IVAN RIBAĆ

Srpska napredna stranka

Ivan Ribać rođen je 1977. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je profesor sporta.

Do 2018. godine bio je Načelnik odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina.
Od 2019. godine obavlja funkciju pomoćnika direktora u Sektoru za ljudske resurse i opšte poslove.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine, našao se na 36. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu” i po prvi put postao narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:21

Osnovne informacije

Statistika

  • 24
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.10.2021.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, kolege su iscrpno obrazlagale predloge sudija koji se biraju prvi put na sudijsku funkciju. Pročitao sam biografiju i video da svi ispunjavaju sve kriterijume i kvalitete za obavljanje te jako bitne funkcije, naravno, osim ovih koji su osporeni i želim im, ukoliko budu izabrani, puno sreće u daljem radu.

Međutim, ono na šta bih se osvrnuo, to je nedostatak elementarnih moralnih načela u političkoj sferi naših političkih oponenata, koja teži vraćanju u neka vremena iz kojih smo voljom ove vladajuće većine odavno izašli.

Naime, zbog svojih isključivo ličnih interesa, a to je dolazak na vlast, naravno, uzgred da kažem da je to sasvim legitimno, ali ne na način na koji to oni hoće da urade, naši politički protivnici koriste svoje simpatizere, svoje glasače, kojih uistinu nema veliki broj, ali mi smo kao odgovorna stranka dužni i da brinemo o svim našim građanima, pa ih zato i pominjem. Dakle, koriste svoje simpatizere ne bi li ih ubedili da rade isključivo protiv svog ličnog interesa.

Da objasnim. Prvo su ih pozivali da se odupru odluci da se proglasi vanredno stanje na početku pandemije kada je to bio jedini način da se sačuvaju životi građana, jer na samom početku epidemije ništa nije bilo poznato šta će se dešavati i koji će biti najbolji način za borbu protiv ove pošasti. Onda su ti isti ljudi, konkretno predsednik Stranke slobode i pravde gospodin Đilas, napadali vlast kada nije uvodila vanredno stanje. Nakon toga su u piku epidemije pozivali svoje pristalice na rušilačke proteste ispred Skupštine Srbije, kada su bili ugroženi životi naših snaga bezbednosti, a izlagali su riziku i mogućnost širenje zaraze i ugrožavanje života, između ostalih, i svojih sledbenika.

Da ne pominjem kada je vođa opozicija pežorativno govorio i o vakcini i o vakcinaciji i kako Srbija nije sposobna da nabavi vakcine. Kada smo nabavili vakcine, onda su govorili kako vakcine nisu u redu, a nakon toga prvi potrčali u red da se vakcinišu.

Želeo bih da se prisetimo i podsetimo još nečega. U intervjuu „Blicu“ od 13.08.2013. godine, isti gospodin, protiv koga ja lično ama baš ništa nemam, neka je živ i zdrav, ali protiv čije politike i njegovog viđenja i načina razmišljanja o vođenju Srbije sa njegovim saradnicima i te kako imam, on u tom intervjuu kaže „Beograd na vodi“ i budući metro će promeniti sliku grada i Srbije. Odmah nakon nekoliko godina, kada je uvideo da nisu svi političari takvi da u predizbornim kampanjama obećavaju kule i gradove, a kada dođu na vlast ne urade ništa, već da to što kažu i obećaju, i urade, kao što to radi SNS predvođena predsednikom, on u intervjuu 23. februara, isti čovek, kaže da „Beograd na vodi“ ne razvija ni grad, ni Srbiju. Znači, isti čovek za godinu dana daje dve potpuno dijametralne izjave.

Znači, lepše je bilo dok je na tom prostoru, gde je sada „Beograd na vodi“, jedan od najlepših delova glavnog grada u Evropi, bilo leglo zaraze i leglo narkomanije.

Zatim, interesantna je njegova izjava o metrou. Osim prethodno navedenih tvrdnji da će metro promeniti grad i kvalitet života u njemu i njegove imaginarne vizije o metrou dok je bio na vlasti, dosta nelogične i amaterske, poput onih stanica u projektu koje su jedna od druge bile udaljene po 150, 200 metara, koje ste mogli prepešačiti za dva, tri minuta ili da metro ide trasom Bulevara kralja Aleksandra do Novog Beograda, na koji je već maksimalno razvijen gradski saobraćaj i ostalih besmislica kako to navode stručnjaci.

Sada, dakle, primećujemo da naši građani koji su simpatizeri njegove stranke, mada sad i to treba uzeti sa rezervom, jer smo mogli da pročitamo ovih dana u medijima da svi ti njegovi navodno simpatizeri su dobro plaćena lica po pozajmicama koje smo videli da dobijaju od njega i njegove kompanije. Dakle, vidimo da on svoje simpatizere i svoje glasače koristi kako bi na bilo koji način izazvao incident sa organima reda, kao juče ispred Skupštine grada, gde su protestvovali protiv izgradnje metroa, valjda obećavajući im da će kada on dođe na vlast omogućiti im da voze zaprežnim kolima i da je to izgleda njihov politički program, pošto metro evidentno ne valja i onda, nakon potencijalnog incidenta, ukaže da je ova vlast tobože nasilna, autokratska, nedemokratska ili ne znam kakva još, a o kojoj je pričao u crnogorskim medijima kada je nedavno dao intervju, čini mi se, „Vestima“, gde je o svojoj sopstvenoj državi, njenom narodu i njenoj legalno izabranoj vlasti osuo drvlje i kamenje.

