Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, složićete se da je pitanje populacione politike jedno od veoma značajnijih nacionalnih pitanja, a da problem negativnog prirodnog priraštaja nije prisutan u Srbiji ni od juče, ni od pre par godina. To je problem koji datira od davnih pedesetih godina prošlog veka, ali se problemom nataliteta, problemom smanjenja broja stanovnika, pitanja pomoći porodicama sa decom niko nije bavio do dolaska predsednika Aleksandra Vučića na vlast.

On je prvi državnik koji je rešio da se uhvati u koštac sa ovim globalnim problemom, pa je pitanje populacione, pitanje demografske politike postavio kao jedno od strateški važnih pitanja za Republiku Srbiju.

Mi danas ekonomski, kao država, napredujemo. Otvaramo nove fabrike, imamo jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, ali mi moramo da brinemo svakako o našoj budućnosti, a naša budućnost su naša deca.

Upravo, prepoznajući značaj pomoći porodici sa decom Vlada je nama uputila na razmatranje ovaj Predlog zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć koji predviđa pružanje dodatne finansijske pomoći majkama, u posebnim slučajevima očevima ili starateljima koji imaju decu do 16 godina starosti.

Dakle, oni imaju, ukoliko se prijave u određenom roku, već od 25. septembra će na svojim računima imati uplaćeno po 10.000 dinara za svako njihovo dete kao jedan vid pomoći u možda finansijski najizazovnijem periodu u toku godine za njih, u septembru mesecu, kada su neophodna značajna novčana izdvajanja za početak godina svakog mališana.

Moram da naglasim da smo izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u prethodnih par godina kroz adekvatnu materijalnu podršku stvorili uslove koji pre svega ohrabruju mlade ljude da se odluče za najvažniji korak u njihovom životu.

Podsetiću vas da smo krajem 2021. godine povećali podršku majkama za prvo rođeno dete, kada je ona podrška povećana sa 100.000 dinara na 300.000 dinara. Jednokratno je uvedena i novčana pomoć za svako drugo i treće dete u iznosu od po 100.000 dinara.

Takođe, tadašnjim izmenama i dopunama zakona majke su ostvarile pravo da po osnovu rođenja mogu da kupe nekretninu uz finansijsku pomoć države.

Ovo je veoma značajno zato što nerešeno stambeno pitanje danas često zna da obeshrabri mlade ljude da se odluče da stvaraju ili proširuju porodicu.

Da je postignut pozitivan rezultat davanjem više novca i pomoći porodicama sa decom govori podatak da je u 2022. godini bilo za 0,8% više rođene dece u odnosu na 2021. godinu. To svakako ne bi bilo moguće da su na snazi ostale podrške, pomoći države iz 2012. godine, kada je za prvo rođeno dete država izdvajala svega 305 evra. Danas ta pomoć iznosi gotovo 3.000 evra. Za drugo dete 2012. godine država je izvajala nešto više od 1.100 evra, a danas izdvaja 3.600 evra. Za treće dete pomoć 2012. godine je bila nešto više od 2.100 evra, a sada ona iznosi čak 16.705 evra i isplaćuje se u 120 rata. Za četvrto dete nekada 2.800 evra, a sada čak 23.558 evra, koje se takođe isplaćuju u 120 rata.

Tako da bez odgovornog vođenja države, bez odgovornog vođenja državnih finansija kako predsednika Aleksandra Vučića, tako i Vlade Republike Srbije sva ova povećanja ne bi ni bila moguća.

Ono što je značajno jeste da pozitivnost rasta naše ekonomije i privrede se ne ogleda samo u ovim povećanjima i pomoćima koje sam ja sada navela, već se ogleda i kroz smanjenje broja nezaposlenosti, kroz izgradnju novih bolnica, novih škola, novih puteva, novih saobraćajnica.

Moram da istaknem da će sadašnja vlast za 12 godina, koliko je na čelu države, imati više kilometara pruga i puteva izgrađeno nego što su to imale sve vlasti od 1945. godine do 2012. godine. To je, složićete se, veliki uspeh i samo još jedan od pokazatelja da se Srbija menja na bolje, da postaje uređenija i sigurnija za život svakog građanina. Sve ono što je u prethodnoj deceniji urađeno u našoj državni garant je da politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića radi isključivo u najboljem interesu svakog građanina, da tim interesom nikada nije, niti će ikada trgovati, već će se isključivo zalagati da od naše zemlje samo pravi bolje i lepše mesto za odrastanje svakog mališana, ali i za odrastanje svih generacija koje dolaze posle nas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, do pre desetak godina na temu metroa se koristila isključivo za politikanstvo, za praznu demagogiju i za prikupljanje političkih poena. Danas to više nije slučaj. Danas smo došli do trenutka kada izgradnja metroa u našoj prestonici postaje stvarnost.

Upravo jedan od polaznih dokaza za to jeste i zakon o kome danas ovde diskutujem. To je zakon o metrou i gradskoj železnici. Ovaj predlog zakona će s jedne strane omogućiti da se brže i jednostavnije realizuje projekat, dakle, od procesa pribavljanja zemljišta, do izdavanja neophodnih dozvola i ubrzavanja procedure javnih nabavki koje su neophodne za realizaciju ovog projekta.

Dakle, donošenjem ovog zakona steći će se svi neophodni uslovi koji su potrebni za početak izgradnje metroa.

Višedecenijski san svih građana Srbije, a pre svega građana koji žive u Beogradu, počeće da se ostvaruje u novembru mesecu, za kada je predviđen početak izgradnje metroa. Do 2030. godine nećemo stati sa radovima i tada je predviđeno da naša prestonica ima izgrađen 41 kilometar metroa sa 42 stanice i dve linije koje će pokriti veći deo grada.

Izgradnja metroa nije samo način da se smanje saobraćajne gužve, to je, pre svega, prestiž i snaga jednog grada i jedne države. Mi ćemo zajedno sa izgradnjom metroa krenuti i u proširenje i modernizaciju BG voza, koji će dodatno smanjiti saobraćajne gužve s jedne strane, s druge strane, olakšaće povezanost između svih prigradskih beogradskih opština. Takođe, doprineće i ravnomernom razvoju tih prigradskih beogradskih opština.

Naš cilj i ono čemu težimo jeste da do 2030. godine sav javni saobraćaj u našoj prestonici bude električni ili hibridni, dakle, da ispunjava sve ekološke standarde.

Podsetiću vas samo da su u toku radovi i na brzoj pruzi Beograd - Stara Pazova - Novi Sad, da će na toj pruzi vozovi saobraćati brzinom od 200 kilometara na sat i to će omogućiti da se od Beograda do Novog Sada stigne za manje od 30 minuta. Ova pruga će biti nastavljena, dakle, izgradnja ove pruge će biti nastavljena i dalje ka severu, ka Subotici i Budimpešti.

