IVAN RIBAĆ

Nestranačka licnost

Ivan Ribać rođen je 1977. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je profesor sporta.

Do 2018. godine bio je Načelnik odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina.
Od 2019. godine obavlja funkciju pomoćnika direktora u Sektoru za ljudske resurse i opšte poslove.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine, našao se na 36. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu” i po prvi put postao narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:21

Osnovne informacije

Statistika

  • 20
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 28.07.2021.

Hvala predsedavajući.

Poštovana gospođo Čomić sa saradnicom, poštovani građani Srbije, izmene Zakona o kulturi koji se primenjuje još od 2010. godine na prvi pogled nisu u vezi sa njegovom osnovnom intencijom, već predstavljaju akt usaglašavanja sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti.

Suština izmena četiri člana važećeg zakona je da umesto 30%, koliko je bilo učešće manje zastupljenog pola, u sastave Nacionalnog saveta za kulturu, u upravnim ili nadzornim odborima ustanova kulture, taj broj da se poveća na 40% i to treba sagledavati ne samo kao političku obavezu, već i kao jedan kulturni čin u doslovnom smislu te reči.

Politički vidovi rodne neravnopravnosti vode poreklo još iz kulturnih miljea u kojima je muškarac imao ne samo povlašćenu, nego i delimično eksploatatorsku ulogu u odnosu na žene. Kultura muške dominacije, koja je pre modernog porekla, u novovekovnom društvenom kontekstu je dobila nove forme koje su se očitavale najpre u uskraćivanju prava glasa žena, potom u manje plaćenom radu žena za isti posao koji obavljaju kao i muškarci i u neplaćenom kućnom radu, ali i o manjoj zastupljenosti žena na visokim društvenim lestvicama i funkcijama.

U duhu opšte liberalizacije društva i stvaranja novog kulturnog obrasca koji nije zasnovan na muškoj dominaciji je ideja rodne ravnopravnosti koja podrazumeva i ravnopravnu rodnu zastupljenost u upravljačkim mestima ili radnim telima.

Ovaj poseban odnos prema rodnoj ravnopravnosti, odnosno uvećanje socijalnog senzibiliteta prema ovoj temi takođe je jedna od tekovima aktuelne vlasti u Republici Srbiji nasuprot njenih zakletih oponenata koji su neretko primenjivali fizičko zlostavljanje svojih bračnih partnera i njihovih roditelja, za šta su pokrenuti određeni krivični postupci.

Ta sklonost ka nasilju koju su pomenuti predstavnici sadašnje opozicije ispoljavali prema najrođenijima se reflektuje i kroz njihovu svakodnevnu političku agendu i sada pozivaju na bojkote, demonstracije protiv vlasti, na revanšizme, na neposlušnost, optužujući čak i predstavnike Evropskog parlamenta, iako su, da citiram, govoreći da oni idu uz dlaku Aleksandru Vučiću, završen citat, iako su ih oni pozivali da budu medijator između aktuelne vlasti i opozicije. Tu agresivnost građani su mogli da vide i u nedavnom neveštom performansu gospodina Vuka Jeremića ispred Predsedništva Republike Srbije. Mogli su da vide i pozivanjem na julske demonstracije prošle godine kada su napadali snage MUP-a i agresivnom retorikom opozicionih elita koji koriste rečnik KKK.

Mnogi će me sada osuditi što sam napravio ovu komparaciju, ali prosto nisam mogao da nađem bolju, sudeći po jutrašnjoj izjavi jednog od perjanice, intelektualne opozicije, gospodina akademika Teodorovića, koji je u svoj intervju rekao da više veruje Belivuku, nego Aleksandru Vučiću.

Sa tom njegovom rečenicom on planira i to mu je politička platforma sa kojom on želi da pridobije glasove građana Republike Srbije. Više veruje čoveku koji je tranžirao ljude u polutke, nego legitimno izabranom demokratskom predsedniku jedne suverene zemlje. Da nije tragično, bilo bi smešno i neka mu služi na čast.

Ipak SNS nasuprot tome ima jasan i principijelan stav koji je više puta potvrđen u javnosti. Biti principijelno protiv nasilja, to znači ne tolerisati bilo koji njegov pojavni oblik. U tom smislu i borba za rodnu ravnopravnost je zasnovana na istom principu kao i borba protiv siledžija, protiv huligana i svih onih ljudi ili organizacija koji smatraju da sebi mogu da dozvole da rade ono što drugim ljudima zabranjeno.

Sasvim suprotno tom stavu pravi stavovi današnje opozicije i medija koje oni kontrolišu ponovo dolaze do izražaja ovih dana u horskom zauzimanju strane bezobzirnih kriminalaca koji su sa svojom bandom činile gnusne zločine koji su nepojmljivi zdravom razumu.

