Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene dame i gospodo, dragi gledaoci i građani Srbije, imate priliku danas da vidite još jedan performans opozicije kojim na sve načine pokušavaju ne samo da zloupotrebe tragedije koje su se desile kod nas u Srbiji, već i da zloupotrebe vreme i ovu samu Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Oni su sami tražili zakazivanje ove sednice da bi se govorilo o tragedijama, da bismo svi zajedno pronašli mere da unapredimo zakon, da poboljšamo naš sistem, da poboljšamo bezbednost u Srbiji, a šta smo dobili? Dobili smo od naše opozicije čitanje tvitova za vreme skupštinske sednice, omalovažavanje svih onih za koje oni smatraju da ne misle isto kao oni.

Šta možemo da zaključimo, građani Republike Srbije, da opozicija kada kaže, kada Radomir Lazović kaže, da pročita na Tviteru da je opozicija šljam? Pa, šta mislite zašto uopšte narod i građani vam upućuje takve rečenice i zašto se baš Radomir Lazović pronašao u toj rečenici? Pa, upravo zato što građani očekuju da ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije predložite nove mere, predložite izmene zakona, predložite novi zakon ili bilo šta što bi građani razumeli da vi stvarno želite da se borite protiv nasilja. Vi im nudite – šta? Sliku i priliku one opozicije koja sebe smatra elitom. Kakva je to elita? Elita koja spava u sopstvenim bljuvotinama i takvu narod sliku vidi o vama.

Kakva je to elita koja studira 20, 30 godina i nikada ne završi fakultete, a građani Srbije smatraju da vi treba da budete uzor njima, ovde u Narodnoj skupštini. Kakva je to elita koja zloupotrebljava najgore tragedije i gazi preko mrtve dece da bi danas ovde čitali tvitove. Zar mislite da ne treba da vas ljudi zovu politički šljam, nego treba da vas zovu elita kakvu sebe smatrate.

Mislim da će građani da procene to, svaki put, vrlo dobro i na prethodnim izborima su procenili zato su vam i dodelili mesto koje zaslužujete, a takođe biti i na narednim, ali biće na izborima, ali ne na ulici. Zato svaki put, dragi građani Srbije, pokažite šta je prava i pristojna Srbija. Pokažite onima koji žele bez izbora da dođu na vlast da to nikada neće moći da urade, zato što je pristojna Srbija ona koja brani prave interese i vrednosti ove zemlje, a ne šljam koji želi da se samo domogne fotelje i vlasti.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri i članovi Vlade, uvaženi narodni poslanici, dragi građani Srbije, Srbija se suočava, kao i mnoge zemlje u svetu, sa izazovima koji su posledica svetske ekonomske krize, kao i globalne energetske krize. Ali, iz samog Predloga rebalansa za ovu godinu možemo videti da se Srbija ipak uspešno suočava sa takvim izazovima. Srbija je danas dovoljno ekonomski stabilna zemlja da je u situaciji da može da reaguje u ovakvim vanrednim situacijama i da vanredno izdvojimo veće novce za kupovinu energenata onda kada nam je to najpotrebnije.

Isto tako, građani Srbije danas treba da znaju da, bez obzira što u ovakvim situacijama imamo novca za kupovinu energenata, mi ne odustajemo od projekata. Nastavljamo sa planom i Programom „Srbija 2025“ i naši građani tokom zime imaće, pre svega, dovoljno energenata, ali nastavićemo i sa povećanjem njihovog životnog standarda.

Kupovina energenata neće omogućiti samo sigurnu zimu za budući period naših građana, već upravo je to ključni razlog za ulaganje u našu privredu, pre svega za očuvanje naše privrede. Privreda je motor razvoja svake zemlje, tako i naše. Uspeli smo i tokom perioda korona virusa da adekvatno reagujemo i očuvamo našu privredu, a vidimo da se i danas država Srbija nalazi na investicionoj mapi čitavog sveta. U našu zemlju ulažu investitori i sa istoka i sa zapada, i sa severa i sa juga. Važne su nam fabrike iz Nemačke gde je zapošljeno preko 70.000 ljudi. Isto su nam tako važne i fabrike iz Kine, važne su nam fabrike iz Skandinavije.

Evo, nedavno, posle 20 godina, Američka delegacija privrednika je posetila našu zemlju gde je uvidela da Srbija može da bude partner za ulaganja u nekom budućem periodu. Sigurno da sa takvim ulaganjem u našu zemlju ukupan broj stranih investicija u našoj zemlji je 3,45 milijardi. Kada to sagledamo, možemo videti da stopa zaposlenosti u našoj zemlji raste iz godine u godinu.

Isto tako, procenat nezaposlenosti je na istorijskom minimumu i danas je 8,9. Nije bilo tako pre samo deceniju, kada je stopa nezaposlenosti bila 26% i kada je ogroman broj ljudi ostajao bez posla, a pljačkarskom privatizacijom su brojne fabrike zatvorene. Ali, za razliku od tog perioda kada ljudi nisu imali posao, kada ni mladi u našoj zemlji nisu imali posao, Aleksandar Vučić otvara fabrike u našoj zemlji, samo u poslednjih nekoliko godina otvorio je čak 250. Ali, to je i jedan od razloga što danas u rebalansu budžeta imamo prihodovanu stranu od poreza i doprinosa, zato što u našoj zemlji danas ima posla. U našoj zemlji se danas zapošljavaju i mladi.

U Predlogu rebalansa se takođe nalazi i pomoć mladima. Pre nekoliko meseci smo davali po sto evra mladima u dva navrata, a danas 5000 dinara. To je jedan od razloga jer želimo da našim mladima pokažemo da želimo da ih zadržimo u našoj zemlji, pored toga što im obezbeđujemo uslove za posao. Samo da podsetim građane Srbije da i kada je u Ministarstvu za zdravlje zapošljeno preko 1000 mladih lekara, to je samo jedan od načina i mera da mlade ljude zadržimo u Srbiji.

Da smo na pravom putu, pokazuje i činjenica da se u poslednjih nekoliko godina preko sto hiljada mladih ljudi vratilo u Srbiju. Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji je 18,7%, a 2012. godine je bila 53,2. To govori u prilog činjenici da je tada svaki drugi mlad čovek u Srbiji bio nezaposlen i oni nikada nisu dobili jednokratna davanja, jer tada država nije mislila o mladima. Jedino što im je dala je bila karta u jednom pravcu da odu iz ove zemlje. Ali, činjenica da se danas mladi u Srbiju vraćaju pokazuje da smo na dobrom putu i želimo tu stopu nezaposlenosti od 18% da smanjujemo što više i da mladim ljudima u Srbiji stvorimo što bolje uslove da ostanu ovde i da žive.

Mladi nisu jedina kategorija ljudi u Srbiji o kojima danas misli država Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Mi mislimo i o najmlađima, jer otvaramo vrtiće, renoviramo škole za našu decu, izdvajamo preko 15 milijardi dinara za socijalna davanja, imamo uvećana davanja za novorođene bebe, imamo subvencije za kupovinu stanova za mlade bračne parove. To su sve mere pronatalitetne politike sa kojima želimo da nastavimo i u budućem periodu.

Kada kažemo da brinemo o svim građanima, takođe ne zaobilazimo ni naše najstarije sugrađane - penzionere. Penzioneri su ljudi koji su podneli najveći teret onda kada je to našoj državi bilo najpotrebnije. Sa merama fiskalne konsolidacije i zajedno sa našim penzionerima uspeli smo da dođemo do toga da našu ekonomiju stavimo na zelenu granu.

Zato smo danas u prilici da se našim penzionerima odužimo, pored poslednjeg jednokratnog davanja od 20.000 dinara, evo od narednog meseca povećavamo penzije za 9%, a od januara meseca za 12%, što će biti ukupno povećanje od skoro 21%.

Kada kažem da mislimo o svim građanima Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, SNS govori to rezultatima, delima, konkretnim merama. Zato je ovaj rebalans budžeta pravi, zato ovaj rebalans budžeta treba se sprovede i treba da se usvoji, jer samo na takav način, sa racionalnim korišćenjem naših sredstava, sa zdravom ekonomijom u koju želimo da ulažemo i da je očuvamo u narednom periodu, možemo imati sigurnu budućnost za sve naše građane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, danas mi je izuzetno zadovoljstvo obzirom da dolazim iz regiona Šumadije, da se na današnjem dnevnom redu Skupštine nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za projekat daljinskog grejanja u gradu Kragujevcu, koji je potpisan između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

O samom značaju ovog projekta je suvišno govoriti. Ja bih na samom početku želela da se najiskrenije u ime čitave Šumadije, kao i građana grada Kragujevca zahvalim upravo Ministarstvu za zaštitu životne sredine što je prepoznalo višedecenijsku problematiku grada Kragujevca i ekološki problem koji će samom realizacijom ovog projekta biti saniran i što je uopšte ovakav projekat stavila među prioritete za svoju realizaciju.

Razlozi za donošenje ovog zakona su svakako sadržani u činjenici da je još 2. jula 2021. godine Vlada Republike Srbije, odnosno država Srbija potpisala Ugovor o zajmu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj koji je vredan 18 miliona evra.

