Uvažena predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni predstavnici VSS, gospodine Marinoviću sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu sednice Skupštine Republike Srbije po ko zna koji put imamo odluku o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Odmah da se razumemo, apsolutno podržavam ovakav način izbora sudija od strane narodnih poslanika kao predstavnika naroda u najvišem zakonodavnom telu naše zemlje, odnosno u parlamentu, jer se samo na taj način može obezbediti kolika-tolika nezavisnost prilikom izbora sudija. Ukoliko izbor sudija prepustimo samo i isključivo VSS, smatram da ćemo onda dobiti najjači organ praktično u državi i da će celokupna sudska vlast biti u rukama upravo tog organa.

Sada, imajući u vidu proceduralne stvari, odnosno sam postupak izbora kandidata koji se dostavljaju narodnim poslanicima na izglasavanje, možemo istaći da zaista veliki i presuđujući uticaj ima upravo VSS, dok nama kao narodnim poslanicima praktično ne preostaje ništa drugo no da izaberemo predloženog kandidata ili da ga ne izaberemo.

Visoki savet sudstva, odnosno Komisija VSS u prošlosti nije uvek davala najadekvatnije kandidate. Pre samo nešto malo više od godinu dana Komisija je dostavila kandidate za izbor, čini mi se, predsednika sudova gde je jedan od kandidata imao praktično samo jedan glas podrške iz sopstvenog kolektiva i to svoj glas.

Potom, jedna od sudija koja je pretendovala da bude predsednica suda, koja je bila kandidat VSS, bila je, verovali ili ne, pod merama uprave kriminalističke policije pod sumnjom da sarađuje sa licima iz kriminogene sredine i da prima mito. Opet pak, još jedan od kandidata bio je i član glavnog odbora DS, što je ne spojivo sa Ustavom i zakonom.

O privatizaciji sudstva i tužilaštva iz 2009. godine bolje i da ne govori, jer ću onda oduzeti vreme svim preostalim govornicima, ali je to bila zaista strašna stvar koju je Ustavni sud na svu sreću poništio, odnosno poništio je odluku VSS i naložio poreskim obveznicima, praktično građana Republike Srbije, da plate zaista velike odštete.

Ono što je takođe činjenica, a imali smo to priliku i danas da vidimo kada raspravljamo o određenim kandidatima za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju ili pak o kandidatima koji se biraju na mesta predsednika sudova, jeste da mi poslanici praktično najmanje pričamo o samim kandidatima, a što je i suština same rasprave i ove odluke. Onda se logično postavlja pitanje, zašto je to tako? Po mom ličnom mišljenju razlog za to je nedovoljna transparentnost u samom postupku izbora kandidata.

Dakle, da budemo iskreni, sam postupak je javan kako to i nalaže zakon i sam rad VSS je takođe javan, kao i sudska funkcija, i započinje se na taj način tako što se objavljuje oglas u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kao i u nekom od medija ko ima pokrivenost na celoj teritoriji Republike Srbije.

Međutim, od momenta dolaska prijave zainteresovanog lica do samog predstavljanja kandidata u Skupštini Republike Srbije mi nemamo praktično nikakve informacije šta se dešava sa tom prijavom. Mi ne znamo ni ko se prijavio, ni ko su zainteresovana lica, koje su im biografije, kakve su njihove kompetencije, veštine i slično, da li su dovoljno dostojni ili nisu.

Danas imamo izbor sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju u Privrednom sudu u Zaječaru. Ja sada postavljam pitanje, kako građanin ili stanovnik Zaječara može da zna, kao izuzetno zainteresovana strana ili lice, ko se od kandidata, odnosno ko se prijavio kao zainteresovano lice da bude kandidat za predsednika suda? Možda baš taj građanin Zaječara ima određene podatke koje će ukazati na nedostojnost prijavljenog lica da uopšte bude kandidat. Ne zna kako to može da dostavi osim da upravo traži pristup javnoj informaciji.

Čak ni mi kao poslanici, od momenta prijave do samog dolaska te tačke na dnevni red, odnosno izbora kandidata, nemamo uvid u biografije, niti u sve one dokumente koji na najbolji način mogu da prosto predstave određeno lice kao kandidata i eventualno sudiju.

Takođe, da bi zainteresovano lice uopšte moglo da bude kandidat za sudiju, ono mora da ima završen Pravni fakultet, mora da ima položen pravosudni ispit i da ima određeno, naravno, iskustvo, ali i da bude stručan, osposobljen i dostojan te funkcije. Upravo tu stručnost, osposobljenost i dostojnost utvrđuje Komisija Visokog saveta sudstva. To je dobar postupak, nemam ništa lično protiv njega.

Dakle, ta stručnost se utvrđuje tako što se visina prosečne ocene množi sa 10, tako što se godine studija, ukoliko ste završili za četiri godine, boduju sa 100 bodova. Ne govori se ukoliko je neko završio, recimo, fakultet pre roka, da li to zaslužuje neki bod više ili ne, a svakih šest meseci produženog studiranja, duže od četiri godine, umanjuje se za 10 bodova. Samo se ne navodi da li započetih šest meseci ili navršenih šest meseci.

Ono što je praktično problem, jeste upravo ocena praktičnog rada u okviru uslova stručnosti. Komisija Visokog saveta sudstva kandidata može da oceni u dosta širokom rasponu poena ili bodova, od 40 do 100, u zavisnosti isključivo od njihovog mišljenja i toga kako su oni razumeli određeno praktično znanje, odnosno izveštaje radnih organizacija, sudova i drugih lica. Može se, recimo, dogoditi da upravo od tog mišljena Visokog saveta sudstva neko ko je završio fakultet u roku, dakle za četiri ili možda kraće godina, ko ima prosečnu ocenu 10 dobije 40 bodova, iz određenog razloga, a da, recimo, ima veći broj bodova neko ko je studirao 5,5 godina ili ima prosečnu ocenu 7,5, a dobio je od Komisije 100 bodova.

O osposobljenosti i dostojnosti, tu ne vredi ni pričati, tu je sve u rukama Komisije i nema jasnih odrednica i taksativno navedenih stvari kako se zapravo boduje neki kandidat.

Ono što je, takođe, simptomatično i što možda budi nekakvu pažnju, jeste što je većina kandidata koji dođu pred narodne poslanike, a biraju se za sudije koji po prvi put postaju sudije ili pak za predsednike sudova, jeste da dolaze, maltene, isključivo iz redova pravosuđa. Mi smo na sednici odbora, odnosno postavio sam pitanje neformalno i dobio odgovor da je prosto procenat zainteresovanih lica veći, znači lica koja dolaze iz pravosuđa u odnosu na ona lica koja dolaze iz državne uprave ili iz privrede itd. Međutim, sumnjam da je baš u tolikoj meri i procentualno veći.

Smatram da je ovaj način izbora sudija, koji je predviđen zakonima, pravilnicima Visokog saveta sudstva, adekvatan, ali isto tako smatram da mora da bude mnogo transparentniji da bi svako zainteresovano lice moglo da vidi kompletan postupak, od momenta prijave kandidata, do obavljanja razgovora, postignutih ocena na testu, itd.

Pošto ja dolazim iz grada Vršca, a ne iz Zaječara, ja mogu samo da pretpostavim i da vam verujem na reč da ste vi uradili zaista adekvatan posao i da ste izabrali najbolje kandidate. Ako vi kažete da vam verujemo na reč, mi ćemo verovati, nije problem, samo to negde inkorporirajte u neki pravni akt.