Ono što je važno da se napomene jeste da ni južni deo od Beograda takođe neće biti zapostavljen. Za naredni period predviđena je rekonstrukcija pruge Beograd - Niš, a takođe i izrada projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju pruge Beograd - Bar.

Dakle, svi ovi projekti su samo još jedan dokaz da je politika predsednika Aleksandra Vučića i politika ujedno SNS politika napretka i sigurne budućnosti za sve naše građane.

Proces stabilizacije finansijskih prilika, koji je počeo promenom vlasti 2012. godine, danas nam omogućava da krenemo u realizaciju projekta koji su decenijama unazad čekali da dođu na svoj red.

Dežurni kritičari često znaju da skrenu pažnju na kredite koje naša država danas uzima, ali ono što zaboravljaju jeste da za razliku od perioda kada su oni bili na vlasti, mi danas novac pozajmljujemo po nikada nižim kamatnim stopama i isključivo za izgradnju i ulaganje u infrastrukturu, a ne za isplatu plata i penzija, kao što su to oni radili.

Infrastruktura je veoma važna i ona je sinonim za 21. vek. Žalosno je da su decenijama neki građani čekali da do njihovih mesta stignu autoputevi i sa njima nove investicije, sa investicijama nova radna mesta, da su čekali decenijama da se krene sa ulaganjem u železničku infrastrukturu, ali i ulaganjima u javni prevoz u našoj prestonici.

Mi danas, iako smo pogođeni svim posledicama koje ova pandemija korona virusa nosi sa sobom, nismo odustali ni od jednog važnoj infrastrukturnog projekta koji smo građanima obećali u prethodnom periodu. Danas kada vodite odgovornu i domaćinsku politiku ima prostora za sve, i za ulaganja u infrastrukturu i za ulaganja u zdravstvo i za ulaganja u digitalizaciju i za povećanje plata i penzija, dakle, za sve ono što predstavlja napredak i poboljšanje života naših građana.

Mnogi nam nisu verovali da ćemo od jednog rugla i jedne prljavštine koja je bila ovde u centru Beograda uspeti da napravimo jedno prelepo naselje, jedan prelepi centar, možda jedan od najlepših u jugoistočnoj Evropi. Zato znam da ćete od pojedinih političkih kritičara sigurno i sada čuti da od ovog kapitalnog i važnog projekta, od izgradnje metroa neće biti ništa. Ali, dragi građani, budite sigurni da naša država, naš predsednik, naša Vlada neće odustati i od realizacije ovog projekta i da će održati datu reč.

Cilj sadašnje vlasti, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, jeste da svaki zarađeni dinar se isključivo utroši ka ostvarenju jednog cilja, a to je stvaranju bolje budućnosti naše države, stvaranju bolje budućnosti za naše građane. Za to ćemo se boriti uvek i bez obzira na sve. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, u svom današnjem izlaganju akcenat ću staviti na Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelt Dominike o saradnji u oblasti poljoprivrede.

Na samom početku istakla bi da je Komonvelt Dominika jedna od 18 zemalja koja je pre tri godine povukla priznanje tzv. države Kosovo. Naša država je ceneći tu hrabrost i taj potez sa Komonvelt Dominikom 2019. godine potpisala pored ovog Sporazuma u oblasti poljoprivrede koji je danas na dnevnom redu još i sporazume u oblasti turizma, u oblasti visokog obrazovanja i naučnog istraživanja.

Ovakvi sporazumi su samo pokazatelj da se naša država danas vraća na nivo jedne ozbiljne diplomatije koja podrazumeva da kada su spoljnopolitički odnosi u pitanju za nas nema manje ili više važnih zemalja. Mi danas težimo da sa svim državama sveta ostvarimo dobru spoljnu i političku i ekonomsku saradnju.

Sporazumi koje naša država potpisuje u oblasti poljoprivrede s jedne strane doprineće proširenju saradnje između poljoprivrednih proizvođača, razmeni iskustava, doprineće i uvođenju nekih novih tehnologija u obrađivanju zemljišta, ali s druge strane ono što je najznačajnije, doprineće povećanom izvozu naših poljoprivrednih proizvoda dalje u svet.

Posle više od 30 godina mi smo ponovo uspeli sa našim poljoprivrednim proizvodima da uđemo na najzahtevnija svetska tržišta. Tu se svakako ubrajaju i ona visokoplatežna, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, kao što je Bahrein, ali i zemlje dalje da istoku, kao što su Indija i Kina.

Srpska poljoprivreda je za poslednje dve godine imala neverovatan rast u izvozu i 2020. godina je završena sa 4,2 milijarde prihoda od izvoza.

Udeo u tom eksportu svakako ima i pogon za prikupljanje i plasman meda. Naš med koji je prošle godine otvoren u opštini Rača. Čak 90% meda koji se prikupi u ovom pogonu ide dalje u izvoz u inostranstvo, ali ono što je za naše pčelare najznačajnije jeste da je nakon stavljanja u funkciju ovog pogona otkupna cena bagremovog meda skočila za 50%, a otkupna cena šumskog meda za neverovatnih 200%.

Zaista je ovaj pogon dobar primer prakse na koji treba da se ugledaju i ostali poljoprivredni proizvođači, dakle da se udružuju i da na taj način poboljšaju svoju poziciju na tržištu.

Koliko je važna poljoprivreda za našu državu, toliko je važan udeo poljoprivredu u ukupnom BDP prepoznala je i Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić i zato mi danas u oblast poljoprivrede ulažemo neizmerno više novca nego decenijama unazad. Vlada Republike Srbije iz budžeta izdvaja za subvencije mladim poljoprivrednicima čak 42 milijarde dinara.

Podsetiću građane da je 5. maja raspisan i novi javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava namenjen svim voćarima, povrtarima, odgajivačima cveća i vinogradarima.

Isti takav poziv će i u narednom periodu biti raspisan i za stočare, potom i za ratare, čime će biti obuhvaćene sve proizvođačke grane. Ono što je važno da se napomene da je kod ovog javnog poziva obezbeđeno da se novac dobije unapred, 50% su bespovratna sredstva, 40% je kreditna podrška, 10% sam poljoprivrednik treba da obezbedi.

Kao i kod prethodnih konkursa i kod ovog će mladi poljoprivrednici imati prednost i to pretežno oni koji dolaze iz istočne i južne Srbije, kao dve oblasti koje su najmanje razvijene u našoj državi.

