ĐURO PERIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođen je 1930. godine. Penzioner.

Bio je presednik opštine Zvezdara.

Bio je član Upravnog odbora Fonda PIO (ispred Saveza penzionera Srbije). Februara 2008. godine postao je zamenik predsednika UO Fonda, a februara 2010. godine izabran je za predsednika UO Fonda PIO, da bi ubrzo napustio tu funkciju kako ne bi bio u sukobu interesa.

Potpredsednik je Partije ujedinjenih penzionera Srbije i član Glavnog odbora stranke.

Bio je poslanik u VIII sazivu Narodne skupštine.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine, našao se na 45. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu” i ponovo dobio poslanički mandat.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 12:18

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Elvira Kovač, uvažena potpredsednice Vlade i ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o energetici moramo da imamo na umu da je to vrlo specifičan segment našeg okruženja.

S obzirom da živimo u trećoj deceniji 21. veka mislim da više nema gotovo nikoga u ovoj državi ko se u svom svakodnevnom životu ne koristi elementarnom energijom koja je danas krajnjim potrošačima gotovo uvek, i po pravilu, lako dostupna po relativno niskim cenama.

Vrlo retko bi smo mogli pronaći nekoga ko bi želeo da se odrekne sijalice, televizora, kućnih aparata koji veoma olakšavaju čovekovu dnevnu rutinu življenja. U tom smislu energija i njeno korišćenje postalo je civilizacijska tekovina i neizostavni deo savremenog društva.

Sa druge strane, vrlo su retki pojedinci koji imaju čak i minimalnu predstavu šta je sve potrebno prethodno uraditi kako bi se obična voda, ugalj, vetar ili drugi prirodni elementi pretvorili u korisnu i svima dostupnu energiju i koliko je to dug put.

Zato, energetika predstavlja jednu od najsloženijih i najvažnijih privrednih grana koja objedinjuje sve od primarnih proizvođača samih energenata, onih koji se bave njihovom transformacijom u energiju, onih koji distribuiraju do nas građana i privrednih subjekata koji je koristimo.

Paket zakona o kojima danas raspravljamo ima za cilj da te složene procese pravno osavremeni i uredi. Tu je na prvom mestu svakako krovni Predlog zakona o energetici. Njime se naše nacionalno zakonodavstvu usklađuje sa evropskim propisima i međunarodnim Sporazumom o osnivanju energetske zajednice koji je nedavno ratifikovan i uvode nova savremena rešenja u ovu oblast, naročito ona vezana za domaće i međunarodno tržište energijom i njenu distribuciju korisnicima.

U tom smislu na prvom mestu mi u poslaničkoj grupi PUPS – „Tri P“ smatramo da je dobro što je izvršeno precizno definisanje energetski ugroženog kupca, tako da ga sada može steći i samačko ili višečlano domaćinstvo koje živi u jednoj stambenoj jedinici i kome se isporučuje toplotna energija, a u skladu sa aktom koji donosi ministarstvo.

Sredstva za ostvarivanje prava energetski ugroženog kupca toplotne energije takođe se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Status energetski ugroženog kupca se stiče na osnovu rešenja organa jedinice lokalne samouprave.

Dobro je i to što se prate savremeni trendovi i u drugim oblastima, pa se tako, na primer, novim rešenjima stvara pravni osnov i za regulisanje rada punionica za električne automobile.

Sledeća dva zakona usko su povezana i odnose se na obnavljanje i izvore energije i njeno racionalno korišćenje. Ova pitanja su sve više aktuelizovana u savremenom svetu. Odavno su prošla vremena kada su lako dostupni prirodni resursi, poput vode ili uglja, mogli netremice eksploatisati bez razmišljanja o tome koliko ih preostaje budućim generacijama, kao i o posrednoj ceni koja se plaća za proizvodnju energije kroz uništavanje ili narušavanje životne sredine i uticaja svega toga na sam biološki kvalitet čovekovog života.

Predlozima ovih zakona nastoji se da se na svaki način podstakne i nagradi svaki vid proizvodnje energije iz najrazličitijih obnovljivih izvora.

U Predlogu zakona ih je nabrojano više od desetak, ali ja bih se posebno osvrnuo na jedan koji nam se bukvalno stvara i nestaje svake godine pred očima, a to je biomasa.

Kao što je svima poznato, Srbija raspolaže sa velikim poljoprivrednim površinama na kojima se svake godine stvara ogromna količina travnate, žbunaste i drvenaste biomase, bilo da se radi o nusproduktu organizovane poljoprivredne proizvodnje, bilo da je reč o zaparloženim površinama ili životinjskom otpadu.

