Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Uvažene kolege, dragi građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog odluke o izboru sudija koje po prvi put biramo na sudijsku funkciju i zaista iz materijala koji smo dobili za ovu sednicu možemo da vidimo da su biografije kandidata na mestu i da su lica koja ćemo birati za sudijske funkcije zaista lica koja ne samo da ispunjavaju uslove za obavljanje ove vrlo važne funkcije već su do sada stečenim iskustvom pokazali da su spremni da po prvi put sednu u sudijsku fotelju. Pre nego što sednu u sudijsku fotelju jako je važno da kandidati znaju da su tri ključna uslova za obavljanje sudijske funkcije – nezavisnost, samostalnost i nepristrasnost. Upravo su ovi uslovi ključni kako bi pravni poredak naše zemlje ostao zaštićen, a sudska vlast nastavila da obavlja onu svoju osnovnu ulogu, a to je zaštita građana i odlučivanje o njihovim pravima i njihovim obavezama.

Pored ovih uslova sudije treba da znaju da su odgovorni i Narodnoj skupštini zbog poštovanja zakona koji se upravo ovde u Narodnoj skupštini donose, ali i narodu jer sve presude koje donose donose u ime naroda. Biti sudija jeste čast, ali istovremeno i velika odgovornost i obaveza jer građani Republike Srbije očekuju od vas da sudite po pravičnosti i da nikada ne prekršite one osnovne postulate sudske vlasti, a to je da su svi građani pred Ustavom jednaki, bez obzira na veru, rasu, stranačku ili nacionalnu pripadnost i da svi zaslužuju da budu jednako tretirani pred Ustavom.

Kao nekome ko je biran od strane naroda i ko upravo iz izborne volje naroda crpi legitimitet da govori u Narodnoj skupštini o različitim temama, pa i o temama izbora sudija koje se po prvi put biraju na sudijsku funkciju, važno mi je da buduće sudije znaju da kao što političarima nije mesto u sudijskoj fotelji, isto tako ni sudijama nije mesto u politici. I politikom ne treba da se bave, jer zato nisu birani od strane naroda.

Ako već, požele da se bave politikom časno i pošteno na kraju krajeva da podnesu ostavku na sudijsku funkciju, da se kandiduju samostalno ili ispred neke političke opcije i da provere koliku tu podršku građana zaista imaju i na taj način steknu legitimitet da govore o različitim tamama, pa na kraju krajeva i o politici. Sve drugo je zloupotreba sudijske funkcije, a mi smo se tih zloupotreba nagledali i te kako mnogo u nekom proteklom periodu.

Dali je zloupotreba sudijske funkcije ili sloboda govora, pošto se sve danas svodi pod velom slobode govora o kojim god temama da neko govori, kada jedan sudija Apelacionog suda bez odobrenja predsednika suda gostuje u političkoj emisiji i vrši političku promociju Dragana Đilasa, ja ostavljam građanima da procene. Ali, meni je važno da budući kandidati tj. buduće sudije, a današnji kandidati znaju, kao što i predstavnici VSS treba da znaju, da je neophodno uspostaviti moralna načela za izbor sudija kako ne bismo dolazili u situaciju da se politikom bave oni koji za to nisu birani od strane naroda.

Više puta smo ovde u Narodnoj skupštini osporavali pojedine predloge kandidata za izbor sudija, ali i predsednika sudova, upravo zbog nedostatka moralnih načela, zbog nedostatka etike, zbog nepoštovanja pravičnosti, pa na kraju krajeva i zbog zloupotreba.

Spravom, mnogo govorim o ustavnim promenama i tek ćemo govoriti u nekom narednom periodu i o koracima koji bi trebali da doprinesu efikasnijem pravosuđu, ali nisu ustavne promene same po sebi i dovoljne, niti su ustavne promene čarobni štapić koje bi trebale da doprinese uredi stanje u sudstvu koje se urušavalo godinama vlasti Demokratske stranke.

I nakon ustavnih promena, rad sudija će u mnogome zavisiti upravo od moralnih načela sudija koji se biraju za sudijske funkcije, a za to će direktno biti odgovorni članovi VSS.