U slepoj želji da se po svaku cenu dokopaju vlasti, ovi da tako kažem političari otvoreno staju na stranu jedne kriminalne organizacije, umesto da budu užasnuti ili najmanje kao ljudi solidarni sa porodicama njihovih žrtava. Samim tim braneći zločine, braneći zločince u javnosti kroz vešto uvijenu političku formu ovi ljudi koji su se opet nameračili da osvoje vlast, postaju saučesnici u promociji asocijalnog ponašanja i istinski podrivači pravnog sistema, društvene stabilnosti kojoj težimo kao društvo još od kada smo došli na vlast.

Možemo primetiti i da su se njihovi najviši funkcioneri, poput Dukljanskog fanatika, kako sebe voli da nazove Brajan Brković, visoki funkcioner SSP, koji sada odjednom podržava osobe koje su zauzimale svojevremeno najviše pozicije u MUP-a, a danas se spominju da su na neki način upletene i povezane sa ovom kriminalnim organizacijom.

Bez ikakve namere da prejudicira njihovu umešanost u kriminalne aktivnosti, iskreno bilo bi mi drago da se ovi navodi pokažu kao netačni, ali ipak su to osobe koje bi morale bar da snose onu moralnu odgovornost zbog toga što se kolokvijalno kaže – nisu bavile svojim poslom, tj. nisu radile ništa da spreče nastajanje ovog kriminalnog klana, u najmanju ruku.

Isto da podsetim da je gospodin Brković, visoki funkcioner stranke Slobode i pravde, bivši predvodnik protesta „1 od 5 miliona“, koga ima gde god se za Srbiju može najružnije govoriti i da je on sin Balše Brkovića i unuk Jevrema Brkovića, osoba koje su osvedočeni protivnici svega srpskog. Srpskog imena, srpskog naroda, srpske vlasti i srpske crkve i države na posletku, o čemu ne skriveno govore o svim svojim nastupima i javnim pojavljivanjima već decenijama. Da ne kažem, deklarisani i ostrašćeni srbomrsci. Sada bi on, unuk i sin ljudi koji su karijeru igzradili na animozitetu prema Srbiji i srpskom narodu, sada bi on nama da soli pamet šta je dobro u Srbiji, šta ne valja u Srbiji, kako će on kada dođe na vlast sa njegovim mentorima da uredi ovu državu i društvo.

Napokon i ovaj zakon, kao i mnoga druga zakonska rešenja o kojima raspravlja ovaj visoki dom pokazuju da je društvo u Srbiji ponovo pred izborom između, da upotrebim jednu tešku, ali istinitu drevnu podelu iz hebrejske tradicije, na sinove svetla i sinove tame.

Ne sumnjam da će kao i do sada pobedu izvojevati pristojna ne nastojna Srbija. U ime te Srbije i mi narodni poslanici treba javno da podržimo i ovaj i svaki drugi zakon koji onemoguće nasilje i nasilnike i koji garantuje punu ravnopravnost svih ljudi. Iz tog razloga sam smatrao da i četiri kratka člana kojima se menja ovaj zakon, odnosno se usklađuje sa Zakonom o rodnoj ravnopravnost, treba iskoristi da bi se istakao princip koje pristojne ljude odvaja od nasilnika, huligana i njihovih branitelja u javnosti.

Dozvolite samo da kažem još par reči o jednoj aktuelnoj situaciji koja se dešava ovih dana u društvu. Svako zdravog razume i ne prevelike političke pismenosti može da uvidi da se prethodnih dana Srbija i njena vlast suočava sa očiglednim pritiscima iz raznih centara moći, što političkih, medijskih, opozicionih, kriminogenih i svih drugih. Ti pritisci se mogu videti u histeričnom donošenju rezolucija Srbima kao genocidnom narodu koji su brže bolje potrčale da usvoje neke zemlje u okruženju i u regionu iako to sa istinom nema baš nikakve veze.

Prvo, nijedan narod u istoriji nije i ne može se osuditi kao genocidan. Napokon, za to nisu bili osuđeni ni pripadnici Trećeg rajha koji su imali jasan strateški i do detalja izrađen plan o istrebljenju jevrejskog naroda, a drugo, zato što se genocid nije ni desio, bar sudeći po izveštaje nezavisne komisije koju je predvodio dr Giden Grajf, istoričar i specijalista za izučavanje istorije Holokausta, koji je naučno dokazao da se desio zločin koji nijedan pripadnik ovog naroda ne sme da negira, ali ne i genocid.