Ovakav projekat je od izuzetne važnosti za grad Kragujevac, obzirom da je grad Kragujevac četvrti po veličini grad u Republici Srbiji, a ujedno je i najveći industrijski centar u ovom delu Srbije, tj. centralne Srbije. Pored toga je i univerzitetski centar, stecište mladih ljudi, kao i medicinski centar za čitavu centralnu Srbiju, kao i čitav deo zapadne Srbije.

Realizacija ovog projekta ne samo da će doprineti poboljšanju ekoloških standarda ovog grada, već će značajno uticati na podizanje ekološke svesti u samom gradu Kragujevcu, a tome govori u prilog činjenica ne samo da će se potpuno izbaciti ugalj kao energent u ovom daljinskom grejanju, već će se upravo koristiti prirodni gas iz obnovljivih izvora energije.

Inače, ovaj ugovor će se realizovati faktički u dve faze, odnosno dve tranše. Vrednost ovog ugovora je 18 miliona evra i prva tranša je 14 miliona evra, koja se odnosi na izbacivanje, odnosno rashodovanje starih kotlova na ugalj i rehabilitaciju čitavog sistema, kao i ugradnju potpuno novih kotlova na gas koji su kapaciteta od 110 megavata.

Zatim, druga faza, ono što je veoma značajno i što je najveći suštinski problem bio grada Kragujevca, to je rešavanje problema otpada pepela iz ovakvog načina grejanja iz prethodnog perioda i sanacija buduće šljake, kao i svega onoga što smo godinama taložili u prethodnom periodu. Na taj način je omogućena i remediacija lokacije same gde će se taložiti taj pepeo, ali ono što je veoma značajno jeste da će se sanirati i pepeo iz vazduha koji je u prethodnom periodu bio izuzetan problem za građane koji su živeli u neposrednoj blizini ovih lokacija.

Ono što bih želela da napomenem, to je da se ovim ugovorom i banka obezbedila da pruži tehničku pomoć u iznosu od 276.000 evra i to za Energetiku d.o.o Kragujevac, koja se ovim ugovorom obavezala da će biti nosilac za realizaciju čitavog projekta i da će raditi studiju izvodljivosti i u vezi sa korišćenjem obnovljive i gradske otpadne toplote. Isto tako se obavezalo i Ministarstvo za zaštitu životne sredine za izradu studije tehničkog i ekološkog skrininga kako bi se utvrdile mogućnosti za ponovnu upotrebu reciklaže i bezbednom odlaganje letećeg pepela i šljake.

Ono što će de fakto biti najveći rezultat realizacije ovog projekta je poboljšanje kvaliteta vazduha. Sa realizacijom ovog projekta će se za 66% smanjiti emisija ugljendioksida u gradu Kragujevcu. Za 556 tona godišnje imaćemo manje emisije sumpor četiri oksida, odnosno sumpordioksida. Eliminisaće se emisija čvrstih čestica u vazduhu. Zatim, imaćemo smanjenu emisiju azotovih oksida za čak 86%, čak i uštedu vode koja je postojala u sistemu grejanja koje je do sada bilo aktuelno čak za 55%, a to je smanjenje od 49.000 metara kubnih.

Zatim, ono što će de fakto biti pozitivan rezultat je i bezbedno odlaganje postojećeg inventara letećeg pepela i sprečavanje buduće generacije pepela i šljake, kao i kontaminacija vode.

Sa svim ovim rezultatima de fakto će se doprineti gradu Kragujevcu, gradu koji broji 150.000 ljudi, a u samoj gradskoj sredini je negde oko 20.000 ljudi u seoskim sredinama i sa realizacijom ovako velikih i važnih projekata dobija potpuno jedno novo lice.

Moram da napomenem, obzirom da dolazim iz regiona Šumadije, da se u Kragujevcu i gradi regionalni centar sa spalionicom, koji će takođe rešiti mnoge probleme okolnih opština, manjih opština koje se nalaze u regionu Šumadije.

Svakako da će izgradnja saobraćajnice oko Kragujevca vredna 100 miliona evra značajno doprineti smanjenju koncentracije izduvnih gasova u samom gradskom jezgru. Ovo su veliki i značajni projekti koje danas gradi odgovorna Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Isto tako, država Srbija je danas pokazala da donošenjem mnogih zakona pre svega je spremna da se uhvati u koštac sa najvećim izazovima kada govorimo o ekologiji u Srbiji danas.

Ovde u Skupštini Srbije smo nedavno doneli Zakon o klimatskim promenama, čime smo se obavezali da ćemo do 2030. godine za 33% smanjiti emisiju ugljen četiri oksida, odnosno ugljendioksida kod nas. Svakako da je realizacija ovakvog projekta jedan od prvih koraka za postizanje ovako značajnih rezultata.

Država Srbija svakako da ima svoj strateški cilj, a to je implementacija zelene agende za zapadni Balkan. Pored toga, samom realizacijom brojnih projekata i brojnih programa u državi Srbiji po pitanju ekologije država Srbije je pokazala da i te kako ulazi u zelenu tranziciju. Ne samo da se subvencioniše kupovina vozila na struju, da se subvencionišu brojni projekti koji pomažu lokalnim samoupravama da podignu svoje ekološke standarde, ono što je najvažnije jeste da država Srbija danas, nakon 50 godina, po prvi put premrežava Srbiju kanalizacionom mrežom, po prvi put se grade sistemi za prečišćavanje otpadnih voda širom gradova i opština u Srbiji. Samo u regionu Šumadije je to opština Knić, grad Kragujevac, Lapovo, Batočina, Aranđelovac. To su veoma važni i skupi projekti koji velikim i krupnim koracima Srbiju vode napred, pogotovo kada govorimo o ekološkoj sredini.

To je politika predsednika Aleksandra Vučića koja Srbiju vodi napred, za razliku od promotera ekologije iz bivšeg režima koji ne samo da ekologiju koriste za paravan za svoja politička delovanja, već rade one najgore stvari, a to je da obmanjuju građane Srbije i da obmanjuju narod Republike Srbije svojim lažima o njihovoj lažnoj svesti o ekologiji. Svedoci smo da i Dragan Đilas sa novcem sa Mauricijusa štampa svoje ekološke novine, tzv. „Politički bilten“ koji ima jedan jedini cilj, a to je da degradira sve ono što država Srbija danas radi, da degradira bilo da su to investicije, infrastruktura, bilo da su veoma važni i skupi ekološki projekti koje država Srbija danas realizuje.

Građani Srbije i te kako dobro znaju da procene ko je sekao platane u vreme svoje vladavine u Bulevaru Kralja Aleksandra i to je jedino što su se bavili ekologijom, ko nije izgradio ni metar kanalizacione mreže, ko nije izgradio ni metar puteva, ko uopšte nije brinuo o životnoj sredini, ali isto tako dobro znaju ko danas gradi Srbiju i ko danas brine o svakom građaninu Republike Srbije i ko odgovorno brine pre svega o ekološkoj svesti naše države.

Inače, ekologija je globalni problem svetski, ne samo države Srbije, ali država Srbija je još jednom pokazala da i te kako može da da značajan doprinos svemu tome. Srbija donošenjem ovakvih zakona još jednom pokazuje da je na evropskom putu, da i te kako može da primenjuje zelenu agendu i da se suočava sa svim problemima današnjice, pogotovo kada je u pitanju ekologija, i da svakako i u tom smislu može da bude lider na zapadnom Balkanu.

Zato mi je danas izuzetno zadovoljstvo da će se ovako važan projekat implementirati ubuduće u Šumadiji, tj. u gradu Kragujevcu, najvećem gradu u našem regionu. Nadam se da ćemo ubuduće nastaviti da realizujemo ovako važne projekte koji će značajno poboljšati kvalitet građana, ne samo grada Kragujevca, već i u čitavoj Srbiji.

Još jednom se zahvaljujem. Živela Šumadija! Živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, iako smo već sada u devetom satu zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, to govori samo u prilog činjenici koliko je danas Narodna skupština itekako spremna da što pre donese zakone i podzakonske akte, kao i relevantne odluke i odredbe koje će doprineti da Srbija danas ide napred, zajedno sa svim njenim građanima.

Stoga mi je izuzetna čast da kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu govorim o današnjoj tački dnevnog reda. To je izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Regulatorno telo za elektronske medije osnovano je Zakonom o elektronskim medijima, koji je donet 2014. godine. Jedan od osnovnih zadataka ovog regulatornog tela je, pre svega, unapređenje kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, kao i, pre svega, očuvanje, zaštita i razvoj slobode mišljenja i izjašnjavanja u cilju zaštite interesa javnosti u ovoj oblasti, kao i zaštite korisnika samih usluga elektronskih medija.

Savet Regulatornog tela za elektronske medije broji devet članova. Ovi članovi se biraju iz reda eminentnih stručnjaka iz oblasti koje su od izuzetnog značaja za, pre svega, rad i funkcionisanje Regulatornog tela za elektronske medije. To su članovi iz oblasti medija, to su ekonomisti, pravnici, inženjeri telekomunikacija i drugi ljudi koji doprinose, pre svega, efikasnosti u radu ovog Regulatornog tela.