Cilj je da ovakvom politikom podstaknemo mlade ljude da ostanu u našoj državi, da na svojim mestima pokrenu svoj biznis i da na svojim ognjištima podižu svoje porodice.

Svakako da svi ovi podsticaji ne bi ni bili mogući da Srbija danas nema stabilan finansijski potencijal koji je izgrađen dolaskom predsednika Aleksandra Vučića na vlast. S druge strane, da bi se poljoprivreda razvijala, mi moramo istovremeno da ulažemo i u infrastrukturu.

Ja, kao neko ko dolazi iz ruralne sredine mogu da posvedočim koliko mojim sugrađanima znači izgradnja novog puta, koliko im znači sređivanje atarskih puteva, ali i radi lakše povezanosti sa velikim gradovima, koliko im znači izgradnja novog autoputa.

Jedino dobrom i razvijenom putnom infrastrukturom na teritoriji čitave naše države mi možemo da privlačimo strane investitore i mi možemo da govorimo o ravnomernom regionalnom razvoju.

Upravo je to politika za koju se zalaže Srpska napredna stranka, za koju se zalaže predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. Dakle, politika ravnomernog regionalnog razvoja, politika ostanka mladih u Srbiji, ostanka mladih na selu, politika dobrih spoljnih odnosa sa svim državama u svetu i generalno politika napretka u svim oblastima.

Upravo ovi sporazumi koji su danas na dnevnom redu predstavljaju tu politiku sigurnosti, politiku napretka i zato ću ja u danu za glasanje, zajedno sa svojom poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati sve ove predloge zakona.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, kao što smo imali prilike da čujemo u raspravi u načelu, Predlog zakona o izmeni zakona o popisu stanovništva domaćinstava i stanova 2021. godine, predviđa odlaganje početka popisa za oktobar mesec ove godine.

Svesni svakako neizvesnosti koju ova pandemija korona virusa nosi sa sobom odlaganje početka popisa za oktobar mesec naredne 2022. godine, koji predviđa amandman koji je danas na dnevnom redu je, složićete se, u potpunosti opravdano.

Popis koji sprovodimo metodom klasičnog intervjua podrazumeva učešće oko 20.000 ljudi, popisivača i instruktora koji bi svakodnevno bili u kontaktu sa svakim našim građaninom, kao i sa onima koji su zaposleni u Republičkom zavodu za statistiku.

To u ovim okolnostima danas kada korona virus hara čitavim svetom, pa i našom državom predstavlja jedan ozbiljan zdravstveni rizik za sve naše građane.

S obzirom da je borba za očuvanje zdravlja i života građana jedan od šest osnovnih ciljeva rada sadašnje Vlade, ceo ovaj postupak odlaganja popisa je onda krajnje logičan.

U središtu politike Srpske napredne stranke, predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, jeste briga o životu svakog našeg građanina. Dokaz za to jeste i ovaj korona period kada smo uspeli da nabavimo zahvaljujući odgovornoj politici koju vodi naš predsednik, dovoljnu količinu vakcina za sve naše građane kada smo na samom početku izbijanja pandemije uspeli da nabavimo dovoljnu količinu respiratora, maski, lekova, dakle sve ono što garantuje siguran život građanima Srbije.

Činjenica da je pre desetak dana negde oko 22 hiljade stranih državljana potpuno besplatno primilo vakcine u našoj državi samo pokazuje kolika je zapravo snaga i moć naše države u borbi protiv ovog koronavirusa.

Kada je krenula korona kriza, negde oko 400.000 ljudi se iz inostranstva vratilo u Srbiju i to su mahom bili mladi ljudi. Većina njih je i ostalo ovde, s obzirom da su granice brojnih stranih zemalja zatvorene, da su one u „lokdaunu“ i da se generalno sada manje cirkuliše ka Zapadnoj Evropi.

Ono što je naš zadatak i na čemu mi već intenzivno radimo jeste da te mlade ljude zadržimo ovde u Srbiji, da im obezbedimo radno mesto i da oni ovde nastave da grade svoju budućnost.

Nasuprot ovakvoj današnjoj politici i našim naporima da svakog čoveka zadržimo u Srbiji u periodu od 2008. godine do 2012. godine to, nažalost, nije bilo tako. Vi ste u tom periodu imali situaciju gde je oko 400.000 ljudi ostalo bez posla i u tom periodu je Srbija dostigla nikada višu stopu nezaposlenosti, rekordnih 28%. Šta je ostalo tadašnjem građaninu, sem da u potrazi za novim poslom ode iz Srbije, ali nije tada bio problem samo nedostatak radnih mesta. Vi u tom periodu niste imali ni jednu ni novoizgrađenu bolnicu, školu, dakle ništa od onoga što predstavlja osnovne egzistencijalne potrebe svakog čoveka, a valjda su to osnovne stvari ukoliko želimo da imamo natalitet, ukoliko želimo da podstičemo bračne parove da imaju što više dece, ukoliko želimo da podstičemo mlade da ostanu u svojoj zemlji. Dragi građani, upravo politika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije radi na tome, da kroz podršku trudnicama, kroz podršku mladima, mladim poljoprivrednicima poboljša njihove uslove za život. Sve te probleme sa kojima se Srpska napredna stranka suočila dolaskom na vlast, mi danas, hvala Bogu, uspešno rešavamo. Rezultati te borbe se vide kroz desetine novootvorenih fabrika širom Srbije, kroz desetine hiljada novih radnih mesta i kroz stotine novoizgrađenih kilometara puteva. To su rezultati na koje se mi ponosimo.

Mi danas u fokus stavljamo svakog pojedinca, svaki kraj naše države, a takođe stavljamo u fokus i to da obezbedimo demografski napredak naše države. Zato je Vlada u prethodnom mandatu i povećala finansijska davanja za svu novorođenu decu. Bračnim parovima kojima je bila neophodna veštačka oplodnja obezbeđeno je besplatno neograničen broj pokušaja radi dobijanja prvog deteta.

Takođe, kako bi se smanjile liste čekanja u vrtićima, rekonstruisane su i brojne predškolske ustanove širom Srbije. Evo, u opštini Rača, iz koje ja dolazim, je upravo završena rekonstrukcija, ali i dogradnja predškolske ustanove zato što kapaciteti koji su bili dostupni u ranijem periodu nisu bili dovoljni da zbrinu i prime sve mališane sa teritorije opštine Rača.

Pored brige o našim najmlađima, a sve u cilju zadržavanja stanovništva u srcu Šumadije, mi smo pored kilometara novoizgrađenih puteva u prethodnom periodu uspeli da rekonstruišemo i dve seoske ambulante. Jedna je u selu Đurđevo, druga je u selu Malo Krčmare, koje unazad nisu radile čak 15 godina.