Na kraju, o tome je najbolje rekao i naš čuveni reditelj Predrag Antonijević. Kada su ga pitali o zločinu u Srebrenici, postavio je kontra pitanje – ko vam je to rekao. Kada su mu rekli da su to rekle majke Srebrenice, on je rekao – to je jedan od dokaza da se u Srebrenici nije desio zločin, jer da se desio zločin ne bi postojale majke Srebrenice, kao što nije bilo ni majki Jasenovca nakon onog genocida nad srpskim življem u NDH.

Osnovna zamisao poštovani građani ovih združenih napada, da se destabilizuje situacija u zemlji, a to je najlakše uraditi tako što se napadne faktor stabilnosti i reformator naše države i društva u celini, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Pa i da se napadne za nešto za šta normalan čovek ne može ni da pomisli.

Sada možemo videti po novinama, da napada da je on ekskluzivni uvoznik indijskog soja korone u Srbiju, napada se da mu je jedno vođa navijača, da mu drugo dete nosi ime velikog srpskog osvajača, da mu je brat narko diler i vlasnik svega što postoji u Srbiji, od frizerskog salona do Mekdonalda, da mu otac nije otac, a sada najnovije, napada se i da je član ovog kriminalnog klana.

Svakome iole pismenom čoveku je jasno koje su namere i šta je cilj ovih gnusnih laži i optužbi, ali ću ih ipak javno reći, naročito ove poslednje optužbe da se viđao sa pripadnicima ovog zloglasnog klana, jer i da je hteo, on to ne bi mogao. Ako uzmemo u obzir koliki broj ljudi i službe učestvuje u njegovoj proceni bezbednosti i on to sigurno ne bi mogao ni na koji način da uradi.

Poštovani građani, osnovni cilj ovih napada je destabilizacija razvoja i napretka Srbije u svakom smislu, pred predstojeće izbore radi dolaska na vlast onih sa kojima bi se lakše moglo manipulisati, ko ne bi bio tako težak pregovarač i koje bi sa lakoćom prihvatili da sprovodu u delo interese zemalja koje ne da ne žele dobro Srbiji, jer prosto u visokoj politici nema te vrste emocija, već jednostavno žele da nametnu i ostvare svoje sopstvene geopolitičke i geostrateške interese, poput priznavanja nezavisnosti KiM, poput optuživanja Srbije za genocid kako bi se redefinisala političko-pravna situacija u BiH i mnogih drugih interesa.

Ali, dragi građani, nemate potrebe da se brinete, niti razloga. Uprkos napadima, uprkos ovim lažima koje se svakodnevno iznose, sada smo videli da je izgovorena laž da je gospodin Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, za vreme dok je bio čini mi se, ministar rada i socijalne politike, govorio Miljkoviću iz ovog klana, da treba da se auto s oružjem odvede u Jajince iako on tada nikakve ingerencije, niti nikakve mogućnosti nije imao da to uradi.

Uprkos drugim izmišljotinama, uprkos želji da se našoj zemlji povije kičma, Srbija se iz dana u dan razvija, brže nego što je za očekivati i izaći će na kraj i sa ovim problemom, kao što je izlazila na kraj sa svim problemima sa kojima se suočavala, od kada je preuzela državno kormilo. Sa poplavama ako se sećate, sa najmanjim BDP u regionu, sa razorenom privredom, sa razorenom vojskom, sa devastiranim školskim sistemom, sa najmanjim platama u regionu i napokon, sa ovom pandemijom Korone.

O Srbiji, poštovani građani, vode računa odgovorni ljudi koji žele da iza sebe ostave ne samo materijalne dokaze u smislu velikog broja investicija sadašnjih najvećih plata u regionu, razvijanjem putne zdravstvene i druge infrastrukture, već žele i da stvore ideološku paradigmu i kulturni obrazac koji će raskrstiti sa prethodnim načinima i modelima vršenja državne vlasti koja se oličavala isključivo u besomučnom ličnom bogaćenju, i stvoriti model i stvoriti obrazac koji će za osnovni cilj imati brigu o državi, društvu i svakom pojedincu bez obzira ko u budućnosti bude na čelu naše otadžbine. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 21.07.2021.

Hvala predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani Srbije, poznavaoci pravnih nauka poznaju razliku između legaliteta i legitimiteta. To uglavnom znači da zakoni i propisi treba da budu pravični, odnosno da zakonitost sama po sebi još ne garantuje pravdu.

U kontekstu filozofije prava, možemo da zaključimo da legalitet sam po sebi još ne garantuje moralitet, iako je ideal prava upravo da podstiče i omogućava delovanje ljudi prema etičkim principima.

U zakonima o kojima danas raspravljamo na efikasan način se prevladava razlika između legaliteta i legitimiteta, odnosno omogućuje se da se jedna osetljiva oblast zakonski uredi, na način da se time garantuje ono što je najbitnije, a to je pravda.

