IVAN RIBAĆ

Nestranačka licnost

Ivan Ribać rođen je 1977. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je profesor sporta.

Do 2018. godine bio je Načelnik odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina.
Od 2019. godine obavlja funkciju pomoćnika direktora u Sektoru za ljudske resurse i opšte poslove.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine, našao se na 36. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu” i po prvi put postao narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:21

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred nama set zakona o kojima se, u suštini, pomera početak primene nekih važnih reformi za 2022. godinu. Svi ovi zakoni treba da unesu značajne promene, kako kada je reč o samoj organizaciji javnih službi, tako i kada je reč o njihovom finansiranju, pa moramo i da naglasimo da su svi ovi zakoni usklađeni sa pravnom regulativom EU, zakonima koji su danas pred poslanicima Narodne skupštine odlaže se promena pomenutih zakonskih rešenja za godinu dana i očekuje primena za 2022. godinu.

Za mudre i odgovorne ljude jedva da je potrebno ikakvo obrazloženje, ali ipak u obrazloženju pomenutih zakona jasno piše da je epidemija Kovida–19 onemogućila ili barem znatno otežala intenzivnu saradnju svih učesnika u neposrednoj primeni pomenutih reformi.

Iz tog razloga fokus zaposlenih u javnom sektoru ove godine, a tako će verovatno biti i delom sledeće godine, sve dok se donekle ne stekne taj kolektivni imunitet na ovu bolest, je na zaustavljanju aktuelne epidemije i na sprovođenju neophodnih mera u cilju zaštite stanovništva, organizacije života u uslovima koje nameće pandemija.

U situaciji kada je javni život bitno određen protiv pandemijskim merama, kao ozbiljni i odgovorni ljudi moramo da se tome posvetimo i da se promeni usvojenih reformi javnih službi vratimo kada Kovid–19 bude iza nas, a za sve to vreme, pored kritika kojima smo svakodnevno izloženi, a koji dolaze od onih kojima smeta što se Srbija na najbolji način bori sa ovim problemima, ova vladajuća nomenklatura će se na najbolji način boriti protiv svih problema gledajući da iz njih izađe što manje oštećena.

Ipak, ono na šta bih hteo da se osvrnem, a što me jako zabrinjava kao građanina ove zemlje je sledeća činjenica. Ja razumem da iz pojedinih zemalja u okruženju, da politički korektno kažem, nemaju baš prijateljski naklonjen stav prema nama i našoj zemlji. Svakodnevno stižu orkestrirani napadi.

Jasno mi je i razumem kada izvesni Boris Dežulović kaže da je Beograd kasaba, kaže da je Dubai za siromašne i da je onaj fantastični spomenik Stefanu Nemanji lažni bronzani Baron Minhauzen ili kada izvesni hrvatski novinar, kolumnista i pisac Jurica Pavličić kaže da ga Beograd podseća na sliku iz noćne more.

Ili kada poštovani predsednik Milo Đukanović, predsednik bratske nam Crne Gore, do juče deklarisani pripadnik srpskoga naroda, danas Crnogorskog, sutra već ko zna kog, kaže da isključivi krivac za poraz njegove političke opcije na neposredna završenim izborima je Vučić i Srbija i da ih krivi za poraz njegove politike, zaboravljajući pritom da naš predsednik nije niti jednom rečju, niti slovom, niti zarezom reagovao na izbore u njegovoj zemlji, za razliku od nekih drugih, poput premijera Edija Rame, ali, naravno, njega niko nije osudio.

Ili kada uvažena gospođa Medlin Olbrajt ponovo šalje poruke kako će se sada ona umešati u pregovore između Srba i Albanaca za rešavanje statusa Kosova i Metohije, naravno, ne vodeći ona suštinski računa o dobrobiti naša dva naroda koji teže, kao što vidimo i ovim dijalogom i vizionarskim inicijativama, poput Malog Šengena, uzajamnom pomirenju, jer to pomirenje za sve njih koji se u suštini brinu o tzv. dobrobiti naših naroda, pod znacima navodnika, predstavljalo je katastrofalno poraz. To pomirenje između naša dva naroda bi izmaklo šahovsku tablu na koju su geopolitičke sile svojim potezima vekovima potkusuruju, brinući samo o sopstvenim interesima. Neću da nabrajam bezbroj drugih napada na našu državu.

