JELENA OBRADOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1982.godine u Kragujevcu. Živi u Kniću.

Osnovnu školu završila je u Kniću, a gimnaziju u Kragujevcu.

Diplomirala je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

Radila je na mestu profesorke hemije u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Kniću, Osnovnoj školi „Rada Šubakić“ u Gruži i Guberevcu i Srednjoj medicinskoj školi „Sestre Ninković“ u Kragujevcu.

Na funkciju zamenice predsednika opštine Knić izabrana je kao odbornica sa izborne liste "Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje". Funkciju zamenice predsednika opštine Knić obavaljala je do 2020. godine.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi postaje narodna poslanica. Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 14.01.2021, 13:33

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, iako smo već sada u devetom satu zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, to govori samo u prilog činjenici koliko je danas Narodna skupština itekako spremna da što pre donese zakone i podzakonske akte, kao i relevantne odluke i odredbe koje će doprineti da Srbija danas ide napred, zajedno sa svim njenim građanima.

Stoga mi je izuzetna čast da kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu govorim o današnjoj tački dnevnog reda. To je izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Regulatorno telo za elektronske medije osnovano je Zakonom o elektronskim medijima, koji je donet 2014. godine. Jedan od osnovnih zadataka ovog regulatornog tela je, pre svega, unapređenje kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, kao i, pre svega, očuvanje, zaštita i razvoj slobode mišljenja i izjašnjavanja u cilju zaštite interesa javnosti u ovoj oblasti, kao i zaštite korisnika samih usluga elektronskih medija.

Savet Regulatornog tela za elektronske medije broji devet članova. Ovi članovi se biraju iz reda eminentnih stručnjaka iz oblasti koje su od izuzetnog značaja za, pre svega, rad i funkcionisanje Regulatornog tela za elektronske medije. To su članovi iz oblasti medija, to su ekonomisti, pravnici, inženjeri telekomunikacija i drugi ljudi koji doprinose, pre svega, efikasnosti u radu ovog Regulatornog tela.

Istakla bih činjenicu ko sve ima pravo da predlaže kandidate za izbor članova Saveta, obzirom da smo bili svedoci da se u medijima spočitava baš upravo ova činjenica ko sve ima pravo da predlaže, a pogotovo ovaj danas od strane tih tajkunskih medija. Stoga, u skladu sa zakonom, onaj ko ima pravo da predlaže članove Saveta za elektronske medije su, pre svega, nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije, zatim, nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, zatim, svi akreditovani univerziteti u Republici Srbiji, zatim, udruženja izdavača elektronskih medija, udruženja novinara u Republici Srbiji, zatim, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika, udruženja kompozitora, pre svega, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštite dece, nacionalni saveti nacionalnih manjina, kao i crkve i verske zajednice.

Ovo je izuzetno važno napomenuti, jer u ovoj zakonskoj odredbi su, pre svega, zasnovani ti demokratski principi odlučivanja i ono što je najvažnije, sloboda ko sve ima pravo da kandiduje predstavnike članova Saveta, a vidimo da su zastupljene apsolutno sve strukture našeg društva u Republici Srbiji.

Iako mnogi ovaj aspekt osporavaju, Savet regulatora je, u skladu sa odredbama zakona, pre svega, nezavistan i samostalan u donošenju svojih odluka. Ono što bih posebno napomenula, vrlo aktivan u svome radu. To možemo videti iz Izveštaja REM-a za 2020. godinu u kome stoji da je održano čak 36 sednica na kojima je doneto 690 odluka. Tako su u prošloj godini produžene tri dozvole za pružanje medijskih usluga, izdato je 16, a produženo 20 dozvola na osnovu zahteva. Zatim, pet dozvola za pružanje medijskih usluga je prestalo da važi, dato je 14 saglasnosti za promenu vlasničke strukture i slično.

Međutim, Savet ovog regulatornog tela, iako je stalno kritikovan po ovom pitanju, moram istaći da je doneo i tri mere opomene, šest mera upozorenja, čak i tri mere privremene zabrane objavljivanja programskog sadržaja. Savet regulatora je dužan da pri izricanju ovih mera poštuje načela objektivnosti, nepristrasnosti, a gotovo da sam uverena i da to čini u skladu sa svim zakonskim odredbama.