Ja ne mogu, a da se ne prisetim koja su to moralna načela delegirale sudije za vreme vlasti Demokratske stranke i ne mogu da se ne setim one katastrofalne reforme pravosuđa 2009. i 2010. godine čije se posledice osete i dan danas, i zaista ne bi trebalo da nas čudi što nam je stanje u sudstvu zaista zrelo za jedne ozbiljne promene.

Jedan francuski pisac je vrlo lepo, rekla bih, tačno rekao – dužnost je sudija da presuđuju, a njihov zanat da presudu odlažu. Mnogi znaju svoju dužnost, a rade samo svoj zanat. Ja ću u tom maniru budućim sudijama poručiti da dužnost treba da shvate kao čast, što sudijska funkcija zaista i jeste i da kroz efikasnije sudske procese obezbedimo građanima efikasnije pravosuđe.

Dakle, do vas je, buduće sudije, do vaše dužnosti, do vaše odgovornosti i na prvom mestu do vaše časti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Poštovani ministre, uvaženi saradnici, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, pred nama su danas tri vrlo važna sporazuma potpisana između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine, a kojima je regulisano kretanje pograničnog saobraćaja, graničnih prelaza i zajedničkih lokacija na graničnim prelazima. Pored novog graničnog prelaza, planiramo uvođenje propusnica za građane koji žive u pograničnoj zoni, kako za one koji žive u Republici Srbiji, tako i za one koji žive u Bosni i Hercegovini.

Ovi sporazumi su samo, sveobuhvatno gledano, jedan u nizu koraka ka lakšem kretanju ljudi, robe, kapitala i usluga koji će umnogome pojednostaviti život naših građana. Upravo je to naš cilj, da omogućimo građanima Srbije, ali i našim susedima i susedima u okruženju jedan zdrav temelj za jačanje naših država, za jačanje naše saradnje i za jačanje sveobuhvatnih bilateralnih odnosa.

Ukoliko želite zaista iskrene i prave odnose i saradnju, onda se trudite da izbegavate one ustaljene fraze i onu već poznatu retoriku koju bosanski političari koriste već godinama unazad, a koje sam videla da i pojedine kolege koje danas nisu u sali takođe koriste.

U svom izlaganju takođe bih mogla da se osvrnem i na sve one negativne stvari koje donekle narušavaju odnose između Srbije i Bosne i Hercegovine, pa bih isto tako mogla da se osvrnem i na napad na predsednika Republike koji se dogodio u Potočarima 2015. godine, pa bih mogla da se osvrnem i na urušavanje pravoslavnog groblja u okolini Tuzle, a mogla bih da podsetim građane, a verujem da građani to znaju, bar oni koji su putovali po Federaciji Bosne i Hercegovine, da je svaki natpis i svaki putokaz na kom je ispisan ćirilični naziv praktično precrtan.

Nije problem događaje oprostiti, groblja urediti i ove putokaze očistiti. Problem je što se ta ustaljena već retorika ponavlja dugi niz godina i što od takve retorike apsolutno nikakvu korist nemaju građani niti Srbije, niti Bosne i Hercegovine i svih naroda koji žive u Bosni i Hercegovini. Ali baš takva retorika dovodi do ovakvih događaja koji zaista oni koji ih čine trebalo bi da se i te kako postide.

Da je Srbija iskrena i ozbiljna u nameri da radi na jačanju naših bilateralnih odnosa, da jača i ekonomski i politički naš region, pokazuje već pomenuta poseta predsednika Republike, tada kao premijera, Potočarima 2015. godine pokazuju brojni zajednički infrastrukturni projekti, pokazuju i donacije vakcina, pokazuju donacije respiratora, medicinske opreme i to u momentima kada je Bosni i Hercegovini to bilo izuzetno potrebno i mogu da kažem i najpotrebnije u tim momentima.

Preko dve milijarde evra Srbija je do sada uložila u razvoj lokalne infrastrukture, u razvoj škola, puteva, vrtića. Meni samo nije jasno kako pojedini bosanski političari ne stave prst na čelo i ne porazmisle koliko bi veća ulaganja bila u Bosnu i Hercegovinu da su prihvatili pruženu ruku Srbije i da su se priključili inicijativi „Otvoreni Balkan“, koliko bi benefita to donelo građanima i Bosne i Hercegovine, ali i Republike Srbije.

