VLADIMIR GRAHOVAC

Nestranačka licnost

Rođen je 1975. godine, u Subotici gde i danas živi.

Po zanimanju je ekonomski tehničar.

Član saveta i sekretar u MZ Centar III, u kojoj je izuzetno aktivan.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put dobija mandat narodnog poslanika. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:13

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko.

Danas je na dnevnom redu Predlog zakona o socijalnoj karti za koju je postojala potreba da se donese moglo bi se reći već odavno. Šta je prvenstvena svrha ovog zakona? Ovim zakonom se uređuje uspostavljanje i vođenje objedinjenog registra socijalnih karata, odnosno način pristupanja, sadržina, obrada podataka, kao i ostala pitanja od značaja za njihovo vođenje.

Socijalna karta je jedinstveni registar koji sadrži podatke o pojedincu i sa njim povezanih lica, o socijalno-ekonomskom statusu, podatke o vrsti prava i usluga iz socijalne zaštite koje lice koristi ili je koristilo, kao i podatke o službenim licima koja su vodila, odnosno odlučivala o pojedinačnim pravima.

Cilj uspostavljanja socijalne karte je postojanje jedinstvene i centralizovane evidencije koja sadrži tačne i ažurne podatke o socijalnoj-ekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica i koja omogućava utvrđivanje činjenica neophodnih za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne politike, a posebno radi efikasnijeg ostvarivanja prava i usluga socijalne zaštite i pravednije raspoređivanje socijalne pomoći.

Kada se bude uspostavio ovaj sistem u elektronskom obliku, u čijoj će bazi podataka biti povezani podaci iz centralnog registra stanovništva, organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, registrima iz MUP, iz organizacija nadležnih za poslove zapošljavanja, poreske uprave, Republičkog geodetskog zavoda, stvoriće se najpreciznija moguća slika o socijalnom statusu u kojem se pojedinac u tom trenutku nalazi.

Svedoci smo svi da su u pojedinim slučajevima socijalnu pomoć dobijali i građani koji na realnim osnovama na to nisu imali pravo, dok sa druge strane naši sugrađani često i zbog neinformisanosti, jednostavno nisu koristili prava koja im u svakom slučaju pripadaju. Usvajanjem zakona o socijalnim kartama te situacije će u budućnosti biti izbegnute.

Šta će konkretno doneti formiranje socijalne karte? Obezbediće što veći obuhvat socijalno ugroženog stanovništva uz smanjivanje greški isključenosti doprineće smanjivanju neopravdanog dodeljivanja socijalnih davanja, zatim, povećaće transparentnost u dodeljivanju socijalne pomoći, ubrzaće se proces ažuriranja u slučaju promene ekonomsko-socijalnog statusa pojedinca.

Ova karta će takođe pružiti ujednačavanje podataka koji se koriste u postupcima vezano za socijalnu zaštitu, kao i pružanje podrške pri kreiranju sveukupne socijalne politike u našoj državi. Implementacija sistema socijalnih karata sastoji se iz dva segmenta – izrade pravne regulative, odnosno donošenja ovog zakona i podzakonskih propisa i izrade informacionog sistema, odnosno registra socijalnih karata. Zato je od veoma velike važnosti da ovaj zakon usvojimo i krenemo ubrzano u realizaciju formiranje socijalnih karti.

U Predlogu zakona se definišu i organi koji će koristiti podatke koji se obrađuju u socijalnoj karti, kao što su organi nadležni za sprovođenje socijalne zaštite, centri za socijalni rad, jedinice lokalne samouprave koje obavljaju poverene poslove, ministarstvo, nadležni organi autonomne pokrajine, nadležni republički organ za sprovođenje aktivnosti unapređenja socijalne zaštite i drugi organi uprave i institucija u skladu sa zakonom.

U tom smislu ja bih apostrofirao značaj mesnih zajednica kao organa koji je neposredno u komunikaciji sa građanima i koje su često bolje upoznati sa socijalno-ekonomskom situacijom stanovnika tog naselja ili dela grada ili opštine, od nekih viših organa uprave ili socijalnih ustanova. Boljim iskorišćavanjem institucija koje su u direktnoj i neposrednoj komunikaciji sa građanima došli bismo na najpreciznijih podataka o socijalnom statusu stanovništva.

Mesne zajednice neretko budu prva vrata socijalno ugroženih stanovnika na koje oni imaju priliku da zakucaju i dobiju informaciju, u krajnjoj liniji i urgentnu pomoć. Iz tog razloga treba voditi računa da se prilikom sprovođenja ovog zakona i ovaj najniži lokalni organ rukovođenja upotrebi u cilju što bolje i pravednije implementacije rezultata ovog zakona o socijalnim kartama.

