Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Svetlana Milijić

Svetlana Milijić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, mostovi nisu samo obične građevine od drveta, gvožđa ili betona kojim se premošćuju neke reke, mostovi su mnogo više od toga, to su ruke koje spajaju obale i ljude.

Ovim zakonom o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između ove dve zemlje postiže se, zapravo, bitan projekat i za Republiku Srbiju i za Bosnu i Hercegovinu iz razloga što se postiže ekonomski razvoj, bolji trgovinski razvoj, saobraćajni, kulturni razvoj.

Ovim povećanjem učiniće se tržišta otvorenijim, što je osnova za podizanje životnog standarda građana sa obe strane reka. Stvaraju se nove prilike, nove prilike stvaraju nove mogućnosti i daje se doprinos dobrosusedskim odnosima između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, što predstavlja prosperitet u regionu koji je, zapravo, i ključni elemenat napretka ka članstvu u EU.

U pitanju je 11 putnih međudržavnih mostova između Srbije i Bosne i Hercegovine, na tri reke. Reci Drini, Savi i Uvcu. Republika Srbija obavezala se ovim sporazumom na održavanje i rekonstrukciju šest mostova preko Drine i to su mostovi Trbušnica – Šepak, Mali Zvornik – Karakaj, most kralja Aleksandra koji ima posebno istorijsko značenje između Malog Zvornika i Zvornika jer ga je otvorio kralj Aleksandar 1930. godine. Taj most nije od 1930 godine niti rekonstruisan niti se u njega ulagalo, ulagaće sada Srbija. Most preko Drine, stari most Ljubovija – Bratunac, novi most Ljubovija – Bratunac i Bajina Bašta – Skelani. Republika Bosna i Hercegovina obavezala se na održavanje i rekonstrukciju pet mostova i to dva preko reke Save i tri preko reke Uvac.

Ono što za mene posebno ima, posebnu težinu daje ova diskusija, jeste da sam ja rođena u Sarajevu i odrastala sam u Sarajevu, a ponosna na činjenicu da živim u Republici Srbiji koja ima predsednika kakav je Aleksandar Vučić ne samo lider ovog regiona nego i šire, što su potvrdili pa čak i hrvatski večernji list, a posebno sam ponosna na činjenicu da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić pružio ruke prema svim narodima u Bosni i Hercegovini, nebitno koje su one nacionalnosti i omogućio da u ovoj pandemiji i tamošnji ljudi dobiju vakcine, doniranjem određene količine i otvorio vrata, odnosno most gde su i njihovi građani dolazili u našu Srbiju da se vakcinišu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je najvažnije da se grade dobri bilateralni odnosi, da se između obe zemlje gradi mir i stabilnost, jača ekonomski i trgovinski odnos i završiću svoje izlaganje citatom Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije koji je rekao – Naše je da napravimo okvire u kojima će se ljudi osećati sigurno, da mogu raditi i zarađivati više i živeti bolje. Živela Republika Srbija.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicom, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, kažu da je nemački političar, filozof i sociolog Ralf Darendorf rekao da promene u tranziciji mogu da se dese u politici, zapravo, za šest meseci ukoliko je zemlja u tranziciji, u ekonomiji za šest godina, a u kulturi za čak 60 godina.

Međutim, mi kao savremenici i svedoci politike koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije od 2014. godine na ovamo smo svedoci da promene uz naporan rad i veliko zalaganje mogu da se dese mnogo i ranije, ne samo u političkom životu, ekonomskom, trgovinskom, socijalnom, već i u kulturi kao jednoj specifičnoj društvenoj delatnosti.

Ono što treba da naglasimo jeste da značaj kulture u razvoju svih zemalja onih malih, onih velikih, onih bogatih, onih siromašnih jeste nemerljiv i čak se može reći da i svaki razvoj, odnosno svaki početak počinje kulturom.

Tako politička vlast u jednoj državi počinje kulturno izborom, odnosno izborima, odnosno iskazivanjem volje građana na izborima, čime oni iskazuju svoju volju, birajući političku partiju koja će da nosi političku vlast u jednoj zemlji u određenom periodu.

E, to, Dragan Đilas i njegovi sledbenici, kao što je Boško Obradović, Marinika Tepić i ovi ostali koji imaju silne račune po raznoraznim zemljama, nekulturno, odnosno antikulturno žele da iskažu, odnosno da dođu i preuzmu političku vlast u Republici Srbiji i to kulturno, po njihovom ophođenju, paleći knjige u Knez Mihailovoj, razvaljujući zgradu, odnosno vrata u Narodnoj skupštini, otimajući kulturna dobra, odnosno umetničke slike itd. A, čini mi se da Dragan Đilas kulturno, na jedan kulturan fin način, po njemu, i elegantan vrlo kulturno obilazi ovih 17 egzotičnih zemalja gde je na 57 računa deponovao skoro 68 miliona dolara u različitim valutama. E, to je ta kulturna politika koju bi da vodi Dragan Đilas i njegovi sledbenici.

Ali, da se mi vratimo nacrtu zakona koji je danas pred nama i o kome diskutujemo u plenumu i možemo da kažemo da kada je muzeološka delatnost u pitanju u Srbiji vidljive su promene na bolje. Vidljive su zato što smo 2017. godine obnovili, odnosno rekonstruisali zgradu Muzeja savremene umetnosti, a na Vidovdan 2018. godine otvorili rekonstruisanu novu zgradu Narodnog muzeja Srbije. U planu je izgradnja nove zgrade Narodnog muzeja u Nišu, na čemu su Nišlije zaista zahvalne.

