Zahvaljujem, konačno.

Želeo bih da ukažem na povredu člana 90. stav 2, u vezi sa povredama Poslovnika koje ste učinili u vezi člana 103. stav 2.

Ne znam, predsedavajuća, po kom ste osnovu poslanicima opozicije davali da više puta ukazuju na isti član Poslovnika u prethodnom krugu, tako da vas molim za to objašnjenje?

Da, smatram da o ovome treba da se glasa u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Voleo bih da podelim sa kolegama sa druge strane jednu priču iz 2012. godine.

Naime, 2012. godine smo mi bili opozicija u Novom Sadu, na pokrajinskom nivou i na republičkom nivou. Godine 2012. se u Novom Sadu desila ogromna tragedija – šest mladih života je izgubljeno u požaru u jednom noćnom klubu. To se sve dešavalo u aprilu 2012. godine, mesec dana pred izbore, jedan mesec pred izbore. Nikome iz SNS nije na pamet palo da politizuje tu tragediju.

Niko nije iskorišćavao smrt mladih ljudi zarad političkih poena do vas.

Što se tiče medija koje ste hvalili ovde danas, koje ste prikazivali kao neki primer objektivnog izveštavanja, kao primer najboljeg novinarstva izveštavanja, 4. maja Aleksandar Fatić u emisiji „“Njuznajt“ na N1 televiziji izjavljuje bez ikakvog stida, bez ikakvog srama izjavljuje da slučajno nikome ne pada na pamet da onog malog monstruma odvaja od roditelja, da je po njegovom mišljenju dosta da on promeni školu i da se sa njim rade psihoterapija. Dan posle te tragedije on to izjavljuje, da ga treba pustiti napolje odmah.

Da li je iko od vas ustao da se zapita kakva je to televizija, gde je normalno takve stvari emitovati dan posle takve tragedije?

Na sestrinskoj njihovoj televiziji, na „Novoj S“, u jednoj od emisija jedan od vaših lidera, ako ne i sam lider, moralna gromada, intelektualna, Marko Vidojković za patrijarha SPC kaže, i citiram ovde Marka Vidojkovića, ja stvarno mislim da je ovo ispod svakog moralnog dna, reći za patrijarha da je nakaza bradata i bradati jadnik, a ostatak tog citata ne mogu da ponovim. Ne bih ga ponovio ni privatno, a pogotovo mislim da ostatak tog citata nije za Dom Narodne Skupštine, a pogotovo nije za bilo kakvu frekvenciju, makar išli i preko kabla, makar se emitovali preko Luksemburga.

Sramotno je što niko od vas to nije ustao da osudi, a tu sa vaše strane ima pripadnika svih avramovskih religija, da je tako nešto išlo u bilo kom mediju za bilo kog verskog poglavara u Srbiji, ne samo patrijarha SPC, da je išlo za poglavara islamske zajednice, jevrejske zajednice, katoličke ili protestantske, ja bih ustao da osudim. Niko od vas nije osudio najgore uvrede Marka Vidojkovića koje su išle na „Novoj S“ prema patrijarhu SPC.

A onda čujemo i one među vama koji sebe zovu desnom i nacionalnom opozicijom da vas podržavaju, da podržavaju to. Kako iko može sebe zvati srpskim patriotom, srpskim nacionalistom, a sedeti i šetati sa istim ljudima koji imaju takvo mišljenje o patrijarhu?

Kada smo već kod šetnji, iskoristili ste donekle strah naroda da biste se ubacili u njihove šetnje, da biste preuzeli sve to, ali niste se samo vi ubacili. Da li bi mi iko od vas objasnio šta rade hrvatski većnici na prosvjedima, kako neki od vas kažu? Zašto hrvatski većnici dolaze u Beograd? Protiv čega će hrvatski većnik da protestvuje u Beogradu?

Ako mislite da neki od njih Beograd i dalje doživljavaju glavnim gradom, nemam ništa protiv ako će glasati ovde, ali zašto mislite da su vam potrebni hrvatski većnici na protestima u Beogradu?

Da li je tu admiral Zelenović? Nije prvi put da dovodi nekog. Podsetio bih vas, on je juče pričao o nasilju na protestima. Hajde da vas podsetim na to šta je Teodora Gavran sa njegove liste pisala. Kaže, ovo je naš drug Undi, nakon borbe u Siriji, otišao je u Ukrajinu, a između svega toga je proveo tri meseca u Srbiji u vreme protesta.

Da li bi iko od vas odgovorio zašto su vam potrebni „psi rata“ u Srbiji na protestima? Kažete, dovodite „pse rata“ iz Sirije, plaćenike na proteste i još kažete - vaši prijatelji, koji sa vam piju pivo i trče po Novom Beogradu i slično.

Zašto imate potrebu da dovodite strane plaćenike na vaše proteste? Ovo nije nikakva fraza. Čovek je plaćenik, „pas rata“, čovek koji ide u Siriju i u Ukrajinu. Neka od radi svoj posao negde drugde. Nemojte takve ljude dovoditi. I onda ćete reći ko izaziva nasilje na protestima? Koliko vam još treba takvih da se dovedu ovde da biste nešto pokušali da uradite?

Na kraju, još jedno pitanje upućeno patriotama, nacionalistima, ljudima koji će sve učiniti za Srbiju, onima kojima su se zavetovali da će vratiti Kosovo - kažite mi, kako se šetate sa Radom Trajković na tim protestima?