Nažalost, minimum toga se iskoristi u energetskim postrojenjima, već se ili ostavlja da trude, da se ekonomski invaziono širi ili se neracionalno baca kojekuda.

Upravo su tu krije još jedna potencijalna korist od udruživanja i pomoći zadrugarstvu, na čemu radi i koje stalno promoviše i naš predsednik Milan Krkobabić i njegovo Ministarstvo.

Zadružna proizvodnja bi potencijalno, relativno lako mogla da u značajnoj meri iskoristi ovu biomasu kao energent za dobijanje čiste energije, što bi multiplikovalo korist od njene upotrebe kako za same mikro zajednice u selima, tako i za naše društvo u celini.

U gradskim sredinama bi se akcenat mogao staviti na elektrane, na otpad i otpadni metan-gas sa deponija koje su, nažalost, takve kakve jesu, ali se svakako mora raditi na njihovoj sanaciji i smanjivanju. Ovo je jedan od korisnih načina da se to zaista i uradi.

Sa druge strane, veća pažnja se mora posvetiti i racionalnijem korišćenju same energije. U tom smislu je dobro što se nameće obaveza investitorima i graditeljima novih stanova u zgradama da te objekte obavezno termalno izoluju u ugrade zasebne kaliometre i za svaku zgradu i za svaki stan, čime će se postići značajna ušteda i izbeći periodična nezadovoljstva građana radom toplana i rasprava o ceni njihovih usluga.

Naposletku, predloženim izmenama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, uvodi se mogućnost za primenu eUprave i u ovom sektoru, veću povezanost tih istraživanja sa našom naukom i Geološkim zavodom Srbije, kao i strožijom kontrolom rada preduzeća koja se bave ovim poslovima.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS – „Tri P“, smatra da su predlozi ovih zakona vrlo značajni, kako za održavanje naše energetske stabilnosti, tako i za održivi razvoj našeg društva.

U uverenju da će i resorna ministarstva dobro odraditi svoj deo posla koji ih čeka u donošenju novih i usklađivanju ranijih pratećih podzakonskih akata za njihovu praktičnu primenu, naša poslanička grupa će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje.

Hvala vam.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2020.

Poštovana potpredsednice Narodna skupština, gospođo Kovač, uvažene ministre Siniša Mali sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih pohvalio praksu koja je sada uvedena, a to je da raspravljamo o budžetu u redovnom postupku, a ne ono što smo imali ranije u kratkim vremenskim periodima kada je to bilo vanredno i kratko vreme. Jer, sada smo stvarno imali mogućnost da temeljno to pogledamo, s obzirom na to da je, po mojoj proceni, ovaj Predlog budžeta za 2021. godinu, koji je sačinjen u Ministarstvu finansija i o kome mi danas raspravljamo, a predložila ga je Vlada Srbije, ja mislim da je to jedan vrlo sjajan budžetski predlog koji imamo.

U životu sam proveo 25 godina u državnoj upravi saveznih organa Jugoslavije, preko 10 godina u opštini i gradu Beogradu. Isto tako sam imao priliku da pregledam, jer sam se time i bavio, sve te probleme koji su iznošeni u tim budžetima za toliko vremena.

Ovde jeste rečeno da je budžet, posle Ustava, najvažniji akt. Svakako, to su budžeti po godinama, a Ustav je malo širi pojam.

Moram da kažem da je kompozicija ovog Predloga koji je dat nama, a koji je vrlo teško i složeno delo tih ljudi koji su to radili, jer ako ste svi imali to u rukama, a jeste, videli smo da je tu preko 1.200 stranica teksta i mislim da je to vrlo analitički sve razrađeno i dati su podaci, maltene, o svakom detalju.

Prema tome, mislim da je ovo jedan od ređih Predloga zakona o budžetu. Rekao sam da sam to mnogo puta gledao. Verovatno da od ministra Stojadinovića, koji je bio ministar finansija, do sada se nije pojavio, po mojoj oceni, neki ovako temeljan i razrađen sistem. Neću ulaziti ja sada u pojedine detalje i cifrice, nego kao jedan celi paket koji je dat nama na razmatranje.

Zatim bih rekao sledeće. Ja ću malo da se osvrnem da tih samo par elemenata vezanih za budžet, a više ću govoriti o ovom Finansijskom planu Republičkog zavoda za PIO, pošto sam tu dosta vremena proveo kao predsednik Savez penzionera, pa sam imao dosta uvida u sve te probleme koji su tištali te naše penzione već duže vreme.