Pre prelaska na obrazloženje ove tačke dnevnog reda, ono što bih posebno istakla i da vas podsetim to je da je Narodna skupština Republike Srbije 17. decembra 2020. godine donela odluku o izboru članova Saveta REM-a, gde je izabrala dva člana Saveta, što govori u prilog činjenici da je Narodna skupština Republike Srbije danas vrlo efikasna u svom radu, kao i posvećenosti i odgovornosti i poštovanju zakonskih prava i zakonskih rokova.

Pravni osnov za izbor članova Saveta REM-a je sadržan u odredbama člana 8. Zakona o elektronskim medijima, kao i član 8. Zakona Narodne skupštine Republike Srbije. Dakle, u tome stoji da članove Saveta REM-a bira Narodna skupština na predlog ovlašćenog predlagača koji je u ovom slučaju Odbor za kulturu i informisanje i javno informisanje Skupštine AP Vojvodine.

Od moje uvažene koleginice, narodne poslanice, Sandre Božić koja je ujedno i predsednica Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije, imali ste prilike da čujete da je ispoštovana čitava procedura sprovođenja ovog konkursa - od objavljivanja javnog poziva za izbor, dostavljanja članova kandidata do objavljivanja javnog konkursa, sprovođenje čitavog procesa i poštovanje svih rokova. Tako da je rok za predlaganje kandidata istekao 21. aprila 2020. godine, a ovlašćeni predlagač je istog dana dostavio Odboru predloženi predlog od dva kandidata.

Lista kandidata za člana Saveta REM-a je utvrđena na sednici Odbora koja je održana 27. aprila 2020. godine. U skladu sa zakonom, odnosno članom 10. stav 5. zakona, objavljen je na internet stranici Narodne skupštine Republike Srbije koja je upravo dostupna za čitavu javnost.

Ono što moram posebno istaći jeste da je Odbor za kulturu i informisanje 28. aprila 2020. godine na svojoj sednici upravo i organizovao da ti kandidati mogu da govore o sebi, da se izjasne o svojoj kandidaturi, o svojim profesionalnim sposobnostima, ali isto tako su svi članovi Odbora, zamenici članova Odbora, svi zainteresovani poslanici imali prilike da razgovaraju sa predloženim kandidatima i da ih pitaju o njihovim profesionalnim iskustvima, radu u struci i na koji način uošte vide svoj budući rad u Savetu regulatornog tela.

Inače, na toj istoj sednici Odbor Narodne skupštine je uputio listu od dva kandidata i na toj listi se nalaze gospodin Milorad Vukašinović, kao i gospodin Goran Eror. Savet regulatornog tela trenutno broji sedam od ukupno devet članova. Mi sada biramo jednog, ali nedostaje još jedan, iz razloga što je profesor Zoran Simjanović preminuo u aprilu ove godine, tako da će nas ova procedura očekivati i za još jednog člana.

Stoga bih pozvala sve poslanike da u danu za glasanje, pre svega, izaberu jednog od ova dva kandidata, što će doprineti, ne samo tom kandidatu, već i radu samog regulatornog tela. Ja se nadam da će taj kandidat opravdati svoje poverenje, ne samo ovlašćenog predlagača Skupštine AP Vojvodine, već upravo i Narodne skupštine Republike Srbije i na taj način doprineti efikasnijem i još uspešnijem radu ovog tela.

Međutim, kada još govorimo o REM-u, ne možemo, a da ne primetimo činjenicu šta se to dešava u medijima u Srbiji danas. Već jedno duže vreme imamo prisutnu jednu čitavu satanizaciju čitave porodice predsednika Aleksandra Vučića, bilo da se radi o njegovoj deci, o njegovim roditeljima ili o bratu, Andreju Vučiću. Svakako da je jedan od način da se to osudi upravo kroz REM koje mora da reaguje na ovakve stvari.