Kada je reč o kulturi, odnosno muzejskoj delatnosti, ne samo što se otvaraju i obnavljaju zgrade muzeja i ostalih institucija, već se i podižu novi depoi, takođe izložbene aktivnosti postaju sve užurbanije i obimnije, otvaraju se stalne postavke i naše ustanove koje su prethodnih 30 godina bile zapostavljene dobijaju jedno novo ruho.

Danas pred nama, nalazi se Predlog zakona o muzejskoj delatnosti koji je od velikog značaja za našu zemlju, jer se prvi put u istoriji muzejska delatnost definiše kroz jedan zakonski akt, što nije bio do sada slučaj, već smo imali zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine u kojoj je i ova oblast o muzejima bila uređena.

Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije i vi, ministarka Gojković, sa vašim saradnicima, prepoznali ste značaj muzejske delatnosti, a prepoznavanjem značaja muzejske delatnosti vidimo da je pred nama nacrt zakona, čemu je prethodilo i Javno slušanje, odnosno okrugli stolovi koji su bili održani u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i u kome su učestvovali, kako ste malopre i sami rekli, preko 140 najpozvanijih ljudi iz ove oblasti, a kao rezultat toga danas ispred nas imamo ovaj nacrt zakona.

Predloženim zakonom zadržavaju se sve dobre prakse iz prethodnih zakonskih akata koje su se bavile muzejskom delatnošću, a takođe, uočljivo je i sistemsko unapređenje delatnosti kroz jačanje muzejskih ustanova u skladu sa dobrim primerima iz evropske prakse i uvođenjem najnovijih standarda.

Uspostavljanjem kvalitetne i stabilne muzejske mreže, povezivanjem institucija, što je bila i očita namera zakonodavca, biće stvoreni uslovi za unapređenje čitave muzejske struke u Srbiji.

Vas, uvažena ministarka pozivam da posetite grad Niš, jer grad Niš ima čime da se pohvali u kulturnom i istorijskom nasleđu. Ono što možemo da spomenemo jeste arheološko nalazište Medijana, Ćele kula, itd.

Tako da ćemo u danu za glasanje ostale kolege i ja iz poslaničke klupe Aleksandar Vučić – Za našu decu glasati za Predlog ovog zakona.

Hvala. Živela Srbija.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, strukturu i dinamiku društva na globalnom nivou, njegovu sadašnjost i njegovu budućnost determiniše sve više naučno-tehnološki razvoj i informatička revolucija. Razvoj elektronskih tehnologija komuniciranja je neodvojiv od modernizacije i predstavlja pokretač društvenih promena. Širokopojasni internet jeste način povezivanja na internet koji je 10 puta brži od osnovnog pristupa, odnosno omogućava veliku brzinu prenosa podataka. Upotrebom širokopojasnog interneta, odnosno njegovim omogućavanjem 80 hiljada domaćinstava širom Srbije, oko 500 škola i javnih institucija dobiće brzi internet, odnosno zahvaljujući procesu digitalizacije koji podržava Evropska banka za obnovu i razvoj.

Vilijem Gibson je jednom rekao - budućnost je već počela, jedino ona nije ravnomerno raspoređena.

Svesni smo da stilovi života u ruralnim sredinama se u mnogome razlikuju od urbanih sredina, razlikuju se ne samo po tradiciji, već se razlikuju i po limitiranosti određenih usluga, naročito onih javnih. Ovim projektom omogućiće se poboljšanje socioekonomskih, društvenih, kulturnih i obrazovnih kapaciteta ruralnih sredina, što dovodi do ubrzanog regionalnog razvoja i napretka u evropskim integracijama. Na ovaj način stvoriće se podsticajno ekonomsko okruženje, kvalitetniji uslovi života za žitelje ruralnih područja, što se tiče državne administracije, kao što je portal e-uprava, zatim, kvalitetnije i mnogo brže usluge iz oblasti medicine, usluge iz oblasti trgovine ili usluge plaćanja na daljinu, a da ne govorim o tome koliko je to važno za obrazovanje obzirom da smo svesni da u vreme pandemije korona virusom se učenje na daljinu pokazalo veoma značajnim.

Ovakav pristup, takođe, omogućiće proizvođačima da se upoznaju sa boljim, novim, inovativnim načinima vođenja proizvodnje. Povećava se njihovo znanje o tržišnim i ekonomskim trendovima iz oblasti poljoprivrede i poljoprivrednog razvoja. Ono što je takođe značajno da se naglasi jeste da informaciono-telekomunikacione tehnologije omogućavaju stanovnicima ruralnih područja da deluju zajednički, da se umrežavaju, da se šire, jačaju u oblasti ne samo poljoprivrede, već stočarstva, trgovine, turizma i naročito preduzetništva.

Zašto je ovo važno? Važno je upravo zbog osetljivih kategorija stanovnika ruralnih područaja kao što su mladi i kao što su žene na selu zbog preduzetništva i zbog novih radnih mesta.