Što se tiče ovog Predloga ovde, mislim da je ona fiskalna i monetarna konsolidacija koja je ostvarena posle dobro osmišljenih mera i kreativnih rešenja koja su sprovodili predsednik, gospodin Vučić i Vlada Srbije od 2014. godine do sada, pa je to omogućeno da u izvesnom smislu da se pojedina rešenja u budžetu i lakše mogu da postave i rešavaju. To je ono što je pozitivno.

Negativno je što nas je u ovom istom periodu zadesila ova velika nevolja sa ovom pandemijom koja je to svakako u mnogo čemu otežavala.

Činjenica je da su kreatori fiskalne monetarne politike kontinuirano radili na merama za ublažavanje pritisaka na ekonomiju, kao što je to rečeno. Mere donete tokom aprila očuvale su proizvodne kapacitete celokupne privrede, održan je životni standard stanovništva, što je vrlo bitno, dodatno su podržane mere za one sektore koji su pretrpeli najveću štetu tokom prvog talasa epidemije.

To je dalo jednu stabilnost i sigurnost u celom našem funkcionisanju sada u ovim uslovima koje imamo. Vrlo je važno, mislim nije ni slučajno po mom mišljenju, da je projekcija prihoda u budžetu za 2021. godinu sačinjena na osnovu kretanja najvažnijim makroekonomskih parametara, bruto društvenog proizvoda, njegovi komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljno-trgovinske razmene, promene kretanja zaposlenosti i zarada u 21. godini i procesa efekata izmenjenih u poreskoj politici.

Pandemija korona virusa nam je nanela veliku štetu do sada, ali se ona održava i dalje tako da utiče na sve sfere života i rada stanovnika naše zemlje, ali isto to se dešava i u celom svetu. To zlo je okupiralo celu zemaljsku kuglu, znamo mu ime, ali nažalost, ne znamo mu sva podmukla svojstva koja će nas i dalje pratiti kao što se vidi. Valjda će se naći i tome neko rešenje i kraj.

Skrenuo bih pažnju na pravovremene mere kreatora ekonomske politike, koje pre svega imaju u fokusu održavanje zaposlenosti koje je u mnogome ublažilo negativne efekte izazvane pandemijom, pa se ne očekuju značajnije turbulencije na tržištu radne snage. To se na kraju vidi i po prosečnoj zaradi u periodu januar-avgust od 59.234 dinara.

Gospodin ministar finansija je više puta isticao i danas je rekao šta su prioriteti u svemu ovome što je nama prezentirano i mislim da je to sa jedne strane prihvatljivo sasvim za mene, to će reći da se vodi računa o društvenom standardu kako to zovemo i uopšte standardu stanovništva, i drugo oko ovih velikih investicija koje imaju. Ali, ja bih tome pridodao još nešto, mislim da pored ovoga što je stvarno najbitnije trebalo da se malo, mislim da vi to čak i imate na određen način samo što ja nisam uspeo da nađem tu korelaciju sa svim tim ciframa koje su tu bile, a to je oko zdravlja, što nas je dodatno opteretilo, da je čisto zdravlje bez ovih pandemija itd. to bi bilo nešto sasvim drugo, mada je i to od velikog značaja, ali ovo svakako utiče da nam to stvara određene pritiske koje imamo.

Isto tako, za poljoprivredu mislim da je ona dobro koncipirana u tom smislu da je na raznim načinima i kroz ove subvencije i kroz ostalo sve dosta dobro predviđeno, ali mislim da je ona od takođe ključne važnosti u razvoju našeg daljeg sistema, kao što je i razvoj sela i svih tih pitanja vezanih za opstanak stanovništva u tim našim delovima zemlje.

Mislim da ćemo sa ovim predlogom budžeta koje će i naša poslanička grupa, kao što je rekao i naš drug Stošić, sasvim da prihvati sve ove zakone koji su vezani za ovo što se tiče budžeta i ovih drugih pitanja. Sada bih samo nešto malo razjasnio neka pitanja vezana za ovaj finansijski plan Republičkog fonda PIO.

Taj finansijski plan Fonda PIO je poseban pravni akt, on je uz budžet koji se donosi na osnovu određenih zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakona o budžetskom sistemu. O tome daje saglasnost Narodna skupština za sve te parametre koji su izneti, a oni su se držali preporuka koje su imali i u Predlogu budžeta, kao što su npr. projekti godišnjih proseka inflacije, realnog rasta BDP, BDP – 5997 milijardi, a okvirni ukupni rashod Fonda iznosi oko 724 milijarde i 18 i viši su u odnosu na prošlu godinu za 4,83.

