NENAD BAROŠ

Srpska napredna stranka

Rođen 1986. godine. Živi u Vršcu.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerzitetu u Novom Sadu, gde je završio i master akademske studije i stekao zvanje – master pravnih nauka, odsek bankarsko i berzansko pravo.

Od 2013. do 2017. godine obavljao je poslove menadžera pravnih i personalnih poslova je u kompaniji Swisslion Takovo.

Od 2017. godine nalazi se na mestu direktora privrednog društva "Enološka stanica Vršac".

Od maja 2016. do septembra 2017. godine obavljao je funkciju zamenika predsednika Skupštine opštine Vršac. Od septembra 2017. postaje predsednik Skupštine opštine Vršac.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 10.11.2020, 09:54

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Uvažena predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni ministri sa saradnicima, dame i gospodo, na dnevnom redu današnje Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije imamo nekoliko predloga zakona koje karakteriše međunarodni element, a kojima se prevashodno ukazuje na dobre međudržavne odnose koje danas Republika Srbija ima sa Vladom Republike Francuske, sa Japanom, ali i na dobre odnose sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, a kojima Srbija ukazuje na činjenicu da želi da sarađuje u oblasti kulture, u oblasti poreskih odnosa, ali i da nastavi kontinuirani infrastrukturni i uopšteno posmatrano privredni rast, razvoj i napredak.

Takođe na današnjoj sednici na dnevnom redu imamo i Predlog dopune Zakona o javnim medijskim servisima kojima se uređuje sistem javnog informisanja. Dakle, ovim Predlogom zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima uređuje se finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa koja je u opštem javnom interesu i shodno tome u postojećem zakonu nakon člana 62. dodaje se novi član 62a koji kaže: „Za obavljanje osnovne delatnosti koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa Javna medijska ustanova RTS i Javna medijska ustanova RTV do 31. decembra 2021. godine delimično se finansiraju iz budžeta Republike Srbije“.

Dakle, ovom dopunom zakona nastavlja se finansiranje RTS i RTV jednim malim delom od strane Vlade Republike Srbije, čime se dokazuje briga Vlade o opštem javnom interesu, o očuvanju i unapređenju demokratskih vrednosti društva, a samim tim i briga za sve građane Republike Srbije, ali i zaposlenima na ova dva javna medijska servisa.

Ovakav kombinovani model, gde i Vlada sa, opet ponavljam, malim procentom učestvuje u finansiranju, sprečava dovođenje u pitanje obavljanje osnovne delatnosti RTS i RTV.

Obezbeđivanje sredstava za funkcionisanje ovih javnih medijskih servisa sprovodi se najčešće kroz naplatu takse, i to preko 60% i takav način finansiranja zaista je tekovina i praksa praktično svih razvijenih evropskih demokratskih zemalja, jer se na taj način omogućuje nezavisno delovanje i samostalna uređivačka politika javnih medijskih servisa.

Iako je još uvek nepopularna, taksa u našoj zemlji još uvek je praktično najjeftinija u Evropi, jeftinija nego što je, recimo, plaćaju stanovnici ili državljani u BiH gde iznosi 7,8 konvertibilnih maraka, odnosno oko 3,5 evra, da ne pričamo o Švajcarskoj i njihovih 26,83 franaka na mesečnom nivou, Austriji 25 evra, ili Nemačkoj 17,5 evra na mesečnom nivou po domaćinstvu.

Inače, kao podsetnik, napomenuo bih da je ova taksa uvedena još 2005. godine i da od tada dolazi uz račun za struju. Dakle, uvedena je 2005. godine kada su na vlasti bili danas najveći kritičari i ove vlasti i RTS i taksi i bilo kakvog vida finansiranja RTS. Najviše im smeta upravo marketinški prihod koji ostvaruje RTS, a koji nije pod njihovom direktnom ingerencijom, odnosno ne učestvuju direktno u preprodaji marketinških sekundi i minuta.

Cela Srbija zna razrađenu biznis šemu koja je jednom čoveku donela 619 miliona evra. Dakle, jedno abnormalno bogatstvo gde se čak i ljudi u ozbiljnim biznis krugovima čude kako je za tako kratko vreme neko uspeo da stekne toliku količinu bogatstva, a naročito je to osetljivo iz razloga što je to učinio dok je bio nosilac važnih političkih i javnih funkcija u Republici Srbiji.