Razvoj informacionih tehnologija i komunikacionih tehnologija ima naročit značaj za osetljive kategorije jer se na taj način smanjuje njihova izolovanost iz protoka informacija. Ono što jeste značajno jeste naglasiti to da se ne samo povećava broj radnih mesta, već se otvaraju nove mogućnosti za žitelje ruralnog područja čime se podstiče socioekonomski razvoj.

Moram da podsetim građane Srbije i sve one ljude koje to interesuje, a interesuje mnoge, jer u poslednjih 10 dana smo svedoci nečega što je Srbiju ostavilo i svakog normalnog građanina zatečenim, a to je 57 tajnih računa u 17 egzotičnih zemalja gospodina Dragana Đilasa, koji je podsetiću građane Republike Srbije u periodu od maja 2007. do juna 2008. godine obavljao posao ministra bez portfelja, zaduženog za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana.

U šta je to gospodin Đilas ulagao u ovu Srbiju? Jel to možda ulagao u neki metar autoputa, neku školu na selu, neku bolnicu ili bilo šta drugo osim u svoj džep, odnosno u te svoje tajne račune koji sada isplivavaju kao kada se povuče more pa ostane da se vidi šta je iza toga ostalo? Da li je možda ulagao u obrazovanje, nauku, tehnologiju? Nije, ulagao je samo u sebe, u svoje tajne račune, u svoje nekretnine i ulaže i dalje u to da ruši politiku predsednika Aleksandra Vučića koji ovu Srbiju je počeo da diže iz pepela posle pustoši koju su oni ostavili.

Sada imamo nove bolnice, vakcine za sve građane Republike Srbije koje su obezbeđene, građani sami biraju koju će vakcinu da prime, brže idemo od jednog grada do drugog ne samo mi već i deca tih političara koju su iza sebe ostavili pustoš do 2012. godine.

To je Srbija koju mi ne želimo. Mi želimo Srbiju koja će da napreduje, Srbiju koja raste, Srbiju koja je stabilna država, Srbiju koja je bolja za svu našu decu. Živela naša Srbija. Hvala.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarka, kolege i koleginice narodni poslanici, najvažniji zadatak zvanične statistike jeste da pruži realnu sliku društvenih i ekonomskih kretanja u zemlji i da obezbedi pouzdanu osnovu za analizu i donošenje odluka na raznim nivoima, počevši od državne uprave i drugih institucija, preko poslovnih subjekata, pa sve do zainteresovanih građana, a preko obrade prezentovanja i arhiviranja statističkih podataka.

Danas u plenumu diskutujemo o Predlogu odluke o Programu zvanične statistike Republike Srbije u periodu 2020-2025. godina, koji se daje za petogodišnji period a na osnovu Zakona o zvaničnoj statistici. Ovim programom definišu se aktivnosti kojima se postiže osnovni cilj, a to je harmonizacija statističkih istraživanja indikatora sa međunarodnim standardima, a pre svega sa standardima Evropskog statističkog sistema i EU.

Sastavni deo Programa jeste Strategija razvoja zvanične statistike, koja treba da obezbedi brži razvoj i koja treba da obezbedi osnovu za dobijanje najznačajnijih statističkih parametara i indikatora i njihovu komparaciju sa statističkim podacima evropskih zemalja i drugih zemalja.

Prepoznavši potrebe i značaj zvanične statistike, Republika Srbija, uz podršku EU, ulaže značajne napore u pravcu prilagođavanja našeg statističkog sistema međunarodnim standardima.

Zvanična statistika Republike Srbije, jačanjem svojih stručnih i infrastrukturnih kapaciteta i usvajanjem i primenom najbolje statističke prakse, postiže usklađenost sa međunarodnim statističkim standardima i načelima kodeksa evropske statistike, poštujući fundamentalne vrednosti kao što su stručnost, nepristrasnost i otvorenost.

Izuzetno važno i neophodno je međusobno poverenje svih učesnika u procesu zvanične statistike, a to su davaoci podataka, proizvođači statistike i korisnici podataka, kao i nezavisnost statističkih institucija.

Ja bih sada citirala Noela Mojnihana, koji je rekao: „Statistički podaci mogu dokazati bilo šta, čak i istinu“. A istina je sledeća – statistika, odnosno istina je pokazala da je 21. juna 2020. godine izborna lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ osvojila milion 953 hiljada 998 glasa, odnosno 188 mandata u ovoj Skupštini. Istina je da smo 2012. godine imali nezaposlenost na državnom nivou koja je iznosila po statističkim podacima preko 26%. Istina je, a to pokazuju statistički podaci, da dobrim vođenjem države danas, odnosno u 2020. godini, nezaposlenost je smanjena i ona iznosi 7,5%. Istina je, takođe, i da je neto zarada u 2012. godini, prosečna neto zarada, 331 evro, a u 2021. godini 511 evra, sa tendencijom da prosečna neto zarada u Srbiji 2025. godine bude 900 evra.

Dobrim vođenjem države, koju vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, čiji je glavni strateški cilj određen obavezama i prioritetima nacionalnih politika, ekonomski razvoj zemlje, čuvanje zdravlja i života ljudi i borba protiv korupcije, statistički podaci pokazaće gde ćemo biti 2025. godine.

U danu za glasanje ja, kao i ostali poslanici iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržaću ovaj predlog. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarka, kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja ću se danas osvrnuti na izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije i naznačiti zašto je ovakav izbor mnogo bolji od onoga koji smo imali u starom zakonu.