E, ovde je važno ono što je danas gospodin ministar rekao, šta se tu dešava sa doprinosima za socijalno osiguranje, koji iznose 556,9 milijardi i od tih doprinosa za ostvarivanje funkcije, za finansiranje penzija se izdvaja 75,94% planiranih prihoda, a od pomoći i transfera države je svega 153 milijarde i 30 miliona, što je 21,17% od ukupnog. Ovo naglašavam zbog toga što je spomenuo gospodin ministar da smo imali situacija kada je država morala da interveniše i sa 48% sredstava za funkcionisanje ovoga fonda. Međutim, pamtim čak da se dešavalo da se za neki mesec davalo 55% sredstava za to.

Međutim, sada se stvar izmenila vrlo ozbiljno i ovih 153 milijarde što se daju, i to treba malo da shvatimo, nije to vezano toliko za to što ti doprinosi ne idu kako treba, nego to je obaveza države za ovaj zaposleni narod koji je u MUP-u i Ministarstvu inostranih poslova, sa beneficiranim stažom, rudari, borci i razne druge grupe koje je država morala svojim zakonima, kao što su i uredbe o posebnim penzijama za pripadnike SUP-a i ostale iz pravosudnih organa koji su radili na Kosovu. Tako da, od ovih 153 milijarde je veliki deo koji bi bio stalno prisutan, jer to su posebna rešenja koja su data.

Tu je dosta bilo reči oko toga što smo imali situaciju da nam je u jednom trenutku oko usklađivanja penzija došlo do nekog malog zastoja, nismo imali utvrđen tu našu formulu, kako se to kaže, pa je prihvaćena ova tzv. švajcarska formula 50/50, 50 od potrošačke cene, a 50 od zarada. To smo imali mi negde tamo 2005. godine itd. To je sad jedno zadovoljavajuće rešenje, ali na duže staze, kao što je već bilo reči ovde, a to je primetio i naš predsednik Republike, gospodin Vučić, da na tu dužu stazu dolazi opet do poremećaja malo na štetu penzija, pa je on uzeo obavezu da će lično da učestvuje u tome i da se nađe neki korektiv koji bi napravio jedno trajnije rešenje koje bi bilo ovako sigurnije.

Moram da kažem da nismo mi sve to skupa izmislili ovde, imao sam razgovore sa Savezom penzionera Mađarske, oni su imali negde oko četiri miliona penzionera, ali su ih sveli na svega dva miliona, a ovo drugo su morali da nađu kroz neka druga rešenja. Ovde smo mi za sada uzeli kao problem da je najlakše da se ide sa ovim tzv. faktorom da prosečne penzije budu 50% u odnosu na prosečne zarade. Trenutno je to sada malo poremećeno, ali iz opravdanih razloga, jer se moralo povećavati nešto oko zarada naših radnika u zdravstvu itd, pa to sada iznosi negde 47,8 u odnosu na ovih 50/50.

Međutim, moram da kažem, tih 50/50 nije baš definitivno utvrđeno na ovoj relaciji predsednik Republike i ministar Krkobabić. Mogu tu da se nađu i neki drugi elementi i faktori koji će još bolje i čvršće to da učine. Mi smo imali kao PUPS razne druge predloge vezane za tzv. tehnološko-fiskalne fondove kao ispomoć ovim postojećim fondovima itd. Ovo smo uzeli zato što su neke zemlje koje su prihvatile ovaj tzv. finansiranje tekuće penzija da ide to ovako kao što je to sada predviđeno.

Međutim, ima tu nekoliko problema, neću baš mnogo da dužim, a jedan od tih problema je, kao što smo već i čuli, doduše i pre neki dan, a sada ga ja ističem posebno jer sam direktno bio svedok kako se to sve dešavalo. Dakle, mi imamo veliki problem sa tzv. zemljoradničkim penzionerima, kojih ima negde oko 170.000 sada i tu se napravio dug od dve milijarde evra, koliko sam čuo od vas, ministre. To je nastalo, sećam se kada je nastao problem, još od Đinđićeve vlade. Đinđić je tu napravio jedan gest koji nije omogućio da to ide nekakvim tokom koji je do tada išao, ali to bi se do sada verovatno ispravilo i da bi se napravio jedan sistem obaveza je sada na tome da se radi ozbiljno, jer tu treba naći odgovarajuća rešenja. Imaćemo sada još više penzionera, jer je ovde u to vreme bilo oko 250.000.