Dakle, njegov uspon počinje 2004. godine kada je osnovao, celoj Srbiji, sada već znanu „Multikon grupu“ i u okviru nje „Dajrekt mediju“, a isto tada se učlanio i u tada vladajuću DS i tako tokom godina nizale su se funkcije. One su se čak i menjale od predstavnika Narodne kancelarije, odnosno šefa Narodne kancelarije predsednika Republike, tada Borisa Tadića, preko ministarskog mesta bez portfelja, pa do gradonačelnika grada Beograda. Menjala se i moć, menjao se i uticaj, ali ono što se nije menjalo jeste biznis šema, a i što bi se menjala kada donosi toliko bogatstva, nažalost, na nesreću građana Republike Srbije i samih zaposlenih na RTS. To je bila javna tajna. Naravno, čovek o kome pričamo, znamo svi, jeste Dragan Đilas.

Bilo je i onih koji su se drznuli da u tom vremenskom periodu iznesu svoje viđenje celokupne te, kako sam rekao, biznis šeme, ali i da postave nekoliko pitanja. Sada pokojna Verica Barać, kao predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, na konferenciji Partnerstvom protiv korupcije 2011. godine, izjavila je sledeće, citiram: „Nekako se u Srbiji podudarilo da su najmoćniji u medijskoj sferi ujedno i najbliži državnom vrhu, pa su dva vrlo bliska čoveka predsedniku Srbije gospodin Šaper i gospodin Đilas preko svojih medijskih firmi uspostavili kontrolu medijskog prostora“.

Ista je navela i imala hrabrosti da, pored ove izjave, izjavi da je ogromna količina novca za reklame medijima dolazila iz budžeta Republike Srbije i dodala da gradonačelnik Beograda Dragan Đilas sada ima dve firme preko kojih idu kanali za novac i kupovinu reklama, ali i da se preko njih vrše i drugi ozbiljni uticaji na medije.

Zamislite danas, građani Republike Srbije, da gradonačelnik Beograda ili često nepravedno osporavan zamenik imaju, recimo, agenciju preko koje preprodaju minute „Studija B“ koji je osnovala Skupština grada Beograda ili zamislite da neko od ovde prisutnih ministara ima agenciju i da preprodaje minute RTS. Zaista, složićete se da zvuči neverovatno i nemoguće.

Takođe, dramaturg Siniša Kovačević, kao jedan od najvećih kritičara sadašnje vlasti, predsednika Aleksandra Vučića, tada kritičar RTS, njenog poslovanja i, naravno, kritičar lika i dela Dragana Đilasa sa kojim je sada dosta blizak, ukazivao je kako se finansira, odnosno kako se prodaju marketinški minuti RTS. Inače, on danas često gostuje na televizijama koje se upravo finansiraju iz nesreće RTS i svih zaposlenih na RTS.

On je opisao način sticanja tolikog bogatstva kroz prosto upućeno pitanje i pismo javnosti, pa kaže: „Zbog čega je neka privatna firma, pa da je taman i Bog njen vlasnik, morala da bude posrednik u ovoj kvantaškoj muljačini kada je to mogao da uradi marketing državne televizije zbog čega uostalom i postoji“.

Dakle, iz ovog otvorenog pisma vidimo da se toliko bogatstvo steklo prostom preprodajom. Takav vid trgovine nije ništa kompleksniji nego preprodaja paprika na Kvantašu. Potrebno je samo malo uticaja, moći, malo nemorala, a toga je gospodin Đilas imao na pretek.

Sada ću vam opisati jedan događaj iz naše prošlosti, a upravo iz perioda kada je poslovala RTS na taj način, koji se dogodio u praksi. Predsednik, tadašnji predsednik, poslovnog sistema jedne od najvećih farmaceutskih kuća u Republici Srbiji rešio je da u toj godini znatno podigne pozicije u budžetu koje se odnose na marketing i zadužio je jednog od svojih direktora da ode i da se javi na javni poziv koji je uputila RTS svim zainteresovanim subjektima. Inače, taj direktor je kasnije bio jedan od važnih političkih lokalnih subjekata.