O čemu se radi? Mi imamo izjave u medijima, i to pogotovo u onim tajkunskim medijima koje su lično vlasništvo Dragana Đilasa. Imamo izjave, ne samo pedofila sa Pravnog fakulteta, koji nije smeo da izađe na poligraf zato što je jedno od pitanja, verovatno, trebalo da bude – da li ste napadali decu koja su mlađa od vas 50 godina. On na najbrutalniji način u medijima iznosi laži o sinu predsednika Aleksandra Vučića, Danilu Vučiću, da ima ikakve veze sa raznim klanovima, kriminalnim klanovima, da želi da preotme nekakve navijačke grupe Partizana, što su apsolutno notorne laži.

Postavlja se pitanje – zašto uopšte danas mediji u Srbiji imaju potrebu da satanizuju jednog mladog čoveka? Da li samo zato što je on sin predsednika Aleksandra Vučića i da li su svesni da na takav način crtaju metu na čelu upravo tom mladom čoveku i ne samo da dovode njegovu bezbednost u pitanje, već mu upravo urušavaju čitav život?

Da li mediji u Srbiji, tajkunski mediji u vlasništvu Dragana Đilasa, danas žele da uopšte politizuju i kriminalizuju čitav proces ne bi li upravo sa tim istim kriminalcima pokušali da dođu na vlast, pošto na jedan legitiman način to ne mogu?

Kako izgleda danas u Srbiji to što tajkunski mediji rade? Upravo ću vam pokazati. Imate list „Danas“ koji na svojoj naslovnici ima – Vučić optužuje Đilasa da je megafon Belivukove grupe. Upravo ispod ovakvog naslova stoji slika predsednika Aleksandra Vučića sa svojim sinom. Da li je ovo politizacija i kriminalizacija čitavog procesa i crtanje mete na čelu sina predsednika Aleksandra Vučića? Naravno da da. Zašto je uopšte potrebno da se nečija deca nalaze na naslovnim stranama kada se govori o politici? Zašto to rade danas mediji Dragana Đilasa?

Imate prilike danas i da vidite list „Danas“ koji, takođe, na naslovnoj strani ima sina predsednika Aleksandra Vučića, Danilo Vučić, gde naslov kaže – dokaz da mafija ima pristup vrhu države. Znači, još jedan dokaz na koji način se danas deca predsednika Aleksandra Vučića uvlače u čitav kriminogeni proces i, pre svega, crta im se meta na čelu, lažno se optužuju i uopšte se politizacija čitavog procesa koji danas država Srbija vodi u borbi protiv kriminala i korupcije upravo uvlače članovi porodice predsednika Aleksandra Vučića, ne bi li ga na takav način emotivno uništili, razorili, a pre svega, uništili život članova njegove porodice.

Imate list „Vreme“, koji na svojoj naslovnoj strani kaže – predsednikov sin među janičarima, i takođe slika Danila, sina predsednika Aleksandra Vučića. Koliko su tako puta do sada ovakvi mediji Dragana Đilasa iznosili notorne neistine i laži o sinu predsednika Aleksandra Vučića, Danilu Vučiću i na takav način, želeći samo jedno da postignu, da upravo emotivno uruše predsednika Aleksandra Vučića, ne bi li pomislili ili došli u situaciju da predsednik jednog trenutka kaže – ja ne želim više sa ovim da se borim i ne želim da se dalje borim i da hapsim klanove Vuka Belivuka i ostalih kriminogenih grupa.

Dame i gospodo, to se u Srbiji više nikada neće desiti. Srbija danas, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, je više nego ikad jača i odlučnija u tome da se izbori sa korupcijom i kriminalom u Srbiji.

Za to su dokazi brojni članovi kriminalnih grupa koji se upravo nalaze danas iza rešetaka, poput Vuka Belivuka i sličnih. Ali, borba sa kriminalom i korupcijom i dan danas traje i nastaviće se sve do kraja, sve dok iza rešetaka ne budu svi oni koji su okaljali ruke krvlju, svi oni koji su doveli do toga da se kriminalizuju razne društvene sfere danas u Srbiji, bilo da su to javne funkcije, bilo da su to druge društvene sfere.

