| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala predsedavajuća.
Poštovani građani Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, kao što reče gospodin Darko Glišić pre nekoliko dana da nismo izgradili tolike autoputeve ne bi imali šta da blokiraju ovi ekološki ustanici, ali nema te blokade koja će moći da zaustavi da se Srbija kreće u dalje premrežavanje naše zemlje brojnim saobraćajnicama kao kakve su i ove o kojima danas govorimo auto-put Ruma-Šabac i brza saobraćajnica Šabac-Loznica.
Naime, ovo je jedan od najznačajnijih projekata Republike Srbije, jer je važan za razvoj i povezivanje 600 hiljada ljudi koji žive u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i u povezivanju Podrinja sa zapadnom Srbijom i Vojvodinom, kao i celog tog dela sa celim regionom naročito sa BiH.
Poštovani građani, nije suština zaduživati se u predizbornoj godini radi povećanja plata i penzija kako bi pokupili jeftine političke poene. Suština je, kako su to radili neki naši prethodnici. Suština je zaduživati se, prethodno napravivši zdravu ekonomsku podlogu, radi nečega što će biti od koristi našem narodu i državi i to je upravo ovaj auto-put, tako da ne vidim razlog da se u danu za glasanje ne izglasa predlog zakona o ovome kreditu. Hteo bih nešto drugo da kažem.
Mnogo je na našoj političkoj sceni politikanata, mnogo političkih manipulanata, a malo je državnika. Jednog smo videli pre nedelju dana kada je otišao našem narodu u Gornje Nedeljice kako bi čuo šta ga sve mori, a onda nekoliko dana nakon toga kada je manirom ozbiljnog državnika, nakon što je anticipirao sve zahteve građana i analizirao ih, doneo odluku da povuče zakone za koje je uvideo da su delimično sporni, kažem, delimično.
Videli smo da je ono što je u interesu građana svetinja i za njega i SNS i pokazao je da je spreman da preuzme na svoja leđa, ne svoje greške, i povuče potez koji je svojstven pristojnim i ozbiljnim ljudima koji ne razmišljaju samo o svom dobru, nego o dobru naroda pre svega i dok se tako ponašaju ozbiljni državnici politički manipulanti se ponašaju dijametralno od toga i sada ću to da navedem kao primer.
Naime, gospodin Dragan Đilas je pre nekoliko dana na svom portalu Direktno dao intervju na koji bih se osvrnuo na kratko. U uvodnom delu se navodi da obećava pobedu na predstojećim izborima, što je priznaćete poštovani građani jako ambiciozno, ali svako veruje u ono što želi i to pravo mu niko ne može oduzeti. Zatim, navodi da je uprkos najintenzivnijoj kampanji satanizovanja od strane ove vlasti ipak uveren u pobedu. Pa, bih vas zapitao poštovani gospodine predsedniče stranke Slobode i pravde, o kakvom satanizovanju se ovde radi?
Da li je satanizovanje ili prosto jasno proverljiva činjenica da su kompanije pod vašem vlasništvu za vreme boravka vaše na vlasti napravile profit od nekoliko stotina miliona evra, a pre i posle toga gotovo ništa?
Da li je satanizovanje ili činjenica da ste bili u Americi sa vašim istomišljenicima i da ste ponižavali i vređali, potkazivali svoju državu i svoj narod, gospodinu Gabrijelu Eskobaru? Da li je satanizovanje ili činjenica da je gospodin Đilas govorio da je najveći privredni uspeh Srbije dovođenje Rio Tinta i kako sad uopšte ima obraza da se pojavi na protestima protiv te kompanije?
Da li je satanizovanje ili činjenica da je samo mesec dana poziva građane na neposlušnost u poštovanju vanrednog stanja koju je ova vlast uvela da bi spasila živote naših građana tokom pandemije kovida? Onda odmah nakon nekoliko, nakon meseca dana optuživao istu tu vlast da je autokratska, da je fašistička, zašto ne uvodi vanredno stanje.
Da li je satanizovanje ili činjenica da je gospođa Tepić koju je stavio na čelo liste, nije teško pretpostaviti da bi sa njim na čelu ta lista, verovatno ne bi prošla ni cenzus, da je ona izmišljala afere sa narkoticima u kokošincima i prigrlila i podržala onog nasilnika koji je pokušao da ubije čoveka koji je vozio bager, nazivajući ga nacionalnim herojem?
Da li je satanizovanje ili činjenica da je udarna pesnica Stranke slobode i pravde, gospodin Brajan Brković, unuk Jevrema Brkovića protiv koga je 1991. godine podignuta optužnica za raspirivanje nacionalne mržnje protiv Srbije i srpskog naroda nakon čega je pobegao da živi u Hrvatsku i koji sebe naziva dukljanskim fanatikom, da je on davao po sto evra svakome ko se pojavi na mitingu u Beogradu, o čemu postoji svedočenje jednog studenta? I, sada on treba da govori šta je dobro za Srbiju i srpski narod.
Naveo bih samo i postavio bih pitanje, da li je takođe satanizovanje ili činjenica da je ostavio dug Beogradu od 1,2 milijarde evra nakon gazdovanja istim, a da ne pominjem afere poput Bulevara revolucije, afere kontejner, ili most na Adi koji je plaćen više nego pola Moravskog koridora koji gradi ova vlast.
Da li je satanizacija ili činjenica da su naknade za korišenje obdaništa bile duplo veće nego što su trebale da budu ili da su za nabavku 30 tramvaja uzeti krediti od 80 miliona evra i to tramvaja koji ne mogu da se voze po postojeći šinama.
Da li je satanizovanje ili činjenica da je DS jednog imanentnog političkog činioca na srpskom političkom nebu zadužio, otkupio dug od 49 miliona dinara za 38 miliona, a onda uz kamatu od 18% je doveo u stečaj?
Da li je satanizovanje ili činjenica da koristi masu naših zavedenih građana koje je okupio gospodin Savo Manojlović, ne bili ih sad mobilisao da na izborima glasa za njegovu listu, pošto je sada postao, tobože borac za ekologiju?
