući stalno na iskrenu želju i brigu za narodom, a suštinska je želja i briga isključivo za dolazak na vlast, za nastavak vašeg bogaćenja.

Dok sve vreme napadate ovu vlast, ni jednog trenutka niko da osudi od vas, ili bar da realno sagleda stvari i da osudi gospodina Đilasa, gospodina Šolaka i njima slične, da ih pitaju na koji su način, kako i koliko su stekli te ogromne svote novca? Raznim mahinacijama i kombinacijama, sa onim najskupljim i najneefikasnijim mostom na Adi, pa onda različitim bus-plus sistemima, pa različitim podzemnim kontejnerima. Da ne pričam o sekundama, minutima i satima kojima su redovno manipulisali u medijskom prostoru koji su kontrolisali.

Što tada te dobronamerne srpske patriote Đilas i Šolak ne odvojiše bar jedan deo svoga bogatstva i ostaviše ovom narodu? Sigurno bi mogli da izgradimo još 50 bolnica i ne znam koliko nabavimo respiratora. Pa, i ovaj famozni Gojko, koji se u poslednje vreme često pominje, da je jednu hiljadu evra izdvajao svaki put kada kupi jedan stan, isto bi moglo da se kupi negde desetak i više respiratora da se spašava ovaj narod.

Da ne kažem da zbog besomučne zloupotrebe javnog novca, što ima uzročno posledične veze sa ovim što sam prethodno naveo, ova vlast je zatekla 2014. godine katastrofalno stanje u svim elementima državnog sistema, pa tako i u zdravstvu. Ali, da nismo mudro vođenom državničkom politikom i pravilnom alokacijom resursa ulagali u svaki segment ne bi li ga digli iz propasti u ovoj državi, sigurno bi se sada, poštovani gospodine Paniću, ostvario taj apokaliptički scenario kome se toliko nadate. Sigurno se neće ostvariti, zato što smo mudro vođenom politikom uspeli da obnovimo više od 80 domova zdravlja i ambulanti, da izgradimo Klinički centar u Nišu, da počnemo renoviranje Kliničkog centra u Beogradu koji će biti gotovo 2021. godine i biće jedan od najmodernijih i najboljih u ovom delu Evrope. Počeli smo da gradimo i u rekordnom roku ćemo izgraditi dve nove kovid bolnice. Sve dok smo to radili, dok smo se grčevito borili, vi i vaši istomišljenici, ideolozi su po Bledu i ne znam gde još zidali hotele, golf klubove i stalno odande napadajući ovu vlast koja se grčevito borila za izlazak iz ove i iz svih drugih kriza.

Tu stravu i užas koju taj doktor Panić i njemu slični stalno prizivaju i predstavljaju suznim okicama i željama za dobro svog narod su samo farsa, poštovana gospodo, jer oni su samo sebi bitni. Zato sam vas i na početku nazvao tzv. doktore, jer od lekarske etike nemate ama baš ništa, a ljudske još manje. Poslušnici stranke SSP-a i gospodina Đilasa, želeći da u ovako teškoj situaciji po naše društvo unesu što veći nemir, iznose permanentno takve neistine, da ne kažem laži, koje smo npr. videli u nedeljnom „Utisku nedelje“, čuvenoj emisiji, kada je izvesni gospodin Branko Čečen, direktor CINS-a, bez imalo srama rekao da Aleksandar Vučić otvara nepostojeće bolnice.

Kako vas sve zajedno koji ste bili u studiju nije sramota da ga niste prekinuli u iznošenju tako groteskne laži, poštovana gospodo? Nismo mi to ni očekivali, pogotovo u jednoj emisiji koja često počinje stavom voditeljke – svi smo svesni da u ovoj zemlji ne valja ništa. Pa, ko je to svestan, poštovana gospođo Bećković? Vi? Jeste li vi vidovita Zorka? Što ne kažete MMF-u da li je svestan kada govori da imamo 1% najmanji pad BDP u Evropi? Što ne kažete onom našem narodu što šeta promenadom da je Beograd na vodi maketa ili o onim putevima, skoro 400 kilometara kojima se voze svakog dana, da su to imaginarni putevi, virtuelni iz neke igrice?