Istakla bih činjenicu ko sve ima pravo da predlaže kandidate za izbor članova Saveta, obzirom da smo bili svedoci da se u medijima spočitava baš upravo ova činjenica ko sve ima pravo da predlaže, a pogotovo ovaj danas od strane tih tajkunskih medija. Stoga, u skladu sa zakonom, onaj ko ima pravo da predlaže članove Saveta za elektronske medije su, pre svega, nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije, zatim, nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, zatim, svi akreditovani univerziteti u Republici Srbiji, zatim, udruženja izdavača elektronskih medija, udruženja novinara u Republici Srbiji, zatim, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika, udruženja kompozitora, pre svega, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštite dece, nacionalni saveti nacionalnih manjina, kao i crkve i verske zajednice.

Ovo je izuzetno važno napomenuti, jer u ovoj zakonskoj odredbi su, pre svega, zasnovani ti demokratski principi odlučivanja i ono što je najvažnije, sloboda ko sve ima pravo da kandiduje predstavnike članova Saveta, a vidimo da su zastupljene apsolutno sve strukture našeg društva u Republici Srbiji.

Iako mnogi ovaj aspekt osporavaju, Savet regulatora je, u skladu sa odredbama zakona, pre svega, nezavistan i samostalan u donošenju svojih odluka. Ono što bih posebno napomenula, vrlo aktivan u svome radu. To možemo videti iz Izveštaja REM-a za 2020. godinu u kome stoji da je održano čak 36 sednica na kojima je doneto 690 odluka. Tako su u prošloj godini produžene tri dozvole za pružanje medijskih usluga, izdato je 16, a produženo 20 dozvola na osnovu zahteva. Zatim, pet dozvola za pružanje medijskih usluga je prestalo da važi, dato je 14 saglasnosti za promenu vlasničke strukture i slično.

Međutim, Savet ovog regulatornog tela, iako je stalno kritikovan po ovom pitanju, moram istaći da je doneo i tri mere opomene, šest mera upozorenja, čak i tri mere privremene zabrane objavljivanja programskog sadržaja. Savet regulatora je dužan da pri izricanju ovih mera poštuje načela objektivnosti, nepristrasnosti, a gotovo da sam uverena i da to čini u skladu sa svim zakonskim odredbama.

Pre prelaska na obrazloženje ove tačke dnevnog reda, ono što bih posebno istakla i da vas podsetim to je da je Narodna skupština Republike Srbije 17. decembra 2020. godine donela odluku o izboru članova Saveta REM-a, gde je izabrala dva člana Saveta, što govori u prilog činjenici da je Narodna skupština Republike Srbije danas vrlo efikasna u svom radu, kao i posvećenosti i odgovornosti i poštovanju zakonskih prava i zakonskih rokova.

Pravni osnov za izbor članova Saveta REM-a je sadržan u odredbama člana 8. Zakona o elektronskim medijima, kao i član 8. Zakona Narodne skupštine Republike Srbije. Dakle, u tome stoji da članove Saveta REM-a bira Narodna skupština na predlog ovlašćenog predlagača koji je u ovom slučaju Odbor za kulturu i informisanje i javno informisanje Skupštine AP Vojvodine.

Od moje uvažene koleginice, narodne poslanice, Sandre Božić koja je ujedno i predsednica Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije, imali ste prilike da čujete da je ispoštovana čitava procedura sprovođenja ovog konkursa - od objavljivanja javnog poziva za izbor, dostavljanja članova kandidata do objavljivanja javnog konkursa, sprovođenje čitavog procesa i poštovanje svih rokova. Tako da je rok za predlaganje kandidata istekao 21. aprila 2020. godine, a ovlašćeni predlagač je istog dana dostavio Odboru predloženi predlog od dva kandidata.

Lista kandidata za člana Saveta REM-a je utvrđena na sednici Odbora koja je održana 27. aprila 2020. godine. U skladu sa zakonom, odnosno članom 10. stav 5. zakona, objavljen je na internet stranici Narodne skupštine Republike Srbije koja je upravo dostupna za čitavu javnost.

Ono što moram posebno istaći jeste da je Odbor za kulturu i informisanje 28. aprila 2020. godine na svojoj sednici upravo i organizovao da ti kandidati mogu da govore o sebi, da se izjasne o svojoj kandidaturi, o svojim profesionalnim sposobnostima, ali isto tako su svi članovi Odbora, zamenici članova Odbora, svi zainteresovani poslanici imali prilike da razgovaraju sa predloženim kandidatima i da ih pitaju o njihovim profesionalnim iskustvima, radu u struci i na koji način uošte vide svoj budući rad u Savetu regulatornog tela.

Inače, na toj istoj sednici Odbor Narodne skupštine je uputio listu od dva kandidata i na toj listi se nalaze gospodin Milorad Vukašinović, kao i gospodin Goran Eror. Savet regulatornog tela trenutno broji sedam od ukupno devet članova. Mi sada biramo jednog, ali nedostaje još jedan, iz razloga što je profesor Zoran Simjanović preminuo u aprilu ove godine, tako da će nas ova procedura očekivati i za još jednog člana.

Stoga bih pozvala sve poslanike da u danu za glasanje, pre svega, izaberu jednog od ova dva kandidata, što će doprineti, ne samo tom kandidatu, već i radu samog regulatornog tela. Ja se nadam da će taj kandidat opravdati svoje poverenje, ne samo ovlašćenog predlagača Skupštine AP Vojvodine, već upravo i Narodne skupštine Republike Srbije i na taj način doprineti efikasnijem i još uspešnijem radu ovog tela.

Međutim, kada još govorimo o REM-u, ne možemo, a da ne primetimo činjenicu šta se to dešava u medijima u Srbiji danas. Već jedno duže vreme imamo prisutnu jednu čitavu satanizaciju čitave porodice predsednika Aleksandra Vučića, bilo da se radi o njegovoj deci, o njegovim roditeljima ili o bratu, Andreju Vučiću. Svakako da je jedan od način da se to osudi upravo kroz REM koje mora da reaguje na ovakve stvari.

O čemu se radi? Mi imamo izjave u medijima, i to pogotovo u onim tajkunskim medijima koje su lično vlasništvo Dragana Đilasa. Imamo izjave, ne samo pedofila sa Pravnog fakulteta, koji nije smeo da izađe na poligraf zato što je jedno od pitanja, verovatno, trebalo da bude – da li ste napadali decu koja su mlađa od vas 50 godina. On na najbrutalniji način u medijima iznosi laži o sinu predsednika Aleksandra Vučića, Danilu Vučiću, da ima ikakve veze sa raznim klanovima, kriminalnim klanovima, da želi da preotme nekakve navijačke grupe Partizana, što su apsolutno notorne laži.

Postavlja se pitanje – zašto uopšte danas mediji u Srbiji imaju potrebu da satanizuju jednog mladog čoveka? Da li samo zato što je on sin predsednika Aleksandra Vučića i da li su svesni da na takav način crtaju metu na čelu upravo tom mladom čoveku i ne samo da dovode njegovu bezbednost u pitanje, već mu upravo urušavaju čitav život?

Da li mediji u Srbiji, tajkunski mediji u vlasništvu Dragana Đilasa, danas žele da uopšte politizuju i kriminalizuju čitav proces ne bi li upravo sa tim istim kriminalcima pokušali da dođu na vlast, pošto na jedan legitiman način to ne mogu?

Kako izgleda danas u Srbiji to što tajkunski mediji rade? Upravo ću vam pokazati. Imate list „Danas“ koji na svojoj naslovnici ima – Vučić optužuje Đilasa da je megafon Belivukove grupe. Upravo ispod ovakvog naslova stoji slika predsednika Aleksandra Vučića sa svojim sinom. Da li je ovo politizacija i kriminalizacija čitavog procesa i crtanje mete na čelu sina predsednika Aleksandra Vučića? Naravno da da. Zašto je uopšte potrebno da se nečija deca nalaze na naslovnim stranama kada se govori o politici? Zašto to rade danas mediji Dragana Đilasa?

Imate prilike danas i da vidite list „Danas“ koji, takođe, na naslovnoj strani ima sina predsednika Aleksandra Vučića, Danilo Vučić, gde naslov kaže – dokaz da mafija ima pristup vrhu države. Znači, još jedan dokaz na koji način se danas deca predsednika Aleksandra Vučića uvlače u čitav kriminogeni proces i, pre svega, crta im se meta na čelu, lažno se optužuju i uopšte se politizacija čitavog procesa koji danas država Srbija vodi u borbi protiv kriminala i korupcije upravo uvlače članovi porodice predsednika Aleksandra Vučića, ne bi li ga na takav način emotivno uništili, razorili, a pre svega, uništili život članova njegove porodice.

Imate list „Vreme“, koji na svojoj naslovnoj strani kaže – predsednikov sin među janičarima, i takođe slika Danila, sina predsednika Aleksandra Vučića. Koliko su tako puta do sada ovakvi mediji Dragana Đilasa iznosili notorne neistine i laži o sinu predsednika Aleksandra Vučića, Danilu Vučiću i na takav način, želeći samo jedno da postignu, da upravo emotivno uruše predsednika Aleksandra Vučića, ne bi li pomislili ili došli u situaciju da predsednik jednog trenutka kaže – ja ne želim više sa ovim da se borim i ne želim da se dalje borim i da hapsim klanove Vuka Belivuka i ostalih kriminogenih grupa.

Dame i gospodo, to se u Srbiji više nikada neće desiti. Srbija danas, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, je više nego ikad jača i odlučnija u tome da se izbori sa korupcijom i kriminalom u Srbiji.