Poštovani gospodine, možda ne razumem najbolje, možda nisam dovoljno politički pismen, ali gde vi vidite ovde bilo kakvo satanizovanje? Sve što sam naveo, a što vi kažete da je satanizacija su jasno proverljive činjenice i ovde nema ničeg ličnog što je upućeno vama. A da bi uvideli razliku između satanizovanja i činjenice, navešću vam sledeće primere.
Satanizovanje je kada se u direktnom programu psuje majka predsedniku Republike. Satanizovanje je kada se pišu tvitovi sa željom da se porodica predsednika Republike nađe u šahtu, poput Gadafija. Satanizovanje je kada se poziva na mokrenje po grobovima pripadnicima SNS. Satanizovanje je kada se preti šišanjem damama. Satanizovanje je kada se policajcu kaže – znaš ti ko sam ja i šta će sa tobom biti kada ja dođem na vlast. Satanizovanje je kada dete ne sme na utakmicu da ti ode, ne bili sutra osvanulo na naslovnim stranama vaših tabloida, kao da to dete ima ma bilo koji uticaj na političku odluku ove države ili je na bilo koji način akter javnog života. Satanizovanje je pripadnike našeg naroda nazivate krezubim sendvičarima, kada kažete da ćete da prolijete našu krv na ulicama. Satanizovanje je kada pet junaka ode u predsedništvo ne bili isprovociralo predsednika države, bez obzira ko on to bio, kao instituciju predsednika države isprovocirati ga da se bije i time šaljete sliku svetu da se ponašate kao Bušmani, uz svo uvažavanje Bušmana i još što šta drugo.
Zato nemojte da zamajavate ovaj narod vašim ispraznim floskulama o tobožnjoj satanizaciji i da jadikujete nad svojom sudbinom, imaćete vremena da nad njom jadikujete nakon završetka izbora jer ćete se suočiti sa bolnom istom o podršci koju uživate kod našeg naroda.
Drugo što bih hteo da kažem, a malo pre sam pomenuo kada sam rekao da su naši građani zavedeni borbom za zdraviju Srbiju. Poštovani građani Srbije, evo, vam samo par smernica o kojima biste trebali da razmislite pre nego donesete vaše mišljenje o ispravnosti i suštinskoj brizi modernih ekologa za zdraviju Srbiju.
Prvo postavite sebi pitanje, zašto baš ekologija kao tema? Pa, zato što nemaju niti će ikada imati jedan rezultat koji bi mogao da se uporedi sa ovom vlašću u bilo kojoj oblasti.
Drugo, postavite pitanje koji je plan i program koji bi ponudili Srbiji na sledećim izborima i videćete da ga nema. Kada ste napokon od nekog od njih, osim brutalnih kritika, čuli neki konstruktivan predlog kako da se unapredi i poboljša život u Srbiji?
Treće, ova vlast je za ekologiju uradila više nego brojne druge pre nje i danas ulaže 250% više sredstava nego što su to ulagale prethodne vlasti.
Vrlo je lako proveriti kakav je kvalitet vazduha danas u Boru, a kakav je bio kvalitet za vreme prošle vlasti, koliko je očišćeno rečnih tokova tad i sad. Lako je uporediti koliko je izgrađeno fabrika za preradu otpadnih voda, uklonjeno deponija i sve druge parametre koji se tiču ekologije i videćete da je neuporedivo. Napokon, otvaranje Klastera 4 koji se odnosi na Zelenu agendu je najbolja potvrda ovoga o čemu sam sad pričao.
Četvrto, zašto ekologija sad par meseci pred izbore tek? Pa, upravo zato što ni na jedan drugi način ne biste mogli da mobilišete veću grupu građana, jer kada plasirate tako jednostavno priču u javnost, ljudi koji ne uzmu u obzir sve ove činjenice uplaše se, izađu na ulice verujući da može da im se dogodi nešto loše.
Peto, pogledajte, poštovani građani, ko su organizatori ovih protesta i odakle su finansirani. Apsolutno su svi finansirani iz inostranstva, poput gospodina Manojlovića Save, koji je rekao da mu je najžalije što nije uhapšen za vreme ovih protesta, iako je za taj akt ispunjavao apsolutno sve uslove sa ciljem da se desi neko zlo ne bi li tako olakšao preuzimanje vlasti ili ovi ekološki komandosi poput gospodina Ćute, koji je sad ozlojeđen jer nije dobio dozvolu za izgradnju mini hidroelektrane, pa bi sada da je niko drugi ne radi.
Postavite, poštovani građani, sebi pitanje za čiji interes oni rade kada dobijaju sredstva iz inostranstva i za čiji bi interes radili kada bi došli na vlast, i poslednje, šta je cilj ovih protesta? Nemojte biti naivni. Ako detaljno uzmete u obzir sve ovo što sam naveo, uvidećete, poštovani građani, da je cilj da eskaliraju sukob između istog naroda, da dođe do neke tragedije koja bi na nečastan i pristojnim ljudima neprihvatljiv način doveli do nekog novog 5. oktobra i smenu aktuelne vlasti. Nema ničeg vezanog za ekologiju i nemojte da podlegnete tom jeftinom triku.
Zadržaću vam pažnju, poštovani građani, još par minuta sa jednom drugom temom, koja je još jedna u korpusu onih koji žele da oslabi ova vladajuća nomenklatura.
Naime, u poslednjih par dana se na gospođu Jelenu Trivan, predsednicu Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, izlivaju salve najnepristojnijih uvreda i nedžentlmenskih napada koji, pritom, ne da nisu osnovane, nego nemaju nikakve veze sa istinom i plod su ličnih nezadovoljstava pojedinih aktera iz oblasti umetnosti koji javno i jasno, neskriveno govore da im je isključivi cilj nikakva umetnost, već samo da Aleksandar Vučić siđe sa vlasti.
Prvo što je jako iritantno, to je da se u političkoj raspravi koriste podaci „ad hominem“ koji nemaju veze sa onim što neka osoba radi, kao što za gospođu Trivan iznose neke izmišljene podatke koji nemaju veze sa njenim javnim aktivizmom, već se tiču privatnog života, što smatram nedopustivim.