Promenom Zakona za sprečavanje korupcije, koji smo izglasali u ovom domu, promenio se i način izbora članova drugostepenog organa, odnosno sada članova Veća.

Ovo je prvi put da se po novom zakonu, odnosno odredbama zakona koje su definisane članovima od 21. do 24. novog zakona vrši izbor članova ovog drugostepenog organa.

Do sada drugostepeni organ Agencije za borbu protiv korupcije tada sadržao je devet članova koji su bili predlagani od strane Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije. Jednog kandidata predlagao je predsednik, jednog Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, DRI, Socio-ekonomski savet, zajednički predlog je bio Udruženja novinara i Zaštitnika prava građana. Danas imamo potpuno drugačiji izbor članova Veća i to na taj način što se izbor članova Veća vrši testiranjem, odnosno kandidati koji pristupe testiranju, pre svega, moraju imati određene uslove, a ti uslovi su da sadrže… Znači, opšti uslovi za rad u državnim organima: završen pravni fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva u struci i, ono što je jako važno, a to je da nisu osuđivani na zatvorsku kaznu u trajanju od najmanje šest meseci zbog izvršenja nekog krivičnog dela ili nisu osuđivani na neku kaznu koja ih čini nedostojnim vršenja ove funkcije.

Ministar pravde, odnosno vi, predali ste imena nama, narodnim poslanicima u ovom domu, 18 kandidata koji su prošli testiranje. Testiranje su prošli najbolji kandidati. Mi ćemo u danu za glasanje izabrati pet članova Veća. Tih pet članova Veća jesu funkcioneri. Oni su najviši drugostepeni organ jedne velike institucije, jedne ozbiljne institucije koja se zove Agencija za sprečavanje korupcije, jednog nezavisnog tela ove države. Oni jesu funkcioneri, samim tim oni imaju velika ovlašćenja, a i velike obaveze prema građanima Srbije.

Zašto je ovo važno da apostrofiramo? Važno je upravo iz tog razloga što u danima naše ne tako davne mračne prošlosti, kada je na vlasti bila jedna žuta koalicija, Agencija za borbu protiv korupcije, čini mi se i ostali drugi državni organi, nisu baš vodili računa o onome za šta postoje.

Sećamo se sami Mosta na Adi, čuvenog, koji je trebalo da košta 160 miliona evra, plaćen preko 500 miliona evra. Te 2012. godine u novogodišnjoj noći otvoren je poluzavršen most, bez građevinske dozvole, paradom Tadića i Đilasa preko njega. Niko se od državnih organa, niti Agencija za borbu protiv korupcije nije pitala gde je taj novac i koliko bismo mogli da sagradimo mostova preko Save u Beogradu da je taj most plaćen onoliko koliko je zaista koštao.

Sledeći primer korupcije, odnosno kriminala jesu i tzv. banatske šore, odnosno novac iz pokrajinskog budžeta koji je izdvojen za banatske šore, koje po Zakonu o sportu i nisu sport. To je jedna igra, jedna stara pastirska igra, za koju je iz pokrajinskog budžeta izdvojeno 28 miliona dinara. Igrali se ljudi, Marinika Tepić, sa 28 miliona dinara.

Sećamo se isto te ne tako davne, mračne prošlosti, kada je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, na čijem čelu je tada bio Oliver Dulić, čisteći Srbiju očistilo budžet. I toga smo svesni.

Sećamo se, takođe, i gospodina Đilasa, koji je, kao gradonačelnik Beograda, javni interes podredio svom privatnom interesu, pa je nekako nekim čudom 619 miliona evra isparilo iz budžeta grada, isparalo u neke njegove firme ili da s njim povezano lice, a to je njegov brat Gojko Đilas ima 38 nekretnina na svoje ime. Pa, da je dobio na lotou neku milionsku cifru, pričam u milionima evra, ne bi mogao da ima tolike nekretnine.

Zato je važno da mi naglasimo i članovima Veća, koje budemo izabrali u danu za glasanje, i građanima Srbije šta znači Agencija za borbu protiv korupcije i šta znači da je cilj koji je pred nas sve i pred vas, ministre, postavio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, imperativ borba protiv kriminala i korupcije. Imperativ je iz prostog razloga što je borba protiv korupcije bitna za ekonomski razvoj zemlje, za politički razvoj jedne zemlje, za socijalni razvoj zemlje, takođe i za zdravstveni.

Danas na ovakav način, izborom članova Veća drugostepenog organa Agencije za sprečavanje korupcije, imamo, znači, ovo predstavlja i jedan vid borbe protiv korupcije, to nisu puka imena koja se dobiju, nego ti članovi koji prođu testiranje, na predlog ministra pravde, a po sprovedenom konkursu Pravosudne akademije, njihova imena će se naći ovde pred nama. Rangirani su po uspehu koji su ostvarili na testu. To je važno da naglasimo.

Takođe je važno da naglasimo da je Srbija u 2020. godini, u godini korone, godini koja je pokosila sve zemlje, njihovu ekonomiju, imala tri milijarde u bruto iznosu, tri milijarde evra direktnih stranih investicija. To nije imala 2010. godine. Nije, zato što strani investitori nisu hteli da ulažu u zemlju koja je politički nestabilna, u kojoj korupcija cveta. Godine 2019. Srbija je bila prva u svetu po broju stranih investicija. I to je važno da naglasim u ovom domu i podsetimo građane Srbije šta radi Aleksandar Vučić i kako se Aleksandar Vučić bori za svoju zemlju.