A na koji način to upravo medijski portali Dragana Đilasa rade, upravo ću vam pokazati. Imate portal Direktno koji je 12. maja ove godine objavio naslov pod nazivom – Rat grobara saopštenjima i koja je uloga Danila Vučića. Naravno, ni jedan njihov naslov koji satanizuje porodicu Aleksandra Vučića ne može a da se ne spomene sin predsednika Aleksandra Vučića Danilo Vučić. Ali, ne bi to bilo problem da nisu u pitanju notorne laži upravo ovog portala. O čemu se radi?

Ovaj portal je izneo i pozvao se na izvore jedne navijačke grupe koja je organizovala nekakav skup i u tom svom obaveštenju te navijačke grupe koje upravo možete da vidite ne postoji ni jedna jedina reč o Danilu Vučiću ili uopšte njegovom bilo kakvom učešću u svemu tome što su oni organizovali i radili. I citiraću vam: „Navijačka grupa koja je izdala saopštenje pod nazivom – Obaveštenje za grobarsku javnost grobari glasi – Saznali da najveći šljam grobarstva na čelu sa onima koji su oskrnavili naš hram fudbala pokušava da iskoristi ovu situaciju i ponovo se organizuje. Šobić, Kimi, Rošavi, čak i Rade, na tom sastanku je prisustvovao Isaković, koji je iz njemu znanih razloga isti napustio“, itd. To je bio izvor na koji se pozvao portal Direktno u vlasništvu Dragana Đilasa.

Na koji način su oni to preneli? Citiram: „Danilo Vučić, sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prema navodima navijačke grupe Partizana južne strane – to je ovaj portal koji sam upravo citirala – na sastanku vođa pojedinih navijačkih grupa crno-belih obećao je pomoć države u preuzimanju južne tribine“. Citiram dalje: „Grobari, saznali smo da najveći šljam grobarstva na čelu sa onima koji su oskrnavili naš hram fudbala, pokušava da iskoristi ovu situaciju i ponovo se organizuje. Šobić, Kimi, Rošavi, čak i Rade, su na sastanku na kojem je prisustvovao i Danilo Vučić koji, sami dodaju, bez da uopšte stoji u izvoru Danilo Vučić, odlučili da uz pomoć aktuelne vlasti, uz punu podršku, opet ponavljaju – Danila Vučića, pokušaju da preuzmu južnu tribinu“.

Molim vas, gospodo prisutni, kao i budući članovi REM-a, da li i na koji način treba stati na put ovakvim lažnim iznošenjem izjava u medijima? Da li Dragan Đilas sa ovakvim medijima crta metu na čelu sinu predsednika Aleksandra Vučića, želi da satanizuje celu porodicu, ili želi upravo da pošalje poruku onim kriminogenim grupama – da, nastavite tako da radite, jer samo na takav način ćemo srušiti Aleksandra Vučića?

Ne, gospodo, nećete na takav način srušiti Aleksandra Vučića. Niste to uspeli ni kada je Aleksandar Vučić pokrenuo čitavu borbu i kampanju protiv kriminala i korupcije u Srbiji.

Na dan kada je pokrenuta kampanja, pogledajte šta su objavili mediji toga trenutka. Toga trenutka su objavili i sina predsednika Aleksandra Vučića, Danila Vučića, i njegovog brata Andreja Vučića i stavili ga u isti koš sa najozloglašenijim kriminalcima danas u Republici Srbiji.

Da li je ovo sloboda medija koju traže ti opozicionari danas u Srbiji, ti tajkuni danas u Srbiji, koji sebe ne mogu ni nazvati opozicionarima?

Da li je sloboda medija danas u Srbiji ovo što je Koraks nacrtao? Da li je ovakva karikatura predsednika Aleksandra Vučića samo još jedna poruka kriminogenim grupama – nastavite da kriminalizujete Srbiju, pašće Vučić kad-tad? Da li je uopšte podsmeh karikature na ovako važnu i strašnu temu gde smo imali prilike da vidimo gde upravo ti kriminalci, najozloglašeniji, melju ljude, melju našu decu samo zato što neko ne misli kao oni?

