SVETLANA MILIJIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1970. godine.

Živi u Nišu.

Po obrazovanju je magistar farmacije specijalista. Trenutno je direktorka niške filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Nosilac je lokalne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu” na opštini Palilula.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:16

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrto vanredno zasedanje , 09.06.2021.

Zahvaljujem, uvažena potpredsenice Narodne skupštine.

Poštovana ministarka sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, terorizam je opasnost i pretnja koja ne poznaje granice. On se ispoljava kroz različite aktivnosti pojedinca ili grupe u nastojanju da nasiljem ostvare neke svoje političke ciljeve. U tom smislu terorizam predstavlja opasnost ne samo po državu i njeno državno uređenje, nego i čitav svetski, društveni poredak, obzirom da se on zasniva na demokratskim principima i nepoštovanju ljudskih prava i sloboda.

Slobodno kretanje roba, ljudi i usluga unutar EU otvara prostor različitim terorističkim grupama za svoje aktivnosti, obzirom da taj prostor bez granica im omogućava slobodno kretanje, i to dokazuje prateći globalni rast terorističkih napada koji pokazuje da su zemlje koje su bile pogođene terorističkim napadom, recimo u 2004. godini ih je bilo 49, za 10 godina kasnije taj broj je porastao na 99.

U kontekstu sveobuhvatnih društvenih pojava terorizam predstavlja i zauzima posebno mesto obzirom na stalni trend njegovog rasta i ekspanzije. Takođe, terorizam se pojavljuje kroz nove pojavne oblike, pri čemu se prilagođava društvenim, ekonomskim i političkim odnosima svake zemlje. Terorizam ne napada samo siromašne zemlje i one manje uređene, terorizam se pojavljuje u svim zemljama na svetu, a utiče kako na državu i njeno državno uređenje, takođe i na privatne i društvene interese pojedinaca, kao i na njihov život, obzirom da je terorizam nasilje, jer terorizam je izvedenica iz latinske reči - teroris, što znači nasilje, odnosno užas.

Napretkom elektronske komunikacije informacionih tehnologija i internet postaje mesto gde mogu da se šire terorističke propagandne ideje putem video materijala ili polujavnih foruma zaštićenih lozinkom, što daje prostor terorističkim organizacijama da indoktriniraju i utiču na eventualne članove. Međunarodna zajednica i EU se puno bore protiv terorizma, odnosno nastoje da uspostave kontrolu nad terorizmom. Određene institucije kao što su UN, Interpol, ili Europol, nastoje da određenim pravnim aktima zajedno sa svim zemljama na svetu koje prate njihov rad donesu zajedničke ciljeve u borbi proti terorizma, odnosno kontrole nad terorizmom.

Trenutni zakonski okviri Republike Srbije u domenu borbe protiv terorizma i sprečavanja terorizma su u najvećoj mogućoj meri usklađeni sa tekovinama EU i sa međunarodnim standardima. Poslednjih godina postoje značajni pomaci u bezbednosnom sistemu Republike Srbije, implementaciji određenih bezbednosnih protokola EU, a činjenica je da Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije ulaže u bezbednosni sistem ove naše države, ulaže kako u nastojanje nabavke najmodernije opreme za snage bezbednosti, tako i u ljudstvo, što povećavanjem plata za pripadnike bezbednosti, vojske i policije Republike Srbije tako i kroz izgradnju stanova za pripadnike bezbednosti.

Kada su ovu državu vodili Tadić, Jeremić, Đilas, Obradović i Tepićka, i kada je na čelu Ministarstva odbrane bio Šutanovac, nije se ulagalo niti u vojsku, niti u policiju, niti u nabavku opreme, niti u bezbednost građana, a to pokazuje sama činjenica da su gospoda prodavali, odnosno prvo topili tenkove, a kasnije prodavali za 1.400 evra po komadu, jer su na takav način Đilas, Tadić, Jeremić i Tepićka štitili građane ove Srbije. Jel se tako štite građani ove Srbije?

Predsednik Vučić je istakao da Srbija danas je zemlja koja je spremna da se odupre svim bezbednosnim izazovima zahvaljujući svojoj vojsci i policiji i ekonomskoj snazi. Bezbednosni sistem jedne zemlje pored ekonomskom sistema i pored zdravstvenog sistema predstavlja stub jačine jednog društva. Predsednik Vučić je istakao, citiraću – da je Srbija snažna i moderna, usmeriće svoju ekonomsku snagu na dalje jačanje bezbednosti njenih građana.