Dakle, taj direktor u navedeno vreme iz javnog oglasa odlazi na RTS da dogovori kupovinu minuta i sekundi u najudarnijim terminima. Međutim, dočekuje ga saznanje, što kod njega izaziva zaprepašćenje da su svi minuti i sekunde u tim najgledanijim, najudarnijim terminima već unapred prodati.

Zaposlena na RTS, prosto daje, verovali ili ne, vizit-kartu agencije koja je otkupila sve minute i sekunde i upućuje čoveka da se javi na određenu adresu. Odlazi i takođe ga zaprepašćuje činjenica koju je dobio od zaposlene, inače zaposlene, pretpostavljate svi, u "Dajrekt mediji", da je vlasnik, gle čuda, njegov kolega sa fakulteta i prijatelj, gospodin Dragan Đilas.

On ga poziva i dogovara kupovinu sekundi i minuta, mada je imao problem da objasni predsedniku poslovnog sistema zašto je to kupio po tolikim cenama, jer je prosto čoveku bilo nepojmljivo i neverovatno da se tako nešto događa na RTS i jednoj državnoj ustanovi, a stanje u tim godinama na RTS možda najbolje opisuju vapaji pokojnog glavnog i odgovornog urednika, Aleksandra Tijanića, koji je tokom 2009, 2010. i 2011. godine prosto molio državne organe, predsednika Vlade Republike, da pomogne RTS jer se u slučaju da ne izađu u susret RTS će bankrotirati i ugasiće se.

On je nažalost bio i potpisnik, reći ću, štetnog ugovora RTS sa pomenutim agencijama. O njegovim pobudama, motivima, šta ga je to nateralo, nažalost to nikada nećemo saznati jer je tu tajnu odneo sa sobom.

Danas RTS i RTV predstavljaju zaista prave propagere javnog interesa i svoj rad prilagodili su stanju očuvanja i unapređenja demokratskih vrednosti društva. To se možda najbolje i vidi u ovim teškim vremenima u vezi za pošasti koja nas je zadesila, gde su upravo radnici RTS bili uvek na pravom mestu u pravo vreme, izveštavali nas istinito, tačno, pravovremeno i provereno, što je izuzetno značajno u jednoj takvoj teškoj situaciji.

Zamislite samo koja je mašinerija potrebna da se sve to isprati. Isto tako, niko ne može da ne primeti i da ne pohvali organizovanje onlajn nastave na programima RTS, koja omogućuje našim đacima da steknu neophodna akademska znanja i usavrše se u oblasti obrazovanja, velike su to i važne stvari.

Da ne govorim detaljnije o programskoj šemi, uređivačkoj politici gde se zaista u pregrštu raznih sadržaja za svakog može pronaći po nešto i to često na jezicima koji su u upotrebi u Republici Srbiji.

Iako i mi kao deo vlasti često imamo primedbe na rad medijskih javnih servisa u Srbiji, što je apsolutno i normalno, ne može sve da bude idealno. Smatram da bismo svi trebali da podržimo i RTS i RTV, kao i ovaj Predlog zakona, jer su oni ipak naši najbolji reprezenti javnog interesa.

Na današnjem dnevnom redu sednice nalazi se i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a za izgradnju auto-puta E-80 Niš-Merdare, deonica Niš-Pločnik, Faza 1.

Ovaj ugovor omogućuje obezbeđivanje dela sredstava za izgradnju još kilometara autoputeva u Srbiji. Konkretno ovaj auto-put nije važan samo za dalji privredni razvoj naše zemlje, nije važan samo za povezivanje brojnih regiona i okruga u našoj zemlji, za privlačenje investitora, već je značajan i sa političkog plana i u političkom aspektu. Politički jer se trasa ovog autoputa prostire od Srbije i preko teritorije naše južne pokrajine do Merdara, od Merdara do Prištine, a krajnja tačka jeste Luka Drač kojim izlazimo na Jadransko i Jonsko more.