U štampanim medijima koje kontrolišu, kojima neću pominjati ime jer ne želim da dajem legitimitet medijima koji na 30 strana svakodnevno piše sve najgore o svojoj zemlji i njenoj vlasti, piše između ostalog da je srpska železnička mreža u potpunom haosu i stavlja se jedan bombastičan naslov, koji kaže „Stanice nestaju, vozovi zauvek odlaze“. Poštovani građani, ima li većeg licemerja i gnusno izgovorene laži i da li je samo neistina program sa kojim vi nastupate pred građane Srbije?

Ova vlast koja još od Berlinskog kongresa i 1878. godine, kada je knez Milan srebrnim budakom udario o tlo i otpočeo izgradnju železnice koja je bila dogovorena sa Austrougarskom od Beograda do Niša, uložila je i uradila najviše za razvoj železničkog saobraćaja, za modernizaciju železničke i putne infrastrukture, nabavljanjem najsavremenijih vagona, građenjem brzih pruga i svega ostalog. Sada na takav, mogu da kažem, bestijalan način, ovim paušalnim na ničim osim na zloj nameri utemeljenim naslovom, u vašim glasilima optužuju ovu vlast.

Poštovani građani, nije ni čudo što su evroparlamentarci nakon onih pregovora pobegli glavom bez obzira kada su videli čime se sve služe.

Dodao bih još nešto. Nikita Hruščov, veliki ruski političar, je rekao da su političari svugde isti i da će obećati da izgrade most tamo gde reke nema. Mogu da kažem da se samo delimično slažem sa njim i to ću pokušati da objasnim na primer srpske političke scene.

Često se čuje kako politika nema veze sa moralom, kako je to stvar golih interesa, bez emotivnih reakcija i korišćenjem neistina kao operativnim sredstvima kojima se postižu određeni politički ciljevi. Međutim, ne želim uopšte da se složim sa tom konstatacijom. Naprotiv, mislim da je politika divna stvar koja vam omogućava da svakodnevno pomažete svom narodu i olakšavate njegov svakodnevni život, još kada taj cilj zagrnete u plašt ljubavi prema svojoj otadžbini, onda on postaje kud i kamo draži i bogugodniji, ali da biste na stvari gledali iz te perspektive i radili da ostvarite ova dva visoko uzvišena gotovo plemenita cilja, dakle, bolji život građana i bezbednija, poštovanija i jača država, vi morate da, pored mudrosti, pored hrabrosti, inteligencije i istrajnosti, imati i određene moralne kvalitete bez kojih su svi ovi prethodno navedeni ništavni, a kada kao političar posedujete sve ove kvalitete i posedujete sve ove osobine, onda nemate potrebe da govorite neistine svome narodu.

Setite se samo kako smo mi rekli da ćemo smanjiti i plate i penzije, rizikujući da izgubimo poverenje građana, rizikujući da izgubimo vlast, ali nismo želeli neistinama da maglimo oči naših građana.

Ipak, ako ste lišeni morala u politici i u želji da vladate drugima i ako ste poštovalac one Makijavelijeve da cilj ispunjava sredstvo, čak i kad ne govorite istinu, pokažite bar malo određenu dozu inteligencije da osmislite kako ćete to uraditi.

Ne možete da kažete da se u kokošinjcu gaji droga, a da ne pogledate da li je stvarno tamo droga. Ne možete da kažete da dete od dve godine sa puškomitraljezom u rukama se borilo protiv Nemaca, kao što je to rekla gospođa Marinika Tepić nedavno na predizbornom skupu njene stranke u Kikindi. Ako se izuzme činjenica da je taj gospodin koji se sa dve godine borio protiv Nemaca tast prijatelja predsednika Stranke slobode i pravde, pošto na predizbornim skupovima i ne mogu da se sretnu više osoba od nekih prijatelja i kumova poštovalaca njene stranke, postavio bih pitanje, poštovana gospođo Tepić, odakle vam hrabrosti da se vi zalažete da osvojite vlast, kad ovako elementarne činjenice ne možete da proverite i pokušate bar da na veštiji način izvrgnete ruglu naš mudar narod i prevarite ga?

Ako padate, da se uličnim žargonom izrazim, pošto ovo što vi radite ništa nije do ulično i jeftino šibicarenje, na ovako benignim stvarima, zamislite poštovana gospođo, da kojim slučajem i nesrećom po Srbiju, vi dođete na vlast i dobijete neku važnu državnu funkciju da je vodite, kako bi to radili, kako bi, šta bi Srbija imala od toga.

Ipak, negde vas razumem, za ozbiljne političare su potrebne ideje, potrebni su programi, potrebno je nešto za ponuditi sopstvenom narodu da biste dobili poverenje, ali svi su svesni da vi za to niste sposobni.

Narod bi svakako voleo da čuje na koji ćete način da im povećate plate, da im izgradite stadion, bolnicu, omogućite lakši život, ali da ste to znali da uradite, već bi uradili onomad kad ste bili na vlasti.

Pošto ste svesni svoje nemoći, jedino što vam ostaje to je korišćenje neistina, kao ta da je ova vlast, citiram, prodala Kalemegdan za zgrade i garaže, gde ističete da je izgradnjom takozvanog „K distrikta“ načinjena nepovratna šteta kulturno-istorijskom spomeniku u srcu Beograda, kao i da su institucije za zaštitu spomenika kulture dale zeleno svetlo da se spomenik od izuzetnog značaja privatizuje, a gradnjom zatrpa i uništi dobar deo neistraženih ostataka srednjevekovnog grada.

