NENAD BAROŠ

Srpska napredna stranka

Rođen 1986. godine. Živi u Vršcu.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerzitetu u Novom Sadu, gde je završio i master akademske studije i stekao zvanje – master pravnih nauka, odsek bankarsko i berzansko pravo.

Od 2013. do 2017. godine obavljao je poslove menadžera pravnih i personalnih poslova je u kompaniji Swisslion Takovo.

Od 2017. godine nalazi se na mestu direktora privrednog društva "Enološka stanica Vršac".

Od maja 2016. do septembra 2017. godine obavljao je funkciju zamenika predsednika Skupštine opštine Vršac. Od septembra 2017. postaje predsednik Skupštine opštine Vršac.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 10.11.2020, 09:54

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2020.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni ministre, dame i gospodo, setom zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnjeg zasedanja Narodne skupštine na najbolji i na nedvosmislen način dokazuje se da Republika Srbija nastavlja uspešnu borbu sa ovom svetskom nemani koja se dodatno razgoropadila i koja je ušla u sve pore državnog i društvenog sistema, ali dokazuje nam se da i u takvoj delikatnoj teškoj situaciji Republika Srbija nastavlja da ulaže, da napreduje i da jača konkretno ovim zakonima i ovim sporazumima u oblast zaštite zdravlja i zaštite životne sredine, konkretno ulažući sredstva u rekonstrukciju i u edukaciju sistema zdravstvene zaštite, a isto tako i u vodosnabdevanje, prečišćavanje otpadnih voda, kanalizaciju i sistem digitalnog grejanja, gde se kao krajnji korisnici javljaju svi građani Republike Srbije kojima će ovo biti na dobrobit.

Prvim zakonom pruža se podrška zdravstvenom sistemu da izdrži i da nastavi borbu sa pandemijom Kovid-19 i obezbeđuju se sredstva za obnavljanje, adaptaciju, rekonstrukciju određenih bolnica, izgradnju kovid laboratorija, ali i nabavku svih aparata, opreme i svega onoga što je neophodno za dalje zaustavljanje širenja ove pandemije i nadamo se, naravno, konačne pobede nad ovom pošasti.

Međutim, ovo ulaganje ne odnosi se samo na borbu protiv pandemije koja će, naravno, nekada proći. Odnosi se na nešto što će ostati našim budućim pokolenjima, generacijama i budućnosti koja dolazi. Još 2014. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a tada predsednik Vlade, uočio je probleme i nedostatak sredstava u sistemu zdravstvene zaštite i najavio projekat ulaganja jedne milijarde evra u zdravstvo.

Zbog građana Republike Srbije, podsetićemo se samo na nekoliko segmenata koji su na najbolji mogući način opisali stanje u zdravstvenom sistemu Republike Srbije do momenta preuzimanja odgovornosti za vršenje vlasti od strane SNS.

Dakle, te 2012. godine u Evropskom parlamentu u Briselu predstavljena je lista evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa koja rangira evropske države po kvalitetu pružanja zdravstvene usluge. Republika Srbija, nažalost, u tom vremenskom periodu zauzela je na toj listi poslednje 35 mesto, osvojivši samo 451 poen od minimalno 333, a maksimalno 1.000 poena. Te 2012. godine, Srbija je izdvajala veoma mali procenat izuzetno niskog bruto društvenog proizvoda za zdravstvo po glavi stanovništva, čime je bila svrstana, takođe, u zemlje koje se nažalost rangiraju među poslednjima u Evropi.

Dugovanja za neplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje iznosila su neverovatnih 840 miliona evra. Te 2012. godine, dugovanja zdravstvenih ustanova bila su oko 300 miliona evra. Država Srbija u tom periodu godišnje je izdvajala, verovali ili ne, pet milijardi dinara za 13.600 fantomski zaposlenih ljudi za koje se ne zna ni ko su ni šta su uradili, ni kakvu su uslugu pružali, ni kakav je bio kvalitet usluge, jer prosto nisu imali ni ugovor sa Republičkim zdravstvenim osiguranjem. Dakle, pet milijardi dinara godišnje.