Nadam se da ćemo ubuduće i da će prosto na neki način uticati i moj govor na to da se prosto na internet stranici ili na neki drugi način obezbedi upravo ova javnost dostavljenih biografija, svih onih dokumenata koji ukazuju da je neko adekvatan kandidat i da ćemo ubuduće kao narodni poslanici, kada je ova teme na dnevnom redu, pričati isključivo o kandidatima i, naravno, o određenim dnevno-političkim događajima koji su obeležili samo pravosuđe, na koje vi kao Visoki savet sudstva eventualno možete da utičete. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, javljam se povodom replike ili povodom dodatnog objašnjenja.

Samo da se razumemo da nemam ništa lično protiv kandidatkinje iz Zaječara. Prosto sam naveo primer, da kao neko ko dolazi iz drugog grada nemam informacije i podatke o kojoj se osobi radi, osim iz biografije koju ste nam dostavili, što je, naravno, i dovoljno da se neko izabere.

Kažem, sam ovaj postupak jeste malo problematičan, opet po mom ličnom mišljenju. Možda je to, u pravu ste, pitanje za Poverenika za informacije od javnog značaja. Prosto, da li je moguće dozvoliti da se određeni broj nekih ličnih podataka ili makar biografije, koje sada imamo prilike da vidimo, dozvole da se istaknu na određenom vidljivom mestu zainteresovanoj javnosti?

Opet da ponovim, puna podrška za kandidatkinju iz Zaječara, koju ću apsolutno podržati u danu za glasanje, odnosno danas. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnikom, dame i gospodo građani Srbije.

Svaki vid bilateralnih ili multilateralnih sporazuma iz oblasti bezbednosne saradnje veoma je pozitivna i uvek dobrodošla za podizanje ukupnog nivoa bezbednosti jedne zemlje.

Svaka razmena informacija, svaki novi podatak, ali i svako teorijsko, stručno i praktično znanje i iskustvo iz oblasti organizovanog kriminala, terorizma, trgovine ljudima, narkoticima i drugo, može biti samo pozitivno u bezbednosnom smislu.

Upravo akcenat u ovom sporazumu, odnosno Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje stavlja se na državne organe Republike Srbije i Palestine, koji po ovom aktu razmenjuju informaciju od zajedničkog interesa, ali i informacije o sredstvima i opremi koja je neophodna za praćenje i za suzbijanje određenih vidova kriminaliteta, a naročito organizovanog kriminala i terorizma.

Zašto sam baš istakao ovaj član i zašto njemu dajem posebnu važnost i značaj? Svako ko danas u Republici Srbiji realno pogleda bezbednosnu situaciju izvući će zaključak da je ona, u najmanju ruku, kompleksna i da se upravo znanja i iskustvo, ali sofisticirana oprema drugih zemalja pomogli u razrešavanju monstruoznih dela koja su ovih dana potresla srpsku javnost.

Dakle, da nije bilo sporazuma ove vrste i upravo tih znanja sofisticirane opreme nekih drugih naših prijateljskih zemalja možda bismo još tavorili u neznanju i možda bismo bili svedoci još strašnijeg scenarija koji je očigledno bio pripreman i koji bi uticao na kompletnu i Srbiju i na našu budućnost.

Očigledno je da je država objavila rat jednoj kriminalnoj organizaciji koja je godinama bila vodeća u srpskom podzemlju i to kao ogranak jedne od dve crnogorske kriminalne grupe koje predstavljaju deo međunarodnog lanca trgovine narkoticima koja je, svi znamo, najisplativija i donosi abnormalne zarade.

Ubistva, nestanci, strah, bilo je nešto s čim su se građani suočavali, praktično svakodnevno, ali osim tog našeg individualnog straha kao građana postojala je jedna realna opasnost od znatno goreg scenarija, a to je potpuna destabilizacija zemlje sa ciljem preuzimanja državnog aparata od strane kriminalnih grupa ili pak, dovođenje na vlast određene grupe ljudi uz pomoć kriminalne organizacije koja bi za uzvrat učinila da ta kriminalna organizacija postane, praktično, paravojna formacija bez određenih ograničenja.

Jer, kako drugačije objasniti zaplenu, zaista velikog arsenala oružja, gde je većinu činilo oružje, tzv. dugih cevi? Prosto se nameće pitanje šta će toliko oružja jednoj kriminalnoj organizaciji?

Zamislite upotrebu tog oružja na nekom masovnom skupu. Ne daj Bože, naravno. Dok bi se dokazalo ko je pucao, da li je to bio neki pomahnitali individualac, pripadnik kriminalne grupe ili neko ispred države, prošlo bi određeno vreme, a to bi dovelo upravo do destabilizacije zemlje, dovelo bi do mešanje stranih sila, eto je i loša medijska slika o Srbiji, eto je i, najverovatnije, i promena vlasti, nove vlasti koja bi toj kriminalnoj grupi omogućila, reko sam već, postupanje mimo bilo kakvih zakona, ali i nove vlasti koja bi udovoljila zahtevima stranih sila, poput pitanja Kosova i Metohije, Republike Srbije, pitanja zaustavljanja našeg daljeg ekonomskog jačanja i širenja naših interesa i našeg uticaja, nabavke naoružanja itd.

Opet, kako drugačije objasniti pronalazak nekoliko snajperskih pušaka sa, zaista, najsavremenijom optikom i prigušivačima, pancirnim mecima, kao i takozvano upucavanje, odnosno vežbanje snajperskog gađanja, nego kao nastojanje ili nagoveštaj ka destabilizaciji zemlje.

Prosto, kriminalna organizacija je na ovim prostorima svoje međusobne sukobe ne rešavaju upotrebom snajperskim oružjima, nego nekim drugim oružjem. Tako da se onda logično i može izvesti zaključak da je to snajpersko naoružanje, to vežbanje upucavanja, najverovatnije, služilo da se likvidira neka bezbednosno interesantna ili štićena ličnost koja možda nosi pancir, odnosno, najviši državni funkcioneri, što bi opet dovelo, kažem, do destabilizacije zemlje.

Kako drugačije objasniti izuzetno sumnjivu povezanost dela državnih organa i državnih funkcionera, kako iz MUP-a, bezbednosnih službi, carine, sportskih udruženja, privrede i tako dalje, sa tom istom kriminalnom grupom i kako objasniti, zaista frapantnu i neverovatno činjenicu, da je najvažnija ličnost Republike Srbije predsednik prisluškivan i praćen i da su snimani dokumentovani njegovi razgovori sa članovima svoje porodice sa najbližim saradnicima, 1572 razgovora predsednika Srbije se dokumentuje. Logično se postavlja pitanje zašto? Sigurno ne da bi ta dokumenta tavorila u fijoci, ili da bi služila za potpalu, nego, prosto, da se stave nekome na uvid.

Razlog tog prisluškivanja je najverovatnije je bila želja i nastojanje određenog dela državnih organa da kroz te razgovore pokuša da kriminalizuje samog predsednika, njegovu porodicu, njegove saradnike, ili pak da određeni postupci i govor predsednika ukažu na određene inkriminišuće radnje. Međutim, nisu se nadali da neće pronaći ništa, jer da su pronašli nešto od toga zasigurno bi to odmah sutradan već izašlo na svim tajkunskim medijima.