Postavlja se pitanje - šta je suština predloženih izmena i dopuna zakona?

Naime, stalnost sudijske funkcije, kao značajna antikorupcijska regula, zahteva određenu dopunu koja će garantovati da sudije zaista rade u interesu vladavine prava. Dosadašnja zakonska rešenja u članu 63. Zakona o sudijama, čije se brisanje predlaže ovim zakonom, oslanjala su se na ocenu rada sudija prema efikasnosti, međutim, efikasnost sama po sebi ne garantuje da se sudijska funkcija obavlja časno i odgovorno, iako to svakako čini najveći broj sudija.

Prema tome, bilo je potrebno pronaći rešenje koje će uz garantovanje stalnosti sudijske funkcije i oslobađanje sudija imperativa efikasnosti po svaku cenu ipak uspostaviti određeni objektivni kriterijum koji bi omogućio stručnu kontrolu kvaliteta rada sudija. Zato uspostavljanje etičkog odbora kao stalnog radnog tela pri Visokom savetu sudstva, a to je suština oba zakona o kojima danas govorim, prema tome ispunjava ovaj zadatak, odnosno objektivno zasnovanu kontrolu, koja sa jedne strane čuva dostojanstvo i autoritet sudija, a sa druge strane učvršćuje legitimitet njihovih odluka.

Etički odbor odlučivaće o postupcima sudija, odnosno on će na osnovu kodeksa procenjivati koje su to konkretne delatnosti sudija nespojive sa obavljanjem značajne funkcije koja im je dodeljena, a to nadalje podrazumeva ne samo istrajavanje na strogoj i striktnoj primeni zakona, nego garantuje nepristrasnost, kako kada je reč o okolnostima pravne stvari, tako i kada je reč o ličnosti stranaka.

Zahvaljujući obrazovanju etičkog odbora, ne samo da će domaće zakonodavstvo biti usklađeno sa Akcionom planom za revidirano Poglavlje 23 u kontekstu evrointegracija, nego će sudstvo imati snažan etički legitimitet, što će doprineti njegovom ugledu u društvu, a to već samo po sebi ima pravno-preventivnu funkciju u odvraćanju od kršenja zakona.

Imajući sve ovo šta sam rekao u vidu, ne čudi što je ovakva zakonska rešenja mogla da predloži samo ona Vlada koja, uživajući nezabeleženu podršku građana u svom delovanju, ne odstupa od etičkih standarda. Obezbeđivanje finansijske pomoći građanima tokom pandemije, podsticanje stranih investicija radi smanjenja nezaposlenosti, uspostavljanje jasnih ekoloških standarda govore da ovu državu vode samo moralni političari. Ovde podsećam na razliku između moralnih političara i političkih moralista iz poznatog spisa Emanuela Kanta o večnom miru, da bih ukazao na razliku između predstavnika sadašnje vlasti i sadašnje opozicije, koja opet pretenduje da dođe na vlast.

Naime, kada pogledamo te ljude koji su pre nešto manje od decenije vedrili i oblačili u Srbiji, tu ne razaznajemo moralne političare, već samo političke moraliste za koje je politika stvar samo puke veštine radi dolaska na vlast, i to po svaku cenu, a to podrazumeva gaženje svakog moralnog principa, otvoreno laganje, populističko protivljenje svakoj meri Vlade, uz navođenje često međusobno protivrečnih razloga, tipa onih histerija zašto smo ograničavali kretanje naših građana prilikom pojave pandemije korona virusom, uvodeći vanredno stanje, odmah nakon mesec-dva dana isti ljudi su nas optuživali zašto ne uvodimo vanredno stanje da bi spasili živote naših građana.

Da podsetimo, to su ljudi koji su osuđivali nabavku respiratora, koji su unapred sudili i sumnjali u opravdanost vakcinisanja, a onda hitom potrčali da stanu prvi u red za vakcinisanje, oni koji kritikuju dodelu novčane pomoći građanima, iako znaju da su to odgovorno i dobro osmišljene mere, samo da bi otežali rad ovoj vlasti i Vladi uopšte. To je delovanje bez principa, to je jedna bezobalna politika koja baš iz tog razloga nema nikakav program i jasan politički smer.

Politički moralisti znaju samo da populistički pametuju, da budu kritizeri svega, da javno prozivaju, difamiraju i lepe etikete. Samim tim, da su nekom nesrećom i dalje na vlasti njima ništa ne bi značio zakon čiji je cilj etički imperativ u pravosuđu. Njihovo političko delovanje, kako u vreme dok su bili na vlasti, tako i kada su voljom naroda otišli u zapećak iste, uvek je bilo bazirano na jeftinom pragmatizmu, a odsustvo moralne odgovornosti dovelo je do posledica sa kojima se danas suočavamo, od politike vođene na Kosovu, do loše privatizacije, gubitka radnih mesta, devastiranja institucija i korupcije na svakom nivou.