Zašto ne kažete našim prijateljima iz inostranstva kad svako malo otvore po neku fabriku, da je ovo nebezbedno i nesigurno područje za plasman njihovog kapitala. Siguran sam da to nećete reći, ali ćete se i dalje služiti Gebelsovskim metodama propagande tvrdeći da hiljadu puta izrečena laž postaje istine, ne bi li na taj način ubedili građane Srbije da nisu bili u pravu kada su nam poklonili ogromno poverenje na izborima.

Razumem da ste vi plaćeni za to da unižavate sopstvenu državu i sopstveni narod u svakom smislu i na svim poljima, ali ako osuđujete stalno nekoga ko nema slično ili isto mišljenje kao vi, budite barem elementarno pristojni da kada neko tako grotesnu laž izrekne u vašoj emisiji bar prekinete ako ne želite da ga osudite. A kada Dragana Đilasa neko nazove ne daj bože lopovom onda je to skandal, onda je to pozivanje na linč opozicije, onda je to autokratija ove vlasti i onda se automatski stavlja sedamnaest utisaka nedelje, predloga za utiske nedelje kako je njemu ne daj bože ugrožena bezbednost ili bilo šta drugo.

Šta se dešava sa tim kada plaćeni ubica potvrdi da pripadnici dva klana koji se već godinama međusobno istrebljuju nađu jedan zajednički imenitelj i oba klana daju novac ne bi li se lišio života predsednik države? To za vas nije utisak, jel tako? Ili što ne stavite možda na utisak nedelje izjavu profesorke Turajlić koja tvrdi jednim potpuno neakademskim, uličarskim, da tako nazovem, rečnikom koji poziva na rušenje, na satanizaciju. Ono remek delo Aleksandra Rukavišnjikova koji je napravio osnivaču srpske države. Što to ne stavite na utisak, pa da vidimo šta će narod da kaže. Koji je to procenat kome se neće svideti, a koji je to procenat koji će se svideti našem narodu.

Ili kada stavite, ili vam nije utisak i nećete to da stavite kada onaj oblik života, ne mogu drugačije da nazovem nikoga ko želi smrt nekog deteta, bilo kog, od Srđana Noga, dođe i kaže da Aleksandar Vučić i cela njegova familija treba da zasluže najveću smrt. To nije utisak, jel tako? Da nije tragično, bilo bi smešno. Da završim sa ovim.

Apelujem na sve. Nemojte se koristiti ljudskom nesrećom u ovim teškim trenucima radi ostvarivanja jeftinih političkih poena. Niti je viteški, niti je ljudski, a nije ni hrišćanski. Toliko ste svi para zajedno uzeli od ovoga naroda u proteklom periodu da imate za 12 vaših života i vas i vaših bližnjih. Igrajte se sa tim nekretninama, avionima, kamionima koje ste uzeli. Izdajte ih, krečite, renovirajte. Pustite odgovorne ljude da se bore za dobrobit ovog naroda na unutrašnjem i spoljno-političkom planu. Imali ste prilike, bili ste na vlasti, pokazali ste šta znate. Sigurno da su građani Srbije prepoznali vaše kvalitete, tako da mislim da na sledećim izborima verovatni ni vaši najbliži srodnici neće glasati za vas. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovana Slavice, poštovani narodni poslanici, prvo bih da čestitam gospodinu ministru na fantastičnim rezultatima i da kažem da nas je navikao na to, prosto nas svaki deo njegovih aktivnosti obraduje fantastičnim rezultatima, kao što je bio ovaj danas.