Dakle, iz svega ovoga možemo izvesti zaključak da je krajnji cilj kriminalne organizacije, koja je, Bogu hvala, uz onaj čisti, ponavljam, neukaljani deo MUP-a, BIA, u saradnji sa drugim držanim organima, sklonjen, ali njihov cilj je najverovatnije bio upravljanje državnim aparatom u kojem bi Aleksandar Vučić bio praktično pasivni posmatrač, pritisnut određenim dokazima do kojih se trebalo doći putem prisluškivanja, a da ako ne uspeju da destabilizuju zemlju na taj način, da onda izvrše određenu upotrebu oružja, pretpostavljam na nekom masovnom skupu ili, ne daj Bože, likvidaciju snajperskim oružjem.

Ono što smo sada, ministre, započeli ne treba prekidati. Vi ste svesni toga apsolutno da treba ispitati sve pipke te kriminalne hobotnice, pa čak i ako ona zahvati i najviše državne funkcionere i treba videti pozadinu i krajnji cilj svega toga. Zašto su određeni predstavnici države sarađivali sa kriminalnom organizacijom? Zašto je naređeno prisluškivanje i praćenje predsednika Republike? Zašto je neko odbio poligrafsko ispitivanje gde je netačnost poligrafa svega od 5% do 10% naravno u zavisnosti od samog modela poligrafa. I, na kraju, ono što je najvažnije, ko stoji iza svega? Da li je to domaći tajkunski lobi, da li su to strane sile ili je to pak neko njihovo sadejstvo?

Dok to konačno ne utvrdimo, borba ne sme stati. Zato je važno i da, pored te unutrašnje borbe, koja je sada veoma dobra, podržimo i svaki vid sporazuma koji će u svom sadržaju imati upravo bezbednosne aspektne i koji će podići nivo bezbednosti naše zemlje.

Živela Srbija i živ nam bio Aleksandar Vučić. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni ministri sa saradnicima, dame i gospodo, na dnevnom redu današnje Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije imamo nekoliko predloga zakona koje karakteriše međunarodni element, a kojima se prevashodno ukazuje na dobre međudržavne odnose koje danas Republika Srbija ima sa Vladom Republike Francuske, sa Japanom, ali i na dobre odnose sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, a kojima Srbija ukazuje na činjenicu da želi da sarađuje u oblasti kulture, u oblasti poreskih odnosa, ali i da nastavi kontinuirani infrastrukturni i uopšteno posmatrano privredni rast, razvoj i napredak.

Takođe na današnjoj sednici na dnevnom redu imamo i Predlog dopune Zakona o javnim medijskim servisima kojima se uređuje sistem javnog informisanja. Dakle, ovim Predlogom zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima uređuje se finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa koja je u opštem javnom interesu i shodno tome u postojećem zakonu nakon člana 62. dodaje se novi član 62a koji kaže: „Za obavljanje osnovne delatnosti koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa Javna medijska ustanova RTS i Javna medijska ustanova RTV do 31. decembra 2021. godine delimično se finansiraju iz budžeta Republike Srbije“.

Dakle, ovom dopunom zakona nastavlja se finansiranje RTS i RTV jednim malim delom od strane Vlade Republike Srbije, čime se dokazuje briga Vlade o opštem javnom interesu, o očuvanju i unapređenju demokratskih vrednosti društva, a samim tim i briga za sve građane Republike Srbije, ali i zaposlenima na ova dva javna medijska servisa.

Ovakav kombinovani model, gde i Vlada sa, opet ponavljam, malim procentom učestvuje u finansiranju, sprečava dovođenje u pitanje obavljanje osnovne delatnosti RTS i RTV.

Obezbeđivanje sredstava za funkcionisanje ovih javnih medijskih servisa sprovodi se najčešće kroz naplatu takse, i to preko 60% i takav način finansiranja zaista je tekovina i praksa praktično svih razvijenih evropskih demokratskih zemalja, jer se na taj način omogućuje nezavisno delovanje i samostalna uređivačka politika javnih medijskih servisa.

Iako je još uvek nepopularna, taksa u našoj zemlji još uvek je praktično najjeftinija u Evropi, jeftinija nego što je, recimo, plaćaju stanovnici ili državljani u BiH gde iznosi 7,8 konvertibilnih maraka, odnosno oko 3,5 evra, da ne pričamo o Švajcarskoj i njihovih 26,83 franaka na mesečnom nivou, Austriji 25 evra, ili Nemačkoj 17,5 evra na mesečnom nivou po domaćinstvu.

Inače, kao podsetnik, napomenuo bih da je ova taksa uvedena još 2005. godine i da od tada dolazi uz račun za struju. Dakle, uvedena je 2005. godine kada su na vlasti bili danas najveći kritičari i ove vlasti i RTS i taksi i bilo kakvog vida finansiranja RTS. Najviše im smeta upravo marketinški prihod koji ostvaruje RTS, a koji nije pod njihovom direktnom ingerencijom, odnosno ne učestvuju direktno u preprodaji marketinških sekundi i minuta.

Cela Srbija zna razrađenu biznis šemu koja je jednom čoveku donela 619 miliona evra. Dakle, jedno abnormalno bogatstvo gde se čak i ljudi u ozbiljnim biznis krugovima čude kako je za tako kratko vreme neko uspeo da stekne toliku količinu bogatstva, a naročito je to osetljivo iz razloga što je to učinio dok je bio nosilac važnih političkih i javnih funkcija u Republici Srbiji.

Dakle, njegov uspon počinje 2004. godine kada je osnovao, celoj Srbiji, sada već znanu „Multikon grupu“ i u okviru nje „Dajrekt mediju“, a isto tada se učlanio i u tada vladajuću DS i tako tokom godina nizale su se funkcije. One su se čak i menjale od predstavnika Narodne kancelarije, odnosno šefa Narodne kancelarije predsednika Republike, tada Borisa Tadića, preko ministarskog mesta bez portfelja, pa do gradonačelnika grada Beograda. Menjala se i moć, menjao se i uticaj, ali ono što se nije menjalo jeste biznis šema, a i što bi se menjala kada donosi toliko bogatstva, nažalost, na nesreću građana Republike Srbije i samih zaposlenih na RTS. To je bila javna tajna. Naravno, čovek o kome pričamo, znamo svi, jeste Dragan Đilas.

Bilo je i onih koji su se drznuli da u tom vremenskom periodu iznesu svoje viđenje celokupne te, kako sam rekao, biznis šeme, ali i da postave nekoliko pitanja. Sada pokojna Verica Barać, kao predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, na konferenciji Partnerstvom protiv korupcije 2011. godine, izjavila je sledeće, citiram: „Nekako se u Srbiji podudarilo da su najmoćniji u medijskoj sferi ujedno i najbliži državnom vrhu, pa su dva vrlo bliska čoveka predsedniku Srbije gospodin Šaper i gospodin Đilas preko svojih medijskih firmi uspostavili kontrolu medijskog prostora“.

Ista je navela i imala hrabrosti da, pored ove izjave, izjavi da je ogromna količina novca za reklame medijima dolazila iz budžeta Republike Srbije i dodala da gradonačelnik Beograda Dragan Đilas sada ima dve firme preko kojih idu kanali za novac i kupovinu reklama, ali i da se preko njih vrše i drugi ozbiljni uticaji na medije.