Takođe, sa ovog mesta želim da poručim članovima Veća, koje budemo izabrali u ovom domu, da se još bolje, profesionalnije, direktnije bore za ovu Srbiju, odnosno za sprečavanje korupcije, onako kao što se bori Aleksandar Vučić i da mu pomognu u toj bespoštednoj borbi. Živela naša Srbija. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću.

Poštovani ministre, kolege narodni poslanici i građani Srbije, danas je pred nama Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.

Kako je trgovina ljudima protivpravni akt i predstavlja krivično delo, a znamo da je predsednik Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, pred sve nas i pred Vladu Srbije postavio jedan od prioriteta, a to je borba protiv kriminala i korupcije. Svakako ćemo u danu za glasanje izglasati ovaj predlog zakona, ali pre toga treba da pričamo o onome što se dešava kako u našoj zemlji, tako i u zemljama u okruženju i svuda u svetu, što se tiče trgovine ljudima.

Obzirom da je trgovina ljudima protivpravni akt kojim se narušavaju zakonodavnom propisani, odnosno predviđeni poretci jedne zemlje, zatim, međunarodni propisi, ugrožavaju se i vitalne funkcije kako žrtve, tako i samog društva.

Trgovina ljudima jeste eksploatacija, a eksploatacija žrtve podrazumeva prinudni rad, seksualnu eksploataciju najčešće. Takođe, podrazumeva i prinudno izvršavanje krivičnih dela u ime i za račun drugih lica, a takođe podrazumeva i ono što smo malo spominjali, a treba da spominjemo, servitut odnosno uklanjanje organa.

Sve vrste eksploatacije dovode do viktimizacije društva, do kršenja ljudskih prava, predstavljaju ozbiljno krivično delo koje je finansijski motivisano.

Trgovina ljudima, a posebno trgovina ženama i decom, jeste problem svetskih razmera. On ne pogađa samo zemlje u tranziciji, mada češće, pogađa i mnogo razvijenija društva. Međunarodni sistem borbe protiv trgovine ljudima počiva na Univerzalnoj deklaraciji UN o kršenju ljudskih prava iz 1948. godine, koja predstavlja preteču svih ostalih konvencija, protokola, odnosno deklaracija koje se odnose na borbu protiv trgovine ljudima.

Standardi zaštite borbe protiv trgovine ljudima definisani su bliže Konvencijom protiv transnacionalnog organizovanog kriminala koja je održana u Njujorku 2000. godine i proističe iz rezolucija Ujedinjenih nacija. Na nju se nadovezuje Protokol koga zovemo Palermo protokol i zasniva se na tri deparadigmi, odnosno na prevention, protection, processuation – prevenciji, zaštiti, gonjenju, odnosno procesuiranju organizovanih grupa koje se bave trgovinom ljudima.

Nosioci organizovane trgovine ljudima jesu ozbiljne kriminalne grupe. Rekla sam malopre da i u Srbiji postoje takve. Sećamo se primera iz Smedereva kada je organizovana kriminalna grupa, od trojica muškaraca i jedne žene, otela, mučila i prodala za 200 evra sedamnaestogodišnju devojčicu. Nakon toga imamo i primere iz Žabljaka da je isto tako organizovana kriminalna grupa otela muškarce, prosledila ih, odnosno deportovala u Belgiju koji su za njih morali da izvršavaju krivična dela i gde je ta organizovana kriminalna grupa dnevno zarađivala, odnosno prihodovala od tih žrtava trgovine ljudima preko 2.000 evra dnevno.

U cilju unapređenja prevencije, identifikacije, zaštite žrtava trgovine ljudima, upućivanje i saradnje u krivičnim postupcima, odnosno u krivičnom gonjenju, danas pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Severne Makedonije o saradnji u oblasti trgovine ljudima.

Ovaj sporazum odnosi se na svaku vrstu trgovine ljudima i odnosi se na to da obe zemlje potpisnice ovog sporazuma koje su se obavezale ratifikovanjem Konvencije na uzajamnu saradnju u borbi protiv trgovine ljudima, sarađuju uzajamno na identifikaciji žrtava, pomaganju tim žrtvama da se vrate u zemlju porekla i na svim ostalim protokolima, odnosno procesima u krivičnom gonjenju počinilaca.

Ono što jeste jako važno, a trebamo da naglasimo, da Srbija, kao i ostale Republike bivše Jugoslavije predstavljaju tranzit zemalja trgovine ljudima, odnosno žrtvama trgovine ljudima kroz našu zemlju, a putevi trgovine ljudima jesu međusobno isprepleteni. Prema podacima Europola najčešće žrtve trgovine ljudima dolaze iz Albanije, Bugarske, Moldavije i Rumunije, a tranzitom preko Republike Srbije i ostalih zemalja, kao što su Makedonija, BiH, dok su, da kažem, njihova odredišta Holandija, Belgija, Nemačka, Velika Britanija, Italija i Španija.