Da li upravo ovakvi mediji sa ovakvim saopštenjima daju legitimitet istim tim ljudima da treba da nastave tako da rade? Da li mediji u Srbiji danas nam poručuju da treba ne birati sredstva doći na vlast, da treba satanizovati decu, da treba koristiti najnemoralnije načine da bi se došlo na vlast? Da, to upravo rade mediji Dragana Đilasa danas u Srbiji.

Zato, dame i gospodo, država Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem je i te kako danas odlučnija i jača je nego ikada da stane na put ovakvom političkom talogu, ovakvim nemoralnim ljudima, ne samo njima, već svim kriminalnim grupama, kriminalcima, svima onima koji su se osilili i mislili da mogu da budu iznad države, da misle da mogu da koriste ovu državu, da mogu da koriste njene novce, novce građana Srbije i da kriminalizuju sve sfere našeg društva.

Upravo Aleksandar Vučić se osilio i smeo kao predsednik države da stane na put i da se bori sa korupcijom i kriminalom i sa svim tajkunima i svima onima koji su politički talog u ovoj zemlji. Nastaviće to da radi sve do onog trenutka dok svi oni ne budu iza rešetaka, svi oni koji su ruke obreli u krvi svih nedužnih ljudi.

Htela bih sa ovog mesta na kraju da zaključim i pre svega da poručim svima vama, kako članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, tako i svim građanima Republike Srbije, da li se danas u Srbiji izgubio čast i moral i šta treba, pre svega, da radimo i na koji način treba zajednički da se borimo da se upravo ovakve stvari nikada ne ponove u državi Srbiji, da se nikada više ne satanizuju deca, da se više nikada deci ne crtaju mete na čelu i da se više nikada ničija deca ne zloupotrebljavaju u političke svrhe, pa tako ni deca predsednika Aleksandra Vučića.

Deca su da se štite, deca su najdragocenija, najsvetija od svih nas od pojedinaca i zato postoji jedna jedina reč koja upravo opisuje sve ono što treba zajednički da radimo u narednom periodu, kao i što treba da radi REM, a to je osudimo nemoral, osudimo politički šljam. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 31.03.2021.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka sa saradnicom, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije na samom početku želim da istaknem da će donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti značajno doprineti razvoju ove oblasti, a da će uopšte kreiranje ovog zakonskog okvira svakako Republici Srbiji obezbediti potpunu zaštitu i čuvanje muzejske građe, kao i rešavanjem važnih pitanja u oblasti muzejske delatnosti.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona svakako se nalazi u odredbama člana 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, u kojem je između ostalog i propisano da država Srbija uređuje sistem zaštite kulture i zaštite svojih kulturnih dobara.

Imajući u vidu potrebu za jednim sistemskim pristupom razvoja muzejske delatnosti po svojim oblastima, koji su usko specijalizovane, upravo donošenje ovog zakona će imati i omogućiti jedan takav jasan sistemski pristup.

Ovim zakonom, ne samo da će se urediti zaštita muzejske građe i nematerijalnih kulturnih dobara, već će se upravo urediti i sama dokumentacija, srediti, kada govorimo o dokumentaciji muzeja. Zatim će se urediti struktura delatnosti nadležnosti muzeja, sam način i naziv upotrebe muzeja, kao i druga važna pitanja koja su od važnog značaja za unapređenje ove delatnosti.

Ono što svakako i ovaj zakon predviđa je i digitalizacija muzejske građe koja je danas u savremenom svetu, od velikog značaja za unapređenje ove oblasti, a to će se postići uvođenjem sasvim jednog novog informacionog sistema.

Ovim predlogom zakona muzejska delatnost je predviđena kao jedna javna delatnost zaštite kulturnih dobara. Upravo kao takva je od opšteg interesa za Republiku Srbiju u cilju edukacije, u cilju razvoja i napretka našeg društva kao i savremenih istraživanja.