Zamislite danas, građani Republike Srbije, da gradonačelnik Beograda ili često nepravedno osporavan zamenik imaju, recimo, agenciju preko koje preprodaju minute „Studija B“ koji je osnovala Skupština grada Beograda ili zamislite da neko od ovde prisutnih ministara ima agenciju i da preprodaje minute RTS. Zaista, složićete se da zvuči neverovatno i nemoguće.

Takođe, dramaturg Siniša Kovačević, kao jedan od najvećih kritičara sadašnje vlasti, predsednika Aleksandra Vučića, tada kritičar RTS, njenog poslovanja i, naravno, kritičar lika i dela Dragana Đilasa sa kojim je sada dosta blizak, ukazivao je kako se finansira, odnosno kako se prodaju marketinški minuti RTS. Inače, on danas često gostuje na televizijama koje se upravo finansiraju iz nesreće RTS i svih zaposlenih na RTS.

On je opisao način sticanja tolikog bogatstva kroz prosto upućeno pitanje i pismo javnosti, pa kaže: „Zbog čega je neka privatna firma, pa da je taman i Bog njen vlasnik, morala da bude posrednik u ovoj kvantaškoj muljačini kada je to mogao da uradi marketing državne televizije zbog čega uostalom i postoji“.

Dakle, iz ovog otvorenog pisma vidimo da se toliko bogatstvo steklo prostom preprodajom. Takav vid trgovine nije ništa kompleksniji nego preprodaja paprika na Kvantašu. Potrebno je samo malo uticaja, moći, malo nemorala, a toga je gospodin Đilas imao na pretek.

Sada ću vam opisati jedan događaj iz naše prošlosti, a upravo iz perioda kada je poslovala RTS na taj način, koji se dogodio u praksi. Predsednik, tadašnji predsednik, poslovnog sistema jedne od najvećih farmaceutskih kuća u Republici Srbiji rešio je da u toj godini znatno podigne pozicije u budžetu koje se odnose na marketing i zadužio je jednog od svojih direktora da ode i da se javi na javni poziv koji je uputila RTS svim zainteresovanim subjektima. Inače, taj direktor je kasnije bio jedan od važnih političkih lokalnih subjekata.

Dakle, taj direktor u navedeno vreme iz javnog oglasa odlazi na RTS da dogovori kupovinu minuta i sekundi u najudarnijim terminima. Međutim, dočekuje ga saznanje, što kod njega izaziva zaprepašćenje da su svi minuti i sekunde u tim najgledanijim, najudarnijim terminima već unapred prodati.

Zaposlena na RTS, prosto daje, verovali ili ne, vizit-kartu agencije koja je otkupila sve minute i sekunde i upućuje čoveka da se javi na određenu adresu. Odlazi i takođe ga zaprepašćuje činjenica koju je dobio od zaposlene, inače zaposlene, pretpostavljate svi, u "Dajrekt mediji", da je vlasnik, gle čuda, njegov kolega sa fakulteta i prijatelj, gospodin Dragan Đilas.

On ga poziva i dogovara kupovinu sekundi i minuta, mada je imao problem da objasni predsedniku poslovnog sistema zašto je to kupio po tolikim cenama, jer je prosto čoveku bilo nepojmljivo i neverovatno da se tako nešto događa na RTS i jednoj državnoj ustanovi, a stanje u tim godinama na RTS možda najbolje opisuju vapaji pokojnog glavnog i odgovornog urednika, Aleksandra Tijanića, koji je tokom 2009, 2010. i 2011. godine prosto molio državne organe, predsednika Vlade Republike, da pomogne RTS jer se u slučaju da ne izađu u susret RTS će bankrotirati i ugasiće se.

On je nažalost bio i potpisnik, reći ću, štetnog ugovora RTS sa pomenutim agencijama. O njegovim pobudama, motivima, šta ga je to nateralo, nažalost to nikada nećemo saznati jer je tu tajnu odneo sa sobom.

Danas RTS i RTV predstavljaju zaista prave propagere javnog interesa i svoj rad prilagodili su stanju očuvanja i unapređenja demokratskih vrednosti društva. To se možda najbolje i vidi u ovim teškim vremenima u vezi za pošasti koja nas je zadesila, gde su upravo radnici RTS bili uvek na pravom mestu u pravo vreme, izveštavali nas istinito, tačno, pravovremeno i provereno, što je izuzetno značajno u jednoj takvoj teškoj situaciji.

Zamislite samo koja je mašinerija potrebna da se sve to isprati. Isto tako, niko ne može da ne primeti i da ne pohvali organizovanje onlajn nastave na programima RTS, koja omogućuje našim đacima da steknu neophodna akademska znanja i usavrše se u oblasti obrazovanja, velike su to i važne stvari.

Da ne govorim detaljnije o programskoj šemi, uređivačkoj politici gde se zaista u pregrštu raznih sadržaja za svakog može pronaći po nešto i to često na jezicima koji su u upotrebi u Republici Srbiji.

Iako i mi kao deo vlasti često imamo primedbe na rad medijskih javnih servisa u Srbiji, što je apsolutno i normalno, ne može sve da bude idealno. Smatram da bismo svi trebali da podržimo i RTS i RTV, kao i ovaj Predlog zakona, jer su oni ipak naši najbolji reprezenti javnog interesa.

Na današnjem dnevnom redu sednice nalazi se i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a za izgradnju auto-puta E-80 Niš-Merdare, deonica Niš-Pločnik, Faza 1.

Ovaj ugovor omogućuje obezbeđivanje dela sredstava za izgradnju još kilometara autoputeva u Srbiji. Konkretno ovaj auto-put nije važan samo za dalji privredni razvoj naše zemlje, nije važan samo za povezivanje brojnih regiona i okruga u našoj zemlji, za privlačenje investitora, već je značajan i sa političkog plana i u političkom aspektu. Politički jer se trasa ovog autoputa prostire od Srbije i preko teritorije naše južne pokrajine do Merdara, od Merdara do Prištine, a krajnja tačka jeste Luka Drač kojim izlazimo na Jadransko i Jonsko more.

Nema razvoja niti jedne države ukoliko se one među sobom ne povezuju, bez obzira koliko se mi voleli ili ne voleli sa ove ili one strane granice. Trasa ovog auto-puta koji prolazi kroz Srbiju i koji će iznositi ukupno 77 kilometara značajna je svakako za razvoj nekoliko okruga u Srbiji, privlačnija je investitorima, a samim tim omogućuje dalji razvoj i napredak, ali i ostanak mladih ljudi u tim delovima i tim okruzima kroz koje će ovaj auto-put prolaziti.

Iza nas ostaće 350 kilometara završenih auto-puteva, 250 kilometara koji su u izgradnji, da ih ne navodim sve. Dakle, Moravski koridor, auto-put Sremska Rača - Kuzmin, auto-put Preljina-Požega, brze pruge Beograd-Novi Sad, Pojate-Kruševac, nastavak auto-puta "Miloša Velikog" od Čačka do Požege itd.

Za vreme prethodne vlasti u tom pogledu Srbija je bila crna rupa. Svi su nas obilazili, a sam podatak da imamo na našim putevima 20 miliona vozila više nego što smo to imali recimo 2012. godine, najbolji je pokazatelj u kakvom se stanju infrastrukturnom nalaze naši putevi i koliko je zapravo Srbija napredovala i koliko se razvila.

Isto tako, na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Japana u otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze za dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja.