Na sreću, odgovorna vlast je u prilici da iznova uspostavlja ili osnažuje institucije sistema i da radi u interesu kulturne, ekonomske i socijalne obnove naše zemlje. Zato ćemo u danu za glasanje svi glasati za ove zakone.

U tom smislu, mi ostajemo pri poruci one latinske sentence „fiat iustitia, pereat mundus“, koju je Kant u pomenutom spisu duhovito preveo – neka vlada pravda, pa makar zbog toga propali svi lupeži na ovome svetu.

Hteo bih još samo par reči da kažem. Svedoci smo da Srbija raste, da se Srbija razvija. Iz dana u dan svedoci smo kako se otvaraju fabrike, zapošljavaju ljudi. Da ne bih pričao o svim rezultatima koje je ova vlast postigla, uskoro će izaći jedna brošura na 500 strana gde će detaljno biti opisano šta smo to uradili za dobrobit naše zemlje i našeg naroda.

Kada se uporede rezultati prethodnih vlasti i onih koji ponovo žele da zauzmu državno sedlo, jasno će se videti ko je radio i ko je mislio za interes građana Srbije, a ko je radio isključivo u svom sopstvenom interesu. I na kraju, to će nas bez sumnje dovesti do pobede na izborima na svim nivoima, jer naši građani glasaju za jasan program, za vidljivu politiku rezultata, a za pretnje raznim revanšizmima, motornim testerama, prolivanjem krvlju, za to nikada nisu, niti će glasati.

Zbog svega toga apelujem na pripadnike opozicije da ne koriste bezočne, lako proverljive neistine i uvrede na račun ove vlasti, već da daju neku konstruktivnu kritiku ili neki predlog kako oni to misle da urade nešto bolje od nas i neka osmisle neku zdravu ideju kako bi dobili možda poverenje građana, umesto što se ne libe da radi borbe u političkoj areni koriste najveće nesreće koje mogu da ljude zadese, pritom nikako se ne služeći istinom.

Navešću samo par primera. Setite se likovanja u toku epidemije korona virusom kada je neko izgubio život, kako se optužuje odmah da je ova vlast kriva za to, iako rezultati govore potpuno drugačije. Rezultati govore da smo među zemljama koje su imale najmanji broj stradalih u regionu, da smo imali najveći broj respiratora, da smo imali najveći broj vakcina, da smo izgradili najviše bolnica. Setite se onih suludih optužbi da je vlast kriva za pad helikoptera koji je poleteo da spasi život jednoj bebi, za napade na ovu vlast da sama sebi podmeće požare u sopstvenim fabrikama, ne bi li ih tako lakše prodali, valjda vodeći se onom svojom logikom i idejama kada su oni bili na vlasti, u toku one pljačkaške privatizacije, kako su uništavali sopstvena preduzeća, ne bi li ih prodali u bescenje.

Pored tih neistina kojima se trude da diskredituju svakog od pripadnika ove vlasti, izmišljaju notorne neistine da je izvesni Mario Maletić, koji je pre neki dan napisao neki tvit sa sadržajem koji je za tvitove koje pišu pripadnici opozicione avangarde Andersonova bajka za decu koja se čita pred spavanje, i kako je on, taj izvesni Maletić, na nekoj visokoj funkciji u Ministarstvu pravde, iako to nema veze sa istinom. A ne libe se i ne srame se ni da napadnu jednog od najčasnijih i najmudrijih pripadnika srpskog naroda patrijarha Porfirija, koga osuđuju zato što je služio liturgiju svome narodu povodom krsne slave u mestu Končarevo pored Jagodine, optužujući ga za gnusobe koje ne želim ni da pominjem u ovom visokom domu.

Takođe, sa oduševljenjem čekaju ne bi li se ponovo desile poplave, za koje bi odmah optužili da je kriv Aleksandar Vučić i, naravno, verovatno bi i obećali da će ukoliko njega eliminišu sa političke scene u Srbiji oni srediti da nikad više ne pada kiša i da se nikad više ne dese poplave na teritoriji Republike Srbije.

Sada su napali, ovih dana, da je vlast kriva zato što se jedan sprat građevine na Vračaru srušio i kako je za to kriv predsednik, gradonačelnik ili menadžer grada. Ali, ja bih želeo samo, što se toga tiče, da podsetim da se za vreme mandata gospodina bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa 2011. godine desio jedan nesrećan slučaj kada se slično obrušila zemlja prilikom iskopavanja temelja za jedan vrtić u zemunskom naselju Kalvarija, kojom prilikom su stradala četiri nedužna čoveka.

