ĐURO PERIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođen je 1930. godine. Penzioner.

Bio je presednik opštine Zvezdara.

Bio je član Upravnog odbora Fonda PIO (ispred Saveza penzionera Srbije). Februara 2008. godine postao je zamenik predsednika UO Fonda, a februara 2010. godine izabran je za predsednika UO Fonda PIO, da bi ubrzo napustio tu funkciju kako ne bi bio u sukobu interesa.

Potpredsednik je Partije ujedinjenih penzionera Srbije i član Glavnog odbora stranke.

Bio je poslanik u VIII sazivu Narodne skupštine.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine, našao se na 45. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu” i ponovo dobio poslanički mandat.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 12:18

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje i predlog za ministra finansija, a radi se o sledećem.

Mi već imamo devet meseci ovaj korona virus, ne zna se ubuduće koliko će ona još da traje, i moram da kažem da za sprečavanje tih infekcija koje nastaju treba dosta izdataka da bi se nabavila ta sredstva koja služe za zaštitu, kao što su maske, veća količina sapuna, dezinfekciona sredstva itd, pa je predlog moj da Ministarstvo finansija za zaposlene i penzionere koji imaju primanja niža od 30.000 dinara obezbedi jednokratnu pomoć, kako bi oni to mogli da nabave, a nadam se da je uvaženi ministar Siniša Mali veliki majstor i kreator ovih fiskalnih i monetarnih kombinatorika i da će moći da nađe u tom predlogu budžeta sa sledeću godinu ta sredstva, kako bi pomogli ovim najugroženijim koji nemaju mogućnost, a to nisu baš ni tako mala sredstva, jer mi svi dobro znamo koliko to iznosi i šta to za takve ljude znači.

Hvala i nadam se da će se to prihvati.

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 19.10.2011.

Poštovana gospođo predsednice, cenjeno predsedništvo, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovo jedan vrlo značajan zakon o kojem danas raspravljamo i koji treba da se donese s obzirom na činjenicu da se u poslednje vreme pojavljuje u javnosti dosta kritike na nas kao zakonodavni organ, da donosimo dosta zakona ali da je pitanje sprovođenja tih zakona mnogo diskutabilno i da ne donosite rezultate koji se žele.
Mislim da će formiranjem ovih novih organa u Ministarstvu za državnu upravu oko Upravne inspekcije pomoći da se, ako ne u celini, jer svakako nisu oni jedini koji to mogu da obezbede, ali će u mnogome trebati da poboljšaju ukupno stanje u realizaciji tih zakona, kao što se to predviđa ovim zakonom.
Gospodin ministar je rekao da je to zakon koji je celovitije rešavao organizaciju, nadležnost, ovlašćenja ili način rada, donet čak pre 35-36 godina. Istina, u međuvremenu su donošeni mnogi drugi zakoni i ovo je redak zakon koji treba da sublimira sve ono što se sada nalazi u brojnim zakonima koje imamo i koji su doneti, a posebno moram da naglasim da je Zakon o državnoj upravi, Zakon o državnim službenicima čak direktno u članu 18. regulisao pitanje obaveze donošenja jednog ovakvog zakona i on je to nabrojao šta sve treba da se uradi. Gospodin ministar je govorio o tome da je to ne samo potreba našeg unutrašnjeg zakonodavstva i svega ovoga što proističe iz toga šta treba da se nadzire, nego je ovo ujedno i usklađivanje ovog dela zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom, tako da je i to jedan značajan momenat u svemu tome.
Osvrnuo bih se na jedan detalja iz ovog zakona a to je pitanje organizacije. Gospodin ministar je rekao da se tu sada menjaju određeni odnosi, organizacione a onda i kadrovske prirode, a radi se o tome da se umesto sektora u okviru Ministarstva za državnu upravu, u ovom zakonu treba da se formira glavni inspektorat i da bi tim glavnim inspektoratom rukovodio glavni inspektor koji, prema ovome što je u zakonu predloženo, ima dosta važna ovlašćenja kako u pogledu samog tog inspektorata, tako i u vezi sa njegovim nadležnostima vezanim za rešavanje žalbi ovih područnih i nižih organa u javnoj upravi.
Logično je da iz toga proizilazi verovatno i povećanje broja zaposlenih. Gospodin ministar je rekao koliko sada ima zaposlenih oko ovih poslova upravne inspekcije, međutim, lično mislim, ako bi želeli da postignemo ovo što sam na početku rekao, da će se verovatno tražiti i neko povećanje broja zaposlenih u ovom glavnom inspektoratu tim pre što vidim da je tu dosta zaoštren taj odnos prema uslovima da budeš taj upravni inspektor, a posebno za glavnog inspektora jer se tu traži dosta tih elemenata, kako oko njegove stručnosti tako i oko iskustva i godina staža koje mora da ima.
Pored toga, taj glavni inspektor treba da svake godine donosi i godišnji program rada i to do decembra meseca, ali pošto su ovlašćenja dosta široka i mnogo značajna mislim da bi mi to novom organu, tom glavnom inspektoratu koji će biti u Ministarstvu za državnu upravu, morali posvetiti posebnu pažnju da bi on stvarno vršio taj svoj nadzor i izricao mere koje su predviđene ovim zakonom jer ako bi on to radio i ako bi taj celi inspektorat to u buduće radio, mislim da bi onda ta efikasnost u radu bila mnogo veća i da bi se postigla onda svrha i cilj svega ovoga što se menja.
Naša poslanička grupa PUPS prihvata ovaj zakon i glasaće za njega kada dođe taj dan za glasanje, ali bih ujedno molio da kada se bude usvajao zakon da imamo u vidu ovo što je ministar rekao da će faktički zaživeti sve ovo u jednom novom periodu kada dođe jedna nova Vlada i mislim da je dobro što se toj Vladi, bilo koja da bude, omogućava da ima sada i jednu ovakvu polugu u vršenju vlasti, jer ovo je dosta značajna stvar ako bi se to radilo kako treba i kako je predviđeno u celom tom našem pravnom sistemu, jer ovo je zaista značajna karika jer se ona širi čak i na to da se radi oko nadzora i ovih svih državnih organa, ne samo organa uprave. Nešto je o tome gospodin ministar govorio, ali mislim da će to trebati malo detaljnije da se kaže šta sve to treba da se radi i da će trebati verovatno i dosta podzakonskih akata koji će omogućavati da se to sada sve ostvari.
Zahvaljujem se na pažnji koju ste imali. Mi ćemo ovaj zakon podržati kada bude o njemu glasanje.

TRINAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 20.09.2011.

Poštovana gospođo predsedavajuća, cenjeni gospodine ministre, koji je izgleda odsutan, dame i gospodo narodni poslanici, konačno smo dobili Predlog zakona koji reguliše izuzetno važnu oblast, oblast svojinskih odnosa. Ustanovljava se novi oblik svojine, javna svojina. Do sada je postojao samo Zakon o sredstvima svojine Republike Srbije. Utvrđuje se da javnu svojinu čine svojina Republike Srbije ili državna svojina, pravo svojine AP, pokrajinska svojina, pravo svojine jedinica lokalne samouprave, opštinska odnosno gradska svojina.
Naime, ovim zakonom ustanovljava pravo javne svojine AP, jedinice lokalne samouprave, koje u važećem pravnom sistemu nisu imali to pravo. Pored uređenja sistema javne svojine, ovim zakonom će se izvršiti prenos državne svojine na određenoj imovini Republike Srbije u svojinu AP, jedinica lokalne samouprave, što je prethodni uslov za uspostavljanje i vršenje svojinskih prava ovih entiteta.
U javnoj svojini su prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa koja koriste organi i organizacije države AP, jedinica lokalne samouprave. Time se obezbeđuje jasan i konzistentan okvir za utvrđenje pravnog režima stvari u javnoj svojini.
Propisano je da se na sticanje, vršenje, zaštitu i prestanak pravne svojine primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pravo privatne svojine.
Finansijska sredstva tj. novčana sredstva hartije od vrednosti u svojini Republike Srbije, AP, jedinica lokalne samouprave se uređuju posebnim zakonom.
Posebnim zakonom se takođe uređuje i pravni režim građevinskog zemljišta, poljoprivrednog zemljišta, šuma i šumskog zemljišta. Prirodna bogatstva mineralne sirovine, izvori mineralne i termalne vode prirodni vodotoci, prirodna jezera i druga dobra, koja su posebnim zakonom određena kao prirodna bogatstva, u svojini su Republike Srbije.
Na prirodnom bogatstvu se može steći koncesija ili pravo korišćenja, odnosno iskorišćavanja, a naknada za to pripada Republici Srbiji, AP i jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi prirodno bogatstvo.
Morao bi biti napravljen neki kriterijum po kojem visina naknade učestvuje za svaki od ovih entiteta. Ne vidi se to po kom delu će učestvovati ko, odnosno koji su to uslovi za to.
Dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije, izuzev ulica koje nisu delovi autoputa, državnog puta prvog reda ili magistralnog puta, trgova, javnih parkova koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze. Ne znam da li ovde ima nekih amandmana oko toga.
Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave mogu sredstva u javnoj svojini ulagati u kapital javnog preduzeća i društva kapitala u skladu sa zakonom. Time oni stiču udele ili akcije u javnim preduzećima i društvima kapitala i prava po osnovu tih akcija ili udela.
Prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, mreže, vodna dobra i vodni objekti u javnoj svojini, zaštićena prirodna dobra u javnoj svojini i kulturna dobra u javnoj svojini, ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.
Prema Predlogu zakona korisnici stvari u javnoj svojini su državni organi i organizacije, organi i organizacije AP i jedinice lokalne samouprave. Javna preduzeća, društva kapitala čiji je osnivač Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave.
Stvari u javnoj svojini mogu se dati na korišćenje i ostalim pravnim i fizičkim licima - koncesijom ili na drugi zakon predviđen način.
Nepokretne stvari pribavljaju se u javnoj svojini i otuđuju iz javne svojine, polazeći od tržišne vrednosti nepokretnosti koju je procesno procenio poreski ili drugi nadležni organ u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja pismenih ponuda, ako zakonom nije drugačije određeno.