Zaključenje ovog ugovora predstavljalo bi značajan doprinos u unapređenju bilateralne saradnje koju imamo sa Japanom, olakšalo bi privredna ulaganja kako naših firmi u Japan, tako i japanskih firmi u Republiku Srbiju i naravno dovelo bi do korišćenja finansijskih instrumenata za podsticanje, kao što sam rekao, viših oblika bilateralne saradnje i finansijske saradnje.

Takođe, obeležili smo 140 godina tradicionalnog prijateljstva i bilateralnih odnosa sa Japanom i činjenica je da ta saradnja i to prijateljstvo svakim danom sve više i više raste i unapređuje se, a o čemu svedoči i velika investicija koja se desila pre samo par dana u Inđiji, gde je postavljen kamen temeljac za, pričali su poslanici, japansku fabriku za proizvodnju guma "Tojo Tajers" u ukupnoj vrednosti od oko 400 miliona evra. Treba podsetiti i na veliku zainteresovanost japanskih investitora da u Novom Sadu otvore još jednu fabriku ukupne vrednosti, neverovatnih dve milijarde dolara.

Na kraju, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, kojim se uređuje koprodukciona kinematografska saradnja. A s obzirom na svetski značaj koji imaju francuski film, francuska kinematografija, i više je nego jasan značaj donošenja ovog zakona.

Na samom kraju, pozvao bih sve poslanike kao predstavnik poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu" da podržimo predloge ovih zakona i da u Danu za glasanje damo podršku daljem razvoju i kulture, očuvanju javnog interesa, demokratskih vrednosti društva, ali i podršku daljem jačanju saradnje naše zemlje sa brojnim drugim evropskim i svetskim državama. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dame i gospodo, cenjeni ministre sa saradnicima, jedan od fenomena koji su se odomaćili u poreskoj kulturi i tradiciji i praksi jeste svakako fenomen sive ekonomije koji prevashodno narušava uspostavljen odnos poverenja između države i građana, ali isto tako inatno prkosi i zakonskim sistemima, dobrim poslovnim običajima i ustanovljenom opštem pravnom načelu jednakosti, koji govori da su pred zakonom svi subjekti jednaki.

Suština sive ekonomije jeste obavljanje određene ekonomske delatnosti s ciljem sticanja odgovarajuće koristi na način da se izbegava plaćanje poreza i druge obaveze države, a na račun, naravno, svih nas pojedinaca, odnosno građana same države, BDP i napretka kao i razvoja.

Siva ekonomija svoj procvat u Srbiji doživela je u periodu od 2000. do 2012. godine kada je učešće sive ekonomije u BDP iznosilo 33,2 do 30,01% što i nije preterano čudno imajući u vidu da je tada u Srbiji vladala tzv. „burazerska ekonomija“.

Termin potiče od verovatno rodbinskih odnosa dva brata izvesnog Gojka, izvesnog Dragana koji su bili prioritetni kriterijumi za uspostavljanje određenih poslovnih odnosa. U tom periodu imali smo ubedljivo najveći procenat sive ekonomije u BDP, a odmah iznad nas bila je Bugarska.

Sada je taj procenat u Srbiji svega oko 15% i mi se sada rangiramo sa visokorazvijenim evropskim zemljama u tom smislu, a na taj rezultat, naravno uticala je jedna bespoštedna snažna borba države. Samo jedan delić u toj slagalici jeste upravo i ovaj Zakon o fiskalizaciji čiji je osnovni cilj da suzbije sivu ekonomiju, da podigne nivo prihoda BDP, samim tim naš razvoj i napredak.

Zakon dolazi na razmatranje 15 godina nakon Zakona o fiskalnim kasama kojima je bio uređen fiskalni sistem. Taj zakon, kako smo čuli, danas i od vas ministre i od kolega poslanika pokazao je brojne nedostatke, mane, velike ili visoke troškove za sve obveznike poreza i prosto rečeno, pregazilo ga je vreme. Tako da ovaj Predlog zakona dolazi u pravom vremenskom periodu i poboljšaće mnogo toga.

Kao što smo rekli, osnovni ciljevi jesu efikasnija kontrola prometa roba i usluga, ali i datog avansa za buduće promete i usluge, čime se doprinosi i smanjivanju sive ekonomije i boljoj naplati poreza. Takođe, cilj je i efikasnije praćenje i kontrola poreskih obveznika čime se smanjuje potreba za učestalim terenskim kontrolama od strane poreskih inspektora, koji su često bili u saradnji sa serviserima fiskalnih kasa i drugih elemenata u okviru fiskalnog sistema, čime se, i to smo čuli, smanjuju troškovi za sve obveznike.

Takođe, cilj je i proširenje obima obveznika gde će se samo u specifičnim i izuzetno opravdanim situacijama moći izbeći rešenja iz ovog zakona i naravno, kao što smo već istakli, cilj je dodatno smanjenje troškova.

Sada će automatski svaki račun koji bude izdat istovremeno biti dostupan i poreskoj upravi na uvid u realnom vremenu. Novina je da će i potrošači moći da uoče da li je određeni račun izdat u skladu sa zakonom ili nije.

Naravno, zakon počinje da se primenjuje 1.1.2022. godine i zasigurno je da će do tada biti rešena pojedina pitanja koja predstavljaju određene nedoumice kod građana. Recimo, šta bi se dogodilo u slučaju da se nakon izdavanja računa i njegovog prenosa u poreski sistem uoče određene tehničke nenamerne greške na samom računu?

Potom, postavlja se pitanje šta će se desiti u slučajevima naknadno odobrenih rabata ili knjižnih odobrenja, u smislu fiskalizacije? Isto tako postavlja se pitanje, da li će ovim rešenjima iz ovog zakona biti obveznici, recimo poljoprivredni proizvođači koji svoje proizvode prodaju na pijacama, možda neko ko se bavi uslugom preseljena, taksi vozači koji imaju samo jedno vozilo itd?

Ne sumnjam da ćete ova ali i druga sporna pitanja koja se mogu javiti uspešno rešiti, imajući u vidu vaše znanje, vaše iskrene motive, izuzetnu posvećenost ali i tim koji vas okružuje i koji zaista svaki put i iznova pokazuje rezultate, ne samo u oblasti finansija, jer se rezultati iz finansija prelivaju, da li je tako, i na same rezultate države.

Hvala vam na tome. Hvala vam i što ste toliko često sa nama, što ste na raspolaganju ne samo predstavnicima državnih organa, predstavnicima lokalnih samouprava nego i svim građanima Republike Srbije.

Iskrenog mišljenja, bez namere da vam podilazim, da možete biti zaista primer za mnoge vaše kolege. Još jednom veliko hvala na tome, a ovako pozitivne primere akta koji donose samo dobrobiti za našu zemlju, mi kao poslanici ne možemo ništa drugo nego apsolutno podržati u Danu za glasanje. Zahvaljujem se na pažnji.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni ministre, dame i gospodo, setom zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnjeg zasedanja Narodne skupštine na najbolji i na nedvosmislen način dokazuje se da Republika Srbija nastavlja uspešnu borbu sa ovom svetskom nemani koja se dodatno razgoropadila i koja je ušla u sve pore državnog i društvenog sistema, ali dokazuje nam se da i u takvoj delikatnoj teškoj situaciji Republika Srbija nastavlja da ulaže, da napreduje i da jača konkretno ovim zakonima i ovim sporazumima u oblast zaštite zdravlja i zaštite životne sredine, konkretno ulažući sredstva u rekonstrukciju i u edukaciju sistema zdravstvene zaštite, a isto tako i u vodosnabdevanje, prečišćavanje otpadnih voda, kanalizaciju i sistem digitalnog grejanja, gde se kao krajnji korisnici javljaju svi građani Republike Srbije kojima će ovo biti na dobrobit.