Strašna je činjenica što je kod vas iznošenje neistina, tj. laži, izgubilo na težini i da ih vi koristite u svakodnevnom govoru, bez obzira na posledice kakve će one izazvati po vaše birače. Lepo sam rekao - po vaše, ne po naše, jer mi radimo tako da ostavljamo jasno merljive rezultate i golim okom vidljive.

Naime, po podacima se jasno da utvrditi da je ugovor o kupoprodaji navedenog dela beogradske tvrđave sklopljen između Beogradske konfekcije „Beko“ koja je tada bila u stečaju, kao prodavca i grčke kompanije „Properti development“ još 13. 08. 2007. kada ste vi vladali, što je uredno zavedeno u opštinskom sudu u Beogradu.

Molim vas da u buduće bar malo ozbiljnosti pokažete. Budite bar toliko, da ne kažem lukavi, kao perjanica vašeg koalicionog partnera iz Narodne stranke, koji za program ima prolivanje srpske krvi po ulicama, jasno pozivajući na progon, na revanšizam, na nasilje, čiji članovi kao politički korektan rečnik imaju korišćenje kamenica u svakodnevnom govoru, gađanje u izlog svojih političkih neistomišljenika ili vašeg predsednika, potpredsednika, tj. gospodina Bulatovića, koji onim opasnim tonom preti da će svako od njih juriti po svog naprednjaka, od čijih pretnji ja, evo, danima ne mogu da zaspim, kada vidim kakve će me ljudske i moralne gromade juriti. Ili se bar ugledajte na perjanicu i vedetu opozicije gospodina Aleksića, koji je osmislio plan i rekao – nema veze, ja ću sad iskoristiti hapšenje ovog gospodina za koga se osnovano sumnja da je narko-diler, optužiću bez ikakvog i jednog jedinog dokaza i veze brata predsednika Republike, na osnovu te laži ja ću biti u medijima par meseci, jer nemam drugog razloga da budem u medijima, jer ništa dobro nisam niti uradio, niti mogu da ponudim svom narodu. Osudiće me na novčanu kaznu od par stotina hiljada dinara, što je za mene i moje mecene beznačajna svota novca i nakon presude biću to što sam uvek bio, ništa bolji, ništa gori.

Da zaključim. Bavite se vi vašim fantazmagorijama, igrajte se politike, kukajte na svoju državu, ogovarajte je u intervjuima koje dajete državama čiji bi pojedini članovi rukovodstva najviše voleli da se srpsko ime izbriše iz njihovih rečnika, idite na mitinge podrške protiv SPC, vređajte ovu vlast kao nesposobnu zato što nema šestu vakcinu, nego ima samo pet, zato što na petom spratu treće bolnice koju smo sagradili u rekordnom roku možda curi voda ili negde ne dihtuje neki prozor. Navijajte protiv naših sportista, koji osvajaju više medalja nego kada ste vi bili na vlasti. Budite protiv toga što Hram Svetog Save ima najlepši mozaik na svetu ili što je ćirilica postala zakonom zaštićena. I neka vam iznošenje neistina budu jedini program sa kojim ćete pred birače izaći.

Dok vi to radite, ova stranka će na čelu sa predsednikom, koji je definisao njene ideološke smernice i zadatke, ostati verna svojim uzvišenim ciljevima, a to su borba za bolji život naših građana i za bezbednu, naprednu i poštovanu Srbiju. Hvala lepo.

Trinaesto vanredno zasedanje , 15.09.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena ministarka, poštovani građani Srbije, pismo predstavlja izraz autentičnosti jednog jezika, način na koji taj jezik se obraća, ne samo onima koji ga slušaju, već i široj zajednici, zato treba uvek imati u vidu taj specifičan odnos između jezika i pisma.

Izražavajući duh nekog jezika, pismo u tom smislu nije samo sistem komunikacije, već specifičan način izražavanja nekog jezika, izraz onoga što nam taj jezik govori.

U tom smislu, Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, poštujući ranija zakonska rešenja koja uređuju službenu upotrebu pisma, ima intenciju da u vremenu kada sve manje osluškujemo jezik skrene pažnju na njegov autentičan izraz i na pisanu ćiriličnu tradiciju i njene korene.

Ne mislim da bilo kome, osim na dobronamernima bi bilo sporno i da ćemo se svi složiti sa tim da je sasvim prirodno da ćirilično pismo bude obavezno za sve državne organe ili pravne subjekte u kojima je dominantan državni kapital.

To se odnosi i na obrazovne ustanove na svim nivoima. Verovatno smo bili svi u prilici da se suočimo sa ignorisanjem ćirilice na zvaničnim dokumentima ili zvaničnim sajtovima visokoobrazovnih ustanova.

U tom smislu, ovaj zakon će omogućiti doslednu upotrebu ćirilice koja je posebno značajna upravo u prosvetnim ustanovama, jer one imaju naročit značaj u očuvanju tradicije.

Razume se, ni ovaj zakon ne treba da zadire u upotrebu drugih pisama u naučne ili istraživačke svrhe, niti u pravo nacionalnih manjina da se služe svojim pismom i da neguju sopstvenu tradiciju.