Nema razvoja niti jedne države ukoliko se one među sobom ne povezuju, bez obzira koliko se mi voleli ili ne voleli sa ove ili one strane granice. Trasa ovog auto-puta koji prolazi kroz Srbiju i koji će iznositi ukupno 77 kilometara značajna je svakako za razvoj nekoliko okruga u Srbiji, privlačnija je investitorima, a samim tim omogućuje dalji razvoj i napredak, ali i ostanak mladih ljudi u tim delovima i tim okruzima kroz koje će ovaj auto-put prolaziti.

Iza nas ostaće 350 kilometara završenih auto-puteva, 250 kilometara koji su u izgradnji, da ih ne navodim sve. Dakle, Moravski koridor, auto-put Sremska Rača - Kuzmin, auto-put Preljina-Požega, brze pruge Beograd-Novi Sad, Pojate-Kruševac, nastavak auto-puta "Miloša Velikog" od Čačka do Požege itd.

Za vreme prethodne vlasti u tom pogledu Srbija je bila crna rupa. Svi su nas obilazili, a sam podatak da imamo na našim putevima 20 miliona vozila više nego što smo to imali recimo 2012. godine, najbolji je pokazatelj u kakvom se stanju infrastrukturnom nalaze naši putevi i koliko je zapravo Srbija napredovala i koliko se razvila.

Isto tako, na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Japana u otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze za dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja.

Zaključenje ovog ugovora predstavljalo bi značajan doprinos u unapređenju bilateralne saradnje koju imamo sa Japanom, olakšalo bi privredna ulaganja kako naših firmi u Japan, tako i japanskih firmi u Republiku Srbiju i naravno dovelo bi do korišćenja finansijskih instrumenata za podsticanje, kao što sam rekao, viših oblika bilateralne saradnje i finansijske saradnje.

Takođe, obeležili smo 140 godina tradicionalnog prijateljstva i bilateralnih odnosa sa Japanom i činjenica je da ta saradnja i to prijateljstvo svakim danom sve više i više raste i unapređuje se, a o čemu svedoči i velika investicija koja se desila pre samo par dana u Inđiji, gde je postavljen kamen temeljac za, pričali su poslanici, japansku fabriku za proizvodnju guma "Tojo Tajers" u ukupnoj vrednosti od oko 400 miliona evra. Treba podsetiti i na veliku zainteresovanost japanskih investitora da u Novom Sadu otvore još jednu fabriku ukupne vrednosti, neverovatnih dve milijarde dolara.

Na kraju, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, kojim se uređuje koprodukciona kinematografska saradnja. A s obzirom na svetski značaj koji imaju francuski film, francuska kinematografija, i više je nego jasan značaj donošenja ovog zakona.

Na samom kraju, pozvao bih sve poslanike kao predstavnik poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu" da podržimo predloge ovih zakona i da u Danu za glasanje damo podršku daljem razvoju i kulture, očuvanju javnog interesa, demokratskih vrednosti društva, ali i podršku daljem jačanju saradnje naše zemlje sa brojnim drugim evropskim i svetskim državama. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dame i gospodo, cenjeni ministre sa saradnicima, jedan od fenomena koji su se odomaćili u poreskoj kulturi i tradiciji i praksi jeste svakako fenomen sive ekonomije koji prevashodno narušava uspostavljen odnos poverenja između države i građana, ali isto tako inatno prkosi i zakonskim sistemima, dobrim poslovnim običajima i ustanovljenom opštem pravnom načelu jednakosti, koji govori da su pred zakonom svi subjekti jednaki.

Suština sive ekonomije jeste obavljanje određene ekonomske delatnosti s ciljem sticanja odgovarajuće koristi na način da se izbegava plaćanje poreza i druge obaveze države, a na račun, naravno, svih nas pojedinaca, odnosno građana same države, BDP i napretka kao i razvoja.

Siva ekonomija svoj procvat u Srbiji doživela je u periodu od 2000. do 2012. godine kada je učešće sive ekonomije u BDP iznosilo 33,2 do 30,01% što i nije preterano čudno imajući u vidu da je tada u Srbiji vladala tzv. „burazerska ekonomija“.

Termin potiče od verovatno rodbinskih odnosa dva brata izvesnog Gojka, izvesnog Dragana koji su bili prioritetni kriterijumi za uspostavljanje određenih poslovnih odnosa. U tom periodu imali smo ubedljivo najveći procenat sive ekonomije u BDP, a odmah iznad nas bila je Bugarska.