Putevi trgovine ljudima kroz Srbiju kreću od juga prema severu, odnosno prema zapadu. Ovde moramo da spomenemo jedan slučaj koji se desio pre dve godine u Nišu na aerodromu Konstantin Veliki, kada je uz pomoć zaposlenih ljudi na aerodromu, uz pomoć policije identifikovana organizovana kriminalna grupa koja je pokušala da četrnaestogodišnju devojčicu otme i da je prebaci u inostranstvo, naravno, mimo njene volje. Oni su poreklom sa Kosova, a žive u Republici Makedoniji i zato je veoma važan ovaj sporazum između naše dve zemlje.

Ovaj sporazum ima za cilj da obezbedi sveobuhvatan i kontinuiran odgovor društva na trgovinu ljudima u skladu sa novim izazovima, u skladu sa novim rizicima i pretnjama i do ostvarenja ovog cilja može se doći, odnosno dolazi se i nastavkom saradnje između naše dve zemlje. Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka Kisić Tepavčević, kolege i koleginice narodni poslanici, danas pred nama je rasprava Predloga zakona o socijalnoj karti, zakona koji predstavlja važan iskorak za Republiku Srbiju u smislu socijalne politike i socijalne zaštite i zakona koji je i sama premijerka Republike Srbije, Ana Brnabić, apostrofirala u svom ekspozeu 2017. godine.

Socijalna karta jedne zemlje po svom sadržaju i po svom karakteru predstavlja multidisciplinarno i statističko istraživanje čiji je značaj razvoj, planiranje i preduzimanje mera socijalne politike i socijalne zaštite.

Cilj koji se postiže usvajanjem zakona o socijalnoj karti je uspostavljanje mehanizma za racionalniju i pravedniju raspodelu sredstava namenjenih za socijalnu zaštitu kroz postojanje elektronske baze podataka, odnosno informacionog sistema koji će sadržati tačne i ažurne podatke o socioekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica.

Benefiti koji se postižu usvajanjem zakona o socijalnoj karti predstavljaju ujednačavanje podataka koji se koriste u postupcima koji se vode u socijalnoj zaštiti, zatim, brže reagovanje u slučaju promene nekih podataka, odnosno nekih parametara socioekonomskom statusu pojedinca ili sa njim povezanih lica, zatim, pravednija raspodela socijalne pomoći, smanjivanje zloupotreba i ono što je ministarka malopre naglasila to je proaktivnost u definisanju i kreiranju socijalne politike. Takođe benefit jeste i monitoring u merama socijalne zaštite jedne zemlje.

Da bi ovaj zakon stupio na snagu, a stupiće usvajanjem u ovoj Skupštini i krenuće sa svojom implementacijom 1. marta 2022. godine, bilo je potrebno izgraditi informacioni sistem, odnosno registar socijalne karte. Nakon toga sledi pravna regulativa, odnosno sledi usvajanje zakona o socijalnoj karti.

Socijalna karta pojedinca i sa njim povezanih lica sadržaće podatke o porodičnom, vaspitno-obrazovnom, imovinskom, radnopravnom statusu i zdravstvenom statusu pojedinca, ukoliko je on od značaja za ostvarivanje prava iz oblasti socijalne zaštite. Ovi podaci biće lako dostupni, s obzirom na sistem koji ćemo imati, gde će biti objedinjeni svi podaci i gde će moći svaka ustanova socijalne zaštite, odnosno centar socijalne zaštite da pristupi na lak i jednostavan način, imajući podatke o svakom pojedincu kako bi oni ostvarili svoja prava, a umreženost između Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa ostalim ministarstvima i ostalim organima državne uprave, odnosno lokalne samouprave.

U skladu sa najboljim pozitivnim primerima iz svetske prakse, a po ugledu na danski model koji ima najbolju socijalnu kartu, Srbija će usvajanjem ovog zakona omogućiti da građani koji se nalaze u najtežem socijalno-ekonomskom položaju budu vidljiviji u društvu kako bi blagovremeno, efikasno i na transparentan način uspeli da ostvare svoje pravo iz socijalne zaštite, odnosno pravo na potrebnu podršku.

Usvajanjem ovog zakona o socijalnoj karti putem kojeg će se pratiti socijalne potrebe stanovnika i obezbediti pravičnija raspodela sredstava koja se iz budžeta izdvajaju po ovim namenama jeste i nastavak snažnog mehanizma politike predsednika Republike Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije o nultoj toleranciji prema zloupotrebama i čvrste namere da osetljive kategorije stanovnika dobiju ovu pomoć, bez obzira da li znaju da im ova pomoć pripada.

Uvažena ministarka, poznajući i prateći vaš rad godinama unazad, ne samo iz oblasti epidemiologije i javnog zdravlja i populacione politike, ono što možemo da konstatujemo ovde i čime će građani Srbije biti ponosni kada bude implementiran ovaj sistem, a poznajući kako pristupate odgovorno svakom zadatku i svakom poslu, ne sumnjam da će Srbija u jugoistočnoj Evropi imati najbolju socijalnu kartu.

Kao poslanik SNS, odnosno poslaničke grupe SNS „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, ja ću u danu za glasanje, kao i moje kolege, podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.
Predsedavajući, uvaženi ministri i ostali članovi Vlade Republike Srbije, poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, cilj i vizija moderne države Srbije je, osim povećanja životnog standarda i ulaganja u živote i zdravlje naših građana u Srbiji, ulaganje u putnu infrastrukturu, odnosno ulaganje u kapitalne investicije.