Svakako da ovaj predlog zakona da omogućava muzejskoj delatnosti da budu u skladu i jeste u skladu sa svim međunarodnim standardima, sa Statutom Muzejskog saveta za muzeje, sa raznim ratifikovanim sporazumima i sa kodeksom profesionalne etike. Ovim zakonskim predlogom je utvrđena jedna potpuno nova struktura muzeja, što je od izuzetnog značaja. Svakako da se novine ogledaju u tome da je uvođenjem muzejskog saveta kao i evidencije i mrežom muzeja značajno će se doprineti unapređenju ove oblasti. Mrežu muzeja čine centralni muzej, matični muzeji, teritorijalni nadležni muzeji i svi oni muzeji koji se nalaze na evidenciji muzeja koje će svakako i defakto sa ovim zakonom svi morati biti upisani.

Muzejski savet je predviđen kao savet koji se sastoji od pet članova koga bira ministar na predlog centralne ustanove ali svakako njegova uloga će biti savetodavna, kao i rešavanje pitanja koje su od velikog značaja za unapređenje muzejske delatnosti. Upravo sa ovakvim načinom organizacije i reformom smatramo da će se rešiti jedno od važnih pitanja prošlosti kada govorimo o muzejski delatnostima, a to je svakako mali broj zaposlenih kao i nedovoljna površina prostora za čuvanje naše najvrednije muzejske građe.

Pooštravanje kaznene politike svakako je jedna od odredbi ovog zakona o muzejskoj delatnosti. Kada upravo o tome govorimo ne možemo a da ne spomenemo da danas Republike Srbije je kao svoj prioritet defakto stavila borbu protiv korupcije i kriminala. A da su korupcija i kriminal, su bili, odnosno uplovili u sve sfere društva govori i činjenica da upravo ni kultura nije izostala u borbi protiv kriminala u okviru svojih delatnosti.

Mi smo nedavno imali prilike i da čujemo vaše izjave uvažena ministarka, da su baš upravo u Ministarstvo kulture pronađeni ugovori koji se dovode u vezu sa kriminalnim klanovima i da su upravo takvi predati policiji, kao i da je krađa Muzeja Jugoslavije, odnosno krađa predmeta iz ovog muzeja, upravo doživela sudski epilog gde je tri miliona i 250 hiljade dinara uplaćeno na Trezor Republike Srbije na konto obeštećenja za ovu ustanovu. Isto tako da je u toku još jedna sudski proces na osnovu krađe muzeja iz primenjene umetnosti.

To su svakako činjenice da se Srbija i te kako danas bori sa kriminalom i da je danas Srbija sigurna i stabilna zemlja u kojoj više ne možete nekažnjeno da oskrnavite spomenike. Više ne možete nekažnjeno da se bogatite te na račun naše istorije, kulture, naših kulturnih dobara. Više danas u Srbiji ne možete da se bogatite na račun našeg stanovništva, kao što je to radio prethodni režim sa svojim tajkunima na čelu sa Draganom Đilasom koji su upravo novac građana Republike Srbije stavljali u svoje džepove, skrivali ga na računima u 17 zemalja širom sveta, poput Mauricijusa, Hong Konga, Moldavije, Švajcarske i drugih. Upravo je taj novac građana Republike Srbije je mogao da su hteli i želeli biti upotrebljen za izgradnju novih muzeja, novih galerija, novih pozorišta, upravo uložen u kulturu. Oni nisu marili za kulturu, kao što nisu marili ni za puteve, ni za bolnice, ni za škole. Nisu marili ni to što su držali zatvoren 15 godina Narodni muzej. Narodni muzej koji je simbol naše istorije, kulture i kao nijedna muzej u svetu prikazuje sve ono što je prošao srpski narod, njegovo stradanje, njegovu borbu za očuvanje i njegov slobodarski duh.