Sada je taj procenat u Srbiji svega oko 15% i mi se sada rangiramo sa visokorazvijenim evropskim zemljama u tom smislu, a na taj rezultat, naravno uticala je jedna bespoštedna snažna borba države. Samo jedan delić u toj slagalici jeste upravo i ovaj Zakon o fiskalizaciji čiji je osnovni cilj da suzbije sivu ekonomiju, da podigne nivo prihoda BDP, samim tim naš razvoj i napredak.

Zakon dolazi na razmatranje 15 godina nakon Zakona o fiskalnim kasama kojima je bio uređen fiskalni sistem. Taj zakon, kako smo čuli, danas i od vas ministre i od kolega poslanika pokazao je brojne nedostatke, mane, velike ili visoke troškove za sve obveznike poreza i prosto rečeno, pregazilo ga je vreme. Tako da ovaj Predlog zakona dolazi u pravom vremenskom periodu i poboljšaće mnogo toga.

Kao što smo rekli, osnovni ciljevi jesu efikasnija kontrola prometa roba i usluga, ali i datog avansa za buduće promete i usluge, čime se doprinosi i smanjivanju sive ekonomije i boljoj naplati poreza. Takođe, cilj je i efikasnije praćenje i kontrola poreskih obveznika čime se smanjuje potreba za učestalim terenskim kontrolama od strane poreskih inspektora, koji su često bili u saradnji sa serviserima fiskalnih kasa i drugih elemenata u okviru fiskalnog sistema, čime se, i to smo čuli, smanjuju troškovi za sve obveznike.

Takođe, cilj je i proširenje obima obveznika gde će se samo u specifičnim i izuzetno opravdanim situacijama moći izbeći rešenja iz ovog zakona i naravno, kao što smo već istakli, cilj je dodatno smanjenje troškova.

Sada će automatski svaki račun koji bude izdat istovremeno biti dostupan i poreskoj upravi na uvid u realnom vremenu. Novina je da će i potrošači moći da uoče da li je određeni račun izdat u skladu sa zakonom ili nije.

Naravno, zakon počinje da se primenjuje 1.1.2022. godine i zasigurno je da će do tada biti rešena pojedina pitanja koja predstavljaju određene nedoumice kod građana. Recimo, šta bi se dogodilo u slučaju da se nakon izdavanja računa i njegovog prenosa u poreski sistem uoče određene tehničke nenamerne greške na samom računu?

Potom, postavlja se pitanje šta će se desiti u slučajevima naknadno odobrenih rabata ili knjižnih odobrenja, u smislu fiskalizacije? Isto tako postavlja se pitanje, da li će ovim rešenjima iz ovog zakona biti obveznici, recimo poljoprivredni proizvođači koji svoje proizvode prodaju na pijacama, možda neko ko se bavi uslugom preseljena, taksi vozači koji imaju samo jedno vozilo itd?

Ne sumnjam da ćete ova ali i druga sporna pitanja koja se mogu javiti uspešno rešiti, imajući u vidu vaše znanje, vaše iskrene motive, izuzetnu posvećenost ali i tim koji vas okružuje i koji zaista svaki put i iznova pokazuje rezultate, ne samo u oblasti finansija, jer se rezultati iz finansija prelivaju, da li je tako, i na same rezultate države.

Hvala vam na tome. Hvala vam i što ste toliko često sa nama, što ste na raspolaganju ne samo predstavnicima državnih organa, predstavnicima lokalnih samouprava nego i svim građanima Republike Srbije.