Dakle, očigledno je da u Srbiji sada postoji jedan kontinuitet kada je u pitanju unapređenje kvaliteta života mladih, ali i generalno svih ostalih građana, kada je u pitanju i povećanje broja zaposlenih i kada je u pitanju smanjenje broja onih koji iz ekonomskih razloga napuštaju našu državu i čini mi se da u ovom trenutku, kada je naša država postala ekonomski lider u regionu, a možda i šire, zaista su sve manje opravdani razlozi da građani napuštaju našu državu.

S obzirom da je naš cilj jaka i stabilna Srbija, Srbija koja stvara uslove za ostanak i opstanak svog naroda na ovom prostoru, ovaj popis, koji će biti sproveden sledeće godine, će nam samo pomoći da još preciznije definišemo i obrazovnu i zdravstvenu i agrarnu i ekonomsku i svaku drugu politiku za naredni period.

Koliko god da je ovaj popis važa, ono što je u ovom trenutku najvažnije jeste da koliko toliko sprečimo dalje širenje ove zaraze i da ovaj popis sprovedemo tek kada se steknu bezbedni uslovi za to, ne rizikujući tako ni živote, ni zdravlje naših građana. Zato ću ja, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – za našu decu, u danu za glasanje podržati ove amandmane, odnosno prolongiranje početka popisa za oktobar mesec 2022. godine.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, politika Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića se oduvek zasnivala na ravnomernom regionalnom razvoju svih krajeva naše države.

Cilj da svaki grad, svaka opština i svako selo ima razvijenu, kako putnu, tako i vodovodnu zdravstvenu obrazovnu infrastrukturu, postao je ostvariv.

Pored svih tih elementarnih uslova za život, u skladu sa vremenom i razvojem telekomunikacije, danas je jedna od osnovnih potreba i postojanje širokopojasnog interneta, u svim delovima naše države.

Za razliku od razvijenih gradova i opština gde on već postoji, ruralna područja su, nažalost, u zaostatku. Zbog toga mi danas na dnevnom redu imamo Ugovor kojim će se, nakon njegovog usvajanja, omogućiti da čak 500 škola i javnih ustanova u ruralnim predelima Srbije bude pokriveno širokopojasnim internetom.

Te škole će biti mesta sa kojih će se internet mreža dalje širiti i do 80.000 okolnih domaćinstava. To će svakako olakšati pristup učenika digitalnom obrazovanju, a sa druge strane pristup građana elektronskim uslugama.

Koliko je zapravo značajno da internet mreža bude dostupna svakom našem građaninu govori i ovaj korona period, kada se gotovo sve aktivnosti mogu obavljati putem internet mreže. Razvoj digitalizacije društva i privrede na kome je Vlada Republike Srbije radila u prethodnih par godina sigurno će nam doprineti da lakše prebrodimo sve korona izazove.

Naša država je možda jedina država u Evropi u kojoj učenici nisu izgubili nijedan školski dan zbog pandemije Korona virusa, jer smo mi na vreme krenuli sa ulaganjima u digitalno obrazovanje.

Da nismo samo na tom polju bili uspešni govori i podatak da smo prvi u Evropi po broju revakcinisanih građana, a to svakako ne bismo uspeli da odgovornom politikom koju vodi predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije nismo stvorili stabilne finansije zahvaljujući kojima smo i uspeli da nabavimo i platimo čak četiri vrste vakcina.

Dostupnost interneta u školama u seoskim područjima svakako će unaprediti kvalitet rada i nastave, poboljšati umreženost đaka i generalno unaprediti kvalitet svakodnevnog života mladih na selu.

Pored toga, sigurno će doprineti i daljem razvoju ruralnih oblasti, povezivanju privrednih regiona, stvaranju nekih novih radnih mesta i, ono što je možda najvažnije, doprineće delom i ostanku stanovništva na selu.

Predsednik Aleksandar Vučić sa svojim timom od samog dolaska na vlast intenzivno radi na tome da se poboljšaju uslovi života na selu. Pored stotine kilometara novoizgrađenih puteva, pored novih škola i rekonstruisanih škola i ambulanti, realizovan je u prethodnih nekoliko godina i veliki broj subvencija koje su od velikog značaja za sve poljoprivrednike i one koji žele da pokrenu svoju proizvodnju na selu.

Samo prošle godine je čak 3.000 mladih poljoprivrednika dobilo subvencije od strane države za nabavku novih mašina, za nabavku sadnog materijala i za pokretanje startap poslova. I ove godine će, takođe, biti raspisana četiri nova konkursa za podsticaje za poljoprivrednike i to takođe za nabavku mašina, nabavku traktora, za stočarstvo, za voćarstvo i povrtarstvo, a takođe i za pčelarstvo.

Koliki je zapravo značaj ulaganja u mlade na selima uverila sam se i sama kada sam pre desetak dana zajedno sa mojim koleginicama narodnim poslanicama obišla dva poljoprivredna gazdinstva u opštini Knić, gde smo se upoznale sa mladim ljudima koji su, iako jako mladi, iako su visoko obrazovani, imali želju i motivaciju da ostanu na svojim gazdinstvima, da tu pokrenu uspešno svoju proizvodnju i da se odluče da tu grade svoju budućnost. Za njih i njihove generacije radimo, za njih se borimo i oni nam daju snagu da još jači izađemo iz svih ovih napada koje svakodnevno pre svega trpi predsednik Aleksandar Vučić, a sa njim i brojni drugi visoki funkcioneri SNS.

Napadi od strane onih koji dok su bili na vlasti zahvaljujući vašem novcu, dragi građani, uspeli su da kupe na stotine nekretnina i da napune brojne bankarske račune na različitim egzotičnim destinacijama. Ti isti koji nisu građanima uspeli da stvore ni osnovne egzistencijalne potrebe za život, danas znaju nas da napadaju i da nam spočitavaju sve uspehe koje je Srbija uspela da ostvari dolaskom predsednika Vučića na vlast, ali ono što nama daje snagu i volju da idemo napred, da još odlučnije i borbenije radimo jesu rezultati i podrška koju ste nam vi, građani, dali na izborima u junu prošle godine kada je Srpska napredna stranka ostvarila preko 60% vaših glasova.

Do takvih rezultata nas je upravo dovelo odgovorno vođenje države, efikasno planiranje i upravljanje javnim politikama. Naš jedini interes su građani, naša deca i njihova budućnost. Od takve politike Srpska napredna stranka i predsednik Aleksandar Vučić neće nikada odstupiti, a ono što je najvažnije, tim interesom neće nikada ni trgovati. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, potreba za donošenjem Zakona o klimatskim promenama ne leži samo u tome da bismo kao država koja je na putu pridruživanja EU ispunili određene obaveze koje su propisane Poglavljem 27, već pre svega leži u odgovornosti koju imamo prema vama, građani Republike Srbije.