Članom 29. predviđa se da se izuzetno nepokretne stvari mogu pribaviti ili otuđiti neposrednom pogodbom, ali ne ispod tržišne vrednosti koju je procenio nadležni organ, i to ,ako u konkretnom slučaju to predstavlja jedino moguće rešenje.
Pribavljanje pokretnih stvari u javnoj svojini se vrši na način propisan zakonom, kojim se uređuju javne nabavke. Otuđenje pokretnih stvari se vrši, po pravilu, u postupku javnog oglašavanja, odnosno prikupljanja pismenih ponuda, na način kojim se obezbeđuje interes subjekata javne svojine.
Nejasno je zašto se ovo vrši, kako je rečeno - po pravilu, a ne kao obaveza. Izuzetno, otuđenje pokretnih stvari se može takođe vršiti neposrednom pogodbom, iako je članom 33. predviđeno da se ovakvi slučajevi utvrđuju uredbom Vlade Republike Srbije.
Mišljenje poslaničke grupe PUPS je da se ovakvim rešenjima, imajući u vidu upravo javne nabavke, gde je procena da ima mnogo nepravilnosti, ne bi trebalo ni na koji način, da neki redak izuzetak postane pravilo. Isti je slučaj da se stvari u javnoj svojini mogu takođe dati u zakup neposrednom pogodbom.
O sticanju prava na prirodnim bogatstvima i dobrima u opštoj upotrebi, odlučuje Vlada RS, ako posebnim zakonom nije drugačije predviđeno. Za upravljanje dobrima od opšteg interesa u javnoj svojini, mogu se osnivati javna preduzeća, javne agencije i društva kapitala.
U članu 42. se predviđa, što mislimo da je dobro, da Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave, mogu ulagati u kapital stvari u javnoj svojini koje koriste organi Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave za vršenje njihovih prava i dužnosti, koje obuhvataju nepokretne i pokretne stvari.
Nepokretne stvari u smislu člana 53. stav 2. su službene zgrade i poslovne prostorije, stambene zgrade, stanovi, garaže i garažna mesta, nepokretnosti za reprezentativne potrebe i potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništva, nepokretnosti za posebne namene.
Pokretne stvari su prevozna sredstva, predmeti, istorijske, dokumentarne, kulturne i umetničke vrednosti, oprema, potrošni materijal, pokretne stvari za posebne namene.
Službene zgrade i prostorne prostorije prema Predlogu zakona su zgrade, delovi zgrada, prostorije izgrađene, kupljene i na drugi način pribavljane od strane Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave.
Stambenim zgradama se smatraju stambene zgrade, stanovi i garaže, poslovni prostor u stambenim zgradama, koje su izgradnjom, kupovinom ili po drugom osnovu pribavljani u svojinu Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave za potrebe njihovih organa.
Organi Republike Srbije, AP, jedinice lokalne samouprave vode evidenciju o stanju i kretanju sredstava u javnoj svojini koje koriste u skladu sa zakonom. Organi Republike Srbije, AP, jedinice lokalne samouprave dužni su da podatke iz evidencije nepokretnosti dostavljaju direkciji koja vodi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini, koje koristi, takođe, dostavlja podatke direkciji. Mislim da bi ova direkcija morala da se preciznije kaže u zakonu kako se zove, ovo nije baš dovoljno, dosta je arhaično kako je ovde rečeno.
Direkcija je obavezna da vodi evidenciju udela i akcija u javnim preduzećima i društvima kapitala čiji je osnivač Republika Srbija, AP, odnosno jedinica lokalne samouprave. Direkcija podnosi Vladi godišnji izveštaj o stanju nepokretnosti u javnoj svojini.
U trećem poglavlju Predloga zakona govori se o uspostavljanju javne svojine Republike Srbije, AP i jedinice lokalne samouprave. U članu 73. stav 2. se kaže da prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa u državnoj svojini, izuzev komunalnih mreža, ulica, trgova, javnih parkova, dobara koja koriste javna preduzeća čiji je osnivač AP Vojvodina, u skladu sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, kao i sredstva koja na dan stupanja na snagu ovog zakona koristi Republika Srbija, državni organi i organizacije, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, danom stupanja na snagu ovog zakona postaju sredstva u javnoj svojini Republike Srbije.