Takođe, te 2012. godine na teret zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji nije bio ni jedan jedini lek za retke bolesti. Tako bih mogao sada do kraja vremena koje je predviđeno za današnju raspravu da govorimo o tome šta nije valjalo i kako je radila prošla vlast, a sada Tviter opozicija. Sve ovo svedoči zaista o jednoj velikoj zapuštenosti zdravstvenog sistema, lopovluku, nebrigi, nemaru, osim za sopstvene džepove.

Inače, sve ove podatke koje sam naveo i mnoge druge izjavio je tadašnji ministar zdravlja dr Zoran Stanković, a u Vladi Mirka Cvetkovića. Danas Republika Srbija ulaže preko 10% BDP po glavi stanovnika u zdravstvo, a podsetimo se samo kratko planova i onoga što je konkretno urađeno. Pa, tako će u Klinički centar Srbije Republika Srbija uložiti oko 150 miliona evra, u Klinički centar Vojvodine 54 miliona evra, Klinički centar u Kragujevcu 43 miliona evra, naravno, sa svom pratećom opremom, u Dedinje 2 uloženo je 42 miliona evra, u Tiršovu 2 oko 100 miliona evra, u Onkologiju devet miliona evra, u Onkologiju u Novom Sadu 6,6 miliona evra, u Kliničko bolnički centar Dragiša Mišović 14 miliona, u Zemunsku bolnicu šest miliona, u Tiršovu 1 osam miliona. U toku je rekonstrukcija 40 opštih bolnica u zemlji, a ukupna vrednost radova je oko milijardu evra. Samo deo ovoga što sam naveo smatram dovoljnim pokazateljima kakva je razlika u zdravstvenom sistemu Srbije danas i kakva je bila za vreme prošlog režima.

Kada govorimo o drugom zakonu i o drugom sporazumu, on nas svojom sadržinom upoznaje da ćemo u zgradama centralne vlasti unaprediti energetsku efikasnost. Treba podsetiti da je Republika Srbija i potpisnik ugovora o energetskoj zajednici, gde je jedan od zahteva i obaveza renoviranje javnih zgrada centralne vlasti, kako bi se ispunili neophodni uslovi u pogledu energetskih svojstava, a sa ciljem smanjenja gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, davanja doprinosa naše zemlje ublažavanju klimatskih promena, naravno velikih ušteda energije i postojanja estetskih manifesta nakon ovih rekonstrukcija.

Sporazumom o vodosnabdevanju i postrojenjima za preradu otpadnih voda omogućujemo da dobijena sredstva upotrebimo u projekat obnove i rekonstrukcije vodovodne mreže u preko 60 jedinica lokalne samouprave u Srbiji, gde će direktnu korist osetiti preko dva miliona ljudi. Dakle, dva miliona građana Republike Srbije koristiće i piće kvalitetniju i bolju vodu.

Takođe, ne znam da li su građani Srbije upoznati, da li su svesni da se sada otpadna voda koja iz njihovih domaćinstava, iz određenih obrazovnih, zdravstvenih ustanova, ugostiteljskih objekata, koja je neretko pomešana sa industrijskom vodom koja sadrži brojne čestice i supstance, praktično da sva ta otpadna voda odlazi u naše vodotokove, odnosno naše reke, jezera, kanale. Upravo ovim ulaganjem ova otpadna voda završiće u postrojenjima za preradu, gde će ona kao ekološki čista i ispravna završiti u vodoprijemnicima. Na taj način sprečiće se ekološke katastrofe u našim rekama, jezerima, našim kanalima i, normalno, zaštiti će se životna sredina.

Isto tako, ovim sporazumom obezbedićemo sredstva za izgradnju i rekonstrukciju, obnovu kanalizacione mreže u Srbiji, gde je, po rečima predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, predviđeno da svaki grad, svaka opština, svako selo, svako domaćinstvo u Srbiji bude priključeno na kanalizacionu mrežu. Sada negde oko dva miliona stanovnika svoje otpadne vode šalje u septičke jame. Za ove namene je mimo ovog sporazuma u narednom periodu predviđeno preko milijardu evra.

