| 18.12.2020. | Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu |
usvojen
|
| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Evo, sada se pokazalo da sve predloge koje ste imali su išli samo u pravcu opstrukcije ovog zakona. Ništa drugo do toga.
Gospođa Brnabić mi je uzela argumente, tako da ne bih suviše da se ponavljam. Moram da vam skrenem pažnju da pojedina rešenja koja ste predlagali za ovaj zakon nisu baš u skladu ni sa zakonom ni sa Ustavom, a ni sa evropskim zakonima koje ste toliko pominjali i kojih su vam toliko bila puna usta zadnjih dana.
Vidite ovako, ako hoćete da kritikuje ovaj zakon, a ja prvi hoću da ga kritikujem zato što smatram da ima dosta stvari …
Izvinjavam se, da li treba glasnije da pričam, ne znam ovaj novi sistem?
Zahvaljujem. Kažite, kažite, nisam vas čuo.
Što se tiče kritika na ovaj zakoni kojih stvarno ja kao poslanik imam, imam i zamerki na ovaj zakon, ali one ne idu u istom pravcu u kojem ste vi išli. Vi ste išli samo u pravcu apsolutne opstrukcije sa nebitnim detaljima. Niste išli u ono što je srž problema.
Srž problema je to da naš birački spisak nikada nije bio problematičan. Srž problema je ono što vam je Ana rekla. Vama je birački spisak služio apsolutno samo kao izgovor za gubitak na izborima. Ništa drugo. Vi sada pravite jedan drugi problem.
Ja bih na ovo stvarno voleo da čujem odgovor. Recimo, ovo je moja najveća zamerka na ovaj zakon - kako će ovaj zakon biti usklađen sa BDP-om? Za one od vas koji ne znaju, vidim mnogi od vas ne znaju, nisu vam to poslali, nisu vam to napisali kada su vam rekli šta treba da kažete, kako mi kada odemo u Brisel, u sklopu pregovora oko priključenja Srbije EU, treba da objasnimo kako neki ljudi iz nevladinih organizacija imaju uvid u sve javne podatke građana koji se nalaze u biračkom spisku?
Po kojem kriterijumu su to ljudi iz CRTE, Transparentnosti i ostalih nevladinih organizacija, da li je iko od vas o tome razmišljao? Uporno tvrdim da ste vi tu samo da budete kočničar na evropskom putu Srbije. Zato vas nikada nema ni na Odboru za evropske integracije, zato vas nikada nema da budete konstruktivni u Briselu. Zato ste tu samo, recimo, da kažete da vi samo hoćete da poslanici iz zemalja kandidata mogu da se kandiduju za Evropski parlament i ništa drugo.
Predsedavajuća, ja mogu da pričam i ovako.
Imate i druge probleme. Ja se slažem, ako hoćete da menjate uopšte sistem politički u Srbiji, da menjate uopšte generalno kako birački spisak ide, hajde da izaberemo neki drugi način. Zašto niste izabrali da prepišemo od reči do reči američki sistem? Amerika je država za koju ne možete da joj spočitavate da nema demokratije.
U Americi, recimo, u pojedinim delovima Amerike svaki građanin mora sam da se registruje u birački spisak i usput da upiše i za koju je stranku. To vam je demokratija u Americi. Americi niko to ne spočitava. Ili, u drugim delovima Amerike kada idete na glasanje ne treba vam nijedan dokument da biste glasali. To vam je demokratija u Americi koju im OEBS ne spočitava. Njima ODIHR spočitava druge stvari, ali ovaj način ne. Zašto to niste izabrali? Zašto se za to niste opredelili? Zašto ste se opredelili baš za ovaj metod koji nam stvara problem u evropskim integracijama potencijalno? Opet kažem, ništa drugo, samo alibi za naredni gubitak na izborima.