Za to su dokazi brojni članovi kriminalnih grupa koji se upravo nalaze danas iza rešetaka, poput Vuka Belivuka i sličnih. Ali, borba sa kriminalom i korupcijom i dan danas traje i nastaviće se sve do kraja, sve dok iza rešetaka ne budu svi oni koji su okaljali ruke krvlju, svi oni koji su doveli do toga da se kriminalizuju razne društvene sfere danas u Srbiji, bilo da su to javne funkcije, bilo da su to druge društvene sfere.

A na koji način to upravo medijski portali Dragana Đilasa rade, upravo ću vam pokazati. Imate portal Direktno koji je 12. maja ove godine objavio naslov pod nazivom – Rat grobara saopštenjima i koja je uloga Danila Vučića. Naravno, ni jedan njihov naslov koji satanizuje porodicu Aleksandra Vučića ne može a da se ne spomene sin predsednika Aleksandra Vučića Danilo Vučić. Ali, ne bi to bilo problem da nisu u pitanju notorne laži upravo ovog portala. O čemu se radi?

Ovaj portal je izneo i pozvao se na izvore jedne navijačke grupe koja je organizovala nekakav skup i u tom svom obaveštenju te navijačke grupe koje upravo možete da vidite ne postoji ni jedna jedina reč o Danilu Vučiću ili uopšte njegovom bilo kakvom učešću u svemu tome što su oni organizovali i radili. I citiraću vam: „Navijačka grupa koja je izdala saopštenje pod nazivom – Obaveštenje za grobarsku javnost grobari glasi – Saznali da najveći šljam grobarstva na čelu sa onima koji su oskrnavili naš hram fudbala pokušava da iskoristi ovu situaciju i ponovo se organizuje. Šobić, Kimi, Rošavi, čak i Rade, na tom sastanku je prisustvovao Isaković, koji je iz njemu znanih razloga isti napustio“, itd. To je bio izvor na koji se pozvao portal Direktno u vlasništvu Dragana Đilasa.

Na koji način su oni to preneli? Citiram: „Danilo Vučić, sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prema navodima navijačke grupe Partizana južne strane – to je ovaj portal koji sam upravo citirala – na sastanku vođa pojedinih navijačkih grupa crno-belih obećao je pomoć države u preuzimanju južne tribine“. Citiram dalje: „Grobari, saznali smo da najveći šljam grobarstva na čelu sa onima koji su oskrnavili naš hram fudbala, pokušava da iskoristi ovu situaciju i ponovo se organizuje. Šobić, Kimi, Rošavi, čak i Rade, su na sastanku na kojem je prisustvovao i Danilo Vučić koji, sami dodaju, bez da uopšte stoji u izvoru Danilo Vučić, odlučili da uz pomoć aktuelne vlasti, uz punu podršku, opet ponavljaju – Danila Vučića, pokušaju da preuzmu južnu tribinu“.

Molim vas, gospodo prisutni, kao i budući članovi REM-a, da li i na koji način treba stati na put ovakvim lažnim iznošenjem izjava u medijima? Da li Dragan Đilas sa ovakvim medijima crta metu na čelu sinu predsednika Aleksandra Vučića, želi da satanizuje celu porodicu, ili želi upravo da pošalje poruku onim kriminogenim grupama – da, nastavite tako da radite, jer samo na takav način ćemo srušiti Aleksandra Vučića?

Ne, gospodo, nećete na takav način srušiti Aleksandra Vučića. Niste to uspeli ni kada je Aleksandar Vučić pokrenuo čitavu borbu i kampanju protiv kriminala i korupcije u Srbiji.

Na dan kada je pokrenuta kampanja, pogledajte šta su objavili mediji toga trenutka. Toga trenutka su objavili i sina predsednika Aleksandra Vučića, Danila Vučića, i njegovog brata Andreja Vučića i stavili ga u isti koš sa najozloglašenijim kriminalcima danas u Republici Srbiji.

Da li je ovo sloboda medija koju traže ti opozicionari danas u Srbiji, ti tajkuni danas u Srbiji, koji sebe ne mogu ni nazvati opozicionarima?

Da li je sloboda medija danas u Srbiji ovo što je Koraks nacrtao? Da li je ovakva karikatura predsednika Aleksandra Vučića samo još jedna poruka kriminogenim grupama – nastavite da kriminalizujete Srbiju, pašće Vučić kad-tad? Da li je uopšte podsmeh karikature na ovako važnu i strašnu temu gde smo imali prilike da vidimo gde upravo ti kriminalci, najozloglašeniji, melju ljude, melju našu decu samo zato što neko ne misli kao oni?

Da li upravo ovakvi mediji sa ovakvim saopštenjima daju legitimitet istim tim ljudima da treba da nastave tako da rade? Da li mediji u Srbiji danas nam poručuju da treba ne birati sredstva doći na vlast, da treba satanizovati decu, da treba koristiti najnemoralnije načine da bi se došlo na vlast? Da, to upravo rade mediji Dragana Đilasa danas u Srbiji.

Zato, dame i gospodo, država Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem je i te kako danas odlučnija i jača je nego ikada da stane na put ovakvom političkom talogu, ovakvim nemoralnim ljudima, ne samo njima, već svim kriminalnim grupama, kriminalcima, svima onima koji su se osilili i mislili da mogu da budu iznad države, da misle da mogu da koriste ovu državu, da mogu da koriste njene novce, novce građana Srbije i da kriminalizuju sve sfere našeg društva.

Upravo Aleksandar Vučić se osilio i smeo kao predsednik države da stane na put i da se bori sa korupcijom i kriminalom i sa svim tajkunima i svima onima koji su politički talog u ovoj zemlji. Nastaviće to da radi sve do onog trenutka dok svi oni ne budu iza rešetaka, svi oni koji su ruke obreli u krvi svih nedužnih ljudi.

Htela bih sa ovog mesta na kraju da zaključim i pre svega da poručim svima vama, kako članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, tako i svim građanima Republike Srbije, da li se danas u Srbiji izgubio čast i moral i šta treba, pre svega, da radimo i na koji način treba zajednički da se borimo da se upravo ovakve stvari nikada ne ponove u državi Srbiji, da se nikada više ne satanizuju deca, da se više nikada deci ne crtaju mete na čelu i da se više nikada ničija deca ne zloupotrebljavaju u političke svrhe, pa tako ni deca predsednika Aleksandra Vučića.

Deca su da se štite, deca su najdragocenija, najsvetija od svih nas od pojedinaca i zato postoji jedna jedina reč koja upravo opisuje sve ono što treba zajednički da radimo u narednom periodu, kao i što treba da radi REM, a to je osudimo nemoral, osudimo politički šljam. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka sa saradnicom, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije na samom početku želim da istaknem da će donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti značajno doprineti razvoju ove oblasti, a da će uopšte kreiranje ovog zakonskog okvira svakako Republici Srbiji obezbediti potpunu zaštitu i čuvanje muzejske građe, kao i rešavanjem važnih pitanja u oblasti muzejske delatnosti.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona svakako se nalazi u odredbama člana 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, u kojem je između ostalog i propisano da država Srbija uređuje sistem zaštite kulture i zaštite svojih kulturnih dobara.

Imajući u vidu potrebu za jednim sistemskim pristupom razvoja muzejske delatnosti po svojim oblastima, koji su usko specijalizovane, upravo donošenje ovog zakona će imati i omogućiti jedan takav jasan sistemski pristup.

Ovim zakonom, ne samo da će se urediti zaštita muzejske građe i nematerijalnih kulturnih dobara, već će se upravo urediti i sama dokumentacija, srediti, kada govorimo o dokumentaciji muzeja. Zatim će se urediti struktura delatnosti nadležnosti muzeja, sam način i naziv upotrebe muzeja, kao i druga važna pitanja koja su od važnog značaja za unapređenje ove delatnosti.

Ono što svakako i ovaj zakon predviđa je i digitalizacija muzejske građe koja je danas u savremenom svetu, od velikog značaja za unapređenje ove oblasti, a to će se postići uvođenjem sasvim jednog novog informacionog sistema.

Ovim predlogom zakona muzejska delatnost je predviđena kao jedna javna delatnost zaštite kulturnih dobara. Upravo kao takva je od opšteg interesa za Republiku Srbiju u cilju edukacije, u cilju razvoja i napretka našeg društva kao i savremenih istraživanja.

Svakako da ovaj predlog zakona da omogućava muzejskoj delatnosti da budu u skladu i jeste u skladu sa svim međunarodnim standardima, sa Statutom Muzejskog saveta za muzeje, sa raznim ratifikovanim sporazumima i sa kodeksom profesionalne etike. Ovim zakonskim predlogom je utvrđena jedna potpuno nova struktura muzeja, što je od izuzetnog značaja. Svakako da se novine ogledaju u tome da je uvođenjem muzejskog saveta kao i evidencije i mrežom muzeja značajno će se doprineti unapređenju ove oblasti. Mrežu muzeja čine centralni muzej, matični muzeji, teritorijalni nadležni muzeji i svi oni muzeji koji se nalaze na evidenciji muzeja koje će svakako i defakto sa ovim zakonom svi morati biti upisani.