Ja sam sad dosta o svojim političkim neistomišljenicima govorio, a da pri tome nikog ništa nisam uvredio niti mu rekao bilo šta lično, već da imam isključivo zamerke na njihovu politiku za koju mislim da je trasiran put ka propasti Srbije i izdaji njenih vitalnih i nacionalnih interesa.
Ipak, da se vratim na temu, nezahvalnost je najveća srpska osobina, 100 puta nekom učinite, jednom nemojte, taj je u stanju da vas zamrzi, da bude toliko ogorčen da mrzi i vas i državu i ceo svet. Dajte hiljadu puta novac da se snimaju filmovi, jednom nemojte, zato što je neki drugi film na konkursu bio bolji i taj će čovek vas smatrati za najvećeg neprijatelja.
Sad ovde vidimo da i ekološki komandos Ćuta nije sad stručnjak za ekologiju, već je on multipraktik, pa se sad razume i u umetnost, razume se u filmove i optužuje gospođu Trivan kako ona nije dala pare da se snime određeni filmovi.
Iako neki od ovih uvaženih umetnika koje sam pomenuo koriste takav rečnik u osudi ove vlasti da mi je iskreno što im je Bog podario toliki talenat u umetnosti kome se iskreno jako i divim i poštujem, kad im je pristojnost i vaspitanje oduzeo, kad su spremni da pored ogavnih reči koje upućuju ovoj vlasti, a koje ne želim da citiram iz poštovanja prema ovom visokom Domu, da izmisle i da su hapšeni za vreme ovih protesta, iako to nisu bili.
Zato koristim ovih par minuta kako bih ukazao na nekoliko činjenica koje se trebaju znati.
Prvo, članovi Upravnog odbora Filmskog centra Srbije rade bez naknade koju je Ćuta hteo da im otme i da da umetnicima.
Drugo, rezultati Filmskog centra Srbije, sa gospođom Trivan na čelu, su isti kao i u svakoj oblasti za koju je zadužena ova vlast kao činjenica da se više filmova snima i serija sad nego za vreme još od Titove vladavine, da su ranije u Filmski centar Srbije prethodne vlasti ulagale 600.000 evra godišnje, danas se ulaže 11.000.000, da je publika koja posećuje bioskope i gleda domaće projekte za vreme njihove vlasti bila oko 7%, danas je 45%.
„Dara iz Jasenovca“ je najgledaniji TV format u istoriji, da je film „Toma“ prešao 1.000.000 gledalaca i da će dva naša filma biti na „Netfliksu“, najvećoj svetskoj filmskoj mreži.
Jedino, izgleda, što može da bude problem iza ekološkog, a sada vidimo iza umetničkog filmskog komandosa, Ćutu i njemu slične je možda to što je Filmski centar Srbije počeo da oživljava našu istoriju, naše patnje i stradanja kroz istu kako bi predstavio svetu kroz šta su sve Srbi prolazili, a što je decenijama gurano pod tepih.
Tako se snimila „Dara iz Jasenovca“, snima se „Oluja“, snimaju se „Košare“, snima se „Halijard“ i mnogi drugi filmovi i Serije sa nacionalnom tematikom.
Ali, gospodo, svi vi kojima ne odgovara činjenica da postoje ljudi koji vole svoju zemlju, koji vole svoj narod i svoju istoriju i iste se ne stide i koji bi je radije gurnuli u ruke interesima nekih belosvetskih moćnika koji bi se sa njome potkusurivali, moram da vas razočaram, Srbija je pod vođstvom Srpske napredne stranke i predsednika definisala svoj pravac kretanja, a on je ka boljoj, srećnijoj i bezbednijoj budućnosti.
Da naš narod ne pada na vaše jeftine političke trikove, uvidećete brzo nakon 3. aprila, i to će biti, nadam se, korak ka stavljanju katanca na vaše partije, pokrete i inicijative, ili koji već imenom nazivate te vaše organizacije kojima je isključivi cilj da zarade neki strani dolar ili evro, bez obzira šta prodali zbog toga, da li obraz, da li državu ili sopstveni narod.
Najlepše vam hvala na pažnji.
Hvala, predsedavajući.
Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani građani Srbije, svi ovi sporazumi o kojima su moje kolege danas iscrpno obrazlagale nastavak su progresivne politike koju vodi ova vlast, tako da ne želim puno da se na njih osvrćem.
Ja bih govorio o jednoj temi koja zaokuplja pažnju građana poslednjih par meseci, a za koju mislim da je značajna, kako bih pokušao da ukažem našim dragim građanima na nečasne namere našeg političkog protivnika kojima se služe, ne bi li na nedostojanstven način zaveli jedan deo našeg naroda i okrenuli ga protiv ove državotvorne vlasti. Napraviću jedan mali uvod.
Pre nekoliko dana smo bili svedoci da su Albanija i tzv. republika Kosovo potpisali niz sporazuma kojima se postepeno briše granica između jedne suverene države i jedne državolike tvorevine koja sebe naziva republikom, čime se postepeno ostvaruje njihov vekovni cilj - stvaranje velike Albanije, koji je aktuelan još od predvečerja Berlinskog kongresa od 1878. godine i Prizrenske lige.
Njima se ne može zameriti, to je jedan ozbiljan narod koji teži ostvarenju svojih vekovnih ciljeva i njima nikada i ništa ne može da stane na put, kako bi se zajedno borili da ih ostvare.
Njima nije bitna ni pripadnost njihovog naroda različitim konfesijama, različitim političkim partijama, stavovima ili bilo čemu oko čega se razlikuju, jer su oko jasno definisanih državnih i nacionalnih ciljeva integrisani svi kao jedan. I ne dao bog nekome da pomisli da može da izađe u javnost i kaže, na primer, da je Kosovo nelegalan i na nelegitiman način oteto od Srbije, ili da kažu da je Račak isceniran, ili da osuđuju one koji su u žutoj kući vadili organe našim komšijama, odnosno Srbima i prodavali ih na zapadnom tržištu, o čemu je maestralno pisao Veselin Dželetović u knjizi "Srpsko srce Johanovo".