Iskreno se nadam i duboko verujem da će svi oni koji vode politiku u Federaciji Bosne i Hercegovine shvatiti značaj zajedničkog nastupa i još jače bilateralne saradnje, jer smo jedni drugima najiskreniji, najbliži partneri i jedni drugima moramo biti tu kada je najpotrebnije i jedni sa drugima moramo se potruditi da delimo i najveću muku, ali i da delimo one najveće uspehe od kojih nam oni najveći uspesi zapravo tek predstoje.

U nadi da ćemo dodatno ojačati bilateralnu saradnju u budućnosti ja ću svakako podržati i ove predloge sporazuma, ali i sve predloge koji imaju za cilj bolji život naših građana. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, drage koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je danas zakon čija je namera da sistemski uredi očuvanje i materijalne i nematerijalne baštine našeg svetionika srpstva na Svetoj Gori. Ovim Predlogom zapravo stvaramo jedan pravni okvir za obezbeđivanje stalne, kontinuirane pomoći iz budžeta Republike Srbije za obnovu i rekonstrukciju manastira Hilandar.

Ja se u svom obraćanju neću u velikoj meri osvrnuti na značaj manastira Hilandar jer su moje kolege to učinile u prethodnim izlaganjima, ali mi je mnogo važan onaj momenat nacionalne svesti i potrebe i želje da se i te kako radi na očuvanju naše kulturne i istorijske baštine.

Konačno smo kao država postali jaki, stabilni i sposobni da definišemo granice srpskog kulturnog prostora, prostora na kome je srpski narod ostavio tragove svog postojanja.

Mi se kao narod i kao država nismo povampirili u nameri da sačuvamo sve ono što je osvedočeno srpsko već smo dostigli jedan nivo nacionalne svesti, zatim društvenog i ekonomskog standarda i želje da pored očuvanja kulturne baštine u našoj zemlji podjednako brinemo i o očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa van granica Srbije, a u današnjoj eri i prekrajanja istorije, čini mi se da je ovo i te kako neophodan korak.

Svedoci smo, nažalost da se kulturna dobra, srpski manastiri i sve ono što je najsvetije po srpski narod i po srpsku crkvu pokušavaju prisvojiti i to od strane onih koji nemaju sa čime svojim pohvaliti, pa pokušavaju da prisvoje tuđe.

Ne možete danas Cetinjski manastir koji je čuvar moštiju Petra Prvog Petrovića Njegoša i čuvar krune Despota Stefana Lazarevića smatrati vlasništvom crnogorske države.

Prosto, Cetinjski manastir je defakto vlasništvo SPC i svaki pokušaj da se promeni njegova istorija i njegov značaj ne može ništa dobro doneti ni crnogorskom narodu, a ni crnogorskim vlastima.

Mi smo kao država kroz daleku istoriju bili primer zaštite ne samo sopstvenog kulturnog nasleđa, već i zaštite svega onoga što je vredno, ma kom narodu pripadalo.

Zato smo danas izuzetno ponosni kada možemo da kažemo da poštujemo visok nivo multikulturalnosti u Vojvodini i zato nam danas smeta kada vidimo da pokušava da se zatre sve ono što je srpsko u zemljama u okruženju.

Malo po malo, ali na svaki pomen i na pokušaj zaštite svega onog što je srpsko, javi se Helsinški odbor za ljudska i manjinska prava koji upućuje apele što narodnim poslanicima, što pojedinim stranim ambasadama, zabrinuti, najpre, što je uopšte došlo do ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog, a zatim i zabrinuti za činjenicu da pokušavamo da zaštitimo ćirilicu kao srpsko pismo ovde u Narodnoj skupštini.

Interesantno, ali reakcija uvek nastupi kada je u pitanju predznak srpski, kada je u pitanju zaštita srpskog.

Znate, nama je patriotizam stvar ključnog vaspitanja, a kada Sonja Biserko uputi apel u kom navodi, i to ću citirati, da se ćirilicom zastrašuju građani Republike Srbije koji su izabrali latinicu za sopstveno pismo, mogu zaista da joj poručim da ne bi trebalo da se plaši, da može da nastavi da piše latinicom koju je izabrala za svoje pismo, isto kao što može da nastavi da prima ordenje od hrvatskih predsednika. Može da joj ne smeta progon srpskog naroda na prostorima bivše Jugoslavije, kao što mogu da joj ne smetaju precrtani ćirilični natpisi u Federaciji BiH. Takođe, mogu da joj ne smetaju konstantni učestali napadi na decu predsednika republike, čija su prava i te kako ozbiljno ugrožena, a naravno mogu da joj ne smetaju i ovi napadi takozvane vojske Kosova na srpski narod na severu naše južne srpske pokrajine.