Narodni muzej Republike Srbije čuva preko 400 hiljada predmeta iz naše istorije i predstavlja naše vredno, kulturno istorijsko blago, inače i ta ustanova je, moram da napomenem prvi muzej koji je otvoren u Srbiji 1844. godine i to ukazom tadašnjeg načelnika Ministarstva prosvete i svakako da je ovaj muzej od izuzetnog značaja za čuvanje naše istorije, kulture i tradicije, i da je zato upravo sa ovim zakonom ovaj muzej, biće preimenovan u Narodni muzej Srbije i biće centralna ustanova zaštite kulture. Ali, da je upravo ta 1844. godina, kada je i prvi muzej u Srbiji nastao, odnosno narodni muzej je upravo trenutak kada je Srbija na jedan sistemski način počela da prikuplja svoju kulturnu baštinu i da je čuva, pre svega.

Obzirom da je i današnja tačka dnevnog reda – Odluka o proglašenju stare i retke bibliotetske građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Moram da napomenem da je čak 720 starih i retkih knjiga i rukopisa, biće ovom odlukom stavljena u kategoriju najveće zaštite. To je upravo dokaz da sve ono što smo čuvali i godinama skupljali, želimo da pre svega zaštitimo za budućnost naše dece i naših pokolenja.

Moram da napomenem da je bombardovanjem Beograda 1941. godine, značajne, vredne knjige i rukopisi su spaljeni, ali da smo u međuvremenu uspeli da se izdignemo iz tog pepela, da smo uspeli da vredno radimo, čuvamo i sakupljamo, i evo danas odlučujemo i da 720 tih vrednih rukopisa štampanih zdanja i knjiga sačuvamo kako bih kroz njihovu konzervaciju, kroz njihovo opšte to čuvanje uspeli našim budućim generacijama da stavimo na raspolaganje za istraživanja i pre svega za značaj iz naše istorije.

Srbija je danas snažna zemlja koja ujedinjuje kulturno, versko i identitetsko nasleđe. Srbija, danas na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, sa ponosom predstavlja našu istoriju, sa ponosom predstavlja naše velikane, danas nakon osam vekova Srbija gradi spomenik Stefanu Nemanji, rodonačelniku naše istorije i naše države. Pogledajte, kako danas izgleda Savski trg? Trg koji je nekada bio ruglo, a danas zajedno sa uređenjem muzeja železnice ima potpuno jedan nov izgled i ne samo to, upravo upliv kulture u turizam je od izuzetnog značaja za razvoj naše Srbije, upravo taj spoj modernog, sa jedne strane koji imamo u „Beogradu na vodi“, gde stotine miliona evra do sada uloženo i spojte i tradicije i kulture sa druge strane koji ima na savskom trgu, zaista predstavlja jedan turistički centar gde su turisti izuzetno značajni da posete i pre svega, vide i versku, a i istorijsku kulturu naše Srbije.

A svedoci smo i danas da je Srbija i nakon 89 godina na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, završava Hram Svetoga Save, naš duhovni i istorijski simbol, e upravo je na toj fasadi Hrama Svetog Save i završen mozaik koji zajedno sa Ruskom akademijom nauka i uopšte načinom izradom tehnikom, simbolima koji su predstavljeni, predstavlja zaista jednu neverovatnu umetničku vrednost kakve nema nigde u svetu, a da je Srbija izuzetno želela da ulaže u kulturu, pokazali smo i činjenicom da je u planu 2025 upravo predviđeno preko šest stotine miliona evra za ulaganja u kulturu.

Moram da napomenem da je Ministarstvo za kulturu samo za ovu godinu izdvojilo 320 miliona dinara za gradova u fokusu upravo za realizaciju projekata širom Srbije.

Nesumnjivo je da ste uvažena ministarka dali veliki doprinos razvoju kulture u prethodnom periodu. Ne mogu da ne pomenem, da ste upravo vi zaslužni za decentralizaciju kulture u Srbiji, a to ste učinili i time što ste posetili opštinu Knić, jednu seosku sredinu u srcu Srbije, u srcu Šumadije, gde se radi dom kulture i upravo time pokazali koliko je decentralizacija kulture važna, pokazali ste da vam je jednako važna izgradnja domova kultura širom Srbije, isto tako kao i izgradnja galerija, legata, pozorišta, novih zgrada muzeja, rekonstrukcija postojećih zgrada muzeja koji upravo i sami predstavljaju kulturna dobra pod zaštitom države.