Da li ste znali da je Rada tamo? Da li ste znali da je Rada bila na prvom, ista ona Rada koja je sedela sa Kušnerom i smeškala se kada su ga pitali za „Žutu kuću“, pa raširila ruke i kaže – ma, to je nemoguće, to su izmišljotine srpskih medija, isto kao sada što vi govorite šta su izmišljotine. Tada je Rada stala pored Kušnera i govorila da nije bilo „Žute kuće“, ista ona Rada Trajković koja se nijednom nije setila da osudi prebijanje, mučenja i pucnjavu na Srbe na Kosovu i Metohiji. Sada se Rada šeta sa vama.

I vi ste svi sprski nacionalisti, vi ste svi srpske patriote zajedno sa Radom Trajković u istom paketu? Ništa vas ne razlikuje od njih, ništa vas ne razlikuje od Rade. Svi ste isti.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Reklamiram član 109. stav 5. Kao što vidite u naše redove je prešao poslanik Jovanović koji koliko sam ja sada ovde shvatio iz njegove komunikacije sa kolegama poslanicima, želi da nam stavi do znanja da će podržati ovaj set zakona ukoliko dobije dozvolu za mini hidroelektranu.

Predsedavajući, ja uvek podržavam da opozicioni poslanici podrže zakone zato ako je to na njihovoj savesti, ali ovako neki pokušaj trgovine i ucene, kod SNS ne prolazi. Samo sam to hteo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Replika, predsedavajuća.

Što se tiče iz čitavog ovog „galimatijasa“ koji ste imali prilike da čujemo, jedino je tačno da biramo između ostalih kontrolore kontrolora, ljude koji će kontrolisati nezavisnost i rad pravosuđa. Nezavisnost i rad pravosuđa koje se nadam da će se ogledati u tome da prethodni govornik se možda seti da pomene da je to veče kada ga je, po njegovom sopstvenom priznanju penzioner, jer čim je neko bio član Saveza komunista, taj neko sada ima preko 60 godina, napao, da je isto to veče, prethodni govornik kolima udario ženu sa detetom, da je pobegao sa lica mesta, a dok je bežao da je vređao i najstrašnijim izrazima nazivao tu ženu koju je udario u saobraćajnoj nesreći koju je skrivio.

(Aleksandar Jerković: Kako se zove žena? Kako se zove žena?)

Ostaje nam sad samo da vidimo, ja se nadam, iskreno se nadam da će policija uraditi svoj posao.

A što se tiče poslaničkog imuniteta, želim samo da naglasim da ne bi trebalo poslanici da imaju imunitet za saobraćajne nesreće koje skrive i pogotovo onda kada se tako ponašaju.

Nadamo se i ja se iskreno nadam da ovaj incident koji se desio u parku se neće ponavljati, zato što se nadam da prethodni govornik neće više gaziti ljude po ulici. Zahvaljujem.

(Aleksandar Jerković: Reci ime te žene?)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao i svaku repliku, želeo bih da ovu započnem time da kažem da mi je izuzetno drago da čujem da niko još uvek do sada nije sporio stručnost predloženih kandidata i što je takođe izuzetno bitno, da niko još uvek sporio, jer nema za šta ni da se spori, proces kako smo došli do ovih kandidata. Najšire javno slušanje i kandidati koji apsolutno ispunjavaju sve norme i kriterijume.

Takođe, čuo sam sad u prethodnom govoru jednu vrlo zanimljivu rečenicu koja navodno opravdava zašto su neki od poslaničkih grupa bili protiv referenduma, referenduma koji, opet ponavljam i podvlačim, treba da donese i doneo je, ovim to završavamo, depolitizaciju pravosuđa.

Očigledno se dosta menja priča u odnosu na ono što ste pričali tad, jer tada ste pričali da je neko protiv tog referenduma zato što tim referendumom će se ne znam kako predati Kosovo i Metohija. Srpska napredna stranka nikada to nije radila, niti će uraditi.

Sada, kada ste videli kako je sve prošlo, sada kada nadam se i vi uviđate prednosti depolititizacije pravosuđa, sada menjate priču, sada se perete od te priče, kao što se perete i od svog prethodnog Mesije koji više nije Ombudsman. Kao što ste se od njega oprali, sada se perete i od svih vaših laži iz vremena referendumske kampanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Jedan, nesumnjivo, inspirativan govor koji bi bio daleko bolji da znamo da ne dolazi od ljudi čija se čitava politika svodi na pretnje, palacanje jezikom, simuliranje pojedinih, da se ne izražavam sada ja kao i vi u plenumu Narodne skupštine.

Videli smo i u poslednjih dva sata šta je politika koju zastupate, tako da molim vas, ne možete sada to zaviti u oblande, navodne brige prema bilo kome drugom, sem prema ilegalnim staračkim domovima u Aranđelovcu.

No, opet, kao i u svakoj replici, moram da kažem i sada da mi je izuzetno drago da niko nije doveo u pitanje ni strukovne kapacitete ljudi koje danas treba da biramo, niti, što je najvažnije način, postupak i procedure koji su prethodili svemu ovome da ti ljudi dođu danas u plenum.