Dok su oni tako složni, naime, videli smo da je i gospodin Edi Rama jasno u intervjuu rekao da u unutrašnjim odnosima ne govori pred strancima, bez obzira o čemu se radi, da li o borbi za dolazak na vlast ili bilo kojim drugim interesima, dotle su pojedini pripadnici srpskog naroda, pre svega oličeni u današnjoj opoziciji ovoj vlasti, zarad dolaska na toliko željenu vlast, spremni da urade apsolutno sve, vodeći se onom Makijavelijevom sentencom "da cilj opravdava sredstvo".
Ovde bih malo želeo da analiziram koji je to cilj sadašnje opozicije, kojim se to sredstvima koriste i ko sprovodi ta sredstva.
Ne treba biti puno pametan, cilj je jasan. Cilj je poslati lošu sliku o Srbiji i njenoj vlasti u javnost, kako bi se poput drugih sličnih obojenih rezolucija omasovili protesti, eskalirali sukobi na ulicama, koji bi izazvali građanski rat, koji bi zatim nelegalnim putem smenio legalnu i legitimnu vlast, izabranu ogromnom većinom glasova našeg naroda i teže jednom novom 5. oktobru.
Mogu da kažem da negde i imam razumevanja za 5. oktobar koji se desio 2000. godine. Srbija je tada bila razorena. Ljudi su bili umorni od ratova, od sankcija, od nemaštine. Decenija muka, strepnji i teškog života je bila iza naših građana i to su bili dovoljni razlozi da se uz nedovoljnu političku pismenost tadašnje opozicije desi 5. oktobar. Kažem - nedovoljnu političku pismenost, zato što tako mora da se nazove naivno verovanje međunarodnoj zajednici da će čim se ukloni Slobodan Milošević u Srbiji poteći med i mleko.
Ali, poštovani građani, koji je to razlog za tolikom željom da se danas dogodi neki novi 5. oktobar? Rata nema, neće ga ni biti, s obzirom na mudru spoljnu politiku koju vodi naša država, a i vojska nam je jača nego ikad, za ne daj Bože, kako kaže naš narod. Rast BDP-a nam je među najvećima u Evropi. Plate i penzije su skoro duplo veće nego u periodu vlasti ovih koji sada pod plaštom ekoloških protesta žele da uzjašu ponovo državno sedlo. Sad, u ovom trenutku se gradi 10 auto-puteva.
Ova vlast je otvorila 274 fabrike i zaposlila stotine hiljada ljudi. Samo u ovoj kovid godini je privukla preko tri milijarde i sto hiljada evra direktnih stranih investicija, što je više nego zbir svih ulaganja u regionu. Da ne pričamo o novim bolnicama, o ulaganju u sport, kulturu i sve ostalo.
Poštovani građani, da li su to sada razlozi zbog čega bi trebao da se desi neki novi 5. oktobar? Naravno da nisu.
Idemo dalje, hronološki, čisto da narod uvidi da ovi protesti nemaju apsolutno nikakvu vezu niti sa ekologijom, niti sa ovim, po njima, spornim zakonima, nego željom određenih političkih pigmeja, oprostite što koristim ovako tešku reč, jer, prosto, citirao sam jednog uvaženog profesora sa pravnog fakulteta, ali koju reč naći za nekoga ko otvoreno sve najgore priča za svoju državu i svoj narod, gospodinu Gabrijelu Eskobaru u Americi, ili u bečkom listu „Di prese“, ili oni koji za svoje delovanje dobijaju pozamašnu apanažu iz inostranstva, iz raznih centara moći, da li od Rokfelera, ili Soroša ili bilo kojih drugih, naravno, verujući da će predstavnici Evroparlamenta gumicom obrisati ovu vlast i dovesti njih na istu, kroz neku formu prelazne vlade ili slično, uz neracionalne i zdravom razumu neprihvatljive zahteve, poput osnivanja Ministarstva za izbore, ili autonomnog uređivanja programa RTS-a.
Nakon što im je taj plan prilično ambiciozan propao, okrenuli su se drugim alternativama. Prvo su pre petnaestak, dvadeset dana u, sa ove vremenske distance gledajući, vrlo verovatno koordinisanoj akciji sa kolegama iz „Ujedinjene doline SDA“ koji sede sa nama u ovom parlamentu, iskoristili upokojenje kolege Zukorlića koji je mudrom i pomirljivom politikom koju je vodio na teritoriji Raške oblasti doprinosio miru i stabilnosti, odmah potegnuli za zahtevom o donošenju rezolucije o genocidu u Srebrenici.
Nedugo zatim, tek nekoliko sati nakon toga, velika aktivistkinja u borbi za pravdu, gospođa Ćorović, onim jeftinim performansom sa naredbom kamermanu - sad kreni da me snimaš, da bi verovatno podigla dramatizaciju, bacila nekoliko jaja na mural Ratku Mladiću koji je u Njegoševoj ulici preko godinu dana, naravno, uz pomoć gospođe Jelene Jaćimović, koja je nosila duksericu na kojoj se vidi da je obožavalac neke verske sekte koja se zove „Satanin hram“.
Naravno, uzburkale su se strasti. Umalo je došlo do nekih neželjenih situacija, koje je naša policija, braneći mir, braneći red i bezbednost svih naših građana, uspela da spreči, a kojoj je odmah nakon toga spočitavano da brani mural Ratka Mladića, a ne naš narod.
Odmah nakon toga, nakon nekoliko dana kreće priča o „Rio Tintu“, kompaniji koja je u Srbiju došla za vreme pokojnog premijera Zorana Đinđića i koja je sa svim prethodnim vladama potpisala preko devet sporazuma, od kojih je najznačajniji onaj od 1. februara 2012 godine, gde je dozvola da kopaju bušotine velikih prečnika ili kako se već zovu.