Sredstvima koja koriste autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave, smatraju se sredstva u državnoj svojini na kojima su na dan stupanja na snagu ovog zakona upisani kao korisnici AP, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao i sredstva koja AP, odnosno jedinica lokalne samouprave koristi po pravnom osnovu koji može predstavljati osnov za njihov upis u javnu knjigu kao korisnika sredstava.
Interesantno je i sasvim prihvatljivo, po našem mišljenju, rešenje Predloga zakona u članu 75. gde se predviđa da jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi sedište zdravstvene ustanove, čiji je osnivač Republika Srbija, može u roku od godinu dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona, pokrenuti postupak za sporazumno utvrđivanje udela sredstava u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave u sredstvima koja koristi ta zdravstvena ustanova. Zahtev se podnosi Vladi preko nadležnog ministarstva.
U kontekstu ovog rešenja mislimo da bi trebalo videti i rešiti mnoga učešća jedinica lokalne samouprave putem samodoprinosa koji su se raspisivali i koji je razrešavao probleme nedostatka sredstva u izgradnji i raznih objekata koji su delom finansirali i republički ili pokrajinski državni organi.
Takođe je i pitanje sredstava Fonda PIO, gde su osiguranici i korisnici penzija iz svojih sredstava iz tzv. zajedničke potrošnje, gradili razne objekte koji bi trebalo da budu regulisani i postanu njihovo vlasništvo.
Danom stupanja na snagu ovog zakona na nepokretnostima navedenim u članu 73. uspostavljaju se posebna svojinska ovlašćenja AP, odnosno jedinice lokalne samouprave. Autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave mogu preduzimati sve akte raspolaganja ovim nepokretnostima, osim otuđenja nepokretnosti iz javne svojine bez saglasnosti Vlade.
Na kraju, želim da naglasim da se u oblasti svojinskih odnosa, po Predlogu zakona, uvodi mnogo novina i posebno nosilaca i subjekata sa određenim ovlašćenjima, pa bi, po mišljenju poslaničke grupe PUPS, u procesu sprovođenja zakona trebalo voditi računa da se neka od predloženih rešenja ne pokažu kao dobra, pa ih trebalo brzo popravljati, da ne bi bilo nepoželjnih posledica, kakvih inače imamo često u praksi.
Pošto je bilo dosta nesporazuma oko nekih predloga, nadamo se da će se sve to popraviti putem amandmana, pa će u tom smislu poslanička grupa PUPS glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje i predlog za ministra finansija, a radi se o sledećem.

Mi već imamo devet meseci ovaj korona virus, ne zna se ubuduće koliko će ona još da traje, i moram da kažem da za sprečavanje tih infekcija koje nastaju treba dosta izdataka da bi se nabavila ta sredstva koja služe za zaštitu, kao što su maske, veća količina sapuna, dezinfekciona sredstva itd, pa je predlog moj da Ministarstvo finansija za zaposlene i penzionere koji imaju primanja niža od 30.000 dinara obezbedi jednokratnu pomoć, kako bi oni to mogli da nabave, a nadam se da je uvaženi ministar Siniša Mali veliki majstor i kreator ovih fiskalnih i monetarnih kombinatorika i da će moći da nađe u tom predlogu budžeta sa sledeću godinu ta sredstva, kako bi pomogli ovim najugroženijim koji nemaju mogućnost, a to nisu baš ni tako mala sredstva, jer mi svi dobro znamo koliko to iznosi i šta to za takve ljude znači.

Hvala i nadam se da će se to prihvati.

Imovinska karta

(Beograd, 14.01.2010.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republički budžet - 110000.00 RSD 01.06.2008 -
Član upravnog odbora Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje Republički budžet - 42000.00 RSD -
- PIO Fond - penzija Javni prihodi - 72000.00 RSD -