Imam dve teme o kojima bih danas rekao par reči. Prva se tiče izmena i dopuna Zakona o carinskoj službi.

Uprava carina je jako bitan šraf u Ministarstvu finansija i u celom državnom aparatu i doprinosi znatnoj dopuni budžeta. U 2019. godini to je bilo čak 51%, a pored te fiskalne uloge, Uprava carina ima značajan i bezbednosni aspekt, odnosno bezbednosnu ulogu, jer se Republika Srbija i dalje nalazi na toj tzv. balkanskoj ruti za krijumčarenje svih vrsta roba i Uprava carina u tom segmentu postiže svakodnevno fantastične rezultate. Ja bih želeo ovom prilikom da čestitam direktoru Tomiću i svim zaposlenim u Upravi carina na fantastičnim dosadašnjim rezultatima i samo tako da nastave.

Izmena člana 48. Zakona o carinskoj službi koji reguliše podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv učinilaca carinskih prekršaja je neophodna, jer je važećom zakonskom regulativom regulisano da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka može podneti samo rukovodilac organizacione jedinice u čijoj se nadležnosti nalaze poslovi vezani za prekršaje, bez mogućnosti da te nadležnosti i ta ovlašćenja prenese na druge carinske službenike. Onda tu dolazi do problema, na primer kada se otkrije carinski prekršaj kod fizičkog lica koje je strani državljanin i mora da se celokupni proces sprovede u hitnom postupku, 48 časova. Tu dolazi do problema jer je teritorijalna razuđenost Uprave carina takva da, ako se na primer otkrije prekršaj na graničnom prelazu, on može da bude udaljen nekoliko desetina kilometara od carinarnice gde se nalaze odseci za carinsko-prekršajni postupak, što može predstavljati i predstavlja značajne otežavajuće okolnosti za rad carinskih službenika. Tako da će izmena i dopuna ovog člana zakona svakako olakšati i poboljšati rad carinske službe i doprineti još boljim rezultatima, kako što se tiče fiskalnog pitanja, tako i što se tiče ukupne bezbednosti i otkrivanja i sprečavanja krijumčarenja različitih vidova roba.

Što se druge teme tiče, poštovane kolege, svedoci smo da se naša zemlja nalazi u jako složenoj, delikatnoj situaciji. Sa svih strana nas pritiskaju razne nedaće. S jedne strane, to je borba protiv kovida, sa druge strane, to je uvek aktuelno pitanje Kosova i Metohije, sa treće strane, unutrašnja bezbednost vezana za pojavu ova dva kriminalna klana koji se bore na teritoriji Republike Srbije.

Pored toga, kao četvrto, istakao bih – udružene snage opozicionih političkih i parapolitičkih organizacija, neke samozvane inteligencije ili elite, kao i pojedinih medija koji imaju jasnu antidržavnu kampanju, koji svakodnevno stvaraju atmosferu linča koji, ne želim da slutim, ali podseća na period neposredan pred lišavanje života pokojnog premijera Zorana Đinđića.

Što se kovida tiče, jasno je da celokupni državni aparat čini sve što je u njihovoj moći da na najbolji mogući način reaguje i spasi život svakog našeg građanina i zbog toga, mogu slobodno da kažem, da po statistikama nismo sjajni, ali ipak imamo manji broj obolelih i zaraženih nego znatno razvijenije i bogatije zemlje u okruženju i u svetu.

Svega toga ne bi bilo da od 2014. godine, kada smo preuzeli kormilo u rukovođenju državnim aparatom, nismo imali jasnu strategiju, između ostalog, i o razvoju zdravstva, pa smo od tada obnovili 80 domova zdravlja i ambulanti, izgradili Klinički centar u Nišu, da se renovira i gradi Klinički centar u Beogradu, koji će biti uskoro završen i biće jedan od najmodernijih kliničkih centara u ovom delu Evrope.