Kada je i to obrazloženo i objašnjeno, kada je rečeno da će narod odlučivati o „Rio Tintu“ na referendumu, da se čeka studija o uticaju na životnu sredinu, kada su pušteni video snimci i intervjui gospodina Đilasa i svih onih drugih koji su slavodobitno pričali o „Rio Tintu“ kao zlatnoj koki Srbije, kako će Srbija ovim poslom iskoračiti u budućnost itd, malo su se i oko toga stišale strasti, ali ne lezi vraže, samo na kratko.
Odmah zatim kreću mitinzi oko metroa. Zamislite, poštovani građani, ono što su pedeset godina snovi svih vlasti, a koje smo mi uspeli da realizujemo, za njih su sada košmari ili ih bar tako predstavljaju našim građanima.
Zar treba da se vozimo u stočnim zapregama samo da biste vi došli na vlast, poštovana gospodo? Od tog posla nema ništa. Srbija se užurbanim korakom modernizuje i to će nastaviti, uprkos njihovoj želji da nas vrate u srednji vek.
Nedugo nakon toga, problemi su postali Zakon o referendumu i Zakon o narodnoj inicijativi, kao i Zakon o eksproprijaciji, iako je to jasno i deklarativno rečeno da apsolutno nikakve veze nema niti sa preambulom o statusu Kosova, niti sa „Rio Tintom“, niti bilo čim drugim što se plasira našem narodu kako bi on imao određenu bojazan i strah.
Iako je objašnjeno da je i Zakon o referendumu i Zakon o narodnoj inicijativi u skladu sa svim pravnim normama, kako autonomnim, tako i međunarodnim, kao i Zakon o eksproprijaciji, koji, naravno, ukoliko ima nedostataka, sasvim legalno i legitimno može da se izmeni, dopuni, promeni, uostalom, ništa nije sporno oko toga, sada se pod vođstvom nekih opskurnih političkih figura, jer koliko god se oni trudili da govore javnosti kako oni nisu zainteresovani za politiku, jesu, poštovani građani, njih interesuje isključivo vlast. Oni organizuju jedan deo našeg naroda kako bi, kršeći Ustav i zakone, blokirajući saobraćajnice, doveli do vlasti njihove organizatore, koji se sad, tobože, bore za zdravlje i vazduh ili vodu, što je sad u poslednje vreme, kako kažu naši mladi, in.
Naime, u nedostatku neke političke ideologije, u nedostatku programa, u nedostatku planova, tendencija je na svetskom nivou da se odjednom pojedini i opskurni politički akteri integrišu oko jednog zajedničkog imenitelja, a to je borba za životnu sredinu, optužujući sve druge da sa gnušanjem preziru životnu sredinu u kojoj žive i kako bi najsrećniji bili kada bi njihov narod i oni sa njim, kako to kaže i Jesenjin u svojoj pesmi, pocrkali u smogu i gari. Zbog toga su sada svi oni zajedno odjednom zabrinuti.
Da imaju, poštovani građani, ove dve brošure, nikad se oni ne bi pozivali na zdrav vazduh, nikad se oni ne bi pozivali na ekologiju, ni na vodu, ni na borbu za prirodu, za čiju zaštitu je ova vlast uložila i uradila više nego brojne druge pre nje zajedno.
Sad možete da proverite kvalitet vazduha u Boru, a pogledajte kakav je bio za vreme njihove vlasti.
Pogledajte koliko smo uklonili deponija, koliko smo očistili rečnih tokova, koliko smo napravili fabrika za preradu otpadnih voda i slično.
Šta piše, poštovani građani, u ovim brošurama? U ovoj jednoj pišu svi rezultati koje je zajedno sa našim građanima SNS uradila, a u ovoj drugoj pišu planovi za naredni period, ukoliko dobijemo poverenje građana na sledećim izborima, a koji su sadržani u 10 tačaka koje se odnose na stalno jačanje ukupne društvene stabilnosti Srbije, na samostalnost naše zemlje u donošenju strateških odluka, politike izgradnje prijateljstva sa svima, jačanja ekonomije, demografski oporavak zemlje, kao i očuvanje srpske kulture, tradicije, jezika i svega drugog.
Naravno, to da li ćemo ostvariti sve ove obećane planove apsolutno nije upitno, jer smo sve do sad obećano ostvarili, ma koliko to izgledalo neverovatno, poput „Beograda na vodi“ ili poput metroa, koji je sada počeo da se gradi.
Rekao sam šta im je cilj, a cilj je dolazak na vlast, nikakvi ekološki pokreti, nikakav zdrav vazduh, nego samo suštinska, brutalna, bez ikakvog morala uvijena vlast, koja bi služila za zadovoljenje ličnih strasti i apetita, kao i za pomoć određenim faktorima u inostranstvu, što bližem, to i daljem, kojima jaka i suverena Srbija smeta, ne zbog nekih ličnih animoziteta ili odnosa, već zbog jasno definisanih geostrateških i geopolitičkih interesa njihovih političkih elita.
Sada bih rekao nešto o sredstvima koja koriste, a koja bi opravdala taj makijavelistički pristup. Rekao bih da su ona nehumana, nepristojna i politički i svakako drugačije nekorektna, a to su poziv na linč, poziv na određene kristalne noći, na lustraciju, psovanje majke predsedniku Republike u sred emisije od strane gospodina Vidojkovića, koji je jedan od kolovođa ovog protesta, a koga je odmah potrčala da odbrani gospođa Vodinelić i sa neskrivenim simpatijama je rekla da on psuje jako koloritno i gustiozno. Zatim, sredstva su im prebijanje i vađenje oka vozačima bagera, koga je nedugo nakon toga gospođa Marinika Tepić odmah prigrlila, od strane nekog huligana, i rekla kako sad treba da mu se da neka ulica, neki orden ili ne znam šta, zato što je nedužnog čoveka životno ugrozio. Zatim, pozivanje na mokrenje po grobovima od strane gospodina Trifunovića ili pretnje policiji od strane gospodina Dragana Đilasa u stilu – znaš ti ko sam ja i znaš ti šta će se desiti kada ja dođem na vlast, a sve sa ciljem zametanja otrovnog semena mržnje i zla između istog naroda, između braće, prijatelja i kumova, istog onog kojeg su nam zametnuli za vreme Drugog svetskog rata i kada su nas podelili na četnike i partizane, od čega se još nismo oporavili.