Razvijenost jedne zemlje meri se mrežom autoputeva i sa svakim novim kilometrom autoputeva raste i standard naših građana, raste povezivanje naše zemlje između naših gradova, raste povezivanje zemlje sa zemljama u regionu, odnosno sa čitavom Evropom.

Mi danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj za izgradnju auto-puta E-80, auto-puta Niš-Merdare, odnosno za izgradnju prve faze tog auto-puta koji će ići od Niša do Pločnika.

Ono što je jako važno jeste da novi putevi ne znače samo brže i bezbednije stizanje do određenog cilja. Novi putevi znače mnogo više, znače dovođenje novih investicija, znače umrežavanje Srbije od krajnjeg severa do krajnjeg juga, od istoka do zapada. Novi putevi znače ekonomsko, trgovinsko i privredno povezivanje Srbije sa ostalim zemljama.

Decenijama unazad mnogo se pričalo o izgradnji novih puteva, mnogo pričalo, a malo radilo. Poslednjih godina Aleksandar Vučić hrabro i snažno uz volju, poverenje i veru građana Srbije, uz dobre ekonomske reforme snažno odlučuje da od Srbije napravi modernu Srbiju i uspeo je. Uspeo je jer danas građani Srbije od Beograda do Čačka putuju sa sat i petnaest minuta, umesto tri sata, koliko su putovali do pre dve godine. Od Beograda do granice sa Severnom Makedonijom ili do granice sa Bugarskom naši građani sada putuju tri sata. Uspeo je jer se ne bavi lažima, ne daje lažna obećanja, jer je Srbija danas bogatija za auto-put „Miloš Veliki“ od Beograda do Čačka, ukupne dužine 120 kilometara koji povezuje Beograd i Čačak preko Obrenovca preko Uba, Lajkovca, Ljiga, Rudnika, Takova, Preljine, pa sve do Čačka.

Srbija je bogatija i za južni krak Koridora 10 ukupne dužine 97 kilometara od Grabovnice do Severne Makedonije. Bogatija je za istočni krak Koridora 10 koji povezuje Srbiju sa susednom Republikom Bugarskom. Bogatija je i na severu jer imamo tzv. „Ipsilon krak“ dužine 27 kilometara od obilaznice oko Subotice, pa sve do graničnog prelaza Kelebija.

Uspeo je, jer započeti su i Moravski koridor ukupne dužine 112 kilometara, koji je važan zato što povezuje istok i zapad, odnosno povezuje auto-put E-75 sa auto-putom „Miloš Veliki“.

Bogatija je jer imamo izgradnju i auto-puta Ruma-Šabac sa brzom saobraćajnicom od Šapca do Loznice.

Bogatija je jer ćemo danas, odnosno u danu za glasanje izglasati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu u vrednosti od 85 miliona evra, koji će nam koristiti za izgradnju prve faze auto-puta E-80 tzv. auto-puta „Mira“, odnosno za izgradnju deonice Niš-Pločnik, koja će iznositi blizu 40 kilometara, koja će imati 12 mostova i vijadukta i čak šest tunela.

Ovo je jako važno ne samo za građane Topličkog okruga, za njihovo povezivanje sa ostalim opštinama i sa ostalim gradovima u susednim okruzima, ovo je jako važno zato što Srbija ovim auto-putem, E-80, auto-putem „Mira“ će biti spona između Bugarske i između Albanije. Ovo je važno iz tog razloga što će se povezati, odnosno doći će do umrežavanja i boljeg trgovinskog poslovanja sa svim zemljama koje su susedne u regionu, a takođe i sa zemljama Evrope.

Ono što naši građani treba da znaju jeste da smo od Evropske banke za obnovu i razvoj dobili 250 hiljada evra bespovratnih sredstava koji će se koristiti za zapošljavanje mladih koji će učestvovati u ovom projektu.

Takođe, jako je važno da građani znaju da je Srbija kao stabilna i finansijski osnažena država dobila i 40 miliona evra bespovratnog kredita od Evropske investicione banke za ovaj projekat.

Ovo nismo mogli da dobijemo 2008. godine zato što je Srbija bila finansijski nestabilna, zato što nije išla napred, nije imala viziju koju ima sada naš predsednik Aleksandar Vučić.

U vreme svih ekonomskih kriza sve zemlje ovog sveta nisu ulagale u kapitalne investicije upravo zbog te krize. Danas se sve svetske zemlje bore sa krizom koja je izazvana virusom SARS-CoV-2, koji izaziva bolest Kovid-19, ali po Izveštaju Fiskalnog saveta, koji smo čitali i o kome smo raspravljali ovde u Skupštini, vidi se da to nije slučaj Srbije. Nije zato što ću vam citirati Izveštaj Fiskalnog saveta u jednoj rečenici, koja kaže: „Ulaganjem u kapitalne investicije u vreme krize izbegnuta je jedna od vodećih grešaka ekonomske politike Srbije iz 2008. godine, kada su nakon Svetske ekonomske krize javne investicije smanjene, umesto da te 2008. godine budu uvećane“.