Danas pred nama nalazi se Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za borbu i sprečavanje terorizma. Ovaj zakon, ovaj predlog zakona je deo opštih mera Republike Srbije na planu unapređenja sistema za prevenciju i borbu protiv terorizma, a takođe predstavlja i realizaciju planirane aktivnosti za pregovaračko Poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost, koji su neophodni za pristupanje Srbije u EU.

Cilj uspostavljanja nacionalne baze podataka jeste bezbedna i efikasna razmena informacija nadležnih organa.

Terorizam je užasna i negativna društvena pojava koja pogađa skoro sve zemlje i sve zemlje nastoje da se u što kvalitetnijoj meri izbore protiv terorizma.

U danu za glasanje ja ću, kao i ostali poslanici iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, glasati za predlog ovog zakona. Živela snažna i jaka Republika Srbija. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2021.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslovna tajna je žila kucavica neke kompanije, preduzeća, organizacije ili privrednog društva. Ona predstavlja svaku informaciju koja ima komercijalnu vrednost, koja nije opštepoznata, niti dostupna trećim licima, a koji bi njenim korišćenjem, odnosno saopštavanjem mogli da imaju neku korist.

Poslovna tajna može se odnositi kako na ekonomske, finansijske proizvodne procese, svakako naučno-tehnološke procese, na rezultate istraživanja, studije, testove i projekte.

Poslovna tajna jeste jedna bitna karakteristika svake kompanije, ali ono što moramo da kažemo jeste i mora se uzeti u obzir i činjenica da svaka informacija koja ne može biti poslovna tajna, ne može biti poslovna tajna ona informacija koja se koristi za prikrivanje nekog krivičnog dela ili zloupotrebe službenog položaja ili nekog nezakonitog akta ili čina od strane pravnog ili fizičkog lica.

Kada sam čitala Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, upravo u ovom segmentu pao mi je na pamet Most na Adi. Most na Adi dužine 996 metara, napravljen od betona i čelika, visine 20 metara, koštao je blizu 400 miliona evra. Tadašnja Skupština grada Beograda, čiji je gradonačelnik bio gospodin Dragan Đilas, su nekako sakrili tu činjenicu iz kog razloga je taj most toliko koštao. Znamo da možemo da napravimo onoliko kilometara auto-puta, recimo Preljina-Požega ili, poređenja radi, s obzirom da vrlo često prelazim Most na Adi, a nekoliko puta sam bila u Istanbulu, pa prešla preko trećeg mosta na Bosforu koji spaja dva kontinenta, azijski i evropski deo Istambula, spaja civilizacije, čija dužina iznosi preko 2,2 kilometra, ima raspon 1,5 kilometar i visina je preko 350 metara, košta malo više od ovog našeg Mosta na Adi. E, tu poslovnu tajnu to društvo nije smelo da sakrije. To je informacija od javnog značaja, informacija koja može da posluži kao zloupotreba službenog položaja tadašnjeg rukovodstva ili bivšeg režima. To bi, dragi građani moji, značilo da Dragan Đilas voli onu staru izreku – leva ruka, desni džep, odnosno leva ruka, račun na Mauricijusu.

Upravo iz tog razloga, poslovna tajna od strane kompanije mora biti zaštićena, u skladu sa zakonom i poslovnom politikom kompanije, i to ugovornim obavezama i odgovarajućim standardima, čime se štiti njena tajnost i čime bi njeno saopštenje moglo da izazove štetu držaocu poslovne tajne. Svaka kompanija treba da dokumentuje poslovnu tajnu, da napravi pravilnik o poslovnoj tajni, da ima sisteme njene zaštite, a takođe i svaki zaposleni bi trebalo da bude upoznat sa datim pravilnikom i da bude upoznat sa konsekvencama u slučaju odavanja poslovne tajne.

Predlogom zakona daje se definicija poslovne tajne, odnosno precizira se koje to informacije i pod kojim uslovima mogu se smatrati poslovnom tajnom. Ovim zakonom daje se predlog da ukoliko se prekrši poslovna tajna, odnosno ukoliko se izvrši povreda poslovne tajne, u smislu privrednog društva, to bude privredni prestup ili pak prekršaj ukoliko bude učinjen od strane fizičkog lica, odnosno poslodavca.

Poslovna tajna jeste, kao što rekoh, žila kucavica svakog preduzeća. Njime se štite investicije privrednih subjekata, jer poslovna tajna jeste zapravo jedno od najznačajnijih i najspecifičnijih sredstava zaštite znanja, informacija, procesa i tehnologija.