Sad treba da kažem par reči o ovim akterima koji žele da nas posvađaju između sebe, a to su ni manje, ni više nego gospodin sa nadimkom Ćuta, koji je podnosio zahtev za dobijanje dozvole za izgradnju hidroelektrane, pa kada nije dobio, postao je najednom jedan bitan ekološki komandos koji, bez želje da ga uvredim, onako deluje prilično duhovito i smešno kad mu vidim ono namršteno i polupreteći izraz lica.
Zatim, ovaj gospodin Manojlović iz inicijative „Kreni, promeni“, koji je sponzorisan od strane konkurentske firme „Rio Tintu“, koja se zove „BHP Limitid“ i koji je u emisiji „Utisak nedelje“ javno rekao da je na direktnoj liniji sa jednim univerzitetom u SAD, od kojih dobija jasne instrukcije za rušenje ove vlasti.
Da pomenem i udarnu pesnicu Stranke slobode i pravde, gospodina Brajana Brkovića, koji je sin i unuk dva najveća srbomrsca u Crnoj Gori, a to su Balša i Jevrem Brković, koji su se gnušali u prethodnim decenijama svega srpskoga i na svaki način se trudili da u Crnoj Gori satru sve što se srpskim imenom zove, a za koga je potvrđeno, bar po izjavama svedoka, da je davao po 100 evra svakome ko dođe iz Novog Sada u Beograd na proteste.
Da ne pominjem „Multikom“ opoziciju. Naravno, ovo ne govorim u pežorativnom kontekstu, jer lično stvarno nemam ništa protiv nikoga, ali imam protiv njihove politike koju vode, a za koju mislim da je trasiran put ka destabilizaciji, ponižavanju, slabljenju i, na koncu, izdaji naše zemlje i njenih nacionalnih i vitalnih interesa. Tako da, ne govorim o „Multikom“ opoziciji da bih uvredio nekoga iz opozicije, jer prosto, ta je činjenica da je pola članova opozicije zaposleno u „Multikom grupi“, a druga polovina prima određene donacije, pozajmice koje ne vraća, tako da je to donekle isto.
Naposletku, poštovani građani, za ostvarenje malopre pobrojanih ciljeva bore se i oni koji su za jednu od najmudrijih srpskih glava, patrijarha srpskog gospodina Porfirija, nakon njegovog apela na smirivanje tenzija, na bratsku ljubav i slogu, nakon onog istog apela, koji je predsednik Vučić rekao na jubileju stranke pre nekoliko dana u Areni, da mi moramo da čuvamo poštujemo i volimo i one koji su podlegli lažima ove grupice politikanata, na njih su prosuli salve najgnusnijih uvreda, bezbožnički, bez ikakvog stila, bez ikakvog takta i morala i posle te činjenice sve je dalje neumesno i bezrazložno komentarisati.
Da zaključim, kako reče Makijaveli, a oni usvojiše odmah - cilj opravdava sredstvo. Njima je cilj vlast. Oni koji ostvaruju cilj su pravnim presudama osuđeni klevetnici, biznismeni u pokušaju, sponzorisani od stranog faktora, domaće i strane interesne grupe. Sredstvo im je mržnja, krv, revanšizam, nesloga, slabljenje Srbije i davanje u ruke onih koji bi mogli da je gnječe kao plastelin, praveći od nje figurice sa kojima bi mogli da se igraju kako oni žele.
Međutim, poštovana gospodo, od tog posla nema ništa. Naš narod zna da su na njegovom čelu ljudi koji vole svoju zemlju, njen narod, planine, reke i jezera, da su na čelu ove države ljudi koji se svom snagom, svom mudrošću koju imaju bore za bolji život naših građana i očuvanje naše delikatne i nimalo jednostavne pozicije na svetskoj političkoj sceni. Ovim putem im poručujem da samo nastave da uništavaju svoju zemlju i svoj narod njihovim iz nedelje u nedelju različitim zahtevima. Prvo im je smetao mural, pa „Rio Tinto“, pa metro, pa sad zakoni, verovatno će im sledeći mesec smetati zašto pada sneg u decembru.
Dok oni to rade, mi ćemo raditi i graditi i gledati kako ih naš mudri narod gumicom briše sa političke mape Srbije nakon sledećih izbora, jer se narod ne da prevariti. On zna ko misli, ko se trudi, radi za dobro Srbije i svih njenih građana a to je SNS predvođena Aleksandrom Vučićem. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Poštovane kolege su iscrpno obrazlagale amandmane, tako da ne želim njima da posvetim posebnu pažnju, osim što ću pohvaliti Ministarstvo za ekologiju i vas, ministarka, na požrtvovanom radu i odličnim rezultatima koje postižete kako bi naši građani živeli u bezbednijem i zdravijem okruženju.
Ono što bih hteo da kažem, poštovane kolege, to je da je samo neko politički neiskusan mogao da pretpostavi da će onaj performans kolega iz poslaničke grupe Ujedinjena dolina SDA biti okončan iznošenjem onih plakata pre nekoliko dana u Skupštini Republike Srbije i pozivom da se usvoji rezolucija o genocidu u Srebrenici. Istu onu rezoluciju koju je juče tražio kolega Imamović, koji je na jedan neprihvatljiv i izrazito nepotrebno ružan način optužio Srbiju, zemlju koja je jedna od najstradalnijih od fašističke ruke da je pobornik fašizma i istu onu rezoluciju koju je pre nekoliko godina gospođa Marinika Tepić, jedan od najisturenijih aduta opozicije na predstojećim izborima, toliko jak da je njen šef gospodin Dragan Đilas rekao da svako ko želi da se nađe na njegovoj listi mora da nju podrži, a ja ga ovim putem pitam – gospodine Đilas, ako vi uživate toliko poverenje naroda, zašto vi ne budete na čelo liste i da vidimo koliko ćete glasova dobiti?