Radili smo paralelno i na tome da plate našim lekarima i zdravstvenom osoblju, kao i njihove uslove za rad značajno poboljšamo i povećamo. Pre nekoliko dana smo isplatili, u svoj ovoj krizi, i 10 hiljada dinara svakome zaposlenom u zdravstvu. U prvom talasu epidemije kovida smo takođe reagovali na najbolji mogući način i nabavili ogroman broj respiratora i svih neophodnih elemenata vezanih za zdravstveni sistem. A bilo je teško, svi znate, da se dođe do jednog jedinog respiratora.

Paralelno sa tim frontom, gde smo se bavili samo zdravljem, morali smo, poštovana gospodo, da se bavimo i drugim frontom, a to je da spasimo našu privredu. I zbog toga, između ostalog, sada imamo najmanji pad BDP od 1%. To ne kažemo samo mi, hvalisavci, kako nas često optužuju, iz SNS-a, već je to stav svih relevantnih međunarodnih institucija koje se bave oblastima finansija, kao što su MMF, kao što je Svetska banka i dalje.

Spašavali smo malu privredu ispaćujući u čuvajući svako radno mesto, ispaćujući minimalce. Dali smo svakom odraslom građaninu, punoletnom građaninu Republike Srbije po 100 evra. Za sve to vreme, te borbe za spašavanje života naših građana, za spašavanje naše ekonomije, što je uzročno-posledično povezano, svakodnevno su nas brutalno optuživali i napadali oni koji za vreme svoje vlasti nisu uspeli čestito ni da renoviraju jednu bolnicu, a ne da naprave više, osim sporadičnih menjanja linoleuma, zavesa ili krečenja. Tako što su nas u jednom trenutku isti ljudi optuživali da smo fašistička vlast jer lišavamo slobode kretanja naše građane, kao da mi branimo nekom da izađe na večeru ili na pozorišnu predstavu, ne zato da bi mu spasili život.

Sa druge strane, kada prođe mesec, dva dana onda nas napadaju kako nismo sposobni da uvedemo vanredno stanje ne bi li spasili živote građana, ali računajući samo na to da se desi neki nesrećni slučaj za koga bi se oni kao hijene uhvatili i to iskoristili kao oružje za borbu protiv nas da bi došli na vlast jer drugog oružja nemaju.

Drugo pitanje koje nas stalno pritiska je pitanje Kosova za koje stalno, svakodnevno trpimo nestvarne pritiske sa svih strana da priznamo tog Frankenštajna, stvorenog od strane međunarodnih moćnika i albanskih mafijaša. Iako je to pitanje odavno sklonjeno zaslugama bivših vlasti u zapećak međunarodne političke agende, ova vlast je, poštovana gospodo, vratila to pitanje na sto za ravnopravno razgovaranje o njemu.

Takođe su nas stalno optuživali da smo raznim teorijama zavere, u koje ni malo dete više ne može da poveruje, dovedeni na vlast isključivo da priznamo Kosovo. Međutim, Kosovo, kao što vidite, ne da nije priznato, već je 18 zemalja mudrom državničkom, strateškom politikom otpriznalo, 18 država koje su glasale već za njegovu nezavisnost i rešile njegov status.

Poštovana gospodo, što se unutrašnje bezbednosti tiče, iako ni jedna zemlja na svetu nije lišena, nije imuna od ove psihopatološke pojave koja se zove kriminal, Srbija se sada našla kao teritorija za bitku određenih klanova zbog koje sada vidimo, počinje da se urušava i sistem, čak se radi o bezbednosti života predsednika države, institucije predsednika države.

To ne bi bio neki veliki problem da kriminalci rade svoj posao, a da pojedini državni činovnici koji se bave bezbednošću građana rade svoj posao. Međutim, problem nastaje kada nastaje partnerstvo između te dve dijametralne nepomirljive strane, pa onda kriminalci žele da postanu policajci, a policajci žele da postanu kriminalci i da plodouživaju njihove zasluge odavajući im lokacije, odavajući im kretanja ili ko zna šta drugo.