Ja se nadam da će to značiti da možemo čak i od najneodgovornijih grupa u ovom plenumu očekivati da će podržati ove zakonske izmene kojima ćemo konačno doći do depolitizacije tužilaštva i sudstva u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Moram reći da sam se iskreno nadao da će diskusija oko ovih stvari teći u skroz drugom pravcu. Nažalost, pokazalo se opet da je nemoguće diskutovati o depolitizovanom pravosuđu sa ljudima koji su izveli možda najgoru moguću reformu pravosudnog sistema.

Želeo bih sada da vam pročitam tekst iz lista „Politika“ od 17. decembra 2019. godine. „Politika“ tad prenosi, kaže – predstavnici Društva sudija Srbije ukazali su da je loše sproveden reizbor koštao života najmanje dvadesetak sudija koji su zbog svega što im se događalo tokom ovog procesa ili digli ruku na sebe ili su teško oboleli.

Ovo je nešto u šta nisam želeo da ulazim u prvom delu diskusije. Ovo je nešto što sam se nadao da nećemo morati da dođemo da pominjemo. Ali, sad se postavlja pitanje – da li ste vi tih 20 života podelili na glavnom odboru vaše stranke kada ste odlučivali ko će biti sudija, ko neće, ili to sve ide nekom od vas na dušu? Ko od vas nosi na duši 20 ljudskih života koji su izgubljeni zbog vaše reforme pravosuđa, zbog alavosti, zbog korupcije, zbog najgorih mogućih stvari koje su vas tada vodile da biste izabrali svoje političke poslušnike? Dvadeset ljudi ostalo bez života. Vama je i dalje to smešno. Koliko vidim, neki tamo se smeju i dalje na to.

Odbijate uopšte odgovornost. Perete se od odgovornosti. Dvadeset ljudskih života, 20 ljudi koje ste ubili. I evo, i dalje, ne vredi.

S vama diskusije o ovome izgleda nikada nije bilo moguće ni voditi. Ja sam se nadao, najiskrenije sam se nadao da ćemo moći da završimo proces depolitizacije, da ćemo konačno moći, i to opet moram da vas ispravljam, mi ovde danas biramo četiri od 11 članova. Pokušali ste da podvalite kao kukavičje jaje da ćemo mi sad izabrati ljude koji će birati sve sudije. Ne. Mi biramo četiri od 11 članova, koji će kasnije birati sudije.

Kakve će sudije oni birati, to je na njima. Pravosuđe je sad depolitizovano i nezavisno. Pravosuđe sad nek samo bira svoje sudije. Da li će svaki od tih sudija biti sudija Herkul, ne znam, bilo bi lepo. Neće, verovatno neće. Ali, ostaje nam da vidimo šta će oni uraditi. A, ono što vam garantujem da neće uraditi ova reforma sada, neće izazvati 20 smrti, neće izazvati gubitak 20 ljudskih života, kao što ste vi uradili.

I opet i dalje niko od vas nije ustao, nije se setio da se izvini što ste ubili 20 ljudi, niti da kaže kome sada oni idu na dušu ili ste podelili po glavnom odboru koji je diskutovao o tome.

Videli smo elementarno nepoznavanje šta znače nezavisni organi koji se biraju. Opet i danas provlačilo se da je nezavisan samo neko ko je protiv vlasti, ljudi, nije. To što ste vi imali zamisli sa Jankovićem koji je trebao da bude vaš mesija tada, to nije ono što je trebalo ta institucija da radi. Direktno, najdirektnije moguće ste doprineli urušavanju institucija Republike Srbije i, opet, nikog od vas to nije tada doticalo, jer ste mislili da je to još samo jedan od načina da se opet dočepate vlasti, pa makar i preko leđa Saše Jankovića, makar preko leđa čoveka koje kada ste birali svi ste znali da je to čovek iz čijeg je pištolja u njegovom stanu ubijen njegov cimer. Koji su to uslovi i opšti kriterijumi kojima ste se vi vodili?

Sada ovde postavljate pitanje ko su istaknuti pravnici? Ja vama moram da postavim pitanje. Da li je jedan od kriterijuma u vaše vreme bilo ubistvo? Izgubili ste svaki kompas. Pokušavate ovde da se predstavite kao da ste vi nešto novo, kao da vi niste ti ljudi koji su vedrili i oblačili, koji na svojoj duši i dalje nose ljudske živote, koji zbog toga nemaju ni najmanju grižu savesti i dalje.

Vi ste novi. Vi ste umiveni. Juče i danas, evo, gledam dva dana kako se svi peru. Neki od vas se peru od Saše Jankovića, nikad nisu bili za njega, a drugi se peru od referenduma, kažu, tada su pričali da referendum nisu podržavali, da će tim referendumom biti predato Kosovo i Metohija. Sada smo čuli hiljadu drugih razloga zašto nisu podržavali referendum, umesto lepo da kažu - jeste, lagali smo, bezočno smo lagali, volšebno smo lagali, lagali smo samo da bismo pokušali da skupimo koji politički poen. Priznajte. Neće vam se oprostiti, ali biće vam lakše na duši, neće vam duše biti kao njihove, samo priznajte.