Usvajanjem ovog zakona sigurno će se povećati svest i znanje o klimatskim promenama, ali ono što je najvažnije jeste da će se smanjiti emisija gasova sa efektom staklene bašte. Da bi javnosti bilo jasnije, dakle, smanjiće se koncentracija štetnih gasova u atmosferi koji su prouzrokovani sagorevanjem fosilnih goriva u sektorima kao što su energetika, saobraćaj i industrija.

Predlogom zakona o klimatskim promenama, koji nam je Vlada uputila na razmatranje, obuhvaćena je kontrola i praćenje emisije šest gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Amandman po kome sam se javila predviđa praćenje emisije još jednog gasa. Taj gas je već uveden u listu gasova čije se emisije prate metodologijom za izradu inventara emisija gasova sa efektom staklene bašte koju Agencija za životnu sredinu već primenjuje. Stoga je usvajanje ovog amandmana i uključivanje ovog gasa u Zakon o klimatskim promenama u potpunosti opravdan.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine je od vašeg dolaska, ministarko Vujović, očigledno krenulo krupnim i odlučnim koracima u borbu sa svim štetnim uzrocima kako po klimatske promene, tako i po samu životnu sredinu. Kada kažem očigledno, mislim na brojne već urađene projekte, ali takođe i na one koje ste nam najavljivali da ćete uraditi u nekom budućem periodu.

Od onih urađenih projekata za početak bih istakla čišćenje Potpećkog jezera početkom ove godine, a takođe i zatvaranje nesanitarne deponije u Prijepolju, koja je bila jedan od gorućih problema tog kraja. Takođe, brojne druge nesanitarne deponije širom Srbije će biti zatvorene i tek nakon njihove sanacije ponovo puštene u upotrebu.

Borba za čistiji vazduh se takođe vodi na nekoliko frontova, a jedan od njih jeste i prelazak sa čvrstih goriva na gas. Zato je država omogućila da se cena priključka na gas za domaćinstva smanji i do 50%. Takođe u gradu Kragujevcu će gradska toplana, kao jedan od najvećih zagađivača u tom gradu, do početka sledeće grejne sezone biti priključena na gas. Subvencijama od strane države za kupovinu vozila na električni pogon smanjiće se zagađenost vazduha, a sa druge strane povećati korišćenje ekološki prihvatljivog vida transporta.

Izvesno je, dakle, da će ovu godinu obeležiti zaista veliki broj investicija u zaštiti životne sredine. U čak 28 jedinica lokalnih samouprava biće započeta izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže. Nama je u programu „Srbija 2025“ upravo to i bio jedan od prioriteta, da nakon godina fiskalne konsolidacije, sada i uprkos ovoj pandemiji koronavirusa, obezbedimo da svako domaćinstvo, svaki građanin Republike Srbije ima priključak i na vodovodnu i na kanalizacionu mrežu, a takođe i da svaka lokalna samouprava ima izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Opština Rača, iz koje ja dolazim, zaista može da se pohvali da je jedna od retkih opština u Srbiji koja je u poslednje tri godine, zahvaljujući pomoći Vlade Republike Srbije, uspela za svoje građane i da izgradi postrojenje za prečišćavanje pijaće vode, koje je izgrađeno po najvišim standardima i opremljeno najsavremenijom tehnologijom, a takođe i da izgradi i da pusti u rad i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Ono što su naši dalji planovi jeste da izvršimo kompletnu rekonstrukciju vodovodne mreže, za šta već imamo urađenu projektno-tehničku dokumentaciju, a takođe i da izvršimo rekonstrukciju kompletne kanalizaciono-fekalne mreže u dužini od 14 kilometara.

Mislim da je donošenje ovog zakona dobra prilika da se podsetimo i toga kako su oni koji su vladali do 2012. godine brinuli o zaštiti životne sredine, pa samim tim i o uzrocima klimatskih promena.

Sigurno se svi sećate, čuvene akcije „Očistimo Srbiju“, koja je pokrenuta 2009. godine, akcija čiji su krajnji efekti po zaštitu životne sredine bili beznačajni, a po javne finansije i te kako pogubni. Cilj ove akcije je izgleda bio da se na stotine hiljada evra utroši na neka besmislena reklamiranja, a da od stvarnog čišćenja Srbije, pa, ne bude ništa. Jedino što su uspeli jeste da očiste budžet Republike Srbije, njega da očiste, a svoje džepove i bankarske račune da napune.

E pa, dragi građani Republike Srbije, od dolaska predsednika Aleksandra Vučića na vlast, takvih kvazi akcija ili bilo kojih drugih malverzacija nikada nije bilo niti će ih biti. Mi danas radimo isključivo na krupnim, kapitalnim projektima, koji jedino mogu doprineti boljem i kvalitetnijem životu. A što se konkretno tiče ovog zakona, smanjenju, istinskom smanjenju uzroka klimatskih promena.

Zato davanjem podrške ovom zakonu o klimatskim promenama mi zapravo dajemo podršku s jedne strane zdravijem i kvalitetnijem životu, a s druge strane brojnim novim ekološki prihvatljivim investicijama. Jer, složićete se, ulagati u životnu sredinu nije trošak, već sigurna investicija za budućnost sve naše dece.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona koji je danas na dnevnom redu samo je jedan od pokazatelja da naši najviši organi vlasti prepoznaju koliki je, zapravo, značaj očuvanja kulture i kulturnog identiteta jedne države.

Usvajanjem ovog sporazuma biće omogućene brojne aktivnosti na renoviranju, obnavljanju i proširenju kulturnih ustanova, uključujući i muzeje i pozorišta i brojne druge kulturne ustanove.

Poboljšaće se pristup kulturnim zgradama, unaprediti njihova energetska efikasnost, a ono što je najvažnije, sačuvati njihova istorijska i arhitektonska vrednost.

Novoizgrađene i rekonstruisane kulturne ustanove doprineće novim zapošljavanjima, većem broju posetilaca, samim tim i većim prihodima, a takođe i daljem razvoju kulturnog turizma u Srbiji.

Dakle, ovim sporazumom obuhvaćena je rekonstrukcija dva narodna pozorišta, jednog u Beogradu, drugog u Nišu, rekonstrukcija Muzeja Jugoslavije u Beogradu, rekonstrukcija brojnih kulturnih centara širom Srbije, kao i pretvaranje stare Železničke stanice u muzej.