Jedan od sporazuma je i rehabilitacija sistema daljinskog grejanja, koja podrazumeva brojne koristi kako za potrošače, tako i za kompletno stanovništvo, ali i životnu sredinu. Svako snabdevanje energijom koje je održivo, efikasno i pouzdano apsolutno je poželjno.

Ovim sporazumom sprovešće se izgradnja, rekonstrukcija ili zamena postrojenja za proizvodnju toplotne energije, mreže, savremenih SKADA automatskih sistema, kotlarnica, podstanica itd, a tu privilegiju u ovom krugu ili u ovoj grupi imaće Beograd, Jagodina, Kragujevac, Leskovac, Negotin, Niš i Pirot.

Zaista je fascinantno da, i pored ogromnih problema koji su izazvani pandemijom korona virusa u celom svetu, gde najveći broj zemalja praktično stoji čekajući da vidi rasplet, naša zemlja Republika Srbija nastavlja da ulaže, da jača, da napreduje. Dokle je to tako, imaćete bezrezervnu podršku, ako ne svih, onda najvećeg broja poslanika. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnicima, dame i gospodo, pre svega želeo bih da vam predočim osećaj iskrene časti i velikog zadovoljstva što imam priliku da se prvi put obratim ovom velelepnom narodnom plenumu i to kao narodni poslanik, gde ću diskutovati na sada najvažniju temu, naročito ovih dana, a to je tema izmene i dopune zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Kao i svaki drugi pravni akt i svaki zakon, podložan je određenim modifikacijama, određenim promenama koje najčešće nastaju kao posledica nastupanja određenih unutrašnjih ili spoljašnjih manifesta, odnosno uzročnika.

Osnovni uzrok izmene ovog zakona, Zakona o zaštiti stanovništva od zarazne bolesti jeste širenje pandemije Kovod 19, prouzrokovane korona virusom koji je praktično opustošio sve zemlje sveta, naročito njihove ekonomske i zdravstvene sisteme, ali da napomenemo da je odneo i preko milion života.

Nažalost, kao što je svima poznato, Kovid 19 nije zaobišao ni našu zemlju, međutim, ono što neskromno moramo pohvaliti jeste jedan pravovremen, oštar odgovor države koja je na najbolji mogući način uputila kontru korona virusu i sprečila izbijanje scenarija, kako smo imali prilike da vidimo u Italiji, Španiji i nekim drugim zemljama.

Posebnu zahvalnost dugujemo Vladi Republike Srbije na čelu sa predsednicom Vlade, vama kao resornom ministru koji rukovodi ministarstvom koje je najviše na udaru, ali naravno i predsedniku republike Aleksandru Vučiću koji je u onim početnim, najtežim trenucima na volšeban način, koristeći se svim mogućnostima uspeo da obezbedi određena zaštitna sredstva, da obezbedi odgovarajuću opremu, aparate iako je lično bio pogođen napadom ove nemani, jer znamo, oboleo mu je najuži član porodice koji je, podsetićemo se bio smešten na sajmištu, poput svih drugih stanovnika, koji su nažalost oboleli, bez ijednog privilegovanog tretmana ili bilo kojeg drugog boljeg statusa.

Međutim, nećete mi zameriti ukoliko na prvo mesto liste zasluga postavim ipak zdravstvene radnike koji su u najvećem broju slučajeva sebe i svoje porodice stavljali iza želje da pomognu stanovništvu i da zaštite sve nas od širenja ove zaraze. Naravno, zahvalnost dugujemo i svim onim drugim licima, koji su na posredan ili neposredan način učestvovali u zaštiti širenja zaraze Kovida 19.

Danas je i više nego jasno vidljivo opravdano ulaganje u projekat "milijarda evra u zdravstvo" koji je pokrenuo tada predsednik Vlade, a sada predsednik republike Aleksandar Vučić i putem kojeg je sadašnja Vlada izgradila, odnosno rekonstruisala zaista veliki broj ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, odnosno brojne domove zdravlja, opšte bolnice, kovid bolnice, klinike itd.