Zbog toga nisam preterano zabrinut, kao ni svi mi. Ko je, zaboga, od svih njih srećan ako Srbija ima najmanji pad BDP-a u Evropi od 1%, što ne kažemo mi, već najrelevantniji međunarodne institucije koje se bave finansijama ili ako Srbija ima najviše investicija u regionu, ako gradi puteve, ako jača našu vojsku, ako pobeđuje na drugim poljima, a ne samo, kako smo navikli, u sportu. Ako čak i ovoj zdravstvenoj krizi, uzrokovanoj ovom epidemijom, gradimo bolnice, spašavamo ljude, imamo znatno manje zaraženih i smrtnih slučajeva nego mnoge razvijene zemlje u regionu i u svetu ili koga raduje činjenica da se u jeku ove epidemije Srbija može pohvaliti otvaranjem fabrike jedne od najuspešnijih kompanija na svetu, japanski „Tojo tajers“, koja će zaposliti hiljade ljudi u Srbiji i godinama doprinositi razvoju naše ekonomije? Naravno, niko, poštovani prijatelji.

Te uvrede i pogrdne reči, između ostalog, pokazuju da smo na pravom putu, na putu progresa i uspeha i to meni kao građaninu ove zemlje može samo da laska. Neka nas napadaju, a mi ćemo mudro vođenom politikom braniti naše interese na najmpomirljiviji, najmirniji način, svim legalnim i legitimnim diplomatskim sredstvima, sa pruženom rukom prijateljstva, pomoći i međusobnog uvažavanja svima koji je žele.

Vrlo rado ćemo vas dočekati kada dođete u naš dragi Beograd, da se divite onome čemu se rugate u vašim kolumnama, na portalima i društvenim mrežama dok uživate u šetnji našim promenadama, dok uživate u našoj gostoljubivosti i najposle prijateljskoj atmosferi i bezbednosti, onakvoj kakvoj se često ne možemo nadati kada dođemo kod vas u goste, jer nam ne tako retko razbijete šoferšajbnu i napišete neku gadost samo zato što imamo srpske tablice na kolima, ali, Bože moj, tu se valjda razlikujemo.

Ono što mi smeta, to je sledeća činjenica. Pored svih tih napada iz inostranstva koji ne potresaju nikog od nas preterano napokon u ovoj igri koja se zove politika, svako se trudi da nametne i ostvari svoje interese, ali našu stranku, ovu vladajuću koaliciju i predsednika države svakodnevno napadaju i naši građani, pojedinci iz opozicije, pojedini pripadnici tzv. intelektualne elite, koji u obračunu sa svojim političkim neistomišljenicima koriste takve gnusne reči, da ih me je sramota izgovoriti ili oni koji već godinama žive od toga ne bi li svom narodu naneli štetu, pozivajući se na već ustajale, dosadne floskule, koje već liče na mantre, kao što su liberalni pogled na svet, kao određena sloboda mišljenja, ali i neki izvitopereni oblik patriotizma koji je samo njima znan, pri tome apriori osuđujući svaki potez koji ova vlast uradi, ne razmišljajući ili ne uzimajući u obzir da je možda nešto dobro.

Pa, da li može da se kaže da je loše ako se završi Hram Svetog Save i onaj fantastični mozaik ili ako se izgradi neka bolnica? Pa, valjda ni to ne treba da podleže osudi ili kada nas jedni te isti ljudi pre tri meseca napadaju kako smo mi fašistička vlast, jer lišavamo naše građane slobodnog kretanja, ne bi li ih spasili, uvodeći vanredno stanje, a onda za dva meseca isti ti kažu da nismo sposobni i da učestvujemo u lišavanju života naših građana zato što ne možemo da uvedemo vanredno stanje?

Ono što želim da kažem to je da je srpski narod u našoj istoriji bezbroj puta bio slabiji znatno jer smo bili razjedinjeni i na kraju smo svi zajedno trpeli brojne konsekvence. Razumem da je osnovni cilj bavljenja politikom osvajanje i zadržavanje vlasti, ali mi kao narod moramo da definišemo napokon koji su to suštinski interesi Srbije oko kojih moramo zajedno da se integrišemo i oko kojih ne smemo imati spornih tačaka, da zajedničkim snagama svi kao jedan, i pozicija i opozicija i Akademija nauka i pripadnici intelektualne i kulturne elite i Srpska pravoslavna crkva budemo složni u rešavanju gorućih problema koji su nas sada zadesili ili koji će nas zadesiti u budućnosti.