Vidite ovako, čisto da vam dam primer, izbori se u svakoj državi Evrope razlikuju. Hajde da uzmemo još jednu državu u kojoj je demokratija neupitna. Nemačka. Pretpostavljam da za nemačku demokratiju niko ovde ne može da dovede u pitanje da li je tamo demokratija ili nije. Izbori u Nemačkoj, regionalni izbori u Saksoniji, izlaznost 107 %. Imali su oni odlično objašnjenje zašto se to desilo, imali su grešku. Da li je iko doveo u pitanje rezultate tih izbora? Nije, nijedna stranka. Kod nas tako nešto da se desi, ja bih prvi doveo u pitanje rezultate izbora, ali se kod nas tako nešto ne dešava. Kod nas je nemoguće da se tako nešto desi. Vi dovodite u pitanje rezultate izbora i trudite se uporno da srušite demokratiju na svaki mogući način.
Vi ste ti koji rušite demokratiju u Srbiji, vi ste ti koji ruše institucije demokratske u Srbiji, sa ovakvim predlozima koji opstruišu čak i ono što nije imalo nikakav problem, poput biračkog spiska. Ali, u redu, sada kada sam ja iskritikovao ovaj zakon, sad mogu da vam kažem zašto glasam za ovaj zakon i opet da vas malo podučim politici. Zato što je ovaj zakon plod kompromisa i zato što se politika zasniva na kompromisu. Politika se ne zasniva na bezumnom pumpanju kakvo pokušavate da uspostavite u ovom društvu. Politika je umetnost kompromisa.
Iako sam izneo primedbe na ovaj zakon, opet smatram da je zakon kao takav neophodan zato što doprinosi kompromisu političkih stranaka, konstruktivnih političkih stranaka u Republici Srbiji.
Zato mi je sada čudno zašto vi koji ste tražili ovakve izmene u biračkom spisku ne glasate za taj zakon. Šta je na kraju onda vaš cilj? Dobili ste sve što ste tražili i sada namerno to opstruišete da biste sprečili postizanje kompromisa u narodnom parlamentu. Ljudi, da li vi shvatate šta je uloga političkih stranaka i šta je zapravo uloga politike? Toliko od mene. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Pre nego što krenem, prilično sam siguran da litijum jeste hemijski elemenat pod rednim brojem 3, ali neka, osnovna škola, vidim da u nekim poslaničkim grupama to i dalje dalek domet.
Gospodine Macut, 1945. Karl Rejmond Poper izbacio je jednu knjigu „Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji“. Knjiga nije Bog zna šta, ali okolnosti koje su pisane diktirale se da bude takva i ima jedna dobra ideja u toj knjizi. Tu je Poper naleteo na paradoks tolerancije. Kaže da društvo koje želi da bude apsolutno tolerantno će pre ili kasnije, bivajući toliko tolerantno, biti smenjeno netolerantnim metodama onih koje će tolerisati, kao što vidimo.
Profesore, mi tu lekciju nismo naučili 1945. godine, zato smo imali Maspok, zato smo imali Latinku Perović i kao nastavak svega toga imamo ove ideje koje nam sada dolaze. Ideje koje se uopšte ne razliku od ideja 40-ih godina, 30-ih godina. Imate zborove koje smo već imali. Možda imate plenume, ne znam, u tajnosti su. Možda ih i nemate. Kako se ispostavlja, ono što izbacuju i njihovi mediji, ispada da je to po troje ljudi. Profesore Macut, molim vas uzmite k srcu makar taj jedan paradoks tolerancije Poperov, imajte to u vidu u onome što ćete raditi u budućnosti.