To je poštovana gospodo jeres koji mora ova država da saseče u korenu za svaki napredak budući i mi smo identifikovali taj problem i sada smo krenuli u njegovo rešavanje i kao što smo rešili sve druge probleme i ovaj ćemo rešiti.

Postavi bih pitanje celokupnoj javnosti – postoji li kod nas Srba jedan problem oko koga mi možemo da se integrišemo, svi i da krenemo u njegovo rešavanje?

Da li oni koji zagovaraju demokratiju, građansko vaspitanje, liberalizam, širinu svim pogledima, nije li to plod njihovih samoteorijskih stavova, a da se u suštini u praksi ponašaju sasvim drugačije? Oni koji konstantno optužuju ovu vlast su već imali prilike, ne mali broj godina da budu na vlasti.

Poštovani prijatelji, brojke ne lažu. Vi ste imali prilike i bili ste na vlasti, jeste li vi napravili Beograd na vodi, kao jedan od najlepših delova glavnih gradova Evrope? Da li ste vi ruiniranu srpsku ekonomiju vratili na zdrave noge, krajnje nepopularnim merama, rizikujući pri tom da za nekoliko godina ostanete bez vlasti, čime je ova vlast jasno pokazala da im nije suštinska namera samo bitisanje na vlasti, nego dobrobit njihovih građana?

Da li ste vi poštovana gospodo, dok ste bili na vlasti napravili 320 kilometara autoputeva, 290 kilometara započeli, da li ste vi slučajno započeli predpristupne pregovore sa Evropskom unijom ili smanjili stopu nezaposlenosti na 7,3%? Da li ste vi od unižene države na međunarodnom političkom planu napravili respektabilnu državu koju svaka najjača sila na svetu uvažava kao ravnopravnog sagovornika? Mi se možemo na ravnopravan način obratiti Briselu i Vašingtonu i Moskvi i Pekingu.

Poštovana gospodo, da li ste svesni svoje sramote kada osuđujete postavljanje onako velelepnog spomenika, osnivaču Srpske države Stefanu Nemanji, namećući vaš ukus kao jedini kredibilan, kao da niko drugi ne može, a znamo da se o ukusima ne vredi raspravljati, pa i meni se slika Kazimira Maljeviča - crni kvadrat na belom platnu ne sviđa, a ne znači da to nije remek delo svetskog slikarstva.

Da li ste poštovana gospodo iz opozicije toliko ogrezli u nečasti kada ne možete jednom rečju, jednim tvitom da pohvalite najlepši mozaik, možda na svetu koji je ova vlast uradila u hramu Svetog Save? Naravno, da ne možete. Ali, čitam kako pojedinci pozivaju na masovne proteste ne bi li sprečili održavanje svih izbora sledećih. Naravno, nemareći oni za zdravlje i bezbednost građana, jer je jasno ustanovljena veza između onih rušilačkih protesta koji su bili ispred Skupštine i drugog pika epidemije Kovida.

Na šta tačno pozivate poštovana gospodo? Na rušenje ustavnog poretka jedne demokratske države? Na neposlušnost, ne bi li se slučajno u toj anarhiji na neki način dočepali vlasti.

Na pojedinim televizijama svakih dva minuta predsednika države kao instituciju, ne kao Aleksandra Vučića nazivate najpogrdnijim imenima i rečima koje ne mogu da izgovorim. Prvo, što ovo možda gledaju moja deca, a drugo zato što sam mandat od ovog naroda dobio da budem pristojan u ovom visokom domu, a ne da se tako izražavam kao oni.