U 2021. godini u budžetu Republike Srbije, koji smo pre dve nedelje usvojili u ovom parlamentu, budžet koji je određen za investicije iznosi 330 milijardi dinara. To je Srbija za koju se Aleksandar Vučić borio, jer Aleksandar Vučić nije državnik koji je 619 miliona stavio u svoj džep, kao neki kvazi političari. On je državnik koji svaki dinar ulaže u Srbiju.

Ono što treba da znamo to je da moramo da idemo napred još brže, još jače i još bolje za svaki novi kilometar auto-puta, za budućnost svih nas i za budućnost naše dece. Živeli.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred nama niz seta zakona, od kojih su možda dva najvažnija u ovom trenutku. Pred sve nas, pred Vladu Republike Srbije naš predsednik Aleksandar Vučić postavio je jedan od šest prioriteta, a to je borba protiv korona virusa i očuvanje zdravlja i života svih građana.

Ovim setom zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za razvoj i Evropske svetske banke Srbija će dobiti dodatni podstrek za sve ono što je radila i do sada. Sećamo se, na početku pandemije korona virusom, kada se sa tom pandemijom nije suočila samo naša zemlja, nego i sve zemlje starog i novog kontinenta, kako je Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odgovorila na ovaj izazov. Odgovorila je tako što je u rekordnom roku uspela da nabavi svu medicinsku i zaštitnu ličnu opremu za naše zdravstvene radnike. Uspela je da nabavi PCR testove, antigenske testove i serološke testove za identifikaciju i potvrđivanje ovog virusa. Uspela je da nabavi sve ono što možda u dovoljnoj meri nismo imali proteklih godina. Nismo imali iz prostog razloga što 2009. godine je Srbija na zdravstvenoj lestvici po evropskom zdravstvenom indeksu bila na neslavnom 35 mestu. To 35 mesto delili smo sa Rumunijom i Latvijom. Odgovornom politikom Aleksandra Vučića kao premijera države Republike Srbije od 2014. godine, a kasnije kao i njenog predsednika, Srbija se zaista munjevitom brzinom popela na 18 mesto. Sada se nalazimo ispred 14 zemalja EU. To je ono što naši građani treba da znaju.

Naši građani treba da znaju da smo 2009. godine, nažalost, za lečenje dece sa retkim bolestima izdvajali 20 puta manje novca nego što Srbija izdvaja sada u 2020, odnosno u 2019. godini. Sada izdvajamo dve i po milijarde dinara za lečenje 200 dece koja boluju od retkih bolesti. U toj 2009. godini za lečenje retkih bolesti slali smo samo osmoro dece. To je ono što građani Srbije trebaju da znaju, da vizije našeg predsednika jeste moderna i odgovorna država Srbija. Ono što, takođe, treba da znaju i na šta treba da podsetimo sve nas, kao i naše građane, jeste ta činjenica da nismo te 2009. godine ulagali u naš zdravstveni sistem. Bolnice su nam bile ruinirane, zdravstveni radnici i ostali radnici koji rade u zdravstvu bili su jako nezadovoljni. Nismo imali ni iks nož, ni gama nož. Nismo mogli da lečimo naše pacijente, odnosno osiguranike. Danas se ta situacija promenila. Odgovornom politikom ove države, Ministarstva finansija, predsednika ove države, Srbija je na onom mestu na kom jeste.

Prema istraživanju Bečkog međunarodnog instituta za ekonomiju, mi ćemo u 2019. godini imati pad BDP-a za samo 2,5%. To je četiri puta manje nego što će to imati Republika Hrvatska. To je ono čime treba da se ponosimo. Država Srbija je u rekordnom roku sagradila dve nacionalne referentne laboratorije za identifikaciju i dijagnostiku korona virusa. Jedna se nalazi u Beogradu, a druga se nalazi u Nišu. To su te čuvene laboratorije koje zovemo vatreno oko. Njihov kapacitet testiranja je preko 1500 dnevno.

Ono što je država Srbija uradila, jeste da je, sećate se na početku epidemije 19. aprila, i to tri dana pre roka, rekonstruisala, odnosno obnovila i dogradila zgradu VMC-a na Karaburmi koja je kovid bolnica.

Ono što je država Srbija uradila jeste da je u rekordnom roku za manje od četiri meseca izgradila dve bolnice koje će biti sada kovid bolnice dok traje ova pandemija, jedna u Batajnici, a druga će se nalaziti u Kruševcu. Kapacitet bolničkih postelja ovih bolnica iznosiće preko 1.500. U tim bolnicama radiće oko 2.000 zdravstvenih radnika, kako lekara, tako i medicinskog osoblja.

To je politika Aleksandra Vučića – odgovorna, moderna i pristojna država Srbija. Zato smo danas svedoci napada na našeg predsednika, na njegovu decu, na čitavu njegovu porodicu. Svedoci smo raznih, od tzv. udružene opozicije, naručenih, zlonamernih tekstova, pa ta udružena opozicija se raduje, nažalost, svakom umrlom, smeje nam se kako se borimo protiv korone, a borimo se najbolje u Evropi, imamo najmanju stopu smrtnosti i najveći broj testiranih građana Srbije u regionu.

Ono što je važno da istaknemo jeste da će set ovih predloga koji su danas pred nama poboljšati našu borbu protiv Kovida-19. Ono što ja želim da kažem jeste da predaja nije opcija i da ćemo se mi zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem boriti za svaki život našeg građanina. Živeli građani Srbije, živela Srbija!