Dakle, ovo su samo neki od projekata koji će u okviru kulturne sfere biti urađeni u narednom periodu. Oni su pokazatelj da pored stotine novoizgrađenih kilometara puteva, pored novih bolnica, novih škola, novih vrtića, sadašnja Vlada, uz podršku Aleksandra Vučića, brine i o kulturnom životu svojih građana.

Da ova praksa rekonstrukcije kulturnih ustanova nije sada započeta dokaz su i brojni obnovljeni spomenici širom Srbije, obnovljena dva muzeja u Beogradu, kao i preko 500 obnovljenih fasada na brojnim spomenicima kulture širom Srbije.

U 2019. godini je u Vranju nakon sedam godina pauze ponovo otvoreno Pozorište Bori Stankoviću.

Tokom 2020. godine je kroz projekat „Gradovi u fokusu“, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja, podržano čak 22 projekta iz isto toliko gradova i opština i dodeljena su sredstva u iznosu od oko 83 miliona dinara. Sredstvima dodeljenim po osnovu ovog projekta stvara se ambijent za kvalitetnije uslove rada brojnih domova kulture, arhiva, biblioteka i drugih kulturnih ustanova širom Srbije.

Zahvaljujući ovom projektu je i u opštini Rača, opštini iz koje ja dolazim, u toku 2020. godine izrađena projektno-tehnička dokumentacija za sanaciju krova, sanaciju fasade, kao i zamenu stolarije Karađorđevog doma, kulturnog spomenika koji je podignut davne 1933. godine zahvaljujući kraljici Mariji Karađorđević.

S obzirom da ovaj spomenik nije rekonstruisan od svog nastanka, ja se iskreno lično nadam, a i građani opštine Rača, da ćemo daljom saradnjom sa Vladom Republike Srbije sprečiti dalje ruiniranje ovog šumadijskog dvorca, da ćemo ga što pre upisati u Registar dvoraca Srbije i da ćemo mu zajedno pronaći odgovarajuću namenu.

Kao jedan od najvećih dvoraca koji se prostiru južno od Beograda, sigurna sam da ovaj dom može da se nađe na putu jedne turističke ture od Orašca, preko Topole, Viševca, pa sve do Pokajnice, predstavljajući rođenje, život i smrt vožda Karađorđa, priču o Prvom srpskom ustanku, kao i o buđenju državnosti.

Dakle, evidentno je da je u poslednjih osam godina na polju kulture zaista puno toga urađeno, kao i da će se puno toga tek raditi.

Međutim, svi ti uspesi vrlo često budu tema kritika i ismejavanja u niskotiražnim opozicionim tabloidima. Njima smeta Srbija koja se prema sebi odnosi sa dostojanstvom, koja se sa poštovanjem odnosi prema svom narodu, svojoj tradiciji i svojoj istoriji.

Najsvežiji primer ovog o čemu govorim jesu i brojne izjave nekih tamo akademika o spomeniku rodonačelnika srednjovekovne srpske države, Stefanu Nemanji. Oni smatraju da ovaj spomenik treba srušiti ili ga ukloniti. Meni samo nije jasno zašto im toliko smeta jedan ovakav velelepni spomenik, da li samo zato što je on urađen za vreme vlasti Aleksandra Vučića? Sigurna sam da im zato smeta, zato što oni nikada nisu bili u stanju da učine nešto ni slično ovome. Njih nikada nije bilo briga ni za Srbiju, ni za naš narod, ni za našu tradiciju, ni za našu istoriju, ni za šta drugo sem za svoj džep.

E, pa, dragi građani Srbije, danas to više nije moguće. Danas se radi za vas i za bolji život svakog od vas. Svaki dinar iz republičkog budžeta se troši na to da vaše živote učinimo kvalitetnijim i lakšim, bilo da je to kroz izgradnju novih puteva, novih bolnica, novih škola, vrtića, pa i novih pozorišta.

Shodno tome, a upućeno svima onima koji žele svoje džepove da pune novcem građana Republike Srbije, na samom kraju citiraću našeg predsednika Aleksandra Vučića: „Ako nemaš tigrovo oko, ako nemaš želju da se boriš, ako nemaš emocije, ako nemaš ambicija, ako nemaš potrebu da radiš, da sanjaš i da maštaš o prugama, putevima, o pozorištima, o muzejima koje otvaraš, ako nisi u stanju da maštaš o većim platama i penzijama i da to ostvaruješ, a da bi to ostvario moraš mnogo da radiš, nemoj ni da budeš tu“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, drage dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo imali prilike da čujemo i u prethodnim izlaganjima, jedna od tema današnjeg plenuma jeste redefinisanje zakonskih rokova za primenu seta zakona koje se tiču plata u javnom sektoru.

Opravdani su razlozi za odlaganje ovih zakona s obzirom na kompleksnost procesa primene platnih razreda u obračunu plata u javnom sektoru. Dakle, reforma se odnosi na čak preko 400 hiljada zaposlenih u raznim ustanovama, dakle, onima koji su zaposleni u državnim organima, u javnim agencijama, kao i u jedinicama lokalne samouprave.

Ono što je cilj ovih zakona jeste da nakon njihove primene imamo prisutno nesporno načelo koje će zaživeti, a to je načelo – ista plata za isti posao.

Dakle, važno je odrediti kome su plate niske, kome su plate visoke i da se na osnovu krajnje opravdanih kriterijuma prevashodno u odnosu na složenost posla koji se obavlja, kao i u odnosu na odgovornost i rizike koje posao nosi da se odrede platni razredi za svaki posao pojedinačno.

Takođe, ono što je jako važno za primenu ovih zakona jeste da se izvrši detaljna analiza budžetiranja sredstava, kao i analiza njihovih uticaja na ukupan budžet Republike Srbije.

Ovi zakoni su i deo reforme i modernizacije javne uprave koja treba da dovede daljoj profesionalizaciji i efikasnijem radu administracije. Dakle, administracija je upravo ta snaga koja sprovodi propise i uz pomoć koje građani ostvaruju svoja prava.

Drugi segment modernizacije javne uprave koju želim danas ovde posebno da istaknem jeste uvođenje elektronske uprave, kao i povezivanje elektronske baze podataka što će omogućiti građanima da na jednom mestu mogu da ostvare sva svoja prava i obaveze koje imaju prema organima javne vlasti.

Ovakav projekat se već sprovodi u pojedinim opštinama na teritoriji naše države. Evo, u opštini Rača, u opštini iz koje ja dolazim je prethodnog ponedeljka uz prisustvo ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu, uvedeno to jedinstveno upravno mesto.

Dakle, opština Rača je među prvih 11 opština i gradova u Srbiji koja je zahvaljujući svojim dovoljnim kapacitetima, zahvaljujući svojoj ranijoj razvijenošću usluga koje je pružala uspela za svoje građane da obezbedi jedno ovakvo moderno i korisno mesto za pružanje svih administrativnih usluga.