Evropski parlament je 8. juna 2016. godine, na inicijativu Evropske komisije, doneo Direktivu o zaštiti poslovne tajne koja je inkorporirana u nacionalno zakonodavstvo zemalja članica Evropske unije, sa ciljem upravo zaštite od nelojalne konkurencije. Predlogom zakona koji je danas pred nama inkorporira se i u naše zakonodavstvo Direktiva Evropske unije, što i jeste jedan korak ka našoj evropskoj budućnosti, te ću ja u danu za glasanje, skupa sa ostalim poslanicima iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržati Predlog ovog zakona. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovani ministri, Kisić Tepavčević i Ružić sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, međunarodnim ugovorima o socijalnoj sigurnosti kao takozvanim elementima koordinacije omogućava se usklađena primena nacionalnih zakonodavstava država zemalja ugovornica sporazuma iz oblasti socijalnog osiguranja.

Ovim se garantuje jednak tretman državljana, odnosno osiguranika obe države ugovornice, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima, utvrđuje se primenljivo zakonodavstvo, što bi značilo pravila na osnovu kojih se može utvrditi u određenoj situaciji da li se primenjuju nacionalna zakonodavstva jedne ili druge države ugovornice, obezbeđuje se očuvanje stečenih prava i garantuje transfer, odnosno isplata davanja ukoliko dođe do promene prebivališta osiguranika iz jedne zemlje u drugu zemlju.

U svetu je prvi sporazum o socijalnoj sigurnosti potpisan davne 1827. godine, između Francuske i Velikog Vojvodska Parme. Srbija danas ima potpisan sporazum sa 31 zemljom sveta. Danas na dnevnom redu nalazi se Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o socijalnoj sigurnosti između Vlade Republike Srbije i Vlade Kvebeka, iz tog razloga što Sporazumom između Republike Srbije i Kanade, koji je stupio na snagu decembra 2014. godine, nisu obuhvaćeni građani, odnosno osiguranici Kvebeka kao jedne od najvećih pokrajina Kanade, iz razloga što se penzioni sistem Kvebeka razlikuje od ostalih kanadskih pokrajina.

S tim u vezi, a imajući u vidu sveobuhvatnu zaštitu osiguranika, bilo je potrebno napraviti poseban ugovor i ovim ugovorom obuhvaćeni su osiguranici obe zemlje ugovornice, u smislu penziono-invalidskog osiguranja, uključujući i povrede na radu i profesionalne bolesti i zdravstvenog osiguranja, odnosno obuhvata zdravstvene zaštite.

Ono što treba da istaknemo jeste da, imajući u vidu zaključivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kvebeka, jača se i proširuje saradnja između države Srbije i Kanade, a samim tim i Kvebeka. Kao što je istakao i predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, kada se sastao sa kanadskim ambasadorom DŽajlsom Normanom u februaru 2021. godine, ova saradnja ne treba samo da bude u smislu socijalne sigurnosti, već i da se jača po političkoj osnovi, vezano za politički dijalog, podsticanja za razvoj svih oblasti kanadsko-srpskih odnosa.

Vučić je istakao takođe da u godini kada se obeležava jubilej, a to je 80 godina postojanja diplomatskih odnosa, između Republike Srbije i Kanade, je veoma zadovoljan time što mnoge kanadske firme dolaze u Srbiju jer je Srbija otvorena zemlja za investitore, što smo i pokazali tim da smo u 2020. godini, godini korone, imali najveći priliv direktnih stranih investicija od svih zemalja u regionu, čak u Evropi i ono što je istakao jeste da je izrazio nadu da, osim rudarstva i energetike, bi voleo da kanadski privrednici ulažu i u druge oblasti.

Srbija je danas otvoreno i demokratsko društvo. Srbija danas ima dobre odnose sa međunarodnom zajednicom i sadržajnu saradnju sa drugim zemljama koju želi iz određenih oblasti, ne samo Kanade i Kvebeka, iz oblasti kako poljoprivrede, nauke i tehnologije, što danas pokazuje i sporazum koji takođe imamo na dnevnom redu sa SAD, iz oblasti poljoprivrede, što pokazuje sporazum koji danas imamo na dnevnom redu sa Ruskom Federacijom. Važno je napomenuti da danas u Srbiji posluje preko 50 kanadskih firmi, pa i ovaj sporazum koji je danas na dnevnom redu ima još veći značaj. Zahvaljujem.