Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas kada je pred nama ovako ozbiljan i obiman set zakona, javila sam se da govorim o nekima od njih, a svakako da ću u danu za glasanje podržati predloženi set zakona.

Na samom početku osvrnula bih se na Zakon o fiskalizaciji koji je u primeni već skoro punih 15 godina, tačnije od 1. januara 2005. godine, ali je zbog razvoja tehnologija neophodno izvršiti određena unapređenja i praktično omogućiti savremeniji pristup koji ide u korak sa razvojem tehnoloških procesa, a sve sa ciljem suzbijanja sive ekonomije, bržeg i efikasnijeg rada poreske uprave i efikasnijeg praćenja priliva poreskih prihoda u budžet Republike Srbije.

Novi sistem fiskalizacije obezbeđuje efikasnije praćenje i kontrolu onih poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza, ali obezbeđuje uslove poreskoj upravi za efikasniju kontrolu i veći broj kontrola u samom sedištu poreskog sistema bez veće potrebe za terenskim kontrolama, a što je najznačajnije neće predstavljati dodatno opterećenje za privredu.

Iskoristila bih ovu priliku i da pohvalim Ministarstvo finansija koje se bavi izradom ovakvih sistemskih zakona koji doprinose sistemskom unapređenju naše zemlje. Kao što je ministar finansija i najavio, do 2022. godine se očekuje primena elektronskih faktora. Dakle, papirne fakture će biti prošlost, E fakture se uvode na zahtev privrede. To je pokazatelj da Srbija ide u korak sa savremenim svetom.

Kada je reč o borbi protiv sive ekonomije, a u tom cilju se organizuje i ova nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“, ja mislim da je suština da svi kod ljudi razvijamo svest o značaju tražnje i uzimanja fiskalnog računa prilikom svake kupovine. Na svakom tom fiskalnom računu nalazi se deo novca koji ide direktno u budžet Republike Srbije. I upravo to je novac od koga mi gradimo i bolnice, i domove zdravlja, i škole, i vrtiće, i puteve, i podižemo plate i penzije, i praktično svaki dinar koji ne uzmemo kroz jedan fiskalni račun je na našu štetu, na štetu građana Republike Srbije.

Postoje i oni koji bez stida i srama, jer za stid i sram ne znaju i koji su praktično mrzitelji ove vlasti, a predvođeni su Draganom Đilasom, pokušavaju da u Srbiji stvore takvu političku klimu kako bi se samo dodatno bogatili na uštrb građana Republike Srbije.

Pitam se - kome Đilasovi mediji plaćaju porez? Svaku situaciju, da li je reč o poslovanju neke firme, da li je reč o korona virusu, da li je reč o migrantskoj, o zdravstvenoj ili ekonomskoj krizi, oni koriste za plasiranje nekih lažnih vesti ili afera. Nisu se libili ni da zađu u prostorije „Prve Petoletke“ u Trsteniku. Plasirali su vest čija je sadržina potpuno izmišljena, a to je da se u prostorijama te fabrike po nalogu prethodnog gradonačelnika Kruševca, gospodina Bratislava Gašića, smeštaju migranti. To je vest čija je sadržina apsolutno izmišljena, a plasirana sa ciljem da se unese nemir među građane Trstenika. Moram da priznam da se Đilasovim sledbenicima u najmanju ruku čudne stvari priviđaju – droga u Moroviću i migranti u Trsteniku.

Ti ljudi kroz svoje medije konstantno plasiraju arsenal laži, pre svega, na račun predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, a potom i na račun svih nas koji svakodnevno ovde iznosimo relevantne i objektivne činjenice, a koje svakako njima ne idu u prilog i svakako da je na njihovu štetu to što mi svakog dana saznajemo po neku novu vest o trgovini, o bogaćenju i o transakcijama braće Đilas.

Ono što je najzanimljivije jeste da je Dragan Đilas sada čovek o kome se ne govori. Pošto je odlukom suda doneto rešenje kojim se pojedinim medijima zabranjuje da pišu o Draganu Đilasu i da pominju njegovo ime, mi dolazimo u situaciju da se ljudima zabranjuje da rade svoj posao. To su ljudi koji se bave istraživačkim novinarstvom. Dakle, pokušava da u Srbiju uvede verbalni delikt kao krivično delo i šta bi to bilo – krivično delo napada na lik i delo poštenog Dragana Đilasa? Sve i da se ne pomene njegovo ime, verujem da postoji toliko opisa koji bi direktno asocirali građane Srbije na lik i delo tog čoveka - srpski političar zvani 619 miliona ili srpski političar koji glumi da plače pred kamerama ili čovek koji je u Srbiju uveo rijaliti program ili čovek čiji mediji prikazuju teritoriju Republike Srbije bez Kosova i Metohije, vođa saveza za propast Srbije, čovek koji je najveći broj tužbi podneo protiv medija i političara, čovek koji svakome od nas sme da kaže šta želi, može na dnevnom nivou da nas vređa i ponižava u svojim medijima, a mi valjda treba da ćutimo i da klimamo glavom na sve to.

Svaki put kada se neko zapita zašto se ime Dragana Đilasa toliko puta pomene u Domu Narodne skupštine, iako on ovde nije fizički prisutan, neka baci pogled na njegove novine, na njegove portale i portale njegovih ortaka, a građani Srbije odlično znaju o kojim portalima se radi, i neka vide koliko je samo uvreda na dnevnom nivou izneseno, pre svega, na račun predsednika i na račun njegove porodice, a potom i na račun svih nas.