Imamo šansu danas da pokažete da niste robovi vašeg gazde koji vam je rekao da ne smete da podržite nijedan dobar predlog ako dolazi od SNS. Kao što smo pominjali, neophodna je dvotrećinska većina da bi ovo prošlo. Pokažite da ste narodni poslanici, pokažite da ste ovde zarad naroda, ne da ste zarad nečijih interesa. Pokažite da niste ovde radi toga da biste branili Šolakove televizije, da niste ovde samo radi sitnog političarenja. Pokažite sada, pružite dvotrećinsku većinu koja je neophodna i onda nećete morati uopšte da pominjete bilo kakve komisije. Evo, pokažite da mislite svojom glavom.

Pozivam vas da jednom u životu pokažete kičmu, da jednom u životu budete narodni poslanici, da jednom u životu vidite kako je to kada vas narod bira i kada radite nešto u interesu naroda. Nadam se da ćemo to videti kod makar nekih od vas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moram reći da mi je bilo danas možda malo čudno slušajući da s obzirom da danas završavamo konačno proces ustavnih reformi iz oblasti pravosuđa, da se mali broj poslanika iz redova opozicije osvrnuo na to.

Mi danas, predsedavajući, dolazimo do jednog vrhunca koji smo započeli sa ustavnim reformama. Dolazimo do toga da završavamo depolitizaciju pravosuđa. Ne mogu da kažem da je ovo najbolji sistem mogući, da će ovo biti najbolji sistem mogući, niko to ne može da kaže, kako će se sve to dešavati u budućnosti, ali ono što mogu da kažem, da je sigurno bolje nego što je bilo.

Setite se samo, prethodna reforma pravosuđa koliko je sudija ostalo bez posla, gde je jedini uslov za sudijsku funkciju bio, članska knjižica stranke, gde su odbori stranke predlagali i davali mišljenje oko toga da li neko može ili ne može da bude sudija.

Onda smo danas slušali oko politizacije oko toga kako je danas najgore sve moguće, kako SNS radi ovako ili onako. Nemojte zaboraviti kako je bilo ranije i šta je ranije bilo, to je nešto s čime smo danas raskrstili, sutra, doduše posle glasanja. To je nešto što je ostavilo možda najveću ljagu na demokratskom životu Srbije što su pojedine parlamentarne stranke bile protiv depolitizacije pravosuđa, to je bilo još jedna od stvari oko koje smo mogli svi da se složimo da treba izvršiti tu depolitizaciju i svi zajedno da učestvujemo u tome. Naravno, razumem zašto su neki bili protiv toga, bili su protiv toga jer su oni tada postavljali sudije. Da li je dobro za njih? Jeste. Da li je dobro za Srbiju? Nikako. Da li je dobro za demokratski život u Srbiji? Apsolutno ne.

Ono što možda danas jeste bilo dobro, jeste što nisam čuo da je iko sporio stručnost predloženim kandidatima, nijednom. Ono što danas jeste bilo dobro bilo je to da ne verujem da iko i imao i ozbiljnu zamerku na proces koji je... Mi smo imali verovatno sad jednu od najširih mogućih javnih rasprava koje su ikad vođeni u ovom domu. Najveća zamerka na proces javne rasprave je došla u obliku jedne karikature koju je, uzgred budi rečeno, nacrtao kvazi karikaturista koji se nekad hvalio kako su ga ustaše lepo hranile, kako je lepo živeo sa njima. Ako je to jedna, jedina zamerka na ovaj proces mi smo kao država napredovali džinovski iskorak koji ja ne znam da li vi možete sada da pojmite. Više nije vreme biranja sudija u partijskim odborima.

Ostaje nam nada da će ovi ljudi koji će sutra biti birani, a ja se iskreno nadam da će biti birani, da možete napraviti makar toliki pomak, shvatite treba dvotrećinska većina. Ljudi, hajde ovo da izguramo, da možemo da kažemo da smo kao zakonodavna vlast raskrstili sa politizacijom pravosuđa. Da, politici je mesto ovde, politici nije mesto u pravosuđu, to ničemu dobrom nije vodilo.

Politika kada je vladala pravosuđem, to smo imali, odnosno završavalo se Golim Otokom, završavalo se progonima, završavalo se pljačkama. Doduše, priznajem imali smo to i posle 5. oktobra u dobroj meri kada su pravosudni organi mimo svega što su trebali da rade, štitili druge, ali hajde da raskrstimo jednom za svagda sa tim nasleđem.

Mi smo bili jedina država u Evropi gde su političke stranke bile protiv depolitizacije pravosuđa, izuzimajući možda Vatikan, oni su teokratija. Ako tome težite, možemo i o tome pričati, Skupština je mesto za to, možemo o tome da raspravljamo, ali ja mislim da je loše, ali ne bi me čudilo sa druge strane da čujem da je i dobro.

Moramo shvatiti da se promenilo i pravo koje se praktikuje, više nije posao sudova da štite građane od države, posao sudova je sve više se svodi na to, što je dobro, što jeste jedan demokratski iskorak, gde mora da meri i određuje zahteve drugih grupa, često suprotstavljenog mišljenja. Mi smo danas u Srbiji završili s time da postoji potreba za zaštitom građana od države, to više nije represivna država iz vašeg vremena. Zašto sada mislite da je ovo ovako neki prelaz.