Potreba za postojanjem tačnih podataka putem socijalnih karata bi se mogla slikovito primeni recimo u primeru situacije kada se dešavalo da članovima biračkih odbora koji su bili u statusu nezaposlenog zbog tog jednodnevnog angažovanja bude prekidan status nezaposlenog lica, pa su te osobe morale ponovo da se prijavljuju na tržište rada.

Kada smo već kod građana koji su učestvovali kao članovi biračkih odbora na prethodnim izborima, prosto mi je nepojmljivo da još niko nije reagovao na bezobzirne optužbe lidera pojedinih stranaka, da su ti ljudi učestvovali, po njihovim rečima, u nekakvim sumnjivim poslovima tokom izbornog dana.

Podsetiću vas, dame i gospodo poslanici, da je u prethodnom izbornom ciklusu učestvovalo preko 20 političkih organizacija koje su u velikoj meri iskoristili pravo i predložile članove proširenih sastava biračkih odbora na oko osam i po hiljada biračkih mesta širom Srbije, a radi se o strankama različitog spektra od radikala, socijalista, DSS-a, stranaka mađarske, albanske nacionalne manjine, Ugljaninove stranke, stranke Sergeja Trifunovića.

Pored predstavnika svih tih političkih opcija bilo je tog dana prisutno i oko 50 hiljada članova stalnog sastava biračkih odbora. Sve u svemu nekoliko desetina, pa i stotina hiljada ljudi, predstavnika najrazličitijih političkih stranaka, brinulo se tog dana o ispravnosti biračkog procesa. Sada, Vuk Jeremić kao prioritet svoje politike, predlaže 17 hiljada kontrolora na biračkim mestima.

Dakle, za dolazak na vlast građanima Srbije taj čovek ne nudi bolju ekonomsku politiku, više investicija, jačanja putne ili železničke infrastrukture, povećanje plata ili penzija. Ne, on nudi, kao prioritet, 17 hiljada kontrolora da ih ne bi pokrali na biračkim mestima.

Ja sam iskreno pomislio da je taj čovek u trenutku razočaranja u veliku izlaznost, podsetiću vas na prethodne izbore je izašlo oko četiri ili pet procenata manje birača nego na prethodnim parlamentarnim izborima što zbog pandemije, što govori kada se svi pripadnici opozicije saberu, otprilike to dolazi do njihovog rezultata koji mogu da očekuju.

Pretpostavio sam da Jeremić je izrekao tu izjavu razočaran velikim odzivom građana Srbije na tim izborima. Međutim, Vuk Jeremić nedavno ponavlja tezu da će opet biti pokradeni izbori ukoliko on ne obezbedi 17 hiljada njegovih svetaca. Da li je on svestan da time bezobzirno vređa nekoliko stotina hiljada ljudi koji su tog dana bili na tim izbornim mestima? U proseku njih preko 20 po biračkom mestu. On praktično optužuje desetine hiljada naših sugrađana da su nešto pokrali. Tog dana su se na izbornim mestima bili naši sugrađani, naše komšije, bake, dede, studenti, obični mali ljudi totalno različitih političkih uverenja. A, taj čovek ih svesno optužuje da su učestvovali u nečemu nečasnom, da su se na nekom biračkom mestu sastavili predstavnici, na primer Radulovića, Šapića, Sergeja, Zelenovića, Velje Ilića, Ugljanina, zajedno sa predstavnicima vlasti i dogovorili su se da urade šta?

Sramotno je što jedan čovek koji pledira da postane važan politički faktor na prostoru Srbije na taj način optužuje građane naše zemlje da su bili deo neke nečasne radnje, bez obzira što i sam zna da to u stvarnosti nije moguće da se desi.

Morao sam da se osvrnem na ovaj detalj pošto u brojnim razgovorima sa ljudima koji su tog dana bili na biračkim mestima, a među njima ima i građana koji nisu simpatizeri vladajućih struktura, takođe dolazi do nezadovoljstva stavom koji prezentuje ovaj političar u svojim javnim nastupima.

Sve u svemu, sa zadovoljstvom očekujem usvajanje predloženog zakona i uspostavljanje precizne evidencije socijalno najugroženijeg sloja našeg stanovništva, a time i veće mogućnosti za pomoć koja je takvim licima u svakom slučaju i pripadaju. Hvala.