Kada znate činjenicu da Helsinški odbor za ljudska i manjinska prava finansira preko 30 stranih ambasada, vi prosto ne postavljate pitanje šta je uzrok svih tih apela, ali ostaje pitanje šta je sa onim kućnim vaspitanjem koje bi trebalo da smo svi poneli iz kuće i koje nam je baba ostavila, kome nas je baba naučila i da li postoji još uvek malo onoga što smo iz kuće poneli kada bilo kakve apele na ovaj način upućuje.

Meni ipak, s druge strane, zaista raduju ovakvi napadi na sve ono što je srpsko od strane nevladinih organizacija, jer ovom strahovitom mržnjom zaista poručuju da nešto mnogo dobro radimo za srpski narod i za srpsku državu.

Ja ću svakako podržati ovaj Predlog zakona u celini i pozivam sve kolege narodne poslanike da u danu za glasanje to isto i učine.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnicima, drage i uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, svakako ću podržati i ovaj amandman i amandmane koje su podnele kolege Birmančević i Matić i moram se kratko osvrnuti na ovaj set zakona iz oblasti rudarstva i energetike kao strateški izuzetno važne za našu zemlju.

Kada su ovako kompleksni zakoni na dnevnom redu, važno je da građani znaju da su prošli sve neophodne procedure, da su prošle javne rasprave, da su uvažena mišljenja stručnjaka, a i da je pre dolaska ovde na dnevni red prošlo javno slušanje kod narodnih poslanika, a to je jako važno zbog jednog šireg uključivanja javnosti u proces donošenja propisa, kako bi se otklonile neke eventualne nedoumice ili razjasnile nejasnoće, na kraju krajeva, uvažili neki konkretni predlozi, ukoliko postoje, jer na kraju krajeva, sve ove propise donosimo baš zbog naših građana.

Ono što je takođe dobro je da su ovi zakoni rađeni u saradnji i u saglasnosti sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, da nisu u međusobnoj koliziji, naprotiv, da se međusobno dopunjuju, što je izuzetno važno na taj način pristupiti izradi ovog seta zakona.

Ovom prilikom ću istaći samo one pozitivne efekte, a koji se tiču građana Republike Srbije, koji se tiču svakog pojedinca, svakog Kovinca, svakog Bavaništanca, svakog Deliblaćanina, svakog građana praktično ove zemlje.

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije podrazumeva mogućnost domaćinstvima da proizvode električnu energiju, da sav onaj višak distribuiraju Elektromreži, da ostvare dodatni prihod, da eventualno umanje račun za električnu energiju ili da eventualno uskladište proizvedenu električnu energiju za neko kasnije korišćenje.

Kada sam čula frapantan podatak da se čak 40% toplotne i električne energije praktično baci zbog neadekvatne izolacije, zbog dotrajalih fasada, prozora i vrata, smatram da nijedna zemlja na svetu, pa ni Srbija, ne može sebi da dozvoli taj luksuz da se razbacuje energijom, i to u vreme kada je trgovina energentima izuzetno, s razlogom izuzetno, visoko pozicionirana u svetu.

Zato mi je drago što je ovim zakonom predviđeno osnivanje fonda za energetsku efikasnost, koji će zajedno sa lokalnim samoupravama finansirati fizička lica, ali i ustanove, naravno, za zamenu dotrajale fasade, za zamenu prozora i vrata i za postavljanje izolacije. Mislim da je to jako važno kako bi poboljšali i energetsku efikasnost i uštedeli energiju, na kraju krajeva, koju možemo u nekoj budućnosti da izvezemo.

Dopunama Zakona o energetici uvodi se status energetski ugroženog kupca, što je jako važno, naročito za građane nižih i srednjih primanja. Do sada smo imali ovaj statut praktično za građane, a vezano je za električnu energiju.