Želim samo da kažem, pošto biramo i druge organe nezavisne o svom radu, jedan od kandidata za Ombudsmana, gospodin Janković, ne onaj prethodni, nego novi Janković koji je trebao da dođe, je bio na čelu Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. U periodu 2004. godine, igrom slučaja jedan od najrepresivnijih režima u Srbiji, tada, je uspeo da od Helsinškog odbora za ljudska prava, organizacija kojoj ste vi bliski, dobije negativan izveštaj na 158 strana zamerki. Onda je neko mislio da takav čovek treba da bude Zaštitnik građana. Šta je njega kandidovalo? Kandidovalo ga je jedino to što je bio blizak sa bivšim mesijom opozicije kojeg ste pustili niz vodu, kao i svakog mesiju opozicije kojeg ste uzdizali, puštali ste niz vodu čim ne ispuni neka bolesna očekivanja koja su dovodila samo do rušenja institucija Republike Srbije.

Kancelariju Zaštitnika građana ste uzdizali u nebo u vreme kada je ta kancelarija imala veći budžet nego Narodna skupština. Kada je Zaštitnik građana zavijen u neku, kako ste vi percipirali, neki ogrtač te nezavisnosti u svom radu mogao da se bavi aktivnim političkim životom i da za to nikome ne odgovara. Mi ovde, svako od nas, odgovara za sve ovo što radimo. Nemojte misliti da ovi ljudi nemaju nikakvu odgovornost, trebalo bi da je imaju i imaju je, ali vi ste to koristili radi političkih kampanja.

Ono što sam slušao iz par retkih izlaganja koja su bila da je trebalo da se brojevima meri uspešnost rada u pravosuđu. Apsolutno, videćemo kako će to ići sada, ali niko nije pomenuo da bi trebalo brojevima da se meri uspešnost rada kancelarije Zaštitnika građana. U 2022. godini kancelarija Zaštitnika građana je rešila 92% predmeta koji su stizali u nju, 2017. godine u vreme vrhunca mesije, to je bilo blizu 60%. Vi sada tvrdite da gospodin Pašalić ne radi kako treba. Ljudi, ispratio sam odbor, kada su bila postavljena pitanja kandidatima za Zaštitnika građana, nisam čuo nijedno pitanje da li je neko iz vašeg pištolja ubijen. Imajući u vidu ko nam je u prethodnim vremenima bio Zaštitnik građana, možda bi trebalo da krenemo da postavljamo i ta pitanja, ali nikoga nije bilo briga tada.

Sada smeta zašto Zaštitnik građana ne prati Tviter naloge pojedinih klubova, pojedinih udruženja da bi mogao da reaguje čim oni nešto tvitnu. Ljudi, ne služi tome Zaštitnik građana i to je gospodin Pašalić pokušao da vam objasni, Zaštitnik građana je tu da bi identifikovao anomalije i da bi zajedno sa zakonodavnom vlašću, to smo mi ovde koji sedimo, da bi zajedno sa nama radio na ispravljanju tih anomalija u društvu.

Jedina kritika koja je bila na samom početku današnjeg zasedanja na karaktere ljudi koji se biraju danas jeste to što nisu protiv vlasti. To pokazuje suštinsko nerazumevanje dela opozicije za to ko ili šta treba da predstavlja ljude nezavisne u svom radu. Ta nezavisnost se ne ogleda u tome što su oni protiv vladajuće stranke, ne ogleda se u tome što su oni protiv vlasti, to nije svrha toga. Hajde da vidimo kako će to ići u buduće, a što se tiče DRI-a, ja se tu ne bih suviše uplitao, gospodin Arsić je pokušao svojski da objasni, nažalost bezuspešno.

Ako sad krenemo da objašnjavamo šta je DRI radio nekad i koliko nije bilo odbora, niti pododbora u ovom Domu Narodne skupštine da bi se raspravljalo o izveštajima, mislim da je bespredmetno sada pokušavati da objasnimo šta je ono što oni sada rade.

Za ljude koji su navikli da dok su vršili vlast da im se sve svodi na javne nabavke, mislim da bi to bilo vrlo problematično da shvate da sada postoje institucije koje bi ih u tome sprečili ili koje su češljale te njihove papire. Ali, o tom potom.

Sutra ćemo verovatno glasati. Hajde da pokažemo da postoji mogućnost za postizanje dvotrećinske većine pri ovako nekim pitanjima, pa da vidimo da li možemo da kažemo da je i parlament Srbije napravio jedan iskorak u demokratičnosti i da parlament Srbije, vlast, kao i opozicija, zajedno smatraju da treba da dođe do depolitizacije pravosuđa.

Hvala vam.

(Miodrag Gavrilović: Replika.)

Hvala, predsedavajući.

Par stvari samo. Zamerate ljudima za koje treba sutra da glasamo sada, a na odboru im niste zamerali stručnost, što je meni inače drago, čak ni sada ne zamerate stručnost.

Druga stvar, nadam se da ste pročitali Zakon o Visokom savetu sudstva. Njega ne čine samo četvoro ljudi koje mi biramo, njega čini 11 članova, od kojih šest biraju sudije i predsednik Visokog suda.