Iskrenog mišljenja, bez namere da vam podilazim, da možete biti zaista primer za mnoge vaše kolege. Još jednom veliko hvala na tome, a ovako pozitivne primere akta koji donose samo dobrobiti za našu zemlju, mi kao poslanici ne možemo ništa drugo nego apsolutno podržati u Danu za glasanje. Zahvaljujem se na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2020.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni ministre, dame i gospodo, setom zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnjeg zasedanja Narodne skupštine na najbolji i na nedvosmislen način dokazuje se da Republika Srbija nastavlja uspešnu borbu sa ovom svetskom nemani koja se dodatno razgoropadila i koja je ušla u sve pore državnog i društvenog sistema, ali dokazuje nam se da i u takvoj delikatnoj teškoj situaciji Republika Srbija nastavlja da ulaže, da napreduje i da jača konkretno ovim zakonima i ovim sporazumima u oblast zaštite zdravlja i zaštite životne sredine, konkretno ulažući sredstva u rekonstrukciju i u edukaciju sistema zdravstvene zaštite, a isto tako i u vodosnabdevanje, prečišćavanje otpadnih voda, kanalizaciju i sistem digitalnog grejanja, gde se kao krajnji korisnici javljaju svi građani Republike Srbije kojima će ovo biti na dobrobit.

Prvim zakonom pruža se podrška zdravstvenom sistemu da izdrži i da nastavi borbu sa pandemijom Kovid-19 i obezbeđuju se sredstva za obnavljanje, adaptaciju, rekonstrukciju određenih bolnica, izgradnju kovid laboratorija, ali i nabavku svih aparata, opreme i svega onoga što je neophodno za dalje zaustavljanje širenja ove pandemije i nadamo se, naravno, konačne pobede nad ovom pošasti.

Međutim, ovo ulaganje ne odnosi se samo na borbu protiv pandemije koja će, naravno, nekada proći. Odnosi se na nešto što će ostati našim budućim pokolenjima, generacijama i budućnosti koja dolazi. Još 2014. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a tada predsednik Vlade, uočio je probleme i nedostatak sredstava u sistemu zdravstvene zaštite i najavio projekat ulaganja jedne milijarde evra u zdravstvo.

Zbog građana Republike Srbije, podsetićemo se samo na nekoliko segmenata koji su na najbolji mogući način opisali stanje u zdravstvenom sistemu Republike Srbije do momenta preuzimanja odgovornosti za vršenje vlasti od strane SNS.

Dakle, te 2012. godine u Evropskom parlamentu u Briselu predstavljena je lista evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa koja rangira evropske države po kvalitetu pružanja zdravstvene usluge. Republika Srbija, nažalost, u tom vremenskom periodu zauzela je na toj listi poslednje 35 mesto, osvojivši samo 451 poen od minimalno 333, a maksimalno 1.000 poena. Te 2012. godine, Srbija je izdvajala veoma mali procenat izuzetno niskog bruto društvenog proizvoda za zdravstvo po glavi stanovništva, čime je bila svrstana, takođe, u zemlje koje se nažalost rangiraju među poslednjima u Evropi.

Dugovanja za neplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje iznosila su neverovatnih 840 miliona evra. Te 2012. godine, dugovanja zdravstvenih ustanova bila su oko 300 miliona evra. Država Srbija u tom periodu godišnje je izdvajala, verovali ili ne, pet milijardi dinara za 13.600 fantomski zaposlenih ljudi za koje se ne zna ni ko su ni šta su uradili, ni kakvu su uslugu pružali, ni kakav je bio kvalitet usluge, jer prosto nisu imali ni ugovor sa Republičkim zdravstvenim osiguranjem. Dakle, pet milijardi dinara godišnje.

Takođe, te 2012. godine na teret zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji nije bio ni jedan jedini lek za retke bolesti. Tako bih mogao sada do kraja vremena koje je predviđeno za današnju raspravu da govorimo o tome šta nije valjalo i kako je radila prošla vlast, a sada Tviter opozicija. Sve ovo svedoči zaista o jednoj velikoj zapuštenosti zdravstvenog sistema, lopovluku, nebrigi, nemaru, osim za sopstvene džepove.

Inače, sve ove podatke koje sam naveo i mnoge druge izjavio je tadašnji ministar zdravlja dr Zoran Stanković, a u Vladi Mirka Cvetkovića. Danas Republika Srbija ulaže preko 10% BDP po glavi stanovnika u zdravstvo, a podsetimo se samo kratko planova i onoga što je konkretno urađeno. Pa, tako će u Klinički centar Srbije Republika Srbija uložiti oko 150 miliona evra, u Klinički centar Vojvodine 54 miliona evra, Klinički centar u Kragujevcu 43 miliona evra, naravno, sa svom pratećom opremom, u Dedinje 2 uloženo je 42 miliona evra, u Tiršovu 2 oko 100 miliona evra, u Onkologiju devet miliona evra, u Onkologiju u Novom Sadu 6,6 miliona evra, u Kliničko bolnički centar Dragiša Mišović 14 miliona, u Zemunsku bolnicu šest miliona, u Tiršovu 1 osam miliona. U toku je rekonstrukcija 40 opštih bolnica u zemlji, a ukupna vrednost radova je oko milijardu evra. Samo deo ovoga što sam naveo smatram dovoljnim pokazateljima kakva je razlika u zdravstvenom sistemu Srbije danas i kakva je bila za vreme prošlog režima.