Muzejski savet je predviđen kao savet koji se sastoji od pet članova koga bira ministar na predlog centralne ustanove ali svakako njegova uloga će biti savetodavna, kao i rešavanje pitanja koje su od velikog značaja za unapređenje muzejske delatnosti. Upravo sa ovakvim načinom organizacije i reformom smatramo da će se rešiti jedno od važnih pitanja prošlosti kada govorimo o muzejski delatnostima, a to je svakako mali broj zaposlenih kao i nedovoljna površina prostora za čuvanje naše najvrednije muzejske građe.

Pooštravanje kaznene politike svakako je jedna od odredbi ovog zakona o muzejskoj delatnosti. Kada upravo o tome govorimo ne možemo a da ne spomenemo da danas Republike Srbije je kao svoj prioritet defakto stavila borbu protiv korupcije i kriminala. A da su korupcija i kriminal, su bili, odnosno uplovili u sve sfere društva govori i činjenica da upravo ni kultura nije izostala u borbi protiv kriminala u okviru svojih delatnosti.

Mi smo nedavno imali prilike i da čujemo vaše izjave uvažena ministarka, da su baš upravo u Ministarstvo kulture pronađeni ugovori koji se dovode u vezu sa kriminalnim klanovima i da su upravo takvi predati policiji, kao i da je krađa Muzeja Jugoslavije, odnosno krađa predmeta iz ovog muzeja, upravo doživela sudski epilog gde je tri miliona i 250 hiljade dinara uplaćeno na Trezor Republike Srbije na konto obeštećenja za ovu ustanovu. Isto tako da je u toku još jedna sudski proces na osnovu krađe muzeja iz primenjene umetnosti.

To su svakako činjenice da se Srbija i te kako danas bori sa kriminalom i da je danas Srbija sigurna i stabilna zemlja u kojoj više ne možete nekažnjeno da oskrnavite spomenike. Više ne možete nekažnjeno da se bogatite te na račun naše istorije, kulture, naših kulturnih dobara. Više danas u Srbiji ne možete da se bogatite na račun našeg stanovništva, kao što je to radio prethodni režim sa svojim tajkunima na čelu sa Draganom Đilasom koji su upravo novac građana Republike Srbije stavljali u svoje džepove, skrivali ga na računima u 17 zemalja širom sveta, poput Mauricijusa, Hong Konga, Moldavije, Švajcarske i drugih. Upravo je taj novac građana Republike Srbije je mogao da su hteli i želeli biti upotrebljen za izgradnju novih muzeja, novih galerija, novih pozorišta, upravo uložen u kulturu. Oni nisu marili za kulturu, kao što nisu marili ni za puteve, ni za bolnice, ni za škole. Nisu marili ni to što su držali zatvoren 15 godina Narodni muzej. Narodni muzej koji je simbol naše istorije, kulture i kao nijedna muzej u svetu prikazuje sve ono što je prošao srpski narod, njegovo stradanje, njegovu borbu za očuvanje i njegov slobodarski duh.

Narodni muzej Republike Srbije čuva preko 400 hiljada predmeta iz naše istorije i predstavlja naše vredno, kulturno istorijsko blago, inače i ta ustanova je, moram da napomenem prvi muzej koji je otvoren u Srbiji 1844. godine i to ukazom tadašnjeg načelnika Ministarstva prosvete i svakako da je ovaj muzej od izuzetnog značaja za čuvanje naše istorije, kulture i tradicije, i da je zato upravo sa ovim zakonom ovaj muzej, biće preimenovan u Narodni muzej Srbije i biće centralna ustanova zaštite kulture. Ali, da je upravo ta 1844. godina, kada je i prvi muzej u Srbiji nastao, odnosno narodni muzej je upravo trenutak kada je Srbija na jedan sistemski način počela da prikuplja svoju kulturnu baštinu i da je čuva, pre svega.

Obzirom da je i današnja tačka dnevnog reda – Odluka o proglašenju stare i retke bibliotetske građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Moram da napomenem da je čak 720 starih i retkih knjiga i rukopisa, biće ovom odlukom stavljena u kategoriju najveće zaštite. To je upravo dokaz da sve ono što smo čuvali i godinama skupljali, želimo da pre svega zaštitimo za budućnost naše dece i naših pokolenja.

Moram da napomenem da je bombardovanjem Beograda 1941. godine, značajne, vredne knjige i rukopisi su spaljeni, ali da smo u međuvremenu uspeli da se izdignemo iz tog pepela, da smo uspeli da vredno radimo, čuvamo i sakupljamo, i evo danas odlučujemo i da 720 tih vrednih rukopisa štampanih zdanja i knjiga sačuvamo kako bih kroz njihovu konzervaciju, kroz njihovo opšte to čuvanje uspeli našim budućim generacijama da stavimo na raspolaganje za istraživanja i pre svega za značaj iz naše istorije.

Srbija je danas snažna zemlja koja ujedinjuje kulturno, versko i identitetsko nasleđe. Srbija, danas na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, sa ponosom predstavlja našu istoriju, sa ponosom predstavlja naše velikane, danas nakon osam vekova Srbija gradi spomenik Stefanu Nemanji, rodonačelniku naše istorije i naše države. Pogledajte, kako danas izgleda Savski trg? Trg koji je nekada bio ruglo, a danas zajedno sa uređenjem muzeja železnice ima potpuno jedan nov izgled i ne samo to, upravo upliv kulture u turizam je od izuzetnog značaja za razvoj naše Srbije, upravo taj spoj modernog, sa jedne strane koji imamo u „Beogradu na vodi“, gde stotine miliona evra do sada uloženo i spojte i tradicije i kulture sa druge strane koji ima na savskom trgu, zaista predstavlja jedan turistički centar gde su turisti izuzetno značajni da posete i pre svega, vide i versku, a i istorijsku kulturu naše Srbije.

A svedoci smo i danas da je Srbija i nakon 89 godina na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, završava Hram Svetoga Save, naš duhovni i istorijski simbol, e upravo je na toj fasadi Hrama Svetog Save i završen mozaik koji zajedno sa Ruskom akademijom nauka i uopšte načinom izradom tehnikom, simbolima koji su predstavljeni, predstavlja zaista jednu neverovatnu umetničku vrednost kakve nema nigde u svetu, a da je Srbija izuzetno želela da ulaže u kulturu, pokazali smo i činjenicom da je u planu 2025 upravo predviđeno preko šest stotine miliona evra za ulaganja u kulturu.

Moram da napomenem da je Ministarstvo za kulturu samo za ovu godinu izdvojilo 320 miliona dinara za gradova u fokusu upravo za realizaciju projekata širom Srbije.

Nesumnjivo je da ste uvažena ministarka dali veliki doprinos razvoju kulture u prethodnom periodu. Ne mogu da ne pomenem, da ste upravo vi zaslužni za decentralizaciju kulture u Srbiji, a to ste učinili i time što ste posetili opštinu Knić, jednu seosku sredinu u srcu Srbije, u srcu Šumadije, gde se radi dom kulture i upravo time pokazali koliko je decentralizacija kulture važna, pokazali ste da vam je jednako važna izgradnja domova kultura širom Srbije, isto tako kao i izgradnja galerija, legata, pozorišta, novih zgrada muzeja, rekonstrukcija postojećih zgrada muzeja koji upravo i sami predstavljaju kulturna dobra pod zaštitom države.

Srbija danas, ono što želim posebno da istaknem, gaji kulturu sećanja. Srbija danas sa ponosom može istaći da je nakon toliko godina spremna da snimi i snimila je film „Dara iz Jasenovca“, na osnovu koga se sećamo te bolne istorije stradanja srpskog naroda. Srbija je danas spremna da se suoči sa svojom istorijom. Spremna je da kaže istinu.

Ono što želim da istaknem, da je ta bolna istina o našoj istoriji jednako važna da se sećamo naših žrtava i zato se Srbija danas seća i Oluje i Košara, Srbija danas obeležava dan kada su NATO bombe padale širom Srbije i kada su kosile živote naše dece i naših nedužnih civila.

To je bolna istorija, ali da bismo je pamtili, mi se moramo sećati i obeležavati takve stvari, da bi upravo naša deca i budući naraštaj, gradili budućnost na zdravim i istinitim istorijskim temeljima, jer upravo ono što danas ulažemo u kulturu, upravo u sve te zgrade, muzeje, galerije, pozorišta, čiji zidovi čuvaju našu prošlost je za nas od izuzetnog značaja.

Zato bih iskoristila priliku da sa ovog mesta poručim svima onima koji su na bilo koji način se usudili da prekrajaju istoriju ove zemlje, svima koji su se usudili da misle da mogu da upravljaju sudbinom srpskog naroda i svima onima koji pišu i danas izveštaje, želeći da umanje borbu, napredak Srbije za bolje sutra, želim da poručim da, ako žele, pre svega, razumeju jedan narod, moraju da upoznaju duh tog naroda, a to će učiniti tako što će upoznati njegovu prošlost, jer istinski odgovori se uvek više nalaze u prošlosti, nego u sadašnjosti.

Samo tada će upravo naći odgovore za nesalomiv srpski duh i njegovu borbu za slobodom. Tu će naći razumevanje i odgovore za današnju borbe Srbije predsednika Aleksandra Vučića, da Srbija danas jednako čuva i gaji svoj nacionalni identitet, integritet, suverenitet i da želi jedinstvo srpskog naroda, ma gde živeo.