Pozivate svako malo na „tviteru“, na svim društvenim mrežama, na vašim medijima na smrt, na sahranu predsednika i to od strane nekih umetnika, koji su pri tom u svojoj oblasti stvarno maestralni, ali kakav je to vokabular gospodo? Kakav je to rečnik? Kakva je to agenda, da li vi tom agendom i tim vokabularom želite da dođete na vlast? Vlast se ne osvaja slučajno poštovani prijatelji, ne osvaja se nasiljem, ne osvaja se pozivanjem na anarhiju, bar ne u demokratski razvijenim zemljama kakva je Srbija. Vlast se osvaja na izborima, ali da bi osvojili vlast na izborima morate da imate jasan politički program koji će narodu obezbediti duplo veću platu, koji će obezbediti jaču vojsku, veću mogućnost zapošljavanja, koji će obezbediti i stvoriti nove bolnice, bolje zdravstvo, ojačati vojsku. Da bi sve to imali, prvo morate da posedujete viziju, pa znanje, pa mudrost i na kraju hrabrost i istrajnost da sve to sprovedete u delo.

A vi, poštovana gospodo iz opozicije koji stalno kritikujete ovu vlast, svi zajedno nemate ove osobine, jer je jedini zajednički imenitelj oko koga se vi udružujete dolazak na vlast radi besomučnog ličnog bogaćenja, a to je upravo razlog zašto ne možete da se složite i nećete se složiti.

Verujem u pamet i mudrost srpskog naroda i gotovo sam siguran da legalnim putem nikada nećete doći na vlast, ali vas ipak molim nemojte stvarati atmosferu linča i unositi u ovu državu kako stari Grci kažu hibris ili razdor u trenucima kada je od presudne važnosti da svi zajedno mobilišemo sve kapaciteta kako bi iz ovih gorućih problema izašli što manje oštećeni, a onda se poštovana gospodo vidimo za godinu dana na izborima, pa neka pobedi bolji. Živela Srbija!

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, prvog dana zasedanja Skupštine u novom sazivu čuli smo blago rečeno ne baš prijateljske opaske poštovanih kolega iz stranke SDA, koji su apriori odbijali sve i bili protiv svih predloga vladajuće većine, iznoseći neke paušalne optužbe koje nemaju baš veze sa istinom.

Predstavnici iste one stranke čiji predsednik već dugi niz godina pokušava da unese razdor u suživot Srba i naše braće Bošnjaka, sve radi sticanja jeftinih političkih poena, iako oni na toj teritoriji već vekovima žive u bratstvu i slozi sve dok se ne pojave tako neki političari koji radi sitnih sopstvenih interesa pokušavaju da unesu nemir među njima.

O stručnosti predsednika pomenute partije ne bih puno govorio, osim da kažem da je on predlagao da prekinu i prestanu da se nose zaštitne maske u pandemiji i jeku pandemije i borbe protiv Kovida, jer je kako je rekao na njima mala količina otrova ili određenih hemijskih supstanci koje će povećati smrtnost građana koji ih nose, direktno na taj način utičući na zdravlje i bezbednost svojih građana. Da ne pominjem da je često puta u sred Beograda, u sred Srbije govorio kako je fašistička država, kako treba da se otcepi Sandžak i ostale samo njemu neke znane ideje i fraze ne bi li uneo razdor u taj živalj na toj teritoriji, nakon koga bi mogao jeftino da manipuliše ponašajući se kao paša iz starih vremena.

Politika naše stranke i našeg predsednika, gospodina Aleksandra Vučića je takva da se ne pravi razlika između Srba, Bošnjaka i svih nacionalnih manjina koji žive na prostoru Srbije. Da ovo ne bi bilo samo politički korektno obojena fraza koju sam rekao, reći ću i neke brojke. U svoj krizi koju je zahvatila našu državu, koju smo nasledili nakon 2012. godine kada smo došli na vlast, u taj region gde žive Srbi i Bošnjaci uloženo je mnogo novca, mnogo više nego što je to uloženo desetinama godina pre nego što smo došli na vlast.