Osvrnula bih se i na Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, koji je praktično usklađen sa Zakon o digitalnoj imovini, ali bih iskoristila priliku da podsetim građane Republike Srbije da je, kada je u julu ove godine Uprava za sprečavanje pranja novca najavila finansijsku kontrolu poslovanja pojedinaca i institucija, u tom trenutku je nastala čitava buka i histerija od strane onih koji, poput čoveka o kome se ne govori, ne žele da iko kontroliše njihovo poslovanje, ne žele da iko ima uvid u to čime se oni bave, kako posluju, da li poštuju propise i da li plaćaju porez. To su ljudi koji misle da su nedodirljivi i koji, ono što je najzanimljivije, kritikuju i državu i vlast zato što sprovodi zakon.

Da svoje današnje izlaganje završim sa jednom lepšom temom, a to je projekat Beograd na vodi. O samom značaju tog projekta govori činjenica koliku podršku danas taj projekat ima od strane građana Republike Srbije. Na samom početku su ljudi bili skeptični i sam projekat je podržavalo svega 29% ljudi, a danas taj projekat podržava 70% građana Republike Srbije. To je najveće gradilište u Srbiji, i to je ono kako SNS radi i nastavljamo da radimo u tom smeru, da se borimo za zdravlje ljudi, za očuvanje ekonomije, za svako radno mesto i da radimo i gradimo Srbiju za našu decu. Živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javila sam se da danas diskutujem i podržim tačku dnevnog reda koja se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu.

Na samom početku istakla bih da je rebalans budžeta nešto što je očekivano i neophodno, s obzirom na pandemiju Korona virusa i s obzirom na činjenicu da su dodatna sredstva opredeljena, a da nisu planirana prethodnim budžetom iz aprila ove godine. Opredeljena su dodatna sredstva za novozaposlena lica u zdravstvenim ustanovama, za jednokratnu pomoć zdravstvenim radnicima, za sav potrošni materijal koji se koristi u zaštiti i borbi od Korona virusa, a ono što takođe smatram značajnim jesu institucionalna ulaganja u zdravstvene ustanove i tu pre svega mislim na dve kovid bolnice od kojih se jedna nalazi u mom rodnom gradu, u Kruševcu, ali i obnova, rekonstrukcija i izgradnja domova zdravlja i bolnica koja je i ranije bila planirana, od koje se nije odustalo i koja u ovom trenutku predstavlja imperativ.

Kao neko ko je poslovno orjentisan ka privredi, tačnije ka Privredinoj komori Srbije, regionalnoj Privrednoj komori Kruševac i koja je u stalnoj komunikaciji sa privrednicima sa teritorije Rasinskog okruga, a najintenzivnije za vreme trajanja vanrednog stanja, ja odlično znam koliko su im značile sve mere koje su dobili od strane države.

Srbija je uspela da privredi pruži brzu, efikasnu i efektivnu pomoć u neočekivanom naletu korona virusa, jer smo zahvaljujući ozbiljnoj i odgovornoj politici mi imali jaku ekonomiju i dalje imamo jaku ekonomiju i stabilne finansije.

Faktički smo imali dobru polaznu osnovu da damo hrabar odgovor na izazov koje se zove Korona virus. Mi smo jedna od malobrojnih zemalja sveta koja više od 10% svog BDP-a izdvojila za podršku ekonomiji, a ukupan obim ekonomske pomoći i privredi i stanovništvu iznosi 12,5% našeg BDP-a. Prvim paketom mera pomoći privredi mi smo sačuvali kičmu i stub naše ekonomije, a svim ostalim merama smo se osigurali da sutradan kada sve ovo prođe uhvatimo jedan snažan zamajac oporavka.

Zahvaljujući politici i teškim reformama koje je 2014. godine inicirao predsednik Aleksandar Vučić, a koje su građani Republike Srbije prepoznali i podržali, mi smo danas u prilici da se uspešnije borimo sa Korona virusom. Te reforme su nas i pripremile na ovu krizu i lično smatram da je sreća u čitavoj ovoj nesreći koja nas je zadesila što je pandemija nastupila u trenutku kada država raspolaže ekonomskim resursima i kada ima novca na državnim računima. Zamislite šta bi se dogodilo da je pandemija nastupila 2009. ili 2010. godine u vreme prethodne vlasti čija je politika sama po sebi imala dalekosežne negativne posledice.

U vreme onih koji su nam zatvarali fabrike, koji su samo u Kruševcu desetine hiljada ljudi ostavili bez posla, koji umesto da ulažu u zdravstvene ustanove, ulagali su u svoje privatne biznise, a umesto da se brinu o građanima Republike Srbije, brinuli su se isključivo samo o sebi i o svojim bankovnim računima.

Kao mladoj osobi posebno me raduje što su ovim rebalansom predviđena dodatna sredstva u okviru programa - "Moja prva plata" za mlade ljude bez radnog iskustva starosti do 30 godina.

Zbog svega što sam sada navela, ali i zbog većine o čemu su kolege koje su pre mene govorile, ja ću još jednom ističem, podržati ovaj predlog zakona. Hvala.