Prvim zakonom pruža se podrška zdravstvenom sistemu da izdrži i da nastavi borbu sa pandemijom Kovid-19 i obezbeđuju se sredstva za obnavljanje, adaptaciju, rekonstrukciju određenih bolnica, izgradnju kovid laboratorija, ali i nabavku svih aparata, opreme i svega onoga što je neophodno za dalje zaustavljanje širenja ove pandemije i nadamo se, naravno, konačne pobede nad ovom pošasti.

Međutim, ovo ulaganje ne odnosi se samo na borbu protiv pandemije koja će, naravno, nekada proći. Odnosi se na nešto što će ostati našim budućim pokolenjima, generacijama i budućnosti koja dolazi. Još 2014. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a tada predsednik Vlade, uočio je probleme i nedostatak sredstava u sistemu zdravstvene zaštite i najavio projekat ulaganja jedne milijarde evra u zdravstvo.

Zbog građana Republike Srbije, podsetićemo se samo na nekoliko segmenata koji su na najbolji mogući način opisali stanje u zdravstvenom sistemu Republike Srbije do momenta preuzimanja odgovornosti za vršenje vlasti od strane SNS.

Dakle, te 2012. godine u Evropskom parlamentu u Briselu predstavljena je lista evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa koja rangira evropske države po kvalitetu pružanja zdravstvene usluge. Republika Srbija, nažalost, u tom vremenskom periodu zauzela je na toj listi poslednje 35 mesto, osvojivši samo 451 poen od minimalno 333, a maksimalno 1.000 poena. Te 2012. godine, Srbija je izdvajala veoma mali procenat izuzetno niskog bruto društvenog proizvoda za zdravstvo po glavi stanovništva, čime je bila svrstana, takođe, u zemlje koje se nažalost rangiraju među poslednjima u Evropi.

Dugovanja za neplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje iznosila su neverovatnih 840 miliona evra. Te 2012. godine, dugovanja zdravstvenih ustanova bila su oko 300 miliona evra. Država Srbija u tom periodu godišnje je izdvajala, verovali ili ne, pet milijardi dinara za 13.600 fantomski zaposlenih ljudi za koje se ne zna ni ko su ni šta su uradili, ni kakvu su uslugu pružali, ni kakav je bio kvalitet usluge, jer prosto nisu imali ni ugovor sa Republičkim zdravstvenim osiguranjem. Dakle, pet milijardi dinara godišnje.

Takođe, te 2012. godine na teret zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji nije bio ni jedan jedini lek za retke bolesti. Tako bih mogao sada do kraja vremena koje je predviđeno za današnju raspravu da govorimo o tome šta nije valjalo i kako je radila prošla vlast, a sada Tviter opozicija. Sve ovo svedoči zaista o jednoj velikoj zapuštenosti zdravstvenog sistema, lopovluku, nebrigi, nemaru, osim za sopstvene džepove.

Inače, sve ove podatke koje sam naveo i mnoge druge izjavio je tadašnji ministar zdravlja dr Zoran Stanković, a u Vladi Mirka Cvetkovića. Danas Republika Srbija ulaže preko 10% BDP po glavi stanovnika u zdravstvo, a podsetimo se samo kratko planova i onoga što je konkretno urađeno. Pa, tako će u Klinički centar Srbije Republika Srbija uložiti oko 150 miliona evra, u Klinički centar Vojvodine 54 miliona evra, Klinički centar u Kragujevcu 43 miliona evra, naravno, sa svom pratećom opremom, u Dedinje 2 uloženo je 42 miliona evra, u Tiršovu 2 oko 100 miliona evra, u Onkologiju devet miliona evra, u Onkologiju u Novom Sadu 6,6 miliona evra, u Kliničko bolnički centar Dragiša Mišović 14 miliona, u Zemunsku bolnicu šest miliona, u Tiršovu 1 osam miliona. U toku je rekonstrukcija 40 opštih bolnica u zemlji, a ukupna vrednost radova je oko milijardu evra. Samo deo ovoga što sam naveo smatram dovoljnim pokazateljima kakva je razlika u zdravstvenom sistemu Srbije danas i kakva je bila za vreme prošlog režima.

Kada govorimo o drugom zakonu i o drugom sporazumu, on nas svojom sadržinom upoznaje da ćemo u zgradama centralne vlasti unaprediti energetsku efikasnost. Treba podsetiti da je Republika Srbija i potpisnik ugovora o energetskoj zajednici, gde je jedan od zahteva i obaveza renoviranje javnih zgrada centralne vlasti, kako bi se ispunili neophodni uslovi u pogledu energetskih svojstava, a sa ciljem smanjenja gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, davanja doprinosa naše zemlje ublažavanju klimatskih promena, naravno velikih ušteda energije i postojanja estetskih manifesta nakon ovih rekonstrukcija.

Sporazumom o vodosnabdevanju i postrojenjima za preradu otpadnih voda omogućujemo da dobijena sredstva upotrebimo u projekat obnove i rekonstrukcije vodovodne mreže u preko 60 jedinica lokalne samouprave u Srbiji, gde će direktnu korist osetiti preko dva miliona ljudi. Dakle, dva miliona građana Republike Srbije koristiće i piće kvalitetniju i bolju vodu.

Takođe, ne znam da li su građani Srbije upoznati, da li su svesni da se sada otpadna voda koja iz njihovih domaćinstava, iz određenih obrazovnih, zdravstvenih ustanova, ugostiteljskih objekata, koja je neretko pomešana sa industrijskom vodom koja sadrži brojne čestice i supstance, praktično da sva ta otpadna voda odlazi u naše vodotokove, odnosno naše reke, jezera, kanale. Upravo ovim ulaganjem ova otpadna voda završiće u postrojenjima za preradu, gde će ona kao ekološki čista i ispravna završiti u vodoprijemnicima. Na taj način sprečiće se ekološke katastrofe u našim rekama, jezerima, našim kanalima i, normalno, zaštiti će se životna sredina.

Isto tako, ovim sporazumom obezbedićemo sredstva za izgradnju i rekonstrukciju, obnovu kanalizacione mreže u Srbiji, gde je, po rečima predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, predviđeno da svaki grad, svaka opština, svako selo, svako domaćinstvo u Srbiji bude priključeno na kanalizacionu mrežu. Sada negde oko dva miliona stanovnika svoje otpadne vode šalje u septičke jame. Za ove namene je mimo ovog sporazuma u narednom periodu predviđeno preko milijardu evra.

Jedan od sporazuma je i rehabilitacija sistema daljinskog grejanja, koja podrazumeva brojne koristi kako za potrošače, tako i za kompletno stanovništvo, ali i životnu sredinu. Svako snabdevanje energijom koje je održivo, efikasno i pouzdano apsolutno je poželjno.

Ovim sporazumom sprovešće se izgradnja, rekonstrukcija ili zamena postrojenja za proizvodnju toplotne energije, mreže, savremenih SKADA automatskih sistema, kotlarnica, podstanica itd, a tu privilegiju u ovom krugu ili u ovoj grupi imaće Beograd, Jagodina, Kragujevac, Leskovac, Negotin, Niš i Pirot.