Znači, sada nisam stvarno siguran kako insinuirate ovde da se izborom ova četiri istaknuta pravnika, kojima, opet ponavljam, ne sporite stručnost, bilo koja politička stranka stiče bilo kakvu tapiju, kao što je bilo u vaše vreme, dok je vaš partijski šef, zajedno sa prethodnom vlašću, u odborima odlučivao ko će biti sudije. Pobrkali ste nešto, bojim se.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Tako je lepo krenulo, nadao sam se da je neko sa one strane shvatio koliko je ovo bitno za Srbiju, da bi smo onda skroz zalutali u kvazi-razumevanje Starog Rima, da bi smo zalutali opet u priče koje je doneo vinjak, ko je popio vinjak, ko je švercovao vinjak. Dobro, sada makar znamo da je vinjak bio podeljen, s obzirom na šta je ličilo prethodno izlaganje.

Opet ponavljam, ovo je jedna vrlo bitna stvar za pravosuđe u Srbiji. Ovo je jedna bitna stvar za depolitizaciju pravosuđa u Srbiji, a vi ovo svodite na to na pitanje gde je vinjak, čiji je vinjak i ko ga je na kraju popio.

Molim vas, nemojte to raditi od ove sednice danas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Lično sam protiv ovog amandmana. Donekle bih mogao da razumem da ga je neko drugi podneo, ali mi sada ovde da raspravljamo o potrebi jednog novog ministarstva, s obzirom da jedini razlog za uvođenje takvog ministarstva bi bilo to što je predsednik stranke Vuk Jeremić napravio takve probleme Srbiji da mi sada uopšte moramo da diskutujemo o tome šta je potrebno, jer mi se sada ovde igramo dobrog i lošeg policajca. Šta, Vuk je dobar Šiptarima, onda dobijemo naslovne strane: „Hvala, Vuče“ i on poklanja njima Kosovo, a sada pričamo da ćemo imati ministarstvo koje će ga vratiti.

Takođe ne razumem kako ministarstvo za Kosovo i Metohiju može da se bavi vraćanjem hiljadu vojnika na teritoriju Kosova i Metohije. Malo ste tu ostali nedorečeni. Kada kažem malo, mislim naravno na malo više, jer to je čist populizam koji viđamo ovde u zadnja dva dana. Moram da kažem da ovo više nije ni simulacija politike sa strane opozicije. Ja sam očekivao makar neku simulaciju nečega, neke ideje, a ovo je nešto što je Bodrijar opisao kada pokušavate sa totalnim nedostatkom i prazninom da prikažete neku pojavu. Isprazno, ispraznost. Ne govorimo više čak ni o onoj najgoroj demagogiji, nego govorimo o ispraznosti.

I sad, u redu, kažete – ministarstvo će se time baviti. Kao da se pre niste time bavili. Pa za vreme prethodnih vlasti mi smo imali samo priznanja dela naše teritorije od strane drugih država. Od 2012. godine do sada mi imamo samo otpriznanja. Hoćete da kažete da se niko nije time bavio. A ko je doneo sva ta otpriznanja? Šta, ona su se sama od sebe desila? Hajte, molim vas, razumem potrebu nekad i za ovakvim amandmanima, razumem skroz potrebu da kažete nešto, ali makar to nešto da bude smisleno. Jer ako deo vas iz vaših poslaničkih grupa kaže da ima suviše ministarstava u ovom zakonu, a sad tražite još jedno dodatno.

Juče i danas čitav dan slušam koliko ima ministarstava u Holandiji, koliko ima u Japanu, koliko ima u Austriji, koliko ima u Nemačkoj. Onda se opet izgubite, zaboravljajući da kažete da Japan ima manje ministarstava, ali Japan ima 47 perfektura, svaka ima svoju skupštinu i opet svoju vladu. Austrija ima, ako se dobro sećam, valjda devet saveznih jedinica, gde opet svaka ima svoju vladu i svoja ministarstva. Nemačka ima 16 saveznih država. Čista demagogija gde se uplićete u stvari u koje uopšte ne bi trebalo, u koje jedna opozicija koja pokušava da bude konstruktivna ne bi trebalo da se upliće.

Ja vas molim, pogotovo molim predstavnike stranaka za vreme čije vlasti je deo Srbije proglasio nezavisnost, uz tuđu podršku, koju su tada sakrili, nemojte to raditi, bavite se drugim stvarima, dovoljno ste se vi bavili Kosovom i Metohijom. Nemojte više, molim vas. Ostavite to da se radi sada na jedan ozbiljan i odgovoran način, a ne opet da šaljete negde vojsku. Hoćete li vi ići? Ja ću ići. Ja sam u tim godinama, meni će to možda zapasti i ja ću ići. Ali sad da mi vi govorite, na neki neodgovoran način, hajde malo makar da se uozbiljite kada pričate o Kosovu i Metohiji, da ga ne koristite baš svaki put za jeftino potkusurivanje, za demagogiju i za slično. Suviše je ozbiljna tema, ljudi tamo žive. Srbi tamo žive. Nemojte, molim vas. Hvala vam, predsedavajući.

Replika predsedavajući, zahvaljujem.

Dosta smo čuli danas od gospodina Aleksića o Kosovarima, a sada opet on još jednom podvlači tu tezu, s obzirom da je to za njega Kosovo. Za mene je to uvek bilo Kosovo i Metohija. Kosovo i Metohija je deo Srbije, Kosovo je ono kako institucija u Prištini oslovljavaju svoju samoproglašenu republiku. To ste očigledno pokupili, slušajući njih.