Ali, da se vratim na temu. Ne treba biti preterano mudar i uvideti da su pomenute kolege iskoristile upokojenje našeg kolege Zukorlića, koji je svojim nastupima i u javnosti i u ovom visokom domu na mudrom, racionalnom i pomirljivom politikom težio ka miru i valjanom suživotu između naše braće Bošnjaka i Srba u Raškoj oblasti, kako bi sada oni ustalasali neke ružne duhove prošlosti koje naša stranka svojom politikom želi godinama da potisne prošla vremena sa željom da se nikad više ne vrate na naš javni i politički prostor.
Samo oni predstavnici svog ideološkog vođe gospodina Ugljanina, koji je jedan od većih medicinskih stručnjaka, koji je pre nekoliko meseci u jeku epidemije govorio našem narodu da ne treba da se nose zaštitne maske zato što povećavaju smrtnost, istog onoga koji u zavisnosti od hijerarhijske pozicije koju zauzima u izvršnoj vlasti, čas priča da mu je ova država maćeha, čas priča da je ova država njegova država, a kada izgubi poziciju naziva je fašističkom tvorevinom, kao juče gospodin Imamović, samo oni mogu da oživljavaju te otrovne strele sukoba iz prošlosti, nihilizujući sve dobro što ova vlast uradi za Rašku oblast i naše druge sugrađane Bošnjake, a koja je uradila više nego sve vlasti pre nje.
Njima ništa ne znači što se grade nove škole, poput ove škole u Sjenici, koja će biti jedna od najsavremenijih i najmodernijih u Srbiji, koja će imati svoj bazen. Njima ništa ne znači što se grade nove bolnice, novi i najsavremeniji dijagnostički centri ili putevi koji povezuju, kao što je put Novi Pazar - Tutin ili ka Ribarićima ili u Karajukića bunarima, nego daj, pored svega toga, samo da se podsećamo na zla koja se su dešavala na prostorima u ratovima devedesetih i da ih vadimo iz jama, gde zauvek trebaju da ostanu začaurene.
Šta god da ova vlast uradi dobro za Rašku oblast, a ponavljam, uradila je mnogo više nego sve prethodne, pojedini političari, poput Ugljanina, poput gospodina Kamberija ili Imamovića na sve načine se trude da izvrnu ruglu i pozivaju na zločine kojih je bilo u prošlosti sa svih strana, jer njima prosto ne može da bude jasno da nas kao vlast ne zanimaju sukobi bilo koje vrste, već samo napredak, prosperitet i bolji život svakog našeg građanina, bez obzira koje nacionalnosti i veroispovesti bio.
Oni, prosto, imaju patološku mržnju prema ovoj vlasti, isto kao što sada naši politički protivnici imaju istu količinu mržnje i ne mogu da se obraduju čak ni tome što je naša reprezentacija izborila plasman na Svetsko prvenstvo samo zato što je predsednik Aleksandar Vučić poželeo im srećan put i rekao, da se sportskim žargonom izrazim, da ostave srce na terenu, pa onda vređaju i narod, vređaju i igrače i selektore i sve ostale, naravno, vadeći kao adut lečenje dece, igrajući na kartu sentimentalnosti našeg naroda, a moram da ih podsetim da je ova vlast uložila više hiljada puta nego što su oni uložili u lečenje bolesne dece i onda to treba da izbrišu kao svoj adut u predstojećem periodu.
Prvi među njima koji prednjače u neosnovanom optuživanju ove vlasti je gospodin Kamberi, a za koga mi se čini, negde na internetu sam video, da je nosio majicu sa simbolom „I'm terrorist“ prilikom podrške zločinačkoj „Gnjilanskoj grupi“ i koji je poznat po svom jasnom antidržavnom aktivizmu na jugu Srbije, za koga se jasno vidi da njegova politika ne odražava zdravorazumsku politiku saradnje, perspektive i boljeg suživota naša dva naroda, već ozbiljnu dozu animoziteta prema srpskoj državi iz čijeg budžeta povlači ogromna sredstva za prikriveno jačanje već postojećih ekstremističkih stavova koja imaju uporište na ideologiji čiji je nosilac Ridvan Ćazimi, komandant Leši iz Trnovca, ubica naših vojnika i policajaca, a na čijim je tribinama gospodin Kamberi govorio više puta.
Naravno, pored poziva za usvajanje ove rezolucije, gospodin Kamberi se ne libi da svako malo poziva i obraća se za pomoć Amerikancima, kako bi oni pritisnuli Srbiju i ne bi li je doveli do nečega što je svima jasno stavljeno do znanja, a da Srbija, bar dok je SNS na vlasti, nikad neće uraditi, a to je priznanje nasilnog i protivpravnog otimanja dela njene suverene teritorije, što naravno ne znači da Srbija i njeno rukovodstvo nije uvek i na svakom mestu spremna da sedne za pregovarački sto i da razgovara o boljim odnosima, suživotu i, na koncu, kompromisu koji bi doveo do istorijskog pomirenja naša dva naroda.
Dakle, kao što sam naveo na početku samo bi laik pomislio da je performans plaketama u Skupštini bio izolovani akt. Nedugo zatim, nekoliko sati nakon toga, veliki borac za pravdu, naravno, pod znacima navoda, Aida Ćorović, pretpostavljamo u koordinisanoj akciji sa njenim istomišljenicima, poput Jelene Jaćimović, koja nosi duksericu na kojoj piše da je iskreni poštovalac jedne satanističke sekte koja se zove „satanin hram“, odlučuje se na jedan jeftini populistički korak, a to je gađanje jajima mural Ratka Mladića na komandu sad kameri, da bi valjda dobila na nekoj dramatizaciji, a što je ispalo jako smešno.