Živela Srbija!

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, narodni poslanici, ja bih na kraju današnje rasprave, pre svega, htela da se zahvalim svim narodnim poslanicima na izuzetno konstruktivnoj i detaljnoj raspravi o Predlogu zakona o muzejskim delatnostima.

Htela bih da istaknem u par rečenica, kao jedan rezime sve ono što smo danas raspravljali, a to je da muzejska delatnost se do sada uređivala Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine, pa je svakako cilj današnjeg Predloga zakona jedno sistemsko unapređenje ove oblasti kroz jačanje muzejskih ustanova i približavanje evropskih praksi uvođenjem savremenih muzeoloških standarda.

Ovim predlogom zakona su propisani uslovi za osnivanje, čuvanje, proučavanje, zaštitu i predstavljanje naše bogate kulturne baštine. Uspostavljanjem kvalitetne i stabilne muzejske mreže, povezivanjem institucija i predstavljanjem edukacije muzejskih stručnjaka, stvaraju se uslovi za unapređenje čitave muzejske struke u Srbiji.

Uvođenjem novih odredi ovog predloga zakona poput Muzejskog saveta i mreže muzeja, značajno će se poboljšati sam kvalitet rada muzeja kao i same muzejske delatnosti. Muzejski savet ima ulogu stručnog savetodavnog tela za obavljanje poslova od interesa i razvoj i unapređenje muzejske delatnosti. Mrežu muzeja će se po prvi put prikazati i umrežiti jasna struktura i raspoređenost mreže muzeja u Srbiji. Na ovaj način poboljšaće se uslovi za rad muzeja, kao i potpuna posvećenost zaštite muzejske građe.

Predlogom zakona jasno su definisane obaveze muzeja, kao i osnivača, regulisane su njihove centralne i matične funkcije, kao i uređenje teritorijalne nadležnosti u okviru mreže muzeja.

Samim tim želim da pozovem sve narodne poslanike da glasaju za ovaj predlog zakona, kao i za Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture je svakako jedan od prioriteta za državu Republiku Srbiju. Od prioriteta je zato što je strateški važna kompletna digitalizacija Srbije.

Mi svakog dana kao građani Srbije možemo videti benefite te digitalizacije. Benefite kroz uvezivanje državne uprave, kroz eUpravu, kroz eRecepte, kroz elektronsku nastavu, onlajn nastavu, eDnevnike, kao i praćenje i organizovanje vakcinacije u Srbiji.

Da bi svaki građanin Republike Srbije, kao i svaki učenik u Republici Srbiji imao slobodan pristup internetu, potrebno je da se internet uvede i u ruralna područja i u sela.

Za sada to nije bilo moguće, ne samo zato što zbog specifičnosti geografskog položaja samih sela, ili zbog njihove demografske slike, ili zbog njihovog ekonomsko-socijalnog statusa, provajderi nisu bili u mogućnosti da razvijaju, odnosno nisu pronalazili ekonomsku dobit da razvijaju mrežu u ruralnim područjima Srbije, ali upravo ovakvi ugovori daju i potpisivanje sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj od 18 miliona evra, daju opravdanost ovakvim realizacijama projekata gde će upravo internet biti dostupan širom sela naše Srbije.

Tokom 2017. i 2018. godine, urađena je kompletna analiza stanja dostupnosti interneta u Republici Srbiji, a tokom 2019. godine, su i mapirana područja koja upravo nemaju adekvatan pristup internetu, odnosno nemaju protok od 100MV u sekundi, ili nemaju uopšte pristup internetu. Takvih područja je negde oko pola miliona u Srbiji naselja.

Da bismo to unapredili, svakako cilj realizacije ovakvog projekta je i da pre svega mapiramo 500 škola koje će imati internet u prvoj fazi, a odatle i razvijamo mrežu za 90.000 domaćinstava koje će se takođe uvezati kroz to.

To je samo prva faza. Ovakav projekat će se nastaviti i tokom sledeće godine, kada je planirana i realizacija i drugog projekta koji će obuhvatiti 900 škola i 130.000 naselja.

Dame i gospodo, iako poslednjih nekoliko decenija ceo svet je išao velikim koracima napred u pogledu digitalizacije, raznih oblasti, kroz zdravstvo, obrazovanje, industriju i nove inovacione tehnologije, mi smo, nažalost, stagnirali.

Zato smo danas, prvi put u XXI veku u mogućnosti da uopšte dovedemo internet u sva sela naše Srbije i do svakog građanina, stanovnika i učenika naše Srbije.

Da je prethodni režim i njihovi tajkuni su iole razmišljali o ruralnom razvoju, uopšte o regionalnom razvoju, o našoj deci, o našem školama, verovatno danas ovo ne bismo radili.

Svedoci smo danas da je i tajkun bivšeg režima, Dragan Đilas godinama i dok je bio na vlasti isisavao novac iz Republike Srbije i smeštao ga u poreske rajeve, na račune širom sveta, na Mauricijus, Hong Kong, Švajcarska, i još 17 zemalja širom sveta.

Šta je bio njegov cilj? Njegov cilj je, svakako, možemo pretpostaviti bio da utaji porez, odnosno da ne plati porez Republici Srbiji preprodavajući više puta svoju sopstvenu firmu.

I danas, dame i gospodo, imamo jedan paradoks, paradoks u tome da taj isti Dragan Đilas izlazi pred nas, pred javnost Srbije, gde beskrupulozno govori i prestavlja se kao političar koji želi da vodi ovu Srbiju, a taj isti čovek je utajio porez i nije platio državi Srbiji, gde kroz taj porez se puni budžet Republike Srbije. Dakle, mi danas gradimo upravo škole, vrtiće, gradimo infrastrukturu, i upravo digitalizujemo našu Srbiju.

Nedavna poseta Dragana Đilasa i Marinike Tepić Šumadiji, selima Šumadije, kao i Vuka Jeremića i Miroslava Aleksića opštini Knić je doživela jedan potpuni debakl. Ne samo što nisu imali nikakav program, politički program, da predstave našim domaćinim u našim šumadijskim selima, ni to što im je jedini program bio da govori mržnje prema SNS i Aleksandru Vučiću, već najveći debakl se ogleda u tome što nisu naišli na podršku i odobravanje njihove politike naših domaćina u našim šumadijskim selima.

Naši domaćini i te kako pamte, pamte šta su im ti isti, bivši režim i njihovi tajkuni ostavili u amanet njima i njihovoj deci. Ostavili su urnisanu infrastrukturu u oblasti obrazovanja. Urnisali su ne samo puteve i infrastrukturu obrazovanja, već su ostavili škole koje čak nisu imale ni pijaću vodu, nisu imale toalete, a da ne govorimo o digitalizaciji u selima i pristupa internetu svakom građaninu i svakom učeniku u Srbiji.

Isto tako, ti naši domaćini i te kako danas znaju i vide da za poslednje četiri godine samo u opštini Knić su rekonstruisane gotovo sve škole, da su te škole danas energetski efikasne, da je prvi put u deset škola 2017. godine uvedena pijaća voda u našim seoskim sredinama, da su te škole danas digitalizovane, da su opremljene računarima, da su opremljene kabinetima za fiziku i hemiju, da su opremljene kao što su škole u Kniću i škole u Gruži fono laboratorijama za jezike, gde upravo ti naši učenici sa sela su pokazali neverovatno interesovanje.

Upravo ti đaci sa sela danas imaju jednake uslove za obrazovanje i rad kao bilo koje drugo dete u gradu u Srbiji. To je ono na ponos što radi predsednik Aleksandar Vučić sa svojim timom i Vladom Republike Srbije. To naši šumadijski domaćini i te kako dobro pamte.

Da su ti domaćini uvek bili na prvoj liniji fronta kroz istoriju pokazali su mnogo puta. Pokazali su mnogo puta i da znaju i da se bore kada je najteže, kao što je sada u periodu pandemije korona virusa, kada je u regionu Šumadije najveći ekonomski suficit ostvaren u čitavoj Srbiji, a pokazali su da znaju da se bore protiv pandemije korona virusa kada je revakcinisamo preko 52.000 stanovnika u regionu Šumadije.

Vlada Republike Srbije zna da nagradi i najbolje. Ovu priliku bih iskoristila da se zahvalim Vladi Republike Srbije, kao i Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu, koja je kao najbolju lokalnu samoupravu u Republici Srbiji, za efikasnost i delotvornost dodelila opštini Knić. Hvala im na tome.

Upravo zbog takvog predanog rada, zajedno sa politikom SNS i Aleksandra Vučića, sve više je naših domaćina i sve više mladih u opštini Knić koji ostaju da žive i rade, a to su imali prilike da vide nedavno moje uvažene poslanice iz ovog visokog doma koje su razgovarale sa takvim mladim ljudima u opštini Knić. Moram da napomenem da su to prvi predstavnici ovog visokog doma Narodne skupštine Srbije koji su uopšte posetili sela u našoj opštini, u srcu Srbije, u srcu Šumadije. Iskreno, hvala im na tome.

Da naši domaćini i te kako znaju da prepoznaju kako se domaćinski vodi Republika Srbija pokazali su na nedavnim izborima. Pokazali su da su najveće poverenje pokazali SNS i Aleksandru Vučiću kada su dali preko 60% svojih glasova. Pojedine opštine u Šumadiji, kao što je opština Knić i opština Rača, i preko 75 i do 80%.