Sa druge strane, ovaj zakon dopušta da bude stimulisana upotreba ćirilice kada je reč o privatnim organizacijama i preduzećima, kao i privatnim medijima.

Mi smo kao zakonodavni dom stalno izloženi kritikama. Naravno, kritike su dobre ukoliko su konstruktivne, ukoliko su dobronamerne, ali ja već evo godinu i po dana skoro sedim u ovom visokom domu i nisam čuo takvu neku kritiku. Mi, naime, moramo zbog mogućih zluradih komentara da jasno naglasimo da ovim zakonom neće biti ugrožena prava nacionalnih manjina, niti na upotrebu svoga pisma, niti na negovanje svog nacionalnog identiteta i tradicije.

Srbija je, u ostalom, u svojoj novijoj istoriji uvek poštovala veru i tradiciju drugih naroda koji su se nalazili i živeli u okvirima njenih granica. Sa druge strane, zatiranje srpske tradicije i zabrana ćiriličnog pisma često su bili zloslutna najava pokušaja zatiranja srpskog nacionalnog identiteta, od zabrane ćiriličnog pisma u austrijskom carstvu i to u dva navrata, za vreme Marije Terezije i za vreme Franca Jozefa, kada se zabranilo da se u školama išta piše osim latinice. Naravno, vrlo brzo su odustali od toga zbog buna SPC i srpskog naroda, zatim, tokom austrougarske okupacije, tokom velikog rata, kada je u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, pa i Srbiji, bila zabranjena ćirilica, kao i u NDH u toku Drugog svetskog rata kada je zabrana upotreba ćiriličnog pisma bila izglasana posebnim zakonom od 21. aprila 1941. godine koji se zvao Zakonska odredba o zabrani ćirilice i bila je uvod u nasilna pokrštavanja, a potom i pogrom srpskog naroda.

Borba za očuvanje ćirilice prema tome utemeljuje ista ona istrajnost koja je u korenu srpskog opstajanja uprkos pokušaja zatiranja srpskog nacionalnog bića.

S druge strane, treba biti iskren pa reći da vitalnost neke nacije pretpostavlja očuvanost njenog nacionalnog identiteta.

Danas, u vreme globalističkog povezivanja i brisanja granica u svrhu slobodnog protoka ljudi, usluga, kapitala i roba, opasnost po nacionalni identitet dobija novo ruho koje zahteva i nove vidove borbe za njegovo očuvanje. Tekst zakona, koji je danas pred nama, predstavlja oblik takvog nastojanja da uključujući se u savremene svetske tokove ne izgubimo nacionalni identitet, da u poplavi svetskih jezika i najnovijih sredstava komuniciranja ne zaboravimo na bogatstvo i na lepotu našeg jezika, na njegove posebne izražajne mogućnosti koje su udelovljene upravo na stanicama pisanim ćiriličnim pismom. U tom smislu ovaj zakon je obziran kako prema slobodi preduzetništva, koja njime nije ugrožena, tako i prema očuvanju pisma na kojem je nastala naša nacionalna književnost.

U demokratskom i liberalnom duhu ovaj zakon neće ni na koji način primoravati one organizacije koje nisu pod direktnim državnim finansiranjem iako se upravo u nekim nedržavnim medijima do monopola ukorenilo ne samo ignorisanje ćirilice, nego i prezir prema našem pismu, prema kulturi i prema tradiciji, a sve to uprkos jednom od najviših načela liberalno demokratskog duha, poštovanju različitosti. To potvrđuje da je činjenica i činjenica da je donošenje ovog zakona u potpunosti u skladu sa međunarodnim konvencijama, propisima, sporazumima, kao i usvojenim dokumentima javnih politika. Pa ipak ne sumnjam da će pojedini mediji u vlasništvu opozicije, koja ne mari ni za tradiciju, ni za kulturu, ni za dobrobit ovog naroda i posle donošenja ovog zakona nastaviti sa praksom ignoracije naše tradicije, naše kulture, ali i prezentovanje jedne iskrivljene slike slobode i jednakosti koja počiva na uverenju da upravo oni i niko drugi treba da budu slobodniji, jednakiji od drugih.

Taj se manir, ako ništa drugo, jasno očitava u pregovorima o izbornim uslovima gde se pod plaštom tobožnje ugroženosti zahteva povlašćen status, veće slobode i posebne startne pozicije kako bi gospoda iz opozicije nas udostojila da izađu na izbore.

Oni traže, da se figurativno izrazim, da trče trku na 100 metara, a da imaju 90 metara prednosti i da pritom njihovi protivnici politički, u ovom slučaju mi, skakućemo na jednoj nozi što je nerealno.

Sada napadaju iz svih oružja i predstavnike, evroparlamentarce koji su se na njihov poziv odazvali da učestvuju u dijalogu ne bi li se čudom načudili kad su videli šta gospoda opozicionari žele i traže i jedino što im odgovara to je da ih nekim posebnim ukazom, da li iz EU, da li iz NATO pakta ili bilo koje druge nacionalne organizacije direktno kao namesnike postave u državne fotelje ne bi li, kako to reče Šekspir u svom sonetu - stomaka punih masnih petlova nastavili da arče državno dobro.

Da se ne zavaravamo nema tih izbornih uslova kojima bi bili zadovoljni, odnosno nema tog povlašćenog statusa koji bi im obezbedio pobedu na sledećim izborima zato što se narod dobro seća kako je bilo dok su oni bili na vlasti.