Zaista je fascinantno da, i pored ogromnih problema koji su izazvani pandemijom korona virusa u celom svetu, gde najveći broj zemalja praktično stoji čekajući da vidi rasplet, naša zemlja Republika Srbija nastavlja da ulaže, da jača, da napreduje. Dokle je to tako, imaćete bezrezervnu podršku, ako ne svih, onda najvećeg broja poslanika. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnicima, dame i gospodo, pre svega želeo bih da vam predočim osećaj iskrene časti i velikog zadovoljstva što imam priliku da se prvi put obratim ovom velelepnom narodnom plenumu i to kao narodni poslanik, gde ću diskutovati na sada najvažniju temu, naročito ovih dana, a to je tema izmene i dopune zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Kao i svaki drugi pravni akt i svaki zakon, podložan je određenim modifikacijama, određenim promenama koje najčešće nastaju kao posledica nastupanja određenih unutrašnjih ili spoljašnjih manifesta, odnosno uzročnika.

Osnovni uzrok izmene ovog zakona, Zakona o zaštiti stanovništva od zarazne bolesti jeste širenje pandemije Kovod 19, prouzrokovane korona virusom koji je praktično opustošio sve zemlje sveta, naročito njihove ekonomske i zdravstvene sisteme, ali da napomenemo da je odneo i preko milion života.

Nažalost, kao što je svima poznato, Kovid 19 nije zaobišao ni našu zemlju, međutim, ono što neskromno moramo pohvaliti jeste jedan pravovremen, oštar odgovor države koja je na najbolji mogući način uputila kontru korona virusu i sprečila izbijanje scenarija, kako smo imali prilike da vidimo u Italiji, Španiji i nekim drugim zemljama.

Posebnu zahvalnost dugujemo Vladi Republike Srbije na čelu sa predsednicom Vlade, vama kao resornom ministru koji rukovodi ministarstvom koje je najviše na udaru, ali naravno i predsedniku republike Aleksandru Vučiću koji je u onim početnim, najtežim trenucima na volšeban način, koristeći se svim mogućnostima uspeo da obezbedi određena zaštitna sredstva, da obezbedi odgovarajuću opremu, aparate iako je lično bio pogođen napadom ove nemani, jer znamo, oboleo mu je najuži član porodice koji je, podsetićemo se bio smešten na sajmištu, poput svih drugih stanovnika, koji su nažalost oboleli, bez ijednog privilegovanog tretmana ili bilo kojeg drugog boljeg statusa.

Međutim, nećete mi zameriti ukoliko na prvo mesto liste zasluga postavim ipak zdravstvene radnike koji su u najvećem broju slučajeva sebe i svoje porodice stavljali iza želje da pomognu stanovništvu i da zaštite sve nas od širenja ove zaraze. Naravno, zahvalnost dugujemo i svim onim drugim licima, koji su na posredan ili neposredan način učestvovali u zaštiti širenja zaraze Kovida 19.

Danas je i više nego jasno vidljivo opravdano ulaganje u projekat "milijarda evra u zdravstvo" koji je pokrenuo tada predsednik Vlade, a sada predsednik republike Aleksandar Vučić i putem kojeg je sadašnja Vlada izgradila, odnosno rekonstruisala zaista veliki broj ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, odnosno brojne domove zdravlja, opšte bolnice, kovid bolnice, klinike itd.

Složićemo se da niti jedan zakon, niti bilo koji drugi pravni akt ne mogu da predvide sve situacije koje se mogu dogoditi u praksi. Prosto, on se može posmatrati na različite načine, pa čak i kao živi organizam.

Potrebe izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti jesu, kako smo čuli, problematična praktična primena određenih mera, potom, nažalost, nedovoljan broj sanitarnih inspektora, koji ne mogu trenutno, s obzirom na obim posla, da na najbolji mogući način odgovore na sve zahteve i naravno time dajemo mogućnost nekim drugim državnim organima da priteknu u pomoć, to je od izuzetne važnosti iliti značaja, i naravno ovim zakonom podižemo onaj minimalni iznos novčanih kazni, jer se u praksi pokazalo da se sudovi prilikom presuđivanja vode upravo tim minimalnim zakonskim kaznama i iznosima, pa se logički nameće pitanje da li takvi iznosi mogu da utiču preventivno na učinioca prekršaja i da li će ga odvratiti, kako njega, tako i nekoga ko prekršaj još uvek nije počinio da isti počini.

Razlog hitnosti donošenja ovog zakona, imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju u zemlji, uopšte nije potrebno posebno komentarisati, a da nema razloga hitnosti prilikom donošenja ovih izmena i dopuna, verujte da bismo ugrozili život i zdravlje ljudi, organizaciju državnih organa, službi, ali i samu bezbednost zemlje.

Kada smo kod konkretnih izmena zakona, želeo bih, ministre, da ih sa vama prokomentarišem i da davanjem odgovora na pojedina pitanja rešite određene nedoumice, a sve iz dobronamerne potrebe da javnost i građani lakše spoznaju same odredbe, njihov smisao i da adekvatnije postupaju u skladu sa izrečenim merama, odlukama i naredbama.

Dakle, prva izmena predviđena je u članu 2. Zakona, gde se radi zaštite od unošenja zaraze na teritoriji Republike Srbije definiše pojam države sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom. Ovo je dosta dobro što smo definisali pojam države sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom, jer ona ima za cilj da ograniči kretanje ljudi, odnosno putnika u međunarodnom saobraćaju iz država koje su zahvaćene korona virusom, a sve sa ciljem da se spreči unošenje i širenje zaraze u našoj zemlji i da se time naravno pogorša trenutna epidemiološka situacija. Ostaje nejasno kako ćete na predlog Zavoda tu meru doneti, da li postoje neki jasno propisani kriterijumi, parametri, uslovi pod kojima će se određena zemlja smatrati epidemiološki nepovoljnom ili ćete pak da se koristite načelom reciprociteta.

Ono što se takođe nameće kao pitanje jeste i međunarodni promet roba i usluga, koji sa jedne strane ne sme stati zbog ekonomske situacije i privredne aktivnosti, a sa druge strane može biti u koliziji sa određenim merama koje se izriču, odnosno koje se mogu izreći za one države koje se nalaze u nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji. Pretpostavljam da će Vlada, na predlog Ministarstva, detaljnije regulisati ova sporna pitanja.

Isto tako, u članu 2. Zakona imamo izmenu kojom se dodaje tačka 19a) koja definiše ličnu zaštitu od infekcije, gde je pojedinac sada dužan da preduzima mere lične zaštite, dakle, dužan. To je dobra odrednica, jer prosto pojedinac je stavljen u epicentar ove obaveze i to što sada ima dužnost zapravo predstavlja donekle temelj na osnovu kojeg je moguće izreći određenu konsekvencu, odnosno određenu sankciju.

Isto jako dobro rešenje je što se u istom članu zakona dodaju tačke 25a) i 26a) kojim se konačno definiše pojam kućne izolacije, odnosno karantina u kućnim uslovima, jer je u praksi postojao problem upravo zbog nedovoljne definisanosti ovih pojmova ko je to u obavezi da poštuje ove mere, ko ih određuje, na koji način itd, što je sada konačno i rešeno.

Dobro je takođe što se u članu 5. kod kategorija „ostale bolesti“ dodaje Kovid-19 kao taksativno navedena bolest, jer prosto ne znamo još koliko ćemo dugo biti suočeni sa ovom problematikom.