Zato, dragi Đilasovci, Aleksići, Jeremići, nemate šta da tražite u našim šumadijskim selima, jer naši domaćini i te kako dobro znaju kome su dali svoje poverenje, i te kako dobro znaju da kada radimo i kada se borimo niko ne može da nas pobedi. Živeo Knić, živela Šumadija, živela Srbija!

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, dragi građani Srbije, svedoci smo da u poslednjih 200 godina industrija u svetu rapidno raste i razvija se. Ona kao svoj resurs i energent koristi upravo fosilna goriva, odnosno naftu i njene derivate. Sagorevanje ovih derivata ima za posledicu emisiju gasova koji u našoj atmosferi izazivaju efekat staklene bašte, odnosno globalno zagrevanje planete, a samim tim, i nesumnjivo, klimatske promene, čiji smo svedoci i mi sami poslednjih decenija u čitavoj našoj zemlji.

Ne samo da nas je EU obavezala da donosimo ovakve zakone, niti Sporazum u Parizu, niti Okvirna konvencija EU, svakako da je obaveza nas samih da ovakve zakone donosimo ne samo da bismo sačuvali životnu sredinu za zdravu budućnost naše dece, već upravo da bismo disali svežiji i zdraviji vazduh u našoj zemlji.

Ovim zakonom smo se obavezali da ćemo pratiti monitoring gasova, kao što su ugljendioksid, kao što su metan, azotsuboksid, kao što su perfluorougljenici, sumpor heksafluorid, azottriflorid, kao u flouorougljovodonici. Ovi gasovi nesumnjivo daju štetan efekat klimatskim promenama, a ja ću vam na primeru svoje opštine Knić, predstaviti kako te klimatske promene zapravo deluju kod nas.

Podsetiću vas, kolege narodni poslanici, na 2018. godinu, kada upravo zbog klimatskih promena i ogromnih bujičnih poplava, kojima su bile pogođene i opština Knić, Kraljevo, opština Lučani i Trstenik, ogromne su štete napravljene na ovoj teritoriji, ne samo po zdravlje ljudi, već i u poljoprivredi, šumarstvu, vodoprivredi. Trećina teritorije opštine Knić je upravo bila pod vodom, a ogroman mulj na našim poljoprivrednim njivama i zemljištu, ogromna količina kamena koje je bujica nosila, uništeni putevi, atarski putevi, uništeni mostovi, iseljavanje stanovništva, iseljavanje stoke, fekalije po našim ulicama, u kućama i domaćinstvima, su samo jedna ružna slika koja je ostala iza svih ovih bujičnih poplava, koje su upravo posledica klimatskih promena koje trpimo kod nas.

Zahvaljujući Vladi Republike Srbije, ogromnim ulaganjima, angažovanjem svim resornih ministarstava, uspeli smo za samo nekoliko godina da izgradimo preko 93 kilometara asfaltnih puteva, preko 300 kilometara atarskih puteva, da obnovimo šest mostova koji su upravo bili urušeni ovakvim razornim poplavama.

Uspeli smo da uredimo korito reke Gruže, koje je nesumnjivo značajno doprinelo ovakvim posledicama. Za to je bilo potrebno preko 350 miliona dinara. Svakako da i opština Knić danas ulaže u ekologiju i zajedno sa vašim ministarstvom i Ministarstvom infrastrukture, u narednom periodu biće izgrađen prvi sistem za prečišćavanje otpadnih voda, kao i 36 kilometara kanalizacione mreže.

Nije samo opština Knić u Šumadiji. U Šumadiji imamo i grad Kragujevac, koji je naš veliki industrijski centar, koji je i univerzitetski centar. U Kragujevcu će biti izgrađena nova regionalna deponija. Nedavno imamo i izjave našeg gradonačelnika da će biti izgrađeno 260 kilometara kanalizacione mreže. Ono što je najvažnije, biće zamenjeni kotlovi u toplani, posle 1975. godine, kada su prvi put i napravljeni. Ta toplana je koristila ugalj, a danas će svakako koristiti gas, što će značajno smanjiti emisiju ovih gasova.

Ali, da je država danas spremna svakako da ulaže regionalni ravnomerni razvoj, a pogotovo u Šumadiju i Kragujevac, govori i činjenica da nedavno u ovom gradu izgrađena su značajne fabrike, dovedeni novi investitori. Podsetiću vas da strane investicije u našoj zemlji su najveće na Zapadnom Balkanu. Izgrađene su značajne fabrike, svakako putevi, železnice. Izgrađena je i rekonstruiše se, u toku je, klinički centar koji opskrbljuje stanovništvo od Kragujevca pa do Pazara i Tutina. Ali, ono što je svakako najvažnije, ovaj grad je dugo godina nosio epitet doline gladi. Međutim, sliku koju danas šaljemo je jedna sasvim druga slika.

Svakako da borba Aleksandra Vučića i SNS ne samo protiv mafije, korupcije, svih pošasti koja nas je zadesila, Kovida 19, ali upravo borba da izgradimo infrastrukturu, da povratimo život u našu Šumadiju, a i svakako donošenjem ovakvih zakona ne samo unapredimo životnu sredinu, već sve lepote naše Šumadije koju nam je Bog dao i zelenila sačuvamo za buduće generacije i pokolenja. Hvala. Živela Šumadija, živela Srbija.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, gospodine Selakoviću, drage kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pridruživanje i pristupanje EU je strateško opredeljenje Republike Srbije koje je utemeljeno na širokom društvenom i političkom konsenzusu.

Srbija na putu kroz EU svakako da prestavlja put razvoja i put ka modernijoj državi u kojoj je Srbija već danas visoko podigla lestvicu stabilne demokratije i stabilne ekonomije. Srbija danas ide putem mira i putem razvoja, što predstavlja svakako strateški okvir i temelj za stabilnost u čitavom regionu. Država Srbija danas radi na jačanju i na uređenju svoje države, na stvaranju najpovoljnijih uslova za dovođenje stranih investicija u ovom delu Evrope.

Evropski savet je kandidaturom Srbije za članicu još 2012. godine, a kada je proces pregovora počeo još 2014. godine, od tada pa do danas država Srbija je otvorila 18 od ukupno 35 poglavlja. Ali, ono što moramo istaći, za taj period za koji mislimo da je prošlo više od šest godina, da smo ipak ostvarili kroz reforme napredak u svim segmentima našeg društva. Ono što i posebno moramo istaći je da Srbija danas ima spremnih pet potpuno pripremljenih poglavlja za otvaranje, što znači da je i u međuvremenu Srbija radila i na drugim svojim okvirima.

Danas nakon šest godina vođenja ovakve vrste pregovora sa EU svedoci smo da je EU odlučila da otvori jednu potpuno novu metodologiju prema Srbiji, metodologiju koja se sastoji u jednom klasterskom obliku, a za Srbiju je opredeljeno šest klastera i Srbija je prihvatila tu novu metodologiju koju je u načelu usvojila EU, odnosno Evropska komisija. Ali, ono što moramo naglasiti je da će Srbija po prvi put u istoriji imati priliku da kroz saradnju sa EU i Evropskom komisijom gradi te temelje nove metodologije koja će, nadam se, i implementacijom reformi uspeti da ubrza proces evrointegracija Srbije, a sa druge strane stvoriti i jasne trase i put drugim zemljama koje se budu našle na evropskom putu.

Ako se osvrnemo na klaster Tri koji obuhvata konkurentnost, koji obuhvata socijalnu inkluziju i ekonomski rast, a u okviru koga se nalazi osam pregovaračkih poglavlja, od kojih je Srbija otvorila čak pet i zatvorila privremeno dva, a to su Poglavlje 25 koje se odnosi na nauku i istraživanje i Poglavlje 26 koje se odnosi na obrazovanje i kulturu, ne možemo a da se svi zajedno ne usaglasimo da je Vlada Republike Srbije uložila izuzetan napor i posvećenost u implementiranju mera i sprovođenju reformi naročito u oblasti ekonomije i monetarne politike. Ovakvi rezultati su danas predstavili model makroekonomske stabilnosti jedne zemlje koji mogu da budu model i drugim zemljama u Evropi.

Ako govorimo o rezultatima koje je napravila Republika Srbija za poslednjih pet godina, naročito u oblasti fiskalne konsolidacije, slobodno možemo istaći da je Republika Srbija lider ne samo na Zapadnom Balkanu, već lider i među najrazvijenijim evropskim zemljama po pitanju ekonomskog rasta, po pitanju borbe protiv korona virusa, po pitanju fiskalnog deficita, a takođe ako sagledamo manje i srednje razvijene zemlje Evrope slobodno možemo reći da je Republika Srbija lider u stopi javnog duga, kao i nivou BDP.