To je razlika između vas i nas, poštovani gospodine Đilas. Mi nismo tada vas optuživali da ste krivi dok se armada vaših vojnika, po vašem nalogu, na vašem internet portalu poput lešinara obrušava na SNS, šta god da se desi. Moralni i etički kodeksi koji su za nas zid preko koga zastajemo i nikada ga nećemo preći za vas i vaše istomišljenike su samo niska prepona koju preskačete svaki dan ne bi li se što pre dočepali vlasti.

Slično onoj sentenci Borka Stefanovića, objavljenoj u depeši Vikiliksa 2008. godine, čini mi se, kada je rekao parafraziram, sačekajte, ja mislim Amerikancima - sačekajte samo da pobedimo u drugom krugu izbora pa ćemo lako rešiti problem Kosova, u čemu se jasno vidi na čemu se bazira vaša politička platforma.

Naposletku i ako iznosite ovakve neistine svakog dana nemojte bar koristiti tako retrogradnu retoriku i tako primitivan rečnik zbog kog bi se postideli najveći primitivci koje poznajemo.

To što govorite za predsednicu Vlade, da je glupača u javnim emisijama, za predsednika države da je bolestan, za narodne poslanike da su rulja secikesa, prostaka i potparola mafije, to govori više o vama, nego o nama.

Pri tom, ovo su neki samo od najblažih epiteta koje sam naveo i iznosite onakve odvratnosti prema mom uvaženom kolegi Marijanu Rističeviću, koji je za sve vas skupa, oličenje čestitosti, inteligencije i obrazovanja, ali, ne onog formalnog koji se za vas oličava u skupim odelima i u skupim automobilima, poput onog poršea kojim idete na mitinge, već onog suštinskog koji je utemeljen na moralu, na časti, na obrazu i istinskoj brizi za svoj narod.

To što gospodin Rističević, umesto poršea sa svojim seljacima svakog dana vozi traktor, ni na koji način ne znači da je lošiji od gospodina vaše perjanice Aleksića, koji je pred pravosuđem osuđen za klevetu, vi bi ga nazvali lažov i bitanga, ali ja to neću, jer ne želim da koristim vokabular koji vi koristite.

Sve ove klevete koje iznosite razume se, deo su vaše političke platforme, vašeg političkog folklora, koji koristite umesto programa i ideja, ali one vas sigurno neće vratiti u državno sedlo.

Na izborima, ukoliko skupite hrabrosti da na njih izađete, moraćete da ponudite narodu program, ali, vi ste poštovana gospodo, dugi niz godina bili na vlasti, šta ste uradili.

Da podsetimo, imali smo razorenu privredu, bez šanse i vizije za uspeh. Razorenu vojsku, najvišu stopu nezaposlenosti, najmanje plate u regionu.

Imali smo KiM gotovo priznato veštim, odnosno neveštim, verovatno i veštim i dobro osmišljenim pitanjem Međunarodnom sudu pravde, ali ostavićemo to da istorija presudi.

Danas je Srbija uvažena zemlja, danas je Srbija poštovana zemlja, zemlja koja se vodi pomirljivom, racionalnom i pomirljivom politikom progresa.

Zemlja koja pruža ruku prijateljstva svima koji je žele, ali zemlja čija vlast prevashodno misli i radi isključivo u interesu svog naroda.

To je politika SNS koju je definisao i sprovodi Aleksandar Vučić, i politika koja nas vodi u zdraviju i srećniju i bolju budućnost na svim poljima. Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje , 06.07.2021.

Hvala predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvaženi građani Srbije.

Pred nama je danas set zakona koji su nastavak suštinske politike ove vlasti koja se ogleda u tome kako pomoći i kako obezbediti uslove da naš narod živi pristojnije, da živi kvalitetnije, bezbednije i napokon, uspešnije nego što je živeo.

A svi ovi predlozi zakona danas na dnevnom redu, su preduslov i samo još neki u nizu koraka ka ostvarenju svih ovih ciljeva.

Danas ću pričati o dva zakona.

Prvi je Predlog zakona o Potvrđivanju sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Stara indijska poslovica kaže – reke ne piju svoju vodu, drveće ne jede svoje plodove, oblaci ne gutaju svoju kišu, sve što je veliko je uvek u korist drugih i u skladu sa tim, mi se trudimo kao vlast da radimo u korist drugih.

Prvo u korist našeg naroda, pa onda u korist vaskolikog čovečanstva, koliko god da je to u našoj moći.