Složićemo se da niti jedan zakon, niti bilo koji drugi pravni akt ne mogu da predvide sve situacije koje se mogu dogoditi u praksi. Prosto, on se može posmatrati na različite načine, pa čak i kao živi organizam.

Potrebe izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti jesu, kako smo čuli, problematična praktična primena određenih mera, potom, nažalost, nedovoljan broj sanitarnih inspektora, koji ne mogu trenutno, s obzirom na obim posla, da na najbolji mogući način odgovore na sve zahteve i naravno time dajemo mogućnost nekim drugim državnim organima da priteknu u pomoć, to je od izuzetne važnosti iliti značaja, i naravno ovim zakonom podižemo onaj minimalni iznos novčanih kazni, jer se u praksi pokazalo da se sudovi prilikom presuđivanja vode upravo tim minimalnim zakonskim kaznama i iznosima, pa se logički nameće pitanje da li takvi iznosi mogu da utiču preventivno na učinioca prekršaja i da li će ga odvratiti, kako njega, tako i nekoga ko prekršaj još uvek nije počinio da isti počini.

Razlog hitnosti donošenja ovog zakona, imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju u zemlji, uopšte nije potrebno posebno komentarisati, a da nema razloga hitnosti prilikom donošenja ovih izmena i dopuna, verujte da bismo ugrozili život i zdravlje ljudi, organizaciju državnih organa, službi, ali i samu bezbednost zemlje.

Kada smo kod konkretnih izmena zakona, želeo bih, ministre, da ih sa vama prokomentarišem i da davanjem odgovora na pojedina pitanja rešite određene nedoumice, a sve iz dobronamerne potrebe da javnost i građani lakše spoznaju same odredbe, njihov smisao i da adekvatnije postupaju u skladu sa izrečenim merama, odlukama i naredbama.

Dakle, prva izmena predviđena je u članu 2. Zakona, gde se radi zaštite od unošenja zaraze na teritoriji Republike Srbije definiše pojam države sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom. Ovo je dosta dobro što smo definisali pojam države sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom, jer ona ima za cilj da ograniči kretanje ljudi, odnosno putnika u međunarodnom saobraćaju iz država koje su zahvaćene korona virusom, a sve sa ciljem da se spreči unošenje i širenje zaraze u našoj zemlji i da se time naravno pogorša trenutna epidemiološka situacija. Ostaje nejasno kako ćete na predlog Zavoda tu meru doneti, da li postoje neki jasno propisani kriterijumi, parametri, uslovi pod kojima će se određena zemlja smatrati epidemiološki nepovoljnom ili ćete pak da se koristite načelom reciprociteta.

Ono što se takođe nameće kao pitanje jeste i međunarodni promet roba i usluga, koji sa jedne strane ne sme stati zbog ekonomske situacije i privredne aktivnosti, a sa druge strane može biti u koliziji sa određenim merama koje se izriču, odnosno koje se mogu izreći za one države koje se nalaze u nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji. Pretpostavljam da će Vlada, na predlog Ministarstva, detaljnije regulisati ova sporna pitanja.

Isto tako, u članu 2. Zakona imamo izmenu kojom se dodaje tačka 19a) koja definiše ličnu zaštitu od infekcije, gde je pojedinac sada dužan da preduzima mere lične zaštite, dakle, dužan. To je dobra odrednica, jer prosto pojedinac je stavljen u epicentar ove obaveze i to što sada ima dužnost zapravo predstavlja donekle temelj na osnovu kojeg je moguće izreći određenu konsekvencu, odnosno određenu sankciju.

Isto jako dobro rešenje je što se u istom članu zakona dodaju tačke 25a) i 26a) kojim se konačno definiše pojam kućne izolacije, odnosno karantina u kućnim uslovima, jer je u praksi postojao problem upravo zbog nedovoljne definisanosti ovih pojmova ko je to u obavezi da poštuje ove mere, ko ih određuje, na koji način itd, što je sada konačno i rešeno.