Ako hoćete da mi kažete da se status promenio, za mene je nepromenjen, za mene je i dalje Kosovo i Metohija deo Srbije, šta god vi uradili. Kada ste vi to izmestili iz UN, iz međunarodnog foruma, gde smo imali značajnu podršku u Brisel, ne obrazlažući zašto. Predsedavajući, oni sada nama o tome pokušavaju da spočitaju, njihove greške. Pokušavate to da inputirate drugima, ja vam kažem, nemojte se više time baviti, pokazali ste svoje.

Nažalost, nažalost mene, na žalost građana Srbije, a najviše nažalost Srba koji žive na Kosovu i Metohiji. Sve ono što ste vi uradili je dovelo do sve teže situacije i bilo kakav vaš predlog ne pokazuje, ni sa čim sadržinskim i suštinskim da može da popravi to, pokazuje ispraznost. Ne pokazuje, čak ni vaše kajanje, jer da biste osetili kajanje morate biti racionalni povodom toga. Vi niste bili, vi ste bili tu racionalni povodom drugih vaših interesa.

Kada ćemo saznati koji su oni bili, a pretpostavljam da će pre ili kasnije opet neki šiptarski list objaviti. Sada, da li su te pare išle preko Patrika Hoja ili nekog drugog, saznaće se. Ako nište drugo istorija će makar pokazati, kao što će i pokazati ko se borio za Srbiju celovitu. Hvala vam.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.
Slušajući kolege, ne želim da se ponavljam, ali moram da ponovim ono što je i premijerka rekla, da Evropska unija jeste naš najveći spoljnotrgovinski partner, da Evropska unija jeste jedna od najvećih donatora, da Evropska unija jeste nešto ka čemu mi stremimo i ja se nadam, da izrazim svoje nadanje, da tako nešto neće biti još mnogo daleko. Ali opet, s druge strane, moram da kažem da sam pročitao ovaj izveštaj i da ima par stvari koje nisu baš u saglasnosti sa onim što smo slušali i što slušamo od naših evropskih partnera, sa onim što smo mi ovde radili.
Želeo bih samo da skrenem pažnju na stranici 39 gde se kaže, pazite, sada ovde pričamo o zvaničnom Izveštaju Evropske komisije, na stanici 39 gde stoji, Izveštaj koji je rađen na osnovu istraživanja jedne nevladine organizacije, koji kaže da je preko 93% vremena u medijima posvećeno vladajućoj koaliciji.
I sada, ja jesam jedan tvrdoglav čovek, morao sam da nađem koji je izveštaj u pitanju, ko ga je pisao, ko ga je radio, i našao sam. To istraživanje je zapravo osam slajdova u Power Point-u. Meni je vrlo žao što se tako nešto našlo u Izveštaju, zvaničnom Izveštaju, opet podvlačim, Evropske komisije. Ne verujem, stvarno ne verujem da je to nešto što ima veze sa ljudima iz evropske misije, pogotovo da nema veze sa ljudima u Briselu, iz prostog razloga što sam imao priliku tamo i da radim i da komuniciram sa njima i znam sa kakvom predanošću i radom oni prilaze ovakvim izveštajima, da to nije nešto sa čime se olako radi.
S druge strane, a povezano sa ovim, čisto da napomenem, na 107. stranici istog izveštaja, ovo bih stvarno želeo da pročitam, objasniću vam i zašto, kaže: „RTS još uvek ne ispunjava svoju obavezu da kao nacionalni emiter obezbedi dovoljno relevantnog sadržaja za sve nacionalne manjine. Sadržaj namenjen nacionalnim manjinama je ograničen na samo jednu informativnu emisiju na albanskom na RTS2“.
Ja sam iz Novog Sada, i ministarka Čomić je isto, i ja sam odrastao uz RTV, tada se zvao NS Plus, u moje vreme, a pre toga Radio-televizija Novi Sad. Mogu vam reći da to pričamo sada o emiteru koji emituje na deset jezika, od toga su devet jezici nacionalnih manjina – mađarski, slovački, rumunski, ukrajinski, romski, bunjevački, propustio sam neki sigurno, neko će me ispraviti.
Ono što mi je posebno zastrašujuće ovde jeste što se ova ista rečenica u istoj formulaciji našla i u prošlogodišnjem izveštaju, s time da kako je sada u ovom izveštaju na stranici 107, a u prošlogodišnjem je bila na stranici 120, ako se ne varam. Isto ovo sam bio prinuđen da pomenem i ambasadoru prethodnom gospodinu Semu Fabriciju i dobio sam uverenje da će tako nešto biti ispravljeno, jer ja ne mogu da verujem da tako nešto i dalje stoji ovde.
Svi ovde znamo, i ljudi koji su na galeriji i koji ovo slušaju znaju da tako nešto nije istina, ali na našu veliku žalost, to se nalazi u zvaničnom izveštaju. To je ono, gospođo Brnabić, što ste vi pričali o duplim standardima. Da, znam, jasno mi je, nemojte me pogrešno shvatiti, ja ne verujem da ima mnogo većih evrofanatika u ovoj sali od mene, evrofanatika, tako se to zove. Ja stvarno verujem da je naše mesto u Evropskoj uniji i da je to naša budućnost, ali na ovako nekim stvarima moramo svi zajedno raditi.
Bojim se da ovo nisu jedine greške. Recimo, uzmimo primer, stranica 124 Izveštaja, isto kao i stranica 71, što se tiče energetske efikasnosti i prelaska na zelene energije. Ko god da je pisao ovaj izveštaj je definitivno zanemario odluke Evropske komisije s kraja 2016. godine, kada je britanskom „Draksu“, jedna velika elektrana, postrojenje veliko u Velikoj Britaniji, dat carbon neutral status, da nije zagađujući, iz jednog prostog razloga zato što radi na pelet, znači na biomasu. Problem je samo što ta biomasa dolazi iz Kanade i Južne Amerike, prelazi okean brodovima. I opet, ako se ja ne varam, proces sagorevanja je proces sagorevanja, šta god da vi palili, vi palite. Nisam samo ja to zaključio. Na kraju, ako se ne varam, ove godine se saznalo da je zapravo isti taj „Draks“ najveći zagađivač u Velikoj Britaniji.
A opet, ako ćemo da kažemo da je biomasa obnovljiva, mislim, i ugalj je onda obnovljiv, pogotovo imajući u vidu stepen obnove Amazona i ostalih šuma iz kojih dolazi to. Opet, ne verujem da ovako nešto treba da nas obeshrabri. Štaviše, ovako nešto treba da nas natera još malo više da radimo, da radimo sa našim partnerima iz Evropske unije, da radimo sa našim partnerima iz Brisela, sa prijateljima, jer ne verujem da je njihova krivica što se ovako nešto našlo u Izveštaju. Verujem da je to krivica domaćih podizvođača, ako mogu tako da se izrazim. Nadam se da će sledećem izveštaju biti posvećeno malo više pažnje od strane onih koji ga sastavljaju, jer ipak proces priključivanja nije mala stvar.
Proces priključivanja je izuzetno značajan za našu zemlju, jednog dana verujem da će biti značajan i za Evropsku uniju, kada se konačno priključimo, kada dođemo do te faze. Do tada ostaje nam da radimo na tome, ostaje nam da budemo posvećeni svemu tome, a znam da je ova Vlada apsolutno posvećena procesu priključivanja Evropskoj uniji i evropskim vrednostima, što se videlo iz prethodnih izlaganja govornika.
Opet se izvinjavam što sam ja morao da budem taj koji je donosilac, kako da kažem, ne baš loših vesti, ali neko ko je morao malo da uđe više u te detalje i ja se opet nadam da će sledeći izveštaji malo više održavati realnost, opet ne mogu da kažem, da ovde nema toga poglavlje o ekonomije je odlično opisano. Meni je drago da EU prepoznala ekonomski zamah i to se ovde i govori, da je Srbija u globalnoj krizi koja je pogodila svet zbog pandemije Kovid-19, zadržala svoj ekonomski uspeh samo zahvaljujući prethodnom zamahu koji je bio silovit. Drago mi je što prepoznaju ogroman pad nezaposlenosti u Republici Srbiji, kao i rast BDP.
Nadam se da će tako nešto biti vidljivo i u narednim izveštajima Evropske komisije, pogotovo u oblastima ljudskih prava gde su nesumnjivo napravljeni ogromni uspesi i pomaci i koraci, u oblasti slobode medija. Ne bih sada suviše u to ulazio, ima ovde još par stvari koji baš najbolje ne oslikavaju stanje, recimo se piše, opet obeleženo, oko kulture, sloboda umetničkog izražavanja. Tu su date neke zamerke. Tu nije data zamerka na kreativni bes kakav je iskazao gospodin Vidojković. Mislim, opet vidimo tu duple standarde čak i u našem društvu.
Tako da ostaje mi samo da se nadam da će biti prepoznata, opet ponavljam, znam, ali šta ću, da će biti prepoznata sve to u narednom izveštaju Evropske komisije i da će biti značajno, značajno bolji pogotovo što se tiče nekih ovih stvari. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.