Zato jesmo samosvesni značaja prirode čiji smo neizostavni deo, trudimo se da na najbolji način zaštitimo i ovo je jedan od koraka, koje naša zemlja nastoji da poveća otpornost na buduće rizike povezane sa klimatskim promenama, kao i da se što pre i što bolje uhvati u koštac sa problemima zagađenja vazduha.

Ovaj zajam će se sprovoditi kroz aktivnosti i koje će biti podeljene u dve oblasti ili dve celine.

Prva se tiče unapređenja efikasnosti i transparentnosti javnog sektora koja će se sastojati od niza akcija, kao što su modernizacija javnih nabavki, kontrola zapošljavanja u javnom sektoru i mnogih drugih sa prevashodnim ciljem uspostavljanja održivosti javnih finansija.

Druga oblast će se odnositi na usvajanje zakona o klimatskim promenama i smanjenju zagađenja vazduha i realizacijom ovog zakona, za očekivati da će se pokrenuti zeleni i održivi ekonomski rast.

Od naše zemlje se očekuje da će usvojiti niz zakona i podzakonskih akata, koji će doprineti da naši građani žive u zdravijem i bezbednijem okruženju, a između ostalog oni su deo opšteg evrointegracijskog procesa naše zemlje.

Što se tiče predloga zakona o Potvrđivanju ugovora o kreditu između Francuske i Agencije za razvoj Republike Srbije, za realizaciju programa urbane sredine otporne na klimatske promene njegov značaj ide u korak sa politikom Vlade Republike Srbije, koja je usmerena na poboljšanje i reformisanje zakona, kako bi se na najbolji način odgovorilo na klimatske promene kroz povećanja otpornosti na buduće eventualne rizike i šokove koji su povezani sa klimatskim promenama u urbanim sredinama.

Valja takođe naglasiti da će sredstva kredita biti korišćena u vidu budžetske podrške kako bi se promovisale reforme vezane za upravljanje zaštite životne sredine.

Ovo je samo jedan deo od zakona pred nama čiji će pozitivni efekti doprineti boljem životu naših građana.

Naravno, verovatno će se naći neko od onih koji su za vreme svoje vlasti uzimali kredite, kako bi povećavali plate i penzije, ukoliko su izborne godine ili jednostavno kako bi isplaćivali plate i penzije, i naći će da osude i ove predloge zakona, ali treba im reći - gospodo mi smo mudro u interesu naroda vodili ekonomsku politiku donoseći čak brojne krajne nepopularne mere, kao što to smanjenje plata, smanjenje penzija, da bi smo sada mogli da brinemo između ostalog i o zaštiti životne sredine i u tom smislu da uzimamo i ove kredite koji će nam pomoći da to što bolje i što pre uradimo, a da nema više bojazni od finansijske krize kako je bila vreme onih koji su od međunarodnih partnera dobijali znatno veća finansijska sredstva, ali su ih locirali isključivo u privatne džepove.

Setimo se samo perioda nakon pada režima Slobodana Miloševića, koliko je tada novca ušlo u našu državu a šta je ostalo od toga i na šta je on iskorišćen možemo iz tog perioda samo da setimo one pljačkaške privatizacije na kojem je devastirana srpska ekonomija, srpska privreda i srpsko društvo na koncu i ništa od toga nije bilo dobro urađeno za našu zemlju ili da budemo pošteni, uređeno bar malo.

Želeo bih još nešto da kažem. U prethodnih nekoliko dana pronela se vest da je ukinut roming među državama zapadnog Balkana, bar najviše njih, čini mi se da je u Grčkoj samo smanjen, da nije ukinut skroz ali je na dobrom putu i to je jedna lepa vest koja je obradovala građane svih pomenutih zemalja.

I postavlja se pitanje – ako ovako jedan mali boljitak je doneo dobro svim ovim narodima, zašto umesto da se radi na još većim i značajnijim projektima koje će poboljšati život svih naših građana, zemalja zapadnog Balkana, neke zemlje u našem okruženju permanentno bude zle duhove prošlosti ne daju im da konačno već jednom napuste ovaj prostor.

Naravno tu izuzimam našu zemlju, jer smo svedoci da predsednik kao predstavnik naše zemlje sve vreme vodi upravo ovu politiku koju sam naveo u prvom delu moje konstatacije, a to je politika mira, politika saradnje međusobnog razumevanja i pomoći, pa i onih koji nam ne vraćaju na isti način.

Pre neki dan smo bili svedoci da su nam prebili dete.

Malog Nikolu Perića, iz sela Gojbulje kod Vučitrna, skinuli mu krstić, lomili i gazili ga po njemu. Svedoci smo da jedinoj Srpkinji u Đakovici, gospođi Gašić svakodnevno prete klanjem, prete ubistvom i proterivanjem.