Kada govorimo o drugom zakonu i o drugom sporazumu, on nas svojom sadržinom upoznaje da ćemo u zgradama centralne vlasti unaprediti energetsku efikasnost. Treba podsetiti da je Republika Srbija i potpisnik ugovora o energetskoj zajednici, gde je jedan od zahteva i obaveza renoviranje javnih zgrada centralne vlasti, kako bi se ispunili neophodni uslovi u pogledu energetskih svojstava, a sa ciljem smanjenja gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, davanja doprinosa naše zemlje ublažavanju klimatskih promena, naravno velikih ušteda energije i postojanja estetskih manifesta nakon ovih rekonstrukcija.

Sporazumom o vodosnabdevanju i postrojenjima za preradu otpadnih voda omogućujemo da dobijena sredstva upotrebimo u projekat obnove i rekonstrukcije vodovodne mreže u preko 60 jedinica lokalne samouprave u Srbiji, gde će direktnu korist osetiti preko dva miliona ljudi. Dakle, dva miliona građana Republike Srbije koristiće i piće kvalitetniju i bolju vodu.

Takođe, ne znam da li su građani Srbije upoznati, da li su svesni da se sada otpadna voda koja iz njihovih domaćinstava, iz određenih obrazovnih, zdravstvenih ustanova, ugostiteljskih objekata, koja je neretko pomešana sa industrijskom vodom koja sadrži brojne čestice i supstance, praktično da sva ta otpadna voda odlazi u naše vodotokove, odnosno naše reke, jezera, kanale. Upravo ovim ulaganjem ova otpadna voda završiće u postrojenjima za preradu, gde će ona kao ekološki čista i ispravna završiti u vodoprijemnicima. Na taj način sprečiće se ekološke katastrofe u našim rekama, jezerima, našim kanalima i, normalno, zaštiti će se životna sredina.

Isto tako, ovim sporazumom obezbedićemo sredstva za izgradnju i rekonstrukciju, obnovu kanalizacione mreže u Srbiji, gde je, po rečima predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, predviđeno da svaki grad, svaka opština, svako selo, svako domaćinstvo u Srbiji bude priključeno na kanalizacionu mrežu. Sada negde oko dva miliona stanovnika svoje otpadne vode šalje u septičke jame. Za ove namene je mimo ovog sporazuma u narednom periodu predviđeno preko milijardu evra.

Jedan od sporazuma je i rehabilitacija sistema daljinskog grejanja, koja podrazumeva brojne koristi kako za potrošače, tako i za kompletno stanovništvo, ali i životnu sredinu. Svako snabdevanje energijom koje je održivo, efikasno i pouzdano apsolutno je poželjno.

Ovim sporazumom sprovešće se izgradnja, rekonstrukcija ili zamena postrojenja za proizvodnju toplotne energije, mreže, savremenih SKADA automatskih sistema, kotlarnica, podstanica itd, a tu privilegiju u ovom krugu ili u ovoj grupi imaće Beograd, Jagodina, Kragujevac, Leskovac, Negotin, Niš i Pirot.

Zaista je fascinantno da, i pored ogromnih problema koji su izazvani pandemijom korona virusa u celom svetu, gde najveći broj zemalja praktično stoji čekajući da vidi rasplet, naša zemlja Republika Srbija nastavlja da ulaže, da jača, da napreduje. Dokle je to tako, imaćete bezrezervnu podršku, ako ne svih, onda najvećeg broja poslanika. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 27.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Zamenik predsednika skupštine grada Grad Vršac Grad Mesečno 42721.00 RSD 17.05.2016 -