Ministarko, nisam siguran da smo se razumeli, moja zamerka ovde je bila zašto RTV nije uvršćen u izvešaj. Razumem ja vas da podaci ovde dolaze, kako iz državnih institucija tako i od onog što ste rekli u senci. Mene to što je u senci brine. To je ono što sam sad rekao što je nešto od toga što je predstavljeno kao istraživanje, zapravo slajd šou sa osam slajdova. Oduzmite onaj naslovni slajd, sedam slajdova, sedam slika. Sad ja koliko se sećam metodologije izrade naučnog rada i naučnog istraživanja, treba malo više od sedam slajdova.

Ono čega se ja najviše bojim da nešto što se tako podvuče završi vam u izveštaju. To je ono što sam vam rekao, ovo je drugi put da se pojavljuje ova formulacija, da je RTV totalno izbrisan, da RTV ne postoji kao medijski servis ovde koji, kažem, emituje na deset jezika, između ostalog i na romskom. To je ono što ste rekli da nema, ima romski na RTV-u. Razumem da mi možda trebalo da ide zbog ostatka populacije na RTS-u, ali to je sada drugo pitanje, on postoji. Zato vam kažem, recite da sam lokal patriota ili kako god hoćete, ali mislim da tako nešto isto treba da bude oslikano i u ovom izveštaju, da treba pravo stanje, ne tražimo ništa što nije, samo ono što je pravo stanje da bude oslikano u izveštaju. Zahvaljujem.