S druge strane, tu se mora poći i od prave reforme penzijsko-invalidskog osiguranja i naći odgovarajuća rešenja, jer mi npr. od ovih milion i 770 hiljada penzionera imamo milion i 200 hiljada penzionera čije su penzije do 20 hiljada. To je vrlo malo. To sada spada već u jedan red nekih socijalnih problema koji se moraju rešavati na drugi način. Nevolja je u tome što mi i dalje imamo dosta zaposlenog sveta koji ima isto tako neke niže zarade i kraćim rokovima, jer od toga je i nastala ta situacija što su te penzije tako niske.

Radi se o niskim zaradama u raznim privrednim granama koje su bile, a isto tako o kratkom radnom stažu, pa se onda tu dešava da mi, na primer, čak ispod najniže penzije, koja je negde oko 13.900 dinara, imamo oko 200 hiljada penzionera. To ispada malo nelogično, ali je to tačno, takva je situacija. Iz toga proizilazi sve, jer taj sistem kao sistem ne može rešiti ove krupne probleme koji su vezani za tako veliku masu ljudi čiji bi problem trebalo da se na odgovarajući način razreši.

Tako da, mislim da je ovo što sam rekao, da je sad malo došlo do umanjenja oko ovih penzija proseka, da će se ovim povećanjem od 5,9% to dovesti na taj nivo i da ćemo onda imati jednu situaciju koja je normalna i da će ta usklađivanja dalje ići normalnije.

Radi se još o tome, i time bih završio, da i pored svih tih problema sa tako niskim penzijama i tako velikim brojem penzionera, nije lako da se nosi, jer su to veliki izdaci, bez obzira što svi ti poljoprivredni penzioneri, njih 170 hiljada, imaju prosečnu penziju 11 hiljada. Ja sam brojao, svega 21 penzioner iz te oblasti ima nešto veću zaradu od tih 11 hiljada. To je na prvi pogled mali iznos, ali kada imaš veliki broj ljudi, onda to traži i znatno veće pare. Tako da se ja nadam da ćemo mi zajedničkim snagama da uspemo da nađemo izlaz iz svega ovoga što je vezano za ovaj problem penzijsko-invalidskog osiguranja. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje i predlog za ministra finansija, a radi se o sledećem.

Mi već imamo devet meseci ovaj korona virus, ne zna se ubuduće koliko će ona još da traje, i moram da kažem da za sprečavanje tih infekcija koje nastaju treba dosta izdataka da bi se nabavila ta sredstva koja služe za zaštitu, kao što su maske, veća količina sapuna, dezinfekciona sredstva itd, pa je predlog moj da Ministarstvo finansija za zaposlene i penzionere koji imaju primanja niža od 30.000 dinara obezbedi jednokratnu pomoć, kako bi oni to mogli da nabave, a nadam se da je uvaženi ministar Siniša Mali veliki majstor i kreator ovih fiskalnih i monetarnih kombinatorika i da će moći da nađe u tom predlogu budžeta sa sledeću godinu ta sredstva, kako bi pomogli ovim najugroženijim koji nemaju mogućnost, a to nisu baš ni tako mala sredstva, jer mi svi dobro znamo koliko to iznosi i šta to za takve ljude znači.

Hvala i nadam se da će se to prihvati.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje i predlog za ministra finansija, a radi se o sledećem.

Mi već imamo devet meseci ovaj korona virus, ne zna se ubuduće koliko će ona još da traje, i moram da kažem da za sprečavanje tih infekcija koje nastaju treba dosta izdataka da bi se nabavila ta sredstva koja služe za zaštitu, kao što su maske, veća količina sapuna, dezinfekciona sredstva itd, pa je predlog moj da Ministarstvo finansija za zaposlene i penzionere koji imaju primanja niža od 30.000 dinara obezbedi jednokratnu pomoć, kako bi oni to mogli da nabave, a nadam se da je uvaženi ministar Siniša Mali veliki majstor i kreator ovih fiskalnih i monetarnih kombinatorika i da će moći da nađe u tom predlogu budžeta sa sledeću godinu ta sredstva, kako bi pomogli ovim najugroženijim koji nemaju mogućnost, a to nisu baš ni tako mala sredstva, jer mi svi dobro znamo koliko to iznosi i šta to za takve ljude znači.

Hvala i nadam se da će se to prihvati.

Imovinska karta

(Beograd, 14.01.2010.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republički budžet - 110000.00 RSD 01.06.2008 -
Član upravnog odbora Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje Republički budžet - 42000.00 RSD -
- PIO Fond - penzija Javni prihodi - 72000.00 RSD -