Ovog puta će oni koji koriste status energetski ugroženog kupca za električnu energiju moći da koriste i status energetski ugroženog kupca i za toplotnu energiju. Imajući u vidu da se u mnogim lokalnim samoupravama i mnogim stambenim zajednicama toplotan energija i dalje obračunava po kvadraturi umesto po utrošku toplotne energije, jako je važno, građanima će biti izuzetno značajan ovaj doprinos i umanjenje imajući u vidu da su računi od četiri, šest, osam ili 10 hiljada izuzetno, izuzetno veliki izdatak za građane niže i srednje kupovne moći.

Kada govorimo o novom zakonu, o Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, mislim da smo proteklih godina shvatili koliki je značaj, koliki potencijal imamo da iskoristimo obnovljive izvore energije. Baš jedan takav primer nalazi se na teritoriji opštine iz koje ja dolazim, na teritoriji opštine Kovin u ataru sela Mramorak, gde je izgrađen najveći vetropark na zapadnom Balkanu, najveći naravno, i u Srbiji i sa 57 vetroturbina. Kolega je pomenuo, ali ono što možda nije pomenuo to je da kapacitet sa ovih 57 vetroturbina može da snabde jedan grad veličine Novog Sada u potpunosti električnom energijom.

Činjenica je da je na teritoriji južnog Banata izgrađen i najveće solarno polje u jugoistočnoj Evropi, „Banat san for“. Činjenica je takođe da je južni Banat izuzetan energetski potencijal, sedam od 10 vetroparkova se nalazi baš na teritoriji južnog Banata, gde su najjači udari vetra. Stoga, verujem da će ih biti i u budućnosti, uz naravno sve one studije o proceni uticaja na zaštitu životne sredine kakva treba i da prođe.

Nažalost, danas se svaka tema, a naročito tema ekologije zloupotrebljava u političke svrhe. Ono što sam ja pročitala pre par dana u jednom dnevnom listu koga neću da reklamiram je da je ovo ekološki ustanak, praktično podržala ni manje, ni više nego Demokratska stranka. To je ista ona Demokratska stranka koja je iznedrila ni manje, ni više nego onog čuvenog po zloupotrebama ministra za zaštitu životne sredine Olivera Dulića, a taj isti Oliver Dulić je hirurški do te mere precizno očisti Fond za zaštitu životne kroz onaj projekat – Očistimo Srbiju i razne projekte zajedno sa svojom porodicom da nama praktično ne preostaje ništa drugo do da uživamo u toj čistoj i ekološki zdravoj životnoj sredini. Zato mi nije jasno ni otkud ova podrška, ni otkud ekološki ustanak kada smo mi praktično sve probleme, ekološke rešili već odavno. Kamo lepe sreće da se Demokratska stranka u potpunosti više ne oglašava, kamo sreće da nemamo ove nagomilane, višedecenijske ekološke probleme i da ne moramo da uklanjamo smeće koje nam je ostavljeno u amanet. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, Predlog zakona o muzejskoj delatnosti o kome raspravljamo danas ovde u plenumu višestruko je značaja, ne samo zbog činjenice da će doprineti sveobuhvatnom poboljšanju uslova za rad muzeja, već i zbog zaštite celokupne muzejske građe. Zakon, između ostalog, definiše i organizaciju rada muzeja, status muzeja, nabavku i korišćenje muzejske građe, ali i stručnu spremu i zanimanja lica koja mogu da rade u muzeju, a vidimo da je ovim zakonom definisano da se radi o stručnim licima koja će svoju stručnost dokazivati i polaganjem stručnog ispita.

Ovaj zakon je samo jedan u nizu koraka koje Ministarstvo za kulturu i informisanje pravi od momenta kako ste preuzeli resor ministarstva, a u cilju kako bi zaštitili sve ono što predstavlja našu kulturnu baštinu, sve ono što je vredno i sve ono čime kao nacija treba da se ponosimo.

Sa druge strane, činjenica je da ne mogu baš svi da podrže sve one pozitivne korake u oblasti kulture i činjenica je da se moramo naviknuti na jednu omanju grupu pojedinaca kojoj kultura nije nešto preterano blizak pojam i koji su to pokazali već pomenutim paljenjem knjiga u Knez Mihailovoj ulici i zatim nasilnim upadom u zgradu Narodne skupštine koja je, ne samo najviši zakonodavni organ, nego je objekat kulture. Takođe, pokazali su i plasiranjem lažnih vesti o navodnom zatvaranju Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, na Kalemegdanu, šta misle o zaštiti muzeja.