Ja se vama, ministarka, u svoje lično ime i u ime svih mojih sugrađana, s obzirom da dolazim iz opštine Rača, zahvaljujem na takvom jednom daru, jer sam sigurna da će u svim mestima u kojima se otvori – jedinstveno upravno mesto svim građanima to uštedeti i puno vremena i novca, a zasigurno i živaca koje, složićete se u ovim teškim vremenima niko nema na pretek.

Dakle, predlozi zakona o kojima danas raspravljamo su još jedan dokaz u nizu toga da država Srbija brine o svakom svom građaninu. Zašto ranije nismo imali ovakve zakone koji štite prava radnika? Do 2012. godine, u moru otpuštenih i nezaposlenih ljudi nikome nije padalo na pamet da raspravlja, a kamoli da donosi ovakve zakone.

Ljudi su radili za plate od 15.000 dinara, koliko je tada iznosila minimalna cena rada, samo da bi uspeli da prehrane svoje porodice. Za razliku od tadašnjih 25% nezaposlenosti mi smo danas 2020. godine, uspeli da dostignemo nikada nižu stopu nezaposlenosti, čitavih istorijskih 7,3%. Dakle, ponoviću, 7,3%. Minimalna cena rada danas iznosi preko 32.000 dinara.

Dakle, ova jednocifrena nezaposlenost nije proizvod i nije zaslužna zahvaljujući donošenju jedne odluke ili jednog zakona, već je to rezultat i posledica isključivo odgovornog i temeljnog rada na različitim segmentima, kako Vlade Republike Srbije, tako i našeg predsednika Aleksandra Vučića. Mi danas ne govorimo samo o smanjenju nezaposlenosti, mi govorimo i o poboljšanju uslova rada.

Dakle, slika Srbije 2020. godine, je drastično promenjena u odnosu na onu koja je bila prisutna 2012. godine. Takođe, teme su se promenile. Mi smo 2012. godine, bili okupirani time da sačuvamo državu od, eventualnog, bankrota, a danas 2020. godine, mi govorimo o nikada većoj privrednoj stopi rasta, koju je naša država uspela da ostvari u ovim kriznim vremenima.

Srbija je od 2014. godine, započela jednu novu etapu u svom razvoju i to sve zahvaljujući sadašnjem predsedniku Aleksandru Vučiću. Ono čega smo se bojali, pljačkaških 2000. godina, da li ćemo primiti platu, više definitivno nije slučaj. Građani Srbije znaju da sada žive u jednoj stabilnoj i zdravoj Srbiji, a samo jedan od dokaza za to jeste i usvajanje razvojnog budžeta, koji smo ovde u Skupštini usvojili pre dve nedelje.

Na samom kraju, sumirajući sve što sam rekla, a svakako, svesni svih posledica koje Korona virus nosi sa sobom, a samim tim i otežanim funkcionisanjem svih podsistema javnog sektora ja podržavam opredeljenje da se ostavi još vremena za primenu ovih seta zakona koji se odnose na plate u javnom sektoru, kako ne bi došlo do nekih negativnih posledica, kako po budžet Republike Srbije, tako i po sve one koji su zaposleni u javnom sektoru. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Pred nama je danas set zakona koji se nadovezuju na budžet Republike Srbije za 2021. godinu.

Kao što smo imali prilike da vidimo iz završnog računa za 2019. godinu, u našoj državi je u tom periodu urađen zaista ogroman broj projekata i ostvaren značajni suficit koji je pozitivno uticao na životni standard svih naših građana.

Budžet Replike Srbije za 2021. godinu, takođe je projektovan u istom smeru. Mogu slobodno da kažem da je reč o jednom razvojnom budžetu.

Zašto je važno naglasiti da je reč o razvojnom budžetu? Zato što kada su neki drugi vladali našom državom njihove vlade su donosile budžet vođen isključivo ličnim interesima štetnim po građane Republike Srbije i po čitavu našu privredu. Povećanje plata i penzija finansirali su iz stranih kredita koji su uzimali sa kamatnim stopama od 8%, koje i država i građani Srbije i dan danas vraćaju.

Mi u našem budžetu za 2021. godinu, takođe imamo projektovano povećanje plata i penzija, ali isključivo iz suficita koji je ostvaren u prethodnom periodu.

Ogromna je razlika kada vi povećanje plata i penzija finansirate iz stranih kredita i time opterećujete buduće generacije kao što je to činila prethodna vlast i kada to činite iz ušteda koje je država uspela da ostvari zahvaljujući svojoj odgovornoj politici koja je vodila u prethodnom periodu.

Mi danas ne uzimamo strane kredite da bi očuvali makroekonomsku stabilnost, mi danas ne prodajemo imovinu Srbije da bismo isplaćivali plate i penzije. Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije koje su na predlog Aleksandra Vučića, tadašnjeg premijera sprovedene u našoj državi uspeli smo da ozdravimo javne finansije i da oporavimo čitavu našu ekonomiju.

Šta bi se desilo da u tome nismo uspeli? Da li bismo imali nove škole, nove bolnice, nove puteve, da li bismo mogli da povećavamo plate i penzije. Kako bismo se izborili sa svim ovim posledicama koje korona virus nosi sa sobom. Tu je ključna razlika između nas i stranaka bivšeg režima koje su ovu Srbiju dovele na ivicu bankrota, zbog kojih je na stotine preduzeća zatvoreno, na stotine hiljade građana je ostalo bez posla. Odgovornost je ta ključna reč između nas i njih, kao i sposobnost i spremnost ove Vlade da učini sve ono najbolje za građane naše države, pa bilo da oni dolaze iz seoske, bilo iz gradske sredine.

Zbog toga je ovim budžetom za 2021. godinu, kao i ovim zakonom o budžetskom sistemu koji je danas na dnevnom redu, već od 1. januara predviđeno podizanje penzija za 5,9%, povećanje minimalne cene rada za 6,6%, a takođe, i povećanje plata onima koji rade u zdravstvu za 5%.

Takođe, već od 1. januara, kada usvojimo danas, tj. sutra ovaj zakon o budžetskom sistemu, više se neće čekati na zeleno svetlo od Vlade za zapošljavanje u javnom sektoru.

Dakle, u Trenutku kada po celom svetu imate otpuštanje radnika, zatvaranje fabrika, kada su svi u panici od Kovida-19, a ne kažem ni da je kod nas lako, mi pored povećanja plata, penzija, minimalne cene rada, povećanja plata u javnom sektoru, odvajamo i maksimalni kapitalni budžet.