Takođe, valja primetiti da su glavne perjanice opozicije svesne da ne mogu dobiti apsolutno ni glasa maltene ni u zgradi u kojoj žive, sada isturaju u prvi plan neke koji bi na neko izigravanje poverenja građana, da ne kažem prevaru, možda mogli da dobiju neki glas kao na primer gospođu Mariniku Tepić, koja je ipak dama, koja je ipak pripadnica slabijeg pola, mislim fizički, koja sad razmišlja kako će dobiti neki glas ne bi li se neko sažalio na njene jadikovke tipa da ljudi iz vlasti prizivaju na prolivanje krvi na ulicama ukoliko oni odustanu od izbora, da ona tobože ne bi mogla da preživi da neko ostane bez oca, bez majke, bez brata, naravno optužujući sada i poslanike evroparlamenta naši saučesnici u svemu tome, a ne da su došli ovde da pregovaraju na njihovoj strani.

Gospođo Tepić, ajmo ovako, ako je ova vlast koja je pristala na saradnju sa evroparlamentarcima, koja je spustila cenzus sa pet na 3%, ako je ponudila vama drastično bolje uslove nego što je ona imala kada se borila da dođe na vlast, ako poziva na demokratske načine borbe za osvajanje vlasti, kako će onda ova vlast biti odgovorna za prolivanje krvi, a vi i vaši istomišljenici koji pozivate na bojkot, na neposlušnost, na rušilačke nerede i nemire uz saradnju sa nekima koji sebe zovu intelektualnom i kulturnom elitom, koji kažu da ne može da se ova vlast sruši ukoliko ne budu puške se koristile, onda vam postavljam jedno pitanje – vladate li, poštovana gospođo i svi vaši inspiratori, vašom svešću i vašim razumom?

Meni ništa nije jasno. Mi koji ukazujemo na poštovanje demokratije, ukazujemo i pozivamo na mir, mi smo znači za prolivanje krvi, a vi koji pozivate ne nelegalna, neustavna i protivzakonita sredstva za osvajanje vlasti, vi želite mir? Svašta čuh, a mislio sam u ovim godinama sve čuo.

Još nešto, ako se toliko bojite da neko ne ostane bez brata, sestre, majke ili oca, kako ste to naveli u vašim skorašnjim intervjuima, kako ste onda optuživali ovu vlast da je diktatorska i pozivali na one rušilačke nemire ispred Skupštine kada su pokušavana ubistva naših policajaca od strane vaših pristalica? Da li je život onih koji rade za našu državu ili ogromnog broja građana koji poklanjaju poverenje SNS i njenoj politici, da li je manje vredan od života od onih za koje se vi sada tobože bojite? Ne bojite se vi, gospođo, ni za jedan život. Vi se isključivo bojite za fotelju u firmi u kojoj radite.

Isto valja pomenuti i gospodina kome je nadima Ćuta, koji se sad odjedared kao životni borac za zdravu prirodu se sada bori ne bi li on dobio parče vlasti. Prvo je bio u saradnji i obostranim simpatijama i sa Vukom Jeremićem i sa Draganom Đilasom i ostalima, ali racionalno je procenio da oni ne mogu da pređu cenzus zato što se prosto vidi koliko ih naš narod voli i poštuje i koliko su ga svojom brigom prema njemu zadužili i sada odjednom nastupa kao solistički apostrofirajući sebe kao lidera, a meni, poštovani građani Srbije, gospodin Ćuta više liči na onog ustašoidnog Sekulu Drljevića koji je 1906. godine, da napomenemo, jako veliki i izražen Srbin.

Naime, glasao je da se promeni ime crnogorske školske skupštine u srpska skupština, koji je bio veliki poštovalac dinastije Karađorđević, koji je nakon što je izvisio za neko ministarsko mesto ili neku funkciju koju mu je u neformalnim krugovima neko obećao, zbog lične sujete i poraza postao jedan od ideologa crnogorske nacije, govorio je da potiče od crvenih Hrvata i bio jedan od najvećih mrzitelja svega srpskog naravno do pojave gospodina Mila Đukanovića i to onog novijeg Mila Đukanovića pošto se on kao u „Matriksu“ seli iz vremenskog perioda u vremenski period.

Naime, onaj raniji je ljubio krst kao ateista u ruci Amfilohija Radovića, molio za blagoslov, ponosio se na svoju srpsku istoriju i tradiciju, a ovaj novi taman tako kao Sekula Drljević trudi se da satre sve srpsko, i jezik i kulturu i naciju, a napokon i crkvu. Ali nema ništa od toga, poštovani gospodine Đukanoviću. Preživeo je srpski narod i Srbi su preživeli Tatare i sultane i Franca Jozefa, preživeli su i Hitlera, pa čak i NATO pakt. Preživećemo i nećemo pokleći i to što nam predsednika nazivate Hitlerom, a našu crkvu nazivate krvavom i to ni manje ni više nego u hrvatskim medijima. Neka vam služi na čast ako uopšte znate znanje te reči.

Da se vratim na gospodina Ćutu. Kako rekoh on kao Sekula, kada mu nisu dozvoli da sam otvori mini hidrocentralu, zašta smo imali prilike da vidimo dokaze u svim našim novinama, on odjednom postade borac za reke i prirodna bogatstva, organizujući razne ekološke ustanke, proteste koji svakako mogu da eskaliraju u nemire i nerede, na kojima se govori, apsolutno o svemu osim o ekologiji. I to je u redu.