Ista ona Aida Ćorović koja za srpsku himnu kaže da je zastarela, čije reči ne prate sadašnji trenutak. Valjda bi ona želela da sada ubacimo neke reči iz moderne muzike ili onih njenih, jala i brata, jale i bube, ili kako se već zovu, isto kao što kaže da se žale i sve žrtve, ali da su najveće žrtve bile albanske ne poznajući ili nevešto prekrivajući suštinske istorijske podatke o žrtvama na ovim prostorima.
E, pa to gospođo Ćorović nije lepo. Nije lepo niti je pristojno. Ne što ste gađali mural Ratka Mladića, generala prema kome ne osećam baš neko veliko divljenje ne zbog toga što ga smatram lično odgovornim za onaj zločin koji se desio u Srebrenici, već zbog toga što je ipak trebao da zna i na neki način spreči da nekoliko umobolnika bace ljagu na slavno ime srpskog vojnika i vojskovođa poput Živojina Mišića, Bojovića ili Stepanovića za vreme čijeg vojevanja nije stradao niti jedan jedini zarobljenik od više 50.000 zarobljenika koliko su ih imali. Ne zbog njega, a ni zbog vašeg jeftinog performansa, kao i onog u Skupštini od pre nekoliko sati pre toga i onog jučerašnjeg od strane gospodina Imamovića, već zbog toga što nihilizujete i nipodaštavate jedan od najstradalnijih naroda u poslednja dva veka, srpski narod i svaku njegovu žrtvu.
Pitao bih vas ovim putem, pa zašto neko jaje ne baciste ili bar verbalno ne osudiste onu skaradnu ploču Aćifu Bljuti, nacističkim gvozdenim krstom odlikovanom fašisti? Zašto nekim gestom bar ne pomenuste zločin nad nedužnim srpskim življem kada je u selima u i oko Srebrenice pobijeno više od 3.500 ljudi od strane zločinačke ruke Nasera Orića, a on sam zaklao i iskopao oči sudiji Iliću u selu Zalazje? To nikada ni jednom rečju niti ste osudili, niti pomenuli, ali vam sada smeta neki mural na zidu.
Međutim, suština ovih, da se uličnim žargonom izrazim, šibicarskih trikova nije to što vi predstavljate da jeste. Suština je da unesete hibris, kako su to nazivali stari Grci, odnosno nemir ili razdor, nesklad u ovo mira željno društvo ne bi li se izborili za rušenje ove vlasti na predstojećim izborima sa osnovnim ciljem, a to je slabljenje Srbije i što lakše dolaženje do državnog novca. Tu se koristite onim čime se pristojni i državotvorni ljudi ne koriste, poput vređanja sopstvene države, kako su to činili gospodin Đilas i gospodin Stefanović nedavno u Americi, naravno uz svesrdnu pomoć gospodina Šolaka, moleći za pomoć gospodina Gabrijela Eskobara ne bi li ih on nekim čarobnim štapićem doveo na vlast, pošto to nisu mogli da urade predstavnici Evropskog parlamenta koji su glavom bez obzira pobegli kada su se suočili sa njihovim zahtevima.
Naravno, da ne zaboravim da je sada u njihovoj političkoj agendi to postao neki pravac da svako ide i da kuka tamo Americi, da ih moli, jer je to pre njih uradio i gospodin Ponoš, koga sada vidimo protežiraju na neku visoku državnu funkciju, a kada je besramno stao na stranu američkog ambasadora Kristofera Hila i rekao da je on doveden iz penzije kako bi predsednika Vučića uklonio sa političke scene i da neće otići dok to ne uradi.
Bili ste srpski vojnik, gospodine Ponoš. Gde se dede srpska vojnička čast, gde se život daje, a država ne izdaje, da vas priupitam ja i svaki čestiti građanin ovoga naroda? Kako možete da likujete kada nas na primer ne pozovu na neki samit demokratije, optužujući svoju zemlju na najgori način? Naravno, odmah progutate žabu, kao što je to rekao pokojni premijer Đinđić, kada saznate da su nas pozvali. Isto kao što ste progutali istu tu žabu kada ste govorili da je naša država autokratska, da ne napreduje, da nazaduje čak, a izveštaj Evropske komisije je pokazao da Srbija napreduje u svim poljima, između ostalog i u borbi protiv korupcije.
Da vašem nerazumnom delovanju nema kraja, definitivno sam juče shvatio i pokazali ste kada ste optužili da predsednik Vučić zajedno sa uvaženim predsednikom Vladimirom Putinom direktno vodi u propast zapadni Balkan, što ste napisali u vašem glasilu „Danas“ od strane nekog vašeg i vama naklonjenog istoričara.
Da zaključim, svima vama, koji ste ma koliko bili ideološki i politički različiti sada ste se udružili ne biste li ovu vlast pobedili, nisu bitne ni žrtve ni pravda ni Srebrenica, niti bilo šta drugo, vama je cilj samo novac i slaba Srbija kako bi sa njome mogao da se igra ko kako hoće. Da li novac koji uzimate od stranih agentura, da li od domaćih tajkuna ili bivših političara, svima vam je cilj da se poljulja poverenje građana u ekonomsko, socijalno, vojno i svako drugo snaženje Republike Srbije koje je počelo dolaskom naše stranke na vlast i koja se jedino pod njenom dirigentskom palicom može nastaviti. Mi smo jedan ozbiljni državotvorni simfonijski orkestar koji svira najlepšu muziku za svoj narod i zemlju, a vi raštimovani limeni trombon, onaj koga sve manje i manje ljudi može da sluša i da veruje u njihove laži i izmišljotine.
Nadam se da će vas uskoro na predstojećim izborima naši građani poslati upravo na ono mesto koje zaslužujete, a to je politička penzija odakle biste mogli sa zavišću da gledate kako SNS, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, nastavlja da vodi politiku usmerenu ka boljem životu, trajnom miru, prosperitetu, jačanju međunarodnog ugleda zemlje na onaj način kako vi niste znali, niste umeli, a najverovatnije niste ni hteli. Hvala.
(Beograd, 19.10.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Pomoćnik direktora | Uprava carina | Republika | Mesečno | 109800.00 | RSD | 21.09.2018 - |