U članu 13. dodaje se još jedan stav koji govori da lica koja su tokom epidemiološkog ispitivanja specijaliste epidemiologije označena kao kontakti dužna su da se pridržavaju propisanih mera i uputstava koja odredi taj specijalista. Ono što se može javiti kao problem u praksi jeste činjenica da veliki broj lokalnih samouprava, odnosno domova zdravlja i opštih bolnica nema lekara specijalistu epidemiologije, pa će se dogoditi da jedan veliki broj, eventualno veliki broj pacijenata koji iziskuje epidemiološki pregled bude upućen u isto vreme u prvi zavod kojem ove lokalne samouprave teritorijalno pripadaju, pa će se postaviti pitanje da li je izvodljivo da u jednom zavodu gde postoje, recimo, tri specijaliste epidemiologije u isto vreme bude pregledano 50 ili 100 pacijenata, da ne pričamo o problematici sanitetskog prevoza itd.

Menja se i član 31. stav 6. gde je zaposlenima određeno da pored nekada nadoknade sada pripada i naknada zarade, odnosno plate, u skladu sa zakonom, a samo rešenje sanitarnog inspektora zapravo predstavlja dokaz o privremenoj sprečenosti za rad. Ovo je izuzetno dobra mera kojom država zapravo štiti zaposlene od eventualnih nepopularnih radnji koje bi bile ili zloupotreba koje bi preduzeli poslodavci prema zaposlenima.

Da se ne dotičem baš svih izmena jer ću onemogućiti ostale govornike, odnosno ostale poslanike da iznesu neko svoje viđenje ovih izmena i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, osvrnuću se i na ličnu zaštitu od infekcija u članu 46a), kojim se definiše sam pojam lične zaštite i gde se određuje da su pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost u objektima u kojima borave druga lica dužni da preduzmu mere lične zaštite od infekcije, što je u redu, i da odrede lice, jednina, odgovorno za neposrednu primenu tih mera. Ono što se može javiti kao problem u praksi jeste činjenica da jedno lice, odnosno jedan zaposleni kojeg je odredio poslodavac kao odgovornog za neposrednu primenu tih mera, u praktičnoj primeni teško može da isprati adekvatno preduzimanje mera, naročito ako se radi o pravnom licu ili preduzetniku koji posluje u više prostorija, u više pogona ili je pak svoj rad opredelio u više smena. Pretpostavljam da je tvorac zakona mislio na množinu, na više lica, ili je mislio da to određeno lice opredeljuje neke dodatne kolege kao ljude koji će nadzirati sprovođenje mera.

Sa druge strane, ono što je sporno jeste činjenica da zaposleni kojeg odredi poslodavac kao odgovornog za neposrednu primenu mera može biti lice različite profesionalne struke i različitog stepena stručne spreme, pa se postavlja pitanje – da li on može adekvatno da proceni da li je određeno činjenje ili nečinjenje, ponašanje u otvorenom i zatvorenom prostoru i slično dovoljno adekvatno da spreči ili suzbije širenje zarazne bolesti, odnosno da zaštiti sopstveno i tuđe zdravlje, kao i život?

Kontrolu sprovođenja ovih mera videli smo da sada može da vrši sanitarna inspekcija, ali se sada kao novina uvodi da ovu kontrolu mogu da vrše i komunalna inspekcija i komunalna milicija. Ovde se takođe javlja pitanje od maločas, odnosno da li komunalna inspekcija i komunalna milicija imaju dovoljno znanja, dovoljno razvijene lične kompetencije i veštine, određene obuke da adekvatno procene da li se mere lične zaštite na jedan pravilan način sprovode, jer složićemo se, ovaj zakon se ne odnosi samo na trenutno postojeću pandemiju Kovid-19 ili korona virus, već i na druge zarazne bolesti gde se kao zaštitne mere možda neće propisati prosto nošenje maski, prisutnost određenog broja ljudi na određenoj površini, već i neke druge mnogo kompleksnije mere, u zavisnosti od tipa zaraze, gde će se pored vizuelnih iziskivati i brojne druge sposobnosti radi utvrđivanja poštovanja mera.

Takođe, nadam se da će Vlada propisivanjem bližih uslova i slično opet definisati iliti detaljnije urediti ovu oblast. Veoma je dobro što u članu 53a) Vlada Republike Srbije možda da izvrši određene mere, čime se skraćuje postupak potreban za ponekad obavezno i hitno donošenje mera, što je od izuzetnog značaja.

Ono što je apsolutno bilo neophodno i značajno, imajući u vidu broj sanitarnih inspektora i njihov obim posla, jeste da se nadležnost poveri drugim državnim organima, odnosno, kako smo to rekli, komunalnoj inspekciji i komunalnoj policiji, a što se i čini u članu 73. stav 2. gde se dodaje tačka 16).

Osim onih mogućih problema koje sam naveo kada sam pričao o njihovim ličnim kompetencijama, veštinama, znanjima, obukama i slično, ovde se javlja još mogućih problema u praktičnoj primeni.

Što se tiče vršenja nadzora nad sprovođenjem mera od strane komunalne milicije tu neće biti nekih preteranih problema. Problemi će se javiti u onim jedinicama lokalne samouprave u kojima ne postoji obrazovano odeljenje komunalne milicije. Dakle, tu će pored sanitarne inspekcije nadzor vršiti i komunalna inspekcija. Dakle, komunalni inspektor ima ovlašćenja da, između ostalog, izda prekršajni nalog, da podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i da obavesti drugi organ o razlozima za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan.

Ono što se prvo javlja kao sporno jeste pitanje utvrđivanja identiteta počinioca prekršaja od strane komunalne inspekcije. Potom ponekad neophodno zadržavanje u slučaju nepostupanja po nalogu komunalnog inspektora od strane počinioca prekršaja i dolaska nadležnih državnih organa, prevashodno mislim na MUP itd.

Pitanje je da li je stav 4. tačka 3) kojim komunalni inspektor obaveštava drugi organ o razlozima za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan zapravo posebna dozvola da komunalni inspektor zadrži određeno lice, ograniči njegovu slobodu kretanja ili možda upotrebi fizičku silu. Ako je to slučaj, onda se nameće pitanje da li je komunalni inspektor dovoljno obučen, tehnički opremljen itd. za sprovođenje mera za koje je drugi organ nadležan?

Ono o čemu možda treba razmisliti, iako to sada u ovim momentima deluje možda i nebitno, jeste donošenje određenog propisa, što je u nekim zemljama rešeno i samim zakonom, gde će se definisati sprovođenje za građane važnih događaja, upravo poput svadbi, veselja, pogreba, organizacija određenih manifestacija, bilo kulturnih, sportskih, verskih okupljanja itd, jer se veoma često u praksi pojavljuju ovakvi slučajevi, koje ja ne opravdavam lično, ali koji su nedovoljno precizno pojašnjeni, gde građani na svoju ruku, tumačeći odredbe po sopstvenom nahođenju i uverenju, neretko krše mere zaštite i rizikuju svoje, ali i tuđe zdravlje i život.

Na samom kraju, lično, kao poslanik podržaću ovu izmenu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti putem kojeg se još na precizniji način uređuje oblast zaštite stanovništva, što je naročito značajno pri pojavi određene epidemije ili pandemije određene zarazne bolesti kao što je to slučaj sada.

Vama kao ministru želim da uskoro pričamo na neke druge teme koje nisu vezane za Kovid 19 i znajte da smo ponosni na vas i na sve zdravstvene radnike.

Srdačno se zahvaljujem.