Plan je da u narednoj godini za kapitalne investicije bude uložen nikada veći novac, čak 330 milijardi dinara.

Samo neke od tih investicija jesu izgradnja Moravskog koridora, autoputa Požega – Preljina, izgradnja brojnih industrijskih parkova, brzih pruga, kao i brojnih drugih brzih saobraćajnica.

Novi put Vožd Karađorđe, koji će spojiti Šumadiju i konkretno opštinu iz koje ja dolazim, opštinu Rača, sa istočnom Srbijom u 2021. godini biće urađen projekat, a već od 2022. godine očekujemo izgradnju tog puta.

Znate, ogroman je uspeh kada je jedina zamerka na budžet za 2021. godinu od strane Fiskalnog saveta i od strane opozicije to što povećavamo plate i penzije, i to iz realnih izvora finansiranja.

Kada neko iza sebe ima ovakve rezultate, kao što ih ima naš predsednik Aleksandar Vučić, i kada imate ovakav razvojni budžet iza sebe, pa ni viša sile ne može da pomogne ovim bojkotašima da ubede naše građane da bi njihovim dolaskom na vlast život u Srbiji bio bolji i perspektivniji.

Samo neki od očiglednih dokaza za to su i prosečne minimalne zarade koje su 2012. godine iznosile 15.000 dinara, a one danas iznose preko 32.000 dinara, a da ne govorim o brojnim novootvorenim fabrikama, kao i kilometrima novoizgrađenih puteva.

Zbog toga, uz svo zalaganje predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, kao i njihovu iskrenu borbu za dalji neometan razvoj naše države na svim poljima, još ćemo snažnije, odlučnije krenuti u nove pobede i zajedno graditi jaču i snažniju ekonomski državu za budućnost sve naše dece. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, u okviru ovog drugog načelnog pretresa prvo na šta ću staviti akcenat u svom današnjem izlaganju jesu tačke dnevnog reda koje se tiču trenutno gorućeg svetskog a ujedno i našeg problema – korona virusa.

Mogu slobodno da kažem da je naša država jedna od retkih država u svetu koja je imala dobru polaznu osnovu da da hrabar odgovor na izazov koji se zove korona virus. U ovoj kriznoj situaciji, izdvojeno je preko 10% BDP za pomoć ekonomiji i privrednim subjektima.

Takođe, na samom početku pandemije, svim zdravstvenim radnicima povećane su trajno plate, a u junu mesecu svim građanima Republike Srbije uplaćena je jednokratna pomoć u iznosu od 100 evra.

U toku prošle nedelje našim zdravstvenim radnicima pružena je još jedna dodatna jednokratna pomoć u iznosu od 10.000 dinara, u znak zahvalnosti za svu požrtvovanost i svu predanost u radu koju oni pružaju u ovoj jako teškoj situaciji.

Teškim ekonomskim reformama koje je predsednik Aleksandar Vučić sproveo u periodu od 2014. godine, rezultirale su da poslednje četiri godine Srbija ima stalni suficit u budžetu. Iz tog suficita mi danas gradimo i održavamo Srbiju. Iz tog suficita danas su u toku gradnje i dve kovid bolnice – jedna u Beogradu, druga u Kruševcu, koje, složićete se sa mnom, u ovom trenutku kada korona virus dostiže vrhunac u broju obolelih, zaista će puno značiti i biti od velike pomoći čitavom našem zdravstvenom sistemu.

U rekordnom broju smo od pojave prve zaražene osobe korona virusom u Srbiji otvorili i dve laboratorije za brzo testiranje, a ovim sporazumom koji je danas ovde na dnevnom redu predviđen je završetak još dve regionalne Kovid 19 laboratorije, i to jedna u okviru Kliničkog centra Vojvodina u Novom Sadu, a druga u okviru Kliničkog centra Kragujevac.

Ovim sredstvima biće uspostavljen i epidemiološki punkt na aerodromima u Beogradu i Nišu, kako bi se smanjio unos korona virusa od strane onih državljana koji zaraženi dolaze u našu zemlju.

Pored sredstava koja će biti izdvojena za sanaciju posledica od korona virusa, deo sredstava biće iskorišćen i za nabavku nove medicinske opreme, novih medicinskih skenera, novih, modernijih bolničkih kreveta, kao i novih sanitetskih vozila.

U planu „Srbija 2020-2025“ jasno je zacrtano da će Srbija u razvoj zdravstva u narednih pet godina utrošiti stotine miliona evra. Ali, u ovom trenutku, ono što je najvažnije jeste to da svi treba da radimo i učestvujemo u tome da očuvamo naš zdravstveni sistem, a to jedino možemo tako što će se svaki pojedinac odgovorno i u skladu sa propisanim merama Kriznog štaba i ponašati.

Pored ove zdravstvene zaštite, naši predstavnici vlasti paralelno sve vreme razmišljaju i o zaštiti čitavog našeg ekonomskog sistema, o zaštiti svakog radnog mesta, o pomoći našim građanima, dakle, sveobuhvatno o daljem razvoju i napretku naše države.

S tim u vezi, ostali sporazumi koji su danas ovde na dnevnom redu predviđaju izgradnju gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom, kao i do granica sa ostalim susednim zemljama.

Ono što je jako bitno ovde napomenuti jeste to da će Srbija izgradnjom gasovoda u trenutku kada postane tranzitna zemlja za gas godišnje moći da prihoduje oko 185 miliona dolara.

Takođe, deo sredstava ovim sporazumima predviđen je i za unapređenje vodosnabdevanja u čak 60 opština u Republici Srbiji, kao i za izgradnju tri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Dolazim iz opštine Rača, opštine koja je u prethodne tri godine uz pomoć Vlade Republike Srbije i vas ministre uspela da za svoje građane izgradi kako postrojenje za prečišćavanje pijaće vode, tako i da izgradi dva nova bunara, kako u letnjem periodu ne bi dolazilo do restrikcije u vodosnabdevanju građana.

Takođe, izgradili smo i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Naravno, nisu nam planovi da tu i stanemo. U narednom periodu predviđena je rekonstrukcija kompletne vodovodne mreže u dužini od 12 kilometara, za šta već imamo urađenu projektno-tehničku dokumentaciju, takođe i kompletna rekonstrukcija fekalne kanalizacione mreže, kao i rekonstrukcija kišne kanalizacione mreže.

Na samom kraju sumirajući sve ovo što sam iznela, svakako svesni potrebe za daljom borbom sa korona virusom, kao i za borba za dalji neometani razvoj naše države na svim poljima, predlažem svim narodnim poslanicima da podrže predloge zakona koje su Vlada i ministarstvo uputili nama na razmatranje. Zahvaljujem.