Srbija danas, ono što želim posebno da istaknem, gaji kulturu sećanja. Srbija danas sa ponosom može istaći da je nakon toliko godina spremna da snimi i snimila je film „Dara iz Jasenovca“, na osnovu koga se sećamo te bolne istorije stradanja srpskog naroda. Srbija je danas spremna da se suoči sa svojom istorijom. Spremna je da kaže istinu.

Ono što želim da istaknem, da je ta bolna istina o našoj istoriji jednako važna da se sećamo naših žrtava i zato se Srbija danas seća i Oluje i Košara, Srbija danas obeležava dan kada su NATO bombe padale širom Srbije i kada su kosile živote naše dece i naših nedužnih civila.

To je bolna istorija, ali da bismo je pamtili, mi se moramo sećati i obeležavati takve stvari, da bi upravo naša deca i budući naraštaj, gradili budućnost na zdravim i istinitim istorijskim temeljima, jer upravo ono što danas ulažemo u kulturu, upravo u sve te zgrade, muzeje, galerije, pozorišta, čiji zidovi čuvaju našu prošlost je za nas od izuzetnog značaja.

Zato bih iskoristila priliku da sa ovog mesta poručim svima onima koji su na bilo koji način se usudili da prekrajaju istoriju ove zemlje, svima koji su se usudili da misle da mogu da upravljaju sudbinom srpskog naroda i svima onima koji pišu i danas izveštaje, želeći da umanje borbu, napredak Srbije za bolje sutra, želim da poručim da, ako žele, pre svega, razumeju jedan narod, moraju da upoznaju duh tog naroda, a to će učiniti tako što će upoznati njegovu prošlost, jer istinski odgovori se uvek više nalaze u prošlosti, nego u sadašnjosti.

Samo tada će upravo naći odgovore za nesalomiv srpski duh i njegovu borbu za slobodom. Tu će naći razumevanje i odgovore za današnju borbe Srbije predsednika Aleksandra Vučića, da Srbija danas jednako čuva i gaji svoj nacionalni identitet, integritet, suverenitet i da želi jedinstvo srpskog naroda, ma gde živeo.

Živela Srbija!

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 31.03.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, narodni poslanici, ja bih na kraju današnje rasprave, pre svega, htela da se zahvalim svim narodnim poslanicima na izuzetno konstruktivnoj i detaljnoj raspravi o Predlogu zakona o muzejskim delatnostima.

Htela bih da istaknem u par rečenica, kao jedan rezime sve ono što smo danas raspravljali, a to je da muzejska delatnost se do sada uređivala Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine, pa je svakako cilj današnjeg Predloga zakona jedno sistemsko unapređenje ove oblasti kroz jačanje muzejskih ustanova i približavanje evropskih praksi uvođenjem savremenih muzeoloških standarda.

Ovim predlogom zakona su propisani uslovi za osnivanje, čuvanje, proučavanje, zaštitu i predstavljanje naše bogate kulturne baštine. Uspostavljanjem kvalitetne i stabilne muzejske mreže, povezivanjem institucija i predstavljanjem edukacije muzejskih stručnjaka, stvaraju se uslovi za unapređenje čitave muzejske struke u Srbiji.

Uvođenjem novih odredi ovog predloga zakona poput Muzejskog saveta i mreže muzeja, značajno će se poboljšati sam kvalitet rada muzeja kao i same muzejske delatnosti. Muzejski savet ima ulogu stručnog savetodavnog tela za obavljanje poslova od interesa i razvoj i unapređenje muzejske delatnosti. Mrežu muzeja će se po prvi put prikazati i umrežiti jasna struktura i raspoređenost mreže muzeja u Srbiji. Na ovaj način poboljšaće se uslovi za rad muzeja, kao i potpuna posvećenost zaštite muzejske građe.

Predlogom zakona jasno su definisane obaveze muzeja, kao i osnivača, regulisane su njihove centralne i matične funkcije, kao i uređenje teritorijalne nadležnosti u okviru mreže muzeja.

Samim tim želim da pozovem sve narodne poslanike da glasaju za ovaj predlog zakona, kao i za Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Hvala.