Na spomen velikog prijatelja Srbije gospodina Viktora Orbana, da nas kao državu odmah treba što pre primiti u EU, odmah se odapinju otrovne strele iz nama susedne države, koja nas uslovljava raznoraznim uslovima, te kako treba da uvedemo sankcije Rusiji ili mnogo drugih, a možda će tražiti da i mi dođemo da proslavljamo onu zločinačku akciju „Oluja“, kao što to rade naša braća iz Crne Gore, onu akciju kada je sa vekovnih ognjišta proterano 250 hiljada srpske nejači i možda će im i to biti jedan od uslova da nam daju podršku za pristupanje naše zemlje EU.

Kao grom iz vedra neba nas optužuju za državni udar, za veliku srpsku hegemoniju iz Crne Gore, donoseći rezoluciju koja pritom ne odgovara istini, isti oni koji su na krilima borbe za očuvanje svetinja SPC nošeni, osvojili vlast, a sada se utrkuju da čestitaju dan državnosti takozvanoj državi, lažnoj državni Kosovo, uz velike muke da dokažu da nisu čestitali sličan praznik Republici Srpskoj.

Čemu sve to, poštovani prijatelji? Vama Srbija ne želi ništa loše. Ne gleda vas kao neprijatelje, već kao saradnike, saveznike i prijatelje.

Srbiju kao pouzdanog partera koji drži reč i poštuje svoje obaveze prepoznaju, i to otvoreno kažu, i gospodin Orban i gospodin Zajev i gospodin predsednik Češke Republike Zeman, koji se izvinio za ono bombardovanje NATO pakta. Na koncu, i ambasador SAD u Beogradu gospodin Godfri, koji je na proslavi Dana nezavisnosti, 4. jula, rekao da Srbija nema boljeg partnera od SAD. Na kraju, i gospođa Merkel, jedna od najuticajnijih političkih ličnosti današnjice, kaže da je Srbija pouzdan partner i da je što pre treba videti u EU. Da ne pominjem nama stare, bliske i iskrene prijatelje Rusiju, Kinu, Arapske Emirate i brojne druge.

Sve ovo nije ne zasluženo. Mi smo ovo zaslužili na najbolji mogući način, ali naš cilj kao države nije potpuni ukoliko nas sve, naše komšije iz okruženja, ne prihvatite kao prijatelje i ako se svim snagama trudimo da pokažemo i dokažemo kao prijatelji, često poštujući onu hrišćansku misao koju je, čini mi se, izrekao sv. Jovan, a koja kaže: ko tebe kamenom, ti njega hlebom. Dosta je kamenja pucalo po našim leđima i našem obrazu. Setite se kada je predsednik Vučić bio u Srebrenici, da se pokloni senima nevino stradalog stanovništva, kako su hteli da ga liše života i kako je neposredno nakon toga prijatelje iz Federacije doveo i ugostio u Beogradu, gde su bili u Knez Mihajlovoj dočekani aplauzima. Setite se kada smo kod katastrofalnih zemljotresa u Hrvatskoj pomogli zvaničnom Zagrebu u vidu donacije, kako smo pomogli selu Goraždu u Federaciji, koliko smo samo vakcina podelili i ko se sve vakcinisao na našoj teritoriji i kako je bio ugošćen.

Poštovani prijatelji, istorija svih naših naroda na ovim prostorima je bila burna. I mi nismo sveci, mi smo nekada pravili greške. I mi smo nekada bili krivi, što zasluženo, što ne zasluženo. Nekada smo bili krivi što su u našim crkvama i manastirima pravoslavne freske, a ne neke druge, nekada zbog lakomislenosti i lakovernosti, nekada zbog, jednostavno, loše vođene politike i ne prepoznavanja političkih kretanja u svetu, a nekada jednostavno zbog golih geopolitičkih interesa, najrazvijenijih sila, ali nebrojeno su prema nama činjene greške, a i danas se čine. Ipak, to ne treba da znači da ne možemo da se ispravimo, da se poboljšamo i da i vi i mi radimo na tome da obezbedimo bolju budućnost za našu decu i za nas, ali to je revirzibilan proces i na tome možemo uspeti samo zajedno. Ovim napadanjem Srbije i njenih građana, bez ikakvih osnova, taj trenutak boljeg života se nepravedno odgađa, a tako nam je svima na dohvat ruke.

Dajete da konačno jednom oteramo zle duhove prošlosti sa ovih prostora i ne dozvolimo im nikada više da se vrate, uvažavanjem, poštovanjem, saradnjom i ekonomskim razvojem, upravo onim što je suština politike SNS, koju je definisao i sprovodi u delo predsednik Republike Aleksandar Vučić. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 19.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Pomoćnik direktora Uprava carina Republika Mesečno 109800.00 RSD 21.09.2018 -