Dobro je takođe što se u članu 5. kod kategorija „ostale bolesti“ dodaje Kovid-19 kao taksativno navedena bolest, jer prosto ne znamo još koliko ćemo dugo biti suočeni sa ovom problematikom.

U članu 13. dodaje se još jedan stav koji govori da lica koja su tokom epidemiološkog ispitivanja specijaliste epidemiologije označena kao kontakti dužna su da se pridržavaju propisanih mera i uputstava koja odredi taj specijalista. Ono što se može javiti kao problem u praksi jeste činjenica da veliki broj lokalnih samouprava, odnosno domova zdravlja i opštih bolnica nema lekara specijalistu epidemiologije, pa će se dogoditi da jedan veliki broj, eventualno veliki broj pacijenata koji iziskuje epidemiološki pregled bude upućen u isto vreme u prvi zavod kojem ove lokalne samouprave teritorijalno pripadaju, pa će se postaviti pitanje da li je izvodljivo da u jednom zavodu gde postoje, recimo, tri specijaliste epidemiologije u isto vreme bude pregledano 50 ili 100 pacijenata, da ne pričamo o problematici sanitetskog prevoza itd.

Menja se i član 31. stav 6. gde je zaposlenima određeno da pored nekada nadoknade sada pripada i naknada zarade, odnosno plate, u skladu sa zakonom, a samo rešenje sanitarnog inspektora zapravo predstavlja dokaz o privremenoj sprečenosti za rad. Ovo je izuzetno dobra mera kojom država zapravo štiti zaposlene od eventualnih nepopularnih radnji koje bi bile ili zloupotreba koje bi preduzeli poslodavci prema zaposlenima.

Da se ne dotičem baš svih izmena jer ću onemogućiti ostale govornike, odnosno ostale poslanike da iznesu neko svoje viđenje ovih izmena i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, osvrnuću se i na ličnu zaštitu od infekcija u članu 46a), kojim se definiše sam pojam lične zaštite i gde se određuje da su pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost u objektima u kojima borave druga lica dužni da preduzmu mere lične zaštite od infekcije, što je u redu, i da odrede lice, jednina, odgovorno za neposrednu primenu tih mera. Ono što se može javiti kao problem u praksi jeste činjenica da jedno lice, odnosno jedan zaposleni kojeg je odredio poslodavac kao odgovornog za neposrednu primenu tih mera, u praktičnoj primeni teško može da isprati adekvatno preduzimanje mera, naročito ako se radi o pravnom licu ili preduzetniku koji posluje u više prostorija, u više pogona ili je pak svoj rad opredelio u više smena. Pretpostavljam da je tvorac zakona mislio na množinu, na više lica, ili je mislio da to određeno lice opredeljuje neke dodatne kolege kao ljude koji će nadzirati sprovođenje mera.

Sa druge strane, ono što je sporno jeste činjenica da zaposleni kojeg odredi poslodavac kao odgovornog za neposrednu primenu mera može biti lice različite profesionalne struke i različitog stepena stručne spreme, pa se postavlja pitanje – da li on može adekvatno da proceni da li je određeno činjenje ili nečinjenje, ponašanje u otvorenom i zatvorenom prostoru i slično dovoljno adekvatno da spreči ili suzbije širenje zarazne bolesti, odnosno da zaštiti sopstveno i tuđe zdravlje, kao i život?

Kontrolu sprovođenja ovih mera videli smo da sada može da vrši sanitarna inspekcija, ali se sada kao novina uvodi da ovu kontrolu mogu da vrše i komunalna inspekcija i komunalna milicija. Ovde se takođe javlja pitanje od maločas, odnosno da li komunalna inspekcija i komunalna milicija imaju dovoljno znanja, dovoljno razvijene lične kompetencije i veštine, određene obuke da adekvatno procene da li se mere lične zaštite na jedan pravilan način sprovode, jer složićemo se, ovaj zakon se ne odnosi samo na trenutno postojeću pandemiju Kovid-19 ili korona virus, već i na druge zarazne bolesti gde se kao zaštitne mere možda neće propisati prosto nošenje maski, prisutnost određenog broja ljudi na određenoj površini, već i neke druge mnogo kompleksnije mere, u zavisnosti od tipa zaraze, gde će se pored vizuelnih iziskivati i brojne druge sposobnosti radi utvrđivanja poštovanja mera.