Menjaju se ljudi i menjaju im se stavovi, ali budite fer i pošteni napravite stranku, izađite na izbore, ponudite svojim građanima program, džentlmenski dobite njihovo poverenje, ukoliko imate šta da ponudite. Ovako nemojte. Jeftino je i vređa inteligenciju naših građana.

Još da kažem da je po njihovom i po gospođi Tepić i po gospodinu Ćuti, njihovim inspiratorima koji su oličeni u domaćem stranom tajkunskom lobiju i agenturnim mrežama, na ovo drugo što sam rekao treba posebno obratiti pažnju, ako uzmemo u obzir sinoćni intervju Saše Jankovića. Posebna pravila izborna bi važila za njih, a posebna za narod jer su oni i oni koji su im naklonjeni tzv. elita, a mi svi ostali, ogromna većina našega naroda smo paćenici, mi smo sendvičari, Kaligulini konji kako nas neretko nazivaju.

Vlada Srbije, a posebno SNS kao njen pokretački duh, predlogom ovog zakona pokazuje da je u turbulentnom vremenu borbe za ekonomski razvitak u uslovima pandemije, u sred velikih međunarodnih izazova ne zaboravlja kulturni identitet i negovanje tradicije. Odgovornost i svestranost, uostalom, su glavna obeležja ove vlasti i ono po čemu se ona razlikuje od ljudi bez korena, identiteta i obraza, kojima je jedina vrednost besprizorna pljačka sopstvenog naroda.

I u duhu tačke dnevnog reda, citiraću reči Svetoga Nikolaja Velimirovića i s time ću završiti. „Ne ako Boga znate gospodo srpska, ako ste učeni, budite i pametni, čuvajmo ćirilicu u vekovima prošlim, ona je sačuvala nas.“ Slava Srbiji.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 10.09.2021.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, pre svega, uvaženi građani Srbije, želeo bih da istaknem najiskrenije izraze saosećanja sa prijateljskim narodom Severne Makedonije povodom tragedije koja ih je zadesila kada je stradao veliki broj ljudi nakon požara u kovid bolnici u Tetovu. Poštovani prijatelji, Srbija je sa vama.

Da se vratim na temu. Nemački car Vilhem koji je u svoje vreme bio personifikacija tadašnjeg nacionalizma, imperijalizma i protivnika Srbije, rekao je o srpskom narodu – šteta što taj mali narod nije moj saveznik.

Novi bečki list „Gri prese“ je pisao 1918. godine o srpskom narodu, citiram – ostaće zagonetka kako su se ostaci srpske vojske koji su se spasli ispred Mekenzeve armije mogli docnije osposobiti za borbu. To je dokaz da srpski vojnik spada u najžilavije ratnike koje je video ovaj svetski požar. Maršal Mekenzen je za srpsku vojsku rekao – ja neobično cenim i volim vas iz Šumadije, vi ste herojski narod pun časti i pun ponosa, narod velike i sjajne budućnosti.

Ovo je samo deo hvalospeva o junaštvu srpske vojske kroz istoriju. Nažalost, uvek je to junaštvo bilo praćeno velikim žrtvama i najskupljom cenom koju jedan narod može da plati.

Postoje kažu, narodi koji kažu – možeš me saviti, ali me nećeš slomiti, a postoje i oni koji kažu – možeš me slomiti, ali me nećeš saviti. Nadam se da nam u budućnosti neće faliti mudrosti, da dozvolimo da nas ponekad malo i saviju, ali da nas nikad više da nas slome. Da nas više ne trebaju hvaliti kako smo neustrašivi i hrabri ratnici, već dobri naučnici, sportisti, privrednici, a to je politika koju vodi ova stranka i to je skoro pa zagarantovano.

Danas je pred sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike o ratnim memorijalima. Treba reći da su u Prvom i Drugom svetskom ratu Nemci i Srbi bili neprijatelji, ali to ih nije sprečilo da se poštuju u ratu, ali i kasnije. Nemački vojskovođa Fon Mekanzev je naredio 1915. godine da se na Košutnjaku podigne spomenik srpskim junacima koji su tu pali u borbi sa nemačkom carskom vojskom. Malo je poznato da je spomenik podignut u okviru kompleksa nemačkog vojnog groblja koje je na tom mestu bilo sve do 1944. godine.

Valja pomenuti da je naš blaženopočevši Vladika Nikolaj Velimirović uređivao čak i u vreme rata nemačka groblja. Ovaj spomenik posvećen srpskim junacima na Košutnjaku je jedinstven u svetu kao vid počasti koju neprijatelj odaje neprijatelju.

Poštovani građani, sporazum koji je danas pred nama iza za cilj da omogući dostojno upokojenje i ovekovečenje uspomene na vojna lica i civilne žrtve rata koje su poginule ili umrle tokom ratova, kao i očuvanje mesta gde su sahranjeni u skladu sa Ženevskim konvencijama o zaštiti žrtava, od avgusta 1949. godine i dopunom te konvencije od juna od 1977. godine. Mi svi možemo samo da se nadamo i da želimo da će ovo biti poslednji sporazum sa ovako bolnom temom, koja na kraju ne donosi dobro ni poraženima, ni pobednicima, ali da će biti još mnogo sporazuma koji će razvijati saradnju, razvijati toleranciju i prijateljstvo i sve drugo što ulepšava i olakšava život naša dva velika naroda.