Moramo istaći da je u prvih sedam meseci ove 2020. godine Srbija imala 1,6 milijardi evra stranih investicija, što predstavlja 60% ukupnih stranih investicija na čitavom Zapadnom Balkanu. Ovakvom politikom i ovakvim rezultatima Srbija je definitivno pokazala koliko je odlučna i spremna u sprovođenju reformi u svim svojim segmentima svoga društva, koliko je spremna da ostane na putu EU. Srbija je ovakvo odgovornim radom i politikom pokazala da može sa svojim rezultatima da se nosi i sa najrazvijenijim zemljama Evrope, a isto tako je pokazala da može uspešno da se bori protiv korona virusa, da može da očuva svoj zdravstveni sistem i da gradi bolnice u najkraćem mogućem roku kada je to najpotrebnije, a takođe Srbija je pokazala da može i da pomaže drugima kada je to i učinila šaljući avione medicinske pomoći Italiji kada je to bilo najpotrebnije.

Svojom odgovornom politikom predsednika Aleksandra Vučića Srbija je pokazala da ne samo odgovorno brine o svojoj državi, o svim svojim građanima, o svom suverenitetu i integritetu, već da i u vreme najveće svetske ekonomske krize kada sve zemlje stagniraju, kada sve zemlje padaju Srbija može da radi, gradi, stvara, raste i razvija se.

Cilj Vlade Republike Srbije je da do 2024. godine implementira sve reforme koje su ključne za napredak Srbije ka EU, a da nakon toga Srbija faktički i pristupi EU. Da li će se to dogoditi? To je svakako politička odluka, ali ono što moramo danas istaći je da kroz sve te reforme koje Srbija sprovodi na evropskom putu ono što ostaje svima nama, što ostaje državi Srbiji, svim njenim građanima, našoj deci i našoj budućnosti je jaka i stabilna država Srbija, država u kojoj svi građani imaju jednake mogućnosti, jednaka prava, država čija ekonomija raste i država koja je značajno unapredila životni standard svih svojih građana.

Vlada Republike Srbije će težiti i imati fokus i u narednom periodu da se bavi implementacijom ključnih reformi kao što je vladavina prava, kao što je javna administracija, kao što je zelena agenda i na tom evropskom putu ćemo i nastaviti.

Za kraj ću citirati reči našeg predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića – nalazimo se na evropskom putu i nastavićemo da se borimo za ubrzanje evrointegracija, ali se nećemo odricati prava i mišljenja da kažemo istinu i ponosimo se što je Srbija danas nezavisna država koja samostalno donosi odluke za bolji život svih građana Srbije. Živela Srbija.

Uvaženi potpredsedniče Skupštine, gospodine Orliću, uvaženi ministre, gospodine Mali sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije.

Danas je pred nama podnet amandman od strane Vlade Republike Srbije, a koji se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana u kome se predlaže produžavanje mera koje su sprovedene u 2020. godini, a odnose se na poreske olakšice za novoosnovana preduzeća i privredna društva u Republici Srbiji i to poreske olakšice na osnovu zarade novozaposlenih radnika.

Ovakve mere podsticaja su dale rezultate u prethodnoj godini i samim tim ovaj amandman Vlade u kome se ovakav vid podsticaja privredi kontinuirano nastavlja apsolutno podržavam.

Novoosnovana preduzeća imaju mogućnost da poreske olakšice ostvare u periodu do 31. decembra 2020. godine, odnosno ako su osnovana u tom periodu i za period od 36 meseci, a svakako zarade zaposlenih se odnose na visinu plate do 150.000 dinara, a ukoliko su zarade veće od 150.000 dinara, onda se poreske olakšice odnose na maksimalan iznos zarade do 150.000 dinara.

Obzirom da su ovakve pomenute mere u prethodnom periodu dale rezultate i u ovoj godini će se sprovoditi. Država Srbija ima jasan cilj da podstiče na ovakav način povećavanje zaposlenosti svojih građana, a sa druge strane i smanjivanje sive ekonomije, odnosno da svi građani Srbije koji se u ovom trenutku nalaze u tzv. sivoj zoni budu prevedeni u status formalno zaposlenih.

Ovo je samo jedan seta mera koji je Vlada Republike Srbije sprovodila u prethodnom periodu, a za koji planira kontinuirano da sprovode i u 2021. godini. Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi izazvanoj pandemijom korona virusa, ja drage kolege moram da vas podsetim da je Vlada Republike Srbije do sad izdvojila šest milijardi evra pomoći svojim građanima i privredi u Republici Srbiji.

Obzirom da su u svakom javnom budžetu Republike Srbije osnovni i glavni prihodi porezi, vi kada danas imate poreska oslobađanja podsticaja ovakvih mera, možemo reći da samo zdrava, stabilna i jaka ekonomija to može da podnese. Takvu zdravu, stabilnu i jaku ekonomiju ima država Srbija, zahvaljujući politici SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću koji je sproveo reformu i obezbedio ovakvu zdravu ekonomiju.

Sve javne investicije koje se ulažu u Republiku Srbije, a moram istaći da je za javne investicije, odnosno kapitalne investicije u budžetu za 2021. godinu opredeljeno 330 milijardi dinara, sve te investicije u Republici Srbiji sa jedne strane podstiču kao što je i sam ministar Mali rekao, podstiču i privatni sektor da ulaže i da se razvija u našoj zemlji.

Ako izgradimo i kao što gradimo nove autoputeve, nove škole, bolnice, železnicu, industrijske parkove, sa jedne strane podstičemo rast ekonomije, a samim tim zapošljavamo nove ljude, a sa druge strane podstičemo i privredu da značajno ulaže u Republiku Srbiju.

Kao dokaz dosadašnjeg rada i rezultata Republike Srbije svakako možemo istaći i spoljno trgovinski rast čitavog regiona Šumadije, gde je za poslednjih 10 meseci ostvarena spoljno trgovinska razmena u iznosu od 1,6 milijardi dinara, što predstavlja najveći ostvareni regionalni suficit u Srbiji od 350 miliona evra u regionu Šumadije.

To je samo još jedan dokaz da se odgovornom politikom SNS koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić svakako Srbija regionalno razvija. Ako dublje uđemo u region Šumadije, primera radi opština Knić, odakle dolazim, to je opština od 36 sela koja se nalazi u samom scru Šumadije, okružena je sa četiri grada Kragujevac, Kraljevo, Čačak i Milanovac, ova opština je za posledenje četiri godine, odgovornom politikom SNS i kontinuiranom podrškom Vlade Republike Srbije uspela da izgradi 93,3 kilometara asfaltnih puteva.

Ova opština Knić je uspela da renovira gotovo sve bolnice i ambulante na svojoj teritoriji, da rekonstruiše gotovo sve škole, da proširi mrežu predškolske ustanove u još šest sela na svojoj teritoriji, da sprovede kompletnu reformu i strategiju obrazovanja u Republici Srbiji.

Ako vam kažem da 2016. godine je opština Knić prvi put u 21. veku u 10 svojih škola uvela pijaću vodu, a da danas, nakon četiri godine, odgovornom politikom SNS i predsednika Aleksandra Vučića i ogromnom podrškom Vlade Republike Srbije, danas sve te škole imaju fonolaboratorije, imaju savremeno opremljene kuhinje sa nutricionistom, imaju programe koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, kroz logopeda, sometopeda, engleski jezik od treće godine se u našim selima uči u našim vrtićima.

Na ovakav način politika SNS pokazuje, ne samo da doprinosi regionalnom razvoju naše zemlje, već misli o svim svojim građanima i misli, pre svega, o našoj deci i o našoj budućnosti. Ovakva ulaganja u sela, naša sela, kao što je i poljoprivreda, gde je za poslednje četiri godine opština Knić obezbedila značajne subvencije za svoja poljoprivredna gazdinstva. Daću vam i podatak da u čitavom regionu Šumadije se nalazi oko 6.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, od toga je 4.000 u opštini Knić i da je opština Knić za sprovođenje mera populacione politike, kroz svoju poljoprivredu i značajnim subvencijama za mlade i ostanak mladih na selu, uspela da za 800 subvencija obezbedi sredstva za razvoj poljoprivrede svojim sugrađanima. Samim tim, kao i davanju prednosti ženama koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava za 30% povećala broj žena nosilaca poljoprivrednih gazdinstava.

Kao nagradu svojih rezultata, opština Knić je i pre nekoliko dana dobila, i ovim putem bih se zahvalila Vladi Republike Srbije, nagradu za najveći podsticaj u razvoju rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou u opštini Knić. Opština Knić je samo jedna od pet opština koja je dobila ovakvu nagradu, ali svakako da za jednu ruralnu sredinu, koja je u trećoj kategoriji razvijenosti, ovakvi iskoraci su značajni pomaci da Srbija ide napred.

Ono što bih posebno istakla je da će buduće investicije koje će se desiti u našem regionu Šumadije značajno popraviti i poboljšati ovakvu sliku kao što imamo danas.

Izgradnja autoputa koji se najvećim delom proteže kroz opštinu Kinić, a koji spaja Koridor 10 sa Moravskim koridorom, kao i blizina aerodroma Lađevci u kojem je planirano otvaranje kargo centra, svakako će pospešiti nove investicije u opštini Knić, a samim tim i položaj i razvoj naše opštine će se staviti na mapu budućih investitora.

Ono što bih posebno istakla je da zahvaljujući ovakvoj politici Aleksandra Vučića i SNS, gde se Srbija regionalno razvija, gde Srbija misli o svojim selima, gde Srbija kontinuirano ulaže u obrazovanje, u svoje najmlađe, svakako je pravi put SNS i put kojim Srbija ide napred.

Živeo Knić, živela Šumadija, živela Srbija!