Takođe, nadam se da će Vlada propisivanjem bližih uslova i slično opet definisati iliti detaljnije urediti ovu oblast. Veoma je dobro što u članu 53a) Vlada Republike Srbije možda da izvrši određene mere, čime se skraćuje postupak potreban za ponekad obavezno i hitno donošenje mera, što je od izuzetnog značaja.

Ono što je apsolutno bilo neophodno i značajno, imajući u vidu broj sanitarnih inspektora i njihov obim posla, jeste da se nadležnost poveri drugim državnim organima, odnosno, kako smo to rekli, komunalnoj inspekciji i komunalnoj policiji, a što se i čini u članu 73. stav 2. gde se dodaje tačka 16).

Osim onih mogućih problema koje sam naveo kada sam pričao o njihovim ličnim kompetencijama, veštinama, znanjima, obukama i slično, ovde se javlja još mogućih problema u praktičnoj primeni.

Što se tiče vršenja nadzora nad sprovođenjem mera od strane komunalne milicije tu neće biti nekih preteranih problema. Problemi će se javiti u onim jedinicama lokalne samouprave u kojima ne postoji obrazovano odeljenje komunalne milicije. Dakle, tu će pored sanitarne inspekcije nadzor vršiti i komunalna inspekcija. Dakle, komunalni inspektor ima ovlašćenja da, između ostalog, izda prekršajni nalog, da podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i da obavesti drugi organ o razlozima za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan.

Ono što se prvo javlja kao sporno jeste pitanje utvrđivanja identiteta počinioca prekršaja od strane komunalne inspekcije. Potom ponekad neophodno zadržavanje u slučaju nepostupanja po nalogu komunalnog inspektora od strane počinioca prekršaja i dolaska nadležnih državnih organa, prevashodno mislim na MUP itd.

Pitanje je da li je stav 4. tačka 3) kojim komunalni inspektor obaveštava drugi organ o razlozima za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan zapravo posebna dozvola da komunalni inspektor zadrži određeno lice, ograniči njegovu slobodu kretanja ili možda upotrebi fizičku silu. Ako je to slučaj, onda se nameće pitanje da li je komunalni inspektor dovoljno obučen, tehnički opremljen itd. za sprovođenje mera za koje je drugi organ nadležan?

Ono o čemu možda treba razmisliti, iako to sada u ovim momentima deluje možda i nebitno, jeste donošenje određenog propisa, što je u nekim zemljama rešeno i samim zakonom, gde će se definisati sprovođenje za građane važnih događaja, upravo poput svadbi, veselja, pogreba, organizacija određenih manifestacija, bilo kulturnih, sportskih, verskih okupljanja itd, jer se veoma često u praksi pojavljuju ovakvi slučajevi, koje ja ne opravdavam lično, ali koji su nedovoljno precizno pojašnjeni, gde građani na svoju ruku, tumačeći odredbe po sopstvenom nahođenju i uverenju, neretko krše mere zaštite i rizikuju svoje, ali i tuđe zdravlje i život.

Na samom kraju, lično, kao poslanik podržaću ovu izmenu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti putem kojeg se još na precizniji način uređuje oblast zaštite stanovništva, što je naročito značajno pri pojavi određene epidemije ili pandemije određene zarazne bolesti kao što je to slučaj sada.

Vama kao ministru želim da uskoro pričamo na neke druge teme koje nisu vezane za Kovid 19 i znajte da smo ponosni na vas i na sve zdravstvene radnike.

Srdačno se zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 27.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Zamenik predsednika skupštine grada Grad Vršac Grad Mesečno 42721.00 RSD 17.05.2016 -