Uvaženi građani, dozvolićete mi još par minuta, kako bih se mogao osvrnuti nešto što nema veze sa ovom temom dnevnog reda, ali je bitno za javnost. Naime, osvrnuo bi se na ove tragikomične reakcije opozicionih vedeta nakon odgovora evroparlamentaraca, o njihovim zahtevima za predstojeće izborne uslove.

Naime, ponižavajući sopstvenu državu tako što su cvileli za pomoć evroparlamentaraca, kako bi im oni pomogli da dođu na vlast, misleći da će naši prijatelji iz Evrope sada da ponište one tekovine moderne demokratije, da se na vlast dolazi isključivo programom, na izborima, ko dobije više glasova i da sada oni nekim čarobnim štapićem mogu promeniti ta pravila i dovesti na vlast sve one koji ne mogu da pređu ni cenzus i koji su očekivali da će moći da im ispune, malo je reći, fantazmagorične uslove i zahteve tipa, dajte nam sada neko posebno ministarstvo za izbore, dajte da mi sami po sopstvenim željama i nahođenjima uređujemo program RTS, itd.

Vređajući tako i poštovane naše prijatelje iz Evrope, kojima su potcenili inteligenciju verujući da će im te zahteve ispuniti. Najudarnije kapisle opozicije predvođene stranom Slobode i pravde, sa svojim prijateljima, partnerima, istomišljenicima, deklararno će, kako to vidimo deklarativno će odbiti sve te uslove koji će im doneti evroparlamentarci. I u celom tom procesu jadikovanja, plakanja na svojom sudbinom optužujući ovu vlast da je diktatorska, da je autokratska, tiranska maltene, teroristička, naši politički neistomišljenici sada uzročno-posledično gledaju i na naše prijatelje iz Evrope da su isti takvi.

Isto kao što sada njihov šef, gospodin Đilas, pažljivo birajući politički trenutak kada će napasti na Angelu Merkel, iz sve snage je optužuje, kako je ona u stvari isto autokrata i tiranin, kao i naš predsednik, jer zamislite kaže – da ima izvanredne i na uzajamnom poštovanju zasnovane odnose sa našim predsednikom, sa našom državom.

Sada možemo da izvedemo zdravorazumski zaključak da ako bilo ko kaže nešto afirmativno za našu zemlju, da je on automatski bitanga, da je nepismen, nekulturan, diktator, kao što sada kažu za gospođu Merkel, kao što kažu za Viktora Orbana, Miloša Zemana, Vladimira Putina, šeika Bin Zaeda, koji su naši iskreni i poštovani prijatelji koji gledaju da na svaki način pohvale i kažu neku lepu reč o Srbiji, na čemu im je srpski narod neizmerno zahvalan.

Znači, svi oni koji se usude i smognu hrabrosti da bilo šta dobro kažu za našu zemlju i našu vlast, oni ne valjaju pa se, logično nameće pitanje ko to onda valja? Poštovani građani, valjaju oni koji će na sve načine optužiti Srbiju i u javnosti je predstaviti kao da je Uganda za vreme Idi Amin Dade ili ne daj bože kao da je nacistička Nemačka za vreme Adolfa Hitlera.

Tako na njihovim portalima možemo videti kako prenose hrvatske vesti i tekstove, kako će Vučić, kome sada inputiraju onu floskulu o Srbima kao hegemonističkom narodu, koja je nastala još u vreme Austrougarske, pa je onda nastavila svoj kontinuitet kroz komunističku ideologiju, evo i sada je pominju, i kažu kako je on sada nakon što pokorio Crnu Goru, tako da će otcepiti i deo Federacije Bosne i Hercegovine, pa će verovatno Vučić u tom maniru da nastavi da opkoli i Novi Zeland, da se malo našalim, iako čovek izgubi glas da kaže u svakoj emisiji, na svakom mestu, u svakom intervju, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet apsolutno svih zemalja za koje ga napadaju.

Da poštuje nezavisnost i Crne Gore, da poštuje nezavisnost i Federacije Bosne i Hercegovine i Hrvatske i svih drugih zemalja i da sa tim zemljama isključivo želi partnerstvo, mir, prosperitet i napredak. Pa, zar nije poštovani građani, ovako vizionarska i dobronamerna inicijativa poput otvorenog Balkana potvrda toga? Ali, ako sumnjate da jeste, vratite sve njegove govore i intervjue u prethodnih devet godina, koliko je na vlasti, i vidite da li postoji makar jedna, jedina reč gde je on rekao da smatra Crnu Goru za svoju guberniju ili da želi da se Republika Srpska otcepi od Federacije Bosne i Hercegovine.

Takva reč ne postoji, ali postoji samo ona gebelsovska sentenca koja kaže da hiljadu puta ponovljena laž postaje istina. Naši prijatelji iz opozicije toliko više izmišljaju i ponavljaju da ja stvarno ne znam kako ih nije sramota.

Takođe, njima valjaju i oni koji za naš glavni grad govore da je kasaba, oni koji na svojim kablovskim televizijama ni jednu jedinu rečenicu ili reč za deset godina prethodnih koliko je SNS na vlasti, nisu rekli da je bilo šta dobro urađeno i koje 99% svojih emisija vrlo često počinju rečenicom – svi smo sveni da u ovoj zemlji ništa ne valja, dajući sebi za pravo da većini građana oni određuju šta je dobro, a šta ne.