Svestan sam da postoje ljudi koji imaju različite ideje, različite stavove i razmišljanja, ali ne može se u trenucima i bespoštedne borbe za suštinske interese Srbije, kao što je pitanje KiM, kao što je pitanje položaja Srba u regionu ili spašavanje života naših građana u toku ove epidemije, svakodnevno se biti protiv svoje zemlje ili onoga ko je trenutno na vlasti, ne obazirući se na činjenicu da se u toku te borbe radi dolaska na vlast koriste često neistine, kao što su da je zdravstveni sistem pukao, završavam uvaženi predsedavajući, i uzgred da kažem da to i nije tačno ili mnogo drugih stvari koje bi hteo kažem, ali nemam više vremena.

Razumem da se mnogi ne slažu. Razumem da misle da znaju bolje, što je apsolutno legitimno, ali napokon imali su svoju priliku. Bili su nemali broj godina na vlasti i nisu baš uspeli da pokažu da su u pravu, ali vas molim nemojte, poštovani, da držite stranu onih koji nikada prema Srbiji ništa dobro i lepo nisu mislili, da budete protiv svog naroda i države kada su najbitniji državni interesi u pitanju. Bićemo tada zbog vas mnogo slabiji i ranjiviji i umesto da ostvarimo ono od čega je i veliki Sulejman Veličanstveni strahovao kada je izjavio – ne daj Bože da se Srbi slože, ali da mi ipak se napokon složimo. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prvo bih na početku želeo da iskoristim priliku da čestitam Filmskom centru Srbije na velikom uspehu. Naime, naš film „Dara iz Jasenovca“ koji se bavi zločinima nad Srbima u ozloglašenom logoru je nominovan za oskara za Zlatni globus i konačno će zločini nad Srbima dobiti svoju ekranizovanu formu, predstaviti se javnosti.

Da se vratim na temu. Poštovane kolege, važno je istaći da je ova vlast demokratska vlast koja podržava rat svih nezavisnih regulatornih tela i ona shodno tome permanentno radi da se stalno stvaraju sve bolji i bolji uslovi kako bi oni mogli da obavljaju nesmetano svoje aktivnosti.

Podržavamo, da istaknem, Komisiju za hartije od vrednosti da uradi sve kako bi se tržište hartija od vrednosti razvilo u skladu sa ekonomskim ciljevima naše države.

Što se Agencije za energetiku tiče, napominjemo da je to jedan od najbitnijih strateških sektora, da je važno da radimo zajednički na tom polju energetske bezbednosti i nezavisnosti, da diversifikujemo snabdevanje energentima i da smo poslednjih pet godina investirali znatne svote novca u energetske potencijale, obnovljive izvore energije, skladišta gasa i kapacitete snabdevanja električnom energijom.

Ovo na šta ću sad da se osvrnem, to se tiče REM-a i njihove, da tako kažem, jako slabe kaznene politike za izgovorene reči u javnom medijskom prostoru. Svedoci smo ovih dana da čim se otkriju neke nove pronevere građana, odnosno novca građana, neke zloupotrebe od stranke SSP, od Dragana Đilasa i njemu odanih poslušnika, odmah nastaje metež. Nastaje gungula i stvara se korpus koji čine raznorazni pojedini mediji, koji čine pripadnici mafije određenih centara moći u zemlji i inostranstvu. Ti napadi koje oni odmah počinju da usmeravaju ka državi liči na one srednjevekovne napade kada vojska odapinje hiljade i hiljade strela ne birajući koji će cilj da pogode, jer im je jedini cilj da spreče progres i napredak Srbije i srpskog naroda na svim poljima, u ekonomiji, u zdravstvu, u investicijama i u svemu ostalom.

Iako se poštovani gospodin Dragan Đilas za vreme bivše vlasti, zajedno sa svojim poslušnicima, trudio da ne baš domaćinski vodi, ili da ne kažem grubu reč - uništi sve dok su bili na vlasti, on isto tako sad pokušava da uradi i dok se bori da opet dođe na vlast. Kao da mu je bilo malo onaj period koji je proveo. Za taj svoj cilj dolaska na vlasti se ne libi da koristi pojedine satelite, poput onoga gospodina izvesnog dr Radeta Panića, koji iznosi bezočne laži napadajući članove Kriznog štaba, napadajući predsednika države, napadajući i svoje kolege, između ostalog, koji se nadljudskim naporom trude da spasu svaki život naših građana. I to tako što govori da je zdravstveni sistem u kolapsu, da je u Srbiji katastrofalni scenario biblijskih razmera, i to na isti onaj način, istom onom demagogijom, istom onom režijom i glumom kako je njegov ideološki vođa, nakon što su mu ispred prozora uzviknuli „Dragane lopove“, rekao kolegi: „Uključi mobilni telefon da me snimaš“, počeo da plače i onda u celu tu priču uvukao čak i svoju decu, koju, uzgred budi rečeno, niko nikada od nas iz vladajuće koalicije nije pomenuo.