To su oni isti ljudi poput Boška Obradovića, Vuka Jeremića, Dragana Đilasa koji se svim silama trude da poljuljaju ugled Srbije u svetu, da se dodvore stranim ambasadama i da na taj način nekako opet nasiljem dođu do vlasti kako bi uvećali svoje lično bogatstvo i otvorili, eventualno, još neki račun na egzotičnim ostrvima.

Činjenica je, sa druge strane, da je mnogo urađeno u oblasti kulture širom zemlje, pa tako i u opštini iz koje ja dolazim, u opštini Kovin. Uz jedno odgovorno rukovodstvo u Kovinu uspeli smo da rekonstruišemo domove kulture u gotovo svim naseljenim mestima. Domovi kulture danas predstavljaju centar i kulturnog i društvenog života meštana u našim naseljima, a trudimo se da iz godine u godinu radimo na adaptaciji Centra za kulturu u Kovinu, pa smo tako ove godine, uz pomoć Ministarstva kulture i Filmskog centra Srbije, renovirali pozorišnu, a zatim i bioskopsku salu, nabavili savremeni 3D projektor i na taj način omogućili našim sugrađanima da, u skladu sa savremenim tehnologijama, prate najnovije svetske i domaće filmske premijere.

Takođe, rekonstruisali smo i zgradu biblioteke „Vuk Karadžić“ u Kovinu, proširili je, opremili, digitalizovali i jedan poseban prostor namenili deci, kao najvernijim korisnicima biblioteke. Takođe, poseban prostor smo namenili književnim večerima, e-čitaonici i na taj način u potpunosti prilagodili ceo objekat, celu kulturnu ustanovu potrebama naših sugrađana u Kovinu.

Ono što nam je jako važno i ono što nas čeka u nekom narednom periodu jeste renoviranje krova na zgradi Centra za kulturu u Kovinu. Naime, objekat, tj. zgrada Centra za kulturu u Kovinu podignuta je krajem 80-ih godina prošlog veka. Nažalost, od tog momenta nije doživela neku ozbiljnu rekonstrukciju, a na nama kao odgovornoj vlasti ostaje da rešimo onaj nemar i nerad koji nam je prethodna vlast ostavila u amanet. Nadam se da ćemo, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, uspeti da zajednički realizujemo i ovaj projekat.

Da se vratim na Predlog zakona o muzejskoj delatnosti i na Odluku o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja. To je naša dužnost. Naša je dužnost da budemo dostojni potomci našim precima, da čuvamo i negujemo našu istoriju i našu kulturu i da je tako očuvanu ostavimo u amanet našim potomcima.

Uvažena ministarka, uvažene kolege, ja ću u danu za glasanje svakako podržati i ovaj predlog zakona i predlog odluke, a vama uvažena ministarko želim puno uspeha u daljem radu i ovom prilikom upućujem poziv da posetite opštinu Kovin.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, Vlada je podnela tri amandmana na ovaj Predlog zakona o budžetu. Od toga se amandman na član 3. Predloga zakona o budžetu odnosi na Sporazum o zajmu sa Francuskom agencijom za razvoj, o kojoj ste pričali protekle nedelje i koji je potpisan protekle nedelje, a koji se odnosi na finansiranje modernizacije železnice u Srbiji, kao i na zajam za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak.

Kako su ovi amandmani koje je podnela Vlada sastavni deo budžeta i Predloga budžeta za narednu godinu ja se moram, uvaženi ministre, osvrnuti i na Predlog budžeta za narednu godinu. U ovom Predlogu budžeta za narednu godinu detaljno su obrazložena sva mikro i makroekonomska kretanja, sve projekcije, svi planirani rizici, svi mogući rashodi, ali ono što je jako važno zbog građana da znaju je da je ovaj budžet formiran na osnovu realno planiranih prihoda za narednu godinu.

Rekla bih i da je Vlada ovim predlogom budžeta ne samo napravila pravu meru i balans, već je u potpunosti prevazišla očekivanja svih nas, izdvajanjem i do 35% više novca za kapitalne investicije nego protekle godine.