Takođe, njima su dobri i oni koji pozivaju na proterivanje i gašenje Srpske pravoslavne crkve sa njenih ognjišta i koji su uradili sve da ponize i povrede Republiku Srbiju. Baš sam iskoristio ovu reč – povrede, jer je ta reč nabijena velikim emocijama, a kako je rekao još Makijaveli – u politici nema puno mesta za emocije, ali upravo tu reč sam iskoristio jer je ona povredila svakog građanina naše zemlje onda kada je ta zemlja, kada je naša bratska Crna Gora prva priznala nezavisnost lažno proglašene države Kosovo, i to dva puta, hvala gospodine Rističeviću, onda kada je poslala svoje vojnike da slave onu zločinačku akciju „Oluja“, onda kada je usvojila u svom parlamentu deklaraciju o genocidu u Srebrenici i to dva puta. Evo, sada, kada se trudi da uništi SPC želeći da onda stvori neke druge forme pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori, pa onda pravoslavnu crkvu crnogorskog naroda sve u cilju dodatne dezintegracije srpskog nacionalnog korpusa kako bi se srpski nacionalni korpus fergmentisao u delove nakon čega bi bilo lakše sa njime manipulisati.

Takođe, moram da naglasim i da valjaju oni koji ono što je definisao gospodin Ćirjaković u svojoj kovanici – Autošovinisti, pripadnici tzv. elite, rekao sam pripadnici tzv, jer suštinski pripadnici intelektualne kulturne elite nikad ne bi rekli, citiram – bez spremnosti na ulične borbe nema pobede nad ovim režimom ili da je dijalog sa vlastima kao razgovor sa džeparošom, da je na krovu predsedništva Republike Srbije i predsednika viđen Belivuk, i da mora doći do revanšizma nakon dolaska Stranke slobode i pravde na vlast.

Poštovani građani Srbije, da nije tragično, da nije žalosno, bilo bi jako duhovito i smešno. Zašto ovi svi koje sam citirao, zašto su oni podobni poštovani građani, a ova vlast i svi oni koji se usude da je podrže nisu? Zato što ni jednim svojim delom, niti činjenjem ne mogu da budu bolji od ove vlasti. Nemaju niti znanja, niti umeća, niti hrabrosti, a najbitnije niti programa i ideje da ponude građanima i da kažu – ovo ćemo mi uraditi što će biti bolje za vlast nego što je uradila prethodna.

Oni ne znaju ništa bolje nego da vređaju at personom i da diraju u ono što čestiti, moralni ljudi ne diraju, ako što je to porodica. Vidimo na primer kako napadaju decu predsednika Republike bez ikakvog razloga, ali i smisla.

Prvo, kontinuitet vlast Aleksandra Vučića i SNS je toliko dug da je sigurno u tom kontinuitetu i u vreme vršenja svoje vlasti uradio nešto što nije dobro, kao što bi uradili svi ljudi osim naravno njih bezgrešnih. Zašto se onda ne uhvate za to nešto, ako uspeju da nađu, što nije dobro i za to ga napadaju? Šta su kriva njegova deca za vođenje ove države ili za politiku Republike Srbije? Kakve veze to ima sa politikom i da se svaki dan to dete napada po novinama?

Nema nikakve, ali to je jedini način da se oslabi ova vlast i predsednik lično, pošto idejom, programom ili bilo čim drugim ne može. Zato se koriste ovako niske, bedne i čestitim ljudima neprihvatljive stvari, da bi pokušali da unize rezultate koji su nemerljivi u modernoj istoriji Srbije, a to su, kazaću samo one trenutne, aktuelne - da se projektuje i gradi 1.200 km auto-puteva, više stotina regionalnih i lokalnih puteva, da se u svakoj opštini revitalizuju i modernizuju saobraćajnice, da je pokrenut najveći projekat izgradnje kanalizacione mreže postrojenja za preradu otpadnih voda i regionalnih deponija, da je pokrenut projekat izgradnje beogradskog metroa, revitalizacije dunavskih luka, itd, itd.

Poštovani građani Srbije, kao što sada drvljem i kamenjem posipaju predstavnike evroparlamentaraca koji im nisu uslišili njihove demokratske zahteve, kao što su napadali američkog ambasadora, gospodina Godfrija, zato što je rekao da voli Srbiju i da poštuje ovu vlast, kao što se njihove voditeljke na televiziji čude kako sad odjednom Srbija ima dobre odnose sa Amerikom, tako će se u predstojećem periodu koristiti brutalnim lažima i izmišljotinama, kako bi izvrnuli ruglu sve nas i poljuljali vaše poverenje u ovu vlast.

Ali, dragi građani, nemojte da verujete ni njima, na kraju, nemojte ni nama, verujte u ono što možete da vidite i uporedite kako je bilo nekad kada su oni bili na vlasti i kako je od kad smo mi stali na njeno čelo. Rezultat je poznat. Onda im neće ni cenzus od 1% biti dovoljan i na sreću ove države i ovog naroda, lagano će nestati sa političke scene, a srpski narod i istorija će im biti sudija.

Vama, uvaženi ministre, želim puno sreće u narednom periodu, jer ćete biti izloženi velikim pritiscima iz raznih centara moći, ali ne sumnjam da ćete iznaći snage, hrabrosti, istrajnosti, kao i do sada i naći načina da sve te pritiske prevaziđete, u interesu Srbije i srpskog naroda. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 19.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Pomoćnik direktora Uprava carina Republika Mesečno 109800.00 RSD 21.09.2018 -