Evo, sad ću pitati celokupnu javnost, zna li neko kako se zovu deca pomenutog gospodina? Naravno da ne znaju. Znaju li kako se zovu deca Aleksandra Vučića? Naravno da znate, jer ih svakodnevno na najbrutalniji način imenuju imenom i prezimenom izgovarajući najogavnije stvari koje su nejasne zdravom razumu.

Poštovana, preplašena i nežna opozicijo, to vam ne pada na pamet da osudite. Jesu li deca Aleksandra Vučića ili naša ili bilo čija druga nešto manje vredna od naše? Sram vas bilo, dr Paniću, oholosti da u političke svrhe zloupotrebljavate pojedine nesrećne slučajeve koji se dese, koristeći ih kao političke pamflete, ne bi li pomogli vašim prijateljima da dođu na vlast.

Sram vas bilo što omalovažavate viteški napor vaših kolega koji se bore svakodnevno za zdravlje ovih građana. Svi smo svesni toga da nije sjajno, da je velika borba, ali nigde nije sjajno, ni u najrazvijenijim zemljama sveta. Sve i da je taj haos kakav priželjkujete i kakav ste rekli da jeste i u Srbiji, pa, vi bi valjda rame uz rame sa vašim kolegama trebalo da stojite i da spašavate živote naših građana, a ne da plačuckate tu po televizijama sa antidržavnom kampanjom koja se kosi sa zdravim razumom, pozivajući stalno na iskrenu želju i brigu za narodom, a suštinska je želja i briga isključivo za dolazak na vlast, za nastavak vašeg bogaćenja.

Dok sve vreme napadate ovu vlast, ni jednog trenutka niko da osudi od vas, ili bar da realno sagleda stvari i da osudi gospodina Đilasa, gospodina Šolaka i njima slične, da ih pitaju na koji su način, kako i koliko su stekli te ogromne svote novca? Raznim mahinacijama i kombinacijama, sa onim najskupljim i najneefikasnijim mostom na Adi, pa onda različitim bus-plus sistemima, pa različitim podzemnim kontejnerima. Da ne pričam o sekundama, minutima i satima kojima su redovno manipulisali u medijskom prostoru koji su kontrolisali.

Što tada te dobronamerne srpske patriote Đilas i Šolak ne odvojiše bar jedan deo svoga bogatstva i ostaviše ovom narodu? Sigurno bi mogli da izgradimo još 50 bolnica i ne znam koliko nabavimo respiratora. Pa, i ovaj famozni Gojko, koji se u poslednje vreme često pominje, da je jednu hiljadu evra izdvajao svaki put kada kupi jedan stan, isto bi moglo da se kupi negde desetak i više respiratora da se spašava ovaj narod.

Da ne kažem da zbog besomučne zloupotrebe javnog novca, što ima uzročno posledične veze sa ovim što sam prethodno naveo, ova vlast je zatekla 2014. godine katastrofalno stanje u svim elementima državnog sistema, pa tako i u zdravstvu. Ali, da nismo mudro vođenom državničkom politikom i pravilnom alokacijom resursa ulagali u svaki segment ne bi li ga digli iz propasti u ovoj državi, sigurno bi se sada, poštovani gospodine Paniću, ostvario taj apokaliptički scenario kome se toliko nadate. Sigurno se neće ostvariti, zato što smo mudro vođenom politikom uspeli da obnovimo više od 80 domova zdravlja i ambulanti, da izgradimo Klinički centar u Nišu, da počnemo renoviranje Kliničkog centra u Beogradu koji će biti gotovo 2021. godine i biće jedan od najmodernijih i najboljih u ovom delu Evrope. Počeli smo da gradimo i u rekordnom roku ćemo izgraditi dve nove kovid bolnice. Sve dok smo to radili, dok smo se grčevito borili, vi i vaši istomišljenici, ideolozi su po Bledu i ne znam gde još zidali hotele, golf klubove i stalno odande napadajući ovu vlast koja se grčevito borila za izlazak iz ove i iz svih drugih kriza.

Tu stravu i užas koju taj doktor Panić i njemu slični stalno prizivaju i predstavljaju suznim okicama i željama za dobro svog narod su samo farsa, poštovana gospodo, jer oni su samo sebi bitni. Zato sam vas i na početku nazvao tzv. doktore, jer od lekarske etike nemate ama baš ništa, a ljudske još manje. Poslušnici stranke SSP-a i gospodina Đilasa, želeći da u ovako teškoj situaciji po naše društvo unesu što veći nemir, iznose permanentno takve neistine, da ne kažem laži, koje smo npr. videli u nedeljnom „Utisku nedelje“, čuvenoj emisiji, kada je izvesni gospodin Branko Čečen, direktor CINS-a, bez imalo srama rekao da Aleksandar Vučić otvara nepostojeće bolnice.