Ovo je takođe važno da naši građani znaju, jer je ulaganje u kapitalne investicije zapravo osnov i uslov za rast bruto domaćeg proizvoda. Zato mi naredne godine možemo iz tog bruto domaćeg proizvoda da planiramo i povećanje penzija po švajcarskom modelu i povećanja plata u javnom sektoru, ali podizanje i minimalne zarade za naše građane.

S obzirom na to da dolazim iz sektora turizma, posebno me raduje činjenica da je Vlada uspela pravovremeno da reaguje kada je u pitanju upravo ovaj sektor koji je izuzetno pogođen celom ovom pandemijom korona virusa. Podrška hotelijerima je bila izuzetno važna. Izuzetno me raduje činjenica da je Vlada uspela da odobri direktnu subvenciju za pomoć hotelijerima i to u iznosu od 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi, jer je činjenica da su gradski hoteli zapravo bili najpogođeniji ovom pandemijom korona virusa u izostanku stranih turista, u izostanku biznis putovanja, u izostanku svih onih kongresa i organizacija koje su trebale da budu organizovane u našim gradovima.

Takođe, u toku je javni poziv za dodelu subvencija za podsticaj turističkim agencijama i turoperatorima za pokriće troškova u vezi obezbeđenja, garancija putovanja, a pre par dana predsednik Republike Aleksandra Vučića i vi uvaženi ministre, najavili ste dodatnu pomoć ovom sektoru i to u iznosu od jedne minimalne zarade za radnike u turističkim agencijama, u rentakara agencijama, hotelijerima, ugostiteljima i jako važnom sektoru tj. delu sektora turističkim vodičima, njima će ova pomoć biti izuzetno značajna i hvala im u ime i turističkih agencija, ali i svih radnika koji rade u sektoru turizma.

Sa jedne strane, ova pandemija korona virusa i te kako uticala na rad i poslovanje i hotela, ali i turističkih agencija, a sa druge strane, i te kako pozitivno uticala na razvoj domaćeg turizma. Činjenica je da su ove godine pružaoci usluga u domaćoj radinosti i u seoskim turističkim domaćinstvima imali pune ruke posla, isto je činjenica da se u oktobru tražilo mesto više u našim banjama, a i čuveni „Forbs“ je proglasio Srbiju kao jedna od pet prioriteta destinacija koju treba podsetiti odmah po završetku pandemije korona virusa i zato mislim da je svako ulaganje u sektor turizma i te kako važno, i te kako značajno i višestruko isplativo, i drago mi je da se i naredne godine nastavlja sa dodelom vaučera za smeštaj i za letovanje u Srbiji, što su izdvojeni dodatni novci za to, jer je to prava mera i prvi podsticaj za razvoj domaćeg turizma.

Predsednik Aleksandar Vučić je definisao, a premijerka je u svom ekspozeu na posebnoj sednici naredne Skupštine definisala šest prioritetnih ciljeva nove Vlade, a to su borba za očuvanja zdravlja naših građana, borba za očuvanje naših interesa na KiM, zatim, nastavak sa radom na ubrzanim reformama, nastavak sa jačanjem srpske ekonomije, borba protiv kriminala i korupcije, ali i samostalno odlučivanje samostalno i nezavisno odlučivanje Srbije.

Dobro je da čujem ove ciljeve s vremena na vreme upravo ovde kako bismo u sve izazove koji stoje pred Vladu Republike Srbije za godinu i po dana uspeli da izmerimo efekte rada Vlade upravo ovde u Narodnoj skupštini i dok smo nekima koji se sada predstavljaju za vođe opozicije uspeli da izmerimo samo to koliko su novca strpali u svoje džepove, pa tako brojali milione i stigli do 619 miliona, zatim, koliko su nekretnina stekli, pa tako stigli do cifre 35 nekretnina na najelitnijim lokacijama u Beogradu. Činjenica je da od ove Vlade možemo da očekujemo samo to koliko će novih kilometara autoputeva izgraditi, koliko će novih fabrika otvoriti, koliko će škole i bolnice rekonstruisati i koliko će celokupno uticati na podizanje životnog standarda svih građana.

Uvaženi ministre, uvažene kolege, svakako ću ih iz ovih razloga koje sam navela ovde, a i onih koje nisam navela, jer nisam stigla, podržati set budžetskih zakona, ali i Predlog zakona o budžetu za narednu godinu. Hvala.