Pored tih ideja iz 40-ih godina koje nam nameću, nameću iste i obrasce ponašanja. Godine 1945, 1946, 1947. na Nirnberških suđenjima, pored svih advokata, tužilaca, sudija, sedeo je jedan psiholog Gustav Gilbert koji je bio tamo u potrazi sa zlom. Njegov zaključak je da je zlo u dehumanizaciji, u nedostatku osećanja empatije, da je to nešto što je bilo spona koja je spajala sve optužene naciste na Nirnberškim suđenjima. Vi od običnog, normalnog čoveka ne možete napraviti takvo zlo, ne možete, zato morate da se poslužite dehumanizacijom. Zato, profesore, mesecima, godinama, slušamo kako za SNS ne glasaju ljudi, glasaju sendvičari, glasaju botovi, glasaju svi, samo ne ljudi, samo ne građani. Zato ćete vi, profesore, verovatno dobiti vrlo brzo neki nadimak. Zato tamo u Pionirskom parku ne sede studenti koji hoće da uče, već za njih tamo sede „ćaci“, profesore. Sve su to metode dehumanizacije koje su vrlo dobro proučene, koje su vrlo dobro korišćene 30-ih godina prošlog veka i sada nam to vraćaju.
Šta su posledice toga? Posledice toga su da imate doktora ovde u Beogradu koji drži znak koji neće da leči nikog ko se sa njime ne slaže politički. Posledice toga su ovakve laže kakve slušamo zato što misle da sve može da im prođe. Oni to ne lažu nekim ljudima, oni to ne lažu o građanima Srbije. Oni to lažu o „ćacijima“, sendvičarima i krezavim botovima, i to je sve dozvoljeno. Dozvoljeno im je da ih tuku.
Slušali smo ovde lažnu zabrinutost. Nismo slušali da je iko od njih osudio nasilje koje su blokaderi počinili. Dolazim iz Novog Sada. Pre neki dan tamo blokaderi tuku malu decu romske nacionalnosti od 11, 12 godina i ovde se predstavljaju kao žrtve. Pre toga imate aktiviste njihovih stranaka, da budem iskren Novi Sad jeste lep, po meni najlepši grad, ali malo mesto, sve se zna, zna se ko su blokaderi, zna se koji su ti koji blokiraju raskrsnice, zna se da su to aktivisti opozicionih stranaka koji se, kao što Milenko kaže, kao pravi maroderi kriju iza studenata.
Imate situaciju, mandatare, da ćete imati, kad god dođete ovde kod nas, opoziciju koja nema apsolutno nikakav legitimitet. Imate opoziciju od koje su se ogradili studenti. Imate opoziciju od koje se ogradilo čitavo opoziciono orijentisano građanstvo od njih. Postavlja se pitanje – koga oni predstavljaju u ovom domu sem sebe? Ja ne vidim mogućnost da oni ikog sada ovde predstavljaju.
Gospodine mandataru, ne bojte se, u ovom domu ste uvek dobrodošli. Očekujemo od vas da nastavite u kontinuitetu kako smo išli zadnjih godina. Očekujemo da vidimo još veći broj autoputeva. Očekujemo da vidimo završetak svih projekata koji su započeti. Iskreno se nadam tome. Nadam se, gospodine mandataru, da ćete pratiti politiku koju je gospodin Vučić zacrtao, jer je to politika koja je dovela do razvoja Srbije kakav se ne pamti.
Ja sam bio student za vreme opozicije. Ja nisam mogao da zamislim moje studiranje a da nisam radio. Moja supruga je takođe tada studirala. Ni ona nije mogla da bude student blokader jer je morala da radi. Ljudi, zaboravljaju, oni zaboravljaju. Oni su tada jako dobro živeli. Oni su tada živeli najbolje moguće. Neki od vas pogotovo čiji su očevi pokrali tamo… Neka, pričaće se i o tome još ovde. Danas to mogu da priušte sebi da im roditelji rade, da im finansiraju njihove podvige. Videćemo koliko će to još dugo trajati.
Gospodine mandataru, dokle god pratite put koji je zacrtan u prethodnoj deceniji, imaćete podršku ovog doma. Želim vam svu sreću i nadam se da ćemo se viđati ovde što češće.
(Novi Sad, 08.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 120000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 120000.00 | RSD | 01.08.2022 - |