Kako vas sve zajedno koji ste bili u studiju nije sramota da ga niste prekinuli u iznošenju tako groteskne laži, poštovana gospodo? Nismo mi to ni očekivali, pogotovo u jednoj emisiji koja često počinje stavom voditeljke – svi smo svesni da u ovoj zemlji ne valja ništa. Pa, ko je to svestan, poštovana gospođo Bećković? Vi? Jeste li vi vidovita Zorka? Što ne kažete MMF-u da li je svestan kada govori da imamo 1% najmanji pad BDP u Evropi? Što ne kažete onom našem narodu što šeta promenadom da je Beograd na vodi maketa ili o onim putevima, skoro 400 kilometara kojima se voze svakog dana, da su to imaginarni putevi, virtuelni iz neke igrice?

Zašto ne kažete našim prijateljima iz inostranstva kad svako malo otvore po neku fabriku, da je ovo nebezbedno i nesigurno područje za plasman njihovog kapitala. Siguran sam da to nećete reći, ali ćete se i dalje služiti Gebelsovskim metodama propagande tvrdeći da hiljadu puta izrečena laž postaje istine, ne bi li na taj način ubedili građane Srbije da nisu bili u pravu kada su nam poklonili ogromno poverenje na izborima.

Razumem da ste vi plaćeni za to da unižavate sopstvenu državu i sopstveni narod u svakom smislu i na svim poljima, ali ako osuđujete stalno nekoga ko nema slično ili isto mišljenje kao vi, budite barem elementarno pristojni da kada neko tako grotesnu laž izrekne u vašoj emisiji bar prekinete ako ne želite da ga osudite. A kada Dragana Đilasa neko nazove ne daj bože lopovom onda je to skandal, onda je to pozivanje na linč opozicije, onda je to autokratija ove vlasti i onda se automatski stavlja sedamnaest utisaka nedelje, predloga za utiske nedelje kako je njemu ne daj bože ugrožena bezbednost ili bilo šta drugo.

Šta se dešava sa tim kada plaćeni ubica potvrdi da pripadnici dva klana koji se već godinama međusobno istrebljuju nađu jedan zajednički imenitelj i oba klana daju novac ne bi li se lišio života predsednik države? To za vas nije utisak, jel tako? Ili što ne stavite možda na utisak nedelje izjavu profesorke Turajlić koja tvrdi jednim potpuno neakademskim, uličarskim, da tako nazovem, rečnikom koji poziva na rušenje, na satanizaciju. Ono remek delo Aleksandra Rukavišnjikova koji je napravio osnivaču srpske države. Što to ne stavite na utisak, pa da vidimo šta će narod da kaže. Koji je to procenat kome se neće svideti, a koji je to procenat koji će se svideti našem narodu.

Ili kada stavite, ili vam nije utisak i nećete to da stavite kada onaj oblik života, ne mogu drugačije da nazovem nikoga ko želi smrt nekog deteta, bilo kog, od Srđana Noga, dođe i kaže da Aleksandar Vučić i cela njegova familija treba da zasluže najveću smrt. To nije utisak, jel tako? Da nije tragično, bilo bi smešno. Da završim sa ovim.

Apelujem na sve. Nemojte se koristiti ljudskom nesrećom u ovim teškim trenucima radi ostvarivanja jeftinih političkih poena. Niti je viteški, niti je ljudski, a nije ni hrišćanski. Toliko ste svi para zajedno uzeli od ovoga naroda u proteklom periodu da imate za 12 vaših života i vas i vaših bližnjih. Igrajte se sa tim nekretninama, avionima, kamionima koje ste uzeli. Izdajte ih, krečite, renovirajte. Pustite odgovorne ljude da se bore za dobrobit ovog naroda na unutrašnjem i spoljno-političkom planu. Imali ste prilike, bili ste na vlasti, pokazali ste šta znate. Sigurno da su građani Srbije prepoznali vaše kvalitete, tako da mislim da na sledećim izborima verovatni ni vaši najbliži srodnici neće glasati za vas. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovana Slavice, poštovani narodni poslanici, prvo bih da čestitam gospodinu ministru na fantastičnim rezultatima i da kažem da nas je navikao na to, prosto nas svaki deo njegovih aktivnosti obraduje fantastičnim rezultatima, kao što je bio ovaj danas.