Tamo je napravljen jedan od najmodernijih dijagnostičkih centara, tamo su napravljene dve nove škole, jako poboljšana putna infrastruktura i olakšan život građanima sa tih prostora.

Takođe, ono što mi je zaparalo uši i čijem utisku ne mogu da se otmem, a to je da je poštovani kolega tražio od gospodina ministra spoljnih poslova tada, a sada uvaženog predsednika Skupštine, u prvoj svojoj rečenici da se izvine za zločine nad Bošnjacima koje su počinili Srbi.

Moram da kažem da je ova vlast od 2012. godine, od kada je došla i preuzela kormilo vođenja ove države često isticala da osuđuje svaki zločin Srba nad bilo kojom nevinom žrtvom u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Prvenstveno iz naše sramote jer su Srbi bili čestiti, hrabri, uvažavani i poštovani ratnici koji su uvek vodili odbrambene ratove, da ne kažem da su imali poštovanje čak i svojih neprijatelja, pomenuo bih tu i generala fon Mekenzena koji je 1915. godine rekao i naredio da se podigne spomenik srpskim ratnicima na Košutnjaku.

Još jedna činjenica koja potkrepljuje ovu moju tvrdnju je i ta da se predsednik Vučić, svestan svega ovoga što sam malopre rekao, odvažio da na jedan viteški, časni i pošten način iz najiskrenijih namera ode 2015. godine u Potočare, gde će se pokloniti senama nevino stradalog naroda, ali ne tako kao što su to radili bivši vlastodršci iz nekih prethodnih vlasti koji kada nisu imali šta da ponude svom narodu u smislu boljeg uslova života, bolje plate, bolje infrastrukture, bilo kog boljitka za njihov život tako su se izvinjavali sporadično kome treba i kome ne treba.

Njegove namere su bile iskrene i časne. Pitao bih samo kolege – šta se tada desilo i kako je tada gospodin Vučić mogao da prođe? Moga je da izgubi glavu. Isto tako bih hteo da pitam – zašto se ne pominju i srpske žrtve kada su toliko pošteni i sećaju se svojih, da li su one manje vredne, da li se preko 8.600 Srba koji su izgubili život u ratu, u Sarajevu od 1991. godine do 1995. godine? Ili, šta je sa zločinima u Podrinju i selima Bratunac, Zvornik, Milići, Vlasenica i drugim, gde je za vreme verskih praznika mučeničkom smrću ubijeno preko 3.000 Srba o kojima je pisao gospodin kolega Miodrag Linta.

Naša stranka na čelu sa predsednikom Vučićem je uradila sve da pokaže da nam je stalo do iskrenog suštinskog pomirenja, poverenja, saradnje i mira u budućnosti, ne samo sa Bošnjacima, nego sa svim narodima koji žive na ovoj teritoriji, ali prvenstveno iz jednog razloga, da našim pokolenjima ostavimo srećnu i bezbrižnu budućnost neopterećenu teretom koji su imale naše generacije.

Iako svakodnevno trpimo napade sa svih strana od medija, od udruženih tajkunsko-mafijaških grupa, od raznih centara moći u zemlji i inostranstvu, ne možemo slagati pošten i čestit narod koji ove groteskne optužbe smatra smešnim, jer na svom ličnom primeru on vidi da svakog dana živi bolje, da svakog dana, svakog meseca ima bolje uslove za život, da živi u lepšem ambijentu, da lakše dolazi do zaposlenja i do raznih drugih benefita, ova vlast njemu omogućava.

Ono što ćemo mi da pomognemo predsedniku Vučiću i stranci SNS, kao i našim koalicionim partnerima, to je da ćemo stojički ćutati, trpeti sve kritike koje dolaze iz ovih kruga, raditi, sledeći misao velikog Vladike Nikolaja Velimirovića koji je rekao – ćuti i čini dobro delo, zakopaj ga pod kamen i ono će samo napraviti jezik i objaviti se pokolenjima. Živela Srbija.