Imam dve teme o kojima bih danas rekao par reči. Prva se tiče izmena i dopuna Zakona o carinskoj službi.

Uprava carina je jako bitan šraf u Ministarstvu finansija i u celom državnom aparatu i doprinosi znatnoj dopuni budžeta. U 2019. godini to je bilo čak 51%, a pored te fiskalne uloge, Uprava carina ima značajan i bezbednosni aspekt, odnosno bezbednosnu ulogu, jer se Republika Srbija i dalje nalazi na toj tzv. balkanskoj ruti za krijumčarenje svih vrsta roba i Uprava carina u tom segmentu postiže svakodnevno fantastične rezultate. Ja bih želeo ovom prilikom da čestitam direktoru Tomiću i svim zaposlenim u Upravi carina na fantastičnim dosadašnjim rezultatima i samo tako da nastave.

Izmena člana 48. Zakona o carinskoj službi koji reguliše podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv učinilaca carinskih prekršaja je neophodna, jer je važećom zakonskom regulativom regulisano da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka može podneti samo rukovodilac organizacione jedinice u čijoj se nadležnosti nalaze poslovi vezani za prekršaje, bez mogućnosti da te nadležnosti i ta ovlašćenja prenese na druge carinske službenike. Onda tu dolazi do problema, na primer kada se otkrije carinski prekršaj kod fizičkog lica koje je strani državljanin i mora da se celokupni proces sprovede u hitnom postupku, 48 časova. Tu dolazi do problema jer je teritorijalna razuđenost Uprave carina takva da, ako se na primer otkrije prekršaj na graničnom prelazu, on može da bude udaljen nekoliko desetina kilometara od carinarnice gde se nalaze odseci za carinsko-prekršajni postupak, što može predstavljati i predstavlja značajne otežavajuće okolnosti za rad carinskih službenika. Tako da će izmena i dopuna ovog člana zakona svakako olakšati i poboljšati rad carinske službe i doprineti još boljim rezultatima, kako što se tiče fiskalnog pitanja, tako i što se tiče ukupne bezbednosti i otkrivanja i sprečavanja krijumčarenja različitih vidova roba.

Što se druge teme tiče, poštovane kolege, svedoci smo da se naša zemlja nalazi u jako složenoj, delikatnoj situaciji. Sa svih strana nas pritiskaju razne nedaće. S jedne strane, to je borba protiv kovida, sa druge strane, to je uvek aktuelno pitanje Kosova i Metohije, sa treće strane, unutrašnja bezbednost vezana za pojavu ova dva kriminalna klana koji se bore na teritoriji Republike Srbije.

Pored toga, kao četvrto, istakao bih – udružene snage opozicionih političkih i parapolitičkih organizacija, neke samozvane inteligencije ili elite, kao i pojedinih medija koji imaju jasnu antidržavnu kampanju, koji svakodnevno stvaraju atmosferu linča koji, ne želim da slutim, ali podseća na period neposredan pred lišavanje života pokojnog premijera Zorana Đinđića.

Što se kovida tiče, jasno je da celokupni državni aparat čini sve što je u njihovoj moći da na najbolji mogući način reaguje i spasi život svakog našeg građanina i zbog toga, mogu slobodno da kažem, da po statistikama nismo sjajni, ali ipak imamo manji broj obolelih i zaraženih nego znatno razvijenije i bogatije zemlje u okruženju i u svetu.

Svega toga ne bi bilo da od 2014. godine, kada smo preuzeli kormilo u rukovođenju državnim aparatom, nismo imali jasnu strategiju, između ostalog, i o razvoju zdravstva, pa smo od tada obnovili 80 domova zdravlja i ambulanti, izgradili Klinički centar u Nišu, da se renovira i gradi Klinički centar u Beogradu, koji će biti uskoro završen i biće jedan od najmodernijih kliničkih centara u ovom delu Evrope.

Radili smo paralelno i na tome da plate našim lekarima i zdravstvenom osoblju, kao i njihove uslove za rad značajno poboljšamo i povećamo. Pre nekoliko dana smo isplatili, u svoj ovoj krizi, i 10 hiljada dinara svakome zaposlenom u zdravstvu. U prvom talasu epidemije kovida smo takođe reagovali na najbolji mogući način i nabavili ogroman broj respiratora i svih neophodnih elemenata vezanih za zdravstveni sistem. A bilo je teško, svi znate, da se dođe do jednog jedinog respiratora.

Paralelno sa tim frontom, gde smo se bavili samo zdravljem, morali smo, poštovana gospodo, da se bavimo i drugim frontom, a to je da spasimo našu privredu. I zbog toga, između ostalog, sada imamo najmanji pad BDP od 1%. To ne kažemo samo mi, hvalisavci, kako nas često optužuju, iz SNS-a, već je to stav svih relevantnih međunarodnih institucija koje se bave oblastima finansija, kao što su MMF, kao što je Svetska banka i dalje.

Spašavali smo malu privredu ispaćujući u čuvajući svako radno mesto, ispaćujući minimalce. Dali smo svakom odraslom građaninu, punoletnom građaninu Republike Srbije po 100 evra. Za sve to vreme, te borbe za spašavanje života naših građana, za spašavanje naše ekonomije, što je uzročno-posledično povezano, svakodnevno su nas brutalno optuživali i napadali oni koji za vreme svoje vlasti nisu uspeli čestito ni da renoviraju jednu bolnicu, a ne da naprave više, osim sporadičnih menjanja linoleuma, zavesa ili krečenja. Tako što su nas u jednom trenutku isti ljudi optuživali da smo fašistička vlast jer lišavamo slobode kretanja naše građane, kao da mi branimo nekom da izađe na večeru ili na pozorišnu predstavu, ne zato da bi mu spasili život.

Sa druge strane, kada prođe mesec, dva dana onda nas napadaju kako nismo sposobni da uvedemo vanredno stanje ne bi li spasili živote građana, ali računajući samo na to da se desi neki nesrećni slučaj za koga bi se oni kao hijene uhvatili i to iskoristili kao oružje za borbu protiv nas da bi došli na vlast jer drugog oružja nemaju.

Drugo pitanje koje nas stalno pritiska je pitanje Kosova za koje stalno, svakodnevno trpimo nestvarne pritiske sa svih strana da priznamo tog Frankenštajna, stvorenog od strane međunarodnih moćnika i albanskih mafijaša. Iako je to pitanje odavno sklonjeno zaslugama bivših vlasti u zapećak međunarodne političke agende, ova vlast je, poštovana gospodo, vratila to pitanje na sto za ravnopravno razgovaranje o njemu.

Takođe su nas stalno optuživali da smo raznim teorijama zavere, u koje ni malo dete više ne može da poveruje, dovedeni na vlast isključivo da priznamo Kosovo. Međutim, Kosovo, kao što vidite, ne da nije priznato, već je 18 zemalja mudrom državničkom, strateškom politikom otpriznalo, 18 država koje su glasale već za njegovu nezavisnost i rešile njegov status.

Poštovana gospodo, što se unutrašnje bezbednosti tiče, iako ni jedna zemlja na svetu nije lišena, nije imuna od ove psihopatološke pojave koja se zove kriminal, Srbija se sada našla kao teritorija za bitku određenih klanova zbog koje sada vidimo, počinje da se urušava i sistem, čak se radi o bezbednosti života predsednika države, institucije predsednika države.

To ne bi bio neki veliki problem da kriminalci rade svoj posao, a da pojedini državni činovnici koji se bave bezbednošću građana rade svoj posao. Međutim, problem nastaje kada nastaje partnerstvo između te dve dijametralne nepomirljive strane, pa onda kriminalci žele da postanu policajci, a policajci žele da postanu kriminalci i da plodouživaju njihove zasluge odavajući im lokacije, odavajući im kretanja ili ko zna šta drugo.

To je poštovana gospodo jeres koji mora ova država da saseče u korenu za svaki napredak budući i mi smo identifikovali taj problem i sada smo krenuli u njegovo rešavanje i kao što smo rešili sve druge probleme i ovaj ćemo rešiti.

Postavi bih pitanje celokupnoj javnosti – postoji li kod nas Srba jedan problem oko koga mi možemo da se integrišemo, svi i da krenemo u njegovo rešavanje?

Da li oni koji zagovaraju demokratiju, građansko vaspitanje, liberalizam, širinu svim pogledima, nije li to plod njihovih samoteorijskih stavova, a da se u suštini u praksi ponašaju sasvim drugačije? Oni koji konstantno optužuju ovu vlast su već imali prilike, ne mali broj godina da budu na vlasti.

Poštovani prijatelji, brojke ne lažu. Vi ste imali prilike i bili ste na vlasti, jeste li vi napravili Beograd na vodi, kao jedan od najlepših delova glavnih gradova Evrope? Da li ste vi ruiniranu srpsku ekonomiju vratili na zdrave noge, krajnje nepopularnim merama, rizikujući pri tom da za nekoliko godina ostanete bez vlasti, čime je ova vlast jasno pokazala da im nije suštinska namera samo bitisanje na vlasti, nego dobrobit njihovih građana?

Da li ste vi poštovana gospodo, dok ste bili na vlasti napravili 320 kilometara autoputeva, 290 kilometara započeli, da li ste vi slučajno započeli predpristupne pregovore sa Evropskom unijom ili smanjili stopu nezaposlenosti na 7,3%? Da li ste vi od unižene države na međunarodnom političkom planu napravili respektabilnu državu koju svaka najjača sila na svetu uvažava kao ravnopravnog sagovornika? Mi se možemo na ravnopravan način obratiti Briselu i Vašingtonu i Moskvi i Pekingu.

Poštovana gospodo, da li ste svesni svoje sramote kada osuđujete postavljanje onako velelepnog spomenika, osnivaču Srpske države Stefanu Nemanji, namećući vaš ukus kao jedini kredibilan, kao da niko drugi ne može, a znamo da se o ukusima ne vredi raspravljati, pa i meni se slika Kazimira Maljeviča - crni kvadrat na belom platnu ne sviđa, a ne znači da to nije remek delo svetskog slikarstva.

Da li ste poštovana gospodo iz opozicije toliko ogrezli u nečasti kada ne možete jednom rečju, jednim tvitom da pohvalite najlepši mozaik, možda na svetu koji je ova vlast uradila u hramu Svetog Save? Naravno, da ne možete. Ali, čitam kako pojedinci pozivaju na masovne proteste ne bi li sprečili održavanje svih izbora sledećih. Naravno, nemareći oni za zdravlje i bezbednost građana, jer je jasno ustanovljena veza između onih rušilačkih protesta koji su bili ispred Skupštine i drugog pika epidemije Kovida.

Na šta tačno pozivate poštovana gospodo? Na rušenje ustavnog poretka jedne demokratske države? Na neposlušnost, ne bi li se slučajno u toj anarhiji na neki način dočepali vlasti.

Na pojedinim televizijama svakih dva minuta predsednika države kao instituciju, ne kao Aleksandra Vučića nazivate najpogrdnijim imenima i rečima koje ne mogu da izgovorim. Prvo, što ovo možda gledaju moja deca, a drugo zato što sam mandat od ovog naroda dobio da budem pristojan u ovom visokom domu, a ne da se tako izražavam kao oni.

Pozivate svako malo na „tviteru“, na svim društvenim mrežama, na vašim medijima na smrt, na sahranu predsednika i to od strane nekih umetnika, koji su pri tom u svojoj oblasti stvarno maestralni, ali kakav je to vokabular gospodo? Kakav je to rečnik? Kakva je to agenda, da li vi tom agendom i tim vokabularom želite da dođete na vlast? Vlast se ne osvaja slučajno poštovani prijatelji, ne osvaja se nasiljem, ne osvaja se pozivanjem na anarhiju, bar ne u demokratski razvijenim zemljama kakva je Srbija. Vlast se osvaja na izborima, ali da bi osvojili vlast na izborima morate da imate jasan politički program koji će narodu obezbediti duplo veću platu, koji će obezbediti jaču vojsku, veću mogućnost zapošljavanja, koji će obezbediti i stvoriti nove bolnice, bolje zdravstvo, ojačati vojsku. Da bi sve to imali, prvo morate da posedujete viziju, pa znanje, pa mudrost i na kraju hrabrost i istrajnost da sve to sprovedete u delo.

A vi, poštovana gospodo iz opozicije koji stalno kritikujete ovu vlast, svi zajedno nemate ove osobine, jer je jedini zajednički imenitelj oko koga se vi udružujete dolazak na vlast radi besomučnog ličnog bogaćenja, a to je upravo razlog zašto ne možete da se složite i nećete se složiti.

Verujem u pamet i mudrost srpskog naroda i gotovo sam siguran da legalnim putem nikada nećete doći na vlast, ali vas ipak molim nemojte stvarati atmosferu linča i unositi u ovu državu kako stari Grci kažu hibris ili razdor u trenucima kada je od presudne važnosti da svi zajedno mobilišemo sve kapaciteta kako bi iz ovih gorućih problema izašli što manje oštećeni, a onda se poštovana gospodo vidimo za godinu dana na izborima, pa neka pobedi bolji. Živela Srbija!

Imovinska karta

(Beograd, 19.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Pomoćnik direktora Uprava carina Republika Mesečno